A. E.

Mc Allen MISTERIJA MEDA

U devet predavanja o pelama, Rudolf tajner duboko zalazi u njihov ivot i prirodu meda. On nam skree panju na uticaje koji dopiru iz itavog okolnog kosmosa i koji su snano delatni i prisutni u konicama. Sveukupno zemaljsko okruenje ima znaajnog uticaja na ivot konice. Delatnost unutar nje je izuzetno skladno ureena. Dr tajner ukazuje da je u ivotu pele potisnuto sve to se kod drugih stvorenja iskazuje kao seksualnost. Reprodukcija je ograniena i samo je nekoliko enki za to zadueno matice. "No, ono to je prisutno u polnom ivotu jeste LJUBAV, a ljubav pripada oblasti due. Takoe, usled injenice da na izvesne organe tela deluju duevne snage, ti organi su sposobni da pokau, da izraze ljubav. Prema tome, kako je sve to u pelinjoj prirodi potisnuto u pozadinu i rezervisano samo za maticu, itav polni ivot kolonije preobraava se u delatnosti koje pele meusobno razvijaju". Pele otkrivaju u svojoj spoljanjoj delatnosti nesvesnu mudrost sadranu u reproduktivnom procesu. "itava konica je u stvarnosti proeta ljubavlju. Pojedinano se svaka pela odrie ljubavi na mnogostruke naine i tako razvija ljubav u itavoj konici... Pela ivi u atmosferi u potpunosti proetoj ljubavlju..." "Pela se i hrani samo onim delovima biljke koji su takoe u potpunosti proeti ljubavlju... ivot te klijajue, bujajue ljubavi koja je u cvetu, prenosi se i u med... Za oveka nema nieg boljeg nego da svojoj hrani doda pravu meru meda". Nektar je veoma posebna tenost, posebno u odnosu na svoje oblikotvorne snage. To je dar koji biljka daruje peli i od trenutka kada je cvet preobrazio svoj biljni sok u nektar ona (pela) mora da nastavi da organizuje supstancu. Velika aktivnost se odigrava u telu pele kada, unevi nektar u sebe, vri njegov preobraaj. U prirodi pele je da ne moe da se bavi nijednom drugom supstancom osim polenom. Iz nektara i polena biljke, to je njena hrana, pela stvara vosak koji obrazuje u heksagonalne elije i u njih "pljucka" med. Zaista, med je "ispljuvak" pele! Zapravo je nektar taj koji delujui u peli stvara taj udesni oblik. Kako biljka stie takve oblikotvorne snage? Ona je prima od zemlje, jer zemlja, takoe, gradi heksagonalne oblike u kristalima kvarca; silicijumska kiselina koja ga obrazuje, deluje iz kosmosa u zemlju i zemlja je gura napolje u vidu dananjih heksagonalnih kristala kvarca. Tu silicijumsku kiselinu biljka upija, ona ulazi u pelu kroz nektar i tako je ponovo prisutna kao oblikotvorna snaga u telu pele. 1

ovek, takoe, mora da unese neto od te snage silicijumske kiseline u svoje telo ako eli da odri ivotne snage. Od glave nadole teku ti sokovi kvarca koji bi hteli da preuzmu sopstveni oblik, ali telo zaustavlja taj proces, zadrava ga i dozvoljava jedino elementu volje u supstancama da deluje kao snaga. Stoga, ovekove ivotne snage jaaju kada jede malo meda... On se takoe koristi kao lek, jer oveku je potrebna snaga heksagonalnog oblika delatnog u krvi, bez koje gvoe (u krvi) slabi.

Prevela Aleksandra Andrijevi