Page 1 of 8

Ivona ivkovi

U RTS-U GODINAMA SPREAVALI RAZVOJ DOMAEG INFORMACIONOG SOFTVERA DA BI KUPILI STRANI

Deo iz uvenog "Protokola Sionskih Mudraca", koji se odnosi na kontrolu medija, kae:"Ni jedna objava ne sme biti publikovana bez nae kontrole. Ve sada, vesti iz itavog sveta obradjuju se preko nekoliko informativnih agencija. Ove agencije bie nae i mi emo odluivati ta e biti objavljeno." Danas, u vreme opte globalizacije odvija se i konvergencija svih informacionih sistema. Televizija, radio i telefonija, preko irokopojasnog Interneta, kablovskog ili beinog, veoma precizno se usmeravaju ka jednomm cilju, globalnoj informativnoj povezanosti, pa se logino postavlja pitanje ko i kako ovde moe biti cenzor. Odgovor na pitanje - ko, moe se izvesti iz gore pomenutog citata, ali nain kako se ta cenzura tehniki moe vriti, daleko je zanimljivija. Digitalizovan kompjuterski prenos informacija preko jedinstvene mree obavlja se uz pomo softvera. Autor softvera ima "sours kodove" i samo on zna metod koji kompjuteru deje uputsvo za rad, odnosno ima klju za pristup programskom jeziku. Ko ima "sours kod" moe pristupiti i svakom podatku u mrei i promeniti ga po svojoj volji. Naravno softvera ima mnogo, ali da bi globalni sistem funkcionisao oni se moraju povezati i medjusobno komunicirati. Oni koji imaju elju da kontroliu sve informacije u svetu treba zato da u

Page 2 of 8

globalni sistem ubace to vie sopstvenih softverskih paketa. Ima li danas i jednog kunog raunara da nema instaliran neki Majkrosoftov softver?

Zatita informacionih sistema koji su od stratekog znaaja za svaku dravu, vri se upravo izradom sopstvenog originalnog softvera koji e taj zatvoreni sistem opsluivati i tititi od upada znatieljnika. Pored vojske, policije, dravnih arhiva i ostalih dravnih organa, jedan od znaajnih informacionih sistama je i onaj koji koristi dravna radiotelevizija kada prima, razmenjuje i arhivira sve informacije koje joj stiu iz svih svetskih informativnih agencija. Osnovni zadatak u ovom poslu je da informacije mogu da ulaze direktno on-line putem, bez posrednika, ime se sistem titi od eventualnog upada hakera preko otvrenog porta na Internetu, kao i namernog presretanja informacija. Primera radi navedimo da informativne agencije mogu da alju vesti sa tri oznake: hitno, storno i embargo. Onaj ko ima pristup programskom kodu, moe ove oznake da promeni, tako da novinari ne znajui za sabotau, puste neproverenu ili lanu informaciju. A postoje informacije koje mogu da uzburkaju itavu davu. I unutranja komunikacja u radioteleviziji mora biti zatvorena, jer jedan od najvanijih zadataka svakog javnog servisa je i mobilizacija

Page 3 of 8

stanovnitva i informisnje u posebnim okolnostma po dravu, kao to je rat. Koliko ljudi kod nas razmlja o tome zato se danas u Vladi Srbije i u svim dravnim institucijama nalaze Majkrosoftovi programi? I u novim digitalnim centralama Telekoma Srbija, DKTS Alkatel, koristi se strani softver. Praktino, svaki talefonski razgovor, svaki telefaks i imejl moe se presresti. I RTS je pre godinu dana kupio "A-Vid News room" i strani softver. Upravo ovih dana ga je zatresao virus, jer novinari vesti prikupljaju preko Interneta. A bar RTS je mogla da ima svoj zatvoreni informacioni sistem, jer je razvoj na softverskom paketu "Antenor" zapoeo jo 1989. ta je sa njim bilo, i zato je sve to uniteno, a info-sistem RTS-a ustupljen stranim "uima i oima", pria Slobodan Perovi, najstariji novinar- urednik u RTS-u: - itava pria pokazuje koliko mi imamo nezrelo i neozbiljno poslovodstvo u RTS-u. Ali, da bi ste shvatili kako se kod nas radi, moram da vas vratim na poetak. Negde 1986. Nikola Mirkov tadanji glavni urednik Prvog programa Radio Beograda (posle Petog oktobra urednik Igranog programa TVB) traio je od mene, kao novinara, da napravim neku emisiju koja bi se bavila informatikom. Dosta sam oklevao, ali sam uz pomo kolega napravio serijal "ip i sedam jaria". To je nekoliko godina bila jedna od najsluanijih emisja Radio Beograda. Ogromnu pomo su nam tada pruili profesori Matematike gimnazije u Beogradu, Nevenka Spalevi, Milan abarkapa, zatim pokojni dr Duan Slavi, profesor ETF-a. Imali smo sjajnu saradnju i sa Zavodom za udbenike i pomagao nam je lokalni radio da afirmiemo svu pametnu i talentovanu decu Srbije koja su se tada bavila kompjuterima. Nekoliko godina posle toga, opet Nikola Mirkov, tada kao direktor Radija, predloio je da pokuamo da napravimo sopstveni softverski paket, poto ve imamo talentovanu i ambicioznu decu. Moj posao je bio da pojasnim kakvi su korisniki zahtevi novinara. I sve je teklo

Page 4 of 8

savreno. Uspeli smo prvo da uvedemo Tanjugov kompjuterski prijem agencijskih servisa, zatim smo uveli Evroviziju, to je tekstualni servis koji prati televizijsku razmenu slike, gde su praktino ukljuene sve televizije sveta, i to je najdragoceniji mogui izvor koji postoji. Kasnije, zahvaljujui Miloradu Komrakovu, koji je bio u blokadi i nije imao dovoljno vesti zbog sankcija, uveli smo i Rojters. Ja sam traio da se uvede i AFP i Beta, Itartas, Fonet, ali nije uvedeno, verovatno zbog nedostatka para. Za talentovane beogradske softverae taj posao je bio beznaajan jer je samo trebalo ubaciti agencije i dati njihovu brzinu prenosa slovnih podataka... Gde su nastali prvi problemi? Prvi propust je napravio tadanji tehniki direktor RTS-a, Milan Topalovi, kada je ponitio ve sklopljen ugovor o kupovini "Antenora" i vlasnitvo dao autorima softvera iako je on praktino radjen i razvijan u RTS-u. Razlog je bio to su zapravo eleli da se otarase te pametne dece. Govorim o mladim ljudima, koji su danas, kao i mnogi njima slini talenti, van Srbije. Saa Simi je danas ef projektnog tima jedne velike nemake softverske kompanije, a Branko Lazi je doktorirao na Harvardu. Inae za njega nisam mogao ovde da dobijem stipendiju, jer ni dravi ni RTS-u nije bilo stalo do tih ljudi. Ali sistem je dugo godina ipak funkcionisao? Da, ali konstantno je sabotirana svaka nemera da se sistem iri i usavrava. Mi smo u stvari razvili samo 5% od itavog projekta. Tri grupe ljudi su permanentno koile njegov razvoj. Prvo je to bila tehnika Radija, i oni su stalno neto sabotirali i pokuavali su da se doepaju "sours kodova". To je izvorni tekst programa u programskom jeziku koji je svuda u svetu poslovna tajna. Drugi problem je pravila poslovna jedinica "Informatka" jer njihov kompletan kolegijum nije godinu dana hteo da pogleda projekat koji je imao 600 kucanih strana.

Page 5 of 8

Trei vid sabotae je dolazio od strane tehnikog direktora Milana Topalovia, i tadanjeg efa studijske tehnike Radie Petrovia (posle Petog oktobra napredovao do tehnikog direktora RTSa). Oni su stalno formirali neke strune komisije za rad na razvoju softvera, koje se nikada nisu sastajale i zavlaili su nas. Bilo je potrebno sistem dalje razvijati i reiti pitanje tih mladih ljudi koji su ak bili sremni da se odreknu vlasnikih prava nad softverskim paketom, samo da bi mogli da nastave rad na njegovom razvoju. Ali to nekome u RTS-u nije odgovaralo. ak je Radia Petrovi pokuao na jednom skupu na Brezovici da taj projekat prikae kao delo innjera RTS-a iako ni jedan na njemu nije radio. Pojavio se, dodue jedan talentovan inenjer, Goran Jeroti, koji je u program ubacio mogunost da se informacija, bez papira, moe direktno proslediti na "auto kju". To je, inae, poseban uredjaj na kameri sa koga spikeri i novinari koji vode emisiju mogu da proitaju tekst gledajui u kameru. U televiziji ga popularno zovemo- idiot. Na alost i on je brzo napustio RTS, razoaran optom sabotaom i opstrukcijom svakog rada. Na vrhunski spiker, Radmila Vidak, ak je uradila i poseben renik koji je sadrao oko 15 000 rei, to je maksimum koji se u informativnom programu koristi,i koji bi bio sastavni deo softverskog paketa, ali je i to sabotirano. Zato im je to smetalo? Zato to su eleli da kupe neki strani softverski paket, a koji su inae veoma skupi. 1990. godine takav paket je kotao 300 000 dolara i zvao se "Bejzis". Svi su samo o njemu priali. Da li je strani paket moda bio bolji? Ja sam jo 1995. godine, im je sistem "podignut", traio da se za "Antenor" uradi recenzija na ETF-u kako bi se potvrdilo da li on zaista vredi. To je uradio ef raunskog centra Beogradskog univerziteta Zoran Jovanovi. Pazite, mi smo sa tim paketom mogli da imamo po jednom raunaru 32 on-line ulaza, a koristili smo samo tri (Tanjug, Evrovizuju i Rojters). Bio je na naem jeziku, to znai da zaposlenima ne treba plaati kurseve

Page 6 of 8

engleskog jezika, razvijan je da radi u DOS operativnom sistemu, ali je radio i pod Windowsima NT. Trebalo ga je, dakle, samo jo doterati i sa ETF-a su upravo to i potvrdili. To znai da smo imali podrku u RTS-u mogli smo da razvijemo izuzetan sopstveni softverski paket, ne samo za RTS ve i za sve druge informativne kue. Razlika je samo u tome to se za "Antenor" nije vezivala provizija, kao prilikom kupovine stranog softvera. Ja pretpostavljam da je to bilo u pitanju. Konano, za vreme bombardovanja "Antenor" je savreno radio na izmetenim ratnim lokacijama. Imali smo i direktnu on-line vezu sa Novim Sadom, jer smo mi ipak jedna kua i jedan sistem. Postojala je mognost da se veu i Ni i Pritina i tako bi bila mogua reemisija u svim pravcima preko naih internih linkova.

Kako se na kraju sve zavrilo? Potpunim unitavanjem projekta. Krah je nastao nakon petog oktobra 2000 godine, kada na mesto tehnikog direktora RTS-a dolazi Radia Petrovi, na elo Radio Beograda, Rade Veljanovski, a Aleksandar Crkvenjakov postaje generalni direktor RTS-a. Ja sam tada vraen sa prinudnog odmora i odmah sam pokuao da se raspitam ta je sa sistemom. Moja fioka u kancelariji je u medjuvremenu obijena i kompletan materijal sa "sors kodovima" je nestao. Prijavio sam kradju, ali niko u Kui nije hteo da reaguje. Uzeli su mi raunar i ni do danas, kao novinar, nisam dobio drugi raunar. Veza sa Novim Sadom je prekinuta, tako da oni nisu mogli da koriste Rojters, iako smo platili pravo korienja agencije za itav RTS. Kada sam na to skrenuo panju Radetu Veljanovskom, on mi je rekao da e oni i ovako da se odcepe. Ovo je zaista bezoan primer novinarske nekolegijalnosti, autora Zakona o Informisanju i Zakona o radiodifuziji. Ipak, uspeo sam Veljanovskom da pokaem softverski paket, jer je naao toliko vremena za mene, ali on je bio pun pria o toma kako e u RTS ui ogromne strane donacije, novi raunari, oprema... Samo to nije rekao da e Dord Bu lino za to da se pobrine.

Page 7 of 8

Poto me je i Crkvenjakov, kome sam se vie puta pismeno obratio ignorisao, poslao sam pismo tadanjem ministru za telekomunikacije, Borisu Tadiu, koji je tih dana javno izjavio kako nae drutvo treba da podri nau talentovanu decu. Tadi mi je pismeno odgovorio da treba sve u vezi softverskog paketa "Antenor" da vidim sa rukovodstvom RTS-a, kao i da softver odnesem u firmu Informatika AD, na ispitivanje. Kada sam to pomenuo Crkvenjakovu, on mi je rekao da ga boli... Onda sam zvao vlasnika Informatike AD, Srekovia, koji mi je rekao da njemu ne treba niko iz RTS-a, jer on tamo ima svog oveka, Crkvenjakova. Pisao sam onda potpredsedniku Vlade zaduenom za RTS, arku Korau i traio da Vlada poalje jednog strunjaka za informatiku u RTS kako bi se upoznao sa problemom jer je nedopustivo da dravna televizija nema direktne on-line ulaze ve informacije preuzima posredno, ak i sa B92, kao to je to bio sluaj prilikom susreta Karle del Ponte sa porodicama poginulih u RTS-u. Dobio sam pismeni odgovor da Vlada Srbije nema strunjaka za informatiku.

EPILOG "Antenor" softverski paket nije vie u upotrebi u RTS-u. Umesto njega RTS je kupila preko Informatike AD softver Majkrosofta, iako je kao institucija od posebnog znaaja za kulturu mogla da ga dobije besplatno na osnovu ugovora koji je pokojni premijer Djindji ispred Vlade Srbije potpisao sa Bilom Gejtsom prilikom njihovog susreta. Ali direktor RTS-a Crkvenjakov i direktor i vlasnik Informatike AD, Srekovi su stari drugari. Kupovina Majkrosoftovog softvera je pokrenula i krivinu prijavu Sindikata "Nezavisnost" RTS-a protiv Aleksandra Crkvanjakova u kojoj ga optuuju da je tender za kupovinu bio nameten, a softver, kao i hardver kupljeni takodje preko Informatike AD, preskupo plaeni. Informatika AD je, kako kau, posebno naplatila i obuku ljudi, mada se ona obino zaraunava u cenu kotanja softvera. Valjda je i tu drugarstvo bilo presudno, a

Page 8 of 8

pare su i ovako iz budeta koji je opte dobro. Inae, preko iste firme, Informatika AD, vrena je nabavka skoro itave informacione opreme za Vladu Srbije kao i druge dravne institucije. Oko 100 primeraka tampanog uputsva za korisnike "Antenor" softvera je uniteno, a RTS danas uzima informacije sa Interneta. I neizbene viruse. Neznatno skraen tekst objavljen je u dnevnom listu Internacional, 15-16. februara 2004.

Slobodan Perovi - Mutko, preminuo je 2006. godine