,

-
. VII ,
,
. VII
IX .
XII ,
, .

,
(1321-1331).
XII XIII ,
.
1252. .
XII ,
( 11901192), , ,
.
,
, 4. 1234. .
, I 1253. ,
, ,
.
.
II
(1326),
, .
1333. II ,
.
, .
terra de Chelmo ,
Chelmum Chelmo , .
, ,
.

XV ,
.
,
, , .
. XV

-, .
,
( , )
.


,
, ,
.

, , , 1.
. (. 5,19; 2, 4,10) .
,
, VII IX
,
, , , .
- ,
.
,
.
, ( ,
, , , -)
1219. ,
. ,

, , .
,
, : ,
, .


, :
, : , ,
, , , , .
: ( ),
( ,
- - ,
, ,
, , ,
, ( ),
, . ,
.
, :
II ( , )
1264. , ( 1300. ), ( 1305. )
(13161324), . ,
,
,
( ,
). .
, I,
. XV ,
,
, .
, () .
1377. I ,
1466. 1471. .
, ,
, .
- : (15081513)
(1508); , (1524), (1532),
(1546), (1570), (15731585), (1592),
(1602) (16051611).

: ,
,
, , . XVII
,
x , .

, XVIII , (1739) .
:
(16151630), (16391649) (1654).
, , 1649.
, .

 .
(, , ) ,
: (1615-1643), , ( 1650.
), (16511671),
(1671-1681), , , , ,
I.
: (17411741) II (1751-1760). ,
.
(1766), ,
. :
(1766-1772), (1772-1802), (1803-1815), (18161835), (1838-1848), (1848-1854), (1855-1860),
(1864-1875) (1875-1888).
(1878),
,
(1880), .
: , , , ,
, , , , , , .
, ,
, - .
(1888), ,
: (1888), (18891903)
(19031920).
(1920) (1931),
-
: , , , ,
, ;
. ,
- : (19261931),
(19321934), (19341939),
(19401943), (19511955) (19551991).
1992. , -
(), 1999.
().
,
, , 18.
,
. 19411945,
- , 18
. , .
12 21 . (19911995), ,
36 , 28. ,
. 12 ,

.
.
.
, 1873. ,
. 7. 8. 1992. , , 15. (
) . ,

. XVI
. XIX
.
, , , .
1995. ,
1996. , .
, -
, ; -
- , 34 .
: 2 -
, 3 , 4 , 3 11 , 5
3 , 24 , 3
5 .
100 000.
: 37 000, 19000, ( ) 17000,
11000, 4700, 3000, 2500
3000.
BR. 121
IZVETAJ MAJORA PETRA BAOVIA OD 16. JULA 1942. DRAI
MIHAILOVIU O VOJNOPOLITIKOJ SITUACIJI U HERCEGOVINI I
SARADNJI SA ITALIJANSKIM OKUPATOROM1
Dragi ia,2
Posle sastanka sa popom Periiem i porunikom Milo-radom Popoviem u Pivskom
manastiru,3 o emu sam Vas ve izvestio preko kapetana Ruica morao sam odmah,
krenuti u pravcu Hercegovine. Putem kurira odmah sam uhvatio vezu sa Dobrosavom
Jeveviem, kapetanom Salatiem koji su se nalazili u Nevesinju. Jevevi i Salati
na sastanku izvestili su me da se u Nevesinju nalazi vojvoda Ilija Biranin koji obilazi
trupe4 i eli da se odmah sastane sa mnom. Sa automobilom u drutvu Jevevia i
Salatia otputovao sam u Nevesinje i sastao se sa vojvodom Biraninom. Vest da
dolazim u ime Vae vojvodu je mnogo obradovalo i trai da se sa Vama to pre
sastane. S obzirom na prilike koje vladaju u Hercegovini i Dalmaciji sve do Knina
potrebno bi bilo da se Vi sa Biraninom to pre sastanete. Vojvoda Biranin teko je
bolestan od srane mane i prema miljenju lekara njegovo je kretanje ogranieno.
Sastanak ako Vi to elite a po mome miljenju potreban je, trebate obaviti na granici
Cr. Gore i Hercegovine u blizini Ravnoga.5 Vojvoda je izradio dozvolu od italijanske

komande da se na ovoj teritoriji moe zadravati 6 do 7 dana. Zamolio me da Vas o

svima stvarima koje sam zapazio na terenu obavestim.
Svi etniki odredi na teritoriji Hercegovine legalizovani su kod Talijana, dobijaju
hranu, oruje i municiju. Platu ne primaju samo im se po neki put u vidu pomoi
dodeljuju manje svote novca. Brojno stanje organizovanih etnika na teritoriji
Hercegovine iznosi od 6 do 7 hiljada.6 Naoruanje puaka oko 6000 kom. sa dosta
automatskog oruja. Disciplina i duh dosta dobri. Ovi etnici veinom su formirani od
jueranjih partizana7 izuzev odreda popa Radojice Periia, porunika Popovia
Milorada i kapetana Danila Salatia. Pop Perii u ovome kraju a i u celoj
Hercegovini smatra se kao istinski borac i etnik, koji je sa svojim ljudima u drutvu
sa porunikom Popoviem vodio borbu protiv ustaa, Talijana i komunista. Ovaj
odred Gataki najbolji je odred u Hercegovini, jer ga sainjavaju ljudi popa Periia
koji su se borili i od svakoga progonjeni.
Po elji vojvode Biranina obiao sam Kalinovik i Bileu. Prilikom ovog obilaska
vojvoda Biranin svaki put vojnike je pozdravio sa patriotskim govorima a nekoliko
puta spomenio je i Vae ime. Po elji Biranina govorio sam i ja ali uvek kao Va
izaslanik. Ovo je potrebno bilo a to je i moja elja bila da se ljudi obaveste o pravom
stanju stvari. Svi pitaju i trae vezu sa Vama. Nemojte misliti da smo mi to ljudima
javno i na sva zvona rekli nego smo uvek nali neku zavijenu formu. Meu etnicima
ima politikih kortea koji su veinom komandiri eta i bataljona. Prema izjavi
vojvode Biranina a i mome zapaanju ovde zemljoradnici prednjae. U Nevesinju
nalazi se Petar Samardi koji je bio jedan od lidera Zemljoradnike partije a koji je u
akciji protiv partizana igra dvolinu ulogu. Prema izjavi vojvode Biranina, kapetana
Salatia i Dobrosava Jevevia ovaj Samardi titi oko sebe najvee komunistike
zlikovce. Po mojoj elji posetio sam grob pok. majora Todorovia u Kifinom selu u
drutvu vojvode Biranina, Jevevia i drugih etnika. Tom prilikom bila je vrlo
interesantna scena. Graani (etnici) ovoga sela uhvatili su ubojicu Boka Todorovia
i hteli su ga linovati. Kada smo ga uzeli u zatitu celo je selo protestvovalo i poelo
da javno negoduje sa reima: Boko Todorovi zajedno sa naim etnicima ubijen je
od komunista a koji se nalaze pod zatitom Petra Samardia. Traio sam da se po
cenu glave pronau ubojice i uesnici u ubistvu Boka Todorovia i odmah streljaju.
Vidak Kovaevi izjavio je elju da Vas obavestim i trai da u ovaj kraj Hercegovine
poljete profesora Lazara Trklju bar 10 dana. Napad koji smo pripremali na komuniste
koji su bili u urevu8 a prema predlogu i planu ika Branka odmah sam traio da to
uinimo. etnici koji su se nalazili na Morinama i Kalinoviku pod komandom
kapetana Neia9 koji je doskora bio u partizanima mogli su napasti komuniste i imati
velikog uspeha. Komunisti su se povukli iz ureva 11 o.m. tako da mi ni u kom
sluaju nismo mogli stii na vreme da ih na-padnemo. Prebacio sam stareinama
hercegovakih etnika s tim da su oni mogli napasti komuniste u urevu. Razlog
zato to nisu uinili nepoznat mi je, ali mislim da je bio javaluk. Komunisti su
otstupili u pravcu Bosne. Prema izjavi zarobljenika i onih koji su se predali oni
nameravaju da idu preko Kupresa za Dinaru. Komunisti su zauzeli Konjic i Prozor i
poruili prugu na 6 mesta kao i tunel kod Ivan pl. tako da po izjavi strunjaka ova
pruga moe biti pravljena za tri meseca dana.10 Prema svima izgledima a i
informacijama koje sam dobio komunisti se povlae u pravcu Dinare i navodno za
Sloveniju.

Komandant italijanske armije u Dubrovniku Dalmaco11 pozvao je Dobrosava

Jevevia radi vanih razgovora. Prilikom toga sastanka saoptio mu je da je Foa
pripala Crnoj Gori. Nadalje mu je rekao da su obaveteni da se ia nalazi u Crnoj
Gori u blizini abljaka. Hrvatski ministri Artukovi12 i Koak13 sastali su se danas sa
Dobrosavom Jeveviem i saoptili mu da e hrvatska vojska u jaini od 2 divizije
zauzeti celu Hercegovinu po cenu sukoba sa etnicima. Trae pregovore sa
pretstavnicima etnikih organizacija u Hercegovini s tim da se u svemu sporazumeju.
Prema mome miljenju hrvatskim ministrima stalo je da se hrvatska drava stabilizuje
i oisti od etnika. Ako Hrvati uspeju u tome da u Hercegovini uspostave svoju vlast s
time bi faktiki stabilizovali hrvatsku dravu i oistili etnike. S obzirom na dobru
organizaciju etnika u ovom kraju ne bi trebalo ni po koju cenu dozvoliti da Hrvati
uspostave svoju vlast u Hercegovini, a naroito u onom delu gde ive isto Srbi.
Mislim da bi trebalo to pre u Hercegovini i Bosni organizovati napad na Hrvate s tim
da taj napad bude u isto vreme u Hercegovini i Bosni. Neophodno je potrebno to pre
izvriti organizaciju u Bosni i pripraviti ljude za tu borbu. Hrvatima ne smemo i ne
moemo dozvoliti da stabilizuju svoju dravu i oiste od srpskih etnika. Za ovu
akciju najvaniji je problem ishrane. Prema izjavi Dobrosava Jevevia mi moemo
nabaviti dovoljno hrane od Talijana. Talijani prodae nam hrane koliko nam treba
samo je problem novac. Privatno sam saznao da su Jevevi i Kovaevi14 dobili od
Srba iz Mostara oko 4,000.000 dinara kao prilog za etniku akciju navodno da su
priznanice za novac koje su izdate pojedinim ljudima snabdevene sa Vaim potpisom,
koje ste Vi Kovaeviu dali u svoje vreme nepopunjene. Kako je ovaj novac utroen i
u kakve svrhe ne znam. Dobrosav Jevevi koji je u nacionalnom pogledu potpuno
ispravan, dobar organizator, vet ovek uspeo je da se kod Talijana dobro plasira ali ni
u kom sluaju na tetu naih nacionalnih interesa. Sposoban je i jedino [moe] on da
za hercegovake etnike nabavi sve to je potrebno.
Pored samog Gacka nalazi se Fazlagia kula u kojoj se nalazi oko 1000 naoruanih
muslimana. Prema mome miljenju bez iije dozvole trebalo bi ovo selo napasti, kako
bismo u ovom delu Hercegovine imali istu situaciju, a s obzirom na nameru Hrvata
da okupiraju celu Hercegovinu.
U Nevesinju, Kalinoviku, Gacku, Bilei i Trebinju kao i u drugim gradovima
Hercegovine nalazi se hrvatska vojska, koja je neaktivna i ne udaljuje se nikuda iz
varoi. Kada sam bio u Kalinoviku naao sam nekoliko Hrvata koji putuju za
Dubrovnik automobilom zato to je pokvarena pruga kod Konjica i tom prilikom
rekao mi je u razgovoru Grac Andrija da u Hrvatskoj odakle on sada dolazi odnosno
bei vlada haos. Pruga od Pakraca do Daruvara potpuno je razruena.15 Haos u
Hrvatskoj dostigao je vrhunac i svi koji se pozivaju u hrvatsku vojsku bee u umu,
zato i njih nekoliko bee za Dubrovnik da ne bi ili u vojsku.
Dobrosav Jevevi putem Talijana ima siguran kanal da prebaci nae ljude za
Sloveniju. Talijani mu nude ako ima neku vezu sa Slovencima da povede akciju
protiv komunista.
Stalno ispitujem prilike na terenu. Obilazim pojedine krajeve kako bi se uverio o
pravom stanju stvari. Punomoi koje se nalaze kod mene nisam nikome jo izdao a
niti u izdati dok se ne uverim koji su ljudi najzgodniji i najzasluniji a naravno i
najpopularniji da vode brigade i srezove. Bolna je taka ambicija pojedinih ljudi koja
se pojavljuje ovde kao i u drugim krajevima. Postoji bolesna ambicija pojedinih ljudi

a naroito politiara koji bi hteli putem iinog autoriteta da stvaraju neku politiku
karijeru.
Moj odred koji se nalazi blizu Mratinja nepotrebno je da prelazi hercegovaku
granicu, prvo to se ne mogu snabdeti hranom, drugo nema komunista, osim po neka
trojka koju metani sami mogu likvidirati. Organizacija koja se sprovodi u dobrom je
poetku samo se treba raditi sa puno takta. Rampini16 je bolestan i ostao je u
Nevesinju. Nalazi se pored stanice ne znam da li je uhvatio vezu sa Vama o tome me
nije nita izvestio. Ne znam kako se moj odred snabdeva sa hranom, to sam ostavio u
dunost kapetanu Ruicu i kapetanu Pejoviu koji su obeali da e hranu koju e
poslati Bajo Stanii dobaciti odredu. U ostalom ika Branko obeao je da e o tome
voditi rauna. Pisao sam kapetanu Momiloviu17 da odmah stupi u vezu sa Vama i da
Vi odredite kuda odred treba da ide poto prema mome miljenju nepotrebno je da
dalje ostane kod Mratinja. Ako je tano da e Foa pripasti nama u koje ja verujem
treba Momilovi da sa odredom ue u Foi kao etnici Pavla uriia ili za Novu
Varo kako Vi naete za potrebno odrediete. Nemogue mi je a i elja je vojvode
Biranina, popa Periia, Jevevia i drugih da napustim Hercegovinu i ne izvrim
povereni mi zadatak. Biranin eli, pre-klinje i moli iu da se sastane sa njime.
Kapetan Kovaevi dolazi kod Vas sa ovim izvetajem i objasnie Vam detaljno
situaciju.
Ovde se prijavio kod mene biv. senator Marko Vujai i advokat Jefto Pavi a za koje
pop Perii tvrdi da nisu nita uinili to im se ne bi moglo oprostiti. ele da se stave
na raspoloenje. Ja im nisam nita rekao i obeao. Molim da mi po ovome pitanju
odredite dranje prema njima.
S verom u Boga za Kralja i Otadbinu.
16 jula 1942. god.
Slobodne srpske planine
MAJOR,
Petar Baovi
1

Original (pisan na maini, irilicom) u Arhivu VII, a, k. 231, reg. br. 12/7
(BH-X-70).
2

Jedan od vie pseudonima Drae Mihailovia.

Vidi dok. br. 118, nap. 6.

Vidi dok. br. 120, nap. 6.

Ilija Biranin se sa Draom Mihailoviem sastao 22. jula 1942, u Zimonjia

Kuli (Pusto Polje, juno od Avtovca). Sastanku su prisustvovali i major Zaharije
Ostoji, kapetan Pavle urii i vei broj etnikih komandanata i voa iz
Hercegovine. U izvetaju italijanske Vie komande oruanih snaga Slovenija
Dalmacija od 7. avgusta 1942. o tom sastanku, izmeu ostalog, pie: ... U toku

razgovora voe Hercegovine razmatrali su delatnost italijanskih trupa na

podrujima Hrvatske nastanjenim pravoslavnim stanovnitvom, navodno,
zakljuili da je potrebno nastaviti postojeu lojalnu saranju u borbi protiv
komunista i za normalizaciju prilika. Na interpelaciju Trifunovia o njegovim
operativnim planovima, general Mihailovi je, navodno, izjavio da je vlada iz
Londona vrila pritisak na njega da ponovo raspali gerilski rat protiv trupa
Osovine na Balkanu. On je, navodno, odgovorio da uee Srba u borbi, moe da
bude razmatrano tek kada Rusi budu u Budimpeti a Englezi u Sofiji. Ovo
zbog toga to se, s obzirom na ve pretrpljene gubitke srpskog stanovnitva u
ratu, u ustakim progonima i u partizanskom ustanku, tom stanovnitvu ne
mogu nametati nove rtve i novi rizici... (Arhiv VII, NAW-I-T-821, r. 403, sn. 55
57).
6

Vidi brojno stanje etnika u Hercegovini dato u dok. br. 120.

Odnosi se na pripadnike partizanskih jedinica koji su se, pod uticajem

etniko-italijanske propagande, delatnosti proetnikih elemenata unutar samih
jedinica i zajednikih oruanih dejstava etnika i italijanskih jedinica u prolee
1942, demoralisali i napustili svoje jedinice.
8

Na prostoriji Trbue, Zakmur, Zelengora, urevo, Tjentite tada su se nalazili

5. proleterska (crnogorska) NOU brigada i Hercegovaki NOPO sa Centralnom
bolnicom (oko 170 ranjenika) i zbegom naroda iz Crne Gore. Njihov zadatak je
bio da obezbede Bolnicu i zbeg, da u zahvatu tromee Bosne, Crne Gore i
Hercegovine oive NOP i stvore uslove za ofanzivna dejstva ka Hercegovini i
Crnoj Gori. Meutim, pod pritiskom nadmonijih etnikih snaga Brigada i
Odred su, krajem jula 1942, bili prisiljeni da napuste pomenutu prostoriju.
Opirnije o tome, vidi dok. br. 124, 131 i 133; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 6,
dok. br. 83; Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 269272; Milivoje Grozdani, Mar 5.
proleterske brigade i Hercegovakog partizanskog odreda u zapadnu Bosnu,
VIG, br. 3/1951.
9

Slobodan.

10

Nastupajui ka zapadnoj Bosni, Grupa proleterskih brigada (vidi dok. br. 120,
nap. 13), u prvoj polovini jula 1942, postigla je znaajne uspehe u borbi protiv
neprijatelja: poruila je oko 60 km el. pruge Blauj Konjic, unitila vie el.
stanica i objekata, oslobodila Konjic (8. jula), Gornji Vakuf (11/12. jula) i Prozor
(13 jula). Opirnije, Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1 (str. 175 i 176), knj. 5, dok.
br. 3, 4, 9, 18, 19, 21 i 26; tom IV, knj. 6, dok. br. 27, 134, 137, 141, 143, 152 i 159,
knj. 7, dok. br. 178 i 180; M. Lekovi, nd, str. 45205.
11

Renco Dalmaco (Renzo Dalmazzo), komandant 6. korpusa 2. italijanske

armije.
12

Andrija. 13 Vladimir.

14

Vidak.

15

Radi se o akcijama jedinica 1. slavonskog NOPO (Zbornik NOR-a, tom V,

knj. 6, dok. br. 61, knj. 8, dok. br. 18).
16

Vojislav Voja Lukaevi.

17

Milorad Momilovi.

. ,
'' '' (,
, , , 2011).
, 100, :

. ,
. . , ,
, 10. 1941. .
.
,
1941. . ,


. ,
.
,

.
, .
. ,
,
. ,
.
, ,
. 1916. ,
.

. , ,
. 1916. .
.

, .
. , ,
.
, , ,
- .
.
: , , .
20. 1946. ,
, . ,
,
.
.

 . 30
, ,
, , .
: 1877. ,
,
...
( 1919. 1932),
(
).
(
).
,
, , , .
, , ,
, ...

, ( 18. 1907.
). ,
, (
,
).
. ,
, 1898. .

. 1891. .
1914. , ,

.

. , 1941.
, .
.

, .
( ,
).
, ,
, . 1942.

. , : ''
,
''.
.
, ,
1948. , .
. , ,
. .
2000.
.
,

 .
, , ,
. ,
. ,
, ''''
.


,
,
a ,
Mapa
no .
no .
, jea,
a y :
" ' , !
,
,
a ,
,
a ;
a ,
ypc
,

. "
;

 ,
' ,
a Mapy :
" Moja, ,
!
?
, e
a y ' ?
,

o .
, Mapa ,
,
,
:
,
-,
;
,
,
;
,
;
,


a ca ;
a ,
C;
, ,
;
, ,

a ca ;
, ,
cap J
, ;
,
;
Ha , ,
;
,
;
a , ,
;
, ,
y , ;
, ,

 ;
a ,
;
, ,
-
;
,
;
,

, ;
, ,
;
, ,
;
, ,
;
,
;
, ,
,
;
a ,
;
,


, ;
, ,
,
- -,
;
,
;
a ,

a ca
;
, ,

a ca ;
,
;
a ,
;
a ,

a ca ,
c ;
, ,
;

 , ,
;
,
;
, ,
;
, ,
.
', , ,
,
, , , ,
a ;
,

.
, ,
a ' ? "
,
,
.
, ,
:
" , ,
, ,

a !
* - ,
- ".
,
,
** .
: , , 3, . 10,
1846. .

, .
o , , ( . II
. 123 222).

Dragoslav Dimitrijevic Beli: GDE JE MOJA MAMA (hronika Avalskog korpusa

JVuO)

.
,

. ,
. 18 19
. ,
,

.
, ,
.
, 1918. ,
, ;
.
1912-1918 1. 300. 000 , ,
.
, , 1. 1918,
.
,
.
.
, ,

 . ,

,
, .

, . ,
,


.
, ,
a ,

,
,
() , ,
, .

.
,
-
. , ,
, ,
. , ,
, .
, , ,
. ,
, , ,
.
,
2, 032. 434 , ,
, 594. 870 ,
.

, .
, 2. 061 154. 847
. ,
, .
, 9/10 ,

. :
5 6 ,
. 9 12 ( 14) ,
.


2 3 .
, ,
() ,
. ,
.

( 300. 000 )
.


.
1919.

()
.
1919,
(), 1920,
().

( ) 58
.
,
,
. , , 1920,
, .


28. 1921. ,
.
.
52. , . . .
.
, , ,
,
. , 1921. ,
,
.
. ,
.
. ,
,

 ,
().

.
, , 1929. ,
,
.
,
, . 1937,


.
. 30.
1930, ,
() ,

, 28. 1919.

, .
25. 1936. ( )
, - .
, 6.
1937. ,
-.
- -,

, .
1937, , ,
,
1938, .
12. 1938, ,
() ()
, 16. 1938 (
)
, ,
, , ,


.
: .

 23. 1939.
()
, ,
.
29. 1938. , ,
, ,
,
.

.
1938,
.
1939,
:

. : . . .


.

11. 1938,
. 74% .
1, 643. 783 , 1, 364. 524
: ,
, , .
,
.
15. 1939, .
, , ,
.
7. 1939. , 16.
.
22. 1939, ( )
( ),
.
.
26. 1939.


,
, .

 1. 1939. ,
, , 3.
.
20, 23. 1940,
1. 1941. .
. - , 25. 1941,

,
.
27. 1941, ,

, ,
.
28.

,
.
,
.
,
. , ,
25. .
1938.
- -. ,
, 1.
1939, ,
1940. ,
: , , , ,
, .
.
, 1938. 1941. ,
.
. ,
,
, , ,

, . ,
o,
, , ,

. ,


.
a .

.
1941. ,

.
.
,
. ,
.
, , ,
. ,
(),
.
, ,
, . ,
. ,
, , 1941,
.

, () ,
:
.
,
. ,
. ,
, 1912, 1913, 1914,
, ,
.
, , ,
, .
. ! !
, , a , 25.
1941. , ,
.
,
.
, , , , ,
,
.



.
, 27.
,
, , -
.

.
30. 1941,
:
, , ,
,

:
();

;
r;

;
,
() ;

.
, 5/6. 1941.
, . ,

.

, 27.


.
.
27. ,
.

% . -
. 6.
12. 2.
; 2.
- , 9.
3, 4. 5. .
-41 :
,
; ;
;
, d
, . .
28
3 , 18 1 3
, 16. ,
:
3 : 3.
,
3
;
5
;
6. (, 2. , ,
, , )
, ;
2. : 1.
, 3. (,
) ;
1. : 4. ,
, 7.
:

.
4 : ,
, .
(415 ),
,
.


, .
27. 600.000 ,
1,200.000 500.000 ,
900.000 . , 30. ,
( ), 3. ,
7. ,
, ,
.
6. (484
250 ),
.

da ,
.
4.
,
7. 1. .
2. (1. , 2. ) ,
, , .
10.
,
.

, 12. .
14.
,
.
15.
.
,
,
- , 17.
, 2. , ,
18. 12 , ,
a ,
.
6. 1941,
-, -
, ,

 -, ,
.
, ,
,
, , ,
. , ,
.
. -
, 27. 1941,
c ;
, 12. ,
, a
.
, ,

, .
e ,
,
, , ,
.
, ,
,
:
,
.
: (
- T)


.

.
:
, ,
.
,

, ,
. 1. 1941, H
,
,
,
.
, ,

 , 20
1941, ,
( , - , , ,
, , , ,
),
( )
( ).
3. 1941
(
) . ;
( , ()
(, ), ,
. ;
, ( , ,
), ( , ,
), ,
. ,
, .
m -

(, , , . ), (
, ,
) (, ,
, )
.
17. 1941, ,
, ,
,
. 12.
,
.
,
,
. 12. 1941, .
, ,

. ,
, 13. ,
,
.
27.
. ().
, ,
, ,
.
, 10. -

 ,
.

. , 15. ,
400-500 ,
.
,
. ,
,
.
. -
.
, ,
:
, ; ,
;
; , ,
(), , .
, ,
.
, ,
c ,
.
4. 1941. ,
,
,
.
, ,
. ,
,
,

.
, , .
.
,
. ,
, , . ,
,
, .
, , ,
. ,
.
,
.

 30. ,

, ,
21
,
:
. II. . 2
16 1941 . :
I.
. 2 12 1941 . :
6
,
.
,
.



,
,
,
.
, .
.

,
,
,
.
,

1941,
, 29.
1941,
, ,
(),
. 1941, , ,
,

, ,
()
,
.

 ,
,
.

, .
, , .
,
: , .
. , ,
.
. - 1941,

,
.

,
-
(),
.

, , ,

: , , ,
, .
1941,
:
,
,
,
,

.
22. 1941,
, , .
27. 1941
,
( )

.

.

 , 4. 1941,
,

,
,

. , 12. 1941. ,
, , , ,
, , :
,
. 4. :,
, -
.
1 10. 1941
, :
1.
, , , , , ,
, -

. :
2.
,
. ,
.
3.

,

, .
4.
.
: , , , ,
;

, ; ,
,
. .
,

. . .
6.
,
. . . .

 (23 )
,
. 4. 1941,

, ,
, ,
.
% `o , ! (c
)
,
,
.

1941, ,
, ,
()
() , ,
,
. ,
, 2. 1941, 2. ()
,
, , .
, .
, ,
, ,
, , ,
.

, ,
, ,
, ,
, ,
.

,
. ,
26. 27. 1941,

.

 ,
, .
,
. ,
704, 714 717 , 8.
9. 1941, ,
. (
: : . 1, . 99. 114. 124).

,
, ,
, , , ,
. 3. 125
1941, ,
2. .

, , , , ,
, , , , , ,
.
, ,
, 2.
,
1. .
2. ,
. ,

1942
.
,


, ,
, , , .

, ,
, ,

.
. 1942, ,


.

 .
. ,
, ,
.
, ,
p.
,
. .
.
. ,
1943.
. .
. :
!
, .
,
, . :
, ,
; , ,
. . . !
,
, ,
, , 18 , ,
. :
, , ,
, , . . . ,
: , ,
! : ,
,

, .
, ,
, , , , ,
, ,
, .
.
, ,
.
. ,
.
,
,
. ,
,
() 1943
,
, 1942,


( = ).

,
, , ,
, ,
, , ,
,
,

, .
, 1943,
, .
,
,
.
, ,
.

() ,
1941, ,
,
,
.

.

SOE (Special Operationd Axecutive =
) .
, ,
,
,
.
, : ,
19-24, 27, 132, 146, 148, 150. :
. () 1942. .
(
) ,
30 40
.

 ,
, ,
, 1941.

, .
,
, ,
.
, .
. , ,
, , .
.
.
-
? .
-.
-
.
- ? .
- , .
- ?
- .
- .
- , .
- , ?
- , ,
.
- ?
- .
- ?
- .
- ?

- ,
- , ,
,
.
-
,
.
- ? ,
.
- ,

.
- ?- .
- , . ,
, .
,
.
, ,
.

,
. ,
,
.
,
,
. ,
, .
. () 1942.
.
: , , ,
, , , .
22 () 1942. .
.
. ,
, .
, .
,

. ,
.
. ,
, .
, - (),
, ,
, . . .
. ,
,
.
. (
).
, .
. -,
.

, ,
, .
, .
() .
, .
: .
.
, :
- .
. ,
. : ,
.
, .
. (

).
.
, St. John.
, , .
, ,
, . .
St. John 1. (). . . .

 1942. St. Johna prema Nev Yorku. . .

.

,
.
Suec 7. 1943. .
, .
. . .
. . .
,
, . ().
. . . .
() 1943. .
, .
.
.
.
.
, .
,
.
. .
, ,
. . .

. ,
. , ,
. .
, .
:
!
, ,
, . . .
,
, -
. .

 ,
20/21. 1943, ,
. (. . : , . 245, 246. ,
, Hoathleu I,
. (, , . 248) ,
27/28.
, , ,
. . :

: 1943.

.
,
.
. Typical


.
, , ,
. . .
. .

, . . .

,

.
- -,
.

. . . , .
.
,
.
,

. . , -,
.
-
. , , ,
.
.
, , ,
, , , ,

 . ,
,
.
() , , ,
-,
. -, .
, .

.
- .
.
.
,
. ,
.
, , ,
1943, -.

.
,
,
. .
, ,
. - .

. , , , , .
. .
.
.
, - ,
.
. ,
, .
.
, (
),
20. 1943. :
, ,
a
.
:

 , ,
;
;
.

,
.

. ,

. . . .
Britanske namere izra`ene u ovim direktivama bile su preciznije od onih koje su date
Hadsonu (koji je u jesen 1941, poslat u {tab Dra`e Mihailovi}a) i docnije Atertonu ili
Fungusu. . .
Stjuart i ja bili smo poslati u centralnu komandu partizanske vojske kao oficiri za
vezu, pot~iweni neposrednim nare|ewima britanske Glavne komande Sredweg istoka.
Ciq izra`en u direktivi koju je britanska Glavna komanda Sredweg istoka dala
tada{woj misiji bio je ograni~en na saradwu s partizanskom komandom, i nije bilo
nagove{taja da jedan takav predlog podrazumeva priznawe partizanskih snaga kao
formalnih saveznika. . .
Mada je na{ glavni zadatak bio da izvr{imo pripreme za zajedni~ke diverzije na
glavni komunikacijama na podru~jima koja su dr`ali partizani, iz Londona je u
posledwem trenutku stiglo nare|ewe da se ne otpo~ne bilo kakvo snabdevawe te vrste
sve dok na{a grupa ne po{aqe svoje prve izve{taje. Me|utim, iz Kaira je ve} bila
upu}ena radio-poruka partizanskoj komandi da }emo joj doneti sanitetski materijal.
Dvadeset ~etvrtog maja (1943) primili smo presudan signal iz Crne Gore. Grupa za
prijem ~eka}e nas na jednoj maloj zaravni blizu planine Durmitor slede}e no}i.
Britanci "neka vi{e ne odla`u, jer Nemci sa ve}im snagama ho}e da prodru. U slu~aju
nevremena ~ekamo ih drugu ve~er".
To ve~e na~inili smo kona~an plan zajedno sa komandantom bombarderske eskadrile
Kraqevskog ratnog vazduhoplovstva koja je bila odre|ena za takve specijalne
operacije.
Na{u vazduhoplovnu posadu sa~iwavali su mladi Novozelan|ani: svi su imali mawe
od dvadeset jedne godine; komandir aviona bio je vodnik-pilot. Wihova bodra i
pouzdana ta~nost prilikom primawa posledwih uputstava bila je zarazna.
Kada smo obavili posledwe pripreme, iz Kaira nam je, bez obja{wewa, nare|eno da
iznesemo iz aviona sanitetski materijal koji je ve} bio najavqen partizanskom {tabu.
Trebalo je, dakle, da letimo u jednu nejasno shva}enu bitku protiv zajedni~kog
neprijateqa ne nose}i nikakvu vrstu pomo}i i padaju}i samo na teret svojim
prisustvom.

Na{ bombarder "halifaks" uzleteo je, prema planu, slede}e ve~eri i uzeo odre|en kurs
u pravcu severa preko Sredozemnog mora. Vremenske prognoze bile su povoqne.
Kada smo, lete}i visoko, pre{li granicu izme|u Gr~ke i Jugoslavije kroz otvor za
izbacivawe bombi mogli smo videti dole svetlosti neprijateqskih transportnih kolona
kako se kre}u putevima. Me|utim, na{ avion je upao u struje atmosferskog
elektriciteta koje su nas sna`no odbacile od na{e mar{rute preko Soluna ka Egejskom
moru.
^lanovi misije nisu imali kiseoni~ke aparat, i po{to je bombarder zbog vremenskih
prilika bio prisiqen da leti na ve}oj visini, svi smo se, neprimetno, onesvestili - ne
znaju}i da su nas okolnosti primorale da odustanemo od poku{aja da stignemo na
ugovoren sastanak.
U zoru smo se naglo povratili. Avion je leteo nisko iznad Sredozemnog mora, s
topovia uperenim navi{e, udaqavaju}i se brzo od nema~ke lova~ke baze kod
Herakliona na Kritu i o~ekuju}i neprijateqski napad iz vazduha, koji nije usledio.
Posle devet ~asova leta spustili smo se, bez novih nezgoda, kod Derne (u severnoj
Africi-Libija).
Kao zato~enici vremenskih prilika proveli smo slede}ih nekoliko ~asova u svojim
{atorima na rubu aerodroma, svesni s kolikom nas napeto{}u o~ekuju osmatra~ke
patrole s neupaqenim signalnim vatrama na mestu na{eg odredi{ta.
Vazduhoplovna posada primila je novo uputstvo. U suton 27. maja (1943) ponovo
smo se ukrcali u isti avion. U mraku, dok se "Halifaks" sve vi{e pewao, lete}i prema
severu, sedeli smo pozadi me|u zave`qajima i opremom, uz brujawe motora, koje nam
je onemogu}avalo nesuvislo, nepovezano }askawe uobi~ajeno u takvim trenucima,
utonuli smo i zanemeli u bu~nu osamqenost. Na{ drugi no}ni let protekao je bez
nezgoda.
Ve} smo bili podesili padobrane i opremu kad nam je jedna pukotina me|u oblacima,
u pomr~ini, omogu}ila da ugledamo dole vatre u vidu krsta - ranije ugovoreni signal
na zemqi. Na{i ~asovnici su pokazivali ta~no tri ~asa ujutru.
Motori bombardera malo su se uti{ali, po{to je pilot, smawuju}i brzinu, okrenuo
natrag da bi preleteo preko vatri. Odjednom je upalio zeleno svetlo iznad izlaza iz
aviona i mi smo, na nagli pokret dispe~erove ruke, izba~eni u prostor.
Bela kupola jednog padobrana lebdela je nedaleko od mene na istoj visini sa mnom.
Bio je to Stjuart, pa smo doviknuli jedan drugom pozdrav. No} je bila tako mra~na da
nismo mogli razabrati konture zemqi{ta ispod nas Samo su jarki odblesci topovske
vatre osvetqavali sveobuhvatnu tminu.
Duvao je jak vetar. Na{a grupa isko~ila je na visini oko {eststo metara iznad najvi{eg
i najdivqijeg dela crne Gore. Spu{tali smo se brzo, daleko od vatri, koje su naglo
nestale iz na{eg vidokruga usled konfiguracije zemqi{ta. Nekakva planinska struja
podigla me je ponovo navi{e. Potom sam, padaju}i brzo, u potpunom mraku, zatvorio
o~i, ~vrsto stisnuo noge jednu uz drugu i opustio se, ~ekaju}i {ta }e biti. Tresnuo sam
na zemqu, odahnuo i otkotrqao se, zaprepa{}en.

Bilo je suvi{e mra~no da bih mogao videti gde se nalazim i gde su se spustili ostali.
Po{to smo se javili zvi`ducima, cela grupa se najzad okupila na jednom mestu i svi
smo bili iznena|eni {to nijedan od nas nije zaradio ni ogrebotinu. Ozna~ili smo svoj
polo`aj epnim lampama i avion je u~inio {irok zaokret da bi u drugom preletu
spustio na{e zalihe. Blesnuv{i svetlosnim signalom u znak pozdrava, pilot nas je
napustio, uzimaju}i kurs natrag prema Africi. Nije bilo nikakvog znaka vatre niti
zvuka.
Ostaviv{i grupu kraj gomile skupqenih padobrana, krenuo sam u pravcu za koji smo
se slo`ili da mora voditi prema signalnim vatrama. Kora~ao sam sa divqim izrazom na
licu, i sa uperenim pi{toqem. Posle nekoliko trenutaka sudario sam se s nekim mekim
predmetom. Bio je to ~ovek, koji je ne{to o{tro uzviknuo na srpskohrvatskom jeziku.
Odgovorio sam istim tonom, da sam britanski oficir. ^ovek me sna`no zagrli, i ja sam
jedva mogao nazreti visokog mladi}a u izno{enoj sivkastoj uniformi. Bio je to jedan
od jugoslovenskih izvidnika koji je
napustio vatre da bi nas potra`io. Kada sam ga poveo ka mestu gde je ~ekala na{a
grupa, on opali iz pu{ke u vazduh. Posle nekoliko trenutaka za~uh iza sebe {um
koraka po travi. Za~uv{i pucaw, moji drugovi su se upla{ili najgoreg.
Razdawivalo se. Primetili smo da smo se spustili na jednu livadu na visoravni, {iroku
stotinak metara i oivi~enu sa svih strana stewem i mno{tvom ~etinara. Onda nas je
opkolila grupa mladi}a kli~u}i u glas. Svaki od wih, bio je obu~en i naoru`an na svoj
na~in: neki su bili u sivkastim uniformama, drugi u izno{enim civilnim odelima svake
vrste. Po{to smo sakupili ono {to nam pripada i po{li, usledi `iv razgovor i otpo~e{e
pitawa: za{to nism do{li ranije? Odakle smo stigli? Koliko imamo godina? Kakve
vojne ~inove imamo?
Sve ovo i jo{ mno{tvo pitawa postavqali su mladi}i tr~e}i pored nas u ra{trkanoj
gomili odu{evqeni i uzbu|eni ovakvim neobi~nim susretom.
Za nekoliko minuta stigli smo na {iroku planinsku zaravan, unapred odre|enu za
glavnu ta~ku na{eg spu{tawa. Mnoge signalne vatre, napravqene od grawa u obliku
grubog krsta, jo{ su se dimile pri jasnoj svetlosti praskozorja.
Patrole su okolo tra`ile na{e zalihe. Jedan visok oficir, u elegantnoj sivoj uniformi i
visokim crnim ~izmama, istupio je i po{ao nama u susret predstaviv{i se kao "Veqko"
(General Pavle Ili} Veqko). On je bio upu}en da dovede misiju u Vrhovni {tab
udaqen desetak kilometara odatle.
Imali smo kratak odmor u jednoj maloj kamenoj kolibi me|u grupom seqa~kih ku}a.
Jedinu prostoriju u ku}i, kao i ulaz, }utke su ispunila prijateqska nepoznata livca. Po
tradiciji crnogorske gostoqubivosti, ~ak i u takvom jednom trenutku, na gruboj klupi
~ekali su nas hleb i rakija.
Postrojena je pratwa. Na{a grupa je po{la pe{ke u koloni po jedan, bodro odbiv{i
ponu|ene kowe. Kora~ali smo s poja~anom energijom posle sre}nog spu{tawa. Bilo je
jo{ rano. Vazduh je bio ~ist i o{tar. Dok smo i{li, "Veqko" nas je, jednostavnim
re~ima, obavestio o tome da su partizanske snage izlo`ene te{kom neprijateqskom

pritisku, da im je zaliha oru`ja i municije pri kraju i da za rawenike nema lekova, ~ak
ni zavoja.
Na{a mala kolona kretala se jednom stazom preko otvorenog zemqi{ta bez drve}a, sa
{irokim poqanama i gomilama sivog stewa. Daleko ispred nas pru`ao se zup~ast
planinski venac, krunisan u sredini xinovskim vrhom Durmitora za nas jo{ jedna
te{ka re~ iz nedavne radioporuke - koji se ponosno uzdizao, dominiraju}i okolnim
zemqi{tem, sa sne`nom kapom iznad gustog {umskog pokriva~a.
Pribli`avali smo se jednoj ra{trkanoj varo{ici. Ku}e, retko pore|ane du` jedne ulice,
bile su opqa~kane i puste. S desne strane, na jednom skladnom bre`uqku, nalazila se
pravoslavna crkva sa kubetom u obliku glavice crnog luka; stajala je usamqena, kao
simbol neke davne pobede nad Turcima. To mesta{ce, @abqak, bilo je centar ovog
kraja i, kako nam je "Veqko" rekao, prelazilo je nekoliko puta iz ruke u ruku utoku
borbi vo|enih za posledwe dve godine, a bilo je sa prekidima i sedi{te partizanske
komande u Crnoj Gori. Prilikom svog posledweg boravka ovde partizani su varo{icu
spalili da bi neprijateqa li{ili baze, a prethodnog dana bombardovali su je
neprijateqski avioni, pa su mesne jedinice bile evakuisane. Ve}ina stanovni{tva
potra`ila je uto~i{te u okolnim brdima.
Grupice seqaka stajale su du` ulice pa`qivo posmatraju}i strance u neobi~nim
uniformama. Mnogo je takvih pro{lo ovim putem, ali sada se proneo glas da su me|u
wima najzad prijateqi i saveznici. Povremeno bi odjeknuo kratak pqesak propra}en
re~ima u znak uzdr`ane dobrodo{lice.
Pro{li smo pored skeleta ku}a kad stazu ispred nas iznenada oivi~i{e proplanci s
bukvama i svetlozelene livade. Drve}e se lepezasto {irilo na obe strane, skrivaju}i od
pogleda ivicu tamne vode. Bilo je to Crno jezero, smirena krasota ome|ena gustim
drve}em, koje je unaokolo dosezalo do uske staze {to je obele`avala {irok krug oko
obale. S one strane jezera, u kristalnom vazduhu, dominirala je prizorom planina
Durmitor s padinama mawih grebena na bokovima.
Du` putawe koje su oivi~avale jezero kretali su se, u koloni po jedan, brdski kowi}i
nose}i rawenike - neme osobe upalih obraza, uvijene u pohabane ~ar{ave, koje su se
klatile na grubim drvenim sedlima, samarima.
Zaokrenuli smo naglo me|u drve}e, i "Veqko" nas povede uz strminu, dok iznenada ne
nabasasmo na grupu qudi i `ena koji su bili sme{teni pod malim {atorima. Izme|u wih
su se kretale devojke raznose}i obed, i, s obzirom na wihovu ode}u i pona{awe,
~oveku, prepu{tenom za trenutak ma{tawa, moglo je izgledati da je nai{ao na grupu
skija{a na nekom planinskom odmori{tu.
U sredini proplanka videli smo kako na grubo otesanoj kru`noj klupi od paweva i
oborenih grana sede naoru`ani qudi u uniformama. Ustali su da nas pozdrave. Jedan
od wih stupi napred, sa izgledom prirodnog autoriteta. Vitak i uredan, u sivoj
uniformi, bez ikakvih oznaka ~ina, nosio je vojni~ku kapu i crne jaha}e ~izme.
U radio-porukama primqenih iz Crne Gore pre na{eg polaska nije bilo otkriveno
nijedno ime, i Britanci nisu imali nikakvih ~vrstih dokaza o identitetu partizanskih

rukovodilaca. Znao sam samo da se komandant partizanskih snaga u Crnoj Gori krije
pod pseudonimom Tito.
Grupa Britanaca stala je pred wim mirno i vojni~ki ga pozdravila. Onda smo redom
istupali i rukovali se sa Titom i oficirima oko wega.
Ovo su bili na{i drugovi u toku slede}ih meseci, ali na{ prvi susret iznad Crnog jezera
bio je obojen izvesnom naivno{}u stranaca koji su jo{ bili pod utiskom padobranskog
desanta i lebdeli izme|u dva odvojena sveta.
Bil Stjuart i ja dali smo na{e podatke o sebi kratkim zapam}enim re~enicama. Na{a
misija bila je poslata po direktnom nare|ewima britanskog komandanta Sredweg
istoka u trenutku kada je rat u Sredozemqu do{ao u fazu u kojoj }e saveznici
verovatno preduzeti ofanzivu. Bilo je po`eqno da se usklade na{i zajedni~ki napori i
naro~ito da se dobije partizanska podr{ka za vr{ewe napada na neprijateqeve
komunikacije koje prolaze preko jugoslovenske teritorije. Imali smo zadatak da
izve{tavamo o vojnoj situaciji u onim oblastima koje dr`e partizani i da preko radija
saop{tavamo Titova gledi{ta na{oj Komandi u Kairu.
I pored artiqerijske vatre koja je ve} bila oglasila na{ desant, Tito je odgovarao
prikladnim kratkim re~enicama. Pozdravio je na{ dolazak u jednom te{kom trenutku.
Nemci su preduzeli operaciju da bi okru`ili i uni{tili wegove glavne snage u ovim
pustim planinama bez hrane i za{tite. Pre na{eg spu{tawa izvr{ene su sve takti~ke
pripreme za prolazak partizanskih jedinica u severozapadnom pravcu, i glavne snage
ve} su se nalazile u pokretu. Kona~na nare|ewa vi{im komandantima Tito je izdao
toga jutra, pred sam na{ na{ susret, i kada smo se mi pojavili me|u drve}em,
konferencija se upravo zavr{avala. Lanac partizanskih jedinica koje su {titile brda oko
mesta na{eg spu{tawa kod Wegobu|e sada se povla~io. Neprijateqske patrole bile su u
neposrednom dodiru s wima.
Tito i wegov {tab ostali su pozadi zbog nas. Sada nam je bilo jasno za{to se u poruci
koja je stigla do nas u Dernu insistiralo na hitnosti. Kratko zadr`avawe, izazvano
vremenskim prilikama, poja~alo je napetost i{~ekivawa, po{to su najbli`e nema~ke
jedinice opkoqavale @abqak.
Partizanske jedinice koje su se nalazile oko aerodroma i Titove grupe s wegovim
{tabom predstavqali su "za{titnicu i najlo{ije su hrawene".
Vazdu{na podr{ka saveznika bila je hitno potrebna da bi se otupela o{trica
neprijateqskog pritiska, a eksplozivnim sredstvima mogli bismo dogovorno napadati
na `elezni~ke pruge i puteve kojima pristi`u Nemci i wihovi saveznici u bitku koja je
u toku, kao i u Gr~ku i daqe u severnu Afriku
Trebalo je da zajedno raspravimo o tim stvarima.
Potom smo posedali u krug i svaki od nas stupio je u nevezan razgovor sa svojim
susedom, gotovo nesvestan dramati~nosti susreta. U~tivo pitawe da li je sa na{om
grupom stigao najavqeni sanitetski materijal moglo je samo ostati bez odgovora.
Mogli smo jedino re}i da drugi avioni treba da nas slede.

U toku razgovora za vreme obeda, me|u {atorima, Tito je, neposredno i bez primesa
ironije upitao za{to britanska komanda nije do sada poslala neku reprezentativnu
misiju; da tome nije razlog {to je jedna ranija grupa, pod komandom majora Atertona
(Atherton), koja je stigla u glavnu partizansku komandu po~etkom pro{le godine,
nastradala, i da li mi mislimo da su za tu nesre}u krivi partizani. Stjuart i ja odgovorili
smo da se u Kairu nije tako tuma~io taj doga|aj i da }e biti vremena za razgovor izme|
u nas o svim pitawima.
Pripreme za prihvatawe na{e misije dr`ane su u strogoj tajnosti, i stanovnici okolnih
sela ozbiqno su upozoreni na to. Godinama docnije se}ali su se oni, sa izvesnom
zebwom, kako su se jedne no}i, u pomr~ini, s pustili s neba stranci. Puste planine
Durmitora imaju svoje tajne: jezera iz kojih u odre|eno vreme izlaze |avoli da bi igrali
i odakle se pojavquju zmije. Mo`da su i nas ukqu~ili u takve legende.
Za ~etu koja je o~ekivala na{ dolazak bio je to nov zadatak, koji je predstavqao
ozbiqnu odgovornost. Neki od wih proveli su po~etkom pro{le godine tu, u blizini,
vi{e nedeqa sa sli~nim zadatkom: da prihvate jednu sovjetsku misiju koja nikad nije
stigla.
Qudstvo je uzeto iz Prate}eg bataqona Titovog {taba. Re~eno im je da su du`ni da
sa~ekaju dolazak jedne britanske misije koja }e se spustiti padobranima, i da moraju
dr`ati u tajnosti svoje prisustvo i na{ dolazak.
Prihvatna grupa oti{la je u selo Wegobu|e, gde joj nare|eno da na~ini gomile od grawa
u obliku krsta sv. Andreje, koje }e zapaliti samo kad iznad toga rejona bude kru`io
avion nepoznat osmatra~ima po svom obliku. Ako bi se vatre zapalile prerano, mogli
bi ih primetiti Nemci, pa bi ih wihovi lovci prilikom
no}nog patrolirawa mogli bombardovati ili bi neprijateq, na osnovu ranijeg iskustva
sa sli~nim britanskim grupama, poslu`iv{i se varkom, poku{ao da nas namami da se
spustimo na wihove polo`aje.
Britanski avion trebalo je da stigne izme|u deset i dva ~asa no}u izme|u 24. i 25. maja.
Osmatra~i su uzalud ~ekali. U zoru su gomile grawa skrivene u okolnu {umu.
Slede}e ve~eri, u sumrak, ponovo su postavqene na Wegobu|skom poqu. Pored svake
hrpe nalazio se jedan vojnik sa {ibicama.
Qudi su bili uzbu|eni i nestrpqivi. Buka aviona predstavqala je ranije za wih uvek
znak opasnosti. Prvi put je trebalo da do~ekaju prijateqe iz vazduha.
No}u izme|u 27. i 28. maja osmatra~ke grupe ~ule su brujawe avionskih motora.
Na{ bombarder na~inio je krug, i uskoro su obrisi limenih kutija i qudi lebdeli u
vazduhu, spu{taju}i se izvan vatrenog kruga.
Osmatra~i su napeto o~ekivali dolazak prijateqa. "Stranci su se", pisao je jedan iz
partizanske Prate}e ~ete, se}aju}i se doga|aja, "morali ose}ati mawe sigurno. Sam
desant na ovom terenu i u tom ~asu nije bio prijatna stvar, jer je uvek postojala
mogu}nost da se padne u nema~ke ruke".

Od nas se od prvog ~asa mnogo o~ekivalo. Vesti o na{em spu{tawu stigle su do

susednih jedinica i o tome se diskutovalo na no}nim sastancima koje su dr`ali
komesari. Mi smo predstavqali simboli~nu vezu sa spoqnim svetom i na{e fizi~ko
prisustvo re~ito je govorilo o tome da je prvi put prekinuta izolacija na{ih novih
drugova.
Jedan od hrvatskih rukovodilaca, Vladimir Bakari}, pisao je docnije: "Saznali smo da
se kod @abqaka spustila savezni~ka vojna misija {to se odmah pro~ulo po
bataqonima. Na koncu smo dobili dugo o~ekivano i veliko moralno priznawe na{e
borbe. Shvatili smo da }e to imati ogroman zna~aj za daqi razvoj politi~ke situacije u
zemqi i na tok rata".
Na{ dolazak izazvao je bujicu srda~nih ose}awa. Kao {to se izrazio jedan od svedoka
na{eg prvog susreta s Titom: "Imao sam utisak da ovde u ovom jelaku iznad mirne
dubine malog jezera po~iwe da izvire i da se {iroko i na sve strane preliva velika
istina o herojskih borbi jugoslovenskih partizana".
Na{a grupa rastala se od Tita oko podne toga dana i smestila se u maloj kolibi na
obali jezera, kamo su bile done{ene na{e zalihe i radio-oprema sa mesta gde smo se
spustili.
Britanskoj misiji obezbe|ena je li~na pratwa iz sastava Prate}eg bataqona Vrhovnog
{taba.
Ovi vojnici trebalo je da budu na{i verni ~uvari u danima koji su dolazili. Bili su to
prvi partizani koji su se svakodnevno nalazili u na{em dru{tvu - minijaturni svet
vojnih jedinica na koje }emo nailaziti.
Komandir je bio "Tomo", mlad seqak kome su pobili `enu i decu. Nije imao nikakve
{kole, niti je znao da ~ita ni da pi{e. Wegova zdepasta prilika mogla se videti u svako
doba: kako postrojava na{u odrpanu ~etu, kako nadgleda stovarivawe na{ih radiostanica prilikom kratkih zastanaka i kako, za vreme retkih odmora, podi`e na{e
improvizovane {atore napravqene od padobrana.
"Tomo" je bio }utqiv i neustra{iv mladi}, stalo`en i bez osmeha; kao i wegovi drugovi
vojnici, naviknut na krajwe napore i ravnodu{an prema opasnosti.
Poginuo je za vreme jedne docnije akcije.
Me|u ostalim ~lanovima na{e pratwe nalazila su se dva de~aka od petnaest godina,
jedan nastavnik muzike, Jagodinac, Srbin, stolar po zanatu, pismen i ~io, ube|en da se
bori za novi, boqi svet.
Kasno posle podne do{ao je do nas "Veqko" s porukom od {taba da moramo krenuti
~im padne mrak. Nismo bili iznena|eni.
[ume oko nas o`ivele su od naoru`anih qudi. Predali smo na{e suvi{ne zalihe {tabu,
da ih podeli, i sa svojom pratwom i mazgama natovarenim radio-stanicama i
najnu`nijom li~nom opremom pridru`ili smo se koloni u pokretu. Padala je sitna
ki{ica. Forsirani mar{ koji je zapo~eo te no}i zavr{io se neka dva meseca kasnije. .

U ranim ~asovima 2. juna potra`ili smo zaklon u pe}ini na padini kod mesta Barni
Do, bez hrane i vode. Zavesa oblaka i magle bila se podigla, i Nemci su preko dana
tragali iz vazduha za ciqem - jedinim preostalim mostom preko Pive ispod nas. . .
U pono} se {tab zajedno sa grupom Prate}eg bataqona i Britanskom misijom okupio u
jednoj drugoj, prostranijoj pe}ini na putu koji se pewao ka poru{enom seocetu
Mratiwu - popri{tu borbe prsa u prsa u toku prethodnih ~asova. Ova izdignuta ta~ka
vladala je prelazom preko reke, kojim je cela vojska morala pre}i ili nestati.
U toku dana 3. juna Tito je u istoj pe}ini odr`ao sastanak Vrhovnog {taba i vi{ih
komandanata. Ovde je odlu~eno da se glavna operativna grupa podeli na dva dela:
Prva i Druga divizija, zajedno sa Vrhovnim {tabom, trebalo je da se probija u
zapadnom pravcu. . . ; druga grupa, sastavqena od Tre}e i Sedme divizije, uz glavni
zadatak da {titi centralnu bolnicu sa oko tri hiqade rawenika, imala je da . . . . izbori
prolaz ka istoku, u relativno mirni Sanxak. . .
U ~etiri ~asa ujutru 4. juna na{im kolonama predstojalo je pewawe preko litica na
levoj obali Pive. . . Duboko ispod nas, iznad vijugave linije reke, neprijateqske
"{tuke" obru{avale su se na posledwi preostali most, koji smo pre{li pro{le no}i, koji
je labavo visio kao jedina veza izme|u nas i onih - a bilo ih je mnogo - koji su se
gomilali na drugoj strani. Ova klimava konstrukcija, koja je je na momente i{~ezavala
u dimu i pra{ini
Na{a grupa mogla je u ovom trenutku da upotrebi posledwu konzervu od
eksplodiranih bombi, podse}ala je na simboli~nu vezu izme|u `ivota i smrti.
U kratkom vremenskom razmaku od nekoliko dana. . . bili smo gurnuti u epsku borbu
koja se vodila u jednom kotlu - okru`ewu. Nije bilo ni fronta ni boravi{ta.
Ovo je bila na{a mar{ruta posrtawa, na{e pokretno bojno poqe. Jedinice ispred nas i
na bokovima borile su se za svaki vis, za svaku kosu. . .
U zoru 5. juna Vrhovni {tab se zadr`ao kod grupe napu{tenih drvenih koliba na ivici
malog gaja Mrkaq - Klade.
Zaustavili smo se pod drve}em, gde je [tab ostao slede}a dva dana. Komandanti Prve
i Druge divizije, ~iji su predwi delovi vr{ili pritisak na neprijateqsku barijeru ispred
nas, do{li su da se posavetuju sa [tabom.
Tada donesene odluke bile su posledwe n naredbe iz centra izdate za proboj . . .
Takti~ke odluke trebalo je otada da donose komandanti svaki za svoju jedinicu.
U obli`woj {umi zakopani su glavni arhivski materijali Vrhovnog {taba i Centralnog
komiteta Komunisti~ke partije. Ova simboli~ni ~in obele`avao je kriti~ni ~as. . .
U ranim ~asovima 8. juna pre{li smo, bez nezgoda, reku Sutjesku kod Suhe, i kolona
se uputila pored livade ka seocetu Tjenti{te, gde su Nemci dr`ali dva poru{ena turska
utvr|ewa. . .

Kolone jedne hercegova~ke brigade stigle su na na{u visinu, uspostavqaju}i vezu s

glavnom grupom i poja~avaju}i odbranu na{eg levog boka "koji je vodio haoti~nu i
te{ku borbu {to su mu je nametnuli Nemci sa dominiraju}ih ta~aka koje su
ozna~avale zatvoren obru~.
Me|u ovim qudima bio je jedan stari seqak koji je nosio najvi{e srpsko odlikovawe Kara|or|evu zvezdu - dobijenu na solunskom frontu u prvom svetskom ratu. U ovoj
sada{woj borbi on se prikqu~io jednoj partizanskoj brigadi iz Hercegovine zajedno sa
svoja tri sina. Dvojica su poginula u ranijim borbama. U jednoj od borbi u ovom
{umovitom predelu, koje su sada besnele po celom bojnom poqu, poginuo mu je i
posledwi od wegovih sinova, i komandant brigade je preneo vest ocu.
Jedinice su se kretale kroz {umu, i nije bilo vremena da se sahrani mrtvac. Sinovqevo
telo le`alo je pokriveno granama. Komandant brigade mi je docnije pri~ao daje starac
govorio skoro ne`no, a smisao wegovih re~i bio je: "Sine moj, neka ti je lako li{}e
koje le`i na tebi. Ne}u plakati. Neka to ~ine udovice onih koje }emo mi uskoro pobiti.
"
Ponovo smo se prikupili, zajedno sa za{titnim jedinicama iz glavne grupe, u gustoj
{umi koja pokriva dominantnu ta~ku Ozrena, strmog brda, okru`eni urnebesom borbe
koja se vodila u {umi i po ~istinama susednih brda. Strmine su bile o{tre, pa smo se
pewali dr`e}i se za ruke. Tra`e}i put, mogli smo ~uti razgovor nema~kih patrola.
Ali to nije bio jedini neprijateq. Glad je zavladala u vojsci i me|u rawenicima,
iscrpquju}i wihovu sve mawu snagu i donose}i smrt, slabim i iznemoglim. Posledwa
sledovawa hrane podeqena su brigadama i bataqonima u borbi koji su predstavqali
udarnu snagu posledweg juri{a na nema~ke polo`aje, na utvr|ene ta~ke wihovog
okru`ewa, na brdima zapadno od Sutjeske. . . sardina. Ona je predstavqala simbol
na{eg raspolo`ewa i situacije. Ja sam bio sklon da je ~uvamo, veruju}i, uprkos jasnim
znacima koji su nam suprotno govorili, da }emo ostati `ivi da bismo je sutradan
potro{ili. Stjuart se nije slo`io s tim i wegovo mi{qewe je prevagnulo: "Boqe je
otvoriti je i umreti sa punim stomakom. "
Ova {ala pokazala se kao predose}awe.
Neprijateqski avioni - pravi {aroliki cirkus "dornijea", "{tuka" i neobi~nih letilica uhvatili su nas pri svitawu (9. juna 1943) na proplancima okru`enim brezama
ba{ ispod vrha Ozrena. . . Avioni su, spu{taju}i se nisko, leteli uzdu` i popreko {ume,
{ablonski, ostavqaju}i pri svakom preletu ~istu putawu od bombi, a katkada
izbacuju}i mawu seriju granata iz pilotskih kabina. . .
Pri jednom takvom bombardovawu na{a grupa bila je saterana u {kripac. Imao sam
samo vremena da doviknem Stjuartu: "Uzmi zaklon. Upotrebqavaju eksplozivna
zrna!" Kada su eksplozije odjeknule, rasturili smo se po tesnom prostoru. Bil Stjuart i
grupa oficira u jednom pravcu, a Tito, komandant Prate}eg bataqona i ja u drugom,
dok su se ostali ~lanovi Britanske misije i jugoslovenskog {taba razi{li me|u drve}em.
Kada je posledwa bomba iz jednog sve`wa eksplodirala na nekoliko metara od nas,
Tito, nekoliko wegovih qudi i ja na{li smo se na gomili u jednom plitkom udubqewu
u zemqi. Izvukav{i se iz udubqewa, potra`ili smo nov zaklon pre slede}eg talasa, ali
nismo ostali nepovre|eni. Jedan od komandira iz Prate}eg bataqona i nekoliko

wegovih qudi bili su mrtvi. Tito, rawen u rame komadom bombe, le`ao je pod telom
svog alza{kog psa Tigra, koji se u samom trenutku eksplozije bacio preko svog
gospodara. I ja sam bio zaka~en: moja leva cipela bila je razneta, hramao sam s lakom
ranom na nozi.
Stjuart se nije video. On je poku{ao da se za{titi u stoje}em stavu, zakloniv{i se iza
debelog bukovog stabla, ali je poginuo pogo|en u glavu komadom bombe ili zrnom.
Ostali iz na{e grupe nisu bili povre|eni. Sjuartovog radio-telegrafistu o{amutio je
udarac komada bombe koji se zadr`ao u {pilu karata u xepu na grudima. . .
Mrak je doneo olak{awe i ti{inu. Odobreno je da se sahrane tela Bila Stjuarta i
ostalih. Me|u ovim drve}eni stenama palo ih je preko stotinu. . .
"Na{a Misija bila je sada sa jedinicama Prve divizije koje su se pribli`avale reci Bosni
i `elezni~koj pruzi {to vodi ju`no od Broda ka Zenici i Sarajevu.
Re{ili smo da priredimo jednu sve~anu predstavu. @eleo sam da po{aqem Kairu
o~evidan prikaz diverzantske akcije na `eleznici. . . sa britanskim eksplozivnim
sredstvima. . .
Pred sam sumrak 30. jula (1943) stigao sam, u dru{tvu Ko~e Popovi}a, komandanta
Prve proleterske divizije, i wegovog {taba, na jedan isturen polo`aj u {umi koja
dominira `elezni~kom prugom iznad `elezni~ke postaje Bijela Voda, blizu mesta{ca
@ep~e.
Kroz dvogled smo mogli videti dole malu stanicu i patrole u ~etni~kim uniformama
kako se voze kamionima pored we.
Kada se smrklo, Popovi} i wegov {tab si{li su do jedne ta~ke u blizini `elezni~ke
postaje. Na odseku od {est kilometara postavqen je eksploziv u obilnim koli~inama,
da bi jasno obele`io akciju. . . .
Ti{inu je prekinuo jedan jugoslovenski borac, opaliv{i iz pu{ke. . . U istom trenutku,
uz zaglu{nu grmqavinu, pruga je raskomadana nizom eksplozija, koje su svojim
bleskom osvetlile ceo predeo.
Sutradan je u Kairo stigao izve{taj o novoj akciji: "^etrnaest kilometara `elezni~ke
pruge poru{eno jugoisto~no od mesta @ep~e"
Za vreme ove no}ne akcije na `elezni~ko pruzi kod postaje Bijela Voda partizani su
zarobili komandanta Zeni~kog ~etni~kog odreda, Goluba Mitrovi}a, i dvojicu iz
wegovog {taba. . .
U ovoj akciji zapleweni su i prou~eni spisi Zeni~kog ~etni~kog odreda. Oni su
pokazivali u malom tragediju mesnih prilika u Bosni od ustanka 1941. godine.
Ova mala jedinica dobila je ime po varo{i Zenica, centru kombinata fabrika ~elika,
koje su radile za Nemce i ~ija je proizvodwa predstavqala zna~ajan privredni faktor.
Komandant, Golub Mitrovi}, prvobitno je vodio ~etu jedne od prvih partizanskih
jedinica u ovom rejonu. U prole}e 1942. on se odmetnuo i obrazovao vlastiti ~etni~ki

odred. Kratko vreme posle toga zarobio je i pobio grupu hrvatskih partizana - rudara
iz Husiwa, jakog komunisti~kog centra - a nedavno je do~ekao u zasedi jednu patrolu
sedme divizije i ubio komesara i celu grupu.
Ovaj ~etni~ki odred bio je sada u sastavu grupe odreda koja je operisala u isto~noj
Bosni pod rukovodstvom majora Ba}ovi}a, Mihailovi}evog komandanta za isto~nu
Bosnu i Hercegovinu.
Ve}ina ovih ~etni~kih odreda - {to se jasno videlo iz zaplewenih dokumenata - ve} se
bila sporazumela sa Paveli}evim usta{ama o uzajamnom nenapadawu, primaju}i
nemarno s obe strane, oru`je i potrebe za operacije protiv partizana. Ali senka
usta{kih pokoqa, koji su izazvali prvobitni ustanak ~etnika i partizana u Bosni u leto
1941, te{ko je pritiskala ove kompromise i izazivala trvewa i mr`wu me|u borcima
ovih bosanskih srpskih ~etni~ki grupa.
Komandant Zeni~kog odreda u pismu od 18. oktobra 1942. ukazuje na
Nesporazume izme|u {taba i hrvatskih vlasti - ( vlasti Paveli}eve Nezavisne dr`ave
Hrvatske). U~inio sam sve {to sam mogao da otklonim ovu nesuglasicu i da
poboq{amo odnose izme|u ovog odreda i Hrvata. Ovaj {tab je tra`io posredovawe
Nemaca u Zenici. Tamo{wa nema~ka komanda zahtevala je pismeno da zeni~ki
~etni~ki komandant ide pod wihovom za{titom u komandu nema~ke divizije u
Sarajevo. Ovaj {tab je tra`io da se prvo dobije odobrewe od komandanta majora
Ba}ovi}a, ali Nemci su odgovorili da nemaju vremena. [tab je zato odlu~io da po{aqe
Goluba Mitrovi}a u Sarajevo ne ~ekaju}i odobrewe.
^etvrtog maja sklopqen je sporazum izme|u predstavnika zeni~kog ~etni~kog {taba i
majora Pohe koji je radio u ime nema~kih vojnih vlasti. Wegov glavni ciq bio je da se
izvr{e neophodne detaqne pripreme kako bi ~etnici preuzeli od Nemaca ~uvawe
`elezni~ke linije i mostova u ovom rejonu. Ovde su ih zatekle partizanske snage.
Pred kraj leta 1943, drugog ~etni~kog vo|u, \uru Ple}a{a, zarobili su partizani blizu
Knina, u severnoj Dalmaciji. On je bio na putu za {tab popa \uji}a, glavnog
italijanskog saradnika i Mihailovi}evog komandanta za podru~je Dinarskih Alpa.
Ple}a{ je najpre radio Srbiji za Kostu Pe}anca, zvani~nog {efa ~etni~ke organizacije
posle izbijawa rata, koji je nekoliko nedeqa posle primirja pri{ao Nemcima.
U februaru 1942. komandovao je jednim legalizovanim ~etni~kim odredom kod
U`ica, u zapadnoj Srbiji, i trebalo je, po Pe}an~evim uputstvima, da odr`ava korektne
odnose sa Nedi}em i Nemcima. U avgustu iste godine Mihailovi} je postavio Ple}a{a
za inspektora svojih snaga u isto~noj Bosni, a u februaru 1943. za komandanta
isto~ne Bosne, sa zadatkom da organizuje ~etni~ki korpus "Gavrilo Princip".
Ple}a{ je sazvao konferenciju mesnih ~etni~kih vo|a da bi osnovao ovu komandu, s
tim da u \uji}evpm {tabu vode pregovore za primirje sa usta{ama. Na tom mestu je
Ple}a{ - ili barem wegova arhiva - pao u ruke partizanima.
Poslali smo Kairu niz poruka o ~etni~kom pitawu, u svetlosti zaplewenih
dokumenata. . . . Trideset prvog avgusta u Kairo je stigla posledwa na{a poruka na tu
temu: "Nemamo nikakvih dokaza o bilo kakvom Mihailovi}evom otporu. Pomoglo bi

mi ovde, u raspravqawu sa {tabom, kad biste me obavestili o nekim pouzdanim

primerima otpora Mihailovi}evih komandanata u Srbiji, po{to se stalno suo~avam sa
slu~ajevima la`nog svojatawa (partizanskih) akcija od strane Mihailovi}a u ovom i
drugim rejonima. "
Vrhovni {tab mi je stalno podnosio na uvid obave{tewa B. B. S. -a u kojima se slave
herojski podvizi upravo onih ~etni~kih komandanata ~iji su spisi bili u mojim rukama
Krajem avgusta, u vezi sa mojim porukama, primio sam na razmatrawe jedan predlog
iz Kaira da se preko B. B. S. -a poimeni~no `igo{u oni ~etni~ki komandanti za koje
postoje dokazi da sara|uju sa Paveli}em i Nemcima.
Odgovorio sam: "Smatram da bi napad na ~etnike saradnike okupatora preko B. B. S.
-a bio odli~an korak napred, ali u~initi to izostavqaju}i Mihailovi}a predstavqalo bi
manevar koji ovde niti bi bio dobro primqen niti shva}en. . . "
Te no}i 30/31. jula 1943 pregazili smo {iroku reku (Bosnu), duboku do pojasa na
brzacima, i pre{li u {umske predele centralne Bosne. . .
^etvrtog avgusta 1943, u ranim ~asovima, stigli smo na {iroki plato Petrovog poqa,
(planina Vla{i}) iznad varo{ice Travnik. . .
Prvi put posle spu{tawa misije imali smo kakav-takav krov nad glavama i pauzu u
kojoj smo mogli da sredimo svoja iskustva i da razmotrimo najva`nije zadatke
postavqene misiji Tupikal u Kairu. . .
Na{ stalni pratilac, pored za{titne pratwe, bio je na{ prvi oficir za vezu "Veqko" Pavle Ili} - koji se vratio na svoju du`nost u {tabu i koga je, posle dolaska glavne
partizanske grupe, nasledio Vladimir Dedijer, gorostasan Srbin. ogromne fizi~ke
izdr`qivosti, neumoran u razgovoru. . .
Poticao je iz jedne porodice beogradskih intelektualaca, poreklom iz Hercegovine.
Otac mu je poginuo u prvom svetskom ratu kao oficir srpske vojske, a on je odveden
kao izbeglo dete u Englesku. Govorio je te~no engleski, i otpo~eo je svoju karijeru
kao inostrani dopisnik nezavisnog beogradskog dnevnog lista Politika. . . Po~etkom
avgusta oti{ao je u neku misiju u Hrvatskoj. . .
Pukovnik Vladimir Velebit, pridodat Vrhovnom {tabu, bio je sada zvani~no dodeqen
nama, kao oficir za vezu sa Britanskom misijom. Brzo smo uspostavili poseban i
trajan li~ni kontakt. Vlatko je bio iz jedne srpske porodice u Hrvatskoj. Wegov otac
bio je general u austrougarskoj vojsci u prvom svetskom ratu. Sin je studirao prava na
zagreba~kom univerzitetu i postao sudija negde u unutra{wosti. . . ^ovek {irokog
obrazovawa, koji je ukqu~ivao i znatan dar za jezike. Vlatko je bio izvanredan drug
na poslu. Govorili smo nema~ki, i na{a saradwa tekla je glatko, u stalnoj atmosferi
uzajamnog poverewa, do kraja rada misije Tupikal. . .
U razgovorima s Titom i wegovim {tabom . . . pokrenuto je pitawe ameri~kog
predstavni{tva. . . . U tom smislu po~etkom jula uputio sam poruku Kairu, energi~no
tra`e}i da se u~ini takav potez. . . U ranim ~asovima 21. avgusta grupa za do~ek
stajala je u blizini sela Oklinak, na Petrovom poqu, da bi prihvatila kapetana Melvina

O. Bensona iz ameri~kog Ureda za strategijske slu`be (Office of Strategic Service. O.

S. S. ).
Uve~e na dan svog dolaska Benson je ve~erao s Titom i wegovim {tabom i bio
primqen neobi~no srda~no. Jugoslovenima je bio veoma potreban publicitet u
Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama o wihovoj borbi, naro~ito me|u Amerikancima
hrvatskog i slovena~kog porekla, ~iji je uticaj na zvani~nu politiku prema
jugoslovenskim pitawima bio od posebnog zna~aja a do tada je bio usmeren u
antipartizanskom pravcu.
Prvi zahtev koji je Tito uputio Bensonu ticao se preno{ewa propagande namewene
ovim grupama u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, da bi se suprostavio sna`nim
velikosrpskim elementima, koji su vladali ameri~kom {tampom, i u novinama na
nacionalnom i na lokalnom jeziku.
Kao {to je Benson napisao u zavr{nom izve{taju svoje misije:
Za vreme mog ~etvoromese~nog boravka kod partizana jedna stvar je uvek bila izvor
smutwe i neprilika: neta~no objavqivawe jugoslovenskih vesti preko wujor{kog i
londonskog radija. Odavawe priznawa ~etnicima za partizanske pobede, wihovo
tretirawe kao patriota, kao i poku{aj da se ~etnici izjedna~e s partizanima, bilo je
nemogu}e objasniti.
Vazduhoplovni poru~nik Kenit Sajers, u uniformi Kraqevskog ratnog
vazduhoplovstva, stigao je kao vojnoobave{tajni oficir da zameni Bila Stjuarta. Padao
je velikom brzinom u pomr~ini, kao krhka figura s ra{irenim nogama, ali je, sre}om,
i{~a{io samo zglob na nozi.
Za wim je do{ao Jan Makenzi, major u sanitetskoj slu`bi Kraqevske kopnene vojske,
iskusan i darovit hirurg. Wegov bolni~ar izba~en je iz aviona slede}e no}i, nezgodno
pra}en protivtenkovskim pu{kama i eksplozivima.
Dolazak Jana Makenzija, predstavqao je ne{to vi{e nego simboli~nu pojavu jednog
britanskog vojnog lekara. Wegova uro|ena skromnost i izvanredno znawe u~inili su
daje postao omiqen u jugoslovenskom sanitetskom {tabu, a naro~ito kod Gojka
Nikoli{a ({efa {taba) sa kojim je uspostavio srda~nu i tesnu saradwu. Rad Jana
Makenzija, koji je vr{io operacije nad rawenicima, uporedo sa svojim jugoslovenskim
kolegama, pod uslovima stalnih neprijateqskih napada na grani~na podru~ja na kome
se nalazila na{a centralna komanda, odra`avao je moralno priznawe Britanskoj misiji
van uobi~ajenih obaveza.
Krajem avgusta 1943, do{li smo do zakqu~ka da je oko 75000 qudi bilo organizovano
u redovne vojne jedinice, pored mno{tva partizanskih odreda. Procenili smo da je
ovoj vojnoj organizaciji oko tri ~etvrtine qudi nisu ~lanovi Komunisti~ke partije, ali
da su ~vrsto povezani u jednu celinu pod wenim rukovodstvom.
U vojnim jedinicama koje je Britanska misija, nalaze}i se uz Tita, neposredno
poznavala, ve}inu su ~inili Srbi, iz same Srbije ili iz srpskih sela u Bosni,
Hercegovini i Hrvatskoj, ili Crnogorci iz nekih plemena i srpski seqaci iz Sanxaka.

Procena je ukqu~ivala muslimanske jedinice iz Bosne i Hercegovine, i Hrvate iz

drugih podru~ja.
Sastav i ja~ina formacija partizanske vojske u u`oj Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji
bili su van dosega na{eg iskustva.
Glavni zakqu~ak na{ih opa`awa bio je da Narodnooslobodila~ka vojska - u izrazitoj
suprotnosti s pansrpskim, antihrvatskim i antimuslimanskim
fiksnim idejama Mihailovi}evih ~etnika - predstavqa jednu jugoslovensku vojnu
organizaciju, jedan revolucionarni politi~ki pokret, koji je zami{qen kao ne{to sasvim
suprotno od onoga {to je predstavqala Kraqevska jugoslovenska vlada u Londonu,
zvani~no priznata od strane Britanaca.
Najdubqi utisak o partizanskim vojnim formacijama, koji je sa`eto pokazivalo na{e
iskustvo, bio je da svaka jedinica predstavqa zajednicu i pribe`i{te me|usobne
bliskosti qudi koji su izbegli iz svojih razorenih sela i pokoqa wihove rodbine. Ova
atmosfera preneta je i u wihove pesme, koje su se ~esto pevale. Qudi su se borili za
povratak svojim ku}ama, koje }e biti ponovo sagra|ene u novom i boqem svetu nego
{to je onaj koji su poznavali. Masovno, oni su predstavqali siroma{ne i zanemarene
slojeve dru{tva, razne starosne grupe i dru{tvene kategorije koje nisu bile pod
uticajem mesnih organizacija tradicionalnih politi~kih partija iz pro{losti. Ovo je bila
osnovna snaga pokreta: mobilizacija omladine, `ena i qudi u godinama, kao i stvarawe
novih odnosa i morala.
Etapa na{ih istra`ivawa bila je pro{la i narodnooslobodila~ki pokret ulazio je u novu
fazu razvoja. Zato sam 23. avgusta (1943) poslao slede}u poruku:
Kao rezultat nekoliko razgovora s Titom u proteklim nedeqama i na osnovu op{teg
prou~avawa situacije, smatram da je pripremna etapa jednog zadovoqavaju}eg dodira
s partizanskim {tabom zavr{ena i da bi rad trebalo sada da te~e po organizovanom
planu. Mislim zato da bi trebalo preduzeti dva koraka: da se po{aqe jedan brigadni
general radi obrazovawa misije na visokom nivou; da ja otputujem po~etkom
slede}eg meseca i podnesem iscrpan izve{taj o partizanskoj vojsci, wenoj mogu}oj
vojnoj vrednosti i o snabdevawu ove zime. . .
Na{a saradwa s partizanima trebalo bi da se pro{iri najkasnije do kraja septembra,
imaju}i u vidu ~iwenicu da oni moraju doneti va`ne odluke pre zime. . .
Nekim, meni nepoznatim slu~ajem, jedan oficir vi{eg ranga bio je izabran za {efa
nove misije kod Tita. Direktivu za wegov rad sastavio je li~no premijer (Vinston
^er~il) 23. jula i ona je stigla u Kairo. Tekst je bio odobren i dopuwen u kona~nom
obliku 11. avgusta, u dogovoru sa generalom Mejtlendom Vilsonom, britanskim
glavnim komandantom Sredozemnog rati{ta. . .
Odre|ivawe ove misije vi{eg ranga predstavqalo je kulminaciju razgovora na visokom
nivou o britanskoj podr{ci pokretima otpora u Jugoslaviji za koju nisam znao, izuzev
preko glasina koje mi je preneo major Bazil Dejvidson, ~ija je misija bila spu{tena
kod nas 16. avgusta. On je rukovodio Jugoslovenskom sekcijom S. O. E. u Kairu, i mi
smo radili zajedno na planirawu prvih misija kod partizana.

Bazil Dejvidson bio je s nama nekoliko dana pre nego {to je oti{ao na izvr{ewe
zadatka: U Vojvodinu, odakle je, prema prethodnom sporazumu s Titom, trebalo da se
ova britanska misija, preko jugoslovenskih kanala prebaci u Ma|arsku.
Bazil Dejvidson opisao je iskustva svoje misije u svojoj kwizi Partisan Picture,
Bedfords 1946, koja predstavqa prvi objavqeni prikaz jedne britanske misije kod
Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije i jedan nadahnut istorijski zapis o
podnebqu gde su izrasli koreni partizanskog rata kako ga je video jedan britanski
oficir u jesen i zimu 1943. godine.
U toku jula i avgusta {est misija pod britanskim rukovodstvom poslato je u
partizanske komande u Bosni i Sloveniji. One su imale neposrednu radio-vezu s
Kairom; mi nismo imali nikakvih dodira s wima i vrlo malo smo znali o wihovim
zadacima.
Dvadeset ~etvrtog avgusta Britanska misija je bila upozorena na neminovan i unapred
pripremqen pokret sa Petrovog poqa ka Jajcu, sredwovekovnoj bosanskoj prestonici.
U{li smo u grad slede}eg jutra. U prvi mah `ivot je u gradu izgledao gotovo
normalan. Na pijaci je bilo vo}a i povr}a. Bilo je elektri~ne struje; telefonske linije
nisu bile prekinute. Stanovni{tvo je i{lo za svojim svakodnevnim poslovima. . .
Isto ve~e Jajce je po~elo dobijati izgled vojne komande. Tito i Vrhovni {tab smestili
su se u zgradama grupisanim oko stare turske tvr|ave, koja je dominirala gradom, dok
se vojske ulogorila na periferiji. . .
Britanska misija, zajedno sa na{im hirurgom Janom Makenzijem i Benijem
Bensonom, u{la je u jednu drvenu ku}icu pored reke.
Nismo `iveli pod ku}nim krovom od odlaska iz Afrike. Routon, radio-telegrafista, je
na{krabao u svojoj bele`nici: "Kakva promena! Ne vidim nikakvog razloga da se
vra}amo starom na~inu @ivota. . . Dobijamo slaninu i jaja za doru~ak. . . To su stvari
o kojima smo samo sawali i razgovarali pre dva meseca". A onda dodao:" Naravno,
mo`e se svakog ~asa desiti da napustimo ovo". . .
EPILOG. U razgovoru s Titom 8. septembra u wegovom {tabu u turskoj tvr|avi u
Jajcu, koji je usledio posle savezni~kog saop{tewa preko radija o italijanskoj predaji,
on se slo`io da pratim generala Ko~u Popovi}a i jedinice prve proleterske divizije u
trci s Nemcima za ulazak u Split, na Dalmatinskoj obali. Nagrada je bila zaplena
glavnih italijanskih zaliha u ovom gradu. Pre polaska na put javio sam Kairu da je, u
zbrci odjeka italijanske predaje, hitno potrebno da li~no prisustvujem predaji najbli`e
komande italijanske vojske.
Potvrdio sam da su zavr{ene tehni~ke pripreme za prihvatawe brigadnog generala
Maklejna i nove britanske misije koja treba da stigne slede}ih dana. . .
Na{ zadatak je bio da stignemo u Split pre dolaska glavnih nema~kih snaga, koje su
se kretale ka jugu du` obale Jadranskog mora i imale isti ciq kao i na{e jedinice. . .

Na{ mar{ bio je uzor brzine i organizacije. Jugoslovenske jedinice, sa svojom dugom
praksom u takvim pokretima, kretale su se u urednim kolonama, dawu i no}u,
zaustavqaju}i se samo povremeno da bi se nekoliko minuta odmorile. Nije bilo
logorovawa ili bivaka, i spavawe je bilo ograni~eno na takve zastanke.
U toku dvadeset i ~etiri ~asa udaqili smo se sedamdeset kilometara od na{e bosanske
komande. Pred zoru 14. septembra general Popovi} i wegov {tab, sa isturenim
patrolama, izbili su iz bosanskih {uma na bele padine brda dalmatinske obale. Na{li
smo se na ivici nekog napu{tenog sela. Dole je le`ala ravnica prese~ena putem koji je
vodio prema jugu. Bio je to pravac na{eg kretawa ka obali. Nikakve italijanske stra`e
niti garnizoni nisu se nalazili na na{em
putu, . . Me|utim mi smo ulazili u jedno podru~je gde su varo{ice i sela bili nominalno
pod lokalnom kontrolom usta{a.
Trebalo je da se u svanu}e odmorimo u napu{tenim seoskim ku}ama. Posle nekoliko
minuta pucwi pu{aka i mitraqeska vatra naterali su nas da istr~imo iz svojih
privremenih stanova. Nekoliko stotina metara ispod nas na putu kretala su se prema
severu dva kamiona na ~elu sa jednim motociklistom. Kroz dvoglede smo mogli
identifikovati osobu na motoru kao pukovnika Bobana, zloglasnog komandanta Crne
legije.
Bez nekih vidnih nare|ewa, jedna od na{ih ~eta, u streqa~kom stroju i s mitraqezima
na krilima, krenula je brzo u napad na neprijateqsku kolonu, koja se zbog
neo~ekivanog udara, naglo zaustavila. Akcija je za nekoliko minuta bila zavr{ena i
transport savladan. Boban se okrenuo, hitaju}i natrag putem ka jugu, pra}en jakom
vatrom, iz koje je iza{ao nepovre|en i i{~ezao preko jedne uzvi{ice.
Neprijateqski kamioni vozili su zalihe hrane i municije. Vratili smo se u na{u seosku
komandu na obed, koji je bio pra}en isprekidanim pucwima, koji su objavqivali
streqawe zarobqenih usta{a. Brzo reagovawe ~elnih jedinica obezbedilo nam je
inicijativu, ali jaka pucwava iz {ume severno od nas otkrila je prisustvo jedne ja~e
usta{ke jedinice. Slu~ajno smo uhvatili iz zasede deo wihove kolone za snabdevawe. .
.
Slede}e ~asove izgubili smo u odbijawu ovog neprijateqskog napada sa severa. . .
Kada je pao mrak, krenuli smo ponovo istom brzinom. U ranim jutarwim ~asovima
16. septembra Popovi} i wegov {tab, zajedno s na{om grupom, stigli su na jednu
ta~ku na golim brdima koja su dominirala glavnim putem {to je vodio dole ka Splitu i
na morsku obalu, koju smo sada mogli videti prvi put posle mnogo meseci planinskog
i {umskog ratovawa. Bili smo u veselom raspolo`ewu. Iznenada se pojavio, dolaze}i
iz grada, mali automobil "fijat", koji je u ovom trenutku delovao sme{no i
deplasirano. Od voza~a smo saznali da je italijanski garnizon u Splitu, u op{tem
ustanku 9. septembra, ve} razoru`an u svojim kasarnama od strane organa ilegalaca
mesnog partizanskog odbora i u~enika gimnazije.
General Popovi}, wegov politi~ki komesar Mijalko Todorovi} i ja ugurali smo se u
mali automobil i krenuli da oslobodimo grad, ostavqaju}i glavninu jedinica da nas
prati, zajedno sa Bensonom, Routonom i na{om radio-stanicom. Dok smo, u vedrom

jutru, prilazili kroz sela na periferiji Splita, seqaci su stalno izlazili na put, odu{evqeni
na{om neskladnom pojavom, nude}i nam na svakom zastanku vino i vo}e. U gradu je
vladala radosna vreva. Probili smo se do hotela u luci, gde je ve} bila sme{tena
privremena komanda, koju je uspostavilo mesno vojno i gradsko rukovodstvo,
otkriv{i sada svoje prisustvo. Hodnici i sobe ove gra|evine bili su puni u`urbanih
pristalica.
U toku jutra jedinice jugoslovenske Prve proleterske divizije u{le su u grad i zaposele
polo`aje na visovima koji dominiraju gradom i selima u neposrednoj blizini,
o~ekuju}i prve sudare s nema~kim jedinicama koje su napredovale du` obale sa
severa. Zaplewena italijanska transportna sredstva, oru`je i oprema ve} su bili
prikupqeni. Mar{rute za evakuaciju u brda bile su pripremqene. . .
Kada smo prvi put do{li u hotel "Palas", pri{ao mi je elegantan ~ovek u uniformi. Po
odlikovawu i ~izmama video sam da je to italijanski general, a on je uprkos mojoj
pra{wavoj ratnoj ode}i, do{ao do zakqu~ka da sam britanski oficir. Wegovo dr`awe
bilo je pomalo snishodqivo. "[ta vi radite sa ovim banditima?" - bila je wegova prva
primedba. Dobio je odgovor da je mo`da dve godine zadocnio upotrebqavaju}im taj
izraz. Odbio sam poziv da ga posetim u wegovoj vili da bismo pretresli doga|aje i
stavio sam mu jasno do znawa da, ako ima ne{to da mi ka`e, mora to u~initi u
prisustvu jugoslovenskih predstavnika. Wegov polo`aj bio je nezavidan. Kao
komandant divizije "Bergamo", s delovima jedne italijanske korpusne komande sa
bazom u Splitu, general Bekuci bio je odgovoran za nekih 14. 000 qudi, ve}
razoru`anih i pritvorenih u vojnim barakama, i za stotinak svojih vojnika, naoru`anih
pu{kama, koji su vr{ili stra`arsku i patrolnu slu`bu u krugu ovih baraka. . .
Kada je slede}eg jutra nema~ko ratno vazduhoplovstvo bombardovalo italijanske
barake, ubiv{i vi{e od nekoliko stotina italijanskih vojnika za nekoliko minuta i
bacaju}i letke u kojima se Italijani pozivaju da ne pristupaju komunistima, general
Bekuci me je hitno potra`io. . . Ponovio sam da bih, kao britanski oficir za vezu pri
jugoslovenskom Vrhovnom {tabu, mogao da se sastanem s wim samo uz saglasnost
jugoslovenskog komandanta divizije. Ako general Bekuci nije slu{ao radio, skrenuo
sam mu pa`wu da je wegova du`nost jasna. Mar{al Badoqo (predsednik italijanske
vlade posle zbacivawa Musolinija) potpisao je primirje sa anglo-ameri~kim
komandantom na Sredozemqu i naredio svim italijanskim jedinicama da se pridru`e
saveznicima. Bio sam spreman da li~no jam~im za bezbednost generala Bekucija ako
izda takvo nare|ewe svojim jedinicama, s tim da se evakui{u iz Splita i da se pridru`e
jugoslovenskim snagama u zale|u. On je znao isto tako dobro kao i ja da Jugosloveni
nemaju nameru da, bez artiqerije ili te{ke borbene tehnike, brane grad od Nemaca, u
koji za nekoliko ~asova treba da stignu. Ciq Jugoslovena bio je da pokupe italijanske
vojne zalihe. Oni nisu bili zainteresovani za sudbinu italijanskih jedinica. . Po{to je
stvar izgledala hitna, oti{ao sam da posetim jugoslovenskog komandanta divizije.
General Popovi} je saslu{ao sa izvesnom dozom ironije moj predlog da potpi{emo
neki dokument o primirju sa Italijanima, koji bi regulisao budu}i polo`aj generala
Bekucija i mo`da okrenuo neke wegove jedinice protiv Nemaca. . .
General Bekuci se vi{e brinuo za svoju reputaciju nego za trenutno stawe u kome su
se na{le wegove jedinice. On je jasno stavio do znawa da se, bez obzira na bezbednost
koja bi mu se mogla pru`iti, ne}e povinovati nare|ewima mar{ala Badoqa i odvesti

svoje snage u brda. On je `eleo da reguli{e svoj polo`aj po uobi~ajenim ratnim

zakonima, o kojima, me|utim, nije vodio ra~una tokom protekle dve godine. Sada je
tra`io na~in da izmisli neku formu kojom bi prikrio ~iwenicu da je wegovo qudstvo,
ne pokazuju}i nikakav otpor, dopustilo da ga razoru`a stanovni{tvo Splita.
Jugosloveni su bili zainteresovani samo za pojedince za koje su smatrali da su izvr{ili
zlo~ine prethodnih meseci nad partizanskim zarobqenicima. . . . Bekuci mi je objasnio
da se to mo`e odnositi na svakog od wegovih qudi koji je ukrao pile iz nekog sela, {to
je bio veoma ~est
slu~aj. U izvesnim prilikama municijski vagoni italijanske artiqerije bili su puni
opqa~kanih zaliha hrane umesto granata. . .
. . . ja sam upitao Ko~u Popovi}a koliko Italijana namerava da streqa. Wegov brzi
odgovor bio je: jedanaest. To su bili policijski slu`benici i obave{tajni agenti
neposredno odgovorni za smrt uhva}enih mesnih partizana. . .
Na drugom sastanku, me|utim, koji je odr`an toga dana, on je potpisao nacrt
jugoslovenskih uslova i dokument smo overili kapetan Benson i ja, kao i britanski
oficir za vezu sa partizanskom komandom za Dalmaciju Xon Bark. . .
Odvojeno od ove predigre, jedan italijanski bataqon lakih tenkova pre{ao je na stranu
Jugoslovena i bio desetkovan u borbama oko grada po dolasku glavnih nema~kih
snaga. Oko dve hiqade qudi vojne policije - karabiwera - odmar{iralo je hrabro u
Bosnu. Imao sam prilike da sretnem docnije wihovog pukovnika, koga je mu~ila
dosada u nepoznatoj okolini i koji me je pitao da li igram brix.
Pred sam na{ silazak na obalu stigla je radio-poruka iz Kaira, koju je uhvatio Roution
i u kojoj mi se nare|ivalo da se bez odlagawa sastanem sa mojim naslednikom. Nije
bilo na~ina da se odmah vratim, i bio sam prinu|en da produ`im s jugoslovenskom
Prvom proleterskom divizijom sve dok nismo zaposeli Split. Po{to sam prisustvovao
oslobo|ewu grada, izvestio sam Ko~u Popovi}a o nare|ewu da se vratim u Bosnu ne
~ekaju}i planirano povla~ewe na sever. Nije bilo nikakvih problema. . .
Prethodne ve~eri odr`an je miting na glavnom splitskom trgu, kojem su prisustvovali
pobedonosni dostojanstvenici: general Popovi} i wegov politi~ki komesar Mijalko
Todorovi}; Lola Ribar, koji je stigao odvojeno, 9. septembra, kao predstavnik
Vrhovnog {taba pri dalmatinskoj ^etvrtoj operativnoj zoni; komandant ovog
teritorijalnog podru~ja Vicko Krstulovi}, stari prijateq i drug iz dalmatinskih jedinica
u petoj neprijateqskoj ofanzivi (Bitka na Sutjesci); i mesne civilne i vojne vlasti, koje
su preuzele kontrolu nad gradom. Dok smo stajali na balkonu gradske ku}e u
venecijanskom stilu, gledaju}i dole na masu gra|ana, sastavio sam prigodan kratak
govor, koji je preveo Lola Ribar. Okolnosti su bile neobi~ne, i samo prisustvo
predstavnika Velike Britanije i Sjediwenih - ameri~kih dr`ava izgledalo je nedovoqno
za ovu priliku. U nekoliko improvizovanih re~enica poku{ao sam da istaknem
sudbonosne posledice italijanske predaje, koja je ubrzala anglo-ameri~ko zauzimawe
kontinentalne Italije i omogu}ila osvajawe luka i vazduhoplovnih baza na zapadnoj
obali Jadranskog mora, preko puta od nas, odakle }e uskoro sti}i presudna pomo}
Jugoslaviji. Tek docnije sam imao prilike da pro~itam u nema~kim novinama
objavqenim u Zagrebu kako je jedan mesni Jevrejin preru{en u britanskog oficira
dr`ao neki bedni govor sa balkona gradske ku}e u Splitu. Ovaj kratki govor bio je

{tampan u Slobodnoj Dalmaciji, partizanskom dnevnom listu, koji je po~eo da izlazi,

u tira`u od dvadeset hiqada primeraka, pre na{eg dolaska u Split.
No}u 19. septembra Volter Routon i ja napustili smo Split kamionom, da bismo se
vratili u Jajce, s malom grupom partizana i kurira, koji su nam se kao pratwa
prikqu~ili na putu na sever koji vodi natrag u centralnu Bosnu.
Na tra`ewe Lole Ribara poneo sam sa sobom primerke Slobodne Dalmacije i nalivpero, kojim je verovatno bilo potpisano primirje" sa generalom Bekucijem, da ga,
kao dokaz na{eg uspeha, poklonim Titu.
Improvizovano putovawe bilo je prilika da se osmotri `ivot i rad lokalnih partizanskih
organizacija na teritoriji relativno mirnim izme|u neprijateqskih ekspedicija. Putovali
smo s malim za{titnim pratwama, koje su se od mesta do mesta smewivale, uzimane
iz lokalnih odreda. ^im smo stigli na gole, stenovite Dinarske planine, put se pretvorio
u utabane staze. Prvo mesto gde smo se zadr`ali bilo je selo Sajkovi}i.
Tu smo proveli nekoliko dana, s mesnom partizanskom stra`om (seoskom za{titom),
koja je bila sme{tena u {kolskoj zgradi. Ona se sastojala od jednog oficira i tridesetak
qudi i omladinaca, starih i ispod 14 i preko 70 godina. Preostale stanovnike ovog
srpskog sela poklale su usta{e u leto 1941. godine ili su bili u partizanskim brigadama
u drugim delovima zemqe. Komandira je pogodilo mitraqesko zrno u nogu. Rana je
bila zahva}ena gangrenom. Samo sa jednim zavojem za prvu pomo}, koju sam nosio
u xepu, ni{ta nisam mogao da u~inim. No on je, izgleda, osetio olak{awe od neke
lepqive materije koju mu je obilato stavila na ranu jedna seqanka.
Selo se nalazilo na jednom od glavnih puteva koji su se vijugaju}i dizali od morske
obale i kojima su partizanski vojnici i seqaci, u kolonama mazgi, prenosili italijansko
oru`je i municiju iz Splita. Oni su }utke prolazili pored {kolskog dvori{ta. (Partizani
su opremom i borbenom tehnikom divizije "Bergamo " snabdeli novoformirani 8.
dalmatinski korpus. ) U toku slede}a tri dana upoznali smo se, u malom, sa
okolnostima u kojima se `ivelo na slobodnoj teritoriji. Oko hiqadu metara isto~no
nalazio se usta{ki garnizon od nekih osam hiqada qudi. Mogli smo kroz dvogled
posmatrati wihovo kretawe. Ova snaga mogla je likvidirati partizansku stra`u u
svakom trenutku i prese}i puteve snabdevawa koja prolaze kroz ovaj rejon. Ali
postojala je neka vrsta nesigurne, nepisane ravnote`e, koju mi je objasnio komandir.
Ako bi wegova jedinica bila savladana, pojavila bi se najbli`a partizanska brigada ili
divizija koja bi uni{tila neprijateqski garnizon. Ova pretwa predstavqala je stalno
obeshrabrewe za svaku takvu izolovanu ili lokalnu akciju.
Na brdima zapadno od nas bila je neka ~etni~ka formacija, jedna iz grupe pod
komandom pravoslavnog sve{tenika \uji}a, Mihailovi}evog predstavnika za dinarsko
podru~je, koji je do prethodne nedeqe tesno sara|ivao sa Italijanima, a sada s
Nemcima. Ova formacija se sastojala od qudi iz susednog sela, kilometar i po daqe, i
u vreme na{eg dolaska weni ~lanovi su provodili kraj nedeqe sa svojim porodicama.
Wihovo prisustvo prinudilo nas je da ostanemo sa stra`om sela Sajkovi} dok se
~etnici ne vrate u svoje planinske baze.

Jedne ve~eri Volter Routon i ja slu{ali smo preko na{e radio-stanice vesti B. B. S-a, i
on je, sa odgovaraju}om ironijom, zabele`eno u svoj dnevnik: "London je danas
emitovao nekoliko istina o partizanima i ~etnicima. Na vreme. "
Ova prisilna dokolica omogu}ila nam je da se odmaramo u jednostavnom svetu
svakodnevnog `ivota jedne usamqene partizanske stra`e. Preko dana sedeli bismo u
ogra|enom dvori{tu {kole, posmatraju}i na{e drugove. Oni su predstavqali tipi~nu
grupu seqa~kih ustanika, simboli{u}i ranije pobune protiv drugih
okupatora. Stari qudi bili su veterani takvih istorijskih akcija, a omladina je bila
docnije regrutovana za sada{wi sukob. Oprema im je bila dirqiva po svojoj
raznolikosti. Svaki ~ovek ili de~ak imao je pu{ku ili pi{toq razli~ite izrade, s
nekoliko metaka. Kao vojna snaga oni nisu postojali; kao simbol prisustva bili su
svemo}ni.
Hranu nam je spremala mlada devojka, koja nikad nije govorila, ni s nama niti sa
nekim od wenih drugova. Najpre smo mislili da je weno }utawe posledica preterane
stidqivosti prema strancima, a onda sam saznao wenu istoriju od komandanta. Bila je
jedini pre`iveli svedok susednog srpskog sela, u kojem su usta{e dve godine ranije
izvr{ile pokoq. Qudi, `ene i deca bacani su preko jedne litice, a ova devojka bila je
posledwa `rtva. Pri padawu ona se zaustavila na telima porodice i prijateqa. Tu je
le`ala nekoliko nedeqa i ostala u `ivotu zahvaquju}i tome {to je lizala vlagu sa stene,
sve dok je nisu na{li partizani. Onemela je od potresa i tako je i ostala.
Ova slaba stra`a predstavqala je i jedan primitivan obave{tajni centar. Seqaci,
naro~ito `ene i ~obani, odlazili su, tobo` nekim poslom, do prijateqskih i
neprijateqskih sela i baza i vra}ali se nose}i stalno izve{taje o neprijateqskim
pokretima, Jednoga jutra stajala je izvan dvori{ta neka seqanka predu}i vunu na
preslici. Kad je zavr{ila svoj tihi posao, pru`ila je komandiru par~e hartije sa
podacima koje je bila prikupila oko {ume. Tako smo saznali da su se ~etni~ke
jedinice iz susednog sela vratile u brda. U ku}ama koje smo mogli videti na stazama
prema zapadu nije bilo nikoga. Do{lo je vreme da krenemo. Komandir je pokupio
svoje malobrojno qudstvo u odrpan, ali `ivahan stroj i odr`ao uzbudqiv govor da bi
probudio u wima ponos {to prate do slede}e etapne stanice ~lanove jedne savezni~ke
misije na wihovom putu u Vrhovni {tab. Nalazio sam se na ~elu kolone, ja{u}i
mr{avog kowa s Volterom Routonom iza sebe, dok je na{u radio-stanicu i opremu
nosila jedna jogunasta mazga. Pro{li smo u ti{ini kroz ~etni~ka imawa koja su se
na{la na na{em putu. Nije bilo nikakvog znaka `ivota izuzev jednog slu~ajnog
neprijateqskog lica koje je virilo iza od{krinutih vrata.
Kada smo krenuli severno, u{li smo u zapadnu Bosnu, istorijsku vojnu granicu
Hrvatske protiv Turaka, a sada partizansko upori{te. Put nas je odveo do malog
seoceta severno od varo{i Grahovo, koja je bila centar partizanske teritorijalne vojne
komande. Pre{li smo skoro pedeset kilometara pre odmora u zaseoku gde smo se
oprostili od na{e {arolike pratwe.
Sutradan smo na~inili {irok krug da bismo izbegli jo{ jedno usta{ko upori{te i stigli u
Drvar 24. septembra. . . Sada smo se nalazili na ~vrsto dr`anoj slobodnoj teritoriji, u
rejonu Prvog bosanskog korpusa, ~ijeg sam komandanta, Kostu na|a, ve} sreo
prethodnih meseci u isto~noj Bosni.

Za vreme putovawa seqaci su nas do~ekivali s velikom radoznalo{}u. Na{e prisustvo

o~igledno je uticalo na stvarawe svesti o postojawu i nekog drugog saveznika osim
Rusa, o ~ijim su podvizima, preko {apirografisanih radio-biltena, stizale vesti i do
najmawe partizanske jedinice. . .
Proveli smo jednu no} u {tabu korpusa, vatreno diskutuju}i s politi~kim komesarom o
toku rata u spoqwem svetu. . .
U {tabu Bosanskog korpusa Britanci su ve} imali misiju za vezu, ~ijeg smo radiotelegrafistu, desetara Smola, sada prvi put sreli posle odlaska iz Kaira. Bio je spu{ten
padobranom u Bosnu prethodnog aprila. Sa prirodnim odu{evqewem razmenili smo s
wim iskustva.
Posle podne 26. septembra Volter Routon i ja krenuli smo seqa~kim kolima, s jednim
partizanskim vojnikom kao pratwom, na posledwu etapu na{eg puta. Okolno
zemqi{te ~vrsto su dr`ale bosanske jedinice, pa nismo imali nikakve potrebe za
posebnom za{titom. Na{ posledwi zastanak pre Jajca trebalo je da bude u Mrkowi}
Gradu, gde se, kako su mi dan ranije rekli seqaci, odr`avala konferencija partizanskih
komandanata brigada i gde su o~ekivali da ja odr`im govor. Kada smo stigli na
periferiju grada, jedna partizanska patrola obavestila me je da su to ve~e neki vi{i
savezni~ki oficir i wegov {tab primqeni u gradskoj ve}nici. Shvatio sam da }u sada,
pod ovakvim okolnostima, sresti brigadnog generala Ficroja Maklejna.
Na{ ulazak u Mrkowi} - Grad nije izgledao nimalo vojni~ki. Tromo smo se kretali
kroz ulice na{im kolima, sede}i na slami. Po{to smo stigli pred op{tinsku zgradu,
Routona i mene uveli su unutra. Za stolovima su sve~ano sedeli oficiri i ugledne
zvanice. U pro~equ, na po~asnom mestu, bilo je {est britanskih oficira, besprekorno
odevenih i doteranih. U sredini velikog stola sedela je visoka, `ivahna i prijatna osoba
u uniformi brigadnog generala. ^iste}i ostatke slame sa svoje ode}e, propisno sam
pozdravio. Rukovali smo se i pridru`ili grupi.
Ovaj pozdrav okon~ao je misiju Tupical.
Dolaskom Maklejnove misije, 17. septembra 1943, odnosi izme|u Tita i Britanaca bili
su postavqeni na zvani~niji i vi{i nivo. Ficroj Maklejn bio je li~ni predstavnik
premijera (Vinstona ^er~ila), i wegov dolazak zna~io je de facto priznawe
Narodnooslobodila~ke vojske kao vojne snage koja igra zna~ajnu ulogu u
jugoisto~noj Evropi. . .
Me|utim, prvi zadatak nove britanske misije bio je da radi na ostvarewu {irokog
programa vojnog snabdevawa Titovih snaga. . . Pored organizovawa vojnog
snabdevawa iz savezni~kih baza u Italiji, dolazak Maklejnove misije naveo je Tita da
postepeno tra`i i zvani~no priznawe narodnooslobodila~kog pokreta kao formalnog
vojnog saveznika i privremene uprave zemqe.
Posle razgovora s Titom, koji su po~eli one no}i kada je stigao, i posle niza rasprava
koje smo zajedno vodili na `ivahnim {etwama po okolini Jajca, Ficroj Maklejn je 5.
oktobra, zajedno sa svojim na~elnikom {taba pukovnikom Vivijenom Stritom,
otputovao iz grada kopnom ka obali, koju su sada, posle predaje Italije, delom dr`ale

partizanske snage, a odatle morem u Italiju. Nosio je sa sobom iscrpan izve{taj o

vojnoj i politi~koj situaciji sagledanoj iz Jajca, kao i spisak zahteva za vojnu pomo}.
Britanska misija i jugoslovenski Vrhovni {tab bili su zauzeti pripremama za
prihvatawe materijala iz britanskih i ameri~kih baza u Italiji, koji bi se preneo
pomorskim i vazdu{nim putem, i to u koli~inama koje do sada nisu tehni~ki bile
mogu}e, sve dok anglo-ameri~ke armije nisu zauzele znatniji deo jadranske obale
Italije i dok, na li~nu intervenciju premijera, nisu obezbe|ene
potrebne eskadrile transportnih aviona za takav let i u sredwoj Evropi, s bazama na
italijanskim aerodromima. Po~etna eksperimentalna faza slawa avionskih po{iqki
malih razmera iz severne Afrike sada je bila pro{lost. . .
Planirano je tako|e da se, pored pove}anog broja avionskih letova s po{iqkama,
obezbedi jedna improvizovana poletno-sletna staza na partizanskoj teritoriji gde bi
britansko ratno vazduhoplovstvo moglo organizovati slu`bu letewa radi stalnog
dono{ewa materijala. . . Izabran je {iroki plato blizu varo{i Glamo~, koji se nalazio
na ivici Dinarskih planina, na putevima koji vode iz Bosne ka morskoj obali. . .
Nedostatak vesti iz Kaira stvorio je atmosferu napetosti u Titovom {tabu, koja mi u
prvo vreme nije bila jasna, kao ni mojim drugovima oficirima iz nove misije. Ficroj
Maklejn ~inio je sve da predo~i britanskom ministru inostranih poslova Antoni Idnu,
koji je pratio premijera (Vinstona ^er~ila) i delegaciju britanske vlade kroz Kairo pa
wihovom putu za Teherensku konferenciju, razmere i va`nost jugoslovenskog
partizanskog pokreta. . .
Brizanska misija u Jajcu, preko reke Vrbasa, bila je sme{tena u ku}i biv{eg
nema~kog direktora mesne hemijske fabrike. Jednog jutra posetila su nas tri
pukovnika iz Vrhovnog {taba. Posetiocima sam qubazno ponudio {qivovicu. U toku
nevezanog razgora u prijateqskom tonu, jedan od jugoslovenskih oficira izjavio je da
je uhva}en u zasedi neki nema~ki major. Wegova {tabna kola su uni{tena, voza~
ubijen, a on rawen. Jugoslovenski pukovnik je dodao da je izdato nare|ewe da se
zarobqenik streqa. Ponudio sam im jo{ jedno pi}e i zamolio ih da mi poka`u isprave
tog nema~kog oficira. Istresli su ih na sto. Iz isprava se videlo da on pripada komandi
nema~ke vojne obave{tajne slu`be u Beogradu. Dakle, u izvesnom smislu, jedan od
na{ih protivni~kih parwaka. Tra`io sam da se ni{ta ne preduzima dok se slu~aj ne
iznese pred jugoslovenski Vrhovni {tab. Do{lo je do o{tre rasprave, u kojoj su na{i
posetioci isticali da je moje uporno neslagawe sa odlukom o pogubqewu nema~kog
zarobqenika stvorilo jaz izme|u nas od po~etka prve Britanske misije. . . Poslao sam
odmah poruku na~elniku {taba, generalu Arsi Jovanovi}u, sa kojim nikad nisam bio u
bliskim ili poverqivim odnosima, i zatra`io hitan sastanak. On je podr`ao stav svojih
pukovnika i odbio moju molbu da se nema~ki oficir preda britanskoj misiji, da ga
ona, kad se za to uka`e mogu}nost, prebaci avionom u Italiju.
Pribegao sam posledwem sredstvu. Zatra`io sam zvani~an razgovor s Titom. Rekao
sam, {to sam mogao takti~nije, da su na{i obave{tajni organi iskusniji u ispitivawima,
da nema~ki oficir koji se sada nalazi u jugoslovenskim rukama mo`e biti od izuzetnog
zna~aja za obe strane, i da dajem svoju ~asu re~, kao britanski oficir, da }e iscrpan
izve{taj o saslu{awu zarobqenika obavqenog u Italiji biti poslat jugoslovenskom

Vrhovnom {tabu. Tito je prihvatio moj predlog bez diskusije, samo je postavio jedan
uslov: Nemac mora biti vra}en posle
rata i stavqen pod vojni sud. Mo`da je ovo bio samo izraz karakteristi~nog Titovog
smisla za humor i wegov na~in da mi da lekciju zbog moga stava prema celom pitawu
ratnih zarobqenika koji sam zauzeo na vlastitu odgovornost.
Po povratku u komandu Britanske misije hitno sam javio Kairu, uz iscrpne podatke, o
zarobqenom nema~kom oficiru i o rezultatima mog razgovora s Titom. Stigao je brz
odgovor kojim mi se nala`e da po svaku cenu vodim ra~una o tome
~oveku. To ve~e on je na prili~no osoran i mrzovoqan na~in, bio predat na{oj
komandi. . .
Te no}i smo se morali vratiti u Livno, na konferenciju s jugoslovenskom delegacijom
u wihovom {tabu korpusa. Zajedno sa pukovnikom Velebitom povezli smo i
zarobqenika u zaplewenim nema~kim {tabnim kolima. . .
Po{to smo sre}no stigli u Livno, obe grupe, i britanska i jugoslovenska, ru~ale su
zajedno da bi se raspravilo o predlogu koji je izneo Lola Ribar: da ne bi vi{e trebalo
~ekati Ficroja Maklejna ili na dolazak britanskih aviona u Glamo~, ve} da sami
preduzmemo let zaplewenim nema~kim "dornijeom", koji se sada, s naslikanim
jugoslovenskim oznakama i nedovoqno maskiran, nalazio u jednom vo}waku blizu
grada. . .
Takav poduhvat bio je neuobi~ajen i vezan s velikim pote{ko}ama. Bili smo izlo`eni
`estokoj kritici na{ih jugoslovenskih kolega, koje je `ustro predvodio sam Ribar. . .
Re{ili smo da poku{amo izvesti ovu operaciju i poslali smo poruku Bariju da nam da
ovla{}ewe i tehni~ka uputstva. Dozvola je data. . .
Da bismo sveli na minimum opasnost da budemo iznena|eni jo{ na zemqi, na
Glamo~kom poqu, posadi je dato uputstvo da poleti iz svog maskiranog skrovi{ta
blizu Livna na poletno-sletnu stazu pred samo svitawe u subotu 27. novembra
1943. . .
Na{a grupa prikupila se, u samu zoru, na sredini poqa. Naredio sam Volteru Routonu
da ostane pored svoje radio-stanice, u na{oj ku}ici u Glamo~u, i da po{aqe poruku
~im budemo uzleteli. Poletno-sletna staza predstavqala je ravnu putawu pokrivenu
travom, koju smo ras~istili prema specifikaciji, ali po{to nismo imali nikakvo
sredstvo da ozna~imo wene granice, stajao sam malo sa strane od ostalih da bih
pokazao pilotu gde avion treba da dodirne zemqu. On je tako nisko doleteo da sam
morao le}i potrbu{ke da me ne bi zgazio, a onda sam potr~ao da se pridru`im grupi,
koja se sastojala od onih koji su imali da lete za Italiju i od ostalih ~lanova obeju
misija. I{li smo brzim koracima ka "dornijeu" ~iji su motori, prema na{im
uputstvima, radili i daqe punom snagom. U posledwoj sekundi, gowen nekim
nagonom, pogledao sam preko ramena i spazio dva predmeta sli~na malim
fudbalskim loptama kako odska~u na nekoliko koraka daqe i jedan mali nema~ki
avion koji se obru{avao pravo na nas. Kad sam se bacio na zemqu odjeknula je
eksplozija i par~ad su letela na sve strane. Jedina opasnost o kojoj smo mislili nije nas

mimoi{la. "Hajnkel" koji je vr{io napad uhvatio nas je neza{ti}ene na otvorenom

prostoru. Razbe`ali smo se {irom po polegloj travi, goweni od aviona, koji je leteo u
sve ni`im krugovima na nekoliko metara iznad na{ih glava i lovio svakog
pojedina~no, dok smo mi uzaludno tra`ili zaklon na velikom bilijarskom stolu
Glamo~kog poqa.
"Dornije" se zapalio posle drugog niskog naleta bombardera. Municija iz wegovih
mitraqeza eksplodirala je i letela na sve strane. Jedan britanski oficir nosio je ko`uh od
ov~je ko`e. U se}awu mi je ostala jasna slika kako juri blizu mene dok smo be`ali od
upaqenog "dornijea" tra`e}i neki zaklon, koji nismo mogli da prona|emo. Potro{iv{i
municiju, avion je i{~ezao preko brda.
Na{ao sam se u jednom plitkom udubqewu na ivici poqa sa tri Jugoslovena. Ostali
smo priqubqeni uz zemqu dok je nema~ki avion leteo tamo-amo iznad
na{ih glava, poku{avaju}i da podesi putawu mitraqeskih zrna da bi nas pogodio. Pilot
je uspeo da rani jednog od Jugoslovena. Drugi, oficir za vezu {taba korpusa u Livnu,
le`ao je na le|ima i hladnokrvno fotografisao prizor. Kad sam ustao, nije bilo nikog na
vidiku, nije se ~uo nikakav zvuk osim motora pogo|enog aviona, koji je pove}ao
brzinu kad je vatra stigla do komandi. Za kratak trenutak ugledao sam u`asan prizor:
prazan avion kretao se polako i pravo prema nama. Posle nekoliko sekundi otpao mu
je rep i krhotine su se sru~ile u oblaku dima i plamena.
Prva mi je pomisao bila da na|em Robina Veterlija, britanskog oficira, koga sam, u
svojoj svesti, video kako tr~i pored mene. Zvao sam ga ali nije bilo odgovora. Nisam
otkrio nikog osim onih sa kojima sam bio u slabom zaklonu. Ostatak na{e grupe kao
da je i{~ezao. Kora~ao sam sasvim polako i sam prema avionu, setiv{i se iznenada da
sam svoju torbu za spise, u kojoj su se nalazila poverqiva dokumenta, ispustio u
trenutku kada su eksplodirale dve bombe. Oko smrskanog "dornijea" le`ala su mrtva
tela. Svi su trenutno izginuli. Me|u mrtvi ma je bio i Robin Veterli, koji se nije nikud
ni pomerio. Wegovo tr~awe bilo je privi|ewe u mojoj glavi. Takvi slu~ajevi nisu retki
u ratu. Stajao sam pored wega kada je sledio napad, dok se s druge strane od mene
nalazio Velebit, koji je, kao i ja, ostao nepovre|en.
Pre`iveli su se prikupili, jedva vuku}i noge. Me|u poginulima koji su le`ali oko aviona
bili su {ef jugoslovenske delegacije Lola Ribar, na{ in`ewerijski oficir Donald Najt i
ve}ina na{e jugoslovenske pratwe. Miloje Milojevi} je bio lako rawen, po
sedamnaesti put. Ose}ali smo se nemo}ni i o~ajni. Niko nije progovorio ni re~i.
^uv{i pucwavu, Volter Routon tr~ao je kilometar i po od Glamo~a da bi saznao {ta se
desilo. Uz pomo} mesnog odreda koji je tamo bio sme{ten pokupili smo tela i odneli
ih, bez re~i, natrag u selo. Torba za spise koju sam dr`ao u rukama u trenutku napada
bila je sva izre{etana par~adima bombi. Oba pilota uspela su da se oslobode iz svojih
sedi{ta kada je "dornije" bio pogo|en, ali radio-telegrafista, koji se u tom trenutku
na{ao na vrhu uskih ~eli~nih lestvica prika~enih uz avion, ba~en je, obezglavqen, na
zemqu.
Po povratku u na{u bazu u Glamo~u poslao sam li~nu poruku Maklejnu u Italiji: "27.
novembar. Dikin za Fic. Avion napadnut od strane "hajkela" pred samo uzletawe.

Veterli, Najt, Ribar odmah poginuli od bombe. Miloje rawen. Letilica uni{tena.
Vra}am se u Jajce. Uskoro izve{taj o detaqima. "
To poslepodne sahranili smo mrtve na seoskom grobqu uz jednostavnu vojni~ku
ceremoniju. Grupa pre`ivelih otputovala je kamionom u {tab korpusa u Livnu, gde se
nalazio Xon Heniker, privremeno odvojen od Majklenove misije. Wegovo veliko
saose}awe zbog {oka koji smo do`iveli usled ove nesre}e bilo mi je od neprocewive
pomo}i. Slede}eg jutra nastavili smo put u Jajce.
Smrt Lole Ribara bila je za Jugoslovene velika tragedija. Kao organizator pokreta
studenata univerziteta (u Beogradu) u toku predratnih godina, on je predstavqao
simbol omladine narodnooslobodila~kog pokreta, a kao bliski li~ni saradnik Titov bio
je predodre|en za visoku du`nost u budu}oj upravi dr`ave koja se sada stvarala.
Wegovo telo nije sahraweno sa ostalima u Glamo~u, ve} je bilo preneto natrag u Jajce
radi ukazivawa po~asti. . .
Smrt Lole Ribara nisu o`alili samo wegovi jugoslovenski i britanski drugovi. U toku
posledwe dve godine dugih mar{eva i `estokih sukoba Lola se retko rastajao od svoga
kowa. @ivotiwa je uvek ispoqavala neobi~ne znake neraspolo`ewa ako bi i za
trenutak bila odvojena od svoga gospodara. Sada je kow postao razdra`qiv, tako da
mu se niko nije smeo pribli`iti. Predose}awe nestanka gospodara dovodilo ga je do
besnila. Nekoliko dana docnije `ivotiwa se bacila u smrt, sko~iv{i u jedan duboki
klanac.
Dok sam podnosio izve{taj Titu o glamo~koj nesre}i, predao sam mu izjavu sau~e{}a
od generala Mejtlenda Vilsona povodom smrti Lole Ribara i drugih ~lanova
jugoslovenske grupe. U ovoj poruci glavni britanski komandant Sredozemqa izrazio je
tako|e nadu da bi moglo do}i do "vrlo skorog sastanka" izme|u Titovih predstavnika i
wega. Tito me je zamolio da po{aqem odgovor, koji je on izdiktirao jednom
sekretaru: "@rtve koje su pale na zaravni Glamo~a simboli{u na{e bratstvo po oru`ju.
Mo`da }e wihova `rtva doprineti jo{ te{wem jedinstvu izme|u nas u na{oj daqoj borbi.
"
Tragedija na aerodromu bila je i qudska nesre}a, ali je bila povezana i sa
dalekose`nim politi~kim odlukama na jugoslovenskoj strani. Od kraja oktobra u`a
politi~ka grupa Komunisti~ke partije Jugoslavije donela je odluku da se u gradu
Jajcu, koji je predstavqao simbol celokupnog pokreta, odr`i zasedawe delegata istaknutih li~nosti zdru`enih u zajedni~kom frontu, da bi objavili spoqnom svetu,
unutra{wim suparnicima, ~etnicima i usta{ama, kao i pasivnim delovima
stanovni{tva, obrazovawe nove privremene vlasti. Nagove{taj o ovoj odluci dao mi je
Velebit po~etkom oktobra, i tokom narednih dana iz svih delova zemqe hrlile su
kolone delegata ka bosanskom gradu.
Titov zahtev od 26. oktobra 1943. da jedna jugoslovenska delegacija bude primqena u
Kairu bio je u neposrednoj vezi sa ovom politi~kom odlukom, u te`wi da se iza|e iz }
orsokaka u koji se za{lo jo{ od doga|aja iz 1941. godine. Britanci su sada pre}utno
priznavali ratni doprinos Narodnooslobodila~ke vojske, ali su jo{ priznavali
Mihailovi}a ministrom rata u Kraqevskoj jugoslovenskoj vladi u Londonu, sa kojom
su Velika Britanija, Sovjetski Savez i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave imale formalne
diplomatske odnose.

Skup u Jajcu imao je za ciq uspostavqawe jedne samostalne nacionalne vlasti uprkos
me|unarodnoj situaciji. Misija na ~elu s Lolom Ribarom obrazovana je s nadom da }e
biti prisutna u britanskoj Glavnoj komandi uj Kairu u trenutku kada skup u Jajcu bude
zvani~no i javno proklamovao nove politi~ke strukture, kao protivte`u kraqu i
Kraqevskoj jugoslovenskoj vladi. Delegacija je dobila uputstva u tome smislu, s
namerom da se tra`i britanska podr{ka za ovaj revolucionarni korak.
Poruka generala Vilsona sadr`avala je direktan nagove{taj da bi on mogao da primi
jednu takvu delegaciju u skoroj budu}nosti. Neposredna posledica razgovora Ficroja
Maklejna sa Idnom bila je ta - {to nama koji smo bili u Titovom {tabu nije bilo
poznato - da su savezni~ke sile na Teherenskoj konferenciji formalno priznale
jugoslovenske snage za vojnog saveznika, o~iglednom opirawu Rusa da se preduzme
takav korak. Ovu vest trebalo je da donese Ficroj Maklejn da su vremenske prilike pre
nesre}e dozvolile wegov povratak vazdu{nim putem. Me|utim, prijem jugoslovenske
delegacije bio je sada
odobren od britanske strane kao rezultat Teheranske konferencije. O wenim
politi~kim implikacijama trebalo je da se raspravqa u pregovorima koji }e neizbe`no
uslediti kada obnovqena jugoslovenska grupa bude stigla u Kairo.
Uo~i sastanka delegata celokupnog narodnooslobodila~kog pokreta, koji su se tada
okupqali u Jajcu i oko wega, umesto Ribara, do{ao je, po Titovom nalogu, za {efa
nove misije pukovnik Velebit. Grad su bombardovali nema~ki avioni istog dana kada
je izvr{en napad na glamo~kom aerodromu. Wihovi izvi|a~i iz vazduha nisu mogli da
ne primete kolone koje su se kretale iz svih podru~ja zemqe u pravcu ovog grada. Ali
ni Nemci ni ~lanovi Britanske misije koji su tada bili prisutni nisu jo{ bili svesni
zna~aja ovog skupa.
Ulice su bile pune nestrpqivih delegata, od kojih sam mnoge poznavao sa ranijih
susreta u Titovom {tabu, partijskih rukovodilaca iz Hrvatske i Slovenije, ~lanova
ranijeg politi~kog saveta koji je bio predstavqen u Titovom {tabu u toku prethodnih
meseci kao zametak i paralelna politi~ka vlast obrazovana u Biha}u pro{log
novembra. Bilo je tu stranih i nepoznatih qudi i `ena iz drugih podru~ja.
Odmah pored male seqa~ke ku}e u kojoj je bila komanda prve Britanske misije, na
levoj obali Vrbasa, koji u kaskadama proti~e kroz grad, nalazio se dom predratne
organizacije "Soko", koji su razru{ile neprijateqske bombe. Sada su zidari i tesari
u`urbano radili da obnove ovu zgradu pripremaju}i se za istorijski sastanak.
Uve~e 29. novembra Britanska misija je bila obave{tena da }e se skup{tina odr`ati te
no}i. Nas trojica, u dru{tvu Vlatka Velebita, sedeli smo na balkonu, gledaju}i dole na
skup, okrenut prema podijumu, na kome su sedeli Tito i u`a grupa rukovodilaca.
Pozadi su bile nabrane dve jugoslovenske zastave sa crvenom partizanskom zvezdom
u sredini, a izme|u wih masivan gipsani odlivak amblema narodnooslobodila~kog
pokreta.
U toku no}i, dok smo sedeli nasloweni na ogradu balkona, donet je niz rezolucija i
odr`an niz govora kojima je objavqeno osnivawe nove privremene uprave i izvr{nog
ve}a (Nacionalni komitet oslobo|ewa Jugoslavije), doneta odluka o formalno prekidu

sa Kraqevskom jugoslovenskom vladom u izgnanstvu i o zabrani povratka kraqa u

zemqu do zavr{etka rata.
Predsednik zasedawa, dr Ivan Ribar, otmena i stalo`ena osoba, ne pokazuju}i nikakve
vidqive znakove `alosti zbog smrti svog starijeg sina dva dana ranije, objavio je
simboli~no naimenovawe Tita za mar{ala. Niz politi~kih ovla{}ewa koji je usledio
bio je unet u zvani~ne rezolucije. Prisutni britanski oficiri bili su svesni daje ovim
u~iwen jednostran revolucionarni akt sa dalekose`nim istorijskim posledicama koji je
ozna~avao vrhunac partizanske borbe {irom Jugoslavije. Bili smo nemi posmatra~i ra|
awa jednog novog sistema vlasti. Dubqi smisao ove no}i odu{evqene i trijumfalne
govorni~ke ve{tine, morali smo preneti na{im pretpostavqenima.
[tampane primerke zvani~nih odluka donetih na ovom skupu dao mi je Mo{a Pijade
da bi se saop{tile britanskim vlastima. Slede}eg jutra Britanska misija je poslala
poruku Ficroju Maklejnu, od koje je sa~uvan jedan odlomak: "^ekamo u Jajcu Va{a
uputstva. Prisutvovali smo pro{le no}i zasedawu antifa{isti~kog ve}a. Dobijam
tekstove govora. Skup{tina je poslala telegram ^er~ilu. "
Odluka u Jajcu predstavqala je ultimatum saveznicima da formalno priznaju politi~ku
vlast narodnooslobodila~kog pokreta. Mada su se detaqi mogli saznati kada mi
stignemo u Kairo s dokumentarnim dokazima, ovaj akt po prijemu na{e prve poruke u
britanskoj Glavnoj komandi prouzrokovao je trenutnu uzbunu. Stigao je hitan
odgovor; "Ne treba da idete za Kairo dok ne usledi takvo nare|ewe. Partizanska
delegacija tako|e ne treba da putuje dok takvo nare|ewa ne budu primqena. Sledi
poruka, obja{wewe i upitnik. "
Tako|e smo obave{teni da }e se prvom prilikom jedan britanski avion spustiti kod
Glamo~a.
Na{a grupa je ponovo prikupqena: Velebit, Milojevi}, neki ~lanovi Britanske misije i
na{ zbuweni zarobqeni Nemac, koji je prebacivan tamo-amo od Glamo~a do Jajca. Iz
Livna smo se prebacili daqe u na{u glamo~ku bazu, gde je Volter Routon odr`avao
redovnu radio-vezu s na{om isturenom komandom u Italiji.
Poletno-sletna staza bila je o~i{}ena od olupina "dornijea" i na travi su ostale samo
crne mrqe.
Me|utim, nismo `eleli da nas neprijateq ponovo iznenadi. Preduzete su posebne mere
bezbednosti: jedinice Prvog bosanskog korpusa koje su bile sme{tene oko Livna
dr`ale su jake polo`aje pozadi brda koja okru`uju letili{te; iskopani su rovovi na ivici
aerodroma zaposednuti protivavionskim mitraqezima sa poslugom.
Vreme se iznenada poboq{alo: bilo je hladno, ali vedro. Niz tehni~kih uputstava
dobijenih iz Brindizija 2. decembra pomogao nam je da izvr{imo pripreme za sletawe
aviona slede}eg jutra.
Pred samo podne ~uli smo brujawe motora. Jedna nenaoru`ana "dakota" nisko je
proletela, u pravilnom krugu, iznad poqa i spustila se kao pri rutinskom letu. Iznad
na{ih glava je dvadeset minuta, kao za{titna pratwa, kru`ila eskadrila ameri~kih
"lajtninga", lovaca-bombardera, koji su leteli na granici svog radijusa dejstva. Wihovo

prisustvo prekinulo je napetost onih koji su ~ekali na zemqi. Uz povike odu{evqewa,

sli~ne poklicima nekog indijanskog plemena, na{a grupa je potr~ala prema avionu,
koji se polako, po travi, kretao ka nama. Prvi se pojavio Ficroj Maklejn. Do{lo je do
kratke izmene pozdrava. "Lajtninzi" koji su nas {titili, ve} su uzimali kurs ka svojoj
bazi, dok se grupa pewala u "dakotu. "
Na{ let do Brindizija bio je bez nezgoda. Moj odlazak i zavr{etak rada moje misije u
Jugoslaviji izgledali su kao laka protivte`a wenom po~etku. Misija Tupical stigla je
usamqena i spu{tena iz aviona u nepoznat svet. Odlazio sam u dru{tvu svog
naslednika, tada {efa redovne i vi{e misije dodeqene jednoj priznatoj savezni~koj
snazi, zajedno sa Vlatkom Velebitom i Milojem Milojevi}em, proku{anim drugovima
po oru`ju u jednom sukobu ~iji su nam stil i priroda nametnuli prisne odnose u na{em
svakodnevnom `ivotu tokom proteklih meseci.
Zarobqeni Nemac, kapetan Mejer - kako su govorile wegove vojne isprave - bio je
nepredvi|en, neo~ekivan putnik. Wegovo prisustvo me|u nama u avionu simbolizuje
promenu klime partizanskog rata od na{eg dolaska. Bili smo najpre
progowena divqa~ koju su Nemci lovili po planinskim i re~nim tesnacima Crne Gore.
U toku narednih meseci na{i najbrojniji neprijateqi, Italijani, polo`ili su oru`je. Nemci
su se sada tromo kretali, u neodlu~nim akcijama protiv na{ih jugoslovenskih
prijateqa, izgubiv{i inicijativu, sve vi{e zabrinuti zbog pretwe savezni~kog
iskrcavawa u neposrednoj budu}nosti i zbog britanske i ameri~ke materijalne pomo}i
wihovim protivnicima.
^iwenica da se kapetan Mejer nalazio u na{im rukama bila je rezultat ovih promena
na ratnoj pozornici. Wegov odlazak iz jugoslovenskog zarobqeni{tva, korenita
promena u wegovom polo`aju kao ratnog zarobqenika i saznawe da je izbegao sigurnu
smrt izazvali su neposrednu i prirodnu reakciju. On je, govorqiv i grozni~av, sedeo
pored mene u avionu u toku na{eg mirnog putovawa. Ugodno je bilo slu{ati od wega,
izra`eno nervoznim re~enicama, fragmente wegovog iskustva kao vojnog
obave{tajnog oficira, koji su otkrivali nedostatke mre`e Abvera (nema~ke vojne
obave{tajne slu`be) sa bazom u Beogradu.
Mejer je u~estvovao u nekoliko misija na partizanskoj teritoriji, i kada je uhva}en u
jednoj zasedi i doveden u Jajce, bio je na zadatku da organizuje nema~ku podr{ku
~etnicima u Lici i severnoj Dalmaciji pod popom \uji}em - karakterom koji nam, po
~uvewu, nije bio nepoznat - ~iji je izvor hrane i oru`ja presu{io posle italijanske
predaje. . .
Bio sam suvi{e umoran da bi pokazao mnogo interesovawa za detaqe wegove pri~e,
koju }e sastaviti u celini na{i kontraobave{tajni organi u Italiji. . .
Na{ avion sleteo je u sumrak kod Brindizija, sada jedne od dve baze iz kojih je
Kraqevsko ratno vazduhoplovstvo dejstvovalo u Jugoslaviji i ju`noj i sredwoj
Evropi. . . uzleteli smo iste ve~eri. . . Sleteli smo u Aleksandriju u zoru, kad se nad
pustiwom ra|alo sunce. . . . Sutradan smo otputovali u Kairo i razi{li se, oti{av{i
svako na svoju du`nost. Vratio sam se u svoj ured u Jugoslovenskom odseku
Komande za specijalne operacije, u fizi~ki blisku sredinu, ali jo{ odvojen i
neuklopqen u wen uobi~ajen rad. U svojoj ma{ti i mislima bio sam jo{ u Bosni.

Postojao je jedan li~ni duhovni jaz, koji je trebalo premostiti, a taj proces zahtevao je
vremena.

Referisawe ^er~ilu Ujutru 9. decembra primio sam u posetu, u svojoj kancelariji,

jednog vrlo uglednog {tabnog oficira, koji je do{ao s pozivom da prisustvujem iste
no}i ve~eri u britanskoj ambasadi. . . U nazna~eni ~as, odgovaraju}e odeven, do{ao
sam u ambasadu zajedno sa svojom suprugom koja je radila u na{oj komandi. U{av{i
u veliki salom za primawe, zatekao sam tamo ne samo ambasadora i wegovo osobqe
ve} i premijera (Vinastona ^er~ila), ministra inostranih poslova, na~elnika
General{taba, generala Mejtlenda Vilsona i vi{e oficire Britanske komande za
Sredozemqe, kao i drugu gospodu visokog ranga. Tu se nalazila britanska delegacija
sa Teheranske konferencije na svom povratku u London, i odmah mi je postalo jasno
da je to premijer naredio da se prikupe ~lanovi britanskih misija u Jugoslaviji, Gr~koj
i Albaniji koji su se nalazili u Kairu, da bi ih li~no ispitao o situaciji u ovim
podru~jima.
Slu~ajno sam ^er~ilu sa kojim sam radio kao wegov kwi`evni sekretar pre rata,
napisao jedno li~no pisamce, preko na{eg ambasadora u Kairu, javqaju}i da
odlazim u jednu misiju u Jugoslaviju. Mora da je to privatno pismo stiglo do wega za
vreme wegove posete severnoj Africi. Ono nije sadr`avalo nikakav nagove{taj o
visokoj politici, niti to da sam poslat Titu. Ali wegovo dejstvo bilo je neo~ekivano i
sigurno nenamerno. Kejsije primio telegram kojim mu se nala`e da u~ini {to je
potrebno kako bih ja bio poslat iz Kaira da izvestim premijera o najnovijoj situaciji u
Jugoslaviji. Odgovoreno je da se ne nalazim u Kairu, po{to sam pre nekoliko dana
spu{ten padobranom u pomenutu zemqu.
Ova epizoda izgleda da je podstakla izve{taje o razvoju britanske politike u Kairu, i,
zahvaquju}i jednoj mawoj napomeni, li~no interesovawe premijera bilo je usmereno
u jednom kriti~nom trenutku odluke na doga|aje u Jugoslaviji. Wegov li~ni kabinet,
veoma takti~no, obavestio je Ministarstvo inostranih poslova da nikakav poseban
politi~ki doga|aj nije izazvao poruku ^er~ila. Ja sam bio wegov prijateq u mirno
vreme, poma`u}i mu pri pisawu wegove biografije o Molborou, i bilo je mogu}no
daje ovaj telegram bio podstaknut isto toliko prijateqskom `eqom da me vidi koliko i
ne~im drugim.
Saznav{i da sam ve} otputovao na ovu misiju, o kojoj je javqeno, ^er~il je tra`io
obave{tewe o operaciji. Javqeno mu je da se grupa sre}no spustila, ali da nikakav
dodir nije uspostavqen od tada i, imaju}i u vidu okolnosti kratko opisane u prvoj
poruci, bilo je mogu}no da se ni{ta daqe nije moglo ~uti.
Osamnaestog juna lord Selborn, ministar za ekonomsko ratovawe (u ~ijem je sastavu
bila S. O. E. ), napisao je premijeru da se on boji {to sam ja tamo. Sada{wa ofanziva
Osovine mogla je promeniti celokupnu situaciju. Od misije za nedequ dana nije stigla
nikakva vest. . .
Osamnaestog juna (1943) kratak pregled britanskih aktivnosti u Jugoslaviji otkrio je
stvarno stawe. . .

Premijer je, na ovom pregledu, napisao generalu Izme|u 23. juna:"Sve ovo od najve}e
je va`nosti. . . Kad sam posledwi put bio u Kairu, ~uo sam da }e jo{ izvestan broj
aviona biti stavqen na raspolagawe. Smatram da . . . ovaj zahtev treba da ima prioritet
~ak i nad bombardovawem Nema~ke. "
Istog dana bila je odr`ana konferencija na~elnika General{taba u Dauning-stritu na
kojoj je ^er~il podvukao veoma veliku va`nost, naro~ito u sada{we vreme, davawa
"najve}e mogu}e podr{ke jugoslovenskom antiosovinskom pokretu, koji je dr`ao oko
33 osovinske divizije u tom prostoru". Ova stvar je toliko va`na da on smatra da "se
izvestan broj aviona kojima bi se pove}ala na{a pomo} ako je potrebno, obezbedi i
nau{trb bombardovawa i protivpodmorni~kog rata".
Zatim zauzesmo svoj mesta za trpezarijskim stolom.
Kasnije smo se vratili u salon, gde su {tabni oficiri pripremali karte Balkanskog
poluostrva i obesili ih na zid. Iznenada sam, sav uzbu|en, shvatio da je ovo vojni~ki
posao. Kasno no}u, ne ostavqaju}i nam vremena da sredimo misli premijer je Xorxu
Xelikou, Xuqenu Emeriju i meni naredio da mu podnesemo izve{taje o situaciji na
teritorijama sa kojih smo do{li. Za mene je ovo bilo premo{}avawe provalije, u
najneo~ekivanijim okolnostima i okolini, i ne se}am se {ta sam rekao.
Premijer je boravio u vili ministra-rezidenta dodeqenog Britanskoj sredozemnoj
komandi, Kejsija. Slede}eg jutra Ficroj Maklejn, Ralf Stivenson, ministar pri
jugoslovenskoj Kraqevskoj vladi, i ja bili smo pozvani u ^er~ilovu
spava}u sobu da bi nas daqe ispitivao o op{toj situaciji u Jugoslaviji, koja je bila od
posebnog politi~kog zna~aja. Ficroj Maklejn je bio ve} izvestio li~no ^er~ila o
odnosima s Titom i partizanskim pokretom, i na sada{wem sastanku trebalo je
rozmotriti delikatno pitawe polo`aja Mihailovi}a i Kraqevske jugoslovenske vlade sa
gledi{ta na{ih planova da se pove}a vojna pomo} Titu. Morala se doneti odluka na
nivou Kabineta da li da rizikujemo, i u kojoj meri, politi~ke zaplete koji bi usledili
posle na{eg priznawa Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije, i da se razmotre
posledice takve akcije za na{e zvani~ne diplomatske odnose sa Kraqevskom
jugoslovenskom vladom.
^er~il je `eleo dovoqno jak dokaz, iz prve ruke, o ~etni~koj saradwi s neprijateqem da
bi mogao predlo`iti svojoj vladi revidirawe britanskih odnosa s jugoslovenskim
kraqem i wegovom vladom u izgnanstvu. Oni su se sada bili prebacili u Kairo, u nadi
da }e situacija opravdati wihovo neposredno me{awe u poslove zemqe. Bilo je ~ak
govora o slawu kraqa u jednu odva`nu misiju u Srbiju.
Skoro dva sata premijer je ispitivao mene, kao oficira koji se najvi{e bavio dokazima
izvu~enim iz zaplewenih nema~kih i ~etni~kih dokumenata o vezama izme|u
Mihailovi}a i wegovih komandanata sa Italijanima i Nemcima. Bio je to nezahvalan
zadatak
Pitawa su bila nagla{avana i ispitivan je svaki detaq koji sam ja mogao znati, i dok
sam govorio znao sam da pabir~im elemente koji bi mogli biti od presudnog zna~aja
za eventualni prekid odnosa izme|u britanske vlade i Mihailovi}a. Bio je to sasvim
slu`ben razgovor, bez ikakvog li~nog i privatnog dijaloga.

Isto ve~e ^er~il me je pozvao na ve~eru u ministrovoj vili. Nemilosrdno ispitivawe

nastavqeno je do ranih ~asova "
Ru~ak sa kraqem Petrom "Ovom prilikom premijer mi je naredio da li~no saop{tim
jugoslovenskom kraqu Petru kratak pregled zakqu~aka do kojih su do{li Britanci o
stawu i ja~ini Titovog pokreta i o stepenu saradwe izme|u Mihilovi}a i na{ih
neprijateqa. Stivenson je priredio ekskluzivni ru~ak na kome smo bili kraq, wegov
engleski a|utant i ja. Bilo je mo`da karakteristi~no za ^er~ila da svojim pot~iwenima
poverava takve zadatke, za koje oni sami snose neposrednu odgovornost. Bio je to
neugodan vid proveravawa dokaza, ali to je predstavqalo jednostavan i zgodan na~in
da se potvrde stanovi{ta koja je on jednom kao premijer zauzeo.
Kraq me je primio s obazrivom i dostojanstvenom u~tivo{}u. Nijedan od nas nije
vodio ra~una o ru~ku. Nisam bio u najboqem raspolo`ewu, ali sam mu saop{tio bez
traga nerazumevawa da su oni od nas koji su bili dodeqeni Titovoj komandi stekli
ube|ewe ne samo da se Titove snage uspe{no bore protiv Nemaca, ve} i da su
pristalice Mihailovi}a i wegovi pot~iweni komandanti u prisnom prijateqstvu i dodiru
s neprijateqem. Stavio sam mu jasno do znawa da sam su{tinu mojih primedbi ve}
preneo britanskom premijeru.
Mladi kraq je dozvolio da skratim diskusiju, koja je vi{e bila monolog s moje strane.
Zamolio me je u~tivo da ga ponovo posetim. Takva prilika nikad se vi{e nije ukazala.
...
Na Durmitoru dvadeset godina kasnije. Misija Tupikal rasformirana je krajem
septembra 1943. Weni ~lanovi ukqu~eni su u misiju Ficroja Maklejna i u toku
narednih meseci razi{li su se na druge du`nosti. . .
Dvadeset godina docnije preduzeo sam jedno putovawe natrag u prostor i u vreme s
prtqagom pome{anih i fragmentarnih se}awa. U ti{ini {uma i brdskih padina koje
okru`uju vrhove Durmitora, - bojovne planine, minule bitke, juna~ka dela i sudbine
qudi, me|u koje je jedna mala grupa neupu}enih bila naglo uba~ena iz drugog sveta,
pojavili su se u siluetama.
One se nisu odmah razaznavale u tihoj veli~anstvenosti pozornice. Nije bilo nikakvih
vidqivih znakova strahota i triumfa jednog dalekog sukoba. Drve}e je izraslo, i
wegovo tamno zelenilo skrivalo je brazgotine od `estokih borbi, a ve~iti snegovi sa
planinskih grebena izbrisali su tragove na{ih mar{irawa.
Jednog majskog jutra moja supruga i ja napustili smo gradi} @abqak, sada ponovo
izgra|en i pun vreve u pazarne dane. Jedini znak rata predstavqao je spomenik
poginulim iz Durmitorskog partizanskog odreda, podignut u obliku kamene seqake
ku}e ~iji su zidovi bili ispisani imenima palih boraca, i u blizini pravoslavne crkve s
torwem nalik na glavicu crnog luka, izgra|ene u nekom ranijem veku, da obele`i
crnogorsku pobedu nad osvaja~kom turskom vojskom. . .
Seqaci su nam rekli da su u dalekoj pro{losti na ovo pusto zemqi{te bili do{li Grci i
ostavili svoje grobove u blizini. . .

Dok smo le`ali me|u grobovima, na toplom prole}nom vazduhu, kolone natovarenih
volovskih kola zastajale su na ovom mestu radi kratkog odmora, . . . Seqaci su bili
jedva svesni na{eg stranog i deplasiranog prisustva, upu}uju}i nam kratke svojevrsne
pozdrave. Ponekad bi, s tihom u~tivo{}u, upitali odakle smo, a mi smo ih prepu{tali
da sami poga|aju. . .
Na{ identitet, me|utim, uskoro je bio otkriven na neo~ekivan na~in. Na na{em lepom
mestu pojavila se jedna porodi~na grupa: otac je kora~ao na ~elu. mali de~ak je bio
na kowu, a `ena je i{la pozadi. Bili smo na putu za {kolu u @abqaku. Grupa se
zaustavila pored nas. ^ovek me je jedan minut }utke posmatrao, a onda mi se obratio
na srpskom: "Vi ste ~ovek koji je do{ao iz {ume. " U daqem razgovoru otkrio nam je
da je kao mladi} od osamnaest godina bio ~lan partizanske patrole poslate da nas
prona|e prilikom na{eg spu{tawa padobranima. Se}awe je do{lo za tren oka.
Posle uzbudqivog razgovora pozvani smo u wegovu ku}u slede}e no}i. Na{ drug bio
je pripadnik mesnog roda @ugi}a. Sedamdesetak du{a iz naseqa sjatilo se oko nas.
Kao predratni ~lan Komunisti~ke partije, Tomo @ugi} je, zajedno s porodicom, bio
`igosan od strane italijanskih okupatorskih vlasti 1941. godine. U wegovoj ku}i se pre
toga tajno sastajao partijski komitet za Crnu Goru kome je Tito prisustvovao. Ku}u na
imawu i okolne zgrade spalila je neprijateqska patrola, a posle rata mesne vlasti su je
ponovo izgradile i ostavile na wu plo~u kao znak da je tu odr`ana partijska sednica.
Porodi~na gozba u na{u ~ast, koja je trajala do zore, bila je slika u malom jednog
posebnog sveta: `enska ~eqad u crnom i stoje}i, qudi za grubim drvenim
stolovima, pe~ena ovca, koja je dospela iz nekih skrivenih kuhiwa, ~a{e napuwene
vinom i rakijom, `alobne gusle, gor{ta~ka harfa s jednom jedinom `icom, na kojoj
guslar gudi i peva u uglu epove pro{losti i improvizovane pesme iz partizanskog rata.
Soba sa niskom tavanicom bila je ukra{ena trima portretima: ruskog cara Aleksandra,
crnogorskog kraqa Nikole i mar{ala Tita - splet neprekinutih tradicija po prostoj
logici istorije, koja je bila predstavqena sudbinom jedne planinske porodice.
Kada su Italijani spalili ovu ku}u, ustani~ko skrovi{te generacija, Tomo i ~lanovi
wegove porodice pobegli su. Ostala je samo glava porodice, stogodi{wi slepi starac, i
jedna snaha, koje su vezali i odveli u @abqak.
Seqaci su izvukli starca iz zapaqenih ru{evina i odveli ga na levu obalu Tare na
istoku. . . . Tomov otac . . . kad je stigao na ovo mesto umro je.
Na{ sastanak s Tomom bio je prvi takav susret u podru~ju Durmitora - bojovne
planine dvadeset godina posle spu{tawa britanske grupe na tom mestu. Zbir ovih
se}awa podstakao je autora da napi{e ovo svedo~anstvo. "

Teheranska konferencija o partizanima u Jugoslaviji.

U Teheranu glavnom gradu Irana 28. novembra 1943. godine po~ela je trojna
konferencija {efova antihitlerovske koalicije: britanskog premijera Vinstona ^er~ila,
predsednika vlade Saveza Sovjetskih Socijalisti~kih Republika mar{ala Staqina i

predsednika Sjediwenih Ameri~kih dr`ava Ruzvelta. Prvog decembra Konferencija je

zavr{ila rad usvajawem zakqu~aka, a ovde citiramo deo koji se odnosi na Jugoslaviju:
"Konferencija:
1) Sagla{ava se da se jugoslovenskim partizanima maksimalno pomogne u
namirnicama i opremi, kao i akcijama komandosa.
Vinston ^er~il o jugoslovenskim partizanima.
U svom ~uvenom delu "DRUGI SVETSKI RAT", u tomu V glava XXVI, Vinston S.
^er~il, izme|u ostalog pi{e: "MAR[AL TITO I JUGOSLAVIJA.
Mihailovi} i Tito - Zna~aj borbe na Balkanu - Misije koje su izvr{ili Dikin i Maklin
(Maklejn) - Porast partizanskih snaga posle kapitulacije Italije - Moj telegram
Ruzveltu od 23. oktobra 1943. godine - O{tri sukobi izme|u Mihailovi}a i Tita - Tri
nova faktora u na{oj politici - Randolsf se pridru`uje Maklinu (Maklejnu) - Kraq Petar
u te{kom polo`aju - Pismo koje sam uputio Titu b. januara 1944. godine - Wegov
odgovor - Daqa prepiska - Povla~imo svoje oficire za vezu iz Mihailovi}evog {taba Ekspoze koji sam podneo Parlamentu 22. februara 1944. godine - Kraq Petar smewuje
Puri}evu vladu.
Od Hitlerove invazije i osvajawa Jugoslavije u aprilu 1941. godine ova zemqa je bila
popri{te stravi~nih zbivawa. . . Divqa gerila kojom su se Srbi vekovima opirali protiv
Turaka otpo~ela je po planinama. . . Nemci su primenili politiku ubistva i ucene. Oni
su za gerilsku aktivnost vr{ili odmazdu streqawem. . . Pod tim pritiskom Mihailovi}
se postepeno stavio u takav polo`aj koji su neki od wegovih komandanata iskoristili
da se sporazumeju sa nema~kim i italijanskim trupama da ih ostave na miru u
izvesnim planinskim oblastima, a da oni zauzvrat . . . ni{ta ne preduzimaju protiv
neprijateqa. . .
Divqi i besni rat za opstanak protiv Nemaca rasplamsao se me|u partizanima. Izme|u
wih je istupio Tito, najistaknutiji i uskoro najglavniji. . . kada je jednom u svojoj du{i
i u svojoj glavi objedinio komunisti~ku doktrinu sa plamenim ose}awima prema
svojoj rodnoj zemqi koja se nalazila u najte`im mukama, postao je vo|a ~ije su
pristalice imale malo {ta da izgube do svoje `ivote i koji su bili spremni da umru, a
ako }e umreti da ubijaju. Ovim se pred Nemce postavio problem koji se nije mogao
re{iti masovnim streqawima. . . Partizani su pod Titom otimali oru`je iz nema~kih
ruku. Wihov broj je naglo rastao. Nisu ih zastra{ivale nikakve, ma kako krvave bile,
odmazde vr{ene nad taocima ili po selima. Wihova lozinka bila je smrt ili sloboda.
Oni su ubrzo po~eli da nanose te{ke udarce Nemcima i postali gospodari prostranih
oblasti.
Isto tako je bilo neizbe`no da partizanski pokret zapodene `estoke sukobe sa onim
svojim sunarodnicima koji su pru`ali otpor sa pola srca ili se za li~nu bezbednost
cewkali sa zajedni~kim neprijateqem. . .
Koliko god su mi ostale obaveze dozvoqavale, pratio sam ove doga|aje. Izuzev
nekoliko mr{avih po{iqki koje smo bacali iz aviona nismo bili u stawu da pru`imo
pomo}. Na{ [tab za Sredwi istok bio je odgovoran za sve operacije na tom podru~ju i

tako je organizovano izvesno telo agenata i oficira za vezu sa Mihailovi}evim

sledbenicima. Kada smo se u leto 1943. godine probili do Sicilije i Italije, Balkan, a
naro~ito Jugoslavija, nikako mi nisu silazile s uma. Do tog trenutka smo slali svoje
misije iskqu~ivo onim bandama na ~ijem se ~elu nalazio Mihailovi}, koji je
predstavqao zvani~ni pokret otpora protiv Nemaca i jugoslovensku vladu u Kairu.
U maju 1943. godine zauzeli smo nov stav. Doneta je odluka da se upute male grupe
britanskih oficira i podoficira da uspostavimo vezu sa jugoslovenskim partizanima,
uprkos ~iwenici {to se vodila svirepa borba izme|u wih i ~etnika i {to je Tito kao
komunista vodio rat ne samo protiv nema~kih osvaja~a ve} i protiv srpske monarhije
i Mihailovi}a. . .
Krajem istoga meseca kapetan Dikin, nastavnik na Oksfordskom univerzitetu i ~ovek
koji mi je pre rata pet godina pomagao u mom kwi`evnom radu, spu{ten je iz
padobrana sa zadatkom da organizuje jednu misiju kod Tita. Zatim su usledile i druge
britanske misije, tako da je daje do juna prikupqeno obiqe podataka.
Na~elnici general{tabova su 6. juna podneli ovakav izve{taj: "Sude}i po raspolo`ivim
podacima Ratnom kabinetu je jasno da su ~etnici u Hercegovini i Crnoj Gori doveli
svoje odnose sa Osovinom do beznade`nog kompromisa. Za vreme nedavnih borbi u
Crnoj Gori mo`e se re}i da su dobro organizovani partizani pre nego ~etnici privukli
snage sila Osovine. "
Krajem tog meseca usredsredio sam svoju pa`wu na pitawe pronala`ewa na~ina za
dobijawe najboqih rezultata od lokalnog otpora silama Osovine u Jugoslaviji. Po{to
sam zamolio da mi se podnesu potpuni podaci, predsedavao sam konferenciji
na~elnika general{tabova u Dauning stritu na dan 23. juna. Tokom diskusije istakao
sam veoma veliki zna~aj ~iwenice da se pru`i najve}a mogu}a podr{ka
jugoslovenskom antiosovinskom pokretu koji je dr`ao oko trideset tri divizije sila
osovine u toj oblasti. Ovo pitawe bilo je toliko va`no da sam izdao nare|ewe da se
odvoji izvestan mali broj aviona kojima bi se pove}ala na{a pomo}, makar i na ra~un
bombardovawa Nema~ke i podmorni~kog rata. . .
Pre nego {to sam krenuo za Kvibek odlu~io sam da pripremim put za daqu akciju na
Balkanu, odnosno da postavim jednog starijeg oficira na ~elo jedne ve}e misije
upu}ene partizanima na lice mesta uz opunomo}ewe da mi dadu neposredne
preporuke u pogledu na{eg budu}eg stava prema wima.
Predsednik vlade - ministru spoqnih poslova 28. jul 43.
G. Ficroj Maklin (Maklejn), ~lan Parlamenta, je ~ovek hrabar po prirodi koji u`iva
status poslanika i ima iskustvo u radu Ministarstva spoqnih poslova. On treba da
otputuje u Jugoslaviju i otpo~ne saradwu sa Titom. . . Moje je mi{qewe da treba
glasati za Maklina, postaviti ga za {efa svejedno kakve misije koja se trenutno ima u
vidu i staviti mu na raspolagawe jednog dobrog general{tabnog oficira. Nama je me|u
ovim neustra{ivim i progowenim gerilcima potreban predstavnik koji bi bio neka
vrsta ambasadora-vo|e.
Ova misija, koja je padobranima spu{tena u Jugoslaviju septembra 1943. godine,
nai{la je na iz korena izmewenu situaciju. . . Iako je jugoslovenska partizanska armija,

~iji je ukupan broj, posle kapitulacije Italije iznosio 200. 000 vojnika, prvenstveno
vodila gerilske borbe, upustila se sada u {iroku akciju protiv Nemaca. . .
Jedna od posledica ovakvog pro{irewa aktivnosti u Jugoslaviji bila je poo{travawe
sukoba izme|u Tita i Mihailovi}a. Titova vojna snaga, koja je neprestano rasla,
postavqala je u sve `u~nijem obliku pitawe sudbine jugoslovenske monarhije i vlade u
izgnanstvu. . .
Moja tmurna predvi|awa su se obistinila. Krajem novembra Tito je sazvao politi~ki
kongres svog pokreta u Jajcu u Bosni i ne samo {to je obrazovao privremenu vladu,
"sa jedinim pravom da predstavqa jugoslovenski narod", ve} je isto tako zvani~no
li{io kraqevsku jugoslovensku vladu u Kairu svih wenih prava. Kraqu je zabraweno
da se vrati u zemqu pre oslobo|ewa. Partizani su se neosporno utvrdili kao vode}i
element otpora u Jugoslaviji, a naro~ito posle kapitulacije Italije. Ali je bilo va`no da
se u atmosferi okupacije, gra|anskog rata i emigrantske politike ne donose nikakve
neopozive politi~ke odluke u pogledu budu}eg re`ima u Jugoslaviji. Tragi~na
Mihailovi}eva figura postala je glavna prepreka Potrebe su iziskivale da i daqe
odr`avamo tesne vojne odnose sa partizanima, stoga je trebalo ubediti Kraqa da
ukloni Mihailovi}a sa wegovog polo`aja ministra rata.
Prvih dana decembra obesna`ili smo zvani~nu podr{ku Mihailovi}u i opozvali
britanske misije koje su operisale na wegovoj teritoriji.
U svetlosti ovih doga|aja razmatrana su jugoslovenska pitawa na Konferenciji u
Teheranu. Iako su tri savezni~ke sile bile odlu~ile da pru`e maksimalnu podr{ku
partizanima, Staqin je osporio doprinos Jugoslavije u ratu karakteri{u}i ga kao mawe
zna~ajan; Rusi su ~ak doveli u pitawe i na{e cifre koje su se odnosile na broj
osovinskih divizija na Balkanu. Pa ipak se kao ishod inicijative g. Idna sovjetska
vlada saglasila da uputi jednu rusku misiju Titu. Rusi su tako|e izrazili `equ da
odr`avaju vezu i sa Mihailovi}em.
Po povratku iz Teherana u Kairo sastao sam se sa kraqem Petrom i obavestio ga o
snazi i zna~aju partizanskog pokreta, saop{tiv{i mu da }e mo`da biti potrebno da
ukloni Mihailovi}a iz svog kabineta. Jedina nada koju ima Kraq za povratak u svoju
zemqu bila bi da se na{im posredovawem ostvari izvesna nagodba sa Titom i to bez
odlagawa i pre nego {to partizani jo{ vi{e ne poja~aju svoj upliv u zemqi. Rusi su
tako|e izrazili spremnost da rade na ostvarewu neke vrste kompromisa. . . .
Dobijao sam gotovo podudarne savete o tome kojim pravcem krenuti u ovoj
neprijatnoj situaciji. Britanski oficiri koji su sara|ivali sa Titom i komandanti na{ih
misija kod Mihailovi}a davali su sli~ne izve{taje. Britanski ambasador pri kraqevskoj
jugoslovenskoj vladi, g. Stivenson, delio je isto ube|ewe. On je 5. decembra (1943)
telegrafisao u Ministarstvo spoqnih poslova: "Na{a politika se mora zasnivati na tri
nova faktora: partizani }e vladati Jugoslavijom. ONI SU NAM U VOJNOM
POGLEDU TOLIKO DRAGOCENI DA IH MORAMO NEDVOSMISLENO
PODR@ATI, PODRE\UJU]I POLITI^KE OBZIRE VOJNIM. Krajwe je sumwivo da
li se monarhija mo`e i nadaqe smatrati objediwavaju}im elementom u Jugoslaviji. "
Ova kriza oko jugoslovenskih poslova pritiskivala me je dok sam le`ao bolestan u
Marake{u. Maklin (Maklejn), koji me je posetio u Kairu, trebalo je u to vreme da se

vrati u Jugoslaviju. Wemu je bilo stalo da moj sin po|e sa wim i tako su preduzeti
koraci da se Randolf prikqu~i na{oj misiji spu{taju}i se padobranom.
Predsednik vlade - ministru spoqnih poslova 29. dec. 43.
Randolf koji ~eka da se padobranom spusti u Jugoslaviju ostavio mi je slede}u
bele{ku sa datumom od 25. o. m. ^ini mi se da je sud iznet u woj zdrav i da u velikoj
meri odra`ava Va{e i moje gledi{te. On kre}e na put kroz nekoliko dana. . . .
Dodao sam i svoja gledi{ta i skicu odgovora Titu.
Predsednik vlade - ministru spoqnih poslova 30. dec. 43.
Vi{e nije mogu}e naterati Tita da prihvati kraqa Petra u razmenu za raskid sa
Mihailovi}em. Kada jednom ode Mihailovi}. Kraqevi izgledi }e se umnogome
popraviti, tako da }emo se mo}i zalo`iti za wegovu stvar u Titovom {tabu. Rekao bih
da smo se u Kairu svi slo`ili da savetujemo kraqu da ukloni Mihailovi}a PRE
ISTEKA OVE GODINE. Sve Dikinove i Maklinove izjave i svi primqeni izve{taji
potvr|uju da je aktivno sara|ivao sa Nemcima. Ni u kom slu~aju ne}emo uspeti da
pomirimo ove dve strane, sve dok se ne odreknemo Mihailovi}a, ne samo mi ve} i
Kraq.
Molim Vas obavestite me da li da po{aqem slede}u poruku, ili da se jednostavno
zadovoqim prijateqskom potvrdom, mada se bojim da }emo u ovom drugom slu~aju
propustiti pogodnu priliku da li~no uspostavimo vezu sa ovim zna~ajnim ~ovekom.
Ne `elim da se ova privatna poruka razglasi sve do Sjediwenih Dr`ava i Staqina, jer bi
to neizbe`no dovelo do odlagawa. Sem ako se Vi ne slo`ite, predla`em da je u vidu
pismom po{aqem u Bari po vazduhoplovnom kuriru Maklinu, koji }e je zatim
isporu~iti. On i Randolf }e se spustiti padobranom kroz nekoliko dana Obavestite me
isto tako na koji na~in }ete prekinuti sa Mihailovi}em i pozvati kraqa da to isto u~ini.
Moje je mi{qewe daje to jedina Petrova {ansa.
Zatim 2. januara: (1944):
Iskazi qudi koje poznajem i kojima verujem ubedili su me da je Mihailovi} vodeni~ni
kamen privezan o vrat mladoga Kraqa i da Kraq nema nikakvih izgleda sve dok ga se
ne otarasi.
Ministar spoqnih poslova se slo`io sa mnom i tako sam napisao pismo Titu koji mije
bio poslao ~estitke povodom mog ozdravqewa:
AFRIKA: 8. januar 1944.
Mnogo Vam hvala na qubaznom telegramu koji ste mi u vezi sa mojim ozdravqewem
poslali u svoje ime i u ime patriotske i partizanske armije Jugoslavije. Od majora
Dikina, jednog od mojih prijateqa, saznao sam sve o Va{im juna~kim podvizima.
Najiskrenije `elim da Vam pru`im svaku pomo} koja se nalazi u qudskoj mo}i putem
prekomorskih po{iqaka, vazdu{ne podr{ke i pomo}i koju }e Vam ukazati komandosi
u borbama na ostrvima. Brigadni general Maklin (Maklejn) je tako|e jedan od mojih

prijateqa i kolega u Parlamentu. Pored wega u Va{em }e {tabu uskoro slu`iti i moj
sin, major Randolf ^er~il, koji je i sam ~lan Parlamenta.
Pred nama stoji jedan vrhunski ciq a to je da od prqave nacisti~ko fa{isti~ke qage
o~istimo evropsko tle. Mo`ete biti sigurni da mi Britanci ni najmawe ne `elimo da
odre|ujemo budu}u vladu Jugoslavije. Istovremeno se nadamo da }emo u najve}oj
mogu}oj meri svi udru`iti svoje snage da bismo zajedni~kog neprijateqa doveli do
poraza, posle kojeg }e narod svojom voqom odlu~iti o obliku svoje vladavine.
Re{io sam da britanska vlada prekine sa pru`awem svake daqe podr{ke Mihailovi}u i
da iskqu~ivo poma`e Vas; stoga }emo biti sre}ni ako kraqevska jugoslovenska vlada
ukloni Mihailovi}a iz svojih saveta. Me|utim, kraq Petar II se jo{ kao de~ak otrgnuo
iz izdajni~kih {aka svoga regenta princa Pavla i kao predstavnik Jugoslavije i mladi
kraqevi} u nevoqi potra`io uto~i{te kod nas. Ne bi bilo ni vite{ki ni ~asno za Veliku
Britaniju kada bi ga sada odgurnula. Mi isto tako ne mo`emo tra`iti od wega da
prekine sve postoje}e veze sa svojom zemqom. Stoga se nadam da }ete nas razumeti
{to }emo i daqe ostati u zvani~nim odnosima sa wim, dok }emo istovremeno Vama
pru`ati svaku mogu}u vojnu pomo}. Usto tako se nadam da }e se mo`da obostrane
raspre privesti kraju, jer one samo idu naruku Nemcima.
Mo`ete biti sigurni da }u o svemu podrobno obave{tavati svoje prijateqe mar{ala
Staqina i predsednika Ruzvelta; isto tako se od sveg srca nadam da }e vojna misija
koju sovjetska vlada upu}uje u Va{ {tab u sli~nom skladu sara|ivati sa
angloameri~kom misijom na ~ijem se ~elu nalazi brigadni general Maklin (Maklejn).
Budite dobri da sa mnom vodite prepisku preko generala Maklina i nazna~ite sve
~ime smatrate da Vam mogu pomo}i, jer sam ~vrsto re{en da u~inim najboqe {to
mogu.
Unapred se radujem kraju Va{ih patwi i oslobo|ewu ~itave Evrope od tiranije. . .
Odgovor sam dobio tek posle skoro mesec dana.
Mar{al Tito - predsedniku vlade (primqeno 3. februara 1944)
Va{a ekselencijo,
Va{a poruka koju je doneo brigadni general Maklin dragoceni je dokaz da na{ narod
u svojoj nadqudskoj borbi za slobodu i nezavisnost ima uza se pravog prijateqa i
saveznika koji duboko shvata na{e potrebe i na{e te`we. Za mene li~no Va{a poruka
je ~ast jer izra`ava Va{e visoko priznawe na{e borbe i napora na{e
Narodnooslobodila~ke vojske.
Iz sveg srca Vam zahvaqujem na fotografijama sa Teheranske konferencije sa
posvetom.
Va{a ekselencija mo`e biti sigurna da }emo se truditi da o~uvamo Va{e prijateqstvo
ste~eno u ovom te{kom ~asu istorije na{eg naroda, prijateqstvo koje nam je izuzetno
drago. Na{oj opusto{enoj zemqi i narodu iscrpenom od patwi potrebna je i bi}e im i
ubudu}e potrebna pomo} na{ih velikih saveznika ne samo za vreme rata, ve} isto tako
i u periodu mira da bismo mogli isceliti duboke rane koje nam je naneo gnusni

fa{isti~ki osvaja~. Na{a je `eqa da kao saveznik do krajwih granica izvr{imo svoju
du`nost u zajedni~kom vojnom naporu
uperenom protiv zajedni~kog neprijateqa. Pomo} koju nam pru`aju na{i saveznici
vrlo mnogo doprinosi da se stawe na boji{tu u~ini sno{qivijim.
Isto tako se nadamo da }emo sa Va{om pomo}i dobiti te{ko naoru`awe (tenkove i
avione), koje nam je u ovoj etapi rata i zbog postoje}e snage na{e
Narodnooslobodila~ke vojske neophodno.
2. Potpuno shvatam Va{e obaveze prema kraqu Petru II i wegovoj vladi i nastoja}u,
ukoliko to interesi na{ih naroda dozvole, da izbegnem nepotrebne politi~ke sva|e i
zbog toga ne dovedem na{e saveznike u nezgodnu situaciju. Me|utim, uveravam Vas,
Va{a ekselencijom, da unutra{wa politi~ka situacija stvorena u ovoj `ilavoj borbi za
oslobo|ewe nije samo sredstvo koje koriste pojedinci ili izvesne politi~ke grupacije,
ve} je i izraz `arke `eqe svih rodoquba, svih onih koji se bore i koji su se odavno
vezali za ovu borbu, a to je ogromna ve}ina naroda Jugoslavije. Zbog toga je narod
postavio (sebi) te{ke zadatke koje smo mi du`ni da izvr{imo.
3. U ovom trenutku su svi na{i napori usmereni u jednom pravcu, a to je 1) okupiti
sve rodoqubive i ~estite pojedince, kako bi na{a borba protiv osvaja~a bila {to
uspe{nija; 2) izgraditi me|u narodima Jugoslavije bratstvo i jedinstvo koje nije
postojalo pre rata i zbog ~ijeg je odsustva na{a zemqa dovedena do katastrofe; 3)
obezbediti uslove za ustrojstvo jedne dr`ave u kojoj }e se svi narodi Jugoslavije
ose}ati sre}nim, a to je u pravom smislu demokratska, federativna Jugoslavija.
Uveren sam da na s Vi shvatate, i da }e navedena stremqewa na{eg naroda u`ivati
Va{u dragocenu podr{ku.
Odista iskreno Va{,
Tito
Mar{al Jugoslavije
Smesta sam odgovorio. Predsednik vlade - mar{alu Titu (Jugoslavija) 5. febr. 44.
Veoma mi je milo {to je moje pismo bezbedno stiglo do Vas; Va{ odgovor mi je
pri~inio zadovoqstvo. Mogu razumeti rezervisan stav koji zauzimate prema kraqu
Petru. Ima ve} vi{e meseci kako pomi{qam da mu savetujem da razre{i du`nosti
Mihailovi}a i da zatim ra~una sa ostavkama svih svojih sada{wih savetnika. . .
Drugo, moramo se postarati da uspostavimo direktnu komunikacijsku liniju sa Vama
preko mora, ~ak i ako budemo morali daje pomeramo s vremena na vreme. Samo }e
na taj na~in biti mogu}e da Vam pored ostalih potrebnih zaliha dostavqamo tenkove,
protivtenkovske topove i drugu te{ku municiju, u koli~inama koje zahteva Va{a
vojska. O svemu tome razgovarajte sa generalom Maklinom koji u`iva moje puno
poverewe i ima neposredan pristup k meni, isto kao i vrhovnom komandantu. "
Tito je odgovorio ^er~ilu 9. februara u kome je izme|u ostalog naveo da se "Od kraqa
o~ekuje da da jednu izjavu o tome da jedino u srcu nosi interes svoj otaxbine i `equ da

ona bude slobodna i ustrojena onako kako to po zavr{etku rata slobodnom voqom re{i
sam narod, a da }e do tada ~initi sve {to se nalazi u wegovoj mo}i da podr`i istrajnu
borbu jugoslovenskih naroda. . . "

^er~il je Titu odgovorio 25. februara 1944. godine.

U svojim memoarima ^er~il nastavqa:
"Kada sam bio u stawu da sve to objasnim Parlamentu 22. februara 1944. godine, evo
{ta sam rekao:
"Veoma ve{to vo|eni, organizovani na principu gerile, partizani su u isti mah
neuhvatqivi i smrtno opasni. Oni se nalaze ~as tu, ~as tamo, oni su svuda i na svakom
mestu. Nemci su protiv wih organizovali ofanzive velikih razmera, pa ipak su
partizani svaki put, ~ak i kada su bivali opkoqeni, izmicali nanose}i mnogo muka i
`rtava neprijatequ. Partizanski pokret ubrzo je pretekao snage generala Mihailovi}a.
Ne samo Hrvati i Slovenci, ve} se i veliki broj Srba pridru`io mar{alu Titu, tako da on
u ovom trenutku ima preko ~etvrt miliona qudi za sobom i velike koli~ine oru`ja
zaplewenog od neprijateqa ili Italijana; ovi qudi su organizovani u znatan broj divizija
i korpusa.
"^itav pokret je dobio svoj pe~at i oblik, a da nije izgubio osobinu gerile, bez koje
svakako ne bi mogao uspeti. Oko ovih herojskih snaga i u okviru wih razvio se jedan
nacionalni objediqavaju}i pokret. Komunisti imaju tu ~ast da su wegovi pokreta~i; ali
kako je ovaj pokret dobijao u snazi i broju, tako se obavqao i jedan proces
modifikacije i objediwavawa na koji su se nadovezala nacionalna shvatawa. U
mar{alu Titu partizani su na{li istaknutog vo|u koji se proslavio u borbi za slobodu.
Na nesre}u, mo`da neizbe`no, ove nove snage su do{le u sukob sa snagama pod
generalom Mihailovi}em. Aktivnost Titovih snaga remetila je nagodbe
Mihailovi}evih komandanata sa neprijateqem. On je poku{ao da ih savlada i tako su
se odigrale mnoge tragi~ne bitke i izbile gorke raspre me|u qudima iste rase i zemqe, a
jedini vinovnik ovih neda}a jeste na{ zajedni~ki neprijateq.
"Ve} dugo vremena sa posebnim interesovawem pratim pokret mar{ala Tita i
poku{avao sam i poku{avam da mu svim raspolo`ivim sredstvima doturim pomo}.
Jedan moj mladi prijateq, profesor Oksfordskog univerziteta, major Dikin, sada
potpukovnik Dikin, nosilac Ordena za izuzetne zasluge, spustio se u Jugoslaviju
padobranom ima ve} skoro godinu dana, gde je u {tabu mar{ala Tita proveo osam
meseci. Jednom prilikom su obojica bili raweni od iste bombe. Zatim su se
sprijateqili. Izme|u wih dvojice se stvorila ona prava, qudska veza, ali se nadamo da
ne}emo morati primeniti isti postupak prilikom uspostavqawa na{ih li~nih odnosa. Iz
izve{taja potpukovnika Dikina stekli smo `ivu sliku o ~itavoj ovoj borbi i li~nosti
koje je vode. "
Predsednik vlade - ministru spoqnih poslova 1. april 44.
Smatram da na Kraqa treba izvr{iti krajwi pritisak da se otarasi svojih dosada{wih
savetnika koji ga sudbonosno vuku na dno poput vodeni~nog kamena. Kao {to Vam

je poznato, mislio sam da }e se ova stvar okon~ati pre kraja pro{le godine. Ne
shvatam {ta se dobilo ovim razvla~ewem. . . Moja je misao od po~etka bila da se
Kraq udaqi od Mihailovi}a, da prihvati ostavku Puri}eve vlade ili je raspusti kao i da
ne}e biti nikakve velike {tete ako nekoliko nedeqa ostane bez vlade. . . Sla`em se da
kraq Petar da izjavu kakva pogoduje situaciji. Bojim se da }emo za sada morati
ostaviti stvari na tome. . .
Svi ovi doga|aji koriste i nama i Titu, ali zacelo {tete Kraqu i wegovoj mizernoj vladi.
Ako Kraq hitno ne u~ini ne{to, kao {to se da zakqu~iti po smislu Va{eg ekspozea,
on }e ube|en sam, izgubiti svaku nadu da povrati svoj presto. Posle rasprava koje smo
o ovim pitawima vodili u Kairu videli smo kako je u Titov {tab pristigla
veli~anstvena ruska misija i vrlo je verovatno da }e se Rusi energi~no zalo`iti za
komunisti~ku Jugoslaviju na ~elu sa Titom, a svaki suprotan poku{aj oglasiti
"nedemoktratskim".
Stoga se nadam da }ete ovoga puta reagovati veoma brzo; sastavi}ete Kraqu dobru
dekleraciju, natera}ete ga da razre{i du`nosti Puri}a i kompaniju i prekine svaku vezu
sa Mihailovi}em; zatim }ete ga prisiliti da obrazuje vladu za nu`du na koju Tito ne}e
popreko gledati. Tako nam bar ostaje mr{ava nada da }emo kroz nastupaju}ih pet{est nedeqa izgraditi most izme|u wih dvojice. Mi nemamo prava da zbog slo`enosti
srpske politike zako~imo one vojne snage koje `ele da se bore sa partizanima, ili se
mogu navesti na takav postupak.
Tek je krajem maja Mihailovi} bio smewen, a izvestan umereni politi~ar, dr [uba{i},
biv{i ban Hrvatske i ~lan seqa~ke stranke dr Ma~eka, zamoqen da obrazuje novu
vladu.
Predsednik vlade - mar{alu Titu (Jugoslavija) 17. maj 44.
Jutros je, povinuju}i se britanskom savetu, kraq Petar II raspustio Puri}evu vladu ~iji
je ministar rata bio general Mihailovi}. Kraq je spreman da obrazuje novu vladu ili
osnuje dr`avni savet na ~elu sa banom Hrvatske (dr Ivanom [uba{i}em). Jasno je da
ovu odluku svesrdno odobrava Vlada Wenog veli~anstva.
Nije nam poznato {ta }e se dogoditi u srpskom delu Jugoslavije. Kao vrhovni
komandant, Mihailovi} svakako zauzima mo}an polo`aj na lokalnom planu i ne zna~i
da }e izgubiti svoj uticaj ako prestane da bude ministar rata. Ne mo`emo predvideti
{ta }e on u~initi. Tako|e postoji vrlo velika masa qudi ~iji se broj pewe mo`da i na
200. 000. To su srpski seqaci-zemqoposednici koji su nastrojeni antigermanski, ali i
jako srpski i koji, prirodno, imaju zemqoposedni~ka shvatawa suprotna teoriji Karla
Marksa. Moj je ciq da nagnam ove snage da sara|uju sa Vama na stvarawu jedne
ujediwene i nezavisne Jugoslavije koja }e sa svoga tla isterati i posledweg prqavog
hitlerovskog ubicu i osvaja~a.
Za op{tu stvar i na{e odnose sa Vama va`no je obezbediti pristojne uslove kako bi se
u odnosu na na{ glavni ciq ove promene mogle razviti u povoqnom smeru. Bi}e mi
mnogo `ao ako ma u kom vidu pohitate da ih javno napadnete. Evropu ~ekaju
presudni doga|aji. Bitka u Italiji odvija se u na{u korist. General Vilson me uverava u
svoju re{enost da Vas do maksimuma pomogne. Stoga smatram da Vas mogu s
pravom zamoliti da se uzdr`ite od davawa svih onih izjava koje se sukobqavaju sa

ovim novim doga|ajem, bar za nekoliko nedeqa dok ne uspemo da razmenimo

telegrame o tome.
Brigadni general Maklin, koji se trenutno nalazi pored mene, sti}i }e kod Vas za
mawe od tri nedeqe i obavesti}e Vas o svim stavovima sa kojima se ovde upoznao.
Nadam se da }ete bar sa~ekati wegov povratak
A dotle jo{ jednom Vam ~estitam na broju neprijateqskih divizija koje dr`ite
prikovane na svojim raznim frontovima. Svati}ete me, mar{ale Tito, kada ka`em da }
e rat uskoro dosti}i visok stepen napetosti i da }e se britanske. ameri~ke i ruske trupe
sve do jedne baciti na zajedni~kog neprijateqa. Morate u punoj snazi do~ekati krizu.
Mada ne mogu tvrditi da }e neprijateqska sila ubrzo propasti, za to postoje pouzdani
izgledi.
i kasnije 24. maja :
Kraq je otpustio Puri}a i kompaniju i ~ini se da }e ban Hrvatske okupiti oko sebe
izvesne qude . Moje mi{qewe da ova vlada treba neko vreme da miruje i pusti doga|
aje da idu svojim tokom. Mislim da se ovakav stav uglavnom podudara sa va{a Ruse i
Amerikance {to se odvija me|u nama.
Toplo pozdravite Randolfa (^er~ilov sin), ako se na|e u va{oj blizini. Maklin se
uskoro vra}a. @eleo bih da i sam do|em do vas, ali sam prestar i prete`ak za skakawe
pomo}u padobrana.
Ovde je {ire nego {to je uobi~ajeno, citirana kwiga F. V. D. Dikina, jer kod nas
ima istori~ara i drugih koji pi{u da su sovjetski-ruski agenti u SOE u Kairu pogre{no
obave{tavali ^er~ila o ratnim zbivawima u Jugoslaviji, pa je zbog toga on, ^er~il,
odlu~io da se partizanima {awe pomo}, a prekine slawe iste ~etnicima DM.
:
, - 24. 04. 941.
, , 5. 1941
, , ,
1941
()

, , ,
, ,
.
, 20. 1893. ,
.
. .
, ,

 , ,

.
, 1. 1910.
43 , 17. .

.
1921, 1923. ,
1926 .

. -
. ,
.
, ,
.
.
.
, .
, ,
, .
.
( ) .
.
Charles de Gaulle .
,

.

-, , .
,
. Svijet ex ,
. .

() .
Ke d Orseju,
,
. .
. .
, , .
. .
.

 ,
, .
1930.
,
. ( : , , , 1,
8, 1. 2004. . )
1927, 1935.
,
. 1935,
,
. . 1936,

. ,
, 1937. .

, o
.
,

. k
. ,
.
,
.
,
.
: , 125-126,
T :
. - 1937, 1941,

, 39.
, 1939,

, , ,

.
, 1. 1939.
, .
,
,
. .
,
.
1940.
- -

 o
.
,
.
ae ,
. T
, ,
. ()
,
, .

27. 1941,
.
1941.
,
,
.
, , ,
.
, .

, ,
, ,
.

; ,
,
.
,
,

,
.


, , ,
,
, .


.

 , ,
.
. - ,
, . 3. , . 0904, ,
, . ,
. , ,

,
, .

, .
, - , - ,
,
.

,
.
.
1941, , ,
.
, 0907, , :
. - , ,
- .
. , ,
. ,
,
, .
, ,
, ,
, ,
( ) ,
, . . .
,
, (
, 28. 1941), (
)
. . .


. ,
.

,


.
,
,
,
.
, 6. 1941,
,
1941. , .

, 11. 1941.
26. , ,
.

,
,
: , :
. - 27.
1941. . ,
.
, M
, . ,
,
33. ()
. -,
33. , ,
. . . .

. ,
. ,
.
.
.
.

.
, !

. . . .
, ,
. . . . :
!. . .

, , .
, , .
. !
. .
,
, .
, .
.
,
, .
.
.
.
, .
, !,
! !. . .
33.
. .
50% . , . . .
:-
.
. . .

. . . ,
, , .
. ,

.
:
!

.

. .
. .
.
,
.
. .
, . ,
: ! :
, !. . .

 ,
. ,
. .
, a ,
. ,
. , , , ,
, , .
. ,
. ,
, , , ,
.
.


. .
,
, ,
,
. - . , ,

. ,
, ,
. , ,
: ,
: , .
. . .
8.
. ,
, .
, , ,
. .
.
, , .
- ,
.
.
, ? .
, ,
.
, .

 ,
?
.
, , ,

,
,
. . . .
,
.
,
, .
, .
,
, ,
.
. ? . , .

, ,
, ,
. .
? .
,
- . . .
,
.
, , . -
,
. .

. . ,
. .
,
.
, .
, .
9. .
.
- - -
, . ,
, ,

 .
. , ,
,
, :
.
. .
. ,
, .
. , , ,
. ,
, . ?
.
.

. .
.
. , , ,
.
.

, .
.
.
:
, : , , , . . .
.
, .
. -
, , 11. ,
.
,
1. 33. .
.
38, 47. . ,
. , .
, , .

. ,
. .
, .
. , j ,
.
.

 .
. .
, , ,
. .
. .
, .
,
. . .

.
. . . .
. , ,
, .
. ,
: . . . 12.
.
. -
. . . . . .
. . . .
:
.
.
. . . .
, . . . .
. .

,
.
, .
, ,
, . . .
15. ,
, :
. ,
, .
, .
, .
15. 1941, , .
.

 .
.
. :
.
.
. .
. , ,
.
33.
.
4.
, ,
.
. ,
.
. , .
-
. . . .
. - ,
, . ,
, .
. . .
. .
, .
. ,
, . :! !
. .
. . .

, , .
, , .
60, 61 .
.
, . .
.
, .
2 . .
.
, .
. ,
.
, , ,
, .

.


. : .
.
. ,
: ,
33. , .
.
.

, .

. .
. .
.

. .
,
. .
. ,
,
.
,
, .
, , , ,
.
, , ,
.
, Qoti}evac .
- ,
. ,
, .
,
. ,
.
, , .
, , ,
.
: .
: .
, , .
, .
. ,
. .
. .
, , ,
. . .

 . . . .
, . . . .
1.
.

. 22. 1941.
21. 1941, 15.
. . .
. . .
.
,
.
. . .

. .
, : .
.
,
.
,
. ,
, ,
.
, .
.
, , , . ,
, ,
. ,
.
, . . ,
, : ! .
.
. .
. , ,
.
, , .
.
.
, . . .
.
, .
.

 , ,
. ,
, .
1941.
,
.
.
, ,
. .
,
. , , ,

.

. .
, .
. . ,
, . .
, .
?
.
,
.
, .
?
.
, ,
, . ,
,
. .
,
.
. , .
. .
41. . , ,
, . .
, 33. .

. , ,
. ,

 .
. ,
- .
, ,
. ,
, ,
41. .
,
.
. . .
,
. .
.
. .
.
, . ,
, , .
.
, ,
. .
.

.
, , ,
.
.
, .
, .
, .
- ,
. ,
. .
, . ,
.
. ,
,
.
: 8 , 4
, , 4
, . 41. ,
.
( ),
26 .

 . - ,
. . .
e
. ,
.
, , .
,
. , ,
,
.
,
. , , .
, .
:
, . ,
:
.
.
. ,
.
, .
, .
? , .
?
, , . ?
. .
, , .
, .
, , ,
,
, : .
. , ,
. . .
,
,

 . ,
.
.
, , , .
,
,
.
, .
. ,
.
,
, , , .
?.
. .
.
, , .
,
.
, ,
, .
, ,
.
. ,
.

. . .
. . .
. - ,
: , ` !. ,
, .

.

. , :
?

, .

, ,
.
. , , ,
. . .
, , .
.
. :
, , ,
,
, .
, , .
, .
: ?
, : ,
, .
, ,
.
.
. .
.
,
O. . . . .
24. 1941. -,
, , ,
.
.
. . .
. . . .
. . .
, . 1. 000
300 .
, . ,
. , ,
. .
.
. . ,
, o
.
. , .
, , .
. , ,
.

 ,

.
, ,
,
.
.
, .
.
. :
, ;
; , , ,
, .

.
-.
,
-.
.

. .
,
.
. , .
, ,
.
,
.
, .
. ,
, .
. ,
,
.
, ,
, ,
.
.
,
, . ,
, .

 24. 1941. , ,
26 , 3
, .
.
, .
, , :
, .
, .
.
. ,
, ,
.
.
.
. .
. , .
. .
, .
. a
.
. . .
, , ,
.
,
, . . .
,
. ,
. . ,
.
,
. .
,
, . . .
,
, . .
.
.
. ,
, ,
,

 , : !
. . ,
, .
. - 24. 1941, ,
, , . . .
, .
,
. . ,
, .
,
. . .
,
. ,
.
,
,
.
.
. ,
. , ,
, .
.
, . , ,
, ,
. , ,
. , ,
.
. ,
, ,

. -
, .
.
, .
.
! . . .
,
41. .
,
. ,
. ,
. . .

 . .
.
, .
, .
, , . . .
,
. :
. . . . . .
. .
. -
:
?
:
, , ,
.
.
,
.
,
, . .

, .
. - , .
, .
,
. , ,
, .
.
, . , ,
. ?
, , ?
, . ,
.
, , , ,
, . :

 , . .
, . ?
?

.
. -
.
. , .
,
.

.
. , ,
,
.
:
:
.
: , . . .
, ,
. : .
,
.
.
, , ,
, ,
. .
, ,
, :
, 48 .
,
:
, , 1.
.
.
.
? .

 . ,
.
. . .
, ,
. -
. ,
, . ,
.
, .
, ,
.
. , ,
:
, , , , ,
. , .
. , , ,
, , . ,
, , .

,
.
, -, ,
, .
, ,
.
,
. ,
.
, :
, . .

.
, , . ,
, ,
.
.
. - .
.
, .

 . , ,
, .
,
.
.
.
, .
. ,
.
, , .
.
. -
,
. , . ,
. ,
, , , ,
. .
,
:
, , .
. ,
.
,
. .

.
, , p
.
.
, , ,
, , ,
.
, ,
.
, , ( )
()
.
.


, ,
.

. .
, . . .
. -
, , ,
, , ,
. ,
,
, ,
.
, .
, ,
.
, , i .
, .

, , , ,
.
. -
.
,
.

, ,
, .
. n .
, ,
.
. .
,
, .

. , ,
. ,
,
, ;
,
.
, ,
. ,

 , ,
. , , ,
, , .

.
.
-
. ,
. ,
, , , ,
, .
, ,
. , , ,
, .
, ,
, ,
. . .
:
, , ,
.
, .
, .
,
: , .
,
. . ,
.
. :
.

, . , .
.
.
.
.
.
, :
, . .
. ?
.
, .

 , , ,
.

.
.
, , :
, , , ,
, .
. ,
.
, , . ,
. ,
.
,
, .
, , . ,
.
.
, .

, , ?
. - .
, .
, , .
, .
?

, , .
,
. , , , , ,
.
. - ,
.
. 27. 1893. ,
,
.

 . - , .
.
, - .
,
.
, .
.
?
, .

. . ,
, .
: .
, .
, .
, . ,
,
, r e
, ,
. . .
. - ,
, ,
,
, , ,
.
,
, , .
. .
, ,
.
,
.
. , ,
.
.
,
. , .
,
.
, , , ,
,
, , , .


; ,

.
,
.
, . . 5.
, , 6. , .
.
. -
.
,
. ,
, . . .
.
, , ,
,
. . .
. . . ,
, , ,
: .
, , ,
,
.
.
?
,
. . .
.
, .
.
:
. .
:
, .
, .

 , , .
.
.
:
?
, .
, .
.

. , . ,
. .
.
,
. . ,
.
.

. ,

. ,
( ) , .
. : ,
, ,
. : ,
, , : ,
.
, ,
. :
. . .
.
:
, .
, .
.
:

 .
. , ,
. . , ,
, .
:
, ,
: . .
,
:
, . .
.
, .
,
.
. .
, , ,

,
, a , ,
. ,
, . . .
. .
. ,
. ,
. .
.
, ,
, . . .
. -
B ,
.

, .
,
,
. .
, :
, .
. . . .

 . .
. . ,
, , .
, , ,
.
, , .
, ?
H, .
, , .
, ,
.
, , ,
.
, , ,
, .
. , ,
.
-,
.
20 .
. ,
.
, ,
.
. . .
, ,
:
!
, ,
, .
,
, , ,
.
. .
. .

.
. ?

 , :
. . . .
. . . . . .
, ,
. . . ,
, , .
, , ,
. , . , ,
.
, .
.
.
.
! ( ),
.
, .
.
, .
, , , :
!
,
. .
. .
.
, .
, , .
: !
?. . . , .
.
. ,
.
. .
, .
. ,
, . .
. , .
, .
, , ,

, , .
, .
.
.
. . .
.
.
.
. .
, , ,
, . ,
, .
, , ,
.

, .
,
. .

. ,
, .
: . . .
.
,
. . . .
,
. . .

. . .
, ,
. - . . .
l
. . . . . .
,
. , . .
.
, , .
. , .
, ,
.
26. 1941, .

 , . - ,
, ,
. , .
. .
,
p, ,
.
.

, . , ,
, ,
.
.
? .
.
?
.
,
:
. .
. ,

,
,
.
, .

.
,
, . ,
.
, ?
.

.

 . ,
. . ,
.
. ,
, .
, .
: , , . ,
.
. , , .
. , .
.
. .
. , ,
,
.
? ?
, ,
. ,
. ,
. ,
,
.
, :
, !
. ,
.
, .

. , , .

,
.
,
, .
:
?
.
. , .

, .
, , ?

.
, ,
.
, ,
. , .
:
, !
, , ,
: , , . , :
? ?
,

. , .
, . - -
, : , .
.

. . . ,
,
,
.
, ,
. .
,
:
, . ,
,
,
, .
.

 ? .
, ,
.
, .
.
, .
,
,
.
,
, ,
.
, , ,
.
, ,
.
.
. ,
, .
,
.
,
.
. .
, .
,
,
.
, , , ,
, ,
, , . ,
.

.
. -
, .
, .
,
.
. , ,

 ,
.
, , , :
;
, ,
;
.

, .
. ,
.
,
.
, :
?
,
.
.
, ,
.
.
.
, .
, . ,
. ,
,
, ,
,
.
. -
,
.
, .
.

,
.
, .
, ,
.

, , ,
,
.
.
, ,
:,
, .

. ,
, .
.
,
.
. .
, . ,
, , .

.
, . .
.
. ,
. ,

.
,
.

.
. .
, , , ,
. . .
.
. , .

.
,
, , , . .
. ,
,
, ,
, .

 , ,
. .
, .

. .
300
.
. - ,
,
i .
,
500 .
, , .
, ,
-. -.
, .
. , , ,
, ,
, , ,
.
. .
, , ,
.
. , , , .
, , , .

. .
,
, ,
, .
.
.
, .
- , (),
, ,
,
.

.
.

 , .
.
.

. ,
.
.
.
, .

. ,
.
.
, .
.
`` . ,
.
.

, .
.
. ,
.
, . ,
.
, , ,
.

.
.
? .
:
?
, : , ,
. , .

 , ,
.
. , .
, .
.
.
.
?
.
,
.
,
,
.
,
. .
,
.
,
.
, ,
,
. . .
,
, , . , ,
, , . . .
. ,

, .
.
(, ) .
, , ,
, , , .

.
.
,
. , ,
, . ,

 , ,
.
,
,
. .
, , . . .
, , .
, .
.
,
. . . .
,
.
, . ,
,
.
, , , , . . .
. -
, :
. - ,
.
,
.
.
, .
,
,
, ,
. ,
.
, , ,
, ,

.

, , ,
, ,
, .


, , . . .
, ,
,


. . .
. -
. . . ,
: , , ,
. ,
.
, ,
,
. .
, ,
, , 2, 500. .
? ,
. . .
.
- ( )
u -.
. . .
. - ,
.
. ,
, .
. , , : 6 ,
: ,
. . .
.
. .
, , :
! ,
. ,
. .
, , ,
.
,
.

 .
, , ,
.
: !
, ,
.
. . .

.

, , . . .
, .
,
.
,
, .
`
.
, .
, .
, ,
. . .
: ,
? .
: , ,
? ?
! ,
. . .
,
. . .
, . . . ,
, ,
.
, .
, , .
,
( , , : ),
.


.
, , .

, , . . .
. ,
, , . ,
. ,
.
, , ,
.
, . ,
, .
, , .
.
:
?
, :
? ,
. . . .

, , .
. -
. . .
. . .
, ,
. . .

.
. ,
.
.
. , , , .

. -
. ,
.
.

 .

. . . .
,
.
, .

.
, , .

.
, . . . .
, ,
,
,
, .
.

.
, ,
.
.
, .
, .
a . -
,
.
.
,
.
, , . .
. -

.
, ,

.
. ,
,


, ,
.
.
,
, ,
. , ,

.

,
. . . .
.
, .
, .
, ,
, . . .
. - P
, , ,
. -
. .

, .
, , ,

. -
, ,
. . .
,
: , (22. 1941),
-

.

.

.
, .

 , ,
. ,
. . .
. -
.
, ,
( ). ,
.


.
.
, ,
. ,
,
.

.
.
, .
, ,
, .
,
.

,
.
. .
.
. -
, , .
.
.
, .
, ,
, .
,
.
.

 ,
.

, .
, . ,
, .
,
.
. .
,
. ,
, , .
.
.
, ,
,
.
,
.
, ,
, , ,
, :
, .
. -
, , ,

.
,
,
.
, .
. - ,
,
.
,
. ,
,
.

. ,
, ,
.

 ,
,
. ,
.
. , , .

.
.

, .
, , . ,
.
,
. , ,
. , , .
. ,
, , ,
.
, , .
.
?
, ?
, ?
?

.
.
,
. : ,
,
.
,
.
, .
, , :


?
.
, , ? .
. - , .
.
, ,
. , ,
, ,
. .
, .
.
, :!.
, ,
.
, .
, ,
.
,
.
, , :
, , , .

,
,
. , ,
.
- ,
. .

.
? bavestiti
?

. ,


, . ,
.
, .

, .
, .
, .
, .
, .
. , , ,
.
, , ,
, .
. , ,
, .
.
. -
,
, .
, .

. .
, ,
.
,
, .
, .
,
.
.
,
.
.
,
, .
,
, , ,
.

. ,

, ,
.

.
,
. ,
.
.
.
.

, .

.
. ,
.
o . -
, ,
,
.
.
, ,
. ,

.
,
, . . .
. -
. .
, ,
,
. , , .
, ,
.
.
, .
,
.
, . . .

 ,
, (),
.
, ,
.
.
. - ,
, , .
,
,
-.
. ,
.

. ,
.
.
() .
,
.
, , .
,
.
. .
.
,
.

.
,
.

,

, .
,
, .
15. . ?
, , ,
.

 .
, 25 30 , .
, , ?
.
:
,
.
- , ,
, . ,
, .
.
. ,

. .
.
.
,
.
,
.
, ,
. ,
,
.
,
.
. - ,
.
, .
, ,
.
.
. ,
. ,
.

.


, .

. smotru,
,
.
, , , .
. ,
,
.
-.

,
.

. ,
,
.

,
. ,
.
, , ,

. , , 16.
1941, .
10 .
.
, ,
. ,

, , .
,
.
.
, .
, , .
,
. ,
.

 .
.
, ,
.
.
, ,
.
, , .
,
. .
.

: .
, .
,
.
,
() .
: .
.
, .
.
.
,
, .
, ,

.
.
, ,
,
.
. .
.

 , .
.
,
.
.
, ,
,
, .
. ,
. , .
.

.
: ! : !
.
, .
, :` , ,
.

, .
,
. ,
,
.
, .
.
:
-. ,
. .
,
.
-
, 27. 1893. ,
,
.
.

 .
.
, , ,
, .
, .
.
10 15 1946.
,
- ,

.
,
.

.
,
,
, , 1941.
.
, , ,
, , .
, .
,
.
, , ,
,
.

,
.
.
, ,
. , .
. ,
.
.
.
.
,
.
, . ,
, , , .

 ,
,
1942. ,
,
, ,
,
.
. ,
,
.
, . . .
( , , . 13-251).
, ,
:
,


, ,
.
, 1941.
, . ,
, - .
,
, , 1941. ,
, ,
.
.
,
.
,
- ,
, ,
.


, , ,

.

 ?. -
, ,
, (864 /) 3 .
: 8 . ;
30 30
.

, 5 8
5 ,
6 .
,
, 18 .

.
,
, .
, .
,
.
, ,
.

, o
- ,
.

,
, ,
,
, .
, ,

,
1941. , .

,
. 1941,

.
, . ,
,
, .

.


.
,
/ .
. -
,

.
,


.
1941,
, ,
.
1941
,
, .
, -
.
,
. ,
.

.



. , ,
. .
,

, , ,
. ,
` ,
,
, ,
, .

 1941, ,
, , , 1942,
().
,
1.
, :
76.
1941.
,
.
1941.

,
.

.

. -
,
,
, .

.


.

. .
. - ,
, ,
, ,
( ),
, ,
.
1941, , ,

,
. ,
, , ,
, , ,

 , ,
. ,
,
, ,
.

,
.


.
. -.
1942, ,
501
, .
. -


.
. -
, , ,
, , .
. -
.

. :
, , ,
, , , ,
,
. ,
. : ,
, .
, ,
.
:
, .
23.
1944. . Z : , ,
,
.
,
, , ; ,
, , ;
, , .

 ,
;
,
, , ,
, , ,
.

. . . : , , ,
. . .

,
: . .
, . . .
, , ,

. . :
, , (),
.

. . . (
: ,
2004 . , 384-389).
.

.
,

c
,
.
.
, 1941
,

.
1941,
,
,
1941. .
,
,
, , .

. ,

 , ,
.
2. 4.
,
,
,
.

, 8. .


,
p
.

. , ,
,
.
1941,
() ,
,
, 1944,
, 1945,
.

,
, 30.


.
1942. ,
.
. -
1941, .

,
-


, .

,

.
,
.


15. 1941,

,
.

7. 1941; 19. 1942,
, 17. 1942, .
1942,
.

10 1942.
()

.
.
.

, 1944, ,
1944,

, 12. 1944,
, .
. -
17. 18.
-
,
. ,
,
.
1941. ,
, 9. 1941. .
1942 1943,
, .
,
.
1944. . ,
, ,
.
, ,
.

 1944,
.

.
1941. ,

.
,
,
1943. .
1942, , ,

, , . ,
.
. -
, ,

() 1941. ,
()
()
()
.


,
.
, ,
. 188, ,

,
.

.
,
, , , ,
.
, .
,
,
. ,
,
. ,

 ,
.
1941,

.
, !
, ,
.


.
-
,

.

,
-.
.


1941 .
.
,
.
14 ,

.

,
, 20.
26. 1941,
,
.
,
2. 1941.
, . ,

, ,
, 1941.
.
,
.


,
, .
:
, ,
. 20. 9
,



.
24 26
27. .
- 113 342 25.
, ,
.

28. ,
, ,
.
, ,
, 209-211, :
,
30.

.
1941,

,
.
, ,
.
,
, .
1941.
1942.

. ,
, ,

.

 1941.
.
, ,
.
,
.

, .

.
,
,
.
1941. .
,
.
,
, , ,
,
.
.

, 0

: , ,

, -,
,
. ,
, .
. -
, ,
.
.
,
,
.
.

o
,
, ,
.
,

.

 ,
,
,
, ,

.

, 1. 2.
1941, , 2. ,
4. ,
.
,
8. 9. .
11. 1941,
.
- ,
, .
,
.

.
,
.
,
,
,
.

, 365
, 27.
1941. .
,
, 30.

.

,
,

.
, 342

, .
,

 .
200. 000 .
1942.
.
,
.
1943.
,
.
1943,
.
,
, ,
.

,
1944 .
,
. ,
,
, ,
,
.
1941.

,
, ,
.
,
. . .
,
, 20
.
,
, ,

. , ,
.
. . . . . .
,
. . .

 ,
,
II .
, , ?
:
.
. ,
,
. ,
,

, ,
.
.
, , ,
. . .
, ,
; . . .
, .
: , . . .
, ,
. ,
. ,
.
, .
, ,
, ,
.
.
, 1941.
(. )

-
.

( , 1, . 2, . 377-379)
,
1974, (
, 17. 2000, . 6).
.

 2
2,

1941, ,
17. 1944.

, 1941, 1942,
1. e ,
, Wily.
, ,
, ,
, .

, ,

. ,

, 2,
, 1.
a .

, : 1.
2/1, 1, 2 10; 2. ,
2/2, 3, 4. 6; 1. 3. ,
2/3, 11, 12. 13; ,
4. , 2/4, 7, 8. 9;
, 2/5, 5, 14, 25. 16.
,
.

1942,
. 2.
1944,
,
2, 2.
.
.


.
, 2,
, , ,
, ,
, . .

,
, ,

1942. , .
-
1,
501 ,
501/2 ,
, , -.
,
.
501/2.
.
, ,

.
501/76.
() 1943. 2

.
, ,
( ,
, , , . ). ,
,
. , (
), .
( ,
, , . ) .

, ,
.
28. 1943, 2

, ,
, .
, .
- 28. , 2,

, ( ),
,
:
. . .
, , . , ,
.
. .
. ().
. . , ,
. ,
.
.
:
.
,
. . 240
. , ,
.
.
, . . . (
( , )
. .
. .
. . . ( v - ),
,
() .
, , . 5.
1. (), 2. ( .
. . ), 3. , 4. . . . 5.
( ).
,
. 240
. , ( . . . ,
)

.
.
.
, .
. ,
, .
( ). . . ( ,
, ) .

 .
.
1500 .
. ( )
100, ( ) 50
, .
. .
.
.
. ,
. .

.
, , .
. .
: 6 5 .

. .
.
. 400 ,
, 400 .
. . .
. . ,
.

. 200 .

, . ,

,
. .
.
.
. .
,
.
.
, .
.
.
: .
: ,
, ,
, .

 : , , . .
,
( ) .
,
, .
. ,
. ,
, . , ,
,
. , ,

, ,

. ,
, ,
, ( ),
, ,
,
,
. ,
, , (
)
, .
. , ,
, .
, ,

. .
. (
, , ) .
, . ,
. ,
, ,

.
, ,
: , ,
. ? . ,
, , .
: , , .
.
. :
.
, . ,
.

 : ,
, .
.
, ,
.
, , . .
. ,
.
, ,
( ,
. ). .
() .
,
,
. ,
, . .
. ,
, .
. ,
, .
. ,
. .
(
). , ,
.
. , .
,
, , (
) . . ,
.
. ,
. .
:
.
, .
, . , ,
( ) .
, .
. ?
. ,
- . ,
.
.
909 (
2 ). . 909,
, .

 , , .
2.
.
, 909,
. .
.
. (. )
. ,
. ,
. , ,
. ,
, .
, ,
.
.
,
, . .
.
.
.
,
. (
) . . . 13 .
, , .
, ,
. .
, , .
, . ,
. .
.

, .
,
. , 5 22 , .
. ,
. ,
, .
, . .
.
.
.
2
Willy

(, )
( , 14. . 2. . 194, . 914-922).

2
,
.
.
, 5. 1943.
, , , :

, ,
30. 000 , ,
. ,
, , ,
.


,
(
), .
,
,
. ,
, ,
, ,
, . ( VII, , . 156,
. . 1/4-37).
1944,

120 p .
1. . 2.
T 3. .

.
2. - ,
, , :
. . . . . .
, . . . , 1944,
. .

,
2. . .
,
, . . .
, 4 1944. . ,
, , .
.
!, .
,
.
. , ,
, . ,
, , .
, , , .
, ,
. , m ,
, .
. . .
, , ,
, . .
, .
,
, ,
. . , ,
, .
: , ,
, , .
, , ,
, .
, ,
. ,
. .
, ,
. ,
,
.
.
. , ,
, ,
. , , ,
,
.

 1944. , 2.

.

. . .
5.

, .
6. 1944.
.
,
:
.
: ,
, 2,
; ()
(), 800 .
-
, , .
.
360 .

.
,
- -
, ,
. ,
1. ,

.
. 2.
, ,
,
.

. 74
, 16 12 .
13 ,
, .
, , , .
11 l, 4 7 ,
1.
.
, ,

 , 2.
.

, 7.
7.
.
,
( : , . 2, . 267268).
:

. ,
, , . . .
,

.
: , . ,
, .
, .
, , ,
,
. . .
.
. . .
.
, .
.
. . . ,
. ,
.
. ,
, . ,
,
() 1940.
.
, , , .
. ,
, .

. , ,
1944. . .

, , , .
,
. , , .
, , .
. . .
.


.
. , ,
. . .
, ,
501.

, ,
. , ,
, ( )
.
, , ,
.
,
,
.
, , ,
2. .
,
, 1944.
. .
.
,
, .

, .
,
, .
. .
, ,
, , .
, .
, .
,
, ,
. ,

 . . ,
, .
, , ,
. ,
. .
.
. ,
, , . , ,
, .
, .
!, . .
, . , ,
, , ,
. , ,
.
, . .
.
. !
, . , ,
, , ,
, . , ,
. .
. , , ,
.
.
. , . ,
. . .
,
, .
. . .
, ,

. : Solutio trgesini 3% (,
), 60 Albucida, Ilirona Neoulirona,
. .
.
, .
, .
. 120
.
, ,
.
, ,
. ,

 .
. .
. ,
, ,
,
.
, .
, .
. ,
. .
. ,
,
.
, ,
, .
, , , .
, .
, ,
. , , .
. . .
( )
,
,
, . ,
, .
. . .
:
, () .
, , . ,
, .
,
, .
. ,
. . .
,
. ,
, , .
, i
::
, ,

 , .
, , ,
, , , . . .
( , ,
1920 , : ,
4000 . 1939/40
. - : ,
. )
,

, .
. , 6.
1944. ,
.
, ,
,
.
,
. ,
. ,
, .
. ,
, , ,
. . .
. . .
. . . . . .
( ) . . . , ,
, , , . . .
. .

, . ,
, . ,
. .
,
.
.
, . .

, , ,
, .

 , ,
.
,
. . .
,

, . . .
( , , 4, 19/20/21, 1995)
. - ,
25, 1944, ,
:
71 72. . .
.
. , .
.
. .

: , , - .

. .
. ( : D
, . 61;- :
, . 372-373).
. -
2,

, ,

.
, .
. -
12.
, 2
, ,
, 5. , -
.
1945
.
. - 2,
,
. ,
,

, , ,
10. 15. 1946. , :
. . . :
?
: .
: ?
:
.

: ?
:
1943.
,
. . .
: ?
:
, ,
,
, .
. 35 1. 500 , 20,
10 ().
100. 000 300 .
: ?
: ,
. .
: ?
?
: ,
.
: ?
. ,
, .
: ?
: .
1944. .

: ?
: .
: ?
: .
?
: .
.
:
?
: ,
, 1000 .
: , ?
: .
, . 400 , 300
.
: ?
:
.
:
400 .
: .
: ?
: 50, 60 ,
.
: ? .
: .
.
: ?
:
1942 ,

 . 1943
j.
:
?
: .
: ?
: 1941. .
: ?
:
.
: ?
: 1943
, , .
: ?
:
, 70
.

.
: ,
?
:

,
, .
: ?
: .
:
?
:
.
:
?

 : ,
, ,

.

.
: ?
:
.
: ?
: ,
(1944).
: , ?
: , p
,

,
.
:
, ?
: ,
.
:

?
v: .
:
, .
, , ?
: ,
.
: .
:
,
,

 ,
.
:
?
:
. ,
, .
. ?
:
1941 , 1942 ,
,
, . (.
: e 10 15
1946. . 2. . 954-957).

()
(), :
, .. ,
: , ,
, ,
, .
31. 1931.
, 17. 27
34.423 , 16.773, 17.650 .
: 34.272, 118,
() 3, 2,
() 24 4. 6.235,
6.432 . 5,5 . .
20. 22 ,
34.996., 17.396 17.600 .
34.469, 410,
() 15, 9, () 88
5 . 6.020 4.919 .
5,8 .
14 15 27.108
13.466 13.642 .
26.985, 116, () 2
() 5 .. 4.873
4.910 . 5,5
.

 1941. ,
, - , ,
.
,
,
.. . ( 1941, , ..,
(Weissner)
Rajhswerke
Herman Gering, . ,
.
, , ,

, ,
. 3
, 20 .
, ,
.
, ,
( 28. 1921) ,
. 23.
,
;
, . ,
(28 ), (37),
(42). ,
,
.( :
1941-1945, .2..331).
1932.

. 709.000
, .(,
19. 2006,.36). 1945..
, , :
, ,
. ,
,
,
.
,

. , 1921,
85,71% 79,76% . ,

 3,07% , 0,06
.
Zb
. ,
,
. 1936,
438 182 ,
380 .
361 , 44, 35 .
, ,
.
, ,
, .
1936., 58% .
1,1 140.000 ,
,
0,4 , 0,58. ,
19 12 ,
2,4 1,56 .
,
.
, 1939.
1290 , 1.170 , 1.663 ., 1.240 .
( : ).

, ,

. ,
o .
. ,
.
,
, . ,

, .
. ,

.

.
.


: , , .
, - , ,
, , , , .

.
,
:
K ;
- , ;
-, ,
; ;
- ;
,

.

.

.
, ,
,
.


( )
, (
), ,
.
( ) ,
,
, , .
:

, ,

, , ,

, , , ,

, , .

, ,

 , , ,
( ). 19.
.
,
,
:
.
, ()
1876-1878 19121913, ,

.

20
, ,
. ,
. ,
. ,
, .

(),
,

. .

.
,
,

,
,
() ,

;
;
, .
,
,
,
.
, ,
12. 1962., :

 , .
, .
. 14-15. .
,
.
17. ,
, ,
.
10 .
.
,
, , .
e .
.

.
, ,
, . .
. .
.
. .
. . .
, :
- , () .
, . ,
. ,
.
, . . .
. .
, .
... . ()
, ,
, ,
. .
, , ,
, .
.
...
.
, .
,
. ... ,

 . .
,
.
, , , , ,

, , ,
.

, ,
.
,
1941, .

, ,
.
, ,
.
.
, ,
, ,
,
. 1936-1939,


.
, 1939-1945,
. 1920.
- - ,
. 400
, 300.000
- - .

,
, 1941.:
1941,
,
,
. .
, ,
, ,
.

 !
. , ,

.
.
. .
. ,
.

.
...
,
( ).
, :
,
, ,
.
- ,
, , .
, ,
. ,
. ,
.
.
,

, .
...
. , .
,
. ,
, , ...
,
, .
, , .
...
,
. ( )

.
, :

 ,
, .

. .
(
). ,
. , .
.
, , ,
... ! . ?
!
,
.
! .
?
.

, ,
,
.
, - .
.

,
.
.( :
, , , 4. 1973 ., 63).
, ,
.
, ,
, .
,
,
, .
, .

, P .
B
, ,

 ,
12/13. 1941.,

.
1943,
. ,
,
.
, ,
, .
.
,
,
.
,


.
:

, . 700
.

,
, , 20.
1941..
.( :
1914-1945, .3, .741).

, 1941, :

, , 1943,
.
12., 14.
, ,
2. :
, ,
. .
.
.

 ,

, 17. 1941. :

,
.
. , ,
20. 1941,
:... ,
.
22. 1941.,

,
, 2. ,

,
.
, ,

.

(Reichssieherheitshauptamt).

,
(Grhardt Feine), ,
,

. .
,
, 30. 1941.
.
,
, , .

, , .
, ,
, ,
, ,
,. ,
, ,
,
, ,

.


. 16 ,

.
-
.

, a
, ().
, .

. ,
( ) ,
;
,
, .
a , ,
,
...
, , -,
1912., .
, 51.100 (
48.303 ) 3.810.000 , ,
, , . .
, :
, . , ,
, , 12. 1941,
, .
,
, 29. 1941,
, ,
,
, , ,
, .
,
, , ,
. . ,
,
,
, ,
, ,
. ,
.


.
, ,
.
, ;
,
; ,
,
,
; ,
;
, 1941, 1942,
;
, ;
, ,
;
, , ,
,
.

, ,
,

,
.
(),
n . , ,
, a
,
.
( : 1941-1945,
.1,.239-241).


.
() 3. 1942,
d (), 1941, 15.000
.
, , 1941,
, 2000
(), 1942,
() 1943, 9000
.
, :
, , ,


. .

,

.
,
,
.
1941,
, , 1941,
3000 , 1942..
1941,
.

.

, 5000 , , ,
, . (
: 1941-1945, .2., 229).
, ,
,
.
K (Kvisling)- , ,
( ),
- , ,
.
(Vidkun Kquisling),
. ,
.
: ,
, , , ,
, , , .
.
,
, i



v ,

(),
.
() , ,
,
.
:

1943,
, .



( ),

.
()
1941/1942 . ,
,
500
5. 1943,

( ).


.
, ,
1943,
(), 1942,

,
,
.
: ,
,
, ,
1941/1942,
, .

 ,

, .

.

, 1942..

, :
, .
,
.
,
1943, ,
.
5. 1943.,
(), ,
()

.
, 1943.,

.
,
5. 1943,
:
, , ,
.
.
, : ,(
) , ( ), ,
( ),
, ,
, ,
.
. .
.
(. :
10 15 1946..,.601).
,
3. ,

 28. 1943, ,
.
().


, 19. :


19. 1943 .

,

.526 527 5. 1943 .
:
I
.
. (
).
24 . 50 ,
, 20
.

.
.
30
,
.( q )
,
.
, .
,
, ,
( ), .
.

. .
. ,

 .. . (
)
.( 1941/42.
, . 1942,


). .
, ,
. .
. ( ),
.

.
, ,
,
. , ( ), ()
, . (
1941/42.
, ).
, 2 ( 2
) ,
() .
()
.
II. .
.
..2 1. .
.
2.
.(
1.
2 ). ,
: .

.
.
,
, .
40 , .


, .
300
200 .

 ,
. .
III. .
,

. (
)
.
4. . 150 ,

. 5
4 8 .
.
.

.
( :
,
.
,
.
. )
.
.
,
( )
. .

,
,
.
, ()
.

, . t
,
.
,
,
.

 (
) () ,
.
, ,
.
.

, .
. ,

. ().

,
,
, .() .() .
.

,
.
,

: , 76.
( VIII, ..2/4, .54).

27. 1943.

.
( ..
2364/43 .. 1.12.43.

( )
27.11.1943.:
1. , , , , ,
, , , , ,
, , .
.
, ,
, , ,

 ,
.
2.
.
3.
.

.
4.
.
.
5. .
6.
.
7. 31.12.43.
.
8. .
( ( ) VIII, -
77,.882,.5630907.).

23.1.44.

.692/44 ..

,
(), 17.1.

, , ,
,
:
1.
,
e ,
, .


2. : , ,
,, , , , , , ,
, , , , ,
, 5
..
3.

.
4.
,
.
5.
,
, .
, .

, ,
, .
6.
,
.
, ,
.
, .
7.
a
.
8. ,

,
, ,

 , ,

9. , ,
,
.
, ,
. ,
.
,
, .
.
10. ,
.
,
.


11 .
,
- .


:
) ,
) .,
,
) ,
,
) .
, ,

.
12. .
(17.1) 31. 1944..

...329/44

.. 7.2.1944.

( ( ) , -77..833,.5632508-510; - ,.14,3..942-944).

.
Avalski korpus u sastavu Beogradske grupe korpusa. Radi boqe kontrole Mihailovi}
je 15. decembra 1943. godine naredio da Avalski korpus u|e u sastav Beogradske
grupe korpusa, kojom je komandovao major Aleksandar Sa{a Mihajlovi} komandant
Gorskog {taba 2, kako se zvani~no nazivala ~etni~ka Komanda Beograda.
Postupaju}i po nare|ewu Dra`e Mihailovi}a, a posle izvr{enih priprema, major
Mihajlovi} je doneo slede}i akt:
"NAREDBA BR. 1
Komandanta beogradske grupe korpusa za 12. januar 1944. godine Na osnovu nare|
ewa Na~elnika {taba Vrhovne komande i ministra vojske, Mornarice i
vazduhoplovstva i prema ukazanoj potrebi,
Nare|ujem
1. Da u sastav Avalskog korpusa ulazi dosada{wa beogradska brigada koja je do sada
bila u sastavu [taba br. 2.
2. Da se teritorija Avalskog korpusa podeli na ~etiri brigade i to: Gro~ansku,
Vra~arsku, Lipovi~ku i Posavsku:
Gro~anska brigada obuhvata teritoriju sreza gro~anskog. Vra~arska brigada obuhvata
teritoriju vra~arskog sreza do linije zapadno Top~iderska reka.
Lipovi~ka brigada obuhvata od Top~iderske reke kao isto~ne granice pa zapadno do
linije Umka - Meqak - Ba}evac - Bo`darevac, sve zakqu~no za ovu brigadu.
Posavska brigada obuhvata ostalu teritoriju Posavskog sreza koja nije u{la u
Lipovi~ku brigadu.

3. Da Gro~anska i Vra~arska brigada obrazuju Prvu, a Lipovi~ka i Posavska brigada

Drugu grupu brigada Avalskog korpusa.
4. Za komandanta Prve grupe brigada Odre|ujem: artiqerijskog kapetana druge klase
Miodraga Stojanovi}a;
za komandanta Druge grupe brigada rezervnog artiqerijskog majora Dragoslava P. \or|
evi}a;
za komandanta Gro~anske brigade, rezervnog narednika |aka (predlo`enog za ~in
potporu~nika) Miluna Vukomanovi}a;
za komandanta Vra~arske brigade, vazduhoplovnog poru~nika Dragoslava M.
Krsti}a;
za komandanta Lipovi~ke brigade, vazduhoplovnog poru~nika Viktora Popova; za
komandanta Posavske brigade, vazduhoplovnog poru~nika Konstantina V.
Marinkovi}a.
5. Na teritoriji Avalskog korpusa a u vezi nare|ewa Na~elnika {taba Vrhovne
komande, imaju se za sada formirati dve lete}e brigade i to:
Lete}a brigada "Major Mi{i}", pod komandom kapetana prve klase Radovana
Minci}a, na teritoriji Prve grupe brigada, i Lete}a brigada"Kapetan Masnikovi}", pod
komandom kapetana 2. klase Vuka{ina Guberini}a, na teritoriji Druge grupe brigada;
Lete}e brigade su neposredno pod komandom komandanta Grupe brigada.
Komandanti grupe brigada su ujedno pomo}nici komandanta korpusa. 6. Za na~elnika
{taba grupe korpusa art. Kapetana 2. klase Milo{evi} R. Radomira, na~elnika {taba
Avalskog korpusa.
7. Za na~elnika {taba Avalskog korpusa vazd. kapetana 2. klase Stri~evi} D. Stevana,
pomo}nika komandanta Vra~arske brigade.
8. Komandant Avalskog korpusa razvi}e potpunu formaciju svoga {taba, brigada i
wihovih {tabova.
Nijedan oficir u sastavu korpusa ne mo`e biti bez odre|enog zadatka i odre|enog mesta
koje je formacija predvidela.
Potrebna nare|ewa za izvr{ewe komandant korpusa }e izdati. Rok 8 dana. 9. Ubudu}e
zabraniti nepotrebna napu{tawa svoje komande bez obzira na li~ne razloge sem po
odobrewu komandanta. Ovo se naro~ito odnosi na odlazak oficira u Beograd koji bez
naro~ite slu`bene potrebe apsolutno zabrawujem.
10. Komandant Avalskog korpusa dostavqa}e mi redovno izve{taje svakih 10 dana a
naro~ito va`ne odmah bez obzira na ovo vreme. Veze sa mnom kurirske preko
Kumodra`a odn. Beograda koje }u naknadno dostaviti.
Komandant, major Aleks. M. Mihajlovi}"

Na naredbi je udaren okrugli pe~at na kome pi{e:"Komanda jugoslovenske vojske u

otaxbini, Gorski {tab br. 2".
Na pole|ini ove naredbe neko je rukom napisao: "O" (obra|eno), Av.(alski) k.(orpus)
Gorske garde nije vi{e pod komandom Beograda. ve} u sastavu gardijske grupe
korpusa". Me|utim Avalski korpus nikada nije bio u sastavu gardijske grupe korpusa,
niti se nazivao gardijskim korpusom.
Ova naredba je pro~itana na sastanku stare{ina Avalskog korpusa sa majorom
Mihajlovi}em koji je odr`an u selu Ripwu 12. januara 1944. godine.
Drugi poku{aj smewivawa komandanta korpusa Ubrzo prsle naredbe o ulasku
Avalskog korpusa u sastav Beogradske grupe korpusa, major Sa{a Mihajlovi} uvideo
da on ne mo`e da stavi pod kontrolu komandanta Avalskog korpusa majora Trifkovi}a
pa je depe{om od 21. januara 1944, zamolio Dra`u Mihailovi}a da povu~e svoju
naredbu od 15. decembra 1943. godine, da Avalski korpus u|e u sastav Beogradske
grupe korpusa. (Zbornik DPNOR Tom 14, k. 3. str. 326)
Dana 25. januara major Mihajlovi} je uputio slede}i radiogram:"
"Veza Va{ br. 390. Po{to se major Trifkovi} nije pokazao dovoqno energi~an u
~i{}ewu terena avalskog korpusa od komunista a kapetan Lazovi} je pokazao vrlo
veliku aktivnost, zato sam privremeno stavio gro~anski srez (i brigadu) pod
Lazovi}evu (komandant Smederevskog korpusa) komandu. Ovako }e da ostane dok
se komunisti potpuno ne ras~iste i srez ne uzme potpuno u na{e ruke. Nare|ujem
najte{wu saradwu u ~i{}ewu komunista sa kap. Lazovi}em."Zbornik, isto.s.326)
Komandant Avalskog korpusa major Trifkovi} je to odlu~no odbio i naredio komandantu Gro~anske brigade da ne u|e u sastav Smederevskog korpusa, i o tome
25. januara 1944. depe{om obavestio Dra`u Mihailovi}a, koji je naredbom od 29.
januara smenio majora Trifkovi}a
U odbranu Trifkovi}a istupio je major Vladimir Komar~evi}, komandant susednog
Posavsko-kolubarskog korpusa koji je Dra`i Mihailovi}u 1. februara poslao depe{u
slede}e sadr`ine:
"Mi nismo do sada slu`ili ni Pe}anca ni Nedi}a kao Lazovi} (komandant
smederevskog korpusa), da bi nau~ili va{arsku reklamu, ve} smo ozbiqno radili
narodni posao i narod potpuno pridobili i vaspitali duhovno za sebe. Lazovi}ev
odlazak pod Beograd (Lazovi} je sa svojim ~etnicima izvr{io pokoq 26. decembra
1943, u selu Bole~u, srez gro~anski - DDB) sveo se na to da psuje majku pojedinim
qudima. Molim tra`ite izve{taj od majora Sa{e (komandanta Beograda) o stawu u ova
dva korpusa, jer je isti skoro oba posetio. Molim. Poslati naro~itog izaslanika iz V.K.
te da se ovim la`ima jednom stane na put".
Ve} 3. februara Komar~evi}, ~ije je {ifrovano ime u radio saobra}aju bilo Kom. kom,
{aqe Mihailovi}u novu depe{u:
"Gospodine ministre, dajem svoju po{tenu i oficirsku re~, da je svima stare{inama,
vojnicima, narodu i ravnogorskoj organizaciji Avalskog korpusa naneta velika

nepravda va{im nare|ewem br. 383. kao i ra{irenim glasovima da je komandant major
Trifkovi} smewen sa polo`aja u korist nekog rezervnog poru~nika Bojovi}a, {uraka
Jovanovi}a, upravnika grada Beograda...
Ako su u na{oj vojsci jedini sposobni oficiri Lazovi} i Bojovi} onda nas nije trebalo
ni zvati na narodni posao kome smo ozbiqno pristupili. Mi smo sada javno ogla{eni
za nesposobne oficire i nepouzdane qude. Kapetan Lazovi} upao je u gro~anski srez
kao neprijateq. Lazovi}evi vojnici su kidisali na oficire gro~anske brigade da ih
razoru`aju. Ova scena bila je stra{na i narod je s zapawen gledao {ta se radi sa
wihovim stare{inama. Narod, vojnici i stare{ine ne}e Lazovi}a za komandanta, jer je
on iza sebe ranije ostavio takve prqav{tine, koje se ne mogu izgladiti. Stare{ine i
vojnici gro~anske brigade povukli su se kod kapetana Minci}a (u vra~arski srez).
Postupci Lazovi}a upropastili su ugled na{eg pokreta i kod naroda stvorili uverewe,
da je nastupio rascep i neprijateqstvo me|u oficirima i vojnicima. Beograd o ovome
uveliko prepri~ava a na{i neprijateqi se satanski smeju..."
(Zbornik, isto, str. 356,357)
Devetog februara 1944. godine Dra`a Mihailovi} je pukovniku
Jevremu Simi}u, inspektoru JVuO u Srbiji poslao slede}u depe{u: "Br. 1863 od
Hansa (Ilegalni nadimak Mihailovi}a). Br. 63 od 8.2.(1944).
Naredio sam da Avalski korpus obrazuje Avalski korpus Gorske Garde W.V.
Kraqa, a dosada{wa Garda obrazuje oplena~ki korpus Gorske garde. Naredio sam da
ova dva korpusa obrazuju Gardijsku grupu korpusa. Bojovi}a sam odredio za
komandanta Avalskog korpusa Gorske Garde a Kalabi}a za komandanta ove grupe
korpusa.Gro~anska brigada ostaje do moga daqeg nare|ewa pod Lazovi}em.
Garda ima da izvr{i smenu komandanta Avalskog korpusa. Naredio sam da Trifkovi}
do|e u {tab V.K. Ovo dr`ite u tajnosti dok se ne izvr{i smena
komandanta Avalskog korpusa". (VII, ^a, Br. Reg..8/4, K.54).
Kako su se daqe stvari odvijale, vidi se iz slede}eg akta:
"[TAB AVALSKOG KORPUSA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTAXBINI Str.
Pov. Br. 32 14. februar 1944 g. Polo`aj
GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA
Va{om naredbom od 29. januara 1944. godine smewen sam sa du`nosti Komandanta
Avalskog korpusa i na moje mesto odre|en je rezervni vazduhoplovni kapetan druge
klase Dragutin Bojovi} (komandant Kosmajskog korpusa Gorske garde).
O ovoj smeni i pre ove naredbe {ireni su glasovi sa raznih strana, pa ~ak i od strane
ne`eqenih protiv kojih se danas borimo. Mojom depe{om broj 27 od 2.2.1944 godine
molio sam za obja{wewe dali su ovi glasovi ta~ni. Odgovoreno mi je Va{om
depe{om broj 4. od 4.2.1944 da su ovo prazne pri~e Janka Baxaka i drugih i sigurno

je da Dragi Jovanovi} ne}e biti taj ~ovek koji }e ure|ivati na{e stvari i daqe izra`avate
zadovoqstvo da zlonamerni glasovi o Avalskom korpusu nisu ta~ni.
Na depe{u mog pomo}nika broj 31-38 od 3.2.1944 godine Va{om depe{om broj 62 i
63 od 6.2.1944 g. Odgovoreno mi je, da ja nisam smewen i da su sve samo
izmi{qotine i prazne pri~e da za komandanta na moje mesto dolazi kapetan Bojovi}.
Ovu sam depe{u dostavio u raspisu svim pot~iwenim komandantima, po{to su svi
znali o mojoj smeni pre mene.
Kapetan g. Bojovi} na osnovu naredbe od 7-9. januara 1944 g. do{ao je sa 220 qudi iz
Gorske Garde na dan 10.2.1944 godine da bi mu predao du`nost. Naredbu od 29
januara t.g. nisam primio ali tuma~e}i pravilno nare|ewe po va{im depe{ama broj 62 i
63 od 6.2.1944 g. kao posledwe, poslao sam u zajednici sa kapetanom Bojovi}em
telegram Vama broj 92 i 93 od 11.2.1944 godine mole}i za obja{wewe dali sam ja
smewen ili ne. Na gorwu molbu odgovor nisam dobio ni do danas usled kvara stanice
na dan 13.2.1944.
Za vreme bavqewa qudi kapetana Bojovi}a na teritoriji Avalskog korpusa do{lo je do
nemilih obja{wewa pa ~ak i pretwi da su oni do{li da pokoqu sve {to oni smatraju da
nisu pravilno radili. Ovo je stvorilo jednu izvanredno te{ku psihozu kod ovda{weg
naroda, naoru`anog qudstva i stare{ina, tako da je danas do{lo do izra`aja i ispada
stare{ina pred potpukovnikom g. Palo{evi}em koji se momentalno ovde nalazi.
Za vreme izlagawa svog shvatawa smene komandanta do{lo je do izra`aja preko wih
`eqa naroda, da se smena ne vr{i sada u ovom te{kom psihi~kom raspolo`ewu i g.
potpukovnik Palo{evi} je obe}ao da }e biti pred Gospodinom Ministrom dobar tuma~
wihovih `eqa.Sasvim je prirodno da ovi qudi-pot~iwene mi stare{ine - svoje `eqe i
misli nisu izra`avali kakvim visokim {kolskim stilom ve} na protivan na~in kako su
to ose}ali. Gospodin potpukovnik Palo{evi} shvatio je potpuno tu psihozu da se
pitawe smene odlo`i dok ne do|e Va{e nare|ewe po na{oj zajedni~koj molbi u depe{i
broj 92 i 93, stim da se kapetan gospodin Bojovi} i potpukovnik gospodin Palo{evi}
povu~e sa qudstvom izvan teritorije Korpusa u o~ekivawu Va{e nove naredbe. Ovaj
istup svih pot~iwenih mi stare{ina kod g. Palo{evi}a do{ao je iz spontane opravdane
bojazni da se i u ovom delu korpusa ne do|e do onih istih doga|aja i prilika koje su
nastale u Gro~anskom srezu, od strane Lazovi}evih qudi pred kojim su se iz
Gro~anskog sreza sa svojim komandantom brigade na ovu teritoriju dela korpusa
povukli oko 200 naoru`anih qudi sa `eqom da se vrate natrag tek kada se Gro~anski
srez vrati u sastav Avalskog korpusa.
Usled ovakvih doga|aja u Gro~anskom srezu kao i uop{te te{kog psihi~kog stawa kod
naroda, usled te{kog okupacionog stawa i napada na wega od strane Nemaca,
Qoti}evaca, Nedi}evaca i komunista, - i sam se narod uzrujao i pobojao represalija od
strane qudstva koje je do{lo u pratwi g. Bojovi}a, pa je preko svojih stare{ina molio
da se smene ne vr{e iz wegove duboke `eqe da zapo~eti posao Ravnogorskog rada
ove stare{ine do kraja obave.
Gospodine ministre, podnose}i Vam gorwi izve{taj ja Vas molim, da samo radi istine
i umirewa ovoga naroda, ja Vas i ovim putem molim da po{aqete iz svog {taba svog
specijalnog izaslanika koji }e utvrditi pravo stawe u Avalskom korpusu i posle toga ja

Vas molim da me smenite jer ne `elim da danas u ovom te{kom `ivotu ni jednim
svojim postupkom prekr{im ni vojni~ku disciplinu ni svoj duboki Ravnogorski ose}aj
za Kraqa, Otaxbinu i Vas li~no kao vo|u srpskog naroda.
Gospodine ministre, ja Vas molim da moja ose}awa ispravnog Srbina i ~oveka
pravilno shvatite i da me ~ak ni prekorom ne osudite dok me ne budete li~no
saslu{ali.
Ovu moju molbu upu}ujem ne samo za sebe ve} i za sve moje mla|e stare{ine,
vojnike i narod, jer su svi oni posebice i svi zajedno, - ~estiti i moralni qudi koji daju
sve od sebe da pomognu Kraqu i Otaxbini i Vas, - svoga ^i~u.
Ja ovaj akt pi{em iz najdubqe `eqe da nas sve ne samo pravilno razumete ve} osetite
pa da nas za naba~ene gre{ke nekaznite, ve} upotrebite za dobro i spas Kraqa i
Otaxbine.
Mi ne znamo {ta nam ko sve mo`e u greh pripisati ali shvatamo i svi jedno duboko
znamo da smo svi uz Vas i s vama.
Ovaj akt i molbu nose sobom stare{ine iz ovoga korpusa po wihovoj li~noj `eqi i
molim Vas da ih primite i saslu{ate radi wihovog i narodnog smirewa. Wihov prijem
kod Vas predstavqa}e za wih najve}i doga|aj i ujedno uverewe da ste pravdu podelili.
Komandant, major,
Okrugli pe~at: Svetislav Trifkovi}
Komanda jugoslovenske vojske U otaxbini Gorski {tab 76" (VII ^a, Br. Reg. 8/4, K.
54)
Kowi~ki kapetan Serafim Negotinac, bio je delegat Vrhovne komande JVuO pri
Avalskom i grupi Posavsko-kolubarske grupe korpusa i rudni~kog korpusa od 1943,
po nekima od kraja 1942) do prole}a 1944. godine. On se na teritoriji Avalskog
korpusa uglavnom kretao u jugozapadnom delu posavskog sreza u varo{ici
Stepojevcu i selu Konatice, gde se nalazilo i sedi{te Avalskog korpusa i wegovih
pri{tabskih jedinica, iako se komandant korpusa Trifkovi} kretao po celom terenu.
Na osnovu dogovora sa majorom Trifkovi}em komandantom AK avgusta meseca
1943, Negotinac je organizovao klawe po pet saradnika NOP iz Konatica i wegovog
zaseoka Poqana i 6 iz Stepojevca, {to je izvr{eno na teritoriji Posavskokolubarskog
korpusa, u posavskom srezu - Obrenovac, u selu Milorci u {umi kod ]emanske }
uprije.
Borave}i, relativno ~esto u Konaticama, Negotinac se bli`e upoznao sa bliskim ro|
acima Miladina Petrovi}a ]osi}a, studenta vi{e komercijalne {kole u Beogradu koji je
1941, stupio u partizane a po~etkom 1942 vratio se iz partizana i sklonio se kod svoje
imu}nije porodice i bli`ih ro|aka i prijateqa od kojih su neki zaklani kod ]emanske }
uprije. Na predlog Miladinovih ro|aka, Negotinac je prihvatio da Miladina legalizuje
tako {to }e ga prebaciti u ~etni~ku Lazareva~ku brigadu Rudni~kog korpusa {to je
septembra 1943. i uradio. Me|utim na zahtev [taba AK Miladin je sproveden u

Konatice, a zatim odveden u susedno selo Baqevac, gde je posle saslu{awa, tu~ewa i
mu~ewa usijanim gvo`|em, osu|en je od prekog suda i likvidiran 18. decembra 1943.
godine. ^etnici su naredili da na sahrani mo`e biti samo Miladinova porodica.
Na saslu{aju u Beogradu u Upravi dr`avne bezbednosti za okrug beogradski 7.
decembra 1946, Mihailo Nikoli}, zemqoradnik iz Konaticaje izme|u ostalog rekao:
U daqem razgovoru sa Negotincem on mi je rekao kako je do{ao u sukob sa
Trifkovi}em zbog onog slu~aja pokoqa u Vrani}u i kako je on povodom toga pravio
pitawe kod Vrhovne komande ZBOG TOGA JE TRIFKOVI] I BIO SMEWEN, a posle
su i{li na ravnu Goru kod Dra`e Mihailovi}a Kosta Marinkovi} (komandant Posavske
brigade) i Radovan Markovi} zv. "[vaba" (komandant sela
Konatica, a kasnije komandir ~ete u 2. bataqonu Posavske brigade), da brane
Trifkovi}a, te je ovaj i daqe ostao komandant Avalskog korpusa".
Ali nije Mihailovi} imao problem samo sa Trifkovi}em ve} i sa ve}inom, ako ne i sa
svim komandantima koji su mu bili pot~iweni.
"Ve} kako je rekao i Milosav Vasiqevi} (qoti}evac, funkcioner kvislin{ke uprave),
Mihailovi}ev prvi i glavni ciq bio je, kad se odlu~io za akciju, da "spremi kraqu i
vladi vojsku za odlu~nu bitku sa okupatorom". Znatnih organizatorskih sposobnosti
on je u tome imao odre|enog uspeha. Prvo i pre svega u Srbiji, ali jedno mu pri tom
nije po{lo za rukom: da formacija (~iji su pripadnici jedno vreme bili razvrstani u tri
glavne grupe - "seja~i"- vojni obveznici predvi|eni za dejstvo u saboterskim
jedinicama, "kopa~i" - obveznici za vr{ewe `andarmerijsko-policijske slu`be na odre|
enim terenima i "`eteoci" - qudstvo za slu`bu u operativnim jedinicama) - ~vrsto me|
usobno pove`e, na~ini od wih pravu vojsku, ure|enu na centralisti~ki na~in, sa
komandantima koji }e bezpogovorno izvr{avati sva wegova nare|ewa.
Kako je dokazano, komandanti su od prvog ~asa predstavqali veliki problem u vojsci
Dra`e Mihailovi}a. Oni su bili ~ak wena rak-rana...
Komandante Dra`e Mihailovi}a, ve}inom politi~ki neobrazovane, odlikovale su
brojne li~ne slabosti - samoqubivost, a zatim obesnost, raspu{tenost. Zatim sklonost
da sve re{avaju sami na svojoj teritoriji, taman kao nekad nahijski knezovi...
Radoje Vuk~evi} navodi u svojoj kwizi "Na stra{nom sudu" (objavqenoj u ^ikagu
1968), da je svaki stare{ina u jedinicama JVuO bio vladar za sebe. Svaki od wih hteo
je da bude najva`niji, pa su se jedan prema drugom ~esto odnosili i kao neprijateqi,
tako da je Mihailovi}, nastupaju}i kao "patrijarh", stalno gubio vreme u nastojawu da
ih izmiri. [to su pojedini komandanti hteli da budu samostalniji na svojim sektorima,
sa svim svojim manama i gre{kama, to su i wihovi izve{taji slati Mihailovi}u bili sve
ru`i~astiji, a podvizi i zasluge sve ve}e".
Negativno o visokim pa i najvi{im komandantima Jugoslovenske vojske u otaxbini
govori i Dimitrije R. Putnik ("Uspomene iz Kaira, Glasnik srpskog istorijskokulturnog dru{tva "Wego{", sveska za jun 1961, ^ikago, 39) koji je poznat po tome
{to je uspeo da iz Kaira, kriju}i to od Britanaca, 1943. godine uspostavi radio vezu sa
Dra`om Mihailovi}em. Po wegovim re~ima, me|u komandantima je vladala strahovita

surevwivost, a svaki je hteo da ima u svemu odre{ene ruke... Vrlo retki su bili
slu~ajevi iskrene saradwe i uzajamnog potpomagawa me|u susednim komandantima.
Izgleda da su ti komandanti bili slo`ni samo u tome da |eneralu Mihailovi}u {aqu vrlo
optimisti~ke izve{taje o stawu na terenu i da veli~aju svoje zasluge...
Na prakti~no odmetawe pojedinih komandanata od Mihailovi}a i Vrhovne komande,
umnogome treba da je uticala i Mihailovi}eva odluka o "legalizaciji" odreda, tamo
pred kraj 1941. godine. Legalizacija je u stvari bila prikqu~ewe pojedinih odreda DM
oru`anim jedinicama predsednika kvislin{ke vlade Milana Nedi}a. Odluka o tome
treba da je donesena 30. novembra 1941. na Ravnoj Gori, na savetovawu
komandanata jednog broja odreda, uglavnom iz bli`e okoline. Po{lo se od toga, da bi
se odredi najboqe mogli sa~uvati od uni{tewa, koje im je zapretilo od Nemaca, ako bi
se pripojili Nedi}evim jedinicama i legalizovali u borbi protiv partizana. (Vidi i J.
Marjanovi}, Ustanak i NOP u Srbiji, 388). To se vidi i iz raspisa Vrhovne komande
Jugoslovenske vojske u otaxbini od 21. avgusta 1942, u kojoj se, pored ostalog ka`e:
"Mnogi legalizovani odredi zaboravili su da je sada rat i da je wihova legalizacija
samo maska za podzemni rad. Novac i ugodan `ivot razne`io je mnoge koji misle da
tako sa~ekaju krat rata pa da posle samo izvla~e koristi. Neka se zna da se o svakom
vodi ra~una".
Prema nedisciplinovanim komandantima Mihailovi} je ~esto bio - upravo nemo}an.
Kad je jednom, u jesen 1941, upitan za{to ne kazni prekr{ioce discipline, on je
odgovorio: "Kako da ih kaznim, kada }e odmah da se prebace kod onih drugih,
~ime }emo navu}i na vrat jo{ neprijateqa..."
[to je rat du`e trajao, i {to je situacija po celu Jugoslovensku vojsku u otaxbini
postajala te`a, problemi sa komandantima bili su sve ve}i...
Na jednoj strani malo voqni da izvr{avaju dobijena nare|ewa, na drugoj strani, pak,
mnogi komandanti su se odlu~ivali na samostalne akcije a da se prethodno nisu
postarali da za to dobiju saglasnost sa vi{eg mesta.
Poznato je (o tome ima dovoqno dokaza u nema~kim dokumentima) da su pojedini
Komandanti samovoqno, ne konsultuju}i se ni sa kim, sklapali aran`mane sa
nema~kim komandantima na svom terenu, a isto tako i sa najve}im neprijateqem
srpskog naroda, usta{ama, tamo u Bosni.
Samovoqnost pojedinih komandanata ogledala se i u tome {to su oni na svoju ruku
donosili odluke o usmr}ewu ne samo Srba - pojedinaca, nego ~itavih porodica, u
Srbiji u prvom redu. U vezi s tim kazano je, da bi partizani u Srbiji imali daleko te`u
situaciju da nije bilo zloglasnih (crnih) "trojki" koje su ~inile prava zverstva, groznija
nego {to su bila ona koja je svojevremeno, gu{e}i bune u Srbiji, po~inio "krvopilac"
Toma Vu~i} Peri{i}.."Pravi srpski doma}ini, pravi qudi" re~eno je, "strahovali su od
tih trojki i opredeqivali su se za partizane, me|u kojima je ipak vladalo neki red. To je
najve}a tragedija ~etni~kog pokreta". (General Jevrem Popovi}, "Svet", broj 209,
Beograd 18.04.1990 i M. Mini}: "Oslobodila~ki ili gra|anski rat", 121).
Jedan od onih komandanata koji su je svojim osionim i silexijskim pona{awem u
najve}oj meri {tetili organizaciji Dra`e Mihailovi}a, bio je Nikola Kalabi}, "^ika

Pera", od rane jeseni 1941, komandant Gorske garde kraqa Petra drugog, po odluci
Mihailovi}a li~no".(Vasa Kazimirovi}: "Srbija i Jugoslavija", kw.2, str, 0931-0933).
6. 1944.: 6.
1944. ,
:
.
.1 12.
1944.. ,
, .
.
,

. ,
,
,
, .
, .
, .
, ,
. . ,
.


.
. .
, ,
. .
, .
. ,
. .
,
.

.
,
A .
.
. .
.
. ( ,- ).
.
, .

 , 30-40 ,

.
,
.
1000 300

, ,
, .. ,
.. , ,
.
50 ,
120 .
.

()...
.
,
.
, .
.
.
3. 40
, 300-400 .
.
.

...
,
.
.
.
.
, ()
, .
.


, .
.
7500 .
, ..
( ) 1000 .

 .
. .

, .
.-
. ,
501,
.
.
.
3000 , .
,
. .
.
.
, , .
.
.
,
. : ,
. ,
, , , ,
. .
, .
,
.
.
.- ,
24 ,
. ,
4 .
, 30 31 .

() . 1000
,
,
. 2 50
5 12
. ,
2
, .
.
.

 , , .
, ,
.
, .
.
,
,

. ,
,
... ,
.,
.
.
,
. 4 ,
a .
, ,
,
. : , ,
, , , .

.

.
. 2
()
, . ,
. ,,
: 2 .
.
,
( 25),
.
A .
,

. 6... 60 .
.-
. .
.
.


, .
() ,
.
-
,
-, , , 17:


. , , ,
, ,
, .
, .
: ,
. 3
.
.
2 .
,
. .
, .
. ,
.
,
. .
, . .
. .
. ,
. .
.
.
.
. 3.
.
.

. ,
.
.

. ,
.
. .


, .
, :, , , , ...
,
.
.

. ,
.
.
,
, .
.
.
, , .
. ,
.

.. . .
,
, .
, ,
.
. 3000 .
.
,
..

76 (, , ..9/4-1,.54)

:
1.
,
. -
1944,

 .
,
.
2.
. 120

.
,
.
3. .
1943, 1944
.
4. ,
.
5. 3.
, ,
,
.
2. .
. 24/11. 1944,
.
, 4 , 2.
, 2. ,1. , 1. , 1. , 1.
, , .
.
,
. .
.
6. ,
.
.
, .
7.
,
.
8. .
. .
, ,
7. 1943, .
1..

 ()
,
.
, .
29. 1943,
.
30.
, .
31. 1943..
: , ,
800

, , .
, - 1,
2, 1, 1, 5, 3, 3, .
.
. ,
15. 1943,
.
9. 1944,
,
.
10. , , 4. o
.
. ,
, 4.
.
11.
.

1944,
.- ,
,
.
4. 1944, :

.- .
1300 .
. 120
. 2 .
2. .
80 .
2 .
e 1. .
, .
50 , 600 .


.
200
. .

.
.
.
...
1. ( ) 10 15
..
. 13.
. 24 ,
.
(
.. .95/44) 1.



1. 250 6

.
.
. :
250 , 4 .
.
2. ( )
. 25. .
3. 4.
150 ,
.
( 1. ,
m
,
.
.
. 2. 4.

. 8 , 5 20
. .
57
.

, .

 .- ,
.
.
.-
() .
501/76.
. .
, , ,
.
,
,
, .
:

. ,
.
.
() .
,
.

.
.-
30.000 .
: .
, .
.
,
, .
.
22 ,
, , ,
;


;
, ,

()
.


.
.
.

 .
.
,

, .

.
.
.
.
. ,
.
.


.
,
. .

,
.
.


.
, .
,-


.


.

.

.
,

,
.

.
.
..


. ,
.

.
.
.
, , .
() .
.

, ,
.

.... . .
.
.
.

.
.
:

.
, ,
.
( ..14/1, .54)

1. 1.
24 ,
. 10
, 7 5 , .
,
.
, 19 .

, 4 .

 23.
.
2. -
250 , 4 . 29. 1944,
1. 4. ,

. 58
2 4 .
24 , 41. , 4 3
, -
, 200 ..
( : .
3. 12 25.
1944, .
10 , 200
, 35 .
26
.
, 4. ,
. . 10
, 6 , 20 ,
. ,
.
1.
,
1944 2. .
( : : .2.243)
19. 1944.
, , :

I. .
:- ()
.5

...

,

 . ,
.
- .

...
.- .5
:
.

.
.
.
- , .
.(


.
:
1800

. ,
, 4. 1944 ., . ( , .. 16/5,
.54)
.-
.
.
.
. .

. a
.
. 5 .

.
II.

.- .
.
. .
.

(). .
...


. ...

.
.
.
501
.
.
,
.
.-
30
. 19 .
,
.
,
.

p . :
.
.
().
,
.
. .
...
III. .
:
, .
2. ( )

.
.

.
.

, .

.


.
.

, .

.
() .

.
.
: ,
,
,
.
, ,
.
IV.


.
.

, : 2.
.. 14. 4,
10 . ()
, , .
2. ,
. 1000
. 2..
.
1, 1 11 . 200
..,
.
4. ,
,
.,
..
,
.
()

. .
4. .
,

, .

. 3 , 4 .
9 .
.
.

, .
. ...
V. .
30.000.
.
...
...

. , 2.
( ) 1.
,
30 .
.

, .
, ,
...
( ..16/4-1, .54)

19. 1944..-
: 32, 30, 40, 102;
: 450, 14, 25, 30,
100, 400, 1500, 70, 2589;
: 10, 220, 60,
300, 590; :
-
50, 100, 100, 250; :
100, 50, 150; :
50, 100, 100, 250.( ,..15/4, .54)
.
1. .
.

2.
,
.
3. ,
.
4. ,


5. 2. .

, ,
2.
, .
1000
, ,
5, 100 10.

. ,


12
,
.
. .
6. 4. ,
.
3,
4 9 , .
(, , ..16/4-1, .54)
.
, , - .
, ,
, .
,
1943, a . .
72 , , -.
..
a 10. 1944.

.
,
, .

 14. 1944,
.(, , ..12/4, .54).
76,
: - 76/1, 76/2,
, - 76/3, -
76/4, . 76/5 76/6.
, ,
, .
. ,
17. 1944.
. (VII, , ..39/1, .54)
.- 1943,
,
.
,
,
,
.


- , ,

, . .
, ,
5/6. 1943., ,

,
2 .. 35
, , 20
, 25
, 23
.

, ,
, ,
, 7 9 ,
30 .

.
.

.

 ,
1000 40
. , .

6. ,
,

100 .( , ,.102,
. 9/1)
6. 1943, 90 .

17 ,
4, .
, ,
.( om I, .6,. .166,.179
I,.17,- ,
, ..126, .503)


, - ,
27. 1944,
:
, ()
.
.
10 , ,. ( ,
, ,
, , )
.
, .
(.14,.3..431)
:
4., :
,
, ,
100 .
250 .
.

. 130 .
2 . .
2 , :

 , e 1941
.
.
. 6 .
.

m
. , ,
. , .
, , .
.
,

. .
.


, .

,
. ,
.

.
3000 .


.
, 22/23. 1944,
530
- , 1.
1.
.
5. . (..14,
.4,.8,.44-48)
22. 1944,
, , , :
( . )
(, ) ,
.

 , ,
.

,
.
,
, ,
. .

.
.
. ,
, , g
( ) . ,
.
,
, .
.
.
. , .
,
, .


,
.
, ,
, . ,
, ,
.
,

!
,
(, ).
,
(, ,
).
,
,
, ,
. .
(, 1.
)
, },
.( 1944

5. , ). (3, .14,
.4, .37, .142-144)
.
. ,
, , 1944,
:
!
,
, , ,
( )
, . ,
, , ,
,
,
.( :
.)
,
(
)
. ,
.
,
(
)
.

. (

: ,
, : ).
,
..
..
, .
.
, ,

, .
19.8.1944..

1.

2.
.
(, .14, ,4.,..30, .118-121)
,
.
,
, ,
.

,
.
,
13. 1944, . 227 ,
:


,
. ,
,
. :

,

,
, ,

,
,
.

,
.
,

.
,

.

 :
, .

.
.


( , ).


. .

.
.
,
, , ,
. ,

.
.

.

.

, :

.

.( , ..44/4, .54)

: .

,
, .

. ,

. ,
.

.

 , .
, .

..34
19 1944

,
, .
224 16 1944
, ,
, 15 1944 .

.
,

,
.
13 1944
.
,
.

 :
1.) ......................................................................50.000

2.) .................................................................. 6.700

3.) ...................................................................... 1.800

4.) ........................................................................... 6.700

5.) ...........................................................................15.000

6.) .........................................................................25.000

, ,
150 .

:
:
). :

.

.
,
, ,
.
,

. , ,

.

.
.

a ,

.
, ,
.

 , ,

,
.


.
,
.
,
, .
.

, ,
.
).

.
.
.


.

, ,
.
.) :
,

.
.) :

.
.
, .
.) :
,

.
, ,
.
,
.

.
.) :


........ .

,
.


.
,

. ,
150 .
,
,
. .
,
,
.
)
,
.
, ,

.

.
, ,
.
,
,
.

 n
, , , ,
, .
,
.
,

( , , . . 50/4-1, .54).

51 (
20, 14 17)
. ,
, .
1944.,
,
. (, , . .7/2, .107)

: 22. 15. 1944..
10 50 ,
,

, .
:

(10.000) .

30
22 1944..
.

15/44.

29 1944 .

1[1]

.419
12. 1944..

650.000 ( ),

.

.

76/3

1944, 10.000.000
, .
, .


1945..

:
20 ,
, 6.,
, e .
.
1



.
.
1., ()
11. 1943,
:
,
1. ,
.. 15.10.1942 .
. .,
:
1941.. ,
.
.
, , .
100
.
.

.
.
,
1
, :
1941,1942 1943 .
. , ,
, .

.
, ,
,
:
1941,1942 1943 .
,

8 , ,
.
,,
.

 1941.,
.
3. (),
., 21 10. 1943,
.,

, ,
,
, :
31. 1943
.
1. 1942. .
2. ,
10.11.1943,
.
., ., .,
,
:
, ,
,
,
31. 1943 .
: , ,

,
.
1.02.1942 .
,
..

3 () , .
10. 1943, ..46 .
3 :
,
,

,
.

 ,
.
22.02.1942 .
, 9 1 .
3. 1943 .
.
.
3. 1943 . , ,
, ,
.
.

.
65 61
. , ,
.
1.02.1942 .
1. 1942,
1943 . 3.
1943,
.
.,
.
. .
.
. 1942
1943
.
3. () . 79 1.

. , 3. 3. ,

, .
, .
, .

.
. ,
1941 . . 30 31 1943

3 , , .
.


,
.
1. 1942 .
1. 1940 .
, ,
31. 1943, , ,
.
.
, , .
10. 1944,
.
., ,
.
.,


.
,
, .
,
,
,

,
, .
,
, ,

.
, 15. 1944,
,
, :
. 320 348, ,
:
.


.
. ...195 22.

 , . ,
, 500
. 1000.

.
.
.
, (
) .
. , ,
, .
.
.
, .
.
. Z
.

.
, .
,
,
.
,


.
.
( ).

.

.
,

.
.5
.
,
.

.

.
.
,
,

 .

, . ,
, ,
.
.

.

,
.
.
() .
,

. .
,
.
.

.
.
.

.
,

,
.

.
.
b
.
.

.

.
,
().

. ,
,

.
.
. ,
.



. .

.
400 ,
.
.

.

,
, ,
. ( ).

.
,
.
.
(VII, ...24/4-1, .54)
, ,
1944,

, ,
, , 29. 1944..
. 28. 1944,
, ,


: 800
1. 3. ;
700 2. 4.
; 300
,
.
300
.

.

3. 1.
.

 ,
3. ,
. 10
24. , 41. , 4.
3. . 200
120 .

,
.
.

,
, .
1. , 30
,
,
-
. ,
, ,
, ,
.

, ,
.
, ,
, , c ,
,
. , .
.-
,
, 25. 1944.,
,
17. 24.1944. :
. ,
,
. 6...
(,
) ( 7.)
120
.
,
., -
, .


.
.

,
,

,

. :
400 , 5
150 (
,
, )-
. ,

( ), -
-
.

.
.17 22 .
100 .
, .
.
.. ..
., .
18 - -

. .
. .
19
.. -
.
20 8 . 50
.

.
:
: . .. . .,

 : . .
; . .,- . .
21
.,
() .
21/22 . .,
., 3 .
-
, - ,
.
22 4
,
:
.-. 5 .,
3 , . ,
.
;
.-. :
.. . . , . 17,30
13 ,
13,30
, .
13
. . .
- .
.
:
.- : .
. :
.- () . .
.
19 .
.
..,
..

 20 ..,
.
.
. .
23
.
, -
.
.
2/2
,
, , , ,
, .
, .

, .
19
3 , .
1 .
24 .
,
.
.
23 25 143 5 ;
34 .

,
, -

.
: , ,
.- .


.
:
: .
, ,
. .

 .
.

. 20 3
.
.
. -
1919 1923
..., .
.
.
,
,
.
,
, . - ,
- .

,
,
.
(- - )

-
2 4 .. ,
.
.-
, .
() () ()
.
,
.
4 6 . ..
.
.
...
, , .
- ,
... ,
.
- .
- .

 ...
.
.- . ,
.

.
.- .
. ,

.
- .-

.

,
.
,

. ,
.
.
.
. ,
, ,
,
.
: , ,

,
.
, ,
, .
: , ,
, , .
.
.



.- :
. , ,

.
:
. : ,
:
. :
.

, .


.

(- - )
- .. .
- 2 ..
,
.
, ,
-
- . -
.
3 4 ..

.

,
,
,
.
() ():
, ,
7. ..

.
,

 .
.

,
,
.
,
.
,
.
,



.
,

: .-, - ( ,
..32/4-5, .54)
, ,

.
(, 2. 1867 , 3. 1921)[3]
, , ,
.[4]
.[5] ,
: ,
.[6] , . [7]
[5]
, .
, [1],
.[8] ,
, ,
[1].

,
[7] 1885, .[8]
[7],

 1889. , [4] [1].

.[8] ,
, 1890.
,
, , [1].
,
.[8] ,
1893. ,
, , , ,
. , 1889.
[1].
, ,
, , .
[4] 1897. ,
, . ,
. [8] , 1898.
, [1]
( )[9]
1900.
.[1]
, ,
.[6]
, 1903. [1]
, .
1905. ,[10]
, .
[1]

1906. ,
[7] . ,

1907. . ,
[1], [11],
.[1][12].
,
[4], .
1902. ,

, 22 .[10]

.
,
. ,
, , , .
,

, .
, ,
,
,
. ,
, ,
1906. ,
, 1907. ,
, 12 . ,
,
, .
,
:
. , ,

. :
, ,
,
( [4])
, ,
, ,
, . [4]

, , ,
, ,
, ,
1908. ,[10]
.[4]
,
[10], 1909.
, .[7]. ,
:
, , , ,
. ,
, .
. -
, ,
.
( [10])
, 30. 1912, 17. 1913.
, ,
.


, . 1915.
,
, .[10]
, 1916. ,[1]
, ,
.[12] ,
1916, ,
. , ,
, , ,
1920. , . 1919.

. ,
,
,
, ,
, [1]
La Serbie,
.[6]
,
.
.[1]

1919. .[1]
, [7]
, , 18. 1919.
19. 1920. , .
[1], 1920. ,
, , , ,
, , [13].
17. 1920.
18. 1920. 18. 1920 1. 1921.
[1] 1. [14],
, 3. 1921. .[10]
1919. ,
.[1]

,
, ,
, .
,
,
. .[6]
,

 .[1]
. [12]
.[6]
, , 4. [15],
.[1] ,
, : ,
, , , , .
, , ,
, , ,
, .[15]
U vreme slavno, kada je knez Mihailo Obrenovi uspeo da od Turske carevine dobije
na upravu beogradsku tvravu, kao i gradove abac, Smederevo i Kladovo, roen je
Kosta Stojanovi (18671921), u Aleksincu, od majke Malene i oca Stevana, trgovca
poreklom iz sela Malovita kod Bitolja. Srednju kolu zavrio je u Niu 1885, kao
jedan od najboljih aka, da bi potom upisao Filozofski fakultet Velike kole u
Beogradu. Studirao je u generaciji sa uvenim Mihailom Petroviem Mikom
Alasom, stekavi na Velikoj koli univerzalna znanja koja su mu dala poetne impulse
za istraivanje prirode.
Ovako poinje ivotopis Koste Stojanovia, naunika i profesora Velike kole i
Beogradskog univerziteta, neumornog nacionalnog i politikog radnika, koji je
sastavio Miomir Gatalovi. Ovaj ivotopis uvod je u knjigu Slom i vaskrs Srbije,
koju je priredio Slobodan Turlakov, a objavila Radio-televizija Srbije.
Najuvenija dela Koste Stojanovia svakako su Tumaenje fizikih i socijalnih
pojava i Osnovi teorije ekonomskih vrednosti, ali je njegovo najpoznatije i
najintrigantnije delo upravo Slom i vaskrs Srbije, koje je decenijama amilo u tami,
i koje RTS sada prvi put objavljuje.
Prvo zaposlenje Kosta Stojanovi dobio je u Nikoj gimnaziji. U Niu, naredne
godine, objavio je svoj uveni rad Atomistika Jedan deo iz filozofije Ruera Josifa
Bokovia.Posle tri godine otiao je na studijski boravak u Pariz.
elei da stekne najvii nauni stepen doktorat matematikih nauka, istie Miomir
Gatalovi, Kosta Stojanovi se 1897. godine uputio u Lajpcig, gde je ubrzo zapao u
melanholino stanje, rezignaciju i zapitanost o svojoj daljoj sudbini. Razboleo se i
posle tri meseca bio je prinuen da se vrati u Srbiju. Posle Majskog prevrata (1903),
Kosta Stojanovi je zajedno sa Jovanom ujoviem i Milojem Vasiem postao
honorarni nastavnik Velike kole. Kada je Velika kola prerasla u Beogradski
univerzitet (1905), Stojanovi je izabran za vanrednog profesora na novoj katedri
primenjene mehanike. Univerzitet je napustio aprila 1906, kada je, u veoma
delikatnom trenutku po Srbiju, postavljen za ministra narodne privrede u vladi Nikole
Paia.
Stupivi na funkciju ministra narodne privrede, objanjava Gatalovi, Kosta
Stojanovi je odmah bio baen u vatru velikog politikog spora poznatog kao Carinski
rat Srbije i Austro-Ugarske. Kosta Stojanovi je, inae, osam puta bio ministar, u
raznim vladama. Tokom Prvog svetskog rata Stojanovi je sa srpskom vladom otiao

1915, prvo na Krf, pa u Rim, gde je vodio pregovore o buduem statusu jadranske
obale, koji zbog potpisivanja Londonskog ugovora nisu doli do izraaja. U Italiju se
vratio u prolee 1918, kada je pokuao da omogui nastavak rada srpsko-italijanskog
komiteta i da priblii stavove Italije i budueg Kraljevstva SHS, ali ni ovo
posredovanje nije bilo uspeno. U meuvremenu, od februara 1916, sa grupom
poslanika preao je u Nicu gde je organizovan Klub narodnih poslanika svih politikih
stranaka kojem je predsedavao upravo Kosta Stojanovi, a sekretar bio uvaeni
Branislav Nui. Klub je ustao protiv rada srpske vlade, uavi u otvoreni sukob sa
Paiem, i to zbog suprotstavljanja Paievim koncepcijama stvaranja Velike Srbije,
nasuprot jugoslovenskom programu koji je Klub smatrao jedinim realnim izlazom iz
ratnog sloma.
O pritajenom sukobu Koste Stojanovia i Nikole Paia govori i Slobodan Turlakov,
u pogovoru. Kosta Stojanovi, kae, vie je presvisnuo, no to je umro, videi i kao
dravnik, i kao naunik, neosnovanost budunosti i razvoja zajednike drave, koja je
nastala na srpskoj propasti, i nacionalnoj, i dravnoj. Otuda i nije udno, to u
naslovu, ovoj svojoj, kako je sam nazvao, raspravi, nije izdrao, jer Slom i vaskrs
Srbije nije dovren. Od poslednje, etvrte knjige, ostao je samo naslov, a ni trea nije
bogata izvornim materijalima.
Tokom cele knjige, naglaava Turlakov, provejava Stojanovieva temeljna potreba da
dokae da je Nikola Pai bio jedan redak oportunista i egoista, da je sve drugo u
njegovom ivotu bilo podreeno njegovoj neminovnosti u srpskom postojanju, da je
bio ovek neobrazovan, da nije znao ni jedan strani jezik, da nije bio dravnik koji
stvara svojom politikom dogaaje, ve se vukao za njima, preputajui da vreme rei i
najvee egzistencijalne probleme srpske drave... Dakle, ovek koji ne samo da nije
bio dostojan da bude decenijama na elu srpske uprave, da je, konano, najvei krivac
naeg sloma na kraju 1915.
Bavei se pasionirano Paiem, primeuje Turlakov, Stojanovi je ponekad znao i da
se zaleti, kao na primer, tvrdei da Pai nema nikakvo obrazovanje i da ne zna ni
jedan strani jezik. Meutim, Pai je pet godina studirao tehniku u Cirihu, koju,
dodue, nije zavrio, ali je svakako za to vreme morao savladati nemaki, kao i ruski,
poto je nekoliko godina, u raznim prilikama, i u Rusiji boravio.
U svakom sluaju, knjiga Koste Stojanovia Slom i vaskrs Srbije baca novo svetlo
na jedan period nae istorije, na vojni poraz Srbije 1915, i ulogu Nikole Paia u tim
prelomnim godinama.
Trenutno itam Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1918 u dva toma:
"....U tom kritinom vremenu doe na front bataljon od 1.300 kaplara-aka i kaplareakademce unapredie za potporunike, te ovi mladii popunie stareinski kadar
pukova i malo podigoe opali moral. Polazak u boj kaplara-djaka, borbeni duh i
portvovanje "pokolenja za pesmu stvorenog" opevao je dr St. Zagori u pesmi
"aka eta":
Gorda, smela, Bogovima slina,
Kao kita najlepeg cveta,
Hrabra, silna, ponosna i dina,

Za boj spremna, stoji aka eta.

Vedra ela zorom obasjana,
Srca plaha u grudima biju,
Svakom ita s oka nasmejana
Da je slatko mreti za SRBIJU.
I dok svie s krnog Ljubotena
Zora novih pregnua i nada,
Grmnu pesma eta postrojena,
Da zadrhta bedem Carskog Grada:
Otadbino krvlju pokapana,
Naa slavo, na srpski ponose,
Evo, tebi deca razdragana
Mladost svoju na rtvenik nose..."
(1941)
:

:


.
, .
13. 1941.

. ,
, ,
,

.

,


,
. ,
, ,
,
.


, .
,
.

.
, .
,
. ,

.
.
,
, ,
.
.

.


.
:
. ; - ;
; . . ; . , .
; . ,
; -, ;
, ; . ,
; . , ; ,
; , ; , .
; . , ; ,
; , ; , ;
. , ; ,
ban; , ; , ;
, ; , ;
, ; , ;
, ; , .
; , ; ,
. ; , . ; ,
. ; -, . ;
, ; ,
; . ,
; , ; .
, ; ,
; , ; .

, ; ,
; , ; , ;
, ; ,
; . , ;
, ; L. ,
; , ;
. , ; M. ,
; ,
; ,
; , ;
, ; . , .
; . , . ;
, ; . , . ; . .
, . ; , . . ; .
, . ; . , .
; , ;
, ; , ; .
, ; , .
. . ; , . ; .
, ; . ,
.; . , . , ; .
, ; ,
; , ; ,
; , . ; . ,
; ,
" . . , . ; . , .
; . , . ; . ,
. ; . , . ; -
, ; , ; , ;
, ; , ; . ,
. ; , .; . , .
; . , . ; . ,
. ; , -
; , .; , ;
, ; , ;
, ; . , ";
, ; , ; ,
; , ; , ; .
, . ; , ;
. . , ; ,
; . , . ;
, ; , .; . . ;
. ; , ; ,
; . , ; . , ; . .
, ; . , .
. ; , ; . ,
; , ; , . .
; , . . ; ,
; .

; , ; M. , ";
, ; ,
; . ,
; . , ;
, ; , ; , ;
, ; , ;
. , ; . ,
; . ,
; . , ; . .
, ; . ,
; . , ; . M.
, ; . Antic,
; . M. , ; . ,
; . , . ;
. , . ; . , .
; . . , . ; . .
, . ; . ,
; , ; , ;
, ; , ;
, ; . , ; , ; M.
, ; . ,
; . , . . , Baltic,
; . , ; . ,
; . , ; .
, ; ,
; , ; . ,
. ; . ,
; . , . ; .
, ; . ,
; , ; . ,
; ,
; . , ; ,
; . , ;
, .; , . . . ;
, .; , .; , ;
, ; , ;
. , ; , ;
, ; , ; .
, ; . ,
; . , ; .
, . ; . ; .
, ; . , ; . , ; .
-, ; . , ; . ,
; . M. , ; .
, ; . ,
; M. , ; ,
, ; , ;
, - ; ,
; , ; , ;
, ; . . , ; ,

; , ; , ;
. . , . ; . , ;
. . , . ; . , .
- ; . ,
; . , . ; . ,
; . , ; .
, . - ; . . . , .
- ; . , . ; . , . ; .
, . ; . , . ;
, ; .
, . ; . , ; .
. , ; . M. ,
; , ; ,
; . , ; .
, ; . ,
; . . , ; .
, ; ,
; . , ;
, ; . , ;
, ; ,
; . , ; ,
; , ; ,
; , ; , ; . , .
; . , ;
, ; , ; ,
; M. , ; . .
, ; . , , . , ,
; , ;
. , ; ,
; , ; .
, - ; . ,
- ; ,
; , ; , ;
, ; , ;
, ; , ; ,
; . , ; .
, ; . , ;
, ; . . ,
; , ; . , ;
, ; . , ;
, ; . ; .
. , ; , ; .
, ; . , ; . , ; .
M. , , ; , ;
, ; , ; . , ; .
, ; . , ; ,
; , ; , ; .
, ; . , ; . , ;
. , ; , ; , ;

 , ; , ; .
, ; . ,
; , ; ,
; , ; ,
; , ; ,
, , ; ,
; , ; , . .;
, ; , ; ,
; , ; M. ,
; , ; , ; ,
, , ; . . , ; .
, ; , ; ,
; , ; , ; .
, ; , ; , . ;
, ; , ; M. ,
; . , ; , . ; . ,
; . , ; . , ; ,
.; , ; , ;
, ; , ; . , ; .
, ; . , ; , ;
, ; . , ;
, ; , ; . ,
; , ; . , ; .
, ; , ; ,
; , ; , ;
. , ; . . , ;
, . ; . , ; . . ,
, ; , ; , ;
, ; , ; ,
; , ; , ;
, ; , ; , ;
, ; , ; , ;
, ; , ; ,
; , ; , ;
, ; , ;
. , ; . , ;
, , , ; ,
; , , . , ; , ; . .
, ; . . , ; , ;
, .
(18. 1869, , 4. 1951,
) , ,
19. 15. 1920. .

.
, 1897.

. 1900.
. 1900. 1904, ,
1904. 1906, .
1906,
. 1911,
, .
1913. 1919,
, . ,
1920.
, ()
.
, , ,
(1913)
(1922/1923), (1920.
1921). ,
1922. ,
1935. .
.
. 1951. .
7. 1869.
. ,
, 1898.

.

1900. . , , , .
().

: .
! ,
.
1941.
, ,

,
.
.

,
1943.
.

1944.

 . 1951.
.

,
.
,
.

. .
.
.
.
, ,
.

.
,
.
. ,
, .
.
-


,

. " ,
."
,
,
.
.
a.
.

. "
.
." ,

""
. " "
,
, .
1941,

. .
.
, ,
.
,
- .
.
. ,
.
.
.
,
,
.
, .
,
, . , ,
, .
,
""
,
,
.

() .
""
, .

 .
- ,

.
"" ,
,
, ,
,
. ,

.

. - , . ,
,
,
, 1941. ,
.

.
, ,


.
"",
.
. ,
,
, ,
.

, ,
. ,
, , , :
- , , ,
, . ,
.
""
. ,
.
- ? ? ? ?
- , , - ,
.
- . .
- , - . .
, ,
: , , ?
- , . , ,
... . ,
,
.

- , , ; , ,
, ... .
.
: - , , ,
, ... .
, : - ,
.
- - ,
, .
- ? - .
- , ! - . .
. , .
,
, ...
, ,
,
.
?
.
?
( , )
1917. ,
,
" , " ,

. ,
, ,
. , "
" .
,
"
".

" "

? !
""
?
, , ,
. .
, 12,
19. 1943.
Slobodan Jarevi o zulumu nad Srbima na Kosovu i Metohiji
Arnauti u slubi Evrope i Turske
Turske vlasti nikad nisu odgovorile na pismo Konzulata Kraljevine Srbije u
Pritini o okolnostima ubistva i zlostavljanja Srba na Kosovu i Metohiji ali su na
te zloine Arnauta (Albanci) murele i Austro-Ugarska ko i ostale velike sile.

U nedelju pred urevdan 1905.

godine, u Patrijarijskom manastiru Pekoj Patrijariji u Pei - stiskalo se
mnotvo srpskog pravoslavnog sveta.
Molili su se Bogu istrajno, kao retko
kad ranije. S roditeljima su i deca
najmlaeg uzrasta. U kuama su
ostala, sa pokojim lanom porodice,
samo ona koja nisu prohodala. Prijatni
melodian ali prodoran glas mladog
svetenika Teodosija odzvanjao je u
mukloj tiini. Prelepe freske nisu, kao
u drugim prilikama, privlaile poglede
prisutnih. Ophrvala ih je muka i strah.
Prethodnih dana su Arnauti besneli u
Pei i okolnim selima progonili su,
tukli, pa i ubijali Srbe. Neke su devojke oteli s panjaka i sa njiva i
zatvorili ih u svoje kue, opasane visokim zidovima. Kako je Srbima
danas izgledalo bezazleno ono to su Arnauti Srbima ranije inili
kad su im otimali stoku i sekli najbolja stabla u umama. Oni danas
ubijaju Srbe, a turska vlast to blagonaklono gleda. Uverili su se da
je uzaludno podnositi albe i moliti turske oficire i inovnike za
pomo. Nije usledila nikakva korist ni od obraanja ruskom,
austrijskom i bugarskom konzulu. Srpskog konzula nisu smeli ni da
sretnu, a kamoli da slobodno uu u zgradu Konzulata Kraljevine
Srbije u Pritini, jer bi to Arnauti mogli videti.
Peka nahija je u crno zavijena. Arnautski poglavica Sulejman
Bajazitovi iz Pei se toliko osilio da su mu se sklanjali i turski
vojnici. Oni su ga zvali Sulj Kasap. Na zlu glasu su i njegovi
pobratimi: Niman Dervievi iz Istoka i Ismail Nimanovi iz Belog
Polja. I oni ubijaju, prebijaju i pljakaju srpski pravoslavni svet. Iz
dana u dan, ovoj trojici se pridruuje sve vie Arnauta. Voe su
birale ko e od njih, odreenog dana, u nekom naselju, uiniti ovo ili
ono zlo Srbima.
Peku nahiju su zahvatili pravi neredi. Ova trojica Arnauta, sa
svojim pritajenim plemenskim stareinama, uzela su vlast u svoje
ruke. Turci su to, na neki udan nain, podnosili. Dobijao se utisak
da su preuzimanje vlasti i odobravali, jer retkim estitijim Turcima
nije polazilo za rukom da obuzdaju Arnaute. Stideli su se, pred
stranim konzulima, necivilizovanog, bolje je rei - zloinakog,
ponaanja Arnauta, pa su obavetavali pae, ili turske diplomate u
Sofiji i Beogradu, ali sve je bilo uzalud.
Neto nade su Srbi polagali u dananji dan, jer je svoj dolazak u
Svetu Patrijariju, preko srpskih svetenika, najavio konzul

Kraljevine Srbije iz Pritine, gospodin Miroslav Spalajkovi. Dok je

otac Teodosije itao iz svetih tekstova, oni su u sebi molili Boga da
Spalajkovi ubedi turske stareine i oficire da uhapse Sulj Kasapa i
njegove zlotvore. Bilo je glasova od dobrih Turaka da je srpski
konzul o svemu obavestio Kralja Petra Prvog u Beogradu, pa je
suveren naloio svojim diplomatama u Carigradu da kod sultana
porade na spasavanju srpskog naroda u Pei i okolini. Ubeen da e
turske vlasti imati nalog iz Carigrada za preuzimanje energinih
mera protiv Sulj Kasapa, Spalajkovi je, pri pripremi svog puta u
Pe, pozvao u drutvo i ruskog konzula grofa Tuholku, raunajui s
tim da e njegovo prisustvo, kao predstavnika najmonijeg carstva,
pomoi da se Turci u Pei odlunije obraunaju s arnautskim
ubicama i razbojnicima. No, desilo se neto zbog ega je srpski
konzul zanemeo. Dan uoi polaska u Pe, Tuholka je, zvaninim
dopisom, obavestio Spalajkovia da odustaje od posete Pei, a u
poverenju je rekao svom srpskom kolegi, i linom prijatelju - da je
takva odluka stigla iz Sankt Peterburga. U tom momentu, nije znao
kakvi su to, trenutni, vii dravni interesi uslovili da ruska
diplomatija, naglo, uskrati pomo ugroenom srpskom narodu,
mada su je Rusi stalno obeavali. Pretpostavio je da je Rusija
promenila stav na pritisak drugih velikih sila Evrope, koje su, to se
znalo, inile sve da se onemogui da balkanske drave Grka,
Bugarska i Srbija oslobode svoje istorijske i nacionalne zemlje
vievekovne turske okupacije.
Miroslav Spalajkovi je doputovao u Pe, sa svojim saradnikom
Milanom Rakiem i uiteljem Bojkom Mirkoviem, u nedelju
predvee. Dovezao ih je, svojim kolima - s konjskom zapregom,
srpski domain iz Pritine, Boro Savi. Nekoliko kilometara ispred
Pei, Spalajkovievo vozilo su saekali naoruani turski vojnici
suvarije na dobrim konjima. Oficir je obavestio srpske diplomate
da su putevi nesigurni, jer arnautski razbojnici presreu i pljakaju
putnike hriane, a ne prezaju ni od napada na Turke.
Vojnici su jahali ispred i iza zaprege, a neki su to inili i s bonih
strana. Goste je doekao stareina Patrijarijskog manastira otac
Miron orevi, koji im je, suznih oiju, rekao da su ljudi udaljeni
od Patrijarije i da niko od srpskih vienijih ljudi i stareina - iji su
najmiliji ubijeni ili im kerke otete i odvedene u arnautske porodice,
nee moi da se sastane sa srpskim diplomatama. Objasnio je da su
svi ljudi s jutranje molitve eleli da saekaju njihov dolazak, ali su
turski policajci stigli i im je molitva obavljena, okupili su narod
ispred Manastira i objavili naredbu turske vlasti da se carski
podanici ne smeju sastati sa srpskim konzulom - pod pretnjom
najstroih kazni. Ulice oko Manastira su zaposeli turski vojnici, pa
mu, toga dana, niko vie nije mogao prii.

Tokom veeri, u Manastir je doao vii turski oficir i obavestio je

Spalajkovia da je muteserif naredio da se planirani odlazak srpskih
diplomata do manastira Deana zabranjuje. Objanjavao je to
injenicom da su putevi nesigurni, jer je u celom kraju mnogo
arnautskih razbojnikih bandi, koje turska vojska i policija ne mogu
da razoruaju. Na pitanje Spalajkovia kako, uz takve neprilike,
turska vlast namerava da zatiti srpsko stanovnitvo, odgovorio je
da nije ovlaen da o tome razgovara sa srpskim konzulom.
Spalajkovi je obeao da e odustati od puta za Deane, mada e
ga, dodao je, poznanici prezirati to nije posetio najveu srpsku
svetinju. Molio je oficira da prenese muteserifu predlog za prijem
srpskih diplomata, kako bi razgovarali o zatiti Srba u Metohiji.
Oigledno, oficir je ovo oekivao, pa je odluno rekao da je,
narednih dana, muteserif zauzet.
Sutradan su se srpske diplomate spremale za povratak u Pritinu.
Bile su potitene do beznaa. Vraaju se neobavljena posla.
Spalajkovi i Raki su doli da obaveu turske vlasti na razoruanje
arnautskih razbojnika, a predstavnici te vlasti nisu eleli ni da se
sretnu s njima. Sad im je postalo jasno da su zahtevi srpske
diplomatije u Carigradu bili bezuspeni vlasti u Pei nisu primile
nikakve naredbe od Porte, u vezi sa zatitom ugroenog srpskog
naroda. Spalajkovi se oseao vie nego nemonim usamljen je.
Protiv ovog vrtloga zloina, nema ta da uradi. Na upozorenja Vlade
Kraljevine Srbije, Turska se ne obazire. Austrija, Francuska,
Engleska i Nemaka gaje prema Turskoj simpatije i nimalo im ne
smeta to je hrianski svet u njoj podvrgnut tako bezdunoj tiraniji
i zloinima. Spalajkovi je imao potpune podatke o tome da je
Sulejman Bajazitovi (Sulj Kasap) bio plaen od Austrije da terorie
Srbe, o emu su turske vlasti imale saznanja - i to su sluenje svog
dravljanina stranoj sili podnosile. Sulj Kasap je dobijao veliki
austrijski novac preko katolikog svetenika Zefa iz sela Zlokuana.
Ovaj podatak je, niko ne zna iz kojih razloga, saoptio uitelju u
Pritini, Bojku Mirkoviu, niko drugi do austrijski konzul u Kosovskoj
Mitrovici, gospodin Cambauer.
Nema sumnje, Rusija je bila naisto s ovakvim stanjem u
Metohiji, pa nije dozvolila da se njen konzul izlae
nipodatavanju od strane turskih vlasti u Pei. Zato je
spreila grofa Tuholku da putuje sa Spalajkoviem.

Turski Sultan Abdul Hamid

drugi,
nazvan i Krvavi Sultan
zbog terora koji je
sprovodio - vladao je od
1876-1909.
Spremajui se za povratak u Pritinu, Spalajkovi je dozvolio
koijau, Bori Saviu, da poseti prijatelja u Pei. No, kad se Savi
vraao Patrijariji, presreli su ga razbojnici Sulj Kasapa i premlatili,
a zatim su upali u kuu Savievog prijatelja i zaklali ga - pred svim
lanovima porodice. Malo je rei da je ovo zaprepastilo srpske
diplomate. Oni su traili hinto sastanak sa muteserifom, ali su sreli
samo onog visokog turskog oficira koji ih je posetio u
manastirskom konaku prve veeri. Turin je bio odluan nema
nikakvih razgovora oko ovog ubistva. Rekao je da e to turski
istrani organi ispitati i kazniti krivce, a da predstavnici druge
drave ne treba o tome da brinu. Odluno je rakao da je to
unutranji problem Turske. Turski oficir je dodao Spalajkoviu da su
Srbi u Turskoj skloni da izazivaju Arnaute, jer se ponaaju neprilino
pravilima islamske vere i islamske drave. Prijateljski je otkrio
Spalajkoviu da su Arnauti bili iritirani izlaskom Savia iz Manastira,
koji je, po odluci vlasti, bio blokiran. A eto, Savi se usudio da tu
blokadu narui. Turin je dodao da je i ovaj ubijeni Srbin kriv, jer je,
kao i ostali, bio obaveten o naredbi da ne sme sresti nikoga iz
srpskog konzulata u Pritini. Arnauti su ga, zbog prekraja te
naredbe, kaznili smru. Da bi ostavio utisak pravednika, turski oficir
je zakljuio: Arnauti nisu smeli da uzimaju pravdu u svoje ruke.
Kada se Spalajkovi spremao da krene put Pritine, dojahao je do
manastira isti turski oficir ni jednom prilikom, nije rekao
Spalajkoviu svoje ime. Glumei dobronamernog predstavnika

vlasti, obavestio je Spalajkovia da e turski andari povesti uitelja

iz Pritine, Bojka Mirkovia, da bi ga ispitali. Garantovao je da se
Mirkoviu nee nita loe desiti i da e ga andari, zbog opasnosti
od arnautskih razbojnikih bandi, otpratiti do kue u jednom selu
pored Pritine. Ovoj odluci, Spalajkovi nije mogao da se
suprotstavi, jer je Mirkovi bio turski dravljanin.
Turci su Mirkovia odveli i dva dana ga ispitivali. Zatim su ga
andari izveli i obeali da e ga otpratiti do kue. Ubili su ga
odmah po izlasku iz Pei i telo mu bacili u ipraje. Neki Srbi su ga
pronali i obavestili svetenike u Pei. Telo mu je odvezeno u selo i
sahranjeno.
Turske vlasti nikad nisu odgovorile na pismo Konzulata Kraljevine
Srbije u Pritini o okolnostima ubistva Bojka Mirkovia.
Na Spalajkoviev predlog, istragu o ovom zloinu, nisu eleli da
zatrae od turskih vlasti konzuli nijedne druge drave.
Srpska Crkva u Drugom svetskom ratu
Iz Arhiva Sv. Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne
Crkve
Priredio Episkop Atanasije
Poseban otisak iz zbornika Serbia i komentari za 1990. / 91.
Izdanje Zadubine Miloa Crnjanskog
U okviru "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na
Internetu" na Internetu objavili: Zoran Stefanovi, Nataa
Devetakovi, Milan Stoji i Mihailo Stefanovi, februara
2000.
Sadraj
Re prireivaa
IZVETAJ
Poetak rata. Prvi vazduni napad na Beograd
Evakuacija Njegove Svetosti Patrijarha i osoblja Svetog Arhijerejskog Sinoda
u manastir Rakovicu
Dolazak u Beograd izbeglih srpskih arhijereja iz Stare Srbije - Makedonije
Prekid veza sa unutranjou i razgranienje naih pokrajina

Nastojanja da ce Njegova Svetost Patrijarh pusti na slobodu

Zatoenje Njegovog Preosvetenstva Episkopa ikog gospodina Nikolaja
Zatoenje i pogibija Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita
dabrobosanskog Petra i Episkopa gornjokarlovakog Save
Pogibija Preosveenog Episkopa banjalukog
Pogibija Episkopa ekomoravskog Gorazda
Stradanje naeg naroda u Hrvatskoj
Osnivanje komisije za prikupljanje podataka o stradanju Srba
REKAPITULACIJA
PREGLED POBIJENOG SVETENSTVA SRPSKE PRAVOSLAVNE
CRKVE U VREMENU 1941-1945 GODINE
Zbrinjavanje izbeglica svetenika i crkvenih slubenika
Odnos Srpske Pravoslavne Crkve, prema okupatorskim i posebno dravnim
srpskim vlastima
Pritisak na Crkvu da se umea u politiku borbu i ignorisanje Crkve i njezine
autonomije
Kontrola rada Svetog Arhijerejskog Sinoda i cenzura
Progoni i hapenja svetenstva
OSLOBOENJE
Organizacija i uspostava novih dravnih vlasti
Stav Srpske Pravoslavne Crkve prema novim dravnim vlastima
Poseta lanova Svetog Arhijerejskog Sinoda Kraljevskim namesnicima
Obnavljanje crkvenog ivota u krajevima koji su bili pod N. D. Hrvatskom
Arhiepiskopija beogradsko-karlovaka, Srem
Eparhije u Narodnoj Republici Hrvatskoj
Eparhija gornjokarlovaka
Eparhije u Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini

Zvornikotuzlanska eparhija
Dabrobosanska eparhija
Zahumskohercegovaka eparhija
Banjaluka eparhija
Pravoslavna crkva u Sloveniji
Stanje eparhija koje su bile pod italijanskom, bugarskom i maarskom
okupacijom
Dalmatinska eparhija
Eparhija rakoprizrenska i smrt Episkopa Serafima
Stanje u eparhiji Bakoj
Stanje u Junoj Srbiji po osloboenju
Crna Gora
Dolazak Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gavrila u otadbinu
Sveti Arhijerejski Sabor
PRILOZI
I Zapisnik sednice redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora 20.
aprila/3. maja 1947.
II Zapisnik sednice redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora 22.
aprila/5. maja 1947.
III Zapisnik sednice redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora odrane
30. aprila/13. maja 1947.
IV Pretstavka Saveznoj vladi o crkvenim prilikama u Makedoniji
Re prireivaa
Redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora 20. aprila 1947., zapoelo je
razmatranjem Izvetaja o radu Sv. Arhijerejskog Sinoda od 1941. do 1946. U
saoptenju Odbora za pregled tog Izvetaja, koje je podneo tadanji Episkop Banatski
Damaskin, istaknuto je da su ce "u ovom vremenu odigrali vani i sudbonosni
dogaaji po nau Crkvu i narod, te je ovo ne samo izvetaj o radu Sv. Arhijerejskog
Sinoda, nego i prikazivanje istorijskih dogaaja koji su ce desili u ivotu nae Crkve i
naroda, od poetka okupacije nae zemlje od neprijatelja do danas". (A. S. br. 77). Da
ce taj izvetaj zaista "bitno razlikuje od ranijih" uverio sam ce i sam, godinama
istraujui bogatu grau Arhiva Sv. Arhijerejskog Sinoda, koju sam u znatnoj meri i
navodio u svojim radovima Zato, kada mi ce urednitvo Serbie i komentara obratilo
sa predlogom da, povodom pedesetogodinjice 1941., objavi jedan istorijski prilog o
Srpskoj Crkvi u Drugom svetskom ratu, smatrao sam da bi najpogodniji mogao biti
upravo Izvetaj o radu Sv. Arhijerejskog Sinoda od 1941. do 1946. Kako on,
meutim, zajedno sa Prilozima, obuhvata preko est stotina stranica, jer sadri i

pojedinosti o administrativnim i materijalnim pitanjima ratnog doba, uzeo sam u obzir

namenu i obim zbornika Serbia i komentari i prihvatio da priloim upravo one delove
Izvetaja koji "prikazuju istorijske dogaaje" i mogu biti od ireg znaaja za nau
naunu i kulturnu javnost.
Kada izvetaj o radu Sv. Arhijerejskog Sinoda od 1941. do 1946. jednom bude
objavljen u celosti, videe ce da u njemu nema ni jednog jedinog podatka koga bi ce
Crkva mogla postideti. Pokazae taj dokument samo punu istinu o dranju Srpske
Crkve u najteem nevremenu nae istorije. Pored svih gubitaka i razaranja, sa
postradalim i izgnanim monasima, svetenicima, arhijerejima, jo i sa zatoenim
svojim poglavarom, Patrijarhom Gavrilom, a sa njim i Episkopom ikim, Nikolajem,
Srpska Crkva nije bila obezglavljena ve., mudro voena. Krst svoj nosila je
uspravno. ista pred Sveznajuim Bogom, Srpska Crkva je, tako, u svemu delila
sudbinu svog velikomuenikog naroda.
Episkop Banatski Atanasije

IZVETAJ
Srpska crkva u Drugom svetskom ratu
Iz Arhiva Sv. Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve

Sin. br. 1060/zap. 237 iz 1947. Iz sedn. 27. / 14. marta 1947.
SVETOM ARHIJEREJSKOM SABORU Srpske Pravoslavne Crkve
Beograd
Na osnovu lana 64. t. 33 Ustava Srpske pravoslavne Crkve, Svetom Arhijerejskom
Sinodu je ast podneti Svetom Arhijerejskom Saboru sledei
Izvetaj
Od poslednjeg redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora odranog izmeu 25.
aprila/9. maja 1939. i 13. / 26. maja 1939. Sveti Arhijerejski Sabor je odrao tri
vanredna zasedanja. I to
I) izmeu 10. / 23. novembra 1939. -1. / 14. decembra
II) izmeu 12. / 25. novembra 1940. -28. novembra/11. decembra 1940.
III) izmeu 14. / 27. marta 1941. -18. / 31. marta 1941.
Prva dva vanredna zasedanja izazvana su tekim unutranjim politikim prilikama u
vezi t.zv. sporazuma o reenju hrvatskog pitanja i obrazovanja samostalne hrvatske

banovine, na ijoj ce teritoriji zateklo iz delova osam eparhija 856.260 pravoslavnih

dua.
Nain na koji je ovaj sporazum donesen, bez znanja ak i pojedinih lanova
Kraljevske vlade, progoni koji su vreni protiv pravoslavnih Srba, odbijanje zatite
progonjenih i na najmerodavnijim mestima, izazvali su u naem narodu muan utisak
i veliku brigu za budunost nae crkvene i dravne zajednice, a i potrebu da ce ta
zajednica poto-poto spasava i svaki subverzivni rad protiv te zajednice sprei.
Tree vanredno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora izazvano je sudbonosnim
dogaajima koji su u to doba zavladali itavom Evropom i tekim poloajem i nae
drave, koja je tim dogaajima obuhvaena pristupanjem njezinim t.zv. trojnom
paktu.
Kada je Svetom Arhijerejskom Sinodu saopteno da je sklapanje pakta neminovno,
Sveti Arhijerejski Sinod je bio svestan, da ovde nije u pitanju samo drava ve i ast i
ponos naeg celokupnog naroda njegove tradicije i njegove svetinje, i na sve ove
dogaaje nije mogao ostati indiferentan, ve je smatrao za potrebno, da i Sveti
Arhijerejski Sabor kae svoju odsudnu re o ovim dogaajima i odredi liniju kojom
crkva u zatitu Srpskog naroda i njegovih svetinja mora ii.
Neposredno pred sam dan sastanka ovoga Sabora nou od 13. / 26. marta na 14. / 27.
mart 1941. preuzeo je u zemlji kraljevsku vlast Njegovo Velianstvo na mladi Kralj
Petar II. Samim ovim aktom obeleen je put kojim na narod treba da poe. Tim
aktom spaena je ast naeg naroda i drave i spreeno skretanje sa naeg
nepromenljivog istorijskog puta. Narod je pozdravio radosno stupanje Njegovog
Velianstva Petra II na Kraljevski presto i novu situaciju tim velikim dogaajem
stvorenu, a istovremeno pozdravio radosno i ulogu Srpske pravoslavne Crkve u vezi
ovoga velikog preokreta u naoj zemlji.
Sveti Arhijerejski Sabor je sa zahvalnou primio i odobrio stanovite Svetog
Arhijerejskog Sinoda izraeno u prestavci Njegovom Visoanstvu Knezu Pavlu iz
razloga to je na celokupan narod i miljenjem i raspoloenjem protivan
inaugurisanoj politici i orijentaciji nae dravne politike, koja je u protivnosti sa
religioznim i etinim naim shvatanjima, tradicijama, idealima nacionalnim ponosom
i slavom, kao i u oiglednoj opreci sa svim zavetnim mislima, vekovnim amanetima
njegove slavne prolosti.
Sveti Arhijerejski Sabor je istovremeno stupio u prisnu vezu sa novoobrazovanom
Kraljevskom vladom i poto je doneo potrebne zakljuke za svaku eventualnost
zavrio je ovo svoje vanredno zasedanje dana 18. / 31. marta 1941.
U smislu donesenih Saborskih zakljuaka, preporueno je Preosveenoj G. G.
Eparhijskim Arhijerejima, da preduzmu potrebne mere, da ce narod obavetava,
jedinstvo i sloga u narodu odrava, da ce red i poredak uva i da ce jerarhija stavi u
slubu Kralja i Otadbine.
U sluaju rata da Eparhijski Arhijereji do krajnjih granica mogunosti ostanu u svojim
Eparhijama i vre svoje dunosti i da ce u sluaju nevolje upravljaju po savesti.

Njegovoj Svetosti Gospodinu Patrijarhu i lanovima Svetog Arhijerejskog Sinoda

preporueno je, ako do rata doe da prema datim prilikama ostanu na svojim mestima
i koliko je to mogue odravaju vezu sa Eparhijskim Arhijerejima.
Poetak rata. Prvi vazduni napad na Beograd
Dana 6. aprila 1941. po novom kalendaru otpoeo je rat. Izjutra toga dana oko 7 sati
usledili su prvi napadaji neprijatelja iz vazduha na Beograd. Prve razorne bombe pale
su u neposrednoj blizini desnog boka Patrijariskog dvora i to dve su bombe pale u
portu Saborne crkve a trea je udarila pored desnog ugla stare kue Ivana Pavlovia.
To je bio prvi talas vazdunog napadaja za kojim su sledili dalji redom i trajali sa
prekidima ceo prvi dan. Dejstvo razornih bombi bilo je teko i nepodnoljivo. Zgrada
Patrijarije sem svojih donjih hodnika u koje su ce sklonili Njegova Svetost Gospodin
Patrijarh, Preosveeni Episkop niki Gospodin Jovan i Preosveeni Vikarni Episkopi
Arsenije i Valerijan kao i sva ostala bratija i osoblje, koje u zgradi stanuje, nije imala
nikakvog naroito spremljenog sklonita.
Evakuacija Njegove Svetosti Patrijarha i osoblja Svetog Arhijerejskog Sinoda u
manastir Rakovicu
Kada su oko 11 sati pre podne napadaji popustili Njegova Svetost Gospodin Patrijarh
zajedno sa Preosveenim Episkopom nikim Gospodinom Jovanom sklonio ce u
manastir Rakovicu. Ve sledee noi izmeu 6. i 7. aprila Njegova Svetost otputovala
je iz manastira Rakovice u manastir iu - jer je prevladalo miljenje da Njegova
Svetost treba da sledi Kraljevsku vladu, a odavde u manastir Ostrog gde su ga
nemake vojne vlasti dana 25. aprila 1941. u 6 sati izjutra zatekle i liile slobode ...
Poto su sednice Svetog Arhijerejskog Sinoda trajale sve do uoi samog
bombardovanja Beograda, ostao je neizraen posao ovih sednica da ce pokualo
odmah po povratku iz manastira Rakovice da ce sredi ovaj posao i nastavi koliko
toliko normalan rad u kancelarijama. No kako su nemake vojne vlasti ve 23. aprila
zauzele i samu zgradu Patrijarije a osoblju kancelariskom kao i domaima zabranile
uopte ulaz u zgradu, ostao je jedan deo posla nedovren, a poslovna akta nesreena,
onako kako ih je svaki pojedini inovnik, ne nadajui ce da bi vojska uopte mogla i
misliti na zauzimanje Patrijariskog dvora i kancelarija centralnih crkvenih vlasti, na
svome kancelariskom stolu ostavio.
Na taj nain prekinut je svaki rad u kancelarijama centralnih crkvenih nadletava i
svaka veza sa arhivama ovih nadletava i tako ceo rad crkvenih centralnih i eparhiskih
nadletava u Beogradu onemoguen ...
1. maja doveden je u Beograd Njegova Svetost Patrijarh i smeten u zatvoru biveg
Okrunog suda za grad Beograd u Aleksandrovoj ulici br. 5 u eliji br. 12 gde je ostao
sve do 5. maja 1941. godine.
G. G. vikarni Episkopi su odmah uspostavili vezu i sa komesarima ministarstava da bi
omoguili funkcionisanje crkvenih nadletava i izdejstvovali osloboenje Njegove
Svetosti Patrijarha. Uspeli su samo utoliko, da je Njegova Svetost Patrijarh iz sudskog
zatvora premeten u manastir Rakovicu, dana 5. maja 1941. godine.

Dolazak u Beograd izbeglih srpskih arhijereja iz Stare Srbije - Makedonije

Dana 5. maja prispeo je u Beograd Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit
skopski Gospodin Josif, ija je eparhija okupirana od Bugara i koji je bio primoran da
ce sa nje povue.
Neposredno iza toga prispeo je u Beograd Preosveeni Episkop zletovsko - strumiki
Gospodin Vikentije, koji je takoe zbog bugarske okupacije morao napustiti svoju
Eparhiju. U to vreme doveden je u Beograd iz Zagrebake tamnice i
Visokopreosveeni Mitropolit zagrebaki Gospodin Dositej i, kako je u zagrebakom
zatvoru bio isprebijan, izbavljen je iz beogradskog zatvora i smeten odmah u
Sanatorijum ivkoviev u Beogradu na leenje[1].
[1]

13. januara 1945. upokojio ce u Gospodu u Vavedenjskom manastiru u

Beogradu i u nedelju 14. januara sahranjen pored manastirske
crkve" (Br. 40 Zap. 2 iz 1945). - Prim. pr.

Prekid veza sa unutranjou i razgranienje naih pokrajina

Nemci su, zauzevi nau zemlju, razdelili ovu na est okupacionih zona i to:
1) Srbija sa Banatom i jednim delom Slovenije podpala je pod nemaku okupacionu
zonu;
2) Hrvatska sa Slavonijom, Sremom, Bosnom i Hercegovinom i jednim delom
Dalmacije i Sandaka podpala je pod novo osnovanu N. D. H.;
3) Baranja, Baka i Meumurje podpale su pod maarsku okupacionu zonu;
4) Juna Srbija sem zapadnog dela te pokrajine i jugoistoni deo Srbije podpali su pod
Bugarsku okupacionu zonu;
5) Zapadni deo Srbije, Kosovo i Metohija podpao je pod Albansku vlast ali pod
okupaciju Italijansku;
6) Crna Gora sa Sandakom i Bokom, delom Dalmacije i jednim delom Slovenije
podpale su pod okupacijsku zonu Italije.
Kako je svaka okupaciona zona za nae dravljane bila neprolazna granica,
onemoguen je bio svaki meusobni saobraaj centralnih crkvenih vlasti sa onim
eparhijama, koje su bile van Srbije kao nemake okupacione zone, kao i meu
eparhijama koje su ce nalazile u raznim okupacionim zonama.
Na teritoriji Srbije nalazili su ce Preosveeni G. G. Arhijereji: iki Nikolaj, Timoki
Emilijan, Niki Jovan, Branievski Venijamin, abaki Simeon i Banatski Damaskin.
Izvan teritorije Srbije u svojim seditima ostali su: Mitropolit crnogorsko-primorski
Joanikije, dalmatinski Irinej i rako-prizrenski Serafim (pod italijanskom
okupacijom), baki dr. Irinej (pod maarskom vlau) i zvorniko-tuzlanski Nektarije
(pod hrvatskom vlau), a Preosveeni vikarni Episkop Sremski Valerijan pa leenju
u Splitu, gde je posle kraeg vremena preminuo.

ulo ce za Mitropolita dabrobosanskog, Njegovo Visokopreosvetenstvo Gospodina

Petra, Episkopa gornjokarlovakog Gospodina Savu i Episkopa zahumsko hercegovakog Gospodina Nikolaja, da su odmah po okupaciji stavljeni u internaciju.
Dana 15. maja 1941., prispeo je u Beograd zvaninik Crkvenog suda Eparhije
Banjaluke i doneo vest (vidi Sin. br. 47 iz 1941.) da je Preosveeni Episkop
banjaluki Platon dana 5. maja 1941. odveden od ustaa iz svoje rezidencije i ubijen i
mrtvo telo njegovo pronaeno je 24. maja 1941. u reci Vrbanji na uu u Vrbas a
potom sahranjeno na vojnikom groblju u Banjaluci.
U inostranstvu Preosveeni Episkop budimski Gospodin Georgije ostao je na svom
mestu, dok ce za Preosveenog Episkopa mukaevsko - prjaevskog Gospodina
Vladimira ulo da je interniran od maarskih vlasti.
Nastojanja da se Njegova Svetost Patrijarh pusti na slobodu
Jo dok je trajala komesarska uprava insistirano je u vie mahova preko komesara
Ministarstva pravde da ce pitanje saziva Svetog Arhijerejskog Sinoda rei uz uslov da
ce Njegova Svetost Patrijarh pusti na slobodu, ali ce u tome nije uspelo. Kada je
septembra meseca 1941. godine obrazovana Srpska vlada na elu sa generalom
Milanom Nediem, preduzimani su ponovni koraci da ce Njegova Svetost pusti i da
mu ce omogui obavljanje njegovih crkvenih dunosti kako bi ce omoguio pravilan i
zakoniti kanonski ivot Srpske pravoslavne Crkve i njezinih najviih tela i vlasti. (V.
br. 1992/zap. 97 iz 1941. god).
Prilikom svakog linog susreta s Pretsednikom vlade ova je molba ponovljena. 29.
aprila 1943. ponovo je moljen Pretsednik vlade da preduzme sve to mu je u moi da
ce Njegova Svetost oslobodi i da mu ce omogui slobodno vrenje njegovih dunosti
(Br. 902 iz 1943.). Pretsednik vlade je na ovo 1. maja odgovorio: "Sa aljenjem Bac
izvetavam da mi je Vojni zapovednik g. general Bader prilikom poslednje
intervencije napomenuo da ce molbama odnosno Njegove Svetosti vie ne obraam."
25. maja iste godine ef nemake policije sigurnosti izvestio je da je Njegova Svetost
Patrijarh "u interesu njegove line sigurnosti" premeten iz manastira Rakovice u
manastir Vojlovicu (Zap. br. 137 iz 1943.).
Izmeu 1. jula i 28. septembra 1943. ponovo je dva puta moljeno da ce Njegova
Svetost oslobodi. U toku zasedanja u septembru te godine svi lanovi Svetog
Arhijerejskog Sinoda su posetili Pretsednika vlade i molili da ce ponovo zauzme da ce
Njegova Svetost pusti.
Sva su ova zauzimanja ostala bez uspeha i Njegova Svetost Patrijarh je 14. septembra
1944. zajedno sa Njegovim Preosvetenstvom Episkopom ikim Gospodinom
Nikolajem sproveden u Nemaku.
Zatoenje Njegovog Preosvetenstva Episkopa ikog gospodina Nikolaja
Iz izvetaja Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita skopskog Gospodina Josifa
koji je pod 1) priloen ovom izvetaju vidi ce kako ce sa strane okupatorskih vlasti

mislilo o linosti Njegovog Preosvetenstva Episkopa ikog Gospodina Nikolaja.

Trailo ce, naime, da ce Preosveeni Nikolaj sa svoga poloaja uopte ukloni.
Posledica toga bila je da je Preosveeni Nikolaj sam molbom od 15. / 28. juna 1941.
godine zamolio godinje otsustvo i postavljenje zamenika. Za zamenika postavljen mu
je Preosveeni Episkop zletovsko-strumiki Gospodin Vikentije (Br. 578 od 9. VII
1941.). Poto ce prilike ni posle godinu dana nisu izmenile, reenjem Svetog
Arhijerejskog Sinoda br. 2290 od 27. / 14. avgusta 1942. na molbu Preosveenog
Episkopa Nikolaja produeno mu je odsustvo na dalju godinu dana s tim da ga i dalje
u dunosti zamenjuje Preosveeni Episkop zletovsko-strumiki Gospodin Vikentije.
Istom odlukom a no pristanku Preosveenog Gospodina Vikentija, odreeno je da i
Preosveeni Episkop mukaevsko-prjaevski Gospodin Vladimir koji je proteran iz
svoje eparhije i nalazio ce u Beogradu vri poverenu mu misiju u zapadnim krajevima
ike eparhije.
Preosveeni Gospodin Nikolaj je boravio u svojoj eparhiji u manastiru Ljubostinji gde
je bio pod stalnom panjom nemake policije sve do 16. decembra 1942. god.
18. decembra 1942. kancelarija Svetog Arhijerejskog Sinoda je poverljivo izvetena
da je Preosveeni Episkop Gospodin Nikolaj 16. decembra od strane nemake policije
odveden iz manastira Ljubostinje i sproveden negde u okolinu Beograda. Po prijemu
ove informacije Predsednitvo Svetog Arhijerejskog Sinoda je odmah uputilo akt
Pretsedniku Srpske vlade i Ministru prosvete za intervenciju i proveru ove vesti.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop zvorniko-tuzlanski Gospodin Nektarije posetio je
ovim povodom i lino Pretsednika Srpske vlade i Gospodina ministra prosvete.
Saznalo ce da je Preosveeni Nikolaj upuen u manastir Vojlovicu. Kratko vreme
posle toga premetena je i Njegova Svetost Gospodin Patrijarh iz manastira Rakovice
u manastir Vojlovicu.
Sveti Arhijerejski Sinod je mogao samo ishoditi dozvolu da ce u interesu pristojnijeg
smetaja Njegove Svetosti Patrijarha i Njegovog Preosvetenstva Episkopa Gospodina
Nikolaja prenesu izvesne stvari iz manastira Ljubostinje i Rakovice u Vojlovicu, i da
im ce c vremena na vreme alju paketi. Sve molbe za putanje na slobodu Njegovog
Preosvetenstva Episkopa Gospodina Nikolaja ostale su bez ikakvog dejstva kao i one
za Njegovu Svetost.
14. septembra 1944. godine odveden je Preosveeni Gospodin Nikolaj zajedno sa
Njegovom Svetou u Nemaku.
Isto tako Sveti Arhijerejski Sinod je sa najveom brigom pratio sudbinu ostale
Preosveene Gospode Arhijereja, za koje ce ulo da su internirani ili ubijeni traei u
prvi mah da ce oni na slobodu puste odnosno o poginulim da ce prue to potpuniji
podaci o njihovom stradanju.
Zatoenje i pogibija Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita dabrobosanskog
Petra i Episkopa gornjokarlovakog Save
Sveti Arhijerejski Sinod je prestavkom svojom br. 86 iz 1941. godine traio od
Komesarijata Ministarstva pravde, a potom i od Ministra pravde da ce putem
nemakih vojnih vlasti oslobode zatvora i internacije Njegovo Visokopreosvetenstvo

Mitropolit dabrobosanski Gospodin Petar i Njegovo Preosvetenstvo Episkop

gornjokarlovaki Gospodin Sava.
20. septembra 1941. godine pod br. 2015 upuena je prestavka Feldkomandaturi br.
599 u Beograd kojom je takoe traeno da ce Mitropolit Petar i Episkop Sava puste iz
internacije.
Pod br. 322 od 17. februara 1941. godine dostavljena je putem Predsednitva vlade
pretstavka Svetog Arhijerejskog Sinoda zapovedniku Srbije radi obavetenja o sudbini
Visokopreosveenog Mitropolita dabrobosanskog Gospodina Petra i Preosveenog
Episkopa gornjokarlovakog Gospodina Save i o njihovom osloboenju iz internacije
ukoliko su jo u ivotu. Istim aktom umoljeni su G. G. Ministar pravde i Ministar
unutranjih poslova da ce zauzmu za to skorije izbavljenje pretstavnika Srpske
Crkve.
Predsednitvo Ministarskog saveta OBr. 828 od 24. aprila 1942. godine odgovorilo je
da je tab komandujueg generala i Zapovednika u Srbiji saoptio da ce na osnovu
izvetaja ustake nadzorne slube Mitropolit Petar i Episkop Sava ne nalaze ni u
jednom od koncentracionih i radnih logora u Hrvatskoj i da ce drugi podaci o
njihovom boravku nisu mogli utvrditi.
Sveti Arhijerejski Sinod ce i posle toga u vie mahova interesovao za njihovu sudbinu
ali bez ikakvog uspeha (VBr. 322, 1759 i Pov. br. 425 iz 1942. godine).
Polovina prinadlenosti Episkopa Save u iznosu od 3.500.- dinara meseno
isplaivana je redovno njegovoj majci Latinki Trlaji do njene smrti. (V. Zap. br. 254
iz 1942.).
Prema naknadnim izvetajima saznalo ce da su 12. maja 1941. godine doli ustaki
policijski agenti u Mitropoliju u Sarajevu i odveli Mitropolita Petra u "ravnateljstvo".
Mitropolita su potom bez ikakvog sasluanja odveli u opti zatvor "Beledija" koji je
tih dana bio prepun Srba. Posle etiri dana odveden je Mitropolit u zatvor zagrebake
policije u Petrinjskoj ulici. Tu su ga fotografisali, uzeli mu otiske prstiju i u kartoteci
dobio br. 29781. Odatle je odveden u Kerestinac kod Zagreba. U Kerestincu je
obrijan, skinuta mu je mantija i tu je strano muen. Odatle je odveden u Koprivnicu a
posle toga u Gospi ili Jasenovac. Po Svedoanstvu Jove Furtule i Jove Lubure iz
sarajevskog sreza Mitropolit je ubijen u Jasenovcu i baen u uarenu pe za peenje
cigle (Podaci komisije za prikupljanje podataka o stradanju Srba).
Prema naknadnim izvetajima ustae su uhapsile Njegovo Preosvetenstvo Episkopa
Savu 17. jula 1941. godine pred vee i odmah ga vezanog odvele iz njegove
rezidencije u kuu ustae Josipa Tomljevia u Plakome. Tu je Episkop tuen i
maltretiran dok je na gramofonu, ponetom iz episkopskog dvora, bila navijena ploa i
neprestano ce sviralo: Jelici vo Hrista. .... 19. jula Episkop je sa jo trojicom
svetenika i 11 mirjana vezan odveden na eljezniku stanicu u Plakom. Voz koji
polazi iz Plakoga za Gospi u 11 uvee doao je tek sutradan u 5 asova izjutra.
Dotle je Episkop bio neprestano vezan u lance pred ulazom u tamnicu. 20. jula pred
vee Episkop je sa gore pomenutim ljudima - vezani sve dva i dva - doveden u
kazneni zatvor u Gospiu. 8. avgusta vien je Episkop u dvoritu kaznenog zavoda u
Gospiu gde su ga ustae postavile na kiu. Episkop je i tu torturu mirno i stojiki

podnosio. Nekoliko dana kasnije - neustanovljenog dana - izvueno je iz kaznenog

zavoda 2.000 Srba i vezani su icom dva i dva. Meu njima je bio i Episkop Sava. Svi
su ovi ljudi odvedeni iz Gospia putem prema Velebitu. Odatle ce Episkopu Savi gubi
svaki trag. Prema tvrenju nekih italijanskih novinara, u Velebitu je u avgustu ubijeno
oko 8.000 Srba. Verovatno je da je meu njima stradao i Episkop Sava, jer mu sve do
danas nikakvog daljeg traga nema.
Pogibija Preosveenog Episkopa banjalukog
Njegovo Preosvetenstvo Episkopa Platona je rat zatekao u Banja Luci. Odmah posle
proglaenja NDH i dolaska stoernika i poverenika za Vrbasku banovinu Dr. Viktora
Gutia, Episkop Platon je dobio jedan akt (Kab. br. 529) od 27. travnja 1941. godine
sledee sadrine: "Dostavlja ce u prepisu dekret sa eljom i preporukom da Gosp.
protu Makia Duana postavite Vaim Arhijerejskim zamenikom. Uz taj akt priloen
je i ovaj dekret: "Dekret kojim postavljam protu Duana Makia, paroha i
arhijerejskog namesnika, za poverenika ispred hrvatske dravne vlasti u poslovima
banjaluke eparhije, koja e eparhija odlaskom episkopa Platona kao poreklom
Srbijanca ostati upranjena." Odgovarajui na prednji akt Njegovo Preosvetenstvo
Episkop Platon je izmeu ostalog napisao: "ast mi je saoptiti stoeru da pomenutog
njegovog predloga ne mogu prihvatiti, i to iz ovih razloga: "Ja sam kanonski i
zakonito od nadlenih vlasti postavljen za Episkopa banjalukog i kao takav obavezao
ce pred Bogom, Crkvom i narodom da u voditi brigu o svojoj duhovnoj pastvi,
istrajno i postojano, bez obzira na ma kakve prilike i dogaaje, veui nerazdvojeno
ivot i sudbinu svoju sa ivotom i sudbinom svoga duhovnog stada i ostajui u sredini
njegovoj na duhovnoj strai za sve vreme dokle me Gospod u ivotu podri, ostajui
uz svoje stado kao "pastir dobri, koji duu svoju polae za ovce svoje". Na to sam ce
zavetovao i zakleo primajui episkopski in i preuzimajui pod svoju upravu eparhiju
banjaluku, i toj svojoj zakletvi ostajem veran i nepokolebljivo dosledan, dokle god
mi bude mogue da samostalno odluujem o svome dranju i da dajem izraza svojoj
volji. Ako bi me gruba sila, protiv koje sam nemoan, ipak rastavila od moje pastve i
uklonila me s podruja poverene mi eparhije, tada bih po ustavu Srpske pravoslavne
Crkve, zamolio jednog od susednih arhijereja (sarajevskog ili tuzlanskog) da me za
vreme moga otsutstvovanja zastupa u vrenju strogo episkopskih poslova u eparhiji
banjalukoj, a za ostale poslove ovlastio bih svoga zakonito postavljenog
arhijerejskog zamenika i Crkveni sud, koji mi i sada u velikoj meri pomau u
obavljanju tih poslova.
To je kanonski i ustavni red i propis koji vai za Srpsku pravoslavnu Crkvu i po kome
samo oni organi koje ustav te Crkve predvia mogu da vre neku vlast crkvi, a nikako
i kakvi drugi organi kojih ustav ne poznaje. Takvih nezakonitih i spolja nametnutih
organa, u to sam najtvre ubeen, ne bi priznavao ni narod ni svetenstvo, niti bi
takav organ, ako bi bio u svetenikom inu, mogao i dalje ostati svetenikom
Pravoslavne Crkve. Toliko sam sa svoje strane smatrao nunim da uzvratim kao
odgovor na napred spomenuti akt toga stoera. - Episkop banjaluki Platon.
Prednje saoptavamo pravoslavnom narodu i svetenstvu radi znanja i upravljanja.
Episkop banjaluki Platon, s. r."
Posle ovog odgovora Episkopa Platona u ponedeljak, 5. maja 1941. godine u 3 asa u
jutro, doli su agenti banjaluke ustake policije u episkopski dvor, i naredili

Episkopu da poe s njima u ustaki stoer. Vladika Platon kad je doveden u stoer
zatekao je tamo protu i arhijerejskog namesnika u Bosanskoj Gradiki Duana
Subotia, koji je ve od ranije bio zatvoren u banjalukoj Crnoj Kui - Kastelu. Istoga
dana su vladiku i protu strpali u automobil i odveli u pravcu Kotor varoi. Na petom
estom kilometru od Banja Luke, izveli su obojicu iz automobila ubili ih na obali reke
Vrbanje i bacili u vodu. To ce desilo sve pre svitanja. Ubistvo je izvrio Asim eli.
Vladiin le pronaen je tek 23. maja 1941. godine. Toga dana pronela ce vest po
Banja Luci, da je Vrbas izbacio jedan le u selu Kumsalima povie trapiske uprije (ili
u blizini pilane Bosna Boa), i da je to le vladike Platona. Le je prenesen u
mrtvanicu, gde su le videli neki ljudi, koji su vladiku poznavali dobro i svi tvrde da
je to zaista bio vladiin le. Na leu su ce videli tragovi tri metka: jedan u potiljak,
drugi u slepoonicu a trei u lea. Na nogama su mu bile cipele sa gumiplastikom.
(Episkop Platon je uvek nosio takve cipele.) Od odee bilo je na njemu samo donje
rublje i oko pojasa koni kaji. Polovinu brade i lica nije imao a druga polovina ce jo
drala. Sahranjen je od strane vlasti tajno, bez svedoka na vojnikom groblju 24. maja
1941. godine. ezal - tap vladike Platona naen je u Vrbasu vrlo daleko od mesta
ubistva, ak u srezu prnjavorskom oko 35 kilometara daleko. Iz vode su ga izvadili
ribari i predali jednom seljaku iz sela Milosavci, srez prnjavorski.
Pogibija Episkopa ekomoravskog Gorazda
Prema pisanju dnevne tampe njegovo Preosvetenstvo Episkop ekomoravski
Gospodin Gorazd streljan je dana 4. septembra 1942. od Nemaca, poto je bio optuen
da je sa svojim svetenicima uestvovao u skrivanju ubica SS obergrupenfirera
Hajdriha. Sveti Arhijerejski Sinod je u svoje vreme pokuavao, da o tome dobije i
zvaninu potvrdu od nemakih vlasti, ali o tom nije dobio nikad nikakvog odgovora.
Posle osloboenja ova je vest u celosti potvrena, kako je to u odnosnom delu ovoga
izvetaja o ekomoravskoj eparhiji i izneseno.
Stradanje naeg naroda u Hrvatskoj
Prema napred utvrenom sporazumu sa neprijateljem hrvatski elemenat uspeo je da na
osnovu prethodno u taninama izraenog vojnikog i politikog plana izazove 1941.
godine dezorganizaciju celokupnog jugoslovenskog vojnikog aparata i time
Jugoslovensku vojsku onesposobi i za svaku ozbiljniju odbranbenu akciju. Raspad u
vojsci ubrzan istovremenom vojnom akcijom sa svih granica (Nemaka, Italija,
Maarska i Bugarska) i istovremenim protivdravnim unutarnjim akcijama Hrvata, te
nemakog i maarskog i albanskog stanovnitva imao je kao neminovnu posledicu s
jedne strane potpuni slom u centralnim funkcijama Jugoslovenskog dravnog
organizma, a c druge strane omoguio je i teritorijalno izdvajanje severozapadnih
oblasti iz matine teritorije Jugoslavije i faktino konstituisanje ovih oblasti kao
samostalne nezavisne drave Hrvatske, diplomatski priznate od strane Nemake,
Italije i njihovih manjih saveznika. Osnovna taka unutarnjeg politikog programa
novostvorene drave bila je integralno eliminisanje sa njene teritorije pravoslavnog
srpskog elementa, kojije ovde pretstavljao respektabilnu manjinu 2,403.998 dua
prema ukupnom broju srpskog stanovnitva od oko 7,000.000. Sama hrvatska drava
postavila je u tu ovrhu javno formulisani cilj da jedan deo Srba poubija, drugi protera
s one strane Drine u Srbiju a preostali deo pokatolii. Kako su za postignue ovog
politikog cilja redovna administrativna sretstva bila neefikasna, hrvatska dravna
vlast je odmah u prvim mesecima svoga postojanja pristupila primeni serije

najotrijih, najnasilnijih i najsvirepijih prinudnih mera, koje po svojoj rafiniranosti

pretstavljaju u istoriji sveta do sada nevieni tehniki do najsitnijih pojedinosti
izraeni sistem nasilnike politike protiv srpskog ivlja, koji je svojim petstoletnim s
neizmernim ljudskim i materijalnim rtvama skopanim radom u korist samih tih
oblasti stekao za ove neospornih, neprelaznih zasluga kako na polju narodne odbrane
tako i u oblasti unutarnje politike, privredne i kulturne delatnosti. Izgleda, da ce kod
Hrvata stvorila bila ideja da totalno uklanjanje srpskog elementa sa Hrvatske dravne
teritorije ini bitni preduslov za nacionalnu bezbednost Hrvata, koji u okviru svog
ivotnog prostora ne mogu dozvoliti postojanje i jednog pravoslavnog Srbina.
U izvrenju svog antisrpskog programa hrvatska dravna vlast, u najtenjoj saradnji sa
svojim telohraniteljima ustaama, uz aktivnu potporu rimokatolike crkve i jednog
dobrog dela hrvatskog stanovnitva a uz preutno odobravanje ostalog dela pristupila
je putem ustaa masovno zverskom ubijanju pravoslavnih Srba, bilo odmah, bilo posle
kpaeg ili dueg boravka u koncentracionim logorima, u kojima je zbog potpuno
antihigijenskih prilika velika masa pravoslavnih Srba stradala. Masovnim ubijanjima
prethodila su raznovrsna najvarvarskija muenja, kakvih Srbi u svojoj istoriji nikada
ni od najsvirepijeg neprijatelja pretrpeli nisu. Broj ljudskih rtava, koje ce nisu
ograniavale na pol i uzrast, obuhvata sve drutvene slojeve i sve kategorije poziva,
prethodno je procenjen na oko 800.000 lica. Meu stradalnicima nalaze ce Mitropolit
dabrobosanski Petar, Episkop banjaluki Platon i gornjokarlovaki Sava sa preko 170
svetenih lica. Sva imovina ovih lica kako pokretna i nepokretna tako i vrednosni
papiri i razna potraivanja konfiskovana su u korist hrvatske drave, a porodice
njihove, ukoliko su bile ostavljene u ivotu, ostale su bez igde iega. Prilian broj
Srba - oko 300.000 bio je ili od ustaa i dravnih vlasti hrvatskih sa teritorije proteran
ili je, hotei izbei nasiljima sam dobrovoljno napustio hrvatsku teritoriju, i naao u
Srbiji utoite.
U ovom generalnom proganjanju pravoslavnog srpskog stanovnitva isticali su ce u
pojedinim mestima bilo kao organizatori bilo kao neposredni izvrioci najsvirepijih
zloinstava katoliki parohiski svetenici i kalueri i kaluerice (veina Franjevci).
Glavni udar ove na rimokatoliku crkvu oslonjene protivu srpske akcije vlasti NDH
kao to ce ve iz velikog broja ubijenih (preko 170), proteranih i izbeglih bez monaha:
599 svetenika lako daje zakljuiti, bio je uperen protiv same Srpske pravoslavne
Crkve i njene organizacije. Ubijanjem svetenstva, ruenjem i pljakanjem
katedralnih, gradskih, manastirskih, seoskih sv. hramova te episkopskih rezidencija,
zgrada u kolima su ce nalazile eparhijske crkvene ustanove, parohiskih domova,
crkveno - optinskih zgrada, manastirskih konaka, crkvenih riznica, arhiva i biblioteka
pa i najteim aktima skrnavljenja naih svetinja, ilo ce oigledno za tim, da ce
onemogui ovaka egzistencija i funkcionisanje eparhijskih i lokalnih crkvenih vlasti
na teritoriji novostvorene Hrvatske drave, a omogui akcija na katolienju i
unijaenju pravoslavnih Srba. Hrvatska, Slavonija, Srem, Dalmacija, Bosna i
Hercegovina sa osam srpskih pravoslavnih eparhija, 872 srpskih pravoslavnih
parohija i 812 srpskih pravoslavnih crkvenih optina. Da je ovako planski smiljena i
sistematski sprovoena akcija protiv srpske pravoslavne Crkve i naroda bila bazirana
na prethodnom sporazumu sa rimskom kurijom izlazi jasno iz jednog akta
Kongregacije za Istonu crkvu u Rimu od 17. jula 1941. godine upuenog
zagrebakom nadbiskupu, kao pretsedniku konferencije hrvatskih biskupa. Ovaj akt
sadri naime po stav Vatikana veoma karakteristine pasuse kao na pr. da u Rimu

oekuju velike uspehe, "na obraanju neujedinjenih (tj. pravoslavnih Srba u

Hrvatskoj) u pokornost papi", da je zahvalna zagrebakom nadbiskupu na uspesima u
dosadanjoj njegovoj akciji na pokatoliavanju Srba, potstiui ujedno njega i
podrune mu biskupe da nastave svoj rad u zapoetom pravcu za pravilan razvoj
katolicizma "poto sada postoje tolike nade za o6paanje nesjedinjenih." Ovaj akt
sastavljen je u Rimu uskoro posle posete poglavnika Hrvatske drave dr. Ante
Pavelia kod rimskog pape, u doba, kada su i srpski narod i srpska pravoslavna Crkva
bili stavljeni van zakona a nesumnjivo je proistekao kao logina posledica te posete i
prilikom iste posete podnesenog papi iscrpnog izvetaja o unutranjim prilikama u
Hrvatskoj dravi te o smernicama hrvatske unutranje politike u sadanjosti i
budunosti. Uskoro posle ovoga rasturen je meu pravoslavne Srbe u Slavoniji i
Sremu jedan u "Biskupskoj tiskari" u akovu tampani letak. U njemu stoji da po
Hristovu nareenju treba da bude jedno stado i jedan pastir i da shodno tome treba
sprovesti u Nezavisnoj Hrvatskoj Dravi crkveno jedinstvo putem ponovnog
sjedinjenja svih pravoslavnih sa rimokatolikom crkvom s tim, da je rimokatoliki
biskup u akovu ve hiljade pravoslavnih primio u krilo rimokatolike crkve. Ovaj
letak istie i to da e pravoslavni Srbi jedino na ovaj nain "moi ostati u svojim
domovima", i "dalje nee biti proganjani i ubijani, i osigurae spas svojih dua. U vezi
sa ovim obavljena je svestrana akcija na pokatoliavanju pravoslavnih Srba koja je
imala za posledicu prelaz oko 240.000 pravoslavnih Srba u rimokatoliku veru.
Ilegalna Hrvatska vlada nije ce, meutim, s ovim zadovoljila. - Izvrivi zadatak da
prema svom programu jednu treinu Srba poubija, jedan deo - iako ne celu treinu primora na odlazak preko Drine u Srbiju, a jedan pokatolii i pounijati, bio joj je, kada
joj nije uspela konverzija cele jedne treine, preostao jo jedan zadatak, da ostatak
pravoslavnih Srba postepeno lii njegovog narodnog obeleja stvaranjem nove
pravoslavne avtokefalne crkve iskljuivo hrvatskog karaktera.
Osnivanje komisije za prikupljanje podataka o stradanju Srba
Izbeglice koje su pristizale iz pojedinih krajeva van Srbije donosili su vesti o
strahotama koje ce vre nad srpskim narodom u tim krajevima neverovatne vesti i
opise najstranijih krvolotava i nasilja. To su bili oevidci svega toga i verodostojni
svedoci, koji su sretno izbegli i prelazom u Srbiju spasli ivote svoje.
Kancelarija Svetog Arhijerejskog Sinoda bila je upuena, da od svakog onoga
svetenika koji je izbegao pribavi izvetaj o svima dogaajima koji je pre izbeglitva
preiveo i pod kakvim okolnostima je izbegao. Svaki pojedinac imao je svoju istoriju.
To je bio jedini nain na koji je Sveti Arhijerejski Sinod i celo nae srpsko drutvo
bilo obavetavano o prilikama i dogaajima u krajevima van Srbije. Ovim izvetajima
svetenika, a posle i svih drugih Srba izbeglica poklanjala ce najvea panja, da bi ce
iz opteg prikazivanja dogaaja stvorila prava slika tamonjeg stanja. Materijal je taj
bio toliki da ga kancelarija sama nije mogla savladati niti ga sreivati iako kako bi to
trebalo, da on poslui danas sutra kao najbolje svedoanstvo svega onoga to ce
odigralo. Stoga je Sveti Arhijerejski Sinod da bi ce to potpunije prikupio i sredio
ogromni materijal o progonu i stradanju Srba, obrazovao 1941. godine naroitu
komisiju sa zadatkom da prikuplja grau o stradanjima Srpske pravoslavne Crkve
Srpskog naroda u oblastima Jugoslavije koje su ostale izvan teritorije Srbije i Banata.
U komisiju su uli: Njegovo Preosvetenstvo episkop zvornikotuzlanski Gospodin
Nektarije, kao pretsednik, zatim dr. Milenko Filipovi i dr. Pero Slijepevi, prof.

Univerziteta. Kao tehniko osoblje dodeljeni su komisiji: Bogoljub irkovi, profesor

bogoslovije, arko Popovi, sekretar Crkvenog suda iz Sarajeva, Pero Jovanovi,
pripravnik Crkvenog suda iz Tuzle, Dr. Ljubomir Durkovi, honorarni inovnik pri
kabinetu Njegove Svetosti Patrijarha i Milan Komleni, daktilograf Crkvenog suda iz
Pakraca. Pored njih Ministarstvo prosvete dodelilo je kasnije ovoj komisiji na rad
Svetozara Duania, profesora - katihetu.
Tehnikim radom upravljao je dr. Milenko Filipovi.
Komisija je prikupila sve izjave to su ih prema uputstvima koje je izradila komisija,
dali izbegli svetenici i drugi crkveni slubenici koji su izbegli u Srbiju. Na taj su
nain prikupljena 4.504 izvetaja.
Pri Pretsednitvu srpske vlade osnovan je poseban Komesarijat za prihvatanje
izbeglica. Svako izbeglo lice moralo ce prijaviti ovom izbeglikom komesarijatu, gde
je upisano i gde je dobilo prvu pomo i odakle mu je odreeno boravite u Srbiji ili
mu je dato neko zaposlenje. I ova komisija prilikom prijave izbeglog lica sasluavala
je u detalje svako lice o svemu to je ono znalo, ulo i videlo ta ce dogaa u NDH,
odnosno u onom kraju odakle je izbeglo. Kancelarija Svetog Arhijerejskog Sinoda
stupila je u najblii kontakt sa ovim izbeglikim komesarijatom, pa je po jedan prepis
ovih izvetaja koje je prikupila Sinodska komisija ustupljen je komesarijatu za
izbeglice, a komisija je od Komesarijata dobila 3.032 prepisa zapisnika o sasluanju
izbeglica koji su u komesarijatu sastavljeni.
Na taj nain, komisija je dobila:
Iz eparhije:

broj izvetaja:

beogradsko-karlovake

508

banjaluke

247

bake

72

gornjokarlovake

640

dabrobosanske

204

dalmatinske

55

zagrebake

130

zahumsko-hercegovake 87
zvorniko-tuzlanske

211

zletovsko-strumike

217

ohridsko-bitoljske

85

pakrake

629

rakoprizrenske

1026

skopske

263

nike

41

Izvetaje opte sadrine 89

Svega

4504 izvetaja

Sav taj ogromni materijal je prvo prepisan na maini, pa su onda svi izvetaji sreeni
po eparhijama i srezovima, tako da to sada pretstavlja dobro ureenu arhivu od velike
vrednosti i znaaja.
Da bi sabrana graa bila to preglednija i da bi ce lako moglo u svaki as upotrebiti i
to potpunije iskoristiti pristupilo ce izradi dveju kartoteka. Prva je kartoteka svih
linosti koje ce u izvetajima spominju. Druga je kartoteka po sadrini i to ce ureuje
po srezovima i predmetima. Potpuno je u ovoj kartoteci obraeno 35 srezova i to:
bosansko - novski, prnjavorski, kotorvaroki, epaki, zeniki, travniki, bugojanski,
fojniki, konjiki, foanski, nevesinjski, gataki, ljubinski, bileki, trebinjski,
dubrovaki, ajniki, tuzlanski, branski, bijeljinski, kladanjski, graaki, graaniki,
derventski, zvorniki, srebreniki, vlaseniki, dobojski, tesliki, teanjski, maglajski,
prilepski, bitoljski, ohridski, i prespanski, a ostali srezovi jo su u radu.
Na osnovu ovog materijala koji je komisija sakupila Sveti Arhijerejski Sinod je
izradio jedan opiran opis dogaaja o progonima i stradanju srpskog naroda i to I deo:
zverstva nad Srbima u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj od strane ustakog reima 1941. /
1942. i II deo: Zverstva Arbanasa izvrena nad Srbima Kosova i Metohije u ovom
ratu.
Ovaj opis u oba dela prilae ce kao poseban prilog ovome izvetaju / pod br. 2.
Na osnovu ovih izvetaja kao i kasnijih izvetaja pojedinih Eparhijskih crkvenih
sudova, a i po dostavljenom usmenom kazivanju sreena je i kartoteka izginulih
svetenika uz opis kod svakog svetenika na koji je nain i od koga ubijen. Od
poetka rata pa do osloboenja tj. do 9. maja 1945. godine poginulo je 544 srpskih
pravoslavnih svetenika. Broj izginulih svetenika po parohijama iznosi:

Od koga su ubijeni
Englesk
Jugoslo
oEparhija Ne Itali Ust Bu Ma Arn Parti venske et Nedi Ljoti amerik SV
mac
gar ar
nik
EG
jana aa
auta zana vojske
evaca evaca og
a
a a
a
A
1941.
bombar
dovanja
Beogradsk
o16
7
1
18
4 1
2
49
karlovaka
Banatska 9
3
12
Baka
15
15
Branievs
8
24
1
33
ka
Banjaluk
4
5
1
1
10
a
Budimska
1
1

Gornjokarl
3
ovaka
Dabrobosa
1
nska
Dalmatins
ka
Zagrebak
1
a
Zletovskos
trumika.
Zvorniko
4
-tuzlanska
Zahumsko
1
hercegova
ka
ika
9
Nika
2
Ohridskob
2
itoljska
Pakraka 1
Rakoprizr
3
enska
Skopska 4
Timoka
abaka 10
Crnogorsk
o3
primorska
eka
3
Ukupno

84

65

10

22

70
l

26

8
2

27

11

23

6
1

4
43

30
5

1
3

28
16
7

5
1

4
11
8

23

19
12
20

25[2]

35[3]
3

17
11 17 15
1

150 1

[2]

94 - prema Napomeni na str. 138

[3]

104 - prema istoj N. (Prim. ured.)

Od 9. maja 1945. godine

Od koga su ubijeni
Italijana Partizana Svega
Beogradsko-karlovaka
13
13
Branievska
l
1
Banjaluka
4
4
Eparhija

11
10

1
6

18

14 2

481

Gornjokarlovaka
Dabrobosanska
Dalmatinska
Zvorniko-tuzlanska
ika
Nika
Rakoprizrenska
abaka
Ukupno

2
9
1
10
11
7
1
3
62

3
9
1
10
11
7
1
3
63

Rekapitulacija
PREGLED POBIJENOG SVETENSTVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U
VREMENU 1941-1945 GODINE
Od koga su ubijeni
Eparhija
Beogradskokarlovaka
Banatska

Nemaca Italijana Ustaa Bugara

16

Banjaluka

Dabrobosanska

Zletovskostrumika
Zvornikotuzlanska

15
8

25

5
l

64

10

14

21

Dalmatinska
Zagrebaka

31

Juvosl.
etnika Nedievac
vojske

Budimska
Gornjokarlovaka

Baka
Branievska

Maara

Arnauta Partiana

7
2

27

12

Zahumskohercegovaka
ika

24

Nika

6
l

Ohridskobitoljska
Pakraka

Rakoprizrenska
Skopska

10

10

eka

17

Crnogorskoprimorska

Timoka
abaka

22

1
l

13

11

10

25[4]

15

213

UKUPNO[6]

84

171

11

17

[4]

B. nap. na str. 102.

[5]

Na osnovu podataka (priloenih ovde u nap. na str. 138), kao i drugih koji ce
prikupljaju, broj svetenika u Crnoj Gori, ubijenih neposredno posle rata penje
ce na oko 120.
[6]

Prema oznaenim dopunama, brojka u koloni 7 penje ce od 213 na 298, a u

poslednjoj od 544 na 629 - Prim ur.

Zbrinjavanje izbeglica svetenika i crkvenih slubenika

Srbija i ako sama okupirana od neprijatelja i ako sama razapeta na najtee muke
postala je ipak zbeg celokupnog naeg srpskog naroda i svetenstva, koje je izbeglo ili
proterano sa drugih oblasti. Odmah po dravnom slomu prvo su Maari proterali iz
Bake svetenike koji nisu bili domoroci. Zatim su Bugari proterali iz June Srbije
sve svetenstvo koje nije na onoj teritoriji roeno, a tako isto i ono koje je tamo
roeno ali bilo srpski nastrojeno. U Hrvatskoj su svetenici prvo vreme ubijani i
gonjeni, a kasnije su s malim izuzetkom svi pozatvarani i proterani u Srbiju, poto im
je prethodno imovina oduzeta u korist drave.

Po podacima kojima raspolae Sveti Arhijerejski Sinod na teritoriji Srbije i Banata

nalazilo ce 589 izbeglih i proteranih parohiskih svetenika i to iz eparhije:
beogradsko-karlovake

109

banjaluke

85

bake

gornjokarlovake

70

dabrobosanske

63

dalmatinske

zagrebake

43

zvorniko-tuzlanske

61

zletovsko-strumike

17

nike

23

ohridsko-bitoljske

13

pakrake

52

rakoprizrenske

18

skopske

56

zahumsko-hercegovake 11
banatske

Svega

599

Svi proterani i izbegli parohiski svetenici rasporeeni su na upranjene parohije, u

bolnice, za pomonike arhijerejskim namesnicima, stareinama crkava i parosima a
naroito obolelim parosima i to u eparhiju:
beogradsko-karlovaku 209
banatsku

86

branievsku

79

iku

75

niku

65

timoku

54

abaku

31

Svega

599

Odnos Srpske Pravoslavne Crkve, prema okupatorskim i posebno dravnim srpskim

vlastima
Nemci su dobro poznavali istoriski znaaj Srpske pravoslavne Crkve i odanost
Srpskog naroda prema svojoj crkvi i njezinim pretstavnicima. Oni su smatrali da su
Srpska pravoslavna Crkva i njezini pretstavnici bili glavni saradnici u izvoenju t.zv.
pua 27. marta 1941. godine pa su za vreme itave okupacije prema Srpskoj
pravoslavnoj Crkvi i njezinim pretstavnicima tako i postupali, po metodama
totalitarnog rata u kome su svi meunarodni propisi o zatiti neborakog stanovnitva
bili potpuno i zloinaki ignorisani...
Zauzevi zgradu Srpske Patrijarije oni su hteli da unite i onemogue i centralnu
vlast Srpske pravoslavne Crkve. Zgrada Patrijarije je pretvorena u vojniku kasarnu a
sav nametaj, biblioteka, gotov novac, dragocenosti potpuno su opljakani a delom i
arhive unitene, raunajui da o tome nikad nikom rauna polagati nee. Kako su
vrene pljake i unitavanje crkvenih ustanova i crkvene imovine tako je to injeno i
sa ostalom naom dravnom imovinom i imovinom privatnika.
Prvi susreti sa okupatorskim vlastima, koje su kasnije sem uspostavljanja nae
domae dravne uprave, obrazovali svoju civilnu upravu, kao i prvi odnosi sa naim
domaim dravnim vlastima izneseni su u uvodnom delu ovoga izvetaja, a potanko u
priloenom napred izvetaju Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita skopskog
Gospodina Josifa (vidi prilog br. 1).
Posle formiranja sviju ovih vlasti Crkva je radi regulisanja svojih materijalnih
primanja od drave bila upuena na najblii kontakt sa naim dravnim vlastima.
Kako su pak nae dravne vlasti izlazile u tom pogledu i po svojim mogunostima
skoro u najveoj meri u susret, Crkva se oseala s te bar strane u jednu ruku od
domaih dravnih vlasti zatiena sve dotle dok ce nije pokualo, da ce i Crkva uvue
u profanu politiku borbu, kojom je dirigovao okupator u smislu svojih okupatorskih:
ratnih i optih politikih ciljeva.
Pritisak na Crkvu da se umea u politiku borbu i ignorisanje Crkve i njezine
autonomije
U toku okupacije injen je na Sveti Arhijerejski Sinod, veliki pritisak da ce Crkva
aktivno angauje u politikoj borbi. Na ovome ce najvie insistiralo naroito od kada
su poslovi verske uprave preli iz nadlenosti Ministarstva pravde u nadlenost
Ministarstva Prosvete. Ministar prosvete je naroito zahtevao da svetenstvo "svuda i
svakom prilikom sa predikaonice i inae" govori u intencijama vlade. Nii organi
upravnih vlasti su u insistiranju da ce Crkva angauje u politikoj borbi ili jo i dalje.
Jedan je okruni naelnik na primer, odredio bio Arhijerejskom namesniku u tom
mestu raspored propovedanja, teme propovedanja i ak cenzurisanje propovedi.
Sveti Arhijerejski Sinod je povodom toga morao otro protestvovati i traiti da ce
dravne vlasti ne meaju u pitanje unutranjeg crkvenog ivota (Zap. br. 24 iz 1942.).

Njegovo Preosvetenstvo Episkop niki Gospodin Jovan zvat je u toku septembra

1942. u Gestapo u Niu gde je od njega zahtevano da naredi svetenstvu da u svojim
besedama povede akciju protiv grupa otpora. Tim povodom umoljena je vlada za
dejstvo da nemake vlasti ne opte neposredno s pojedinim G. G. eparhijskim
Arhijerejima ve preko Svetog Arhijerejskog Sinoda (Zap. br. 420 iz 1942)[7].
[7]

Na sastanku lanova Svetog Arhijerejskog Sinoda sa Pretsednikom

vlade 30. septembra 1942. godine, pretsednik je pristao da ce
Crkva ne uvlai u politiku ve da i dalje ini sve to je na korist
same crkve i naroda (Zap. br. 472 iz 1942.).

Na sastanku pak 20. oktobra 1941., koji je uprilien inicijativom generala Nedia, i na
njegov usmeni poziv a na kome su uzeli uea osmorica naih Arhijereja, eneral
Nedi je izjavio da je okupator nezadovoljan stavom nae crkve i da ona stoji po strani
dogaaja i ne poduzima ozbiljne korake da ce odupre boljevizaciji naega sveta i
apelirao je na Episkopat da njega i njegovu Vladu pomogne u gonjenju komunista,
partizana i pljakaa. Stav crkve da nije jasan da ce crkva kamuflira i donekle zauzima
dvosmislen stav i da ce eli jasan stav Crkve u svetu. U ime Episkopata Njegovo
Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski G. Josif izloio je u prvom redu
jevanelski stav crkve, da u dranju crkve nema nikakve dvosmislenosti, da ce crkva
ne moe uputati ni u kakve politike kombinacije, ona ne eli nikakva nasilja, nego
postepeno vaspitavanje oveka. Crkva ima za to svoj jevanelski nain, ona ima
apostolske i svetosavske metode kojima to postizava. Ona kao majka srpske
pravoslavne dece ne moe i ne sme rei: Ovaj mi sin ne valja, vi ga ubijte. Nemci
nemaju prava traiti od vae Srpske pravoslavne Crkve ono to nisu dobili ni od svoje
katolike i protestantske crkve itd. Detaljan tok ove diskusije, koja je suzbila ona
tendenciozna nastojanja enerala Nedia da Crkvu uvue u svoju politiku prilaemo u
prepisu prilog III kao Zabeleka Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita
skopskog Gospodina Josifa "Neto o eneralu Milanu Nediu, kao pretsedniku "Vlade
narodnog spasa" u doba okupacije."
Jo ranije od ovoga sluaja a u mesecu avgustu 1941. "Vlada narodnog spasa" traila
je da srpski Episkopat potpie jedan javni apel na narod u kome ce po diktatu
okupatora napadaju komunisti i partizani, naroito je na tome nastojao komesar
Prosvete Joni, koji je posle postao ministar prosvete. U ovom svojstvu nastojao je on
da ce on nametne za diktatora crkve. Podravanjem subverzivnih elemenata protiv
crkve i episkopata, proturajui vesti o zbacivanju Patrijarha i pojedinih Episkopa,
podmeanjem raznih intriga, pregleda centralne crkvene kase i raunovodstva,
pretnjom postavljanjem posebnog komesara u crkvenoj upravi on je ovakvim radom
svojim za celo vreme svoga ministrovanja nanosio teke nevolje i brige naoj crkvi.
Pod parolom "tako Nemci hoe", a kojoj je paroli on verno sluio nastojao je on da
razdvoji Srpski Episkopat, nudei pojedincima i poloaj Patrijarha Srpske pravoslavne
Crkve, drugima je poruivao, da dvojica naih Episkopa treba da odu u Zagreb i prime
ce vostva "Hrvatske pravoslavne crkve". Sva srestva kojima ce Ministar Joni sluio
prema Episkopatu Srpske pravoslavne Crkve izloena su u zabelekama Njegovog
Visokopreosvetenstva Mitropolita skopskog Gospodina Josifa pod naslovom "Neto
o naim ljudima u doba okupacije - o Veliboru Joniu, profesoru komesaru i ministru
pod okupacijom, koje ce u prepisu prilau. (Prilog br. 4.)

Upravne vlasti su i dalje nareivale parohijskim svetenicima da dre govore,

predavanja na zborovima i drugim skupovima (br. 398, 562/zap. 66 iz 1943.). U
jednome je mestu, ta vie komandir dobrovoljakog korpusa naredio da ce ne
isplauju prinadlenosti dvojici svetenika koji u ovome nisu bili osobito revnosni
(Zap. br 159/br. 1276/43.).
Ministar prosvete je, isto tako i dalje na upadljiv i neuobiajen nain "vodio nadzor"
nad crkvom, upuivao pouna akta Svetom Arhijerejskom Sinodu, i ta vie, traio od
Glavne kontrole pregled Centralne kase Srpske pravoslavne Crkve (Zap. br 7 iz
1943.). Komisija je izvrila pregled i podnela Glavnoj kontroli povoljan izvetaj o
naenom stanju (Pov br. 2/zap. 55 iz 1943.).
Uopte, Ministar prosvete je zauzimao prema crkvi takav stav da je Sveti Arhijerejski
Sinod u vie mahova morao najodlunije negodovati (V. akt Svetog Arhijerejskog
Sinoda br. 343, 509/zap. 24 iz 1942, i br. 1457 iz 1944. / zap. 359 iz 1942.).
Pored toga, Ministarstvo je donosilo uredbe koje ce tiu Crkve, ne konsultujui uopte
Crkvu.
Tako je osnovan Centralni zavod za uvanje starina i doneta Uredba o zatiti starina
bez dogovora sa Crkvom, iako najvei broj starina pretstavljaju ba crkveni objekti.
Centralni zavod za uvanje starina stavio je pod zatitu 48 manastira iz raznih eparhija
i upisao ove zatite u intabulacione knjige kao realan teret s tim da uprave manastira
mogu ovim raspolagati samo uz ogranienja iz Uredbe o uvanju starina. Poto ce pri
tom uopte nije vodilo rauna o autonomnim pravima crkve i o tome da su osveene
stvari iskljuivo njezino vlasnitvo i da njima ne moe raspolagati ni u kom pogledu
niko sem crkvenih vlasti Sveti Arhijerejski Sinod je i protiv ovog uloio protest kod
Predsednitva vlade i Ministarstva prosvete i vora (Zap. br. 370 iz 1943.).
Isto tako je 10. decembra 1943. obnarodovana Uredba o teolokom pravoslavnom
fakultetu Univerziteta u Beogradu, koja je doneta bez znanja i saradnje crkve, protiv
ega je Sveti Arhijerejski Sinod takoe morao protestovati (Zap. br. 483 iz 1943.), jer
su ovom uredbom potpuno ignorisana prava crkve zagarantovana joj l. 18 Zakona o
Srpskoj pravoslavnoj Crkvi.
Kontrola rada Svetog Arhijerejskog Sinoda i cenzura
Nemaka tajna policija - Gestapo - stalno je kontrolisala rad Svetog Arhijerejskog
Sinoda i zahtevala da ce zapisnici Sinodski, odmah po odranim sednicama
dostavljaju u jednom primerku tajnoj policiji. Nije bilo sluaja da je tajna policija
inila kakve primedbe na rad i pojedine odluke Sinoda. Ali obzirom na izvesne stvari
o kojima je Sveti Arhijerejski Sinod morao raspravljati i donositi odluke za koje nije
bilo poeljno da ih nemaka policija zna, Sveti Arhijerejski Sinod je drao posebne
sednice, a prikazivao je tajnoj nemakoj policiji druge zapisnike.
Naa dravna vlast postavila je posebnog cenzora, koji je pregledao svu potu naih i
centralnih i eparhijskih vlasti u Beogradu. Ovaj cenzor je imao svoju kancelariju u
Patrijariji. Cenzuru je vrio na taj nain, to ce sva pota spremljena za ekspediciju
morala nezatvorena predati njemu, a on bi je po pregledu zatvorio, overio koverat
svojim peatom "cenzurisano" i tek ovako cenzurisana pota otpremana je na potu.

Samo je u jednom sluaju cenzor obustavio jednu poiljku, i prijavio ovu nemakoj
tajnoj policiji i ona je ovu poiljku konfiskovala i unitila. Radilo ce o ovom sluaju.
Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski Gospodin Josif u jednom periodu
vremena 1942. god. kada su muke Srpskog naroda prevazile svaku meru, kada nije
bilo nade u spas ni od koga do Milostivog Boga, napisao je molitvu po sadrini punu
tekog i oajnikog vapaja, namenjenu Srpskom narodu, da s njim sjedini sve Srbe u
molitvi Svevinjem da prekrati muke i nevolje koje su naile na na narod i prete mu
potpunim istrebljenjem. Jedan primerak ove molitve prilae ce pod Prilog br. 5.
Naalost, ovaj revnosni cenzor bio je Srbin sin srpskog svetenika protonamesnika
Anelka Grbia iz Bake eparhije, koga su Maari za vreme svojih racija u Bakoj
ubili.
Nemaka cenzura, koja je cenzurisala "Glasnik" brisala je u publikacijama Glasnika
raznih sinodskih odluka, titulu Njegovog Preosvetenstva Mitropolita skopskog
Gospodina Josifa "skopski". Ovo je inila stalno i kod potpisa ostalih Arhijereja na
Boinim i Uskrnjim poslanicama. U jednoj od poslanica brisala je cenzura jedan
pasus koji je ulivao nadu vernim, da e ove muke Srpskog naroda prestati i da e doi
Vaskrsenje. Na sve ovo Sveti Arhijerejski Sinod nije reagirao, jer je bio uverenja da
neprijateljsko policijsko pero ne moe unititi veru i nadu Srpskog naroda u Njegovo
Vaskrsenje, a eventualni protesti mogli bi Crkvi samo naneti jo vee pakosti i Bog
zna kakve odmazde.
Spomenuto je ranije u ovom izvetaju, da nemaka civilna vlast nije dozvolila da ce
publikuje odgovor Svetog Arhijerejskog Sinoda na napade dravnika NDH na Srpsku
pravoslavnu crkvu. I da nije dozvolila da ce sprovede izvetaj Svetog Arhijerejskog
Sinoda sestrinski pravoslavnim crkvama o stanju Srpske pravoslavne Crkve pod
okupacijom odnosno na teritoriji NDH traei da ce izostave svi oni delovi u kojima
ce kritikuje rad dravne uprave u NDH.
Pored svih ovakvih tekoa a da bi poto-poto kao centralna vlast Srpske crkve svojim
vernima i podrunim ustanovama pruio podrke i vere da Srpska Crkva ivi i radi
Sveti Arhijerejski Sinod je uspeo da posle prekida od 6 meseci prvih ratnih dana
obnovi izdavanje svoga zvaninog lista "Glasnika", kao i kalendara "Crkve" dabome,
da je to sve bilo u najuem obimu kako je to u posebnom delu ovoga izvetaja potanje
izloeno.
Progoni i hapenja svetenstva
Decembra meseca 1942. godine Komandujui general i zapovednik u Srbiji uputio je
pod I a br. 631/42 Pretsedniku Srpske vlade, a ovaj preko Ministarstva prosvete
Svetom Arhijerejskom Sinodu akt sledee sadrine:
"Sa aljenjem moram konstatovati, da u poslednje vreme svetenstvo sve do najviih
vrhova uzima uea u pobunjenikom pokretu u najmanju ruku svojim simpatijama.
Ni pod kojim uslovima ne moe ce trpeti to to svetenici dozvoljavaju da budu
upotrebljeni na primer kao prenosioci vesti ili da vie ili manje otvoreno sudeluju u
anglofilskoj propagandi, ili da manastiri - ak i manastiri kaluerica - budu
iskoriavani kao skrovita. Biskup Nikolaj iz ovih razloga pre nekoliko dana iz
njegovog mesta boravka severno od Trstenika doveden u okolinu Beograda. Pre nego
to ce osetim pobuen da i ovde preduzmem stroge mere, kao to sam to ve inae

morao da inim, ja ovim opominjem i molim Bac da izvestite krugove koji u tome
imaju uea da ih njihov in nipoto nee sauvati od onih mera koje smatram da su
potrebne u interesu okupatorske sile.
Oekujem da e u najkraem vremenu nastupiti promena."
Tih dana su poeli Svetom Arhijerejskom Sinodu stizati izvetaji da su mnogi
svetenici iz srezova ibarskog, moravikog, studenikog, deevskog, kosovskog i
uikog pozatvarani.
Tim povodom otili su dana 21. decembra 1942. godine Njegovo
Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski Gospodin Josif i Njegovo preosvetenstvo
Episkop Zvorniko-tuzlanski Gospodin Nektarije Pretsedniku Srpske Vlade i predali
mu akt Svetog Arhijerejskog Sinoda br. 3635 iz 1942. u kome su molili za dejstvo
kod nemakih vlasti da ce lina sigurnost svetenstva ne dovodi u sumnju, poto to
unosi nespokojstvo u narod i bojazan za linu sigurnost svakog pojedinca. Porodice
uhapenih svetenika iz ovih i drugih srezova molile su i same Sveti Arhijerejski
Sinod za zatitu i Sveti Arhijerejski Sinod je za svaki pojedini sluaj pismeno
intervenisao.
Kao to je pojmljivo, ove intervencije nisu bile od velikog uspeha i veliki broj
svetenika je pao kao rtva terora.
U prilogu pod . / .a podnosi ce Svetom Arhijerejskom Saboru spisak svetenika a koji
su izgubili ivot od 6. aprila pa do 20. oktobra 1944. (Osloboenje Beograda)
odnosno 9. maja 1945. (dana konane pobede i osloboenja) cele jugoslovenske
teritorije i B/ koji su izgubili ivot posle osloboenja (prilog br. 6).
OSLOBOENJE
Kada su ce Ruske armije sputajui ce preko Karpata pribliavale granicama nae
zemlje i kada su one ve sile na Dunav prema Kladovu organi Srpske vlade su poeli
traiti sve vie blieg dodira sa crkvenom upravom. Sa izvesnom grozniavom
uurbanou pokrenula je Vlada ponovo pitanje putanja na slobodu Njegove Svetosti
Patrijarha, ali jo uvek uz uslove da popusti u dranju prema okupatoru.
Ministar prosvete i vera Velibor Joni je uopte poslednjih meseci okupacije ponekad
i po dva puta dnevno dolazio u Patrijariju i inio raznovrsne predloge. Izmeu
ostalog izneo je i kombinaciju da bi jo za vreme trajanja okupacije Crkva trebala da
preuzme svu vlast u zemlji. Prozrevi da sve ove kombinacije imaju samo tu svrhu da
ce kroz Crkvu spasavaju oni koji su ce isuvie istakli saradnjom sa Nemcima.
Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit Gospodin Josif je odbio ove predloge.
Neposredno pred osloboenje ministar Joni je ak podneo molbu da primi monaki
postrig.
Ruska vojska ce u toku septembra sve vie pribliavala Beogradu u kome su ce ve
inile pripreme za doek Rusa. Njegovom Visokom Preosvetenstvu Gospodinu
Josifu su u ime 40 beogradskih nacionalno nastrojenih drutava, koja su ovaj doek
pripremala, dolazile razne linosti i molile da ce doek pripremi u okrilju Crkve.
Poto je u tim drutvima bilo i linosti koje su izazivale podozrenje, Njegovo Visoko

Preosvetenstvo je odbio da Crkva u tome sarauje, inae e Crkva svoju dunost

asno izvriti.
12. oktobra otpoela je borba za Beograd koja je trajala osam dana. Za sve vreme
borbe u suterenu zgrade Patrijarije sklonilo ce bilo skoro sve stanovnitvo iz
oblinjeg i daljeg susedstva (oko 5-600 lica). Od Preosveenih G. G. Arhijereja u
zgradi su ce nalazili: Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit Gospodin Josif i
Episkopi: abaki Gospodin Simeon, mukaevskoprijaevski Gospodin Vladimir,
vikarni Episkopi Arsenije i Valerijan, kao i Preosveeni Episkop Gospodin Jerotej.
U petak 20. oktobra izjutra prestala je ulina borba i Beograd je bio osloboen od
Nemaca.
Istoga dana svetenici sa Groblja javili su u Patrijariju da Rusi trae da im ce
poginuli vojnici sahrane po crkvenom obredu. Sledeih dana su Rusi i sami
sahranjivali svoje pale borce po ulicama i skverovima.
U nedelju 22. oktobra a povodom osloboenja odrano je u Sabornoj beogradskoj
crkvi sveano blagodarenje na kome je inodejstvovao i propovedao
Visokopreosveeni Mitropolit Gospodin Josif.
5. novembra komandant grada Beograda General-major Ljubodrag uri uinio je
prvu posetu Njegovom preosvetenstvu Mitropolitu Gospodinu Josifu. Razgovor ce
vodio po pitanjima odnosa Crkve i drave o vezi nae zemlje sa svima njezinim
delovima, o crkvenoj prosveti i tampi.
12. novembra odran je u Beogradskoj Sabornoj crkvi parastos svim ruskim i naim
vojnicima izginulim prilikom osloboenja Beograda. Parastosu su prisustvovali
pretstavnici Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije, pretstavnici
Nacionalnog komiteta, Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske, komandant
Beograda, pretstavnici ruske vojske i nai i ruski oficiri i vojnici kao i veliki broj
Beograana.
Organizacija i uspostava novih dravnih vlasti
Odmah po osloboenju samog Beograda preuzelo je u zemlji dravnu vlast
Antifaistiko vee narodnog osloboenja koje ce prema svojoj odluci donesenoj jo u
Jajcu 29. novembra 1943. godine konstituisalo u vrhovno zakonodavno i izvrno
prestavniko telo Jugoslavije, kao vrhovni prestavnik suvereniteta, i uspostavilo
Nacionalni komitet kao svoj organ, sa svima obelejima narodne vlade. Odlukom
antifaistikog vea br. 2 od 29. novembra 1943. godine donesenom u Jajcu oduzeta
su prava zakonite vlade Jugoslavije bivoj Jugoslovenskoj vladi u inostranstvu kao
nosiocu velikosrpskog ovinizma kao antidemokratskoj vladi itd., a Kralju Petru II
Karaoreviu zabranjen je povratak u zemlju. Odlukom antifaistikog vea br. 3 od
29. novembra 1943. reeno je da ce Jugoslavija izgradi na federativnom principu. Iako
sve ove odluke nisu meunarodno priznate one su po osloboenju faktino privedene
u ivot i antifaistiko vee i nacionalni komitet preuzeli su svoje funkcije kao najvie
dravne vlasti sa seditem u Beogradu (Slubeni list br. 1 iz 1945 od 1. febr. 1945.).

Meutim jo dana 16. juna 1944. utvren je izmeu Nacionalnog komiteta

osloboenja Jugoslavije i Kraljevske Jugoslovenske vlade Dr. ubaia u Londonu
sporazum, po kome bi ove dve vlasti imale koordinirati saradnju u borbi protiv
neprijatelja, te olakati stvaranje to skorijeg jedinstvenog prestavnitva drave, a
dotle da Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije nee pokretati pitanje konanog
dravnog ureenja. Sadraj ovoga sporazuma imae ce objaviti kad Dr. ubai
obrazuje vladu. Ovaj sporazum objavljen je 9. marta 1945. u br. 11 Slubenog lista
DFJ, a s njim je istovremeno objavljen drugi sporazum po kome je zakljueno da
Kralj Petar ne ulazi u zemlju dok narodi o tome ne donesu svoju odluku, a u njegovoj
otsutnosti kraljevsku vlast da vri Kraljevsko namesnitvo, poto je Jugoslavija
priznata u drutvu ujedinjenih naroda u svom starom obliku. Ovakav oblik vladavine
u Jugoslaviji ima da ostane do odluke ustavotvorne skuptine tj. do donoenja
konanog ustavnog ureenja drave.
Na osnovu ovoga sporazuma Njegovo Velianstvo Kralj Petar II izdao je dana 29.
januara 1945. godine Pov. br. 54 iz 1945. reenje kojim je odluio da Kraljevsku vlast
do odluke Ustavotvorne skuptine prenese na Kraljevsko namesnitvo, a za
Kraljevske namesnike ukazom od 2. marta 1945. postavio je:
Dr. Srana Budisavljevia, biveg Ministra,
Dr. Antu Mandia, advokata i
In. Duana Sermeca, biveg Ministra.
Odmah po naimenovanju Kraljevski namesnici su poloili zakletvu pred svojim
verskim pretstavnicima. Zakletvu Dr. Srana Budisavljevia kao pripadnika
pravoslavne crkve izvrio je Visokopreosveeni Mitropolit skopski Gospodin Josif, a
ostale dvojice Beogradski rimokatoliki nadbiskup. Dana 7. marta 1945. na predlog
Antifaistikog vea Kraljevski namesnici imenovali su lanove nove vlade a
Pretsednitvo Antifaistikog vea ukazom od 7. marta 1945. raspustilo je Nacionalni
komitet osloboenja Jugoslavije (Slubeni list br. 11 iz 1945.).
Rezolucijom od 10. avgusta 1945. proglaeno je antifaistiko vee "Privremenom
narodnom skuptinom demokratske federativne Jugoslavije" (Slub. list br. 59 iz 945
od 11. avgusta 1945.).
Stav Srpske Pravoslavne Crkve prema novim dravnim vlastima
Sveti Arhijerejski Sinod je, i pre publikacije ova dva sporazuma stajao na tom
stanovitu, da je deklaracija antifaistikog vea donesena 29. novembra 1943. u Jajcu
jednostran pravni akt koji meunarodno nije priznat, pa da prema tome oblik nae
Drave i njena suverena vlast (- - - -) ostaje onakva kakva je i dotle pre rata i bila. A,
kako ni pravni odnos Srpske pravoslavne Crkve prema Dravi nije nikakvim novim
zakonom preinaen, to je Sveti Arhijerejski Sinod smatrao da i nova dravna vlast
stoji prema Srpskoj pravoslavnoj Crkvi u istim onim obavezama, a naroito u
materijalnom pogledu kakve su one prema postojeim zakonima i propisima i ranije
postojale, pa de prema tome i s pravom traio od Drave da ona sve obaveze prema
Crkvi i izvrava, no na alost kako e ce to u toku daljeg izlaganja ovoga izvetaja
videti u tome nije uspeo. Nova dravna vlast i njezini organi svojim odgovorima

stavljaju do znanja da je ovo nova Drava i da ona prema Crkvi nema nikakvih
obaveza odnosno da ne priznaje nikakve obaveze stare Drave prema Crkvi. Tako je
to bilo odmah od poetka osloboenja pa sve do donoenja novog dravnog Ustava,
koji je stupio na snagu 31. januara 1946. kojim je usvojen republikanski oblik drave i
kojim je Crkva konano odvojena od Drave. Crkva je smatrana odmah iz poetka
kao quantit ngligeable ta vie, i kao protivnik novog poretka i tekovina
narodnooslobodilake borbe, pa ce inilo sve i sva, da ce i njezin uticaj na javni ivot
potpuno iskljui i politiki onemogui. Pokualo ce da ce Crkva iskoristi i u politike
svrhe, Ministar Poljoprivrede Srbije jerej Milan Smiljani. i Dobrica Matkovi bivi
ban, nagovarali su Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolita skopskog Gospodina
Josifa, da ce bezuslovno primi lanstva u Kraljevskom namesnitvu, koje e mu biti
ponueno. Odlukom antifaistikog vea od 3. februara 1945. br. 51 (Slubeni list br.
4 iz 1945.) ukinuti su i proglaeni za nevaee svi pravni propisi (zakoni, uredbe,
naredbe, pravilnici itd.) doneti od strane okupatora. Ali lanom 2 ove odluke reeno
je, da ce ukidaju i svi oni pravni propisi, koji su bili na snazi u asu neprijateljske
okupacije, tj. do dana 6. aprila 1941., ukoliko su u suprotnosti sa tekovinama
narodnooslobodilake borbe, deklaracijama i odlukama Antifaistikog vea
narodnog osloboenja Jugoslavije i zemaljskih antifaistikih vea (skuptina, saveta,
sobranja) pojedinih federalnih jedinica, kao i pravnim propisima donetim od
Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije i njegovih poverenstava, vlada i
pojedinih poverenitava federalnih jedinica.
Ovakva odluka sa mogunou najireg tumaenja ta je i ta nije sve u suprotnosti sa
narodnooslobodilakim tekovinama, stvorila je takvo stanje pravne i zakonske
nesigurnosti, da je i vrednost svakog pravnog propisa i zakona, koji ce ticao Crkve
zavisila od efemernog raspoloenja pojedinih napred pobrojanih uredbodavaca i
zakonodavaca a u oblasti ueg crkvenog ivota ak i od pojedinih funkcionera niih
vlasti.
Poseta lanova Svetog Arhijerejskog Sinoda Kraljevskim namesnicima
Shodno odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda br. 396/ /zap. 128 od 16. / 3. marta 1945.
godine Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski G. Josif sa Preosveenim
Episkopima zvornikotuzlanskim G. Nektarijem i branievskim G. Venijaminom
posetili su 17. marta Kraljevske namesnike i izneli tekoe u kojima ce Crkva nalazi u
odnosu prema dravnim vlastima.
I. U prvom redu, izneto je pitanje crkvene prosvete. Od pet predratnih bogoslovija ne
radi nijedna, jer nema sredstava za njihovo izdravanje. Svetenstvo je pak u velikom
broju izginulo, poubijano ili muenjem za slubu onesposobljeno, te je neodlona
potreba pobrinuti ce o svetenikom podmlatku.
II. Dravne prosvetne vlasti svojim protivurenim odlukama dovode u pitanje
predavanje veronauke. S obzirom na opte elje naroda i roditelja dece koji su ce
skoro stoprocentno izjasnili za obaveznu nastavu veronauke, traeno je da ce o ovome
predmetu u kolama prizna njegov neophodni vaspitni znaaj.
III. Zamoljeno je za intervenciju da ce prekine sa progonima, hapenjima i ubijanjem
Srba u osloboenim krajevima, poto postupci, koji ce vre u ime odmazde za
tobonje graanske neispravnosti prelaze granice i svode ce na stranake odmazde

koje ugroavaju ceo Srpski narod koji je pod okupacijom bio sistematski istrebljivan i
dalje ce u krajevima koji jo nisu osloboeni nesmetano i temeljno istrebljuje...
Izneti su jo i sluajevi traenja dravnih organa da ce sa strane crkvenih vlasti izda
zabrana da ce pri bogosluenjima ne spominje ime Njegovog Velianstva Kralja i
moljeno da ce od ovoga traenja odustane i da ce sprei pritisak na pojedine crkvene
organe, dok ce to pitanje redovnim putem i pred nadlenim forumom ne rei.
Obzirom na smetnje koje ce ine povratku arhijereja, svetenstva pa i naih graana
Srba u Makedoniju, moljeno je da ce omogui izvrenje odluke Svetog Arhijerejskog
Sinoda br. 1522 od 31. / 18. oktobra 1944. kojom je svima eparhijskim Arhijerejima i
svetenstvu nareeno da ce imaju odmah vratiti na svoja dosadanja slubenika mesta
im koja teritorija bude osloboena od neprijatelja.
Obzirom na teak poloaj Njegovog Preosvetenstva Episkopa bakog G. Irineja koji
ce od osloboenja nalazi u kunom zatvoru moljena je intervencija Kraljevskih
namesnika da ce prestane sa ovakvim specijalnim kaznenim merama.
Kraljevski namesnici su preporuili da Sveti Arhijerejski Sinod podnese vladi
potrebne pretstavke po svakom pitanju posebno, a sve ove pretstavke da ce dostave u
prepisu i njima, to je Sveti Arhijerejski Sinod ubrzo i uinio (zap. 135 iz 1945.).
Obnavljanje crkvenog ivota u krajevima koji su bili pod N. D. Hrvatskom
im je osloboen Beograd i jedan deo naih zapadnih pokrajina Pretsednitvo Svetog
Arhijerejskog Sinoda izdalo je pod br. 1522 od 31. oktobra 1944. godine upustvo da
ce sva Preosveena G. G. Arhijereji i sve svetenstvo njihovih Eparhija vrate u svoja
sedita, parohije i sela i to odmah im ce koji kraj bude oslobodio, im ce uspostavi
saobraaj i stvore druge podesne mogunosti.
Preosveena G. G. Arhijereji umoljeni su da nikome od svetenika ne izdaju kanonske
otpuste sem u sluajevima kada to naroiti interesi crkvene slube budu zahtevali.
Preporueno je da Preosveena G. G. Arhijereji odmah po povratku svome u svoja
sedita uspostave sve crkvene eparhiske i crkvenooptinske vlasti u svojim
eparhijama.
U mestima gde su Sveti hramovi ostali neoteeni, ali su od neprijatelja oskrnavljeni
odreeno je da ce uz puno ienje svega onoga, to je neprijatelj oskrnavio,
vodoosveenjem od svetenika hram osposobi za sv. Bogosluenje. U sluajevima
gde je hramovna zgrada teko oteena i asna trpeza unitena ili je u hramu krv
prolivena, preporueno je da ce izvedu najnunije opravke i uz osveenje preko
Arhijereja ili naroitog njegovog izaslanika hram osposobi za Bogosluenje.
U mestima gde je sv. hram potpuno uniten nasilnim ruenjem ili je spaljen nareeno
je da ce odnosno mesto ogradi privremeno, oznai ce krstom i eka do boljih vremena
na obnovu, a za sv. bogosluenje da ce uz osveenje i propisanu za to molitvu
osposobi jedna pristojna prostorija, a u sporazumu sa graanskim vlastima po najpre u
kojoj kolskoj ili kojoj drugoj javnoj zgradi, a u krajnjoj potrebi i posebnoj privatnoj
zgradi.

Zatim je preporueno da ce sva groblja koja su zaputena, oskrnavljena, ili unitena,

imaju ponovo urediti, osvetiti i grobovi prekaditi, a neopojani grobovi opojati. Sve
muenike kosti koje su po okolini rasejane prikupiti i spremiti uz sveana opela u
posebnu optu grobnicu. Zatim sainiti popis sviju muenika, upisati ih u naroitu
itulju i za pokoj njihovih dua moliti ce i na svakoj liturgiji spominjati ih u
jektenijama a na proskomidiji vaditi estite za njih.
Kako je neprijatelj Srpske Crkve i sv. Pravoslavlja sistematskim unitavanjem svega
Srpskog i pravoslavnog u pojedinim krajevima prisiljavao i prisilio pojedince, pa i
itave nae pravoslavne naseobine, da priu rimokatolikoj crkvi, i kako je jedan deo
naeg naroda morao provesti ovo ratno stanje i pod igom ovoga stranog i
nepodnosivog duhovnog ropstva, odreeno je da nadleni Arhijerej poalje
svetenstvo prvo u ova duhovno porobljena sela i krajeve i snabde ih potrebnim
punomoima, radi povraanja i prisjedinjavanja otete pastve sv. Pravoslavnoj Crkvi.
U sluajevima gde su pojedina naselja ili pojedini prisiljeni bili, da uz verski in
priznaju rimokatoliko veroispovedanje, odreeno je da nadleni Arhijerej ovima
odredi osmodnevnu epitimija strogog posta i molitve.
Na svima licima koja su venana po obredu rimokatolike crkve odreeno je da ce
oitaju molitve koje po pravoslavnom obredu u trebniku sleduju posle molitve:
"Gospodi i Boe na, slavoju i etiju vjenaja" ...... a lica koja su preminula i
sahranjena po obredu nepravoslavnom da ce pojedinano ili svi zajedno ponovo po
pravoslavnom obredu opoju.
Nareeno je dalje da svetenstvo vodi brigu, da ce pronau parohiske matice i nastoji
da ce one dovedu u red. U onim mestima gde su one potpuno unitene da svetenstvo
obavi popis naroda u svojim parohijama i provede rekonstrukciju unitenih matica, a
prema postojeim crkvenim i dravnim propisima. Zatim da svetenstvo neizostavno i
to pre odredi to tanije statistike podatke o sadanjem posleratnom brojnom stanju
svojih parohijana, ustanovi razliku njihovog brojnog stanja pre rata i opie to
detaljnije dogaaje u kojima su pojedinci i kako ginuli i stradali...
Arhiepiskopija beogradsko-karlovaka, Srem
Odmah po osloboenju nastojalo ce da ce svetenici vrate na svoje dunosti u
osloboeni deo Srema. U dosta sluajeva svetenici su snabdeveni najpotrebnijim sv.
utvarima, bogoslubenim knjigama, odedama, sv. mirom i drugim, poto je sve to
nedostajalo. I pored tekih saobraajnih prilika svetenici i monasi su ce postepeno
vraali na svoja mesta. Do 20. jula 1945. svi su bili na svojim mestima, izuzev
petorice koje mesna politika uprava nije htela da primi.
U Sremu je zateeno 28 poruenih, a 62 oteena hrama, ne raunajui tu manastire.
Porueno je 23, a oteeno 56 parohijskih domova. Porueni su i hramovi i konaci
manastira Kuvedina, Grgetega, Hopova, Beenova, Jaska i Rakovca. Poruen je jo
hram manastira Male Remete i konaci manastira Feneka. U manastirima iatovcu,
Velikoj Remeti i Privinoj Glavi i hramovi i konaci su delimino porueni. Manje su
oteeni jedino manastiri Vrdnik, Kruedol i Beoin. U mnogim mestima u Sremu
vraene su stare crkvenooptine uprave u ivot. U 32 crkvene optine, gde ce stare
uprave nisu mogle privoleti da obnove rad usled toga to je slabije interesovanje za

crkve ili zato to je veliki broj lanova odbora i saveta za vreme rata nastradao,
imenovana su privremena poverenstva, koja polako obnavljaju crkveni ivot, ali sa
velikim tekoama. Parohijskim sesijama ne rukuju crkvene uprave, niti manastirske
uprave manastirskom zemljom, jer je i jednu i drugu zemlju narod skoro svu
samovlasno prigrabio i meusobno podelio i pre zakona o agrarnoj reformi. Jedino u 2
- 3 sluaja crkvena tela su bila u mogunosti da svoju zemlju izdadu u zakup i dobiju
pripadajui deo u novcu i naturi.
U manastiru Beoinu, Jasku, Privinoj Glavi, Kuvedinu, Maloj Remeti i Feneku
nalazi ce po jedan ili dva svetenomonaha koji su unekoliko primili upravu nad
manastirom i stanuju u jednoj sobici manastirskog konaka, poto su ostala odeljenja
od mesnih vlasti. U manastir pak iatovac, Kruedol, Veliku Remetu, Grgeteg,
Hopovo, Vrdnik, Rakovac i Beenovo ne mogu monasi ni da ce priblie, nego ce
nalazi po jedan od njih u nekom oblinjem selu, gde mu je data parohija na
opsluivanje.
Stanje zateeno u Sremu bilo je vie nego oajno i u duhovnom pogledu. U pojedinim
mestima narod je casvim bio izgubio interes za veru i crkvu. Nastojanjem svetenstva
koje ce vratilo prilike su ce u tom pogledu kasnije izmenile na bolje. Narod ce poeo
vraati crkvi, interesovati za veru, traiti da ce vre obredi, da mu deca ue
veronauku, pomagati svome sveteniku i osiguravati mu egzistenciju.
Ovome su dosta doprinele line posete Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita
G. Josifa i drugih Arhijereja. Gospodin Mitropolit je u toku godine etiri puta posetio
Sremske Karlovce gde je na Duhove osvetio popravljeni saborni hram ...
Eparhije u Narodnoj Republici Hrvatskoj
Njegovo preosvetenstvo Episkop moraviki G. Arsenije izvestio je Sveti Arhijerejski
Sinod da je 10. jula 1945. stigao u Zagreb i preuzeo dunost administratora
zagrebake, gornjokarlovake, pakrake i dalmatinske eparhije, stupio u vezu sa
nadlenim dravnim vlastima i naiao na dobar prijem. Ve prvih dana obiao je jedan
deo zagrebake i gornjokarlovake eparhije i to one krajeve koji su ponajvie
nastradali i naiao na svojski prijem od pastve koja je preostala u ivotu. Sela i crkve
su svuda teko oteene i razruene, narod osiromaio i bez krova. Lina bezbednost
nije osigurana i ee ce deavaju ubistva. Svetenici ce vraaju na svoje eparhije, ali
zbog vanredno tekog stanja ne mogu tamo da ostanu. Izdravanje svetenika
pretstavlja veliki i teak problem, te je predloio da ce svetenicima, naroito onima iz
Like, dozvoli da ostanu i dalje na slubi u Srbiji, a da ce u Liku vrate samo oni iz
veih mesta.
Sveti Arhijerejski Sinod je tim povodom preporuio Njegovom Preosvetenstvu
Episkopu G. Arseniju da umoli Preosveenu G. G. Arhijereje u ijim su eparhijama
svetenici - izbeglice zaposleni da ove bez njegove posebne molbe ne razreavaju
dosadanje dunosti.
Istovremeno je umoljeno Pretsednitvo federalne vlade Hrvatske da obzirom na teke
prilike u kojima ce svetenstvo ovih eparhija nalazi i na teke rtve koje je naroito
na Srpski narod i nae svetenstvo u onim krajevima podnelo nastoji osigurati

pravoslavnom srpskom svetenstvu vanrednu pomo iz dravnih sredstava (br. 1562 /

zap. 367 od 6. IX 1945.).
Njegovo Preosvetenstvo Episkop G. Arsenije je izvestio Sveti Arhijerejski Sinod da
su Eparhije zagrebaka i pakraka jako opustoene: mnoge su crkve poruene a one
koje su preostale opljakane. Ima namesnitava u kojima nije ostala itava nijedna
crkva. Po pojedinim mestima istrebljeno je po 50 - 80 odsto Srba. Svetenici, ukoliko
ih je preostalo u ivotu, vratili su ce na svoje parohije i otpoinje ce c velikim
tekoama obnavljanje crkvenog ivota: postavljeni su po namesnitvima arhijerejski
namesnici, primaju ce natrag u pravoslavlje oni koji su bili primorani da preu u
rimokatolicizam, obnavljaju ce pojedine crkvene optine i postavljaju privremena
poverenitva; gde je to mogue, osposobljavaju ce crkve za bogosluenja, ali s
velikim tekoama.
Eparhija gornjokarlovaka
U eparhiji gornjokarlovakoj je pre rata bilo 220 crkava i kapela. Od toga je srueno i
popaljeno od ustaa, kaznenih ekspedicija i usled ratnih operacija 188. Ostalo je u
celoj eparhiji samo 23 crkve i 9 kapela, ali i one su oteene, naroito je skoro u svima
unutranjost oteena. Crkvenih utvari i knjiga ima samo u Srpskim Moravicama i
Karlovcu.
Jedini manastir u ovoj eparhiji - Gomirje sruen je i spaljen. Zemljite i sve
manastirsko dobro uzele su 1941. godine u svoje ruke ustae. uma je poseena. Sve
su manastirske zgrade spaljene i sruene. Manastir ni danas ne uiva ni zemljita ni
ume. Mesni narodni odbor i metani potpuno raspolau manastirskim imanjem, dok
v.d. nastojatelja stanuje u selu i opsluuje okolne parohije.
Pre rata bilo je u eparhiji gornjokarlovakoj 157 svetenika. Od njih je ubijeno 70
svetenika, dok ih je 86 ostalo u ivotu. Od tih 86 do kraja 1945. godine vratilo ce u
eparhiju samo 17 svetenika, i to 16 mirskih, jedan jeromonah i jedan mirski
privremeno primljen iz dalmatinske eparhije ...
Lika, Kordun i Banija su jako porueni. U srezovima Otoac, Brinje, Ogulin, Glina,
Kostajnica, Dvor na Uni i Bos. Krupa uniteno je preko 50 odsto srpskih kua a u
srezu Graac preko 70 odsto. U srezovima pak Lapac, Udbina, Korenica, Gospi,
Perui, Slunj, Vojni, Vrgin-Most, Biha i Cazin porueno je i popaljeno preko 90
odsto srpskih kua.
Crkvene optine su sopstvenici svojih zemljita samo u zemljinim knjigama. Ulone
knjiice nekih crkvenih optina otele su ustae i novac podigle. Preostale ulone
knjiice ce moraju, prema novom zakonu, amortizovati, te e te sume biti minimalne.
Eparhija gornjokarlovaka krajem 1940. godine imala je 449.000 pravoslavnih dua.
Od toga broja je mnogo sveta pobijeno, umrlo od tifusa i drugih bolesti i izginulo u
borbama. Jedan deo naroda ce seli u Srem, Banat i Baku. Do kraja novembra 1945.
iselilo ce oko 60.000.- dua. Ako ce emigracija zaustavi, u eparhiji bi bilo otprilike
oko 240.000.- dua. Dakle, oko polovine od onog broja iz 1940. godine. Nema
parohije gde ustae nisu ubile bar 200 osoba, veinom odraslih mukaraca, a ima
mesta gde su pobili po 1.000 - 1.300 (Crkveni Bok, Dubica, Bos. Dobro selo), po

1.500 (emernica, Divoselo) pa i po 2.000 (Plaki). Kad ce pokupe svi podaci slika
eparhije bie jo potresnija i bolnija.
Samo u 20 parohija postavljena su privremena poverenitva. Pored toga je za crkvenu
optinu u Karlovcu ONO postavio komesarijat od dva lica, a za sekretara postavio
jednu ensku. U ostalim crkvenim optinama nema ni svetenika niti kakve crkveno
optinske uprave.
Eparhije u Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini
Zvornikotuzlanska eparhija
Narod je u zvornikotuzlanskoj eparhiji, naroito u istonim krajevima, mnogo
stradao, sela su popaljena, kue poruene; moe ce putovati po itav sat a da ce na
putu niko ne sretne i ne vidi. Svetenstvo je u ovoj eparhiji jako proreeno: ustae su
ubile 27 svetenih lica, Nemci dva, etnici jedno, partizani 10; u internaciji u
Nemakoj su umrla dva, za vreme rata je umrlo devet, osueno na kaznu dva, u
zatvoru ce nalaze tri - svega 56, to znai da je svetenstvo upravo prepolovljeno.
Potpuno su sruene tri crkve, a mnoge su oteene i oskrnavljene; crkvene odede,
utvari i knjige unitene; parohiski domovi neki popaljeni, neki porueni, neki oteeni.
Manastirski konaci su popaljeni ili toliko oteeni, da ce bez temeljne popravke u
njima nee moi stanovati. Manastirske ume su poseene i devastirane, manastirski
nametaj razneen i upropaen, ivo blago oterano i poklano.
Dabrobosanska eparhija
Kad su Nemci i ustae izbaeni iz Bosne, Njegovo Preosvetenstvo episkop
zvornikotuzlanski G. Nektarije, administrator eparhije dabrobosanske posetio je prvi
put Sarajevo (od 27. juna do 5. jula) ... Na Vidovdan je otsluio u Sarajevskoj
sabornoj crkvi arhijerejsku liturgiju i odrao parastos poginulim za veru i oteestvo.
Pre liturgije izvreno je malo osveenje crkve, jer ce u sabornoj crkvi nije sluilo od
poetka rata, izuzimajui vreme dok je u Sarajevu bio Spiridon Mifka.
Stanje u eparhiji dabrobosanskoj u poreenju sa drugim eparhijama Bosne i
Hercegovine, zadovoljava. Arhiva Crkvenog suda i Mitropolitova je potpuno
sauvana, biblioteka, nametaj ak i posue u Mitropoliji uglavnom su sauvani.
Ali i u ovoj eparhiji narod je dosta stradao, osobito u istonoj Bosni i Sandaku.
Stradao je i veliki broj svetenika. Ustae su ubile 11 svetenika, Italijani dva,
Partizani sedam; u zatvoru ce nalaze etiri svetenika, dok je za vreme rata umrlo
osam svetenih lica.
Zahumskohercegovaka eparhija
... Prema izvetaju kojeg je Njegovo Preosvetenstvo podneo posle svega toga Svetom
Arhijerejskom Sinodu u episkopiji ce nalazi OZNA i u zgradi nije nita ostalo:
nametaj, arhiva, biblioteka - sve je razneseno i uniteno.

Srpski ivalj u Hercegovini je mnogo stradao i materijalno sasvim posrnuo, osobito u

gradovima. U toku svog bavljenja u Mostaru Preosveeni je odrao konferenciju sa
odbornicima crkvene optine. Nekada bogata crkvena optina mostarska nije vie u
stanju da plaa crkvenjaka i zvonara. Nita nije bolje ni sa ostalim crkvenim
optinama u eparhiji.
U ovoj eparhiji svetenstvo je sasvim proreeno. Od 67 svetenika oba reda, koliko je
eparhija nekada imala nalazilo ih ce u mesecu junu 1945. na licu mesta svega devet,
od kojih su trojica toliko ostarili i onemoali da im je potreban pomonik, a jedan je
postao ministar u vladi za Bosnu i Hercegovinu.
Manastiri su potpuno upropaeni ili popaljeni, nametaj razgrabljen.
Banjaluka eparhija
Religiozni ivot pravoslavnog ivlja u eparhiji banjalukoj kao i u velikom delu NDH
bio je za vreme okupacije i ustakog terora u svojoj spoljanjoj manifestaciji
paralisan, jer je sve svetenstvo bilo izgnano. Retku pojavu svetenih lica iz redova
NOB ili iz etnikih odreda narod je doekivao sa sumnjom da su to u istini
svetenici, pa im nije rado primao vrenje svetenodejstava niti je ova od njih traio.
Ali, premda zbog ustakog terora i nije moglo biti ispoljavanje religioznog ivota,
pravoslavni ivalj nije prestao biti duboko poboan i odan svojoj crkvi. Njegovo
unutranje religiozno nastrojenje izbilo je tek prilikom pojave njegovog svetenstva
koje ce vraalo iz izgnanstva. Svet je plakao pri susretu sa svetenikom i ne da mu je
ljubio samo ruku nego i sveteniku haljinu.
Zahvaljujui tome to je svetenstvo blagovremeno oterano u Caprag i posle
prebaeno u Srbiju eparhija banjaluka imala je samo pet svetenikih rtava (etiri
od ustaa i jedan od Nemaca). Pored toga u izbeglitvu je umrlo 13 paroha. U eparhiji
ima 107 paroha. U toku 1945. godine vratilo ce 58 paroha, a ostalo u Srbiji jo osam.
Pored toga ne zna ce za boravite osam svetenika, a iz zarobljenitva ce nije vratio
jedan svetenik... Zadovoljstvo naroda to vidi svetenike u svojoj sredini jeste pojava
koja je pruila osnovni uslov da ce parosi osete moralno jaki. Istina, to nije svuda; u
namesnitvima bos. dubikom, bos. novskom i jajakom, koja su bila poprite
neprekidne akcije, narod je manje zagrejan za crkvu, a osobito omladina. Uopte
uzevi, omladina je ravnoduna prema veri.
Samo su etiri svetenika politiki aktivna. Narod je i ranije nerado gledao na
svetenika koji ce bavi politikim radom; danas mu je takav svetenik odvratan i on je
izdaan u izrazima negodovanja, ako ne i neprijateljstva.
Ovde onde ima pojedinaca koji ine smetnje svetenstvu: od zatvaranja crkava pa do
optube o reakcionarstvu. Svetenici ce meutim dre mirno, ali i uporno nastoje da
ostvare slobodu veroispovedanja i ne daju ce zastraivati prigovorima i pretnjama.
Narod je jako osiromaio. Na podruju celog banjalukog okrunog odbora prilikom
zamene okupacionog novca zamenjeno je samo tri i po miliona dinara to znai da je
dolo po sedam dinara na jednu osobu. Vee siromatvo teko je zamisliti pogotovu
kad ce nema prilika za zaradu, poto su oni koji bi ili na zaradu mobilisani.

Potpuno je porueno 20 crkava. Delimino je porueno i za slubu onesposobljeno 11

crkava. Antimisa, utvari, odede i knjige uglavnom su uniteni i teko ce gde moe
nai to od potrebnih za crkvu utvari.
Mnogi parohiski domovi su porueni i popaljeni, a veina je bez popravke
neupotrebljiva. Obe crkve u Banjaluci su sruene i bogosluenje ce vri u jednoj veoj
prostoriji mitropolijske zgrade koja je pretvorena u kapelu i 16. decembra 1945.
godine osveena. Sama Mitropolija je bila dosta oteena ali je zauzimanjem
Okrunog NO opravljena. Arhiva, biblioteka, i stovarite bogoslubenih knjiga
sarajevskog izdanja su uniteni.
Pre rata eparhija je brojala 416.000.- pravoslavnih dua. Prema jo nepotvrenim
podacima u eparhiji je stradalo oko 100.000 lica t.j. etvrtina stanovnitva. Naroito
su stradali krajevi Kozara i Grme, gde su ce vodile borbe izmeu Nemaca i ustaa s
jedne strane i narodnooslobodilake vojske s druge strane.
Pre rata postojale su na podruju eparhije banjaluke i tri t.zv. misionarske parohije:
hrvaanska, resavako - prnjavorska i novodubravska, sve tri u arhijerejskom
namesnitvu prnjavorskom. Te cu parohije sainjavala lica koje je Austrougarska iz
Ukrajine preselila u prnjavorski srez i koja cu posle prvog svetskog rata prela iz unije
u pravoslavlje. Na te cu parohije postavljani bili kao parosi svetenici Ukrajinci, koji
cu takoe bili preli iz unije u pravoslavlje.
Meutim, za vreme ND Hrvatske svi cu ce domovi ovih parohija vratili uniji i veina
ih je stala uz ondanju vlast, upisujui ce u legionare. Protokolom od 2. januara 1946.
izmeu Poljske i Jugoslavije odlueno je da ce u toku od est meseci izvri
repatrijacija ovih stanovnika prnjavorskog sreza u Poljsku.
Na predlog Njegovog Preosvetenstva Episkopa zvornikotuzlanskog G. Nektarija,
administratora eparhije banjaluke, Sveti Arhijerejski Sinod je na osnovu l. 22
Ustava Srpske pravoslavne Crkve ukinuo ove parohije s tim da ce ostaci ovih
parohija, ukoliko bi ih bilo, imadu pridodati susednim parohijama (br. 1823 zap. 531
iz 1945.).
Pravoslavna crkva u Sloveniji
1941. godine jeromonah Gorazd Dekleva obrazovao je u Beogradu Inicijativni odbor
za organizaciju Slovenaca koji su ve preli u pravoslavlje i za akciju oko primanja
novih. Poto je ova akcija imala uspeha osnovana je c blagoslovom Svetog
Arhijerejskog Sinoda "Druina pravoslavnih Slovenaca" koja je brojala u poetku
okupacije nekoliko stotina lanova a pred kraj rata dostigla broj od 1400 lanova
samo u Beogradu.
Od strane Njegovog Preosvetenstva Mitropolita skopskog G. Josifa, kao
administratora Arhiepiskopije beogradsko - karlovake odreeno je da ce
bogosluenja za Slovence vre u crkvi Ruici. Sluilo ce i propovedalo na
slovenakom a pevao je Slovenaki pravoslavni crkveni hor. Liturgije za Slovence
drane su svake druge nedelje posle redovne liturgije. Od jeseni 1942. godine sluilo
ce za Slovence povremeno po raznim beogradskim crkvama po nekoliko puta
meseno. U Sabornoj crkvi su otsluena i dva slovenaka molebna pred kivotima

srpskih svetitelja koji su bili preneeni iz Srema 29. avgusta 1943. godine preao je u
pravoslavlje rimokatoliki slovenaki svetenik Toma Ulaga, profesor Druge enske
gimnazije u Beogradu. Obred je sveano izvren u Sabornoj crkvi posle veernja. To
je bio najvei skup i pravoslavnih i katolikih Slovenaca u Beogradu. Obred je obavio
jeromonah Gorazd, a prisustvovali su: Njegovo Preosvetenstvo Episkop Vikar G.
Valerijan, arhijerejski namesnik beogradski, stareina saborne crkve i oko tridesetak
svetenika.
Crkvena optina beogradska dala je za pravoslavne Slovence u svojoj zgradi besplatno
kancelariju i salu za verske priredbe.
U toku itavog vremena okupacije Druina pravoslavnih Slovenaca nije prekidala rad
i kraj svih tekih prilika. ta vie, njena je aktivnost iz godine u godinu poveavana
tako da je njen predraun poslednje godine okupacije dostigao cifru od oko
1,000.000.- dinara.
Valja napomenuti da pravoslavni Slovenci ni od dravnih ni od crkvenih vlasti nisu
primali nikakve novane subvencije. Pomagali su ih veliki dobrotvori Srbi i Slovenci.
Zahvaljujui zavisti katolikih Slovenaca okupatorske vlasti su bile upozorene na taj
crkveno - nacionalni rad i program. Specijalna policija je obratila na drutvo osobitu
panju i traila da ce Druina raspusti. Nemake vlasti su i dalje pratile rad ove
druine i zabranile svako objavljivanje u novinama isto crkvenih oglasa, a 1944.
godine zatvorile najpre est odbornika, a kasnije i duhovnika o. Gorazda. Svi su ovi
pravoslavni Slovenci bili prvo oterani na Banjicu. Od odbornika su dvojica streljani, a
trojica poslati u logor u Dahau, gde su bili do svretka rata. I pored toga Druina je i
dalje radila.
Posle osloboenja narodne vlasti su ustupile pravoslavnim Slovencima na upotrebu
novu nemaku evangelistiku crkvu kod Bajlonove pijace, zajedno sa ostalim
prostorijama. Ruska ambasada je ustupila za preureenje ove crkve celokupni inventar
kapele iz Ruskog doma koji e ce preneti u Sloveniju, poto ce vei deo pravoslavnih
beogradskih Slovenaca vraa u svoju uu domovinu.
Druina pravoslavnih Slovenaca proirila je po osloboenju, svoj rad na celu
Sloveniju.
6. septembra 1945. godine dostavila je Svetom Arhijerejskom Sinodu plan o
organizaciji i radu na irenju pravoslavlja u Sloveniji i umolila:
1) da ce organizacija i versko delanje u Sloveniji prepusti inicijativi samih Slovenaca;
2) da ce Slovenija administrativno podredi direktno Patrijariji u Beogradu;
3) da ce hitno poalju u Sloveniju slovenaki pravoslavni svetenici koji e provesti
organizaciju rasturenih crkvenih jedinica;
4) da ce u Ljubljani uspostavi Arhijerejsko namesnitvo kao vrhovno upravno telo za
celo podruje rada u Sloveniji, koje bi bilo podreeno direktno Patrijariji a koje bi ce
namesnitvo kasnije pretvorilo u Slovensko - kanonsku eparhiju;

5) da to arhijerejsko namesnitvo pored svoga parohiskog delokruga preuzme i vodi o.

Gorazd i da ce tamo poalje u inu arhimandrita a o. Toma u inu protojereja;
6) da ce sadanji paroh ljubljanski protojerej Bogdan Matkovi premesti iz Ljubljane;
7) da ce bar jednokratnom pomoi omogui odlazak svetenicima Slovencima u
Sloveniju;
8) obzirom na teke materijalne prilike Srpske pravoslavne Crkve, pravoslavni
Slovenci e preuzeti svu materijalnu brigu oko organizacije pravoslavne crkve u
Sloveniji;
9) da ce pravoslavni Slovenci, ukoliko ostanu u Beogradu podrede nadlenim
parohijama.
Sveti Arhijerejski Sinod je tim povodom na sednici svojoj od 18. / 5. septembra 1945.
godine pod br. 1578/zap. 438 odluio da ce ovaj predlog dostavi u prepisu Njegovom
Preosvetenstvu Episkopu G. Arseniju kao administratoru eparhije zagrebake u ijem
sastavu Slovenija u smislu propisa Ustava Srpske pravoslavne Crkve ima i dalje ostati
dok ce ne stvori mogunost za promenu ovih propisa u smislu prednjih predloga
odbora pravoslavnih Slovenaca u Beogradu, s preporukom da u granicama zakonskih
propisa izae u susret zahtevima pravoslavnih Slovenaca...
Prema izvetaju jeromonaha Gorazda od avgusta meseca 1945. godine u Sloveniji je
stanje pravoslavnih paroha sledee:
Ljubljana. itavo vreme okupacije bio je paroh protojerej Bogdan Matkovi. Italijani
nisu uopte dirali crkvu. ak je crkvena optina primala od Italije dravnu subvenciju
i delila je izbeglim pravoslavcima Slovencima i Srbima.
U Rogakoj Slatini je kapela ostala itava, a imovina je razgrabljena.
U Mariboru i Celju su crkve, prilikom dolaska Nemaca, do temelja poruene. Arhive i
sav inventar crkvenih optina i parohija su potpuno uniteni. Jedino je u Celju ostalo
jedno zvono koje uva Muzej gradske optine i neke od Predievih ikona sa
ikonostasa. U Celju na mestu gde je bila crkva postavili su Nemci bili veala.
Stanje posle osloboenja u Ljubljani je nepromenjeno. U Mariboru ce obnavlja
crkveni ivot. Vernika koji su ce vratili iz logora ili iz izbeglitva kao stari ili novi
pravoslavci ima po dosadanjem popisu oko 1.000.- Popisivanje ce nastavlja. Poto je
arhiva potpuno unitena, nema matinih knjiga, te ce na osnovu popisa stvaraju nove
knjige...
U Celju vladaju istovetne prilike kao i u Mariboru i radi ce na obnavljanju crkvenog
ivota. Vernika ima priblino kao u Mariboru.
Meu pravoslavnim u Sloveniji 10 odsto su Srbi; 20 odsto Rusi a 70 odsto Slovenci.

Stanje eparhija koje su bile pod italijanskom, bugarskom i maarskom okupacijom

Dalmatinska eparhija
Kao to je ve spomenuto u ovom izvetaju odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda br.
912 (zap. 299 od 6. juna 1945. godine postavljen je za administratora eparhije
dalmatinske vikar Njegove Svetosti Patrijarha Njegovo Preosvetenstvo Episkop
moraviki G. Arsenije. Meseca septembra 1945. Njegovo Preosvetenstvo Episkop G.
Arsenije posetio je Dalmaciju. Prema njegovom izvetaju od 9. oktobra 1945. godine
stanje Srpske pravoslavne Crkve i Srpskog naroda u Dalmaciji bolje je nego u Lici, na
Kordunu i Baniji. Dalmacija je bila pod italijanskom okupacijom. Italijani su inili
dosta zla srpskom narodu, ali ipak tu ustae nisu dole do izraaja, te nije bilo onih
masovnih pokolja Srba kao na teritorijama gde su bili na vlasti samo Hrvati. Naalost,
dosta dalmatinskih Srba poginulo je u meusobnoj borbi. Rauna ce da je u Dalmaciji
ubijeno ili. poginulo u borbama oko 10 odsto srpskog stanovnitva.
Pre rata je bilo u eparhiji dalmatinskoj oko 50 svetenika. 20 od njih je ubijeno, 10 je
otilo u inostranstvo, a ostalo u eparhiji njih 20, te na ovakog svetenika dolaze 2-3
parohije.
U ibeniku je saborna crkva teko oteena od bombardovanja te ce slui u
grobljanskoj crkvi. U Splitu ce i dalje slui u jednoj dvorani, poto je katedrala ostala
nedovrena. U Zadru je poruena od bombe kapela koja je bila vezana sa crkvom, ali
su, blagodarei jednom rimokatolikom kanoniku, sauvane gotovo sve utvari i
dragocenosti. U Kninu je poruena crkva od bombardovanja. Spaljena je crkva u s.
Bribiru. Ostale seoske crkve cu ostale neoteene.
Manastir Krka je potpuno sauvan. Manastir je, osobito za vreme velike gladi, inio
mnogo dobra narodu. Druga dva manastira Krupa i Dragovi su oteena i u njima do
dolaska Njegovog Preosvetenstva Episkopa G. Arsenija nije bilo nikoga. Nastojatelj
manastira Krupe je poginuo, a nastojatelj man. Dragovia je osuen na 10 godina
prisilnog rada. Njegovo Preosvetenstvo je postavio jednog jeromonaha za
administratora parohije blizu Dragovia a drugog blizu Krupe, kako bi istovremeno
vodili brigu i o manastirima...
Eparhija rakoprizrenska i smrt Episkopa Serafima
Rakoprizrenska eparhija je za vreme okupacije bila razdeljena na tri dravna
podruja; najvei deo pripao je bio Albaniji (pod italijanskom okupacijom), a dva
manja Srbiji i Bugarskoj. Ca onog dela koji je pripao Albaniji skoro jedna treina
srpskog stanovnitva je emigrirala u Crnu Goru i Srbiju, jer su Arbanasi bili preduzeli
masovno ubijanje Srba naseljenika, osobito pod Gole planinom i u Mileevu. Sve
naseljenike crkve izmeu Prizrena i akovice, sruene su. Isto tako sruena. je i
crkva u Korii gde su stanovnici starosedeoci. Manastir Devi je spaljen i razruen,
uma poseena, imanje oduzeto. Ostali manastiri, osobito Deani, pretrpeli su mnogo
tete: ziratna zemlja im je skoro sva oduzeta, ume poseene i popaljene, vinogradi i
vonjaci poseeni i upropaeni.

Preostalo srpsko stanovnitvo je ivelo u velikoj bedi, osobito u gradovima. Crkvena

optina u Prizrenu uinila je mnogo za ublaenje bede prikupljanjem priloga i
deljenjem pomoi sirotinji u novcu i ogrevu...
Pod br. 1702 iz 1942. godine Sveti Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne Crkve
umolio je blaenopoiveg episkopa Serafima da podnese Svetom Arhijerejskom
Sinodu izvetaj o svojim odlascima u Tiranu[8] i razgovorima s pretstavnicima
tamonjih crkvenih vlasti kao i o prilikama u njegovoj eparhiji, ali od blaenopoiveg
episkopa nije primljen nikakav odgovor.
[8]

Episkop Serafim je bio u Tirani "krajem novembra 1941." i "od 1. do

30. juna 1942." Oba puta "poseivao je razne ministre i molio
da ce puste internirani Srbi, ali bez uspeha".

Sveti Arhijerejski Sinod je u tri maha uputio blaenopoivem episkopu vee sume
novca radi podmirenja potreba rakoprizrenske eparhije (Br. 2873 / zap. 427 iz 1942.).
Posle sloma Italije Arbanasi su drali blaenopoiveg episkopa Serafima mesec dana
u kunom pritvoru. Na intervenciju prizrenskih Srba Nemci su blaenopoiveg
episkopa oslobodili i on je posle toga otiao u Tiranu.
13. januara 1945. godine upokojio ce blaenopoivi episkop u Tirani ...
Odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda br. 1388 / zap. 326 od 16. / 3. avgusta 1945. za
administratora eparhije rako - prizrenske postavljen je njegovo preosvetenstvo
episkop mukaevsko - prjaevski G. Vladimir.
Stanje u eparhiji Bakoj
Aprila 1941. godine Baku su okupirali Maari. Prilikom ulaska maarske trupe su
poinile velika krvoprolia u kojima je platilo glavom 2.140 Srba. Prvih dana
okupacije izdata je naredba da svi Jevreji, Srbi i Cigani koji su ce doselili u Novi Sad i
okolinu posle 1918. godine moraju u roku od tri dana napustiti maarsku teritoriju. Sa
sobom su mogli poneti samo po 30 penga po osobi. Srbi naseljenici cu u masama
poubijani, a ostali zajedno sa porodicama pozatvarani u koncentracione logore. U
najveem od njih (u arvaru, u severozapad Maarskoj) (nalazilo ce oko 12 000 dua
Kasnije su ce maarske vlasti smilovale i pustile na slobodu naseljeniku decu ispod
12 godina. Srpske porodice su ce otimale da dobiju ovu decu sna izdravanje Sam
Novi Sad primio je preko est stotina dece. Srbe koloniste koji su ostali u logoru vlasti
su izdavale na rad okolnim salaima kao poljoprivrednu radnu snagu. Na salaima su
dobijali samo hranu a njihove nadnice ubirao je logor kao svoj prihod. Skoro svi Srbi
inovnici otputeni cu iz slube bez prava na otpremninu. Srpske pravoslavne crkvene
optine, osobito novosadske, kriom su davale novane pomoi naim nezaposlenim
ljudima koji nisu imali imanja ni rodbine. Imuniji Srbi davali su znatne mesene
novane priloge u ovu svrhu.
Srpske kulturne ustanove su ili rasturene ili dobile komesare, kao to je bio sluaj sa
Maticom Srpskom.

Prvih dana januara 1942. godine izvreni su masovni pogromi u ablju, urugu,
Titelu, Gospoincima, i Moorinu. Pred kraj istog meseca snalo je to i Novi Sad. U
tim pogromima je stradalo 3.417 Srba. Sve ovo je injeno pod vidom istrebljivanja
komunista. Meutim, platili su glavom najvieniji i najimuniji Srbi a meu njima 12
svetenih lica. Leevi su, kao i u Hrvatskoj, veinom bacani u vodu.
Pravoslavna crkva bila je priznata ali je nad celom eparhijskom i manastirskom
imovinom bio stavljen sekvestar. Jedino su parohiske sesije bile ostale van sekvestra i
sluile izdravanju svetenstva, inovnitva, svetenikih porodica i siroadi.
Ponovo ce pokualo da ce osnuje autokefalna Maarska pravoslavna Crkva. Saznavi
za ove namere maarske vlade, Njegova Svetost Rumunski Patrijarh G. Nikodim
svojim pismom br. 1519 od 22. jula 1941. godine umolio je Sveti Arhijerejski Sinod
Srpske pravoslavne Crkve da na ovo nipoto ne dade pristanak, poto pravoslavnih
Maara uopte nema, nego bi ce ustanovljenjem Maarske pravoslavne crkve ustvari
sprovodila maarizacija Srba, Rumuna i Rutena, koji ive na teritoriji Maarske. Sveti
Arhijerejski Sinod de tom prilikom zahvalio Njegovoj Svetosti Patrijarhu G.
Nikodimu to de zatraio saradnju nae Crkve u ovom pitanju i izjavio da po pitanju
osnivanja samostalne Maarske pravoslavne Crkve stoji na istom stanovitu na kome i
Rumunska pravoslavna Crkva.
U Budimpeti je osnovana "Via grko istona bogoslovska kola" bez znanja ijednog
od petorice pravoslavnih episkopa (trojice srpskih i dvojice rumunskih) ije su ce
eparhije nalazile u Maarskoj...
30. aprila 1943. godine Ministar prosvete pozvao je Preosveenog Episkopa
budimskog G. Georgija i Preosveenog Episkopa bakog G. Irineja i raspravljao s
njima o mogunosti osnivanja Ugarske pravoslavne crkve, i o imanjima pravoslavne
crkve u Maarskoj. Preosveeni G. G. Arhijereji su izjavili da bi ce za osnivanje
samostalne Ugarske pravoslavne crkve morao po kanonima traiti otpust od Srpske i
Rumunske patrijarije, a to ce za vreme rata ne moe izvesti, poto je Srpski Patrijarh
lien slobode i ne moe ce sazvati Arhijerejski Sabor. U pogledu crkvenih imanja
molili su da ce sa pravoslavnom Crkvom postupi isto onako kao to ce postupa i sa
Rimokatolikom. U protivnom smatrae da pravoslavna Crkva nije ravnopravna i da
ce progoni.
U toku 1944. godine vraeni su Njegovom Preosvetenstvu Episkopu bakom
manastiri Kovilj i Boan, a jednoj naroito obrazovanoj crkvenoj komisiji episkopsko
dobro Sirig. Uopte ukoliko ce rat bliio kraju i bilo sve jasnije da e Nemaka
propasti Maari su bili popustljiviji prema Srbima. Jo januara 1943. otpoela je od
strane samih Maara akcija da se prilike Srba poprave. Sa jednog sastanka maarskih
vienih opozicionara kome su prisustvovali i Preosveena G. G. Episkopi Georgije i
Irinej, kao i izaslanici Ministra pretsednika i katolikog Hercog Primasa upuen je
maarskoj vladi memorandum u kome ce izloila potreba da ce onemogue strani
metodi koji su prema Srbima primenjivani i da ce ubudue za pojedine sluajeve ne
kanjava ceo srpski narod, nego samo odgovorni krivci.
Pri novosadskoj crkvenoj optini obrazovan je jo 1941. socijalni odbor koji je
prihvatio iz arvarskog logora 2996 srpske i slovenake dece koda su sva smetena po
srpskim porodicama. Osim toga iz ovog logora smeteno je 647 starijih nesposobnih

za rad Srba i Slovenaca. U samom Novom Sadu smeteno je bilo 615 dece i 47 starijih
ljudi i ena. Kako je u logoru u Novom Sadu bilo mnogo tuberkulozne dece, otvorena
je Eparhiska bolnica sa posebnim odborom koga je imenovao Preosveeni Episkop
baki G. Irinej. Za izdravanje bolnice izvren je dobrovoljni razrez na sve crkvene
optine eparhije bake, fondove i ustanove. Bolnica je imala tri odeljenja za
tuberkulozu plua a i jedno za tuberkulozu kostiju. Pored toga obrazovana je i
posebna ambulanta za besplatno leenje i besplatno davanje lekova.
Na predlog i molbu bakog velikog upana Njegovo Preosvetenstvo Episkop baki je
morao pristati da bude izabran za lana maarskog Gornjeg doma, raunajui da e ce
sa toga mesta moi s veim autoritetom zauzimati za svoj narod.
Po osloboenju Njegovo Preosvetenstvo je stavljeno u kuni pritvor zbog toga to je
uoi pogroma u Novom Sadu potpisao jedan proglas u kome je osudio pokret otpora.
Poto je Njegovo Preosvetenstvo Episkop potpisao ovaj proglas na pritisak vojnih
vlasti i varujui da e time, kako mu je bilo obeano, ublaiti sudbinu Srpskoga
naroda.
lanovi Svetoga Arhijerejskog Sinoda su u vie mahova molili da ce Njegovo
Preosvetenstvo pusti na slobodu (Zap. 141 iz 1944.), ali bez uspeha. Prilikom jedne
intervencije kod poverenika za unutranje poslove poverenik (Vlad. Zeevi) je kratko
izjavio: "Dosta to smo mu glavu sauvali" (br. 189/zap. 70 iz 1945.) ...
Pod br. 2425/zap. 571 od 15. / 2. decembra 1945. umoljeno je Pretsednitvo Savezne
vlade FNRJ za izvetaj da li je shodno svome saoptenju od 24. maja 1945. pribavilo
podatke o okolnostima zbog kojih ce jo uvek nalazi u zatvoru Preosveeni Episkop
Baki Gospodin Irinej. Istovremeno je umoljeno i Ministarstvo unutranjih poslova
FNRJ za odgovor po pitanju Svetog Arhijerejskog Sinoda od 21. avgusta 1945.
godine da li ce odluka o amnestiji odnosi i na Preosveenog Episkopa G. Irineja.
Najzad, 16. marta 1946. godine Njegovo Preosvetenstvo Episkop baki G. Irinej
izvestio je telegrafski Sveti Arhijerejski Sinod da je toga dana ponovo preuzeo
dunosti u svojoj eparhiji.
Za vreme maarske okupacije uprava Eparhije Bake trudila ce da ce sve vreme dri
odredaba SP Crkve. ta vie, onaj deo eparhije bake, koji je njoj pripao kada je
Baranja posle prvog svetskog rata oduzeta od Maarske i pripojena dravi Srba,
Hrvata i Slovenaca, nije za vreme maarske vraen Maarima, niti je pripojen
budimskoj eparhiji, nego je zadran bakoj. [Dopisano rukom En. Irineja?].
Ve 19. / 6. marta 1946. godine Preosveeni Irinej doao je u sednice Svetog
Arhijerejskog Sinoda.
Ovim su ce prilike u eparhiji bakoj normalizovale. Njegovo Preosvetenstvo Episkop
G. Irinej je uinio nekoliko kanonskih poseta po eparhiji (Futog, Srbobran, man.
Kovilj), prilikom kojih su uzele uee ogromne mase sveta. Svakako da bi ce ovome
stalo na put Njegovo Preosvetenstvo je prilikom dolaska na osveenje kapele u
Odacima fiziki napadnut. Tom prilikom Njegovom Preosvetenstvu nanete su tee
povrede, a jepej Milenko Cvejanov izboden je noem.

Stanje u Junoj Srbiji po osloboenju

2. decembra 1944. godine, poto je Juna Srbija bila ve oiena od neprijatelja,
Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski G. Josif umolio je Sveti
Arhijerejski Sinod da ce preduzmu koraci kod graanskih i vojnih vlasti da ce
Arhijerejima June Srbije dade mogunost da ce sa svojim izbeglim svetenstvom to
pre vrati na svoje redovne dunosti. Tim povodom umoljen je Poverenik nacionalnog
komiteta za unutranje poslove da izda potrebna uputstva graanskim i vojnim
vlastima u Junoj Srbiji - Makedoniji da naim eparhiskim Arhijerejima i parohiskom
svetenstvu koje ce vraa na svoja predratna slubena mesta i svima naim crkvenim
organima izae u susret i budu im pri ruci i po potrebi prue nunu zatitu (br.
1571/zap. 215 1944.).
Prezidijalnim aktom br. 1671 od 30. decembra 1944. godine umoljen je Njegovo
Preosvetenstvo Episkop G. Jerotej da se u sluaju potrebe privremeno primi
administracije eparhijama skopskom i ohridsko - bitoljskom. Njegovo
Preosvetenstvo Episkop G. Jerotej dao je na ovo svoj pismeni pristanak ali do
izvrenja ovih odluka nije dolo. Jedan deo June Srbije proglaen je odmah kao
posebna federalna jedinica pod imenom Makedonija.
Novim politikim pravcem i inaugurisanjem i nove makedonske narodnosti u ovoj
federativnoj jedinici radi suzbijanja t. zv. velikosrpskog ovinizma ispoljile su se
tenje onih elemenata, koji su se i ranije borili za Bugarsku politiku orijentaciju u tim
krajevima. Preuzevi masku makedonstva oni su stvorili tamo tako politiko stanje
koje bi imalo sasvim da iskljui organizaciju i delovanje Srpske pravoslavne Crkve u
tim krajevima. U tu svrhu je tamo odmah i organizovan i t. zv. inicijativni odbor za
organizaciju pravoslavne crkve u Makedoniji. 22. januara 1945. godine stiglo je
Svetom Arhijerejskom Sinodu iz Skoplja prvo pismo ovog "Inicijativnog odbora", a
na koje je Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski kao nadleni arhijerej
odgovorio:
"Brao i gospodo svetenici,
Dolo mi je do ruku Vae pismo od 3. I 1945. godine koje ste uputili Svetom
Arhijerejskom Sinodu Srpske pravoslavne Crkve, estitajui mu Boi. Iz ovoga
vaega pisma vidi se:
a) da ste vas trojica odreeni da vodite posao crkve sigurno sa zadatkom, da to bude
privremeno dok se ne normalizuju stvari u crkvi;
b) da vi elite ostati na kanonskom stanovitu i propisima crkve, to svakoga koji se
stara da crkvi i spasenju due eli dobra, mora radovati, pa i mene kao vaega
zakonito - kanonskoga Arhijereja;
v) dalje se vidi, da vi revnujete za stvar crkve, ali da se i prebacujete u svojim pravima
- kada sebe stavljate na pijedestal samostalne i ravnopravne strane prema Svetom
Arhijerejskom Sinodu.
Znam, da e vas ova moja primedba ljutiti ali vas inim paljivim i savetujem da o
svome stavu razmislite jo jednom i sa vie mirnoe takta i crkveno - pravnoga

stanovita, a ne sa momentalnoga i prolaznoga raspoloenja. Ovo Vam s pravom

roditelja preporuujem, jer sam Va Arhijerej, i bivi osniva kole kroz koju ste
postali to to ste danas.
Ja sam sada momentalno zauzet neodlonim poslovima, a im budem slobodan,
postarau se da se sa vama vidim ovde u Beogradu ili Skoplju.
elei vam svako dobro aljem vam r. pozdrav i Boji blagoslov."
9. marta 1945. Sveti Arhijerejski Sinod je od "Inicijativnog odbora za organizaciju
pravo crkve u Makedoniji" telegram koji u srpskom prevodu glasi:
"4. marta 1945. godine u glavnom gradu Makedonije Skoplju, sabrao se Makedonski
crkveni Narodni s za raspravljanje vanih pitanja crkvenonarodnog kara karaktera.
Delegati sabora iskazali su jednodunu elju s pravoslavnih Makedonaca da se uini
to je potrebno za to skorije proglaenje samostalne Makedonske pravoslavne crkve,
tj. da se obnovi istoriska ohridska arhiepiskopija. Donosei ovo reenje od istoriskog
znaaja delegati se sinovski seaju Pravoslavne crkve i njezine usrdnosti i mole da se
pomogne i konano privede u delo njihovo reenje sa kanonsko - pravnog gledita kao
sveopta elja jednog naroda koji je prolio svoju krv i dao nebrojane rtve za
dobijanje ne samo politike nego i crkvenonarodne slobode. Neka Gospod Isus
Hristos ojaa i utvrdi ljubav meu svima slovenskim narodima i njihovim sv.
crkvama. Br. 290, Inicijativni odbor za organizaciju pravoslavne crkve u Makedoniji Izvrno telo Sabora."
Prema pisanju "Politike" (8. III 1945.) ovaj se sabor sastao na inicijativu makedonskih
svetenika "radi reavanja aktuelnih crkvenih pitanja i obnavljanja makedonske
pravoslavne crkve" i na njemu de bilo prisutno oko 300 delegata iz cele Makedonije.
Sabor je otvorio svetenik Kiril Stojanov.
Ovim povodom kao i u vezi tekuih crkvenih pitanja 12. marta odrana je u Beogradu
Episkopska konferencija [... ] koja je donela zakljuak da je akcija t.zv. Inicijativnog
odbora za osnivanje samostalne makedonske pravoslavne crkve, kao i nain ove
akcije, a i sastav samog u Skoplju odranog sabora, nekanonski i da se o istoj akciji ne
moe nita suditi, niti pretresati.
Sveti Arhijerejski Sinod se na sednici svojoj odranoj istoga dana saglasio pod br. 366
(zap. 94 iz 1945.) sa zakljukom Episkopske konferencije. Telegram inicijativnog
odbora ustupljen je Njegovom Visokopreosvetenstvu Mitropolitu skopskom G.
Josifu kao nadlenom Arhijereju sa molbom da ode u Skoplje i na licu mesta ispita
itavu ovu stvar i o ozbiljnosti ove akcije podnese svoj iscrpan izvetaj miljenje i
predlog.
Na traenje Svetog Arhijerejskog Sinoda da se izda putna objava Njegovom
Visokopreosvetenstvu Mitropolitu skopskom G. Josifu za putovanje u Skoplje,
Ministar unutranjih poslova je pod br. 173 od 17. marta 1945. odgovorio:
"Na Vae traenje izloeno u aktu br. 360 od 13. marta 1945. god. izvetavate se da se
zasada ne moe izdati objava za putovanje u Skoplje Njegovom
Visokopreosvetenstvu Mitropolitu Josifu.

Smatramo da je u ovo vreme bolje da Sveti Arhijerejski Sinod pozove izvestan broj
svetenika iz Makedonije koji bi podneli izvetaj o stanju u kome ce nalazi
pravoslavna crkva kako u skopskoj eparhiji tako i u celoj Makedoniji. Svakako da bi
na tom sastanku bilo govoreno i o povratku ne samo Njegovog Visokopreosvetenstva
Mitropolita skopskog Josifa nego i o povratku ostalih G. G. Arhijereja iz Makedonije.
Na ovaj bi nain Sveti Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne Crkve imao celokupan
pregled crkve u Makedoniji, a ne samo skopske eparhije. Mi dobrovoljno uzimamo na
sebe da do ovog sastanka izmeu G. G. Arhijereja i svetenika iz Makedonije doe to
pre i to u Beogradu u prisustvu G. G. Arhijereja, lanova Svetog Arhijerejskog
Sinoda. Dobro bi bilo da nam odgovorite da li primate na predlog."
Sveti Arhijerejski Sinod je samo potvrdio prijem ovog akta i izrazio stanovite da bi
trebalo to pre i neodlono dozvoliti svima Arhijerejima, svetenstvu i od
neprijateljskih vlasti proteranoj pastvi povratak u njihova ranija mesta slubovanja i
stanovanja (Zap. 137 iz 1945.).
2. aprila 1945. godine Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski G. Josif
aktom MBR 74 iz 1945. godine dostavio je Svetom Arhijerejskom Sinodu sledee:
"ast nam je izvestiti Sveti Arhijerejski Sinod da smo u duhu odluke Patrijariskog
upravnog odbora dana 30. marta o.g. obrazovali Crkveni sud za eparhiju skopsku i
privremeno ga smestili u Vranju, dok ce ukae prilika da ga moemo preneti u Nau
raniju rezidenciju."
Sveti Arhijerejski Sinod je na sednici svojoj od 4. aprila/22. marta 1945. god. pod br.
574/zap. 148 uzeo ovo na znanje.
Posle posete lanova Svetog Arhijerejskog Sinoda Kraljevskim namesnicima ponovo
je zatraeno da ce Arhijerejima i svetenstvu koje je proterano iz Makedonije odobri i
olaka povratak na njihova mesta slubovanja kako je to ugovorom o primirju sa
Bugarskom predvieno i da ce narodnim vlastima u srezovima koji su bili pod
bugarskom okupacijom naredi da respektuju i ne ometaju odluke i nareenja
eparhiskih crkvenih vlasti Srpske pravoslavne Crkve ...
Aktom Predsednitva vlade D. F. Makedonije br. 1228 od 25. jula 1945. godine
dostavljeno je na adresu "Administratora srpske patrijarije" pismo "Inicijativnog
odbora za organizaciju pravoslavne crkve u Makedoniji" u kome ce kae da je
svetenstvo skopske eparhije na svojoj redovnoj skuptini 18. jula 1945. godine uzelo
pored ostalog u rasmatranje i "tendenciozna izazivanja od strane Mitropolita Josifa,
administratora Srpske Patrijarije" a naime 1) to alje crkvama u federalnoj
Makedoniji "Glasnik Srpske pravoslavne Crkve", 2) to je organizovao Crkveni sud
eparhije skopske u Vranju i 3) to je on dodelio novane pomoi za skopsku,
zletovsko - strumiku i ohridsko - bitoljsku eparhiju.
Uzevi u svestrano rasmatranje gornje pojave u eparhijama u oblasti federalne
Makedonije Sveti Arhijerejski Sinod je naao za potrebno da u interesu crkvenog
poretka i jedinstva uini pod br. 1279/zap. 471 od 22. / 9. septembra 1945. godine
sledee konstatacije:

Eparhije u sadanjoj federalnoj Makedoniji: skopska, zletovsko - strumika i ohridsko

- bitoljska su redovnim i kanonskim putem prisjedinjene Srpskoj pravoslavnoj Crkvi o
emu svedoi Tomos Vaseljenske patrijarije. Jurisdikcija Srpske pravoslavne Crkve
nad ovim oblastima potvrena je od sviju pravoslavnih crkava. Usled takvog stanja
stvari svaka akcija koja ide na tetu kanonske jurisdikcije Srpske pravoslavne Crkve u
tim krajevima kao i poricanje kanonskih prava zakonite i priznate Srpske jerarhije u
pomenutim eparhijama neosnovana je i nekanonska i svi oni koji takvu akciju vode ili
je podravaju imaju snositi svu odgovornost pred kanonima i zakonima koji tite
kanonski i crkveni poredak u Pravoslavnoj crkvi ...
Poetkom 1946. godine pokret za stvaranjem avtokefalne Makedonske crkve poeo je
slabiti i sve ce ee uli glasovi o elji za autonomijom a ne avtokefalijom.
Od 8. do 10. maja 1946. godine odrana je u Skoplju "skuptina pravoslavnog
makedonskog svetenstva" na kojoj je voena otra borba izmeu autokefalista i
autonomista. Autonomisti su uspeli da ce u rezoluciju unese da ce trai ne
autokefalija, nego samo "samouprava u reavanju svih unutranjih crkveno - narodnih
pitanja".
Ali poto ce stvari nisu bitno promenile u pravcu kanonskog sreivanja, Sveti
Arhijerejski Sinod je na sednici od 25. / 12. juna 1946. ostao pri svojoj odluci Pov. br.
1279 od 22. / 9. septembra 1945. g.
Sastanak Inicijativnog odbora sa Njegovom Svetou Patrijarhom Gavrilom i
Njegovim Visokopreosvetenstvom Mitropolitom G. Josifom i rezultat razgovora bio je razlaz, jer lanovi Inicijativnog odbora bili su u svojim zahtevima konfuzni,
drski i neodreeni! Sastanak je bio 7. XII 1946. Pretstavnici Inicijativnog odbora bili
su svetenici: Kiril Stojanov, Nestor Popov, svetenik Mukajetov i jo dva civilna lica.
Crna Gora
Crna Gora bila je 1941. godine okupirana od strane italijanske vojske.
Prvih dana okupatorske vlasti nisu preduzimale naroite mere prema narodu i
svetenstvu u Crnoj Gori. Izdata je bila naredba da ce svi vojnici koji su ce 17. aprila
1941. zatekli na vojnoj dunosti smatraju ratnim zarobljenicima, i imaju biti
internirani. Zauzimanjem Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita crnogorsko primorskog G. Joanikija svi su ovi vojnici i oficiri puteni na slobodu i nisu
internirani.
U Crnu Goru je stigao veliki broj izbeglica i Njegovo Visokopreosvetenstvo
Mitropolit je pokrenuo akciju prikupljanja priloga za izbeglice koja je, kraj sve
materijalne bede, koja je vladala u Crnoj Gori, pokazala dobre rezultate.
Okupator je neto kasnije bio pokuao pridobiti narodne mase za stvaranje t. zv.
samostalne Crne Gore ali bez uspeha te je otpoeo sa terorom. Protiv ovog terora je
Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit protestvovao kod komandanta
okupatorskih trupa, koji je posle toga lino doao Njegovom VPreosvetenstvu,
izjavio aljenje i molio za izvinjenje u ime svoje i vojnika koji su nedela izvrili.

(Izvetaj svetenika Blae Markovia, tuioca C. S. na Cetinju - Sin. br. 579/zap. 31 iz

1941.).
U mesecu julu 1941. godine vojnici italijanske okupacione sile znatno su otetili
eparhijsku zgradu. Tom prilikom su unitili sav inventar i vei deo arhive. Zatim su
vojne vlasti zauzele zgradu za svoje potrebe i drale je sve do kapitulacije Italije. Na
ime kirije za zgradu plaeno je Eparhijskom upravnom odboru prvo po 3.000.- a
kasnije po 5.000.- italijanskih lira meseno. Ova je suma deljena svetenikim
siroadima iji su oevi izginuli i svetenikim porodicama iji su hranioci internirani,
zatim izbeglicama i ostaloj sirotinji.
Od jula 1941. pa sve do osloboenja u Crnoj Gori je stalno trajala revolucija. Mnogi
su manastiri i crkve oteeni i opljakani. U toku borbi spaljeni su konaci manastira
Reevia, Gradita, upe, Bijele i Pive. Crkve i konaci manastira drebaonika bili su
porueni od artiljerije ali je crkva kasnije popravljena, tako da je u njoj omogueno
vrenje sv. slube Boije. Manastir Moraki je oteen od bombardovanja a manastir
Ostrog je isto tako pretrpeo dosta tete prilikom borbi.
Bilo je vremenskih perioda kad Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit nije imao veze
ni s kim van Cetinja, a pogotovu sa udaljenijim krajevima eparhije (Izvetaj E. U.
odbora na Cetinju br. 20 od 2. II 1944. g.)...
Poto su srezove Pljevaljski i Prijepoljski eparhije dabrobosanske bili okupirali
Italijani, Sveti Arhijerejski Sinod je umolio Njegovo VPreosvetenstvo da preuzme
administriranje ovih namesnitava (zap. br. 551 iz 1942.).
Sveti Arhijerejski Sinod sada ne raspolae sa vie podataka o stanju u Crnoj Gori za
vreme rata, poto su akta izgubljena.
Posle osloboenja nije ce dugo nita znalo o eparhiji crnogorsko - primorskoj i o
Njegovom VPreosvetenstvu G. Mitropolitu Joanikiju. Pronosili su ce glasovi da je
Gospodin Mitropolit odveden od strane Nemaca i ak da je poginuo. Sveti
Arhijerejski Sinod ce povodom toga obratio AVNOJ-u i umolio za izvetaj o
Njegovom VPreosvetenstvu (br. 188/zap. 69 iz 1945.).
Marta meseca pota na Cetinju vratila je akt Svetog Arhijerejskog Sinoda br. 1672/44
upuen na adresu Njegovog VPreosvetenstva Mitropolita G. Joanikija sa oznakom
"Adresat otputovao sa Nemcima". Posle toga Sveti Arhijerejski Sinod je zatraio od
Crkvenog suda na Cetinju izvetaj o Njegovom VPreosvetenstvu kao i o
arhijerejskom zameniku i zato ce ovaj nikako ne javlja (zap. br. 120 iz 1945.).
Poto ce o sudbini Njegovog VPreosvetenstva G. Joanikija nije nita znalo, a da bi ce
crkvenoverski poslovi eparhije crnogorsko-primorske normalizovali Sveti Arhijerejski
Sinod je na sednici svojoj od 4. aprila/22. marta 1945. pod br. 572/zap. 145 odredio za
administratora te eparhije Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolita skopskog G. Josifa.
Poto su ce o Njegovom VPreosvetenstvu Mitropolitu crnogorsko - primorskom
Joanikiju poele kasnije pronositi po Beogradu razne verzije, Sveti Arhijerejski Sinod
je pod br. 359/zap. 321 od 6. juna ponovo molio Ministarstvo unutranjih poslova za
izvetaj o Njegovom VPreosvetenstvu Mitropolitu.

Po nalogu Njegovog VPreosvetenstva Mitropolita G. Josifa posetili su 11. juna 1945.

Ministra unutranjih poslova DFJ g. Vladu Zeevia, protojerej Ivan Kaluerovi i g.
Duan Doi izvestili ga da je Patrijarija sa privatne strane saznala da je Njegovo
VPreosvetenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G. Joanikije 10. juna doveden iz
Zagreba u Beograd i da ce nalazi u zatvoru. Istovremeno su u ime Crkve umolili da ce
o Gospodinu Mitropolitu povede rauna na taj nain to bi bio smeten u jednom od
manastira i to bi mu ce dozvolilo primanje paketa od Patrijarije.
Kada je objavljena odluka o amnestiji Sveti Arhijerejski Sinod je aktom br. 990 iz
1945. umolio Versku komisiju da preko Ministarstva unutranjih poslova sazna i
Svetom Arhijerejskom Sinodu dostavi izvetaj o tome ta je sa Njegovim
VPreosvetenstvom Mitropolitom G. Joanikijem i da li je odluka o amnestiji
obuhvatila i Njegovo VPreosvetenstvo.
Ni na jedan akt kojim ce Sveti Arhijerejski Sinod interesovao za Njegovo
VPreosvetenstvo G. Joanikija nije primljen nikakav odgovor.
Prvi izvetaj protojereja Nikole Markovia, lana Crkvenog suda na Cetinju Svetom
Arhijerejskom Sinodu datiran je 15. avgusta 1945.. Prema tome izvetaju, Cetinje je
osloboeno 13. novembra 1944. Uoi toga dana Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit
G. Joanikije sa nekoliko mesnih svetenika i inovnika crkvenog suda napustio je
rezidenciju i otputovao u pravcu Podgorice. Do kraja novembra bio de izmeu
Podgorice i Skadarskog jezera. Tu mu ce pridruilo jo 50[9] svetenika i poetkom
decembra poli su, preko Sandaka za Bosnu.
[9]

Prema novijim podacima kojima raspolae Mitropolija CrnogorskoPrimorska, a koji ce proveravaju, kao i brojna svedoanstva, 70
svetenika ilo je sa Mitropolitom Joanikijem. Od njih ce u Crnu
Goru vratio samo jedan (o. Marko Kusovac), dok su "svi ostali
pobijeni, prvenstveno od komunista" - Prim ured.

Narodnooslobodilaka vojska ula je u oblast crkve preko Verske komisije koja ce

pojavila kao organ Crnogorskog antifaistikog vea narodnog osloboenja. U versku
komisiju su ule sve tri veroispovesti. Od pravoslavnih u njoj stalno zasedavaju
protojerej Jovan Radovi, kao pretsednik i svetenik ore Kalezi, kao sekretar
Komisije. Komisija je zaposela Mitropolitov stan, a njegov kabinet je uzela za
kancelariju.
Na poziv Verske komisije 14. i 15. juna 1945. godine odrana je u Nikiu
svetenika skuptina na kojoj je prisustvovalo 78 svetenih lica. Skuptina je
dostavila Svetom Arhijerejskom Sinodu rezoluciju u kojoj ce trai:
1) da ce pravoslavna crkva u Jugoslaviji organizuje tako da budu ravnopravni svi
pravoslavni bez obzira na nacionalnu pripadnost,
2) da ne moe primiti za administratora crnogorsko-primorske eparhije Mitropolita
skopskog G. Josifa zbog njegovog tobo protivnarodnog rada i zbog toga to smatra
da im je on nametnut, nego trai za administratora Episkopa timokog G. Emilijana,

3) da, poto stvarno ne postoji arhijerejski zamenik ni Crkveni sud u eparhiji

crnogorsko - primorskoj svetenstvo osniva svoje privremeno sveteniko udruenje
koje e predloiti arhijerejskog zamenika da on u sporazumu sa administratorom,
ukoliko to bude Episkop Emilijan, oivi crkveni ivot u Crnoj Gori i uspostavi iskrene
odnose sa tamonjim dravnim vlastima,
4) da sveteniko udruenje preuzme inicijativu za saziv svetenike skuptine svih
pravoslavnih svetenika u Jugoslaviji radi osnivanja centralnog svetenikog
udruenja sa zadatkom da hitno regulie poloaj pravoslavne crkve u naoj zemlji i
odnose izmeu Federativne Jugoslavije i nae pravoslavne Crkve, poto to
nije uinio dananji Sveti Sinod pravoslavne Crkve i da takvo dranje Svetog Sinoda
ne odgovara interesima naroda i sv. Crkve, preko koje ce ne mogu sprovoditi nikakve
velikosrpske ovinistike ideje,
5) da ce izvede demokratsko crkveno ureenje tako da ce izmeni Zakon i Ustav
Srpske pravoslavne Crkve kako bi ce dalo pravo narodu i svetenstvu da direktno
uestvuju u izboru svih crkvenih pretstavnika.
Sprovodei ovu rezoluciju, pretsednik svetenikog udruenja Petar Kapii umolio je
Sveti Sinod da sprovede u ivot odluke donete ovom rezolucijom i izjavio da e
Svetenika uprava preuzeti upravu crkve do dolaska administratora i odreivanja
arhijerejskog zamenika za koga predlae lana Crkvenog suda u penziji Milana
Mihailovia, a dotle da ce prepiska sa eparhijom crnogorsko - primorskom vri preko
uprave svetenstva.
Pod br. 1288 od avgusta 1945. upuen je od Predsednitva Svetog Arhijerejskog
Sinoda telegram proti Nikoli Markoviu ia Cetinju i pitanje, je li zgodno i kada da
Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit G. Josif uini kanonsku posetu Cetinju.
Istovremeno je od Ministarstva za Crnu Goru traeno odobrenje da Njegovo
Preosvetenstvo Mitropolit G. Josif moe otputovati ia Cetinje.
Protojerej Nikola Markovi je od Verske komisije na Cetinju dobio pismenu
instrukciju: "Odgovor na Vau depeu br. 1288 od 4. avgusta 1945. koju ste primili iz
Beograda treba da bude: "Svetom Arhijerejskom Sinodu - Beograd. Predlaemo da ce
pridravate rezolucije svetenstva crnogorskog doneene u gradu Nikiu 15. juna t.g.
i mi ostajemo dosledni njenim zakljucima." Prednje vam dostavljamo radi znanja i
upravljanja. Sekretar, svet. . Kalezi".
Tako je put Njegovog VPreosvetenstva Mitropolita G. Josifa u Crnu Goru
onemoguen.
10. decembra 1945. godine lanovi Svetog Arhijerejskog Sinoda konferisali su sa
Ministrom unutranjih dela Vladom Zeeviem pored ostalog i po pitanju neredovnog
crkvenog stanja u Crnoj Gori. U vezi s tim razgovorom odlueno je da ce jednom
pretstavkom zamoli savezna vlada da ce intervencijom dravnih vlasti suzbije
samovolja svetenika u Crnoj Gori, uvede redovno stanje i omogui uspostava i
funkcija zakonitih vlasti Srpske pravoslavne Crkve obzirom na zakonsku injenicu da
je Srpska pravoslavna Crkva jedna i nerazdeljiva kako u naoj zemlji tako i van

teritorije nae zemlje na koje ce njena kanonska jurisdikcija protee (bp. 2401 zap.
551 iz 1945.).
Kampanja Uprave svetenikog udruenja i Verske komisije nije prestala ni posle
objavljivanja ostavke Njegovog VPreosvetenstva Mitropolita G. Josifa na
administratorstvo i odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda po rezoluciji svetenstva
donesenoj u Nikiu.
Da bi ce ova kampanja suzbila Crkveni sud ia Cetinju traio je izjanjenje svetenstva:
potuje li odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda i hoe li izvravati nareenja Crkvenog
suda. Poziv suda nije doao do svih svetenika, jer ce u namesnitvima nalaze
svetenici koje je namestila Verska komisija i koji sabotiraju rad Crkvenog suda i
sudska nareenja ne saoptavaju svetenstvu. Izvesni svetenici nisu primili poziv, a
oni koji jesu ne smeju dati glasa od sebe, jer ce boje represalija Verske komisije kao
dravne ustanove, ovo tim pre to u Crnoj Gori svetenici primaju od drave po
2.000.- dinara mesene pomoi ...
Ipak uprkos svih tekoa Crkvi sud je uspeo da organizuje posao i danas ima punu
vezu sa svim arhijerejskim namesnicima sem sa Kolainskim. Ova namesnitva vade
korespodenciju sa Crkvenim sudom i poslovi, s obzirom na dananjicu i teke
posledice rata dosta normalno teku. Sa Kolainom nije uspostavljana veza, jer je prota
Simonovi opozicija.
Verska komisija jo jednako ignorie postojanje i rad Crkvenog suda. Nee da
odrava slubenu vezu. Odbija prijem zvaninih akata, pa ak i onih akata koje
Crkveni sud preko nje uputio Ministarstvu prosvete po izrinom nalogu onoga
Ministarstva. Tako Komisija shvaa svoju dunost u pitanju koordinacije izmeu
Crkve i Drave. To veliko dejstvo ima na Sveteniko udruenje, koje jo jednako
sabotira rad Suda.
Na predlog protojereja Nikole Markovia Njegovo VPreosv. Mitropolit skopski G.
Josif, kao administrator tor eparhije crnogorsko - primorske uputio je pretsedniku
vlade Narodne republike Crne Gore apel da se Verska komisija ne mea u unutranje
poslove Crkve i da dravna vlast objavi narodu i svetenstvu da je za crkvena pitanja
nadlean Sveti Arhijerejski Sinod i Crkveni sud (br. 766/zap. 6. iz 1946.).
Docnije je Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit G. Josif objavio preko Glasnika
poziv svemu svetenstvu Crne Gore da ce ima pokoravati naredbama zakonitih
crkvenih vlasti i izjasniti ce ostaje li uz Crkvu ili ne. Ovo je uglavnom imalo dobrih
posledica. Sem neznatnog broja samovoljaca svetenstvo je poziv prihvatilo i uz
Crkvu ostalo. - Dolaskom u zemlju Njegove Svetosti Patrijarha G. Gavrila Njegovo
VPreosvetenstvo Mitropolit G. Josif dao je u Sinodu ponovo ostavku na
administraciju ove Eparhije - to je takoe pobudilo crnogorsko svetenstvo na
povraaj zakonitom redu.
Dolazak Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gavrila u otadbinu
Po zavretku rata Sveti Arhijerejski Sinod dugo nije imao nikakvih vesti o sudbini
Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gavrila. Tek posle vie meseci
saopteno je 7 jula 1945 godine usmeno od strane zvaninih pretstavnika Ministarstva

unutranjih dela da ce Njegova Svetost javio naim dravnim vlastima i izvestio ih da

mora ostati neko vreme u inostranstvu radi leenja.
Na osnovu ove vesti Pretsednitvo Svetog Arhijerejskog Sinoda je u saglasnosti sa
prisutnim lanovima Svetog Arhijerejskog Sinoda: Njegovim Preosvetenstvom
Episkopom G. Nektarijem i Venijaminom 14. jula 1945. godine pod Pov. br. 9. iz
1945. preko Ministarstva unutranjih poslova DFJ uputilo pismo Njegovoj Svetosti u
kome ga je, izjavivi svoju radost povodom njegovog osloboenja, umolilo da ce to
pre vrati u otadbinu i zauzme mesto poglavara Srpske pravoslavne Crkve i u
zajednici sa Svetim Arhijerejskim Sinodom i Saborom pristupi reavanju vrlo vanih
pitanja za nau crkvu (Zap. br 362 iz 1945.).
Na sednici svojoj 5. septembra /23. avgusta 1945. godine Zap. br. 362 iz 1945. godine
Sveti Arhijerejski Sinod je ovo uzeo s odobrenjem na znanje.
26. avgusta Ministarstvo inostranih poslova pod Pov. 3159 izvestilo je Sveti
Arhijerejski Sinod da je od nae ambasade u Parizu primilo telegram u kome ce javlja
da ce Njegova Svetost Patrijarh Gospodin Gavrilo, prema izvetaju nae vojne misije
u Parizu, nalazio do 27. jula ove godine u Salcburgu odakle ce prebacio za Italiju.
Prema izvetajima iz Berna Njegova Svetost Patrijarh ce do 20. avgusta nalazio jo
uvek u Italiji.
2. novembra 1945. godine Ministarstvo inostranih poslova je pod OBr. 7942 iz 1945.
izvestio Sveti Arhijerejski Sinod da ce Njegova Svetost Patrijarh nalazi u Londonu i
da je Ministarstvo spremno da preko Jugoslovenske ambasade u Londonu dostavi
Njegovoj Svetosti poziv Svetog Arhijerejskog Sinoda da se vrati u zemlju. S obzirom
na to Sveti Arhijerejski Sinod nije imao nikakvog saznanja o tome da li je pismo
Pretsednitva Svetog Arhijerejskog Sinoda stiglo u ruke Njegove Svetosti odlueno je
pod zap. br. 510 od 10. decembra da ce uputi Njegovoj Svetosti ponovno pismo u
kome je Njegova Svetost Patrijarh umoljen da ce "po elji celog otaastvenog
Episkopata to pre vrati u otadbinu i zauzme mesto Poglavara Srpske pravoslavne
Crkve i u zajednici sa Svetim Arhijerejskim Sinodom i Saborom i Patrijariskim
savetom pristupi reavanju vrlo vanih pitanja za nau Svetu Crkvu."
Iako je ovo pismo poslato Njegovoj Svetosti u jednom primerku preko Ministarstva
inostranih poslova FNRJ a u jednom preko Ministarstva unutranjih poslova FNRJ,
Sveti Arhijerejski Sinod nije dobio nikakvog odgovora na ova dva pisma niti je imao
saznanje da li je to pismo prispelo u ruke Njegove Svetosti, jer od reenih
Ministarstava ni od jednog nije primio nikakvog obavetenja da li je to pismo urueno
Njegovoj Svetosti. Tim povodom Episkopska konferencija je na svojoj sednici
odranoj 19. / 6. 1946. izjavila svoje miljenje da bi zbog neuspeha da ce sa
Njegovom Svetosti stupi u vezu trebalo izaslati u inostranstvo posebnu delegaciju
Svetog Arhijerejskog Sinoda i Patrijariskog upravnog odbora radi uspostavljanja ove
preko potrebne veze sa Njegovom Svetosti tim pre to predlee izvetaji, da je
Njegova Svetost teko bolestan.
Sveti: Arhijerejski Sinod je pod br. 760/zap. 1 od 19. / 6. marta 1946. godine umolio
Pretsednitvo Savezne vlade i Ministarstvo inostranih poslova FNRJ da omogue
Svetom Arhijerejskom Sinodu odailjanje jedne delegacije u inostranstvo radi posete
Njegove Svetosti i potrebnih linih savetovanja sa Njegovom Svetosti po pitanju

mogunosti njegovog dolaska u otadbinu obzirom na njegovo zdravstveno stanje.

Ovu delegaciju od tri lana trebalo bi da sainjavaju jedan od pravoslavnih srpskih
Episkopa kao delegat Svetog Arhijerejskog Sinoda, jedan lan Patrijariskog
upravnog odbora i lini lekar Njegove Svetosti g. Dr. Pavle Drecun iz Beograda, koji
je istovremeno i blii roak Njegove Svetosti.
Vlada FNRJ nije odobrila odailjanje ove delegacije. Od toga vremena pa sve do dana
19. avgusta 1946. godine Sveti Arhijerejski Sinod nije imao nikakvih vesti o Njegovoj
Svetosti. Dana 19. avgusta primilo je Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit skopski
G. Josif prvu vest od Njegove Svetosti da je na putu iz Rima dana 10. avgusta stigao u
Prag i da e prema savetu lekara ostati neko vreme na leenju u Karlovim Varima, da
je sam i bez ikoga i moli da mu ce poalje jedno sveteno lice koje e ga dopratiti u
Beograd. Pretsednitvo Svetog Arhijerejskog Sinoda izaslalo je odmah u Prag u susret
Njegovoj Svetosti protojereja Ivu Kaluerovia upravnika Patrijarakog dvora i dr.
Pavla Drecuna linog lekara Njegove Svetosti, koji ce posle posete u Pragu odmah
vratio u Beograd i podneo izvetaj o povoljnom zdravstvenom stanju Njegove
Svetosti. Kako je reavanje pitanja izdanja dozvole za ulazak u zemlju a posle
viekratnih intervencija trajalo vie od mesec dana Njegova Svetost Patrijarh srpski
Gospodin Gavrilo stigao je iz Praga avionom a u pratnji protojereja Ive Kaluerovia
u Beograd dana 14. / 1. novembra 1946. godine gde je od lanova Svetog
Arhijerejskog Sinoda i veine Eparhiskih Arhijereja, koji su bili stigli na Episkopsku
Konferenciju koja je bila zakazana za 16. novembar 1946. kao i od mesnog
svetenstva i blagoestive pastve radosno i sveano doekan. Odmah po dolasku
Njegova Svetost je preuzela sve svoje dunosti kao Patrijarh Srpski, Arhiepiskop
Peski i Mitropolit Beogradsko - Karlovaki.
Sveti Arhijerejski Sabor
Ovaj izvetaj koji obuhvata ceo ratni period od 6. aprila 1941. pa do 9. maja 1945.,
zatim period od potpunog osloboenja nae otadbine i pobede nad neprijateljem pa
do danas, dakle period od preko est godina jedva je mogao u najkraim potezima, da
prikae rad Svetog Arhijerejskog Sinoda i ivot nae sv. Srpske pravoslavne Crkve, i
nae verne pastve u borbi protiv ratnih stihija, koje su naem crkvenom i narodnom
ivotu ostavile teku i nezapamenu pusto. Novi dogaaji u otadbini koji su nastali
posle osloboenja a koji su iz osnova promenili celokupan dravni, politiki pa i
drutveni ivot, doneli su Crkvi Srpskoj nove tegobe, koje cu posle ratnog pustoenja
postale jo tee, jer ih je Crkva posle svih preivelih ratnih i poratnih dogaaja
doekala potpuno nespremna i u najteim okolnostima i preko dve godine jo uvek
bez svoga stareine, Njegove Svetosti Patrijarha ...
Narod Srpski pokazao je i u ovim tekim danima svoju privrenost svojoj svetoj
pravoslavnoj Crkvi kupei ce oko sv. hramova kao nikad, gde je dobivao svagda
iskrene i prave utehe. Tu ljubav i privrenost na narod pokazuje prema svojoj sv.
Crkvi nesmanjeno i danas znajui i videi da je Crkva vrei svoj boanski poziv
dostojno ouvala u svima prilikama ovih tekih dogaaja svoje dostojanstvo i obraz
svoj.
Pojave nedisciplinovanosti svetenstva od kojih su ozbiljnijeg karaktera one u
Makedoniji i Crnoj Gori posledica su politikih uticaja i to one u Makedoniji sa
otvorenom tendencijom da ce narui jedinstvo Srpske pravoslavne Crkve, a one u

Crnoj Gori su esto lokalnog karaktera i meusobnih razmirica. Bilo je pokuaja da ce

sline razmirice raspire i na teritoriji Srbije na svetenikim konferencijama odranim
u Leskovcu, Uicu, Novom Sadu pa i na drugim mestima no u tom ce nije uspelo jer
je svetenstvo prozrelo te politike tendencije.
U novije vreme poeli su izvesni politiki ljudi i organi dravnih vlasti sazivati
svetenike konferencije, nastojei da na ovim konferencijama izazovu razdor izmeu
svetenstva i episkopata, razbiju jednodunost crkvene discipline i tako i samu Crkvu
uvedu u profanu politiku. Na alost bilo je nekih neozbiljnih i zavedenih svetenika,
koji su ce poveli za onakvim nametnutim im voama, ali je ostalo svetenstvo u celini
prozrelo ovu tendencioznu akciju i ostalo na dostojnoj visini svoga svetenikog
poziva. Da bi ce dalje takva akcija u korenu suzbila Sveti Arhijerejski Sinod je svojim
raspisom od 23. / 10. decembra 1946. br. 3659 zabranio sazivanje i dranje
svetenikih konferencija politikih ljudi i odredio je da svetenstvo moe uestvovati
samo na onim svetenikim konferencijama, koje su legalnim putem prema propisima
Ustava Srpske pravoslavne Crkve (l 154 t 17) sazvane.
Prole su etiri godine rata a od osloboenja jo vie od dve godine a da ce najvie
zakonito prestavnitvo Srpske pravoslavne Crkve, Sveti Arhijerejski Sabor nije
mogao sastati u redovno zasedanje da rei teke zadatke pred kojima naa crkvena
uprava stoji. Potrebe naeg crkvenog ivota zahtevale su neminovno da ce im pre
pristupi reavanju tih zadataka. Ali teke prilike u kojima ce nalazila Njegova Svetost
Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo za vreme celog rata, a i posle zavrenog rata nisu
dozvoljavale to Sretnim povratkom Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina
Gavrila (ila u otadbinu dana 14. / 1. novembra 1946. i preuzimanja Patrijarakih
dunosti i te su smetnje sada hvala Bogu prestale Na tri meseca pred dolazak Njegove
Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gavrila nemajui tada jo nikakvih vesti o
Njegovoj Svetosti, Sveti Arhijerejski Sinod je zakazao za dan 16. novembar 1946.
godine Episkopsku Konferenciju, da bi ce na ovoj rasmotrile opte prilike nae sv.
Crkve i donele potrebne odluke o najvanijim pitanjima, koja nisu daljeg odlaganja
trpeli. Ba neposredno pred ovu Konferenciju 14. novembra 1946. godine stigao je
Njegova Svetost u Otadbinu. Poto su i svi Eparhiski Arhijereji bili na okupu u
Beogradu, to je tava Episkopska Konferencija koja je poela rad na zakazani dan po
jednodunoj odluci sviju lanova Konferencije pretvorena u sednice Svetog
Arhijerejskog Sabora. Ovo vanredno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora odpoelo
je 6. / 19. novembra 1946. i posle odrane tri sednice zavreno je dana 23. / 10.
novembra 1946. Na ovim sednicama rasmotrene su samo opte prilike nae Crkve i
zakljueno da se Sveti Arhijerejski Sabor sastane u redovno zasedanje 11. / 24. aprila
1947. Prema intencijama zakljuaka Svetog Arhijerejskog Sabora i po jednodunoj
odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda od 15. / 28. novembra 1946. Sin. br. 3184/zap
471 iz 1946. zakljueno je da ce u interesu nae sv Crkve uspostavi kontakt nae
crkvene i dravne uprave radi reavanja goruih crkvenih pitanja, pa je umoljena
Njegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo da nae podesan nain da ce ovaj
kontakt sa dravnim vlastima uspostavi Njegova Svetost je u pratnji lanova Svetog
Arhijerejskog Sinoda VPreosveenog Mitropolita skopskog G. Josifa i Preosveenog
Episkopa zvornikotuzlanskog G. Nektarija dana 6. decembra po novom kalendaru
1946. posetio u tu svrhu pretsednika vlade FNRJ i tom prilikom izloio mu u glavnom
potrebe nae Crkve i primio obeanja da e ce po svima pitanjima povesti detaljniji
razgovori.

Dana 22. / 9. januara 1947. Pretsednik savezne vlade FNRJ vratio je posetu Njegovoj
Svetosti Patrijarhu Srpskom, Gospodinu Gavrilu i tom prilikom posle ponovljenih
razgovora o potrebama Srpske pravoslavne Crkve izjavio elju, da mu ce te potrebe u
glavnim crtama prikau u jednoj pretstavci, kako bi sa svojim saradnicima mogao sva
ta pitanja rasmotriti i uiniti to treba. Na osnovu ovoga razgovora Sveti Arhijerejski
Sinod je uputio dana 3. II 1947. Sin. br. 321 iz 1947. pretstavku i u devet taaka
izloio glavna pitanja koja bi ce imala za ureenje pravilnih odnosa izmeu Crkve i
Drave reiti i to:
1) da se sauva jedinstvo pravoslavne Crkve u naoj Dravi, i da ce suzbiju sva
politika strujanja koja idu za tim, da se to jedinstvo razbije. Kao primer tim
tendencijama navodimo sluaj u narodnoj republici Maedoniji, gde jo nisu redovne
kanonske crkvene vlasti sve do sada mogle biti uspostavljene i gde ce pokazuju
otvorene tenje za neku vrstu separatizma, kozi koji nije u interesu ni nae Crkve ni
nae Drave;
2) da se uredi konano pitanje veronaune nastave u osnovnim, srednjim i njima
slinim kolama i to
a) da ce osigura i odrava tano programsko vreme i mesto za veronaune asove, jer
ce u praksi i mimo propisa l. 25 Ustava FNRJ odravanje veronauke pod raznim
izgovorima spreava (i onemoguuje;
b) da ce naelno rei pitanje naina postavljanja verouitelja i njihovo izdravanje;
3) da ce rasprave i urede sva pitanja, koja su u vezi sa nainom osiguranja sredstava
za izdravanje Crkve i njezinih prosvetnih i kolskih. ustanova,
4) Da ce politiki ne progone svetenici Srpske pravoslavne Crkve, a onima koji su
osueni da im ce po mogunosti kazne ublae ili oproste;
5) da ce sve crkvene zgrade koje su od dravnih ili narodnih vlasti zaposednute a
neophodne su potrebe Crkve, vrate crkvenim ustanovama i organima za njihovu
upotrebu, odnosno da ce za one, koje Crkvi ne bi za sad trebale, osigura odgovarajua
naknada na ime kirije;
6) da se obezbedi nesmetano vrenje dunosti i svetenoradnja crkvenim organima i
da suzbiju samovolje pojedinih mesnih organa narodnih vlasti, koja dovode esto do
nepoeljnih i tetnih sukoba;
7) da ce crkve i crkvene zgrade sa dvoritima oslobode svih dabina a iza osnovu l
29 novog zakona o porezima;
8) da se stave van snage naredbe dravnih vlasti koje onemoguuju pravoslavnoj
Crkvi srpskoj nesmetano voenje parohijskih matica - protokola za njezino unutranje
poslovanje, der su te matice neosporna svojina Crkve,
9) da ce im pre organizuje centralna dravna verska komisija pri pretsednitvu vlade
FNRJ koja bi imala da otpone rad prema propisima proglaene Uredbe i da se tako

olaka rad na raspravljanju svih meusobnih pitanja i odravanju normalnih odnosa

izmeu Crkve i Drave.
Pretsednik savezne vlade FNRJ izaslao je dana 22. / 9. III 1947. u licu Petra
Stambolia biveg ministra finansija NP Srbije i generala Ljubodraga uria
zamenika glavnog sekretara Predsednitva savezne vlade u Patrijariju svoje emisare
radi usmenih razgovora po svima pitanjima iznesenim u pomenutoj pretstavci.
Razgovorima su prisustvovali uz Njegovu Svetost Patrijarha Srpskog Gospodina
Gavrila lanovi Svetog Arhijerejskog Sinoda Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit
skopski G. Josif i Preosveeni episkop niki G. Jovan, v.d. glavnog sekretara
protojerej Nikola Alagi i referent Svetog Arhijerejskog Sinoda protojerej Hranislav
ori. Ovom prilikom ce u razgovorima dotaklo sem u prestavci navedenih pitanja i
drugih pitanja, koja je za pravilan ivot Crkve i za pravilan odnos Crkve i Drave
potrebno odmah reiti. O svim tim razgovorima kao i o rezultatima njihovim Njegova
Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo dae usmena saoptenja Svetom
Arhijerejskom Saboru.
Podnaajui ovaj svoj izvetaj Svetom Arhijerejskom Sinodu je ast umoliti Sveti
Arhijerejski Sabor da ovaj izvetaj koji obuhvata estogodinji period blagoizvoli
uzeti na znanje i odobriti.
Iz sednice Svetog Arhijerejskog Sinoda 28. / 15. III 1947. godine.
Pretsednik
Svetog Arhijerejskog Sinoda
AEM i PATRIJARH SRPSKI,
Gavrilo
lanovi:
M. Josif
Emilijan
Ep. Irinej
Ep. Jovan
Nektarije
Arhiv Sinoda F. . br. 16/47 g.
PRILOZI
ZAPISNIK
sednice redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora odrane 20. aprila/3. maja
1947. godine u Beogradu u Patrijariskom dvoru pod pretsednitvom Njegove
Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gavrila.
Na sednici su prisutni svi G. G. Eparhiski Arhijereji, osim Preosveene G. G.
Episkopa: budimskog Georgija, ikog Nikolaja, dalmatinskog Irineja i amerikansko kanadskog Dionisija.

Zapisnik dananje sednice vodi Njegovo Preosvetenstvo Episkop zletovsko strumiki Gospodin Vikentije.
Poto je proitana molitva "Hristos Voskrese", Njegova Svetost Patrijarh Srpski
Gospodin Gavrilo, otvara dananju sednicu u 9 asova pre podne.
Na poziv pretsednika, sekretar Svetog Arhijerejskog Sabora, Preosveeni Episkop
budimljanski Gospodin Valerijan ita zapisnik sedme sednice redovnog zasedanja
Svetog Arhijerejskog Sabora
Zapisnik ce prima bez primedbe i potpisuje ce.
Njegova Svetost G. Patrijarh izvetava da je na dnevnom redu izvetaj Svetog
Arhijerejskog Sinoda o radu od 1941. do 1946. godine.
Sveti Arhijerejski Sabor uzima na znanje.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop banatski G. Damaskin ita izvetaj Odbora
odreenog za pregled rada Svetog Arhijerejskog Sinoda od 1941.-1946. godine kodi
glasi ovako
1. Podneseni izvetaj Svetog Arhijerejskog Sinoda treba da sadri njegov rad za
vreme od 1941. godine do danas. Ali kako su ce u ovom vremenu odigrali vani i
sudbonosni dogaaji po nau Crkvu i narod, koji su bili od presudnog znaaja i za rad
Svetog Arhijerejskog Sinoda, to je ovo ne samo izvetaj o radu Svetog Arhijerejskog
Sinoda, nego i prikazivanje istorijskih dogaaja koji su ce desili u ivotu nae Crkve i
naroda od poetka okupacije nae zemlje od neprijatelja do danas. Tako ce ovaj
izvetaj bitno razlikuje od ranijih izvetaja Svetog Arhijerejskog Sinoda i po duini
vremena koje obuhvata, i po obilnosti materijala koji ce u njemu sadri i, najzad, po
opirnosti sa kojom ce, potpuno opravdano, iznose i objanjavaju dogaaji.
Na 300 strana, u 98 odeljaka, rasporeenih u dva dela, izlae ce u ovom izvetaju
istorijat Srpske Crkve, njene jerarhije, svetenstva i naroda za minulih est godina. U
izvetaju i prilozima izneseni su mnogi i znaajni podaci o ovim dogaajima i
pomenute gotovo sve vanije injenice; sauvani su od zaborava mnogi detalji ovih
istorijskih dogaaja i mnoge linosti, naroito imena nevino postradalih jeraraha,
svetenika i svetenomonaha Srpske Crkve i prikupljen delimino materijal o
stradanju celog naeg naroda; registrovana je i ogromna materijalna teta koju je naa
Crkva pretrpela u toku rata, kao i ruenje naih svetinja i nenaknadivi gubici naih
crkveno - istorijskih i umetnikih spomenika. A u vezi sa svim ovim u ovom izvetaju
ce prikazuje i rad Svetog Arhijerejskog Sinoda, usmeren na zatitu interesa Svete
pravoslavne Crkve.
2. U ovom izvetaju Svetog Arhijerejskog Sinoda ima izvesnih podataka i navoda koji
ce priloenim primedbama Njegove Svetosti Patrijarha G. Gavrila ispravljaju. Takve
su sledee ispravke:
a) U vezi saoptenja izvetaja na strani 8 i 9, gde ce govori o ovlatenju, datom od
strane Njegove Svetosti Patrijarha Njegovom zameniku, Njegova Svetost Patrijarh G.
Gavrilo primeuje: "Da je netano izneseno u tom raspisu, da je on dao onakova

ovlatenja Njegovom Visokopreosvetenstvu Mitropolitu skopskom G. Josifu, jer je

on tom prilikom samo zamolio Njegovo Visokopreosvetenstvo, da pomogne vikarne
episkope, a naroito u pitanju smetanja svetenika izbeglica";
b) U vezi saoptenja izvetaja, strana 16, o sumi u iznosu 4.681.000 dinara i 64.1/2
napoleona, kao i o sumi u iznosu od 474.581 dinar, koji su novac poneli naelnik
finansiskog odelenja g. Rista Gri i ef kabineta Njegove Svetosti kao reisr Svetog
Arhijerejskog Sinoda, i sklonili ga, u sporazumu sa nastojateljem manastira Ostroga, u
gornji manastir, a koji su novac odmah Nemci pronali i zaplenili, - Njegova Svetost
Patrijarh G. Gavrilo primeuje da "nita nezna o ovome novcu, niti je on koga ovlastio
da ovaj novac nosi iz Beograda";
v) Po predmetu ovlatenja Njegove Svetosti Patrijarha, datog za saziv sednice Svetog
Arhijerejskog Sinoda, a to ce sadri u izvetaju na strani 27, - Njegova Svetost G.
Patrijarh izjavljuje da "prilikom posete koje su mu uinili 7. VII. 1941. lanovi Svetog
Arhijerejskog Sinoda on nije nikad dao sa svoje strane saglasnost za redovan sastanak
Svetog Arhijerejskog Sinoda niti pismeni ni usmeni ni zvanino ni privatno, jer bi to
znailo beati sa strae. On je samo rekao Preosveenoj G. G. Arhijerejima: "A Vi
brao Arhijereji u ovim emernim danima togod uinite, uiniete za dobro naroda i
to e Vam ce priznati, samo ne zaboravite da svaki za sebe nosi odgovornost". A na
slino saoptenje izvetaja, strana 26, da je takvo ovlatenje dato preko biveg
komesara Ministarstva pravde Momila Jankovia (prilog 1 strana 18), Njegova
Svetost G. Patrijarh izjavljuje "da on g. Momilu Jankoviu nije nikad dao takove
izjave kao da je pred njim pristao na saziv Svetog Arhijerejskog Sinoda za vreme dok
je on u zatoenju".
3. to ce tie samog rada Svetog Arhijerejskog Sinoda, iz izvetaja ce vidi da nije bilo
permanentnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sinoda, te je dosta poslovanja bilo
prezidijalno; tako su reavani mnogi predmeti i slati raspisi. Ali naknadno sve je ovo
prolazilo kroz sednice Svetog Arhijerejskog Sinoda.
4. Kako ce iz izvetaja vidi, nisu u potpunosti zavreni predmeti koji su predati
Svetom Arhijerejskom Sinodu na prouavanje i izvrenje sa poslednjih zasedanja
Svetog Arhijerejskog Sabora; u prilogu broj 10 pomenuti su ti predmeti, a u izvetaju
su izneti razlozi koji ovo opravdavaju.
5. Najvei deo vanijih predmeta koji ce u izvetaju detaljno objanjavaju ve su
prikazani na ovom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora, bilo kao posebni predmeti,
bilo u vezi sa drugim predmetima, i time su oni ve primljeni na znanje i odobreni od
Svetog Arhijerejskog Sabora. Takvi su sledei predmeti: pitanje takozvane Hrvatske
pravoslavne crkve, prekid odnosa sa Rumunskom pravoslavnom crkvom i sa Svetim
Sinodom Ruske zagranine Crkve, izvetaj o odnoaju nae Crkve sa Ruskom
Patrijarijom, otputanje mukaevsko - prjaevske eparhije iz kanonske veze nae
Crkve i njeno prisajedinjenje Ruskoj Crkvi, predaja pravoslavne eke i moravsko leske eparhije na privremenu upravu Ruskoj Patrijariji, pripajanje novih
osloboenih teritorija dalmatinskoj i gornjokarlovakoj eparhiji, donaanje pravilnika
za svetenoradnje, pitanja koja ce tiu bogoslovije i odluke o veronaunoj nastavi u
narodnim i srednjim kolama. Druge grupe su predmeti koji ce pominju u izvetaju, a
koji e tek biti izneseni pred Sveti Arhijerejski Sabor; takav je projekat novog Ustava
Srpske pravoslavne Crkve koji je izradila komisija za izmenu crkvenog

zakonodavstva. Najzad, ima i predmeta koji ce pominju u izvetaju Svetog

Arhijerejskog Sinoda a o kojima nije bilo i nee biti posebnog saoptenja i
raspravljanja na ovom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora. Takvi su sledei
predmeti: saoptenje o crkvenim prilikama u Junoj Srbiji Makedoniji i o radu Svetog
Arhijerejskog Sinoda u vezi sa ovim, odluke o redukciji crkvenojerarhiskih slubenika
i o materijalnoj pomoi izbeglom svetenstvu i izbeglicama uopte, zarobljenicima i
postradalim krajevima za vreme rata.
6. Na kraju treba pomenuti da ce iz ovog izvetaja mogu konstatovati dve utene
pojave: prvo, da je od poetka rata do danas meu arhijerejima Srpske pravoslavne
Crkve bila bratska sloga i jednodunost, a tako isto, veim delom, i meu
svetenstvom, sa izvesnim izuzetkom, premda je bilo pokuaja sa strane da ce to
jedinstvo razbije; i drugo, da je Srpska pravoslavna Crkva i u ovom periodu vremena,
kao i uvek, ila pravim putem, svojim svetosavskim putem, ne skreui sa njega i ne
doputajui da bude zavedena - a to je sve ovo u naem Srpskom narodu i pravilno
ocenjeno i odobreno.
Cenei sam rad Svetog Arhijerejskog Sinoda u tom smislu, mora ce priznati da on u
ovom tekom vremenu nije propustio da uradi ono to je trebalo uraditi i to su prilike
nalagale, i da je to u najvie sluajeva bilo gotovo jedino to ce moglo uraditi u
interesu nae Crkve i naroda. To ce moe rei o radu Svetog Arhijerejskog Sinoda od
poetka okupacije pa sve do poslednjih dana, kada je na elu sa Njegovom Svetosti
Patrijarhom preuzeo mere da ce zatite prava nae Crkve i obezbedi zadovoljenje
duhovnih potreba naega pravoslavnog Srpskog naroda.
Podnosei ovaj izvetaj, odbor predlae Svetom Arhijerejskom Saboru za odluku
sledee:
Izvetaj Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne Crkve za 1941.-1946.
godinu prima ce na znanje sa primedbama Njegove Svetosti Patrijarha Gospodina
Gavrila.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop baki G. Irinej moli da moe naknadno u izvesnim
takama dopuniti i ispraviti izvetaj Svetog Arhijerejskog Sinoda u pogledu eparhije
bake.
Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit skopski G. Josif uzima re da govori o
primedbama Njegove Svetosti Patrijarha G. Gavrila.
I. izjavljuje da od Njegove Svetosti nije dobio izriito ovlaenje za preuzimanje
uprave, ali ga je Njegova Svetost zamolio da pomogne vikarne episkope u njihovom
radu. On je to i inio. Ovo je naglasio i na konferenciji sa Dimitrijem Ljotiem i
ostalima da govori samo u svoje ime i da iskazuje samo svoje lino miljenje. Misli da
ce ne moe rei da ce njegov postupak ne bi mogao pravdati i da je za osudu.
II. to ce tie novca Sveti Sinod je ovo spomenuo to je morao na osnovu pismenog
izvetaja Riste Gria efa finansiskog odeljenja i Duana Doia efa kabineta
Njegove Svetosti Patrijarha i taj novac nije stavljen na teret Njegovoj Svetosti nego je
reeno samo da je taj novac okupator oduzeo. I zbog toga prima primedbu Njegove
Svetosti.

III. to ce tie zasedanja Svetog Arhijerejskog Sinoda, uvek je stojao na stanovitu da

ce bez Njegove Svetosti ne moe nita raditi i da ce nijedna ciglja iz crkvene zgrade
ne moe izvaditi. Mi smo insistirali da ce sazove Sabor s tim da Sabor moe sazvati
samo Sinod pod pretsednitvom Patrijarhovim. Meutim Nemci su traili saziv
Sinoda kako nam je to izjavio Momilo Jankovi. Na kraju saglasio ce, da ce sazove
Konferencija Episkopa, ali s tim da lanovi Sinoda odu kod Njegove Svetosti i
pozvani su episkopi lanovi Sinoda uz uslov da im ce osigura dolazak i povratak u
Beograd. Za karakteristiku cele ove akcije navodi samo ovo: Pozivi su dostavljeni
Komesarijatu oko 8 asova uvee, a ve u 4 asa po podne istoga dana je oficir
Gestapoa bio u Tuzli i pozvao Episkopa Nektarija da ce spremi za polazak u Beograd.
Jo pre sastanka Sinoda ce ulo da Sinod treba da ce osudi komunizam i zbaci
Patrijarh i Episkop Nikolaj. Mi smo zauzeli poznati stav. Nismo hteli da damo izjavu
protiv komunizma, a o Patrijarhu nismo hteli da govorimo. Kada smo otili u
Rakovicu, Njegova Svetost Patrijarh nas je doekao ljutito i sa izjavom da poto nije
slobodan ne moe dati nikakvo ovlatenje. Mi smo posle toga otili. lanovi Svetog
Sinoda su ispoetka veali bez mene, a posle su pozvali i njega i ta vie dali mu i
izvesno ovlatenje.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop timoki G. Emilijan govori ukratko o tekoama
Svetog Sinoda.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop niki G. Jovan izmeu ostalog je rekao da je
najvea tekoa bila da ce nae zakonski osnov za rad Svetog Arhijerejskog Sinoda.
Da Sveti Sinod nije to uinio, Crkva bi bila obezglavljena. lanovi Sinoda preduzeli
rad i meu njima nije bilo razmimoilaenja. Istina, Sinod nije bio u permanenciji, ali
zbog toga poslovi nisu trpeli, a moralo ce u onim kritinim vremenima biti u eparhiji.
Njegova Svetost Patrijarh G. Gavrilo odma na poetku istie da je svojim primedbama
hteo samo da ispravi netanosti, a nikako da prigovara. Nemci nisu imali nikakvih
skrupula. Kada su ga Nemci doveli u Beograd bio je izloen raznim ispitivanjima,
sasluanjima i muenjima i stavljeno mu je na teret na sve to ce dovodilo u vezu sa
paktom i ratom. Izjavljivao je na sve to da nije bio ni politiar ni vojskovoa i da ce
bavio samo crkvenim poslovima i vodio brigu samo o Crkvi. Njegova Svetost
naglauje da je insistirao na sazivu Svetog Arhijerejskog Sabora navodei da je posle
propasti svih autoritativnih faktora ostala jedino Crkva koja je mogla preko Arhijereja
i svetenstva raditi u interesu reda i poretka. Crkva je to mogla initi samo preko
Sabora koji ima pun avtoritet, a nikako preko Sinoda, jer je Sveti Sinod samo izvrni
organ Sabora. Zbog toga nije Njegova Svetost pristala na saziv Sinoda nego samo na
saziv Sabora. Nemci su to uvideli 1943. godine, ali je tada ve bilo kasno. Momilo
Jankovi je izdao laan akt, Njegova Svetost je to znao i zbog toga je bio ljut.
Predlagali su mu da ce naini bolestan, ali i to je odbio. Zbog toga je onako doekao
lanove Sinoda i ostale episkope u Rakovici. Nemci su ce prema njemu ponaali bez
ikakvih skrupula i gledali su da ubiju duh. To je bilo teko trpeti. Zbog toga ponovo
izjavljuje da svojim primedbama nije hteo da prigovara nego samo da ispravi
netanosti. Za vreme okupacije dranje Svetog Arhijerejskog Sinoda i Arhijereja bilo
je besprekorno i za svaku pohvalu.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop baki G. Irinej ita ispravku na izvetaj Svetog
Arhijerejskog Sinoda u pogledu eparhije bake i to 1) to ce odnosi na njegovo

lanstvo u Gornjem Domu, 2) domai pritvor i 3) da ce za vreme okupacije odri

teritorija eparhije bake.
Posle iscrpene diskusije Sveti Arhijerejski Sabor reava:
Izvetaj Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne Crkve za 1941.-1946.
godinu prima ce na znanje sa primedbama Njegove Svetosti Patrijarha i ispravkama
Njegovog Preosvetenstva Episkopa bakog Gospodina Irineja.
Posle primljenog izvetaja Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski
Gospodin Josif zahvaljuje lanovima Svetog Arhijerejskog Sinoda na jednodunosti i
ljubavi i ostalim Arhijerejima koji su pomagali rad Svetog Arhijerejskog Sinoda
ljubavlju i jednodunou i iskrenom saradnjom.
Isto tako blagodari i Njegovoj Svetosti Patrijarhu na izraenom priznanju.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop niki Gospodin Jovan zahvaljuje Bogu to je
podario snage i zdravlje da ce sve izdri to ce izdralo i to smo mogli da budemo
primer svetenstvu i to ce narod uzda u Crkvu.
Najzad izjavljuje Odboru, koji ce potrudio oko prouavanja izvetaja i isti pravilno
shvatio izree zahvalnost
Poto je ovim dnevni red iscrpen Njegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo
zakljuuje sednicu u 12 asova i 45 minuta i iduu zakazuje za 22. april/ 5. maj 1947.
godine u 9 asova pre podne.
Pretsednik
Svetog Arhijerejskog Sinoda
AEM i PATRIJARH SRPSKI,
Gavrilo
lanovi:
Mitropolit skopski Josif
Episkop baki Irinej
Episkop timoki Emilijan
Episkop niki Jovan
Episkop zvorniko-tuzlanski Nektarije
Episkop branievski Venijamin
Episkop banatski Damaskin
Episkop abaki Simeon
Episkop admin. Eparhije rakoprizrenske Vladimir
Episkop zletovsko - strumiki Vikentije
Episkop moraviki Arsenije
Episkop budimljanski Valerijan

II
ZAPISNIK
sednice redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora odrane 22. aprila/5. maja
1947. godine u Beogradu, pod pretsednitvom Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog
Gospodina Gavrila.
Na sednici su prisutni svi G. G. Eparhiski Arhijereji, osim Preosveene G. G.
Episkopa: budimskog Georgija, ikog Nikolaja, dalmatinskog Irineja i amerikansko kanadskog Dionisija.
Zapisnik dananje sednice vodi Njegovo Preosvetenstvo Episkop moraviki
Gospodin Arsenije.
Poto je oitana molitva "Hristos Voskrese", Njegova Svetost Patrijarh Srpski
Gospodin Gavrilo, otvara dananju sednicu u 9 asova pre podne.
Na poziv pretsednika, sekretar Svetog Arhijerejskog Sabora, Preosveeni Episkop
zletovsko - strumiki Gospodin Vikentije ita zapisnik osme sednice redovnog
zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora.
Zapisnik ce prima bez primedbe i potpisuje ce.
Njegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo, pretsednik odbora za dnevni red,
ita dnevni red za dananju sednicu:
Izmene i dopune Crkvenog Ustava.
Njegova Svetost Patrijarh G. Gavrilo predlae, da ce kao prva taka dnevnog reda
stavi:
Poloaj eparhija naih na teritoriji N. R. Makedonije.
Sveti Arhijerejski Sabor odluuje:
S obzirom na vanost ovoga pitanja prima ce predlog Njegove Svetosti Patrijarha G.
Gavrila. Njegova Svetost Patrijarh G. Gavrilo iznosi razgovore, koji su voeni sa
lanovima Inicijativnog odbora i o njihovim zahtevima.
Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski G. Josif iznosi istorijat pregovora
voenih sa lanovima Inicijativnog odbora, i da je jednom od tih lanova pisao
oinsko i drugarsko pismo, da ne ine nepromiljenosti, jer e ce stvar teko moi
ispraviti i da ce je sastajao i sa drugim licima, od kojih je jedan bio mnogo drzak. Ti
lanovi su ak traili pomo i od Njegovog Preosvetenstva Episkopa G. Sergija
prilikom njegovog boravka u Beogradu, za osnivanje avtokefalne Makedonske crkve,
ali ih je on odbio. A prilikom dolaska kod Njegove Svetosti bili su mnogo drski, hteli
su ak i da diktiraju i stavljali su pitanje Njegovoj Svetosti, da li On priznaje
makedonski jezik, na to im je on odgovorio, da je to samo nareje, i da oni
pretstavljaju samoinnoje zborie sonmie. Mitropolit G. Josif rekao im, da bi oni
morali u prvom redu primiti svoje Arhijereje s kojima bi posle mogli raspravljati o tim

pitanjima. Dalje javlja, da su ce oni javljali i G. G. Episkopima Vikentiju i

Venijaminu, sa zahtevima da budu pozvani u Sveti Arhijerejski Sabor. Oni u opte
postavljaju toliko zahteva, da oni sami ne znaju ta hoe, tako da kad je jedan
svetenik u crkvi Sv. Dimitrija u Bitolju spomenuo Njegovu Svetost Patrijarha G.
Gavrila, pocepali su ce svetenici tri protiv tri. Dalje, referie, da je general - major
uri naroito zastupao interese Inicijativnog odbora i tvrdio da su oni, koji ce
javljaju Patrijarhu Srbi, a ne Makedonci.
Predlae da ce to pitanje ostavi otvoreno, dok ce ono ne rei kanonskim putem, a dotle
ne birati Episkope i da ce ostane pri ranijoj odluci sinodskoj iz 1945. godine.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop G. Vikentije slae ce sa Gospodinom Mitropolitom
Josifom. Navodi da su ga neki svetenici pozdravljali, ali im je on samo zahvalio.
Jedan je ak molio da ga rukopoloi, ali ga je odbio.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop banatski G. Damaskin predlae da ce u tom pitanju
intervenie kod vlade.
Njegova Svetost Patrijarh G. Gavrilo odgovara, da je pitanje crkve u N. P. Makedoniji
prilikom voenja pregovora sa izaslanicima vlade, bilo na dnevnom redu kao prva
taka, ali nije ce uspelo u tome. A to ce tie zahteva Inicijativnog odbora i drugih
visokih funkcionera N. R. Makedonije, da ce Crkva naa nazove jugoslovenskom,
Njegova Svetost Patrijarh je odgovorio, da naziv Srpska pravoslavna Crkva datira iz
najdavnijih vremena, da je Srpska Crkva kao takva poznata svima pravoslavnim
Crkvama u svetu, koje takoe imaju nacionalne nazive, pa da prema tome naziv nae
Crkve ne moe biti jugoslovenski, nego samo Srpski. Protivnom postupiti znailo bi
menjati istoriju. Srpska pravoslavna Crkva nije nikad bila eksponent kakvog velikog
srpskog ovinizma, kako ce to u javnosti iznosi. Ona bi dozvolila da ce Makedonci
postavljaju za svetenike, kao to je to i u prolosti inila. Ne moe, prema tome biti
govora o kakvom ovinizmu srpskom, jer ce eparhija skopska i ne naziva Srpskom,
ve samo "pravoslavna eparhija skopska". Mogli bi ce birati i novi odbori i novi
saveti, u koje bi uli Makedonci. to ce pak tie federativnog ureenja Crkve, ono ve
postoji u naoj Crkvi, jer na primer Srpski Patrijarh kad doe u Skoplje ne moe
sluiti liturgiju dok ne dobije dozvolu od nadlenog Arhijereja. Njegova Svetost
Patrijarh G. Gavrilo potsea na sluaj Bugarske Ekzarhije, kako je Njegovo
Blaenstvo Ekzarh G. Stefan posle 72 godine na kolenima molio Carigradsku
Patrijariju da skine izmu sa Bugarske pravoslavne Crkve. Zato Inicijativni odbor
mora dobro, da odmeri svoje postupke.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop niki G. Jovan slae ce sa Njegovim
VPreosvetenstvom Mitropolitom G. Josifom, da to pitanje ostane otvoreno, i da Sveti
Arhijerejski Sabor sankcionie sve ono, to su po tom pitanju dosada radili Sveti
Arhijerejski Sinod na elu sa Njegovom Svetosti Patrijarhom.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop timoki G. Emilijan predlae, da Njegovo
VPreosvetenstvo Mitropolit G. Josif i Njegovo Preosvetenstvo Episkop G. Vikentije
otputuju u svoje eparhije.

Njegovo VPreosvetenstvo Mitropolit G. Josif javlja, da su ce oni ve ranije obraali

vladi po tom pitanju, ali mu je odgovoreno, da je to zbog saobraaja nemogue. A
osim toga Vlada nije bila za to raspoloena.
Njegova Svetost Patrijarh G. Gavrilo predlae, da Sveti Arhijerejski Sabor poalje akt
Vladi, sa molbom da omogui Njegovom VPreosvetenstvu Mitropolitu G. Josifu i
Njegovom Preosvetenstvu Episkopu G. Vikentiju, da mogu otputovati u svoje
eparhije.
U vezi izvetaja Svetog Arhijerejskog Sinoda i usmenih referata Sveti Arhijerejski
Sabor odluuje:
Prima ce predlog Njegove Svetosti Patrijarha G. Gavrila, da ce poalje pretstavka
Saveznoj vladi, da ce Arhijerejima Skopskom i Zletovsko - Strumikom, omogui
povratak u njihove eparhije, kako bi ce na osnovu kanona i zakonitih prava Srpske
pravoslavne Crkve uspostavio crkveni poredak i redovno stanje u pravoslavnoj Crkvi
u Makedoniji.
Umoliti Njihova Preosvetenstva G. G. Episkope Emilijana, Jovana i Vikentija, da sa
glavnim sekretarom Svetog Arhijerejskog Sinoda izrade pretstavku.
III
ZAPISNIK
sednice redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora odrane 30. aprila/13. maja
1947. godine u Beogradu, pod pretsednitvom Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog
Gospodina Gavrila.
Na sednici su prisutni svi G. G. Eparhiski Arhijereji, osim Preosveene G. G.
Episkopa: budimskog Georgija, ikog Nikolaja, dalmatinskog Irineja i amerikansko kanadskog Dionisija.
Zapisnik dananje sednice vodi Njegovo Preosvetenstvo Episkop moraviki
Gospodin Arsenije.
Poto je oitana molitva "Hristos Voskrese", Njegova Svetost Patrijarh Srpski
Gospodin Gavrilo, otvara dananju sednicu u 9 asova pre podne.
Na poziv pretsednika, sekretar Svetog Arhijerejskog Sabora, Preosveeni Episkop
zletovsko - strumiki Gospodin Vikentije ita zapisnik etrnaeste sednice redovnog
zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora.
Zapisnik ce prima bez primedbe i potpisuje ce.
Njegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo predlae da ce kao prva taka
dnevnog reda stavi:
Poseta Kolievskog pretsednika vlade N. R. Makedonije.
Sveti Arhijerejski Sabor odluuje:

Sveti Arhijerejski Sabor prima predlog Njegove Svetosti Patrijarha Gospodina

Gavrila
Njegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo izvetava Sveti Arhijerejski
Sabor, da je o Srpskoj pravoslavnoj Crkvi u N. P. Makedoniji govorio i sa
pretsednikom Vlade, sa inicijativnim odborom i Vlahovim i sa pretsednikom vlade N.
R. Makedonije Kolievskim. Pobijao je njihova miljenja, da je Srpska pravoslavna
Crkva tek 1912. godine proirila svoju duhovnu vlast na Makedoniju, ve mnogo
ranije. Iznosi izvod razgovora koji je tom prilikom voen, i koji glasi:
"Maja 10. oko sedam i po sati po podne doao je kod mene svetenik Milan Smiljani
i saoptio mi je, da iste veeri u 8 1/2 asova ele da dou na razgovor eneral
Ljubodrag uri i Kolievski, pretsednik Vlade Republike Makedonije. eneral uri
izrazio je preko Smiljania elju, da razgovor bude bez prisustva Mitropolita Josifa
Tano u 81/2 asova doli su uri i Kolievski Primljeni su bili u zvaninom
kabinetu. Razgovoru je prisustvovao i Smiljani, koji je uestvovao u diskusiji i u
izvesnim momentima branio nae crkveno stanovite
Posle prestavljanja i upoznavanja, eneral uri rekao je, da je Pretsednik Kolievski
doao u cilju, da sa mnom razgovara po pitanju crkvenom u Makedoniji. Ja sam na to
rekao: Milo mi je to mi ce dala prilika da ce sa g. Kolievskim poznam i da im ja
stojim na raspoloenju.
G. uri, kao i ranije, vatreno je izlagao ranije ropsko stanje Makedonskog Naroda,
uno kritikovao velikosrpsku propagandu, koja je kako ree, taj dobri narod
nemilosrdno ugnjetavala. Sad je Makedonski Narod dobio, veli, punu slobodu i on
eli i svoju crkvu da uredi po svom nahoenju i da ima svoje crkvene vlasti i organe.
G. Kolievski je opirno izlagao stanje u kome su Makedonci trpeli od veliko - srpske,
veliko - bugarske, velikogrke i dr. propagandi i oborio ce uno na organe veliko srpske propagande, koje je, ree, Mitropolit Josif bio glavni faktor, pa za to oni hoe,
da imaju u Crkvi svoje ljude - domorodce.
U dugoj diskusiji, koja je trajala vie od dva sata, ja sam dokazivao, da Srpska
pravoslavna Crkva nije pravila razlike, ve je materinskom brigom tretirala sve
pravoslavne u svima oblastima podjednako, pa i one iz Makedonije. Navodio sam sve
one koristi, koje je Crkva u Makedoniji doprinosila, pa i rad Mitropolita Josifa,
naroito u vezi sa Bitoljskom bogoslovijom. Naglasio sam da je Crkva versko moralna ustanova, koja je vekovima ustanovila svod poredak i taj ce poredak ne moe
i ne sme naruavati pod utiskom momentalnih politikih prilika i uticaja. Izloio sam,
da sve autokefalne crkve na Istoku imaju kanonsko i dogmatsko jedinstvo, koje ce
mora odravati i uvati u svima pa i u naoj Crkvi.
U toku diskusije naglasio sam, da je Arhijerejski Sabor pod pretsednitvom Patrijarha
najvia naa Crkvena vlast i da ce prema odredbama kanonsko - zakonskim u delu
Makedonce mora uspostaviti redovno crkveno stanje, a u budue ivot i rad Crkve
razvijae ce kao to ce razvijao itavih dvadeset vekova, i ako su ce politike prilike
menjale, drave ce zasnivale, ukidale i obnavljale. Mi iz nae Crkve nemamo nikakve
namere, da ograniavamo ili spreavamo politiko - dravni ivot Makedonaca, ve
naprotiv, Crkva e ih kao svoje pravoslavne sinove pomagati u njihovom razvoju.

Napomenuo sam o unutranjoj upotrebi makedonskog dijalekta, u punoj slobodi

njihovoj u izboru njihovih eparhiskih i crkvenooptinskih saveta i odbora, o
kandidatima koji ispunjavaju kanonsko - zakonske uslove, o nazivima parohija,
Eparhija, optina i dr. crkvenih nadletava.
G. Kolievski veli da narod i svetenstvo su podeljeni, jedni hoe autokefaliju, a drugi
autonomiju i da to s pravom trae. G. uri ga je energino pomagao.
Ne zaboravite, rekoh, da je to sastavni deo Srpske Patrijarije i da je Srpska
Patrijarija do toga prava dola redovnim putem, kao to je to pravo Peka Patrijarija
vekovima upranjavala, pa ce nee i ne moe toga prava odrei ni u budue.
Kad je uri pokuao, da predoi tetu za Pravoslavnu Crkvu, ako Patrijarija ne
popusti elji, kako ree, svetenstva i naroda u Makedoniji, Kolievski je, kao nekom
pretnjom, izjavio, da u Pirinskoj Makedoniji ima vladika Boris, koji e biti gotov da
ce Makedoncima stavi u slubu. Ja sam na to rekao ovo. "Imajte na umu, gospodine
pretsednie, da je taj Boris klirik tue crkve, koja nema nikakva prava, da ce uplee u
nae unutranje crkvene poslove. Naa Crkva nema fizikih sretstava da spreava
nasilja i nezakonitosti, ali ja Bac uveravam, da ni jedna od pravoslavnih Crkava ne
moe i nee priznati jednu takvu odmetniku avanturu".
Posle dosta mune diskusije, Kolievski a naroito uri, skrenuo je pitanje na
linosti. Obadva su kategoriki izjavili da je povratak Mitropolita Josifa u Makedoniju
nemogu, jer je protiv njega ceo Narod i celo svetenstvo. Ja sam na to reagirao
naglasivi, da je protiv Mitropolita Josifa neki inicijativni Odbor, koji je za nas u
Crkvi bez ikakvog zvaninog svojstva, a to ce tie svetenstva i Naroda, kada bi ce
slobodna volja izrazila, bila bi ogromna veina za Mitropolita Josifa. Kolievski,
oevidno nezadovoljan mojim reagiranjem , ree: "Ako bi ce Mitropolit Josif pojavio
u Makedoniji, on bi bio linovan". Moda, rekoh, ako bi Vi kao pretsednik Vlade
naredili da ga linuju". Kolievski je ogoreno od sebe odbijao, da bi on to tako
mogao uiniti. uri je kategoriki zahtevao, da ce Mitropolit Josif premesti na drugu
Eparhiju. Izloio sam, da ce jedan Arhijerej ne moe liiti svoje Eparhije bez pristanka
ili eventualne osude. Ako Mitropolit Josif ima kanonsko - zakonske krivice, neka ce
optui i Arhijerejski Sabor e ga suditi. Inae za politiko - graanske krivice, ako ih
ima, Arhijerejski Sabor te krivice ne sudi, ve to ine politiko graanske vlasti. uri
veli, da je dedini ishod, da ce Mitropolit Josif skloni na premetaj. Ni povoda ni
razloga crkvene slube, rekoh, nema Sveti Arhijerejski Sabor, da od Mitropolita Josifa
to trai. uri opet tvrdi da je to interes Srpske pravoslavne Crkve i da je on u stanju,
da to lino Mitropolitu Josifu dokae. U diskusiji Smiljani je pitao Kolievskog
imaju li oni to protiv zletovsko - strumikog Episkopa. Kolievski ree, da o tome on
ne moe znati. Smiljani, na moje iznenaenje, tada ree, da on zna, da bi Episkop
zletovsko - strumiki Vikentije rado poao na neku drugu Eparhiju. Nije mi, rekoh, o
tome nita poznato.
Kad je uri i po trei put pokuao tvrditi da je interes Pravoslavne Crkve, da ce
crkveno pitanje u Makedoniji sredi i da treba izai na susret zahtevima Makedonaca,
ja sam ponovo rekao, da Srpska Patrijarija ba u interesu sreivanja prilika ide do
krajnjih granica mogunosti da delu Crkve u Makedoniji izae u susret, kao to sam to
ve izloio. Kolievski ree, da su sve to sporedne stvari, a da je glavno pitanje
uklanjanja Mitropolita Josifa. Smiljani je upitao Kolievskog zato ce Srbi, kao takvi

iskljuuju. Kolievski je odgovorio, da oni Srbe ne iskljuuju, i da bi oni primili Srbe

za crkvene slube pa i za vladike, koji nisu kompromitovani kao velikosrbi i koji su
poteni. Na moju primedbu, da je neki Bokovski, sa onim ostalim, koji su bili kod
nas ovde, izjavili nee ni svetenike ni vladike, koji su Srbi, Kolievski ree, da je
takvo miljenje moda pojedinaca, a ne naroda i svetenstva.
Najzad Kolievski i uri izjavili su da Makedonci nee odustati od svojih zahteva i
da e ce pitanje jo vie zaotravati. Na to sam ja rekao: Ja duboko alim to ce bez
potrebe stvara pitanje kad Srpska Patrijarija pokazuje gotovost, da sa svoje strane
ini sve ono to je mogue i to de u interesu svetenstva i Naroda u Makedoniji. Ali
kad su u pitanju dva zla Srpska Patrijarija ne moe ni za iju ljubav initi naruavanje
vekovnog crkvenog poretka, to bi bilo vee zlo za nju, kad bi ona prenebregla
temeljite odredbe svoga ivota i rada Na tome je diskusija prekinuta i sva tri posetioca
su ce za mnom pozdravili i napustili Kabinet ispred 11 asova".
Njegova Svetost Patrijarh G. Gavrilo stavlja pitanje Njegovom Preosvetenstvu
Episkopu zletovsko - strumikom G. Vikentiju, da li stoji navod svetenika
Smiljania, da bi on rado otiao u neku drugu Eparhiju.
Njegovo Preosvetenstvo Episkop zletovsko - strumiki G. Vikentije povodom pitanja
i izvetaja Njegove Svetosti Patrijarha G. Gavrila i na navod da je svetenik Milan
Smiljani izjavio "da on zna da bi Episkop Vikentije rado otiao na drugu eparhiju"
izjavljuje sledee:
"Sveano izjavljujem da sa svetenikom Milanom Smiljaniem i ni s njim, ni sa
Njegovom Svetosti Gospodinom Patrijarhom ni sa kojim od Preosveenih G. G.
Arhijereja nisam govorio o tome "da bih rado otiao na drugu eparhiju".
Sa svetenikom Milanom Smiljaniem nisam nikada govorio o optim poslovima
crkvenim nego samo o eparhiskim poslovima i to o stvarima koje ce tiu njegovog
namesnitva."
Njegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit skopski Gospodin Josif izjavljuje, da ali
makedonski narod, koga njegovi dananji zastupnici vode u propast. to ce pak tie
izjava nekih Makedonaca, da je on vodio veliko - srpsku ovinistiku politiku,
ograuje ce najenerginije protiv takvih izjava, jer je on bio samo Srbin, to je i sada.
No, ako Sveti Arhijerejski Sabor nalazi, da je on u ovoj stvari kamen spoticanja i da
on treba da ce rtvuje u interesu Srpske pravoslavne Crkve, on je gotov i to da uini.
Ali on sam nee, da poini nikakvo samoubistvo, jer bi to zaista uinio, kad bi sam
svoju poziciju napustio. No, kad bi ce od njega traila rtva za crkveni poredak, on bi
bio gotov to da uini.
Njegova Svetost Patrijarh Gospodin Gavrilo ne misli, da bi ce trebao initi kakav
pritisak na Njegovo Visokopreosvetenstvo, niti da bi ce trebala voditi kakva diskusija
po ovom pitanju, ve iznosi sve ovo da bi Sveti Arhijerejski Sabor saznao kako su ce
vodili pregovori izmeu njega i Kolievskog.
Posle kratke diskusije Sveti Arhijerejski Sabor odluuje:

Sveti Arhijerejski Sabor odobrava odluan stav Njegove Svetosti Patrijarha

Gospodina Gavrila koji je on zauzeo prilikom voenja pregovora sa Kolievskim, da
ce nikako ne poputa u pitanju Srpske pravoslavne Crkve u N. P. Makedoniji i da ce
crkveni poredak ima sauvati onako, kako je on vekovima postojao.
Izjave Njegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita Gospodina Josifa i Njegovog
Preosvetenstva Episkopa zletovsko - strumikog Gospodina Vikentija uzimaju ce na
znanje.
IV
Pretstavka Saveznoj vladi o crkvenim prilikama u Makedoniji
Iz Zapisnika XX, sednice Sabora 6/19. V 1947. ita ce tekst projekta pretstavke
Saveznoj vladi u predmetu crkvenih prilika u Makedoniji sainjene od strane Odbora
u smislu odluke Svetog Arhijerejskog Sabora od 22. IV/5. V. Zap. br. 81/1947.
godine.
Po rasmotrenju Sveti Arhijerejski Sabor odluuje:
Prima ce tekst pretstavke u stvari crkvenih prilika u Makedoniji koji glasi ovako:
PRETSEDNITVU SAVEZNE VLADE FNRJ
Beograd
Kada su Nemci i njihovi sateliti 1941. godine okupirali Jugoslaviju, oni su je meu
sobom podelili a zatim poeli proganjati sve ono to im je smetalo u ostvarenju
njihovih sebinih planova. Tako je Makedonija dodeljena Bugarima sa jednim delom
jugoistonih oblasti Srpske teritorije i oni su odmah prognali iz nje Arhijereje Srpske
pravoslavne Crkve i njeno svetenstvo i postavili svoju crkvenu upravu.
No, kada je okrutni neprijatelj konano pobeen pobednikom vojskom naom i naih
saveznika i isteran iz nae otadbine Sveti Arhijerejski Sinod je odmah uputio poziv
svima izbeglim Arhijerejima i svetenstvu Srpske pravoslavne Crkve koji su ce za
vreme okupacije sklonili u Srbiju, da ce vrate na svoju dunost i svoja slubenika
mesta, na kojima su bili i pre okupacije i da u tim krajevima uspostave crkvenu
organizaciju kakva je i pre rata postojala.
Nije mogue bilo organizovati crkvenu vlast jedino u Makedoniji jer ce tamonji
kanonski i zakoniti Arhijereji kao i izvestan broj svetenstva pored svega nastojanja
nisu mogli vratiti.
Odmah posle osloboenja u N. P. Makedoniji razvila ce jedna akcija sa dosta jasnom
tendencijom, kao ostatak i posledica teritorijalne okupacije, da ce pravoslavna crkva u
Makedoniji odvoji od Srpske pravoslavne Crkve kao svoje matice i da ce tamo osnuje
posebna crkva.
Toj akciji stao je na elo t.zv. "Inicijativni odbor" u Skoplju koji je i po sastavu svome
i ulozi pojedinih linosti u k njemu odavao jasno svoje poreklo i svoja politika
stremljenja, koja su oito ila na tetu jedinstva i bratstva naih naroda.

Taj samozvani "Inicijativni odbor" odrao je 4. marta 1946. godine neki

Crkvenonarodni sabor u Skoplju kome su prisustvovali i najvii verski pretstavnici
drugih veroispovesti, a nijedan pravoslavni Episkop, i koji je doneo poznatu
rezoluciju o proglaenju samostalne i nezavisne Makedonske pravoslavne crkve.
Sveti Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne Crkve povodom ovoga i ovakvog pokreta
u Makedoniji jo 22. septembra 1945. godine br. 1279/zap. 471 doneo svoju odluku,
kojom je na osnovu kanonskih i crkvenopravnih propisa kao i na osnovu istorijsko politikih razloga, proglasio ovu akciju samozvanog "Inicijativnog odbora"
nezakonitim i nekanonskom i osudio rad ovoga odbora kao "samovoljan i protivan
crkvenom redu i poretku. Istovremeno Sveti Arhijerejski Sinod je pozvao svetenstvo
i pravoslavni narod u eparhijama Skopskoj, Zletovskostrumikoj i Ohridskobitoljskoj,
da ce obraa svojoj zakonitoj jerarhiji i da ce pokorava njenim savetima i naredbama
kako bi u zajednici i iskljuivo sa njom mogao zakonito i kanonski raspraviti sve
svoje crkvene potrebe i elje.
Ova odluka Svetog Arhijerejskog Sinoda je sa zadovoljstvom primljena meu velikim
delom svetenstva i naroda u Makedoniji, ali kako ce dalo jasno ustanoviti ona nije
naila i na slian prijem od strane zemaljskih vlasti, na je usled toga ovo pitanje sve
do danas ostalo nereeno.
Sveti Arhijerejski Sinod ima saznanja, da ce ovaj samozvani "Inicijativni odbor"
obraao svima ostalim pravoslavnim avtokefalnim crkvama radi priznanja avtokefalne
Makedonske crkve, ali ovo njeno proglaenje ostale pravoslavne crkve nisu priznale.
Sveti Arhijerejski Sinod usled ovih i ovakvih potekoa koje su stajale na putu
pravilnom uspostavljanju organizacije Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji i
povratku zakonitih pretstavnika crkvenih vlasti na tamo postojee tri eparhije, alio ce
svojom prestavkom od 16. / 3. januara 1945. godine br. 37 tadanjem Povereniku
Nacionalnog komiteta za unutranje poslove i traio da ce omogui povratak nae
jerarhije u Makedoniju, a svojom pretstavkom od 19. / 6. marta 1945. Sin. Br.
428/zap. 135 i uvaenom tome Pretsednitvu upozoravajui istovremeno i na sline
pojave u srezovima Caribrodskom i Bosiljgradskom, koji su izvan teritorije dananje
N. R. Makedonije, ali koji su takoe bili pod Bugarskom okupacijom, a koje pojave
sve skupa uzete rue i na ne samo crkveni ve i dravni autoritet na ovim naim
nedeljivim dravnim teritorijama.
Pretsednitvo Ministarskog saveta FNRJ aktom svojim od 23. maja 1945. KBr. 153
stavilo je u izgled, da e ispitati stav zemaljskih vlasti po pitanju zabrane povratka
svetenika u Makedoniju, no sve do danas Sveti Arhijerejski Sinod nije dobio
nikakvog odgovora o ovoj najavljenoj intervenciji Pretsednitva Ministarskog Saveta.
Zbog toga je Sveti Arhijerejski Sabor uzeo u rasmatranje ovo bolno pitanje nae
crkvene uprave u Makedoniji i naao da ono u svim svojim pojavama zadire u
osnovne temelje jedinstva nae crkve i da njegovo reenje ne trpi dalje odlaganje.
Zato Sveti Arhijerejski Sabor moli Pretsednitvo Savezne Vlade, da ovome pitanju
pokloni najbriljiviju panju u interesu zdrave dravne politike i pravilnih odnosa sa
Srpskom pravoslavnom Crkvom i da svojim posredovanjem kod nadlene zemaljske
vlasti N. R. Makedonije omogui i olaka to skoriji povratak zakonitih arhijereja u

Makedoniju odnosno u tamonje tri eparhije: Skopsku, Ohridskobitoljsku i

Zletovskostrumiku.
Sveti Arhijerejski Sabor smatra da je to jedini pravilan put, da ce ovo pitanje rei i
doe ne samo do stvarnog jedinstva nae crkve i do postojeeg crkveno - kanonskog
poretka koje ce ima sauvati isto onako kao to je sauvano i u naoj bratskoj
Saveznikoj zemlji Rusiji, gde ima 16 republika, ali ne i 16 crkava, ve jedna
Pravoslavna ruska crkva i jedan pravoslavni ruski Patrijarh u Moskvi, nego i do
zadovoljenja zakonitih crkvenih potreba pravoslavnog naroda u Makedoniji, gde je
krajnje vreme da ce prestane jednom sa neredovnim crkvenim stanjem, koje ide na
tetu samog naroda i dobrog reda u dravi.
Sa ovim je Njegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Gavrilo zakljuio dananju
sednicu, a iduu zakazao za 7. / 20. maj 1947. godine u 9 asova pre podne.
Pretsednik
Svetog Arhijerejskog Sabora
AEM i PATRIJARH SRPSKI,
Gavrilo
KOSTA PEANAC ZAMERA SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI
Ni Srpska pravoslavna crkva nije po meri i uzoru kakav bi hteo Kosta Peanac. On je
nekoliko popova proizveo za vojvode, ali je u celini nezadovoljan to crkva aktivnije
ne pomogne njegovu "istorijsku misiju". U pismu upuenom mitropolitu umadijskom
Josifu, sa datumom od 24. aprila 1942. godine, Peanac pored ostalog pie:
"Visokopreosveeni, ja vidim da je naa crkva popustila u ovim tekim danima i to
ba sada kada se ja ovako oajno borim protiv komunizma (podvukao K. Peanac). I
pored mojih oekivanja, ja do sada nisam uo da je crkva uputila neki apel
Blagodarei mom velikom prijatelju Krausu, ja sam uspeo da otklonim sumnje u
nacionalnu ispravnost nekih crkvenih rukovodilaca
Mi ne traimo da Vi uzmete ma i puku, ali je danas pre svega vaa dunost da
zamahnete duhovnim maem i osvetlate ime nae crkve u borbi koja se danas
vodi."38
U svojoj bolesnoj mati, dvadeset godina pothranjivanoj vetakom slavom, Kosta
Peanac sumnja u sve i svakoga, pa mu ni mitropoliti nisu po volji.
Peanca posebno teko pogaa to se u Toplici, koju je smatrao bastionom etnitva,
razvija partizanski pokret, osnivaju partizanski odredi, jaaju ete. Partizanske kolone
su ne samo zakoraile u "njegovu" Kosanicu, ve su pred vratima Kurumlije, prete
da ga istisnu ne samo iz Toplice, ve i iz istorije. Njega, starog komitu, vojodu
Toplikog ustanka. Po kazivanju vojvode sokolovakog, Blagoja Nerandia iz
Pupavaca, koji je neprekidno bio uz njega, Peanac se esto jadao: "Ko su ta
golobrada deca koja tek to su se ispilila, koji tuu moje hrabre vojvode, iskusne

etovoe, asne popove, ko-lovane kapetane. Od njega 'starog komite i nacionaliste'

bee njegovi ratni drugovi, okreu glave srpski domaini. Na zboru u Prokuplju
graani su klicali malo poznatom vojvodi Aci Popoviu, a njegaizvidali. Ko to
odvoji srpski narod od njega?" Da li je bio toliko glup ili prepreden pa nije shvatao da
se on odvojio - poao putem izdaje, a narod izdaju od rodoljublja dobro raspoznaje.
Na pomenutom zboru u Prokuplju vojvoda Aca Popovi mu se suprotstavio, traei da
se etnici bore protiv Nemaca.
Iz knjige: ETNICI KOSTE PEANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU Milorada Kozia

,
76 I , , ,
, XX
, ,
, , ,
,
.

: , ,
, .
, ,
.
, , .
, , ,
.
, I
.
.
. .
.

.
.

. ,
.

.
( ,
),
.


,
,
:
. !

.

, , ,
.
,
,
, ,
.

 .
.
, .
, ,
. 45 49
.
II
, , ,
.

,
I
.



80. . I
. , ,
.
I


.
I , ,
, ,
. :



II.
,
,
,
.
I ,
,

.
,
,
, ,

 ,
,
,
,
.

,
.
,
, ,
.

, , ,
.


.

.
,
, , .

.

 ,

.
.


, .
.

, .

.
. ,
.

, .
, II
.
,
.
.
.



.

.

, .

,
,
.
, ,
.

.
-

.

Prilika je da se podsjetimo na stihove koji su krasili slavoluk na ulayu u

Berane, prilikom posjete kralja Aleksandra 1925. godine:
"Rodna gruda loze
slavne,
Kolijevka ora Djede,
Stoleima ekala Te,
Kralju slave i
pobjede!"
Kontroverze, mitovi, istine i lai oko atentata na Aleksandra I Karaorevia,
pre 77 godina 9. oktobra 1934. u Marselju
Kralj Aleksandar Karaorevi prihvatanjem poziva da poseti Francusku, stvorio je
privid da je uzmakao, iako je bilo jasno da je kljune karte ostavio za raspre u Ke d
Orseju jer mu opojna Bartuova obeanja nisu zatvorila sve vidike.
Put u Pariz bio je tako isplaniran da je kralj brodom trebao otii u Marselj pa odatle u
Pariz. Marselj je bio grad iz kojeg su francuski vojnici krenuli na solunski front i tamo
je postojao spomenik palim francuskim borcima gde je kralj trebalo da stavi venac i
oda im potu. Odatle je put trebalo da nastavi i u Parizu da pokrene veoma osetljive
teme. Pucnji u Marselju nikada nisu dozvolili da se vaan i dugo oekivan susret
Bartu-Aleksandar odri.
Zanimljiva je injenica da je kralj u Marselj iao brodom, razaraem Dubrovnik. Na
taj nain eleo je da pokae Musoliniju da je Jadransko more i nae more.
Predstojea poseta bila je objavljena i u tampi. Aktivna ustaka organizacija pratila je
svaki kraljev korak. Kada su u tampi bile objavljene vesti o predstojeim posetama
kralja Aleksandra Sofiji i Parizu, iz razliitih izvora sam dobio brojne informacije da
je ustaki centralni komitet u Bolonji zapoeo grozniave pripreme atentata na kralja,
pie Vladeta Milievi. Mihajlov je to je pre mogao doao u Rim. U hotelu
Kontinental vodio je razgovore sa Paveliem u kojima je uestvovao i Konti. Ova
injenica pokazuje da je Italija znala da se sprema atentat, i da su tolerisali, meutim
neizvesno je u kolikoj meri je Italija bila umeana u izvrenje i pripremu atentata i
kolika je biia njena uloga. Mihajlov se protivio da se atentat izvede u Sofiji. Kada je
kralj sa kraljicom Marijom otiao u posetu kralju Borisu, bio je protiv toga jer bi
mogao biti ubijen i bugarski kralj ili bi to dovelo do rata sa Bugarskom. Potujui
Mihajlovljevu elju grupa je odluila da se atentat izvri na drugom putovanju koje je
bilo u planu. To je bio Marselj.
Ovo je momenat gde poinje operacija Tevtonski ma.
Osnovu operacije inila je informacija koju je Gering, glava Gestapoa, dobio od
jednog svog agenta na Balkanu - Vana Mihajlova. On mu je saoptio da ustae
planiraju zajedniku akciju sa VMRO da se izvede atentat na Aleksandra. Obzirom da
su Nemci i ustae smatrali neefikasnima i nepouzdanima, svi kontakti su ili preko
Mihajlova. Instrukcije o pripremi atantata je razradio istraivaki biro, a odobrio je
Hitler lino. Instrukcije su sadravale tri stvari:
- prvo, da VMRO prihvati ustaki plan o zajednikom atentatu,
- drugo da Mihajlov ode u Pariz i da sa pajdelom uspostavi kontakt,
- i konano da pajdel treba da obezbedi celokupnu organizaciju.

Ustae o ovim pripremama nisu nita govorile Italiji jer bi Italija to pokuala da
onemogui zato to bi politike posledice po Italiju bile velike. Znai, sve ovo je
raeno u tajnosti bez uea Italije i njenog znanja.
S druge strane, VMRO i nemaka obavatajna sluba su i svoj sopstveni dogovor za
koji nisu ustae znale i... ustae nisu ni bile potrebne, jer su bili odreeni samo kao
rtveni jarci - da privuku panju svetske javnosti i da francusku i jugoslovensku
slubu bezbednosti usmere na pogrean put i da atentatu daju politiki ton.
pajdel je odmah stavio u pokret svoju mreu agenata. Poeo je da prikuplja podatke i
da preduzima mere da se oslabe mere bezbednosti. Sav posao bio je zavren poetkom
oktobra. U pismu od 3. oktobra pajdel saoptava Geringu da su on i V. Mihajlov
reili da operaciju sprovedu u Marselju i da je Vlada-ofer spreman
U daljem su sve verzije saglasne: detaljan plan posete Francuskoj bio je poznat pa su
se Paveli i Mihajlov dogovorili da prikupe vie grupa i da ih pripreme.
Prva grupa je trebalo da pokua da izvri atentat odmah po kraljevom dolasku u
Marselj.
U sluaju da prva grupa ne izvri svoju misiju, druga je trebalo da pokua ubistvo sa
bombom u odreenom trenutku.
Trea grupa je bila pripremljena za delovanje u Parizu. U sluaju da nijedna od tri
grupe ne izvri misiju, za delovanje u Engleskoj je bila pripremljena etvrta grupa.
Kralj je posle posete Francuskoj trebao da ode i u Englesku da se sastane sa sinom i
prestolonaslednikom Petrom koji je bio na koledu u Saseksu. Ovu grupu je vodio
Andrija Artukovi, kasnije jedan od lidera Nezavisne Drave Hrvatske. Poto je ovo
bilo dogovoreno, Paveli se vratio u Bolonju i tamo pozvao Miju Bzika da organizuje
grupe. Mijo Bzik je bio logorski sekretar. On je otputovao u Be a iz Bea je otiao u
Janka Pustu da odabere teroriste i da izvri zadatak. U Beu i Budimpeti tajno su
zapoele pripreme za atentat. Ustaka tampa je, zatim poela psiholoki pripremu za
atentat, sastavljane su i objavljivane rezolucije o neophodnoj potrebi radikalnog
zahvata; u uurbanom pripremanju odnosno planiranju onoga to bi imalo uslijediti
nakon atentata kao da se zaboravilo na pravilo konspiracije i vijest o pripremanju
atentata na kralja procurila je i iz vie izvora dospjela do jugoslovenskih vlasti.
Slutnje i upozorenja
Kralj se spremao na put u Francusku. Posle neuspelog atentata u Zagrebu kralj je sve
to primao sa nevericom i bio je zabrinut. Evo kako je svedoanstvo Ivana Maurania,
koji je zabeleio svoj poslednji razgovor sa kraljem:
Ja, meu nama reeno, imam predoseaj da u biti ubijen; kad, kako i od koga, to ne
znam. Po svoj prilici e biti talijanski prsti po srijedi. Svejedno, pripravan sam i na
to. Uz ovaj predoseaj, sea se Metrovi, imao je i dokaze, kao onaj s Orebom,
da se negdje to snuje. To ne znai nita drugo nego da su ga njegovi obavetajci
upozoravali da ustae spremaju nekakvu zaveru i da bi trebao da se pripazi kada krene
na put u Francusku. Slino se poneo i prema knezu Pavlu Karaoreviu, njegovom
bratu od strica. Prilikom dve poslednje posete -Sofiji i Parizu, Aleksandar je izriito
traio od Pavla da bude pripravan. Rekao je Pavlu da ako se njemu ita desi, treba
odmah da ode na Dedinje, gde e u njegovom pisaem stolu nai dva testamenta jedan
za predsednika vlade i drugi za njega. Kralj je,kada je bio i sam uveren da je pokuan
atentat na njega, otiao iz Zagreba na Bled. Tamo je u svojoj vili napisao politiki i

lini testament.
Iako je slutio da e biti ubijen, a na to su ga i upozoravali, kralj je krenuo na put 6.
oktobra 1934. godine isplovivi razaraem Dubrovnik iz Zelenike u Boki
Kotorskoj. Ispratili su ga kraljica Marija, knez Pavle i kneginja Olga sa omanjom
svitom. Kraljica se vratila u Beograd, da bi vozom krenula, takoe za Francusku i
tamo se pridruila kralju. Pre nego to je iz Boke Kotorske isplovio za Francusku,
kralj Aleksandar je iz Ministarstva inostranih poslova kraljevine Jugoslavije dobio
obavetenje da ustae na njega spremaju atentat.
Na brodu, kralj prima jo sigurnije i preciznije obavetenje radio vezom. To
obavetenje dobio je Milievi i on je kralju preneo poruku... da ne atentatori, njih
pet ili est, pokuati atentat u Marseju, a da je druga grupa otila u Pariz da tamo
pokua atentat, ako ne bi uspeli na obali. Zabrinuti dvorjani predlagali su Aleksandru
da se ne iskrcava nego da ostane na brodu dok se ne poduzmu sve mere opreza, ili, da
uplove u ratnu luku Tulon, a ne Marselj. No, Aleksandar izmoren putovanjem i
rezigriran - odgovorio je da je sad prekasno za sve. ak je odbio molbu svog sobara
Zeevia da uzme pancir i rekao je: Ostavi se toga, Zeko, nema smrti bez sudnjega
dana.
Da ironija bude vea, Pavelievu nameru da konano ukloni kralja otkrio je jugoslove
nskim vlastima, uz ostale, stari frankovac i bliski saradnik Ive Franka, Vladimir Saks
Petrovi. On je pod ifrom prijatelj obavijestio o tome dra Ivana Subotia, stalnoga
delegata kod Drutva naroda u enevi. Ovaj je opet javio to Milieviu, a Milievi
kralju.
Francuska tampa bila je prepuna tekstova o moguem atentatu i prepuna pria o
ustakim logorima i njihovoj aktivnosti. Glasine o moguem atentatu su se prenele
po Parizu, pa su ak dospele i na stranice tampe. 0 njima su pisale 9. oktobra, na dan
Aleksandrovog dolaska, podnevna izdanja listova.Pari-midi i Pari-soar i oba su
pominjafa teroristiku organizaciju ustaa - hrvatskih nacionalista i navodila su citate
iz njihovih emigrantskih izdanja.
Mnogo radoznalog sveta izalo je tog 9. oktobra da vidi kralja i da pozdravi
saveznika i velikog prijatelja francuckog naroda, kako je bio najavljivan. Ulice su
bile pune sveta i sveano okiene. Kralj je u luku uplovio popodne. Kada je stupio na
tlo, prvi ga je pozdravio ministar spoljnih poslova, Luj Bartu. Intonirale su se himne i
kralj se pozdravio sa delegacijom francuskih boraca sa Solunskog fronta. Miroslav
Spalajkovi, poslanik u Parizu, naao se uz kralja i molio ga je da promeni marrutu,
ali je Aleksandar ostao pri svome i rekao je da se program mora izvriti. Verovao je
francuskoj policiji i obezbeenju. Oni su ih uveravali i pre polaska da su preduzeli sve
mere opreza. Njihove greke i krivica koju snose za atentat pokazae se kasnije
prilikom detaljnije istrage. Ili je kralj Aleksandar onog kobnog marsejskog dana bio
umoran od svega - i od dvorske kamarile, izazova diktature, dugotrajnih trvenja sa
Hrvatima - kad je olako prenebregao i poslednje upozorenje da ulazi u zloinaku
peinu, odakle mu nema povratka.
Pucnji u kralja Aleksandra
Na Belgijskom keju, gde se kralj iskrcao stajala je kolona luksuznih automobila. Za
kralja i ministra Bartua bio je spremljen automobil dela, pozadi otvoren i sa

volanom na desnoj strani. Sa Belgijskog keja sveana kolona vozila krenula je bez
pratnje 12 andarma na motociklima, koji su povueni sat vremena pre nego to je
Dubrovnik uplovio u luku. Kolona se kretala veoma sporo ulicom La Kanenbjer. U
autu u kojem je sedeo kralj bio je Bartu, general or i jedan agent. U koloni su bila
jo dva automobila. U jednom su sedeli Pjetri, ministar mornarice i Jevti,
jugoslovenski ministar spoljnih poslova. Bio je jo jedan automobil gde je bio Aca
Dimitrijevi, upravnik dvora, koji je sa kraljem krenuo na put. Auto kojim je iao
kralj, bio je na elu kolone. Ispred kraljevog auta iao je polueskadron konja, s obe
strane, a iza auta dva oficira na konjima. Sve je delovalo mirno. Svet je izlazio na put
da vidi kralja. Oni su klicali, a kralj je otpozdravljao i na licu mu se video poluosmeh.
Bilo je 4 sata i 2o minuta kada je neki ovek istrao iz gomile priao autu sa buketom
cvea u ruci. Vikao je na francuskom: iveo kralj. U deliu sekunde on je skoio na
papuu automobila, iz buketa je izvadio pitolj i poeo da puca. Prva dva metka su
pogodila kralja u grudi. Pred ubicom se postavio general or koji je pao pogoen.
Voza, Foasak je skoio i uhvatio atentatora, a major Piole je sa konja zamahnuo
sabljom dva puta i atentator je ubrzo bio linovan od gomile. U ovoj optoj guvi,
poela je da puca i francuska policija, pa je vie ljudi nastradalo. Spiskovi povreenih
koji su kasnije sastavljani su nejednaki. Vidna je razlika u imenima i prezimenima, to
samo svedoi o panici i neorganizovanosti samih Francuza, koji nikad do kraja nisu
sredili spisak povreenih, i naravno odgovorili na pitanje ko je sve pucao?
Kada je francuska policija poela besciljno da puca iz svojih slubenih revolvera,
elela je da prikrije da je zbog nje stradalo nekoliko graana. To su pripisali
atentatoru. Meutim, aure koje su pronaene i koje su bile izloene u vojnom muzeju
jasno su ukazivale na vinovnike dodatne tragedije. Atentator je koristio pitolj marke
MAUSER 7.63 mm. serijski broj 7391, a policija je koristila revolvere 8 mm LEBEL
M - 1892. Sve oruije, rezervni okviri, preostala municija, prikupljene aure i dela,
predati su 28. aprila 1936. Vojnom muzeju u Beogradu, gde je bilo izloeno. U
periodu 1941 - 1947, oruije, aure i auto su jednostavno nestali. Dugo se vodila
polemika. ta je bilo sa tim? Moe li se pretpostaviti da su to uradili oni kojima nebi
ilo u prilog da se uporede kalibri sa metaka koji su zavrili u telu Luja Bartua i kralja
Aleksandra, kao i oni meci naeni u Delau Tada bi se sigurno znalo ko je pucao i u
koga. Do tada ostaju samo nagaanja i pretpostavke.
U optoj guvi Luj Bartu je izaao iz auta i drao se za levu ruku u koju je bio
pogoen. I atentator i Bartu su odvedeni u bolnicu. Luju Bartuu je prva pomo
ukazana jo na licu mesta. Povez koji je trebao da zaustavi krvarenje bio je postavljen
ispod, a ne iznad rane pa je u bolnici umro usled krvarenja. Volkov smatra da je ovo
bio deo zavere i da je neko namerno pogreno stavio povez. Ovde ima dosta nejasnih
stvari zbog kojih istoriari pokreu mnogo kontraverzi.
Linovanje atentatora takoe spada u veliku zagonetku, jer se smatra da je on jedini
od etvorke koja je bila spremljena, znao prave nalogodavce, pa da je i ubijen da ne bi
otkrivao identitete koje je poznavao. Kraljevo telo nije dato na obdukciju tako da se
ne zna da li su on i Bartu bili ubijeni iz jednog pitolja ili vie. Kalibri koji su
pronaeni na licu mesta bili su razliitog porekla. Kada bi se sve ove stvari povezale,
zaista ostaje misterija i pitanje: ko je sve pucao u Marselju i na koga?
Zavera
Snimak atentata postoji. Tokom posete snimljen je na filmskoj traci. Operater, koji je

snimio film drame, umro je pod misterioznim okolnostima 24 asa posle tragedije.
Skoro se svi slau u tome da je na snimku, koji je u jednom delu iseen, nalazi lice
koje bi atentat moglo da povee sa pravim nalogodavcem. To je verovatno lice koje je
Bartuu dalo pogreno prvu pomo. Zbog toga je snimatelj i ubijen jer je on mogao da
identifikuje to lice, zato je deo trake i uniten. Zaista, kada se pogleda film, moe se
zapaziti da nedostaje deo samog pucnja u kralja.
xxx
Luj Bartu i atentator preminuli su u bolnici uvee. Jedini koji je preiveo bio je
general or koji se hrabro isprsio da zatiti kralja i dobio metak u grudi. On se posle
5 meseci oporavio. Kraljevo telo je preneto u prefekturu. itav tim lekara je probao
da ga vrati u ivot, ak su mu dali inekciju pravo u srce. Meutim, on je ve bio
mrtav. Zatim je, isto u Prefekturi, poloen na jedan divan i bio je prekriven zastavom
i cveem. Tamo su mu graani odavali poast.
Vee od ustake zavere
Ali nije ni sva tampa izvetavala isto. List Tajms je u broju od 13 i 14 februara
1936. godine ovako komentarisao prilike koje se tiu marseljskog atentata da se iza
izvrenog zloina skriva neto mnogo vee od isto ustake zavere, da opasno
pokroviteljstvo prema hrvatskim teroristima nije ogranieno samo na Maarsku i da
druge tajne organizacije mogu biti povezane sa odvratnim ubistvom.
Povodom smrti kralja Jugoslavije, Aleksandra I Karaorevia, iz celog sveta stizali
su telegrami sauea.
Reakcije na atentat
Nemaka dimna zavesa
Celokupna Jugoslovenska tampa prenela je ovu vest. Na svim naslovnim stranama
bilo je krupnim slovima napisan amanet koji je kralj ostavio svome narodu uvajte
mi Jugoslaviju.
Ove navodne kraljeve rei preneo je javnosti budui predsednik vlade, Bogoljub
Jevti, koji je bio kraj Aleksandra dok je bio u samrtnom ropcu. Ova reenica
prvobitno se zavravala ...i prijateljstvo sa Francuskom, ali je naknadno skraena
kao preduga za trenutno usmrenog suverena. Oigledna namera nove vlade je bila
da se nastavi sa politikom pokojnog kralja koja je zagovarala integralno
Jugoslovenstvo i centralizam. Koliko god da je narod bio tuan i u velikoj alosti za
svojim kraljem, ova ideja nije jo dugo ivela. im su stigle prve vesti o istrazi i da je
Keleman bio u ustakoj organizaciji, kao i to da je u atantat umeana ustaka
organizacija, istog momenta je izazvala provalu nezadovoljstva i napada na Italiju i
Maarsku kao glavne krivce, obzirom da su oni tolerisali i pomagali ustaki pokret.
Vlada je organizovala velike demonstracije protiv Italije i Maarske. tampa je bila
puna tekih rei za Musolinija, traila se odgovornost. Meutim do veih incidenata
nije dolo sem razbijenih prozora na italijanskoj ambasadi. Metrovi se sea ovih
prvih reakcija. im je uo za atentat on je otiao do Maeka koji je tada robijao u
Mitrovici.
Maek mu je rekao: Al ja mislim, da su tu stranski prsti... Kaj bi vraga ustae same.
Mussoliniju su Paveli i njegove ustae samo sredstvo, samo daska da dojde na
nae.
Vlada je odmah odrala sednicu na kojoj je reeno da se Aleksandrov politiki
testament uzme kao osnov za sastavljanje regentstva. Javnost je ve sutradan bila
obavetena da je novi kralj, naslednik Aleksandra, Petar II, a da e do njegovog
punoletstva postojati namesnitvo u sastavu: knez Pavle Karaorevi, brat od strica
pokojnog kralja, Ivan Perovi, ban savske banovine i dr Radenko Stankovi, senator i
ministar prosvete.

Ubrzo se u Francuskoj pojavila i jedna broura Antija Robera Petija pod nazivom
Kralj Aleksandar I od Jugoslavije kao rtva masonske zavere gde je optuio
francusko ministarstvo unutranjih poslova i francusku policiju da je uestvovala u
scenariju ovog zloina. U ovoj brouri bili su prozvani efovi masonerije cele Evrope.
Veina savremenika smatrala je da su za atentat odgovorne Italija i Maarska.
Nemaku je retko ko spominjao. Francuska tampa nije u zvaninim krugovima digla
veiiku prainu oko celog dogaaja, a posebno oko pitanja da li je Italija bila
nalogodavac. Francuzi su smatrali da ubistvo kralja Aleksandra i Luja Bartua ne
treba da se odrazi na francusko-italijanske odnose. Italijanska, kao i maarska
tampa su ove dogaaje komentarisali vrlo uzdrano i zauzimale su pomirljiv ton i sa
Francuskom i sa Jugoslavijom. Nije elela vee incidente.
Meutim, sva svetska tampa istie odgovornost Italije i Maarske, odnosno njihovih
vlada, u atentatu. U tome se istie naroito nemaka tampa. To je uostalom, tvrde
pristalice Volkova, i bio drugi deo plana Tevtonski ma koji je trebao da iri
dezinformacije i protivitalijansku kampanju. Gering je doputovao u Beograd, na
sahranu kralju sa jasnim ciljem da naglaenim prijateljstvom prema Jugoslaviji
odvue sve sumnje u vezi nemakog uea u atentatu. To je bila nemaka dimna
zavesa.
GERINGOVO PISMO PAJDELU OD
1. SEPTEMBRA 1934. GODINE
Berlin, 1. septembar 1934. g.
Imperijski ministar avijacije
Broj3199/34c
TAJNO
Pomoniku vojnog ataea pri nemackoj ambasadi u Parizu
Gospodinu kapetanu dr pajdelu - lino Pariz
U prilogu vam aljem dva nareenja firera i rajhs kancelara u vezi sa operacijom
Tevtonski ma i instrukcije koje je razradio istraivaki biro mog ministarstva za
njeno ostvarivanje.
Odmah po upoznavanju nareenja unititi. 0 izvrenju obavestiti. Gering
PAJDELOVO PISMO OD 3. OKTOBRA
Pariz, 3. oktobra 1934.g. Ru de Lil 78
Dr filozofije Hans pajdel kapetan generalnog taba, pomonik vojnog ataea pri
Nemakoj ambasadi u Parizu
TAJNO
Geringu
- lino Gospodine Generale!
Dozvolite da vas obavestim da je u skladu sa vaim nareenjima priprema operacije
Tevtonski ma ve zavrena.
Ja sam sa gospodinom Vanom Mihajlovom podrobno razmotrio sve raspoloive
mogunosti. Reili smo da operaciju izvrimo u Marseju: tamo e se sresti oba lica
koja nas interesuju. Vlado ofer je spreman.
U prilogu Vam aljem kopiju pisma gospodina dra Haaka od 1. 10. ove godine. S
dubokim potovanjem uvek Vama odan Hans pajdel.

PISMO HAAKA PAJDELU

OD 1. OKTOBRA
Pariz, 1. 10. 1934. Godine
Dragi pajdel!
Na vau molbu saoptavam sledee
Prilikom kretanja po gradu, automobil e proi glavnom ulicom Marselja La
Kanabjer i ulicom Sen-Fereol. Pred Prefekturom bie sveani ceremonijal,
Aleksandra e pozdraviti narod. Trg ispred Prefekture i ulice Sen-Fereol bie
zakrene gomilama ljudi. Put kretanja svite bie podeljen na dva dela za ije e
obezbeenje biti korieno samo 1.300 ljudi spoljne policijske slube.
Ukoliko se sveana povorka bude kretala polako, obezbeenje sa deonica kojim je ve
proao automobil, prebacivae napred za pojaanje obezbeenja sledeih deonica.
Vojske za ouvanje reda nee biti. Prema recima de Laforkada, oruana pratnja
motociklista koja je bila predviena bie ukinuta. O tome u Vas naknadno obavestiti.
Uvek Va Hans Haak.
POLITIKI TESTAMENT KRALJA ALEKSANDRA
Raeno 5. Januara 1934. na Bledu
Po slobodnoj volji i svome najboljem uverenju da ovim sluim najbolje interesima
moje mile Otadbine Kraljevine Jugoslavije, moga dragog naroda kao i mog
Kraljevskog doma
Ja, na osnovu lana 42. Ustava Kraljevine Jugoslavije, odreujem da za sluaj da
Naslednik prestola iz uzroka nabrojanih u l. 41. Ustava ne moe da vri Kraljevsku
vlast -Namesniku vlast vre:
1. NJ. K. V. Knez Pavle Karaorevi
2. Dr Radenko Stankovi, senator i ministar prosvete
3. Dr Ivo Perovi, Ban Savske banovine.
Kao zamenika Kneza Pavla odreujem: Arm. enerala Vojislava Tomia,
komandanta Beograda,
Kao zamenika za dr Radenka Stankovia odreujem: Jovu Banjanina, senatora
Kao zamenika dr Perovia odreujem: dr Zeca, senatora.
Ovaj akt napisao sam i potpisao svojeruno u dva originalna primerka od kojih e
jedan uvati NJ. V. Kraljica, a drugi Predsednik min. Saveta. Ova dva primerka ovog
akta kovertovana su i zapeaena su mojim peatom.
Aleksandar.
LINA OPORUKA KRALJA ALEKSANDRA
Za privatno imanje maloletne moje dece odreujem za staratelja NJ. K. V. Kneza
Pavla. Namesnicima (svima) odrediti po 5o.ooo. din. meseno - iz civiliste. Knez
Pavle pored toga i ostali lanovi Kraljevskog doma, primae doivotno apanae koje
su dosad primali - iz civiliste. Odrediti Zeeviu pristojnu penziju. Moj sprovod da
bude skroman - isto vojniki - bez stranaca.
Aleksandar.
OKRUNICA VELIKE LOE JUGOSLAVIJA POVODOM ATENTATA

T.l. Veliki Majstore i TT. CC. FF.

Marseljska tragedija vam je poznata. Jugoslovenski kralj Aleksandar I i gdin.
Barthou bili su rtve jedne gnusne zavere koja je dugo i briljivo pripremana sa
posebnim sredstvima. Istragom najviih organa vlasti u vie zemalja kao i priznanje
kanjenika dokazano je da su se neka drutva sluila zloincima da bi postepeno
spreavala uvrivanje mira u Evropi. Zloinci koje su ta drutva upotrebljavala u
pomenute svrhe bili su regrutovani iz redova starih Habzburkih oficira meu nekim
Hrvatima za koje se govorilo da su vatreni predstavnici separatistike tenje kao i
meu nezaposlenima. Ti kriminalci su mogli da ive a da nita nisu radili, pa se
postavlja pitanje odakle je dolazio neophodni novac. Mogli su da formiraju logore u
zemljama koje se granie sa Jugoslavijom, u kojima su vebali rukovanje
smrtonosnim orujem i proizvodili bombe, a vlasti tih zemalja nisu ih uznemiravale.
Po potrebi su mogli da nabave lane i prave pasoe. Bile su potrebne velike sume
novca koje pojedinci nisu mogli da nabave. Dravni budeti su pokrivali te rashode, u
to niko nesumnja, i pored odbojnosti koju izazivaju lica ili drave koji mogu da
pribegavaju takvim nedostojnim sredstvima da bi postigli reviziju mirovnih
sporazuma. Ali cilj opravdava sredstvo.
Jedna nepoznata telegrafska agencija, sa seditem u Rimu, koja u slubi politikih
sredina te hiljadugodinje prestonice lansira tendenciozne ili klevetnike vesti,
naroito protiv Balkanskih zemalja i zemalja centralne Evrope, poslala je, posle
zloina u Marseju, telegram sledee sadrine:
Le grand Orijent Maeonnique i Marsejsko ubistvo kralja:
-Na bilten od 28. Marta izvestio je da je masonska Loa iz Grenobla odluila da
likvidira balkanske dinastije, jer su reakcionarni ostaci iz prolosti. Ta naa vest je
ostala nezapaena.
Posle prekjueranjeg marsejskog atentata u kome je naalost ubijen jugoslovenski
kralj, francuska policija ima zadatak da istrai odnose koji su postojali izmeu
pripreme marsejskog ubistva i masonskog Grand Orijent-a.
Dakle, jedna italijanska telegrafska agencija saznala je da su bili pripremani atentati
protiv balkanskih vladara i pokuala je da sakrije koja su drutva pripremala
marsejski atentat klevetajui lou iz Grenobla. Oigledno je da je telegrafska
agencija Agorijent isporuila, verovatno nehotino, jasan dokaz tako da su
italijanske organizacije bile tano obavetene o ubistvima kraljeva. Istraivanje
francuskih vlasti posvedoila su da je marsejsko ubistvo bilo pripremano u
Maarskoj. Nadamo se da su oni znali da pronau ko je druge organizacije
Agorijent hteo da prikrije lano optuujui lou iz Grenobla, jer su te druge
organizacije bile u sauesnitvu sa onima iz Maarske, to izvetaj T Agorienta
jasno dokazuje.
Svi oni koji su prisustvovali kraljevoj sahrani u Splitu, Zagrebu, Beogradu i
Oplencu, svi oni koji su u tim mestima kao i u mestima kilometrima du pruge, videli
kako narod na kolenima, jecajui oplakuje posmrtne ostatke kralja Aleksandra I, bili
su iznenaeni dubinom i iskrenou bola i suzama koje je narod prolio za svojim
kraljem. Bol koji su svi jugosloveni - Slovenci, Hrvati i Srbi, bez razlike - spontano
pokazali bio je apsolutni demant svima onima koji tvrde da ubice i efovi zavere
protiv kralja Aleksandra I pripadaju jednom delu jugoslovenskog naroda. Iz toga se
zakljuuje da Marsejski atentat nije bio politiki zloin koji se pripisuje tenjama
jednog znatnog dela jugoslovenskog naroda, ve obian kriminalni akt izazvan
mrnjom ili revizionistikom politikom grupe ljudi.
Iz ovih nabrojanih injenica i tvrenja proizilaze dunosti i obaveze svetske
masonerije. Te dunosti su:

1. Odbrana masonerije napadnuta klevetom IAgorienta, kleveta kojih e jo biti;

2. Odbrana evropskog mira koji je ozbiljno ugroen metodama koje upotrebljavaju
podstrekai marsejskog atentata.
Oigledno je da su nedostojni organizatori marsejskog atentata, izmeu ostalog, hteli
da postignu reviziju mirovnih sporazuma pretei na taj nain Evropi novim ratom.
Savreno dostojanstven i smiren stav jugoslovenskog naroda sauvao je mir za jedno
izvesno vreme, koji nije bio stabilan u tom trenutku, u toliko pre to kazne za sve
krivce nisu jo bile odmerene. Svetska masonerija ima da odigra znaajnu ulogu u
odbrani mira. Radi se o definitivnom okonavanju izvesnih-nedostojnih metoda
civilizovanog oveanstva, metoda koje ugroavaju mir. Znai, trebalo bi, jednom za
svagda, prognati iz politikih meunarodnih odnosa necivilizovane metode
teroristikih akcija. Sve drave, treba da shvate da javno mnjenje osuuje te metode i
nije im dozvoljeno da doputaju na svojoj teritoriji te zaverenike aktivnosti, koje
vode u zloin. Po naem miljenju, dunost masonerije je da pomae svim svojim
moralnim i materijalnim sredstvima definitivno i konano likvidiranje tih teroristikih
metoda. Svetska masonerija treba da vri tu dunost u optem interesu mira i pravde.
Svi koji se tome pokoravaju i svi slobodni zidari treba da obavljaju tu dunost u cilju
odbrane mira i pravde i razotkrivanje klevetnika koji stoje iza telegrafske agencije
TAgorienta.
T.l. Veliki Majstore i TT. CC. FF. U nadi da bi ste vi eleli da dostavite ovo
cirkulamo pismo RR. LL. O vaoj odanosti kako bi ga oni analizirali, aljemo vam
bradske pozdrave.
Veliki Sekretar, Veliki Majstor
Dr. V. Novak, D. Milievi
Poznata kleveta kae
Marsejsku tragediju izazvala je velika loa parikog Grand Orijent-a. Razlog tome
bio je to je Grand Orient video u kralju Aleksandru I najveu prepreku u
uspostavljanju odnosa sa sovjetskom Rusijom, iako je Bene 1933. godine, a gospodin
Barthou 1934. godine poslati u Beograd da pripreme teren za upoznavanje sa
Rusima. Kako je kralj Aleksandar I kategorino odbijao tu saradnju, doao je u sukob
sa Grand Orient-om. Velika loa ga je zbog toga osudila, a velike loe u Pragu i
Varavi su to znale.
Prvi Jeftanovi koji je u drugoj polovini 18. stoljeu doao u Sarajevo bio je Hadi
Petar Jeftanovi, roen u Tuzli 1750. godine. Rod Jeftanovia je porijeklom iz doline
rijeke Pive u okolini Durmitora (Crna Gora), odakle potiu i sarajevski Despii. Obje
porodice slave istu slavu (27. januara) Sv. Savo.
Hadi Petar Jeftanovi se u pretposljednjoj decenije 18. stoljea oenio Jovankom
(1758-1860) i s njom imao dvoje djece: sina Manojla (1781-1878) i kerku Anelu
(1805-1860), udatu Skri. Mada je Hadi Petrov sin Manojlo, koji je u Sarajevu bio
predsjednik Pravoslavne crkvene opine, imao troje djece: Pero (umro mlad u Beu
1855. godine), Mara, udata Despi i Dimitrije (1826-1890), samo najmlai sin
Dimitrije, koji je u austrougarskom period bio i dogradonaelnik Sarajeva, ostavio je
svoje potomke. Njegova djeca su: Aleksandar (oenio Editu Braun), Vojislav i
Kostantin. Najstariji sin Aleksandar imao je dvije keri: Savku, udatu u Dubrovnik za
De Bona, i Pavku, takoe ivjela u Dubrovniku sa suprugom De Bono.

Ugledna sarajevska porodica Jeftanovi, mnogo je poznatija po enskoj liniji od

potomaka kerke Aneline Srki, iji je najstariji sin Gligorije (1841-1927) je oenio
Jeftaliju Petrovi, obavljao veoma vane funkcije u Sarajevu. Pored ostalog, bio je
predsjednik Pravoslavne crkvene opine (1895-1915), zatim lan Odbora
privilegavane zemaljske vlade Bosne i Hercegovine, predsjednik Privremenog
narodnog vijea BiH 1918. godine kao i predsjednik Privremenog narodnog
predstavnitva u Kraljevini SHS (Srba, Hrvata i Slovenaca) takoer 1918. godine.
Gligorije Srki imao je djecu: Peru, Manojla (1880-1955), Krunicu (1881-1966),
Duana (1864-1941), Dragicu i Zdravka (1895-1965). Gligorijeva djeca Pero i
Manojlo nisu ostavili svoje potomke a Krunica je u braku sa Milanom Skriem rodila
Kseniju, Milana i Mirjanu koji su odselili u SAD. Duanova djeca su: Ksenija,
Predrag i Nenad i svi su odselili u ile.
Gligorijeva ki Dragica udala se za Miroslava Spalajkovia, poslanika Srbije koji je u
nekoliko zemalja slubovao, pa su im i djeca (Vojin, Vojka i Miroslav) odselili u te
drave: Francusku, Njemaku i kanadu. I Gligorijeva unuka od sina Zdravka (kerka
Tatjana) koji je bio oenjen Ankicom Luka takoer su odselili van drave, nastanivi
se u Sjedinjem Ameriki Dravama.
Stupajui u brak sa poznatim sarajevskim porodica, Jeftanovii su tako u vezi sa
Despiima, Petrakijima, Hadi Ristiima i Skrkiima, a preko sestre Jeftalije
Petrovi-Roksande sa familijama Besarovi i Joki.
U Sarajevu je u vrijeme ivljenja potomaka Hadi Petra Jeftanovia bila jo jedna
istoimena porodica, Antonija Jeftanovia koji je takoer porijeklom iz Crne Gore a
doselila u Grad u 19. stoljeu, ali nije u srodstvu sa rodom Hadi Petra.
Gligorije, zvani Glia Jeftanovi ugledni trgovac i poduzetnik ostavio je traga i u
arhitekturi Sarajeva. On je 1882. godine sagradio prvu modernu zgradu za konaenje
putnika. Bio je to zapravo hotel Evropa koji je i danas elitni ugostiteljsko-turistiki
objekat.
KULINBAN
Ko jo nije uo za narodnu izreku: Od Kulina bana do naijeh dana. A Kulin ban,
kako mu i samo ime kae bio je veliki ban koji je vladao Bosnom od 1180. do 1204.
godine. Uao je u bosansku historiju sa statusom legende. Njegova djela, koja pamti
povijest su, izmeu ostalog, ekonomski progres Bosne, mir u njoj etvrt stoljea,
poznata Povelja iz 1189. godine, jednom od najstarijih dravnih dokumenata pisanom
na narodnom jeziku. Mudrou je rijeio i konflikte sa susjednim dravama proizale
iz crkvene politike, te je 1203. godine na Bilinom polju okupio poglavare Katolike
crkve u Bosni priznavi javno svoje pogreke, iako je bio optuen kao heretik.
STJEPAN II KOTROMANI
Stjepan II Kotromani ostao je upamen kao bosanski ban koji je za vrijeme svoje
vladavine (1322-1353) znatnije proirio teritorij Bosne osvajanjem kneevine Hum i
tako povezao Bosnu i Hercegovinu u cjelinu. Vodio je sa susjedima mudru politiku te
je sa Dubrovakom i Mletakom Republikom sklopio znaajne ugovore, a dobro je
saraivao i sa ugarskim kraljem. Tako je stvorio nezavisnu, jaki monu bosansku

dravu. Za njegove vladavine razvijeno je rudarstvo, posebno ekspoatacija i prerada

bakra, srebra, olova i zlata. Pokopan je 1353. godine u Franjevakom samostanu u
Visokom.
TVRTKO I KOTROMANI
Tvrtko I Kotromani naslijedio je Stjepana II Kotromania 1353. godine i vladao je
Bosnom do 1391. godine. U tom periodu Bosna je bila najsnanija drava na Balkanu.
Postao je prvi bosanski kralj, krunisavi se 1377. godine u Milama kod Visokog.
Poslije ovog ina historiari su zabiljeili i prvo kovanje zlatnog novca na
junoslovenskom prostoru. U vrijeme njegove vladavine razvijali su se gradovi,
rudatsvo i trgovina. Bosna je za njegove vladavine, u kojoj e ostat poznat i kao
uspjeni vojskovoa, bila stabilna, duhovno i klulturno napredna drava.
STJEPAN TOMAEVI
Naslijedivi 1461. godine prijesto od svog oca
Stjepana Tomaa, Stjepan Tomaevi zbog historijskih
okolnosti nije imao sree u voenju Bosne. Zadrao se
na prijestolju samo tri godine, jer su ve 1463. turske
trupe osvojile Bosnu. Iako je na vrijeme upozorvao i
papu i traio pomo od Mletaka da bi se odupro
turskoj najezdi, to nije uspio. Bio je posljednji
bosnaski kralj. Ostao je upamen i po tome to je jedan
od rijetkih vladara koji je izgubio dvije drave. Pored
Bosne, oenivi se kerkom srpskog despota, izgubio
je i Smederevo i despotovinu (koje je dobio
enidbom), te je upamen i po tome to je bio
posljednji srpski despot. Da njegova tragedija bude
vea, pogubljen je u Jajcu, gradu gdje je krunisan za
kralja. S njegovim pogubljenjem nestala je i bosansksa srednjovjekovna drava.
FRA MATIJA DIVKOVI
Propovijednik i pisac fra. Matija Divko (Jelaske, 1531 - Olovo, 1631) ostao je
upamen kao tampar prvih postgutembergovskih izdanja u Bosni i Hercegovini. Da
bi mu to uspjelo iao je u Veneciju da tamo lije slova bosanice kojom je tampao
svoje knjige, pisane narodnim jezikom. U bosansku knjievnost uao je kao
rodonaelnik temeljnih knjievnih rodova: stiha, narativne proze I dramskog dijaloga.
Poznat je I po preradama I homilijama u koje je unosio svijetle motive I likove
evropske knjievnosti (Razlike besjede Divkovia, Venecija 1616. godine). Njegove
knjige su, ivei u narodu, pretampavane do sredine 19. stoljea.
MEHMED PAA SOKOLOVI Mehmed-paa Sokolovi (1505. ili 1506,
Sokolovii - 1579, Istanbul) je bio osmanlijski vojskovoa i veliki vezir Osmanlijskog
carstva. Sokolovi je bosanskohercegovakog porijekla. Rodio se u selu Sokolovii
pored Rudog, kao dijete pravoslavnih roditelja. Sa est godina, Sokolovi je odveden
u osmanlijsku vojsku na adami-oglan, vie poznat kao dana u krvi. Podvrgnut je pod
otru vojniku disciplinu u osmanlijskoj vojnoj akademiji u Istanbulu gdje je primio
islam. Ve istaknut u ratovima sa Ugarskom i Austrijom (1526-1533), u vrijeme

sultana Sulejmana I Veliansvenog, Mehmed-paa Sokolovi obavlja razne dunosti u

carskom saraju. Godine 1543. bio je zapovjednik dvorske strae (kapidibaa), a
1546. biva unaprijeen u kapudan-pau (admirala). Za dalje ratne zasluge, posebno na
istoku i perzijskom frontu dobija poloaj treeg vezira, 1555. godine. Diplomatski i
vojni uspjesi otvorili su put Mehmed-pai ka poloaju prvog inovnika Carstva.
Godine 1565, biva unaprijeen na poloaj prvog inovnika Carstva. Mehmed-paa je
vrsto drao vojnu snagu Carstva u svojim rukama, a i kasnije punih 13 godina bio je,
u sklopu Carstva, jedan od najsnanijih svjetskih vladara. Mehmed-paa je podizao
brojne zadubine i vakufe irom Carstva. U svome rodnom selu Sokoloviima kod
Rudog izgradio je damiju, a u Beogradu, na Kalemegdanu, esmu. Podigao je tri do
pet mostova na prostoru Bosne i jedan na prostoru Crne Gore, a to su: uprija na Drini
u Viegradu, Arslanagia most u Trebinju, Vezirov most u Podgorici, most na uu
epe u Drinu, i Kozju upriju u Sarajevu. Nema podataka da je Mehmed paa
Sokolovi gradio kranske objekte po Bosni, vjerovatno jer se o tom nije vodila
evidencija. Meutim, ono to se sigurno zna da je Mehmed-paa, kao lan vezirskog
vijea, uticao prilikom donoenja odluke osmanske draveda se obnovi Peka
patrijarija 1557, na ije je mjesto doveo svoga brata (ili bratovljeva sina) Makarija.
FRA ANEO ZVIZDOVI
Fra. Aneo Zvizdovi (roen oko 1420
- 1498, Fojnica) za vrijeme prodora
turske vojske u Bosnu (1463. godine)
bio je kustod Vikarije bosanskih
franjevaca. Kao predstavnik svog
naroda 24. maja 1463. godine susreo
se na Milidrau kod Brestovskog sa
turskim osvajaem sulatanom
Mehmedom II te uspio dogovoriti da se
bosanskim katolicima, uz njihovu
lojalnost, garantuje sloboda vjere. Ovaj
dogovor sulatana i fra. Anena
Zvizdovia, obznanjen u carskoj
ahdnami, bio je temelj ouvanja
identiteta bosanskih katolika-Hrvata.
Ahdnama se uva u Franjevakom
samostanu u Fojnici.

SAFET BEG BAAGI

Safet-beg Baagi (Nevesinje, 1870 1934) osnovnu kolu pohaao je u Mostaru i
1882. godine porodica mu se preselila u
je zavrio rudiju, a od 1885. do 1895.
sarajevsku gimnaziju. Od 1895. do 1899.
arapski i perzijski jezik na Bekom
Nakon toga postaje profesor orijentalnih

Sarajevo,
Konjicu, a
Sarajevo, gdje
pohaao je
studirao je
univerzitetu.
jezika na

Zagrebakom sveuilitu. Poeziju je poeo pisati jo kao uenik sarajevske gimnazije,

a na studiju u Beu priredio je za tampu prvu zbirku pjesama (Trofanda iz
hercegovake dubrave), a tada pie i prve naune radove i prikuplja grau za historiju
Bosne. Prvog maja 1900. godine pokree zajedno sa Edhemom Mulabdiem i
Osmanom Nuri Hadiem list Behar. Od 1900. godine radi kao profesor arapskog
jezika na sarajevskoj Velikoj gimnaziji, sve do 1906. godine, kada biva otputen, pod
izgovorom da nije poloio profesorski ispit. Godine 1903. osniva drutvo Gajret a
potom i drutva El-Kamer i Muslimanski klub. Godine 1907. osniva list Ogledalo, a
godinu dana kasnije odlazi u Be i pristupa izradi dokrtorske disertacije "Die
Bosniaken und Hercegovcen auf dem Gebiete der islamischen Literatur" koju je
odbranio 1910. godine i stie stepen doktora ex linguis islamiticis. Osim toga, Safvetbeg Baagi prevodi tekstove njemakih pjesnika. Iste godine izabran je za zastupnika
u Bosanskom saboru i odmah potom, poslije smrti Ali-bega Firdusa, imenovan je za
predsjednika Sabora. Na tom poloaju ga je zatekao i slom Austro-ugarske Monarhije.
Nakon rata, od 1919. godine radi kao kustos u Zemaljskom muzeju u Sarajevu sve do
1927. godine kada je umirovljen. Saharanjen je u haremu Begove damije.
FRA IVAN FRANO JUKI
Pisac, etnograf I borac za kulturnu
emancipaciju Bosne I Hercegovine fra. Ivan
Frano Juki (Banja Luka, 1818 - Be, 1857)
pokrenuo je jednu od prvih svjetovnih kola u
Bosni, u Varcar Vakufu 1849. godine. Osim
toga, radio je na osnivanju prvog kulturnog
drutva (Kolo bosansko), te formulisao ideju
nacionalnoga muzeja. Uz to, pokrenuo je i
ureivao prvi knjievni asopis (Bosanski
prijatelj), a napisao je i prvu historiografskogeografsku sintezu (Zemljopis i poviestnica
Bosne). U vidu promemorije (elje i molbe
kristjanah u Bosni i Hercegovini...), koju je
uputio sultanu Abdul Medidu. U historiji je
ostao upamen i po tome to je formulisao
embrio prvoga modernog ustava, u kojemu za
Bosnu trai politike, kulturne i line slobode,
svjetovno kolstvo, javnost uprave, reformu
privrede i poreznog sistema, potansku slubu,
tampariju i slobodno novinarstvo.
GAZI HUSREV-BEG
Gazi Husrev-beg (Serez, Grka,1480. - Crna Gora,1541.), bonjaki beg u
Osmanskom carstvu u prvoj polovini 16. stoljea.Bio je sposoban vojni strateg i
smatra se najznaajnijim namjesnikom osmanske Bosne. Roen je u Serezu u Grkoj.
Otac mu je bio Bonjak iz Trebinja, dok mu je majka bila Selduka kerka sultana
Bajazida II. Gazi Husrev-beg je ratovao protiv Mleana, Maara i ostatka Bosanskog
kraljevstva koje se bunilo protiv Osmanlijskog carstva. Za manje od tri godine osvojio
je Knin, Skradin i Ostrovicu. Nakon ratnih uspjeha, Gazi Husrev-beg je odlukom
carskog divana imenovan bosanskim sandak-begom. Pod njegovim vodstvom

Osmanska vojska je brzo napredovala u ratovanju. Gazi Husrev-beg je takoer

osvojio utvrene gradove Greben, Sokol, Jezero, Vinac, Vrbaki Grad, Liva,
Karmatin, Boac, Udbinu, Vranu, Modru i Poegu. Osim vojnih uspjeha, Gazi
Husrev-beg je imao ogroman uticaj na razvoj Bosne, naroito grada Sarajeva.
Obnovio je Carevu damiju i izgradio uvenu Gazi Husrev-begovu damiju,
biblioteku, medresu, sahat-kulu, bolnicu i mnoge druge poznate zgrade. Gazi Husrevbeg je izgubio ivot u bici u Crnoj Gori 1541. godine. Njegovo tijelo je preneseno u
Sarajevo i sahranjeno u haremu njegove damije. Iznad vrata na turbetu pie: "Neka
svaki dan milost Boija i blagoslov na njeg pada.
HASAN KAFIJA PRUAK
Hasan Kafija Pruak (Prusac, 1544 - ?) je bio jedan od najplodonosnijih bonjakih
kolnika i jedan od najveih bonjakih mislilaca. Puno ime mu je bilo Hasan Kafi b.
Turhan b. Dawud b. Ya'kub az-Zibi al-Aqhisari al-Bosnawi. Kafi je njegovo
knjievno ime, az-Zibi (lokalitet u neposrednoj blizini dananjeg Bugojna), alAqhisari (njegov rodni Prusac), i al-Bosnawi (Bonjak) - predstavlja oznaku njegove
etnike pripadnosti. Studirao je u Istanbulu, a 1583. je imenovan za kadiju prusakog
kadiluka. Dr. Amir Ljubovi navodi da je Hasan Kafija Pruak "napisao, koliko je za
sada poznato, sedamnaest djela iz razliitih znanstvenih oblasti i vjerskih disciplina, a
predmet njegovog posebnog interesovanja su bili politika, filologija, pravo,
spekulativna teologiija i logika." Napisao je poznato djelo Zrcalo za Prineve pomodnu raspravu o vlasti, kao i spisak bonjakih uenih autora. Iz oblasti
logike/filozofije, Pruak je autor dva, svjetski priznata i veoma poznata djela: Kafijin
Kompendijum iz Logike i Komentar Kafijina Kompendijuma iz Logike (struno
obraen komentar na prvo djelo). U svom prvom naunom djelu iz logike, Hasan
Kafija Pruak je logiku problematiku razvrstao u sljedee kategorije: (1) O rijeima,
(2) O ishoditima predodbi - pet univerzalija, (3) O ciljevima predodbi interpretativni govor, (4) O ishoditima tvrdnji - sud, i (5) O ciljevima tvrdnji silogizam. Petu kategoriju je podijelio na 4 sub-kategorije: (a) Apodiktika, (b)
Dijalektika, (c) Retorika, (d) Poetika, i (e) Sofistika. U komentaru na svoje drugo
logiko djelo, uz Uvod - komentar dijeli na tri logika poglavlja: (1) O rijeima, (2) O
ishoditima predodbi - pet univerzalija, i (3) O ciljevima predodbi - interpretativni
govor. Jedno od njegovih najpoznatijih djela iz apologetike je 'Denetske Bae - O
Temeljima Vjerovanja.' U svom strunom naunom stvaralatvu napisao je vie djela i
broura iz akaida u kojima pojanjava osnovne postavke akide ehli sunneta vel
dema'ata. Ta djela su, pojanjava Dr. Zuhdija Adilovi, odigrala veliku ulogu u
osvjeivanju muslimana u tadanjoj Bosni i susjednim predjelima. Dr. Adilovi istie
da je jedno od najznaajnihih djela Hasana Kafije "Svjetlo Istinske Spoznaje o
Temeljima Vjerovanja u kome je dao komentar na poznatu poslanicu iz akide
uvenog imama Tahavija." Nadalje, Dr. Adilovi istie da "s obzirom da je Hasan
Kafi ivio u periodu poetka dekadence Osmanskog hilafeta, dao svoj doprinos u
analizi tadanjeg stanja i ponudio konkretne prijedloge za njegovo prevazilaenje,
tvrdei da je polazna taka u renesansi i napretku ispravno i vrsto vjerovanje,
smatram da mi danas moemo mnogo nauiti iz tog vrijednog djela i prepoznati
greke u shvatanju glavnih temelja islamskog vjerovanja." Hasan Kafija Pruak je
predskazao propast Osmanske carevine upravo zbog toga to se tadanja carska elita
odala ponaanju koje se u islamu smatra nemoralnim.
HUSEIN KAPETAN GRADAEVI

Husein-kapetan Gradaevi (Gradaac, 1802 - 1834) je bio general koji se je borio za

bosansku autonomiju u Osmanskom carstvu. Takoer je poznat kao "Zmaj od Bosne".
Odrastao je okruen politikom klimom nemira u zapadnim krajevima carstva. Kad je
Delaludin-paa otrovao njegovog brata Murata 1821 godine, Gradaevi se naao na
elu Gradaake vojne kapetanije. Mladi Husein je tokom svog kapetanstva razvio
reputaciju mudrog vladanja i tolerancije, te je postao jedan od najpopularnijih osoba u
Bosni. Godine 1831. izabran je za vou pokreta za Bosansku autonomiju. Brzo je
otjerao vezira i ostale protiv-autonomijske osobe, te tako postaje de facto vladar
Bosanskog paaluka. Iste godine, 18. jula Gradaevi savlauje vojsku pod
zapovjednitom velikog vezira u blizini timlja u Kosovu. Odluuje da ne nastavi
pohod i vraa se u Bosnu gdje su ga njegovi vojnici proglasili novim vezirom. Godine
1832. pokret za autonomiju je izgubio prednost u ratu. Nakon niza manjih okraja
kljuna bitka se dogodila 17. i 18. maja izvan Sarajeva. Bosanska vojska je poraena
nakon to Hercegovako pojaanje stie i pridruuje se Osmanlijskoj vojsci. Iako
bonjaki ustanak ne bi bio ugaen za jo 18 godina, Gradaevi je morao bjeati u
Habsburku monarhiju 31. maja. Odatle je on pregovarao sa sultanom da se vrati u
carstvo, koji njegovu elju ne odobrava u potpunosti. Seli u Beograd i onda u Istanbul,
gdje je umro od kolere 17. augusta, 1834 godine. Legenda u svoja doba, Gradaevi
je danas bonjaki narodni junak i jedan od najuglednijih linosti u historiji Bosne i
Hercegovine.
VASO PELAGI
Revolucionar i publicist Vaso Pelagi (Gornji abar,
1838. - Poarevac, 1899.) kao upravitelj Bogoslovije u
Banja Luci zbog irenja nacionalnih ideja protjeran je
od strane turskih vlasti, a zbog uestvovanja u bh.
ustanku 1875. godine austrijske vlasti ga interniraju
1876. Za razliku od ostalih relevantnih uesnika
ustanka, koji su favorizirali njegovu nacionalnopolitiku dimenziju, spajanje BiH sa Srbijom i Crnom
Gorom, Pelagi je inzistirao na njegovoj socijalnooslobodilakoj dimenziji. Nakon internacije, odlazi u
Srbiju i organizira prve proslave Prvog maja. Ovaj rani
propagator socijalistike ideje iza sebe je ostavio djela
Historiju bosanskohercegovake bune, Odgovor na
etiri drutvena pitanja, Umovanje zdravog razuma i
mnoga druga. Posljednje godine ivota proveo je u
zatvoru u Poarevcu.
MEHMED SAIR KURTEHAJI
Prvi moderni bosanski novinar Mehmed air Kurtehaji (Bijelo Polje, 1844 - Be,
1872), nakon to je zavrio osnovnu kolu, sam se obrazovao, nauio turski jezik i
stupio u dravnu slubu. elio je evropsko obrazovanje, ali, kako je pisao: "U naim
krajevima nema kole gdje se predaju vie znanosti da se u ovim godinama izobrazim
kao jedan evropski mladi." Godine 1868. uz saglasnost Osman-pae pokree prve
bosanske novine - Sarajevski cvjetnik. U svojim lancima je dosljedno zagovarao
potrebu evropeizacije Bosne i bosanskoga drutva, te toleranciju i razumijevanje

meu konfesijama i narodima. Za direktora Vilajetske tamparije postavljen je maja

1869. godine, a usput je obavljao i posao zvaninog tumaa u Vilajetskoj vladi. Bio je
lan Vilajetske skuptine, a od 1872. i gradonaelnik Sarajeva. Ne zna se gdje je
sahranjen, ali se zna da je umro u Beu, 1872. obolivi od tuberkuloze.
KOSTA HOERMANN
Kosta Hoermann (Bjelovar, 1850 - Be, 1921) je kulturni radnik, od 1878. visoki
inovnik austro-ugarske Vlade u Bosni i Hercegovini. Bio je prvi upravitelj i
organizator Zemaljskoga muzeja (1888), u kojemu je utemeljio muzejsku knjinicu i
ureivao (od 1889) Glasnik Zemaljskog muzeja. Osim toga, pokrenuo izuzetno
znaajni knjievni asopis Nada (1895), koji je ureivao Silvije Strahimir Kranjevi.
Ostae upamen I kao osniva Balkanolokog instituta u Sarajevu (1908). Uza sve
ostalo to je, neobinom energijom i ustrajnou, uinio za strukturiranje kulturnoga
ivota u Bosni i Hercegovini, Kosta Hoermann ostaje veoma zasluan na polju
folkloristike, kao sakuplja, autor i izdava monumentalne zbirke Narodne pjesme
muhamedovaca u Bosni i Hercegovini I-II, 1888-89. godine.
JOSIP VANCA
Arhitekt Josip Vanca (Sopron, Maarska, 1859 - Zagreb, 1932) diplomirao je na
bekoj Akademiji. Od 1885. do 1921. ivio u Sarajevu, gdje je bio na elu Uprave za
graditeljstvo. Izveo je mnogo najreprezentativnijih zgrada (katedrala, zgrada
Zemaljske vlade, danas Predsjednitvo, biskupska rezidencija, bogoslovija, niz
stambenih objekata). Poznat je i po tome to je jedan je od prvih graditelja koji je
ukazao na vrijednost i znaaj bosanskog sloga u arhitekturi. U radu je uspjeno
kombininovao elemente tradicionalne bosanske gradnje i secesije. Podsticao je
sistemsku zatitu spomenika culture. Bio je i prvi dirigent prvoga javnog pjevakog
drutva u Sarajevu (Maennergesangverein, 1887).
MEHMED DEMALUDIN EF. AUEVI
Mehmed Demaludin ef. auevi (Arapua kod Bosanske Krupe,1870 - Sarajevo,
1938) je bio bosanski velikan i vjerski prvak muslimanskih Bosanaca. Medresu je
zavrio u Bihau, a Mektebi hukuku (Pravni fakultet) 1887. godine u Istanbulu. Od
1903. do 1905. godine nastavnik bio je arapskog jezika na Velikoj sarajevskoj
gimnaziji, kad je izabran za lana ulema-medlisa. Dvije godine, od 1910. do 1912.,
profesor je na erijatskoj sudakoj koli, profesoru na osobni zahtjev prekida, dugo je
bez posla, da bi na nagovaranje Hodinske kurije a uz opiranje Austro-ugarske bio
1913. godine izabran za reisul-ulemu. Na tom poloaju ostao je sve do 1931. godine, i
za to vrijeme je bio nesporni duhovni voa Bonjaka, pokreta i uesnik njihovih
brojnih akcija. Kao teolog i kulturni radnik pripadao je reformatorskom dijelu
bonjake inteligencije i sav ivotni vijek je proveo u iznalaenju odgovarajuih
naina bonjakog duhovnog i politikog ivljenja. Stupanjem na snagu novog ustava
Islamske zajedinice 1930. godine, kojim se dokida samostalnost te institucije, na
osobni je zahtjev penzioniran, ne prihvatavi da obnaa svoju funkciju u tako po
muslimane sramnim uvjetima. Ef. auevi reformira arebicu za potrebe pisanja
bosanskim jezikom unosei u nju palatale , nj, lj i , te vokale o, i, e. Tako
preureena arabica nazivana je reformirana arabica, mektebica, hrvatica i matufovaa.
Njome su printana mnoga znaajna djela kao to su: Kratka historija Islama, Bergivija

i Tedvid. Objavljivati je poeo za vrijeme kolovanja i studija u Turskoj u listovima:

Tercnam-i hakitat, Tasvir-i efkr i Vatan a u rodnoj Bosni ureuje Behar (19061907) , Tarik i Mekteb. Bio je poznat i po tome to je u svoje vazove unosio svoje
liberalne i reformatorske poglede na islamsku tradiciju. Veliki je pobornik prosvjete
svojeg naroda, zasluni promicatelj tolerancije, ravnopravnog poloaja enskog bia u
ljudskom drutvu, prvenstveno putem njihovog odgoja i obrazovanja te uestvovanja
u javnom ivotu.
Na poloaj reisu-l-uleme u tekom ratnom i poratnom periodu Demaludin ef.
auevi se predano i dostojanstveno borio za ravnopravnost islama i muslimana,
dolazei u este sukobe kako sa jugoslovenskom vladom tako i sa konzervativnom
ulemom i zaostalim muslimanskim svijetom. Kada je 1929. godine ministar Milan
Srki donosenjem novog Ustava Islamske vjerske zajednice pokuao sruiti vjersku
autonomiju, reis auevi mu se otro suprostavio, to je za posljedicu imalo njegov
odlazak u penziju 1930. godine. Do kraja ivota 1938. godine radio je na prijevodu
Kur'ana sa Muhamedom Pandom. Denaza ovom velikom alimu, reformatoru i borcu
bila je do tada nezapamena po brojnosti onih koji su eljeli da mu tim posljednjim
zemaljskim inom odaju priznanje. Svojom ljudskom moralnom i intelektualnom
snagom, veliinom, dobrotom i tolerancijom ostavio je duboke tragove i u hrvatskom
narodu inei mu dobro i borei se za njegov opi napredak u miru i slozi s
Bonjacima.
MEHMED SPAHO
Mehmed Spaho (Sarajevo, 1883 - Beograd, 1939) je osnovnu kolu i
Gimnaziju zavrio u Sarajevu, a Pravni fakultet u Beu 1906. godine. U
poetku se posvetio sudakom zvanju, te je 1906.-1908. godine bio
sudski prislunik, a do 1910. godine advokatski pripravnik. Kada je u
Sarajevu osnovana Trgovako-obrtnika komora, izabran je za njenog
sekretara. No tom poloaju je ostao do stupanja u politiki ivot. Bio je
lan Muslimanske narodne organizacije, lan Narodnog vijea poslije
sloma Austro-Ugarske i ministar u Kraljevini SHS od 1921. do 1939. godine. Umro je
1939. godine u Beogradu pod nerazjanjenim okolnostima. Pretpostavlja se da je
otrovan, da bi se uklonio kao mogua prepreka Cvetkovi-Maek sporazumu.
Mehmed Spaho je bio prvi Bonjak u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
(SHS) , a kao jedan od trojice ministara iz BiH i to po etniko-vjerskom kljuu: Hrvat
dr. Tugomir Alaupovi je bio ministar vjera, a Srbin Uro Krulj ministar zdravlja.
Spaho je takoer jedan od dva priznata zastupnika Jugoslovenske muslimanske
organizacije meu 11 Bonjaka od 42 zastupnika Narodnog vijea SHS za BiH.
Jugoslovenska muslimanska organizacija je u to vrijeme smatrala da joj pripada 15
zastupnikih mjesta.
IVO ANDRI
Ivo Andri (Dolac kod Travnika, 1892 - Beograd, 1975) rodio se u hrvatskoj obitelji
Antuna Andria, sudskog podvornika i Katarine Peji. U dobi od dvije godine ostaje
bez oca i uskoro se s majkom seli u Viegrad kod oeve sestre Ane i njenog mua
Ivana Matkovika, graninog policajca. Nakon zavrene osnovne kole upisuje
sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosanskohercegovaku srednju kolu. Dobivi
stipendiju hrvatskog kulturno-prosvjetnog drutva Napredak, Andri 1912. godine
zapoinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveuilita u Zagrebu.

Kasnije studira u Beu i Krakovu. Kao sarajevski gimnazijalac kretao u drutvu

omladinaca iz buntovnike udrube Mlade Bosne, a kao zagrebaki student upoznao
je Matoa. Interniran za vrijeme rata kao jugoslavenski nacionalist. Poslije ujedinjenja
uao je u diplomatsku slubu, u kojoj brzo napreduje do pomonika ministra vanjskih
poslova i najzad izvanrednog poslanika i opunomoenog ministra u Berlinu. Drugi
svjetski rat proveo je povueno u Beogradu, a poslije 1945. bio je prvi predsjednik
Saveza knjievnika Jugoslavije. Godine 1961. dobija nobelovu nagradu za knjievnost
za cjelokupno ivotno djelo. Dokumenti iz Andrievih studentskih dana svjedoe o
njegovu hrvatstvu. Tako, slika prijavnice za upis u prvi semestar Filozofskog
(Mudroslovnog) fakulteta Sveuilita u Zagrebu (desno), koju je Ivo Andri kao
dvadesetogodinjak, vlastoruno potpisao u Zagrebu 14. listopada 1912., svjedoi da
mu je materinji jezik - hrvatski. Identino se izjasnio i prilikom upisa na Sveuilite u
Krakowu u Poljskoj gdje pie da je katoliki Hrvat iz Bosne. U tom razdoblju on
postaje i zagovornik ideje Jugoslavenstva. Nakon nastanka zajednike drave Andri
se poinje izjanjavati kao Srbin i tu nacionalne identifikaciju on e odrati do kraja
ivota. Skoro sav njegov opus, knjievna djela (osim nekoliko pripovjedki objavljenih
u ranoj mladosti i na poetku knjievne djelatnosti) i velike romane pisao je ekavicom
i srpskim jezikom (ili istonom varijantom srpskohrvatskog jezika kako se tad zvao).
Kako ta kontroverza nikada nije rjeena danas ga i Hrvati i Srbi smatraju svojim
piscem. Detaljnom ralambom Andrieva djela, prije svega njegovih pripovijedaka,
bonjako-muslimanski kritiar Muhsin Rizvi je dao, po Andriev ljudski i
umjetniki integritet, upravno razornu ocjenu. U tom je prikazu (kao i drugima
posveenima toj temi) Andriu ponajvie zamjereno stereotipno prikazivanje
bosanskih Muslimana koji su, skoro u potpunosti, okarakterizirani kao "istonjaki"
element bez racionalnih dvojbi svojstvenih kranima, utonuo u senzualnost i
duhovnu prazninu i podsvjesno tjeran na drastina nasilja i mrnju prema kranima
kao neku vrstu kompenzacije zbog "grijeha" izdaje i prelaska na vjeru turskoga
osvajaa. Iako su takva uopavanja problematina, ne moe se zanijekati da u
Andrievom djelu Bosanski Muslimani ne figuriraju kao linosti nego kao lik Pravi
poetak njegova literarnog stvaralatva jeste Ex Ponto, tampan u Zagrebu 1918, a iza
njega slijede Nemiri, Put Alije Derzeleza, Pripovetke... Poslije Drugog svjetskog rata
nastaju Gospoica, Travnika hronika i Na Drini uprija. Za mnoge Andri je
najznaajniji moderni bh. pisac.
MEA SELIMOVI
Mehmed Mea Selimovi (Tuzla, 1910 - Beograd, 1982) je u rodnom gradu zavrio
osnovnu kolu i gimnaziju, a 1930.godine upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski
jezik i jugoslavenska knjizevnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je
1934. godine, a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Graanske kole, a potom
je (1936) postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli. Prve dvije godine rata
ivi u Tuzli, gdje ga hapse zbog saradnje sa NOP-om, a u maju 1943. godine prelazi
na osloboenu teritoriju, postaje lan Komunistike partije Jugoslavije i lan
Agitpropa za istonu Bosnu, potom je politiki komesar Tuzlanskog odreda, a 1944.
godine prelazi u Beograd i obavlja znaajne politike i kulturne funkcije. Od 1947.
godine ivi u Sarajevu i radi kao profesor Vie pedagoke kole, docent Filozofskog
fakulteta, umjetniki direktor "Bosna-filma", direktor drame Narodnog pozorita,
glavni urednik Izdavako preduzee "Svjetlost". 1971. godine penzioniran je i seli u
Beograd. Bio je redovni lan Srpske akademije nauka i umjetnosti. Biran je za
predsjednika Saveza knjievnika Jugoslavije, bio je poasni doktor Sarajevskog

univerziteta (1971), redovni lan ANUBiH i SANU. Dobitnik je brojnih nagrada od

kojih su najznaajnije NIN-ova nagrada (1967), Goranova nagrada (1967), Njegoeva
nagrada (1967), potom Dvadesetsedmojulska SRBiH, nagrada AVNOJ-a, itd.
HAMDIJA POZDERAC (Cazin, 1934 - Sarajevo, 1988) je bio
bosanskohercegovaki politiar, predsjednik Predsjednitva Bosne i Hercegovine i
predsjednik Ustavne komisije SFRJ 1970-ih i 80-ih godina. Imao je tri brata (Hakija,
Sakib i Ismet), te etiri sestre (Bekira, Fatima, Hasnija i Zuhra). Jo za vrijeme svog
srednjokolskog obrazovanja se ukljuio u rad tada ilegalne organizacije SKOJ-a, a u
tokove narodnooslobodilakog rata se ukljuio 1941. godine, te obavljao niz vanih
funkcija i vojnih dunosti. U 8. krajikoj narodnooslobodilakoj udarnoj brigadi bio je
sekretar bataljonskog i brigadnog komiteta SKOJ-a, a zatim lan Oblasnog komiteta
USAOJ-a i SKOJ-a za Bosansku krajinu. Poetkom 1944. godine postao je sekretar
Okrunog komiteta SKOJ-a i lan Okrunog komiteta KPJ Biha. Bio je nosilac
Partizanske spomenice 1941. i odlikovan je Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga
za narod, Ordenom bratstva i jedinstva, Ordenom Republike, Ordenom jugoslovenske
zastave sa lentom i ordenom junaka socijalistikog rada. Nosilac je nagrade
ZAVNOBiH-a. Poslije rata je obavljao niz partijskih i dravnih dunosti. Od 1965.
godine je bio lan CKSK BiH, zatim poslanik Prosvjetno-kulturnog vijea Skuptine
SRBiH, od 1971 do 1974. predsjednik Predsjednitva Bosne i Hercegovine, a od
1971. do 1978. godine predsjednik Skuptine SRBiH. Bio je lan Izvrnog komiteta
CKSKBiH i sekretar Sekretarijata, a dugo vremena je bio lan Predsjednitva CK SKJ
i predsjednik CKSK BiH. Na kraju svoje bogate politike karijere bio je i lan
Predsjednitva SFRJ, a kada je trebao biti izabran za predsjednika Predsjednitva bio
je prisiljen da da ostavku i da se sramno povue iz politikog ivota Jugoslavije kojoj
je posvetio cijeli svoj ivot. Bio je visokoobrazovan, a zavrio je Visoku partijsku
kolu u Moskvi, te Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine. Izdao je niz
publicistikih i naunih djela, a od 1961. godine je predavao optu sociologiju na
Fakultetu politikih nauka u Sarajevu.
BRANKO MIKULI
Branko Mikuli (Bugojno, 1928 - Sarajevo 1994), po struci ekonomista, a po
opredjeljenju politiki radnik, bio je lan Predsjednitva SFRJ iz BiH, sekretar
sreskog komiteta SK u Gornjem Vakufu, Bugojnu, Livnu i Zenici, organizacioni
sekretar u Bugojnu i Jajcu, lan CK SK BiH, predsjednik skuptine sreza Sarajevo,
sekretar Izvrnog komiteta CK SK BiH, predsjednik Izvrnog vijea Skuptine
SRBiH, predsjednik CKSK BiH, lan Predsjednitva CK SKJ. Za vrijeme poltitke
karijere Hamdije Pozderca i Branka Mikulia vezuje se najznaajniji period razvoja
BiH nakon Drugog svjetskog rata; zlatne godine razvoja BiH unutar jugoslavenske
federacije i posebno uspostavljanja BiH kao relevantne i po svemu ravnopravne
lanice bive Jugoslavije. Upravo zbog njihovih insistiranja na ubrzanom
ekonomskom i privrednom jaanju republike, to je neminovno pratilo i jaanje i
izgraivanje knjievnih, vjerskih i kulturnih institucija i pojedinaca unutar sva tri i
svih drugih naroda u BiH, po procjenama historiara, Bosni su nametani fabricirani
sluajevi nacionalistikih istupa, od aferee Neum do Agrokomerca za koju analitiari
novije bh. historije tvrde da je montirana upravo da bi izazvala politiki krah Hamdije
Pozderca.
ALIJA IZETBEGOVI

Alija Izetbegovi (Bosanki amac 1925 - Sarajevo, 2003) je roen u porodici

zemljoposjednika, koji su se doselili iz Beograda. Nakon prvih viepartijskih
skuptinskih izbora u Bosni i Hercegovini 1990. godine izabran je za predsjednika
Republike Bosne i Hercegovine kao predstavnik Stranke demokratske akcije (SDA) iz
redova muslimanskog naroda, do 1992. godine. Od 1992. do 2000. godine bio je
predsjednik sedmolanog Predsjednitva Republike Bosne i Hercegovine. Kao
predsjednik Bosne i Hercegovine proglasio je, nakon referenduma o nezavisnosti
1992. godine, nezavisnost i otcjepljenje BiH od Jugoslavije. Diplomirani je pravnik,
politiar po uvjerenju. Sueno mu je kao pripadniku Mladih Muslimana 1946. godine
i tada je dobio tri godine zatvora. U poznatom Sarajevskom procesu 1983. godine
ponovo je otiao u zatvor. Ovaj put razlog je bila Islamska deklaracija, koju je napisao
1970. godine i zbog koje je od presuenih etrnaest odleao pet godina i osam
mjeseci. Politiku karijeru Izetbegovi je poeo 1990. kao osniva i lider SDA,
nacionalne stranke Bonjaka. U karijeri politiara imao je tekih propusta, ali i
zvjezdanih trenutaka - i u jednom i u drugom sluaju najvie se volio pozivati na
narod, u ije se ime ne libi odluivati. Njegova je vlast danas meu Bonjacima
neograniena i neupitna. Protivnici mu zamjeraju preveliko oslanjanje na zatvorski
krug prijatelja, kontinuirano lo odabir kadrova i kolebljivost. Oni otriji predbacuju
mu da od Bosne pravi klasini begovat. "Mi smo na neki nain i Istok i Zapad; jer
smo muslimani - mi razumijemo dileme islamskog svijeta; jer smo evropski narod mi razumijemo dileme Zapada", teza je na kojoj je gradio svoje dobre odnose i sa
Istokom i sa Zapadom. Izetbegovi je esto bio na velikim kunjama, osobito za
vrijeme rata, i pred velikim odlukama za vrijeme kratkog a dramatinog perioda u bh.
historiji. Pritisnut sa svih strana - izmeu razliitih svjetskih interesa, zelja i politikih
nauma, uklijeten i u samoj Stranci demokratske akcije od strane vlastitih jastrebova,
ucijenjen od partnera na vlasti, ipak je uspio stvoriti karizmu prvog u Bonjaka.
Deklarativno se nije prestao zalagati za cjelovitu i demokratsku BiH; efektivno,
njegova se politika svodi na bonjacko-muslimansku, i na zadravanje osobne vlasti.
ADIL-BEG ZULFIKARPAI
Adil-beg Zulfikarpai (Foa, 1921-Sarajevo, 2008) je bio privrednik,
publicist, politiar i dobroinitelj. Roen je kao sin veleposjednika
Husein-bega Zulfikarpaia, dugogodinjeg gradonaelnika Foe i
majke Zahide Zulfikarpai koja je porijeklom iz foanske plemike
porodice engi. Osnovnu kolu je zavrio u Foi, a srednju kolu u
Sarajevu. Studirao u Grazu, Beu i Fribourgu. Diplomirao politike
nauke i pravo. Od 1941. godine je uesnik u antifaistikom pokretu.
Zavrio rat kao potpukovnik. Bio je zamjenik ministra trgovine u
prvoj poslijeratnoj Vladi Narodne Republike BiH. Nakon zavrene
narodnoslobodilake borke i stvaranja Titove Jugoslavije, 1946. godine emigrira iz
Bosne i Hercegovine. Postaje predsjednik Bonjakog Liberalnog saveza. Takoer je
bio urednik Bosanskih pogleda, koji izlaze u Beu i Fribourgu od 1960. do 1967.
godine. Suosniva je Demokratske alternative i lan izvnog odbora Liberalne
internacionale. Bio je direktor i vlasnik kompanije Stamaco u Cirihu. Godine 1988.
osnovao je Bonjaki institut, koji je nastao kao plod njegovog dugogodinjeg
sakupljanja, klasificiranja i sistematiziranja historijske, knjievne, novinskopublicistike, rukopisne, arhivsko-dokumentacijske i folklorne grae o Bosni i
Hercegovini, kao i o susjednim zemljama i njihovim narodima. Vraa se u Bosnu i

Hercegovinu u martu 1990. godine i zajedno s Alijom Izetbegoviem formira Stranku

demokratske akcije (SDA), iji je potpredsjednik. Razilazi se sa SDA (u septembru
1990.) i osniva Muslimansku bonjaku organizaciju (MBO). Bio je osniva, izdava
i vlasnik je tjednika Bosanski pogledi u Sarajevu (1991.). U julu 1991. inicirao
takozvani Historijski sporazum izmeu Bonjaka i Srba. Objavio vie zapaenih
rasprava, eseja i lanaka. Kao istaknuta linost kulturnog, javnog i politikog ivota
dao je brojne intervjue. Mnogi od njih su sabrani i objavljeni u zasebnim knjigama,
kao sto su Bosanski pogledi (London 1984.), Bosanski Muslimani: faktor mira
izmedju Srba i Hrvata (Cirih 1986.), Adil - lanci i intervjui (Sarajevo 1991.),
Bonjak Adil Zulfikarpasi (Zrich 1994.), Sudbina Bonjaka (Beograd 1999).
Godine 1991. u Sarajevu je otvorio podrunicu Bonjakog institute, a u maju 2001.
godine sveano je otvoren moderno i savremeno opremljen Bonjaki institut
Fondacija Adil Zulfikarpasi u Sarajevu. U tu zgradu su preneseni glavni fondovi iz
Bonjakog instituta u Cirihu: biblioteka, arhiv i galerija umjetnikih slika.
Posljednjih godina svoga ivota Adil-beg Zulfikarpasi je ivio sa suprugom
Tatjanom Zulfikarpai (roenom Niki) na relaciji Zrich-Sarajevo. Sahranjen je u
Sarajevu, u turbetu koji se nalazi na ulazu u Bonjaki institut.
:
,

22 2011,
15. ,
.
! .

, . .
.
1439. .
, . ,
. , ,
.
, 1439,
. , (
, ).
, ,
.
, . ,
. .

____________
:
, .

,
( ,
) , ( )

.

-
.
, 10. 1439. ,
, ,
.


,
,
,
.
: ,
. , ,

 , , ,
,
.
,
.
,
: , !

, .
,
,
,
, :
, ,
.
, .
, .
,
, .

,
, ,
,
,
.

. ,

,
. ,
, ( ) ,
. ,
?
, 26. 1439. .
, ,
.
.
.
, .
.
,
.
, 10. 1439. ,
, ,
.

,

, ,
.
:
, .
, , , ,
, ,
.
,
.
,
: , !

, .
,
,
, , :
,
,
. , .
, .
,
, .

,
, ,
, . . . ,

.
.
,

,
. , , ( )
, .
, ?
, 26. 1439. .

, .
(
) .
,
.
,
.
,
, .


( ) ,
, , 6.
1397. 1398.
.

! , , ,

.
.


.
,
9. 1403.

, , ,
.
1395.
,
. ,
?
Za one sto velivaju cetnicka "dijela" Potisnuta istorija: Boko Joksi, svedok
monstruoznosti etnik koji je odbio da kolje Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:
Decrease font Enlarge font Na putu za Vrani: Beograd 2000-tih Na putu za Vrani:
Beograd 2000-tih Photo: Stock To vee su, uz blagoslov okupatora, etnici poklali
itave porodice pripadnika pokreta otpora: Pantie, orie, Ilie, Radosavljevie,
Matie, Mitrovie, Popovie, Savie, oinevie, Stepanovie, Todorovie, skupa sa
novoroenima. Nakon pokolja, monstrumi su u kuama ubijenih pravili gozbu, pili
rakiju, pekli prase. Potom su na kola natovarili opljakane stvari i otili. Boko Joksi
je sve ovo odbio da uradi. Boko je jedini ostao ovek, ostali su samo nastavili da
egzistiraju u ljudskom obliku U jesen 1943. godine, partizani su ponovo jaali u
Srbiji. Italija je kapitulirala, a Saveznici su najzad prozreli Mihailovievu aradu,
napustili etnike i krenuli da pomau partizane. Pripadnici antifaistikog pokreta
otpora krenuli su da diu glavu, ne samo po unutranjosti, ve i u neposrednoj blizini
Beograda. Napadima, akcijama i sabotaama pretili su da narue idilinu
okupatorsko-etniku kohabitaciju koja je vladala od krvavog guenja ustanka 1941.
godine. General Mihailovi je 5. oktobra 1943. godine ljutito zapovedao ienje
okoline Beograda od komunista i njihovih simpatizera: Ljubomir Panti, jedna od
najmlaih rtava etnikog pokolja u Vraniu Photo: wikimedia.org Na avalski
korpus sa srezovima Grocka, Vraar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima
u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri.
Nareuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviu, kapetanu Lazoviu,
kapetanu Nikoli Kalabiu, dalje Komareviu i rudnikom korpusu da najenerginije
sa juga na sever istei usput i sve srezove, naroito srez kosmajski, naroito je
vano to pre oistiti srezove Grocka i Umka. U meuvremenu, partizani

Kosmajskog odreda su 31. oktobra potukli etnike Avalskog korpusa, to je generala

Mihailovia jo vie razbesnelo. On je 17. novembra ponovo naredio komandantima:
Kosmaj mora da se oisti po svaku cenu. Radite prema situaciji da se Kosmaj, pa sve
do Beograda, to pre oisti! Draa Mihailovi je za koordinatora akcije ienja
postavio pukovnika Jevrema Simia, koji je 27. novembra 1943. sa Nemcima potpisao
sporazum za nesmetano ubijanje komunista koji glasi: U oblasti koja obuhvata
groanski, umljanski, vraarski, podunavski, kosmajski, mladenovaki, oplenaki,
aranelovaki, lepeniki, kragujevaki, gruanski, kaerski i kolubarski srez, kapetan
Kalabi i pukovnik Simi se obavezuju da e se svi njihovi odredi uzdrati od svakog
dela sabotae protiv nemake vojske, njenih saveznika i mesnih odreda koji se bore na
njenoj strani. Reenost na zajedniki otpor protivu komunistikog neprijatelja. Gore
navedena pokrajina se daje Kalabiu i Simiu da vode nezavisnu borbu protivu
komunista. Iako je od Saveznika prezren kao saradnik okupatora, general Mihailovi
je i dalje smatrao da ima iskljuivo pravo da regrutuje mladie po Srbiji za obraun sa
svojim ideolokim protivnicima. Nakon prisilne regrutacije, Jugoslovenska vojska u
otadbini je sredinom decembra 1943. krenula u brutalni obraun sa simpatizerima i
porodicama pokreta otpora. Nakon potpisivanja ugovora sa okupatorom, na Kosmaju
je izvrena nesmetana koncentracija etnikih trupa. Avalski korpus JVuO je prikupio
podatke o porodicama i simpatizerima partizana. Sve je bilo spremno. Jedan od
mobilisanih etnika, Boko Joksi, nije znao kuda idu. Reeno mu je da se etnici
bore za kralja i otadbinu protiv Nemaca, ljotievaca i izdajnika komunista. Boku
nije reeno da je upravo potpisan sporazum sa Nemcima koji etnicima omoguuje
nesmetano ubijanje partizanskih porodica. Spomen soba u Vraniu Photo:
wikimedia.org Na svetog Nikolu, 20. decembra 1943. godine, sa prvim mrakom,
etnici Avalskog korpusa su krenuli prema beogradskom naselju Vrani. Uz pomo
dounika iz Vrania sastavljen je spisak partizanskih porodica. Prva na udaru bila je
kua Marka Mitrovia, iji je brat bio u partizanima. Svi zateeni ukuani, njih petoro,
su poklani. etnici su zatim zastali u kolskom dvoritu da prime dalja uputstva.
Podnarednik Markovi je izvadio spisak porodica i pomou baterijske lampe itao: Prva na spisku je kua Stevana Pantia, ona se nalazi gore na brdu. Sada kreemo.
Kada stignemo tamo, da ne bi pravili buku, svi ukuani treba da se unite hladnim
orujem. Da li je jasno? - Jasno, odgovorie svi. - Gospodine, podnarednie - javi se iz
mraka Boko Joksi - meni su Pantii kumovi i ja njihovoj kui ne mogu i neu da
idem. - Ko to nee? - Ja, gospodine Markoviu, ree Boko, i prie. Ono to
podnarednik nije znao je da Boko ustvari Pantiima nije bio kum. On je bio samo
sused koji nije hteo da ubija tuu decu. No, morao je nai opravdanje za pokazanu
samilost. Podnarednik Duan Markovi podie baterijsku lampu prema Boku. Naravno, vojnie, da nee ii kod svojih kumova. Ne kae na narod dabe: bog na
nebu pa kum na zemlji. Sada emo mi to po kratkom postupku reiti. Pozovite mi
Voju Kopilana! Voja Kopilan je svojoj grupi upravo itao spisak porodica za
likvidaciju, kad mu javie da ga zove podnarednik Markovi. - U emu je problem,
gospodine Markoviu? - upita Voja prilazei. - Ovaj vojnik nee da ide kod svojih
kumova, a meni takvi nisu potrebni, pa sam te pozvao da ga vodi u svoju grupu. - Taj
si problem mogao i sam da rei, a ne da me zove zbog sitnica - odbrusi Voja i naredi
Boku da poe. Dok su izlazili iz kolskog dvorita, podrugljivo mu dobaci: - A ti,
potenjaino, ba nee da kolje svoje kumove!? Ne saekavi odgovor, Voja
Kopilan povue oroz, Boko Joksi napravi jo koji korak i pade. Sve su ovo
posmatrali okupljeni etnici i mobilisani seljaci, ali niko vie nije smeo da pisne.
Podnarednik Jugoslovenske vojske u otadbini naredi pokret. Sledea na udaru bila je
kua porodice Panti. Usledio je jedan od munijih dogaaja u naoj povesti. To vee

su, uz blagoslov okupatora, etnici poklali itave porodice pripadnika pokreta otpora:
Pantie, orie, Ilie, Radosavljevie, Matie, Mitrovie, Popovie, Savie,
oinevie, Stepanovie, Todorovie, skupa sa novoroenima. Nakon pokolja,
monstrumi su u kuama ubijenih pravili gozbu, pili rakiju, pekli prase. Potom su na
kola natovarili opljakane stvari i otili. Anelija Mati iz Vrania prisea se tog jutra:
"Toga dana otili smo kod oca i nali smo ih sve zaklane. Svekrva Marica leala je
mrtva i glave su im bile potpuno iseene kamama. Svaki je ubod bio kamom po levoj
slepoonici i po slabinama. Cele su noi prevrtali po kui i odneli sve stvari koje su
im se svidele i skidali slaninu s tavana. Prvo su silovali moje dve zaove pa zatim
kamom izboli." Boko Joksi je sve ovo odbio da uradi. Boko je jedini ostao ovek,
ostali su samo nastavili da egzistiraju u ljudskom obliku. Kao i svi veliki ljudi,
pokazao je da postoji vrednost iznad sopstvenog ivota, a to je moral. Kao Sran
Aleksi decenijama kasnije, izabrao je da ne ubije - i zbog toga je ubijen. Za uspeno
obavljenu akciju ienja komunista i njihovih simpatizera, general Mihailovi je
unapredio majora Svetislava Trifkovia, komandanta Avalskog korpusa JVuO, u in
potpukovnika. Do kraja rata, niko od poinilaca pokolja nije kanjen. Nakon rata,
mnogi od njih su uhvaeni, osueni na smrt i streljani, ukljuujui i samog
nalogodavca. Danas neki smatraju da je kazna etnicima bila prestroga, pa ih
rehabilituju i slave kao heroje. Mi molimo itaoce da nam, ukoliko imaju, dostave
vie podataka o zaboravljenom oveku, Boku Joksiu.
Ovo dezerterstvo nije se ograniavalo samo na obine vojnike. Dok sam bio u Srbiji,
upoznao sam i Radoslava uria, koji je sve donedavno bio jedan od Mihailovievih
najboljih komandanata i sada naelnik taba partizanske divizije. Ovaj zabavan,
donekle cinian ovek, izgleda, primljen je rairenih ruku od partizana, iako je ranije
bio poznat, ak i meu etnicima, po surovoj brutalnosti kojom je vodio rat protiv
njih. Sa ovom promenom u srcu, raspoloenje naroda prema etnikoj politici
kompromisa pretvorilo se u simpatije prema totalnom ratu partizana. Zbog ovih
oseanja, a moda i zbog svesne ili nesvesne elje da priu pobednikoj strani pre no
to bude kasno, svakodnevno je sve vie ranijih pristalica naputalo etnike, a sve vie
dobrovoljaca prelazilo u redove partizana. Narednih dana, ponovo smo videli duge
kolone ljudi i deaka kako se probijaju do partizanskih tabova da uzmu puke i
municiju; delom dezerteri, delom zarobljenici, delom regruti, delom dobrovoljci, neki
jo uvek u svojim starim uniformama i sa tradicionalnim etnikim bradama, drugi u
obinim radnim odelima. Partizani su sad iskoristili priliku. Svim etnikim i
Nedievim jedinicama, koje su prele partizanima pre odredenog dana, obeana je
amnestija. Dosta je iskorien i sporazum Tito - ubai kao i proklamacija kralja
Petra narodu da prui podrku Titu. Sve ovo je dosta znailo u Srbiji, gde je postojalo
snano monarhistiko raspoloenje. Najzad, komunistiki ciljevi i politika bili su u
drugom planu i veoma malo su se mogli videti: crvene zvezde, eki i srp, koji su bili
tako upadljivi kod partizana u drugim podrujima zemlje, a nisu imali mnogo odjeka
u ovim krajevima dobrostojeih malih posednika.
Petar Baovi, Todoroviev naslednik u istonoj Bosni i Hercegovini, upuuje proglas
Srbima u partizanskim jedinicama oktobra 1942, u kojem im objanjava kako njih jo
uvek vode "Jevreji udrueni sa najveim belosvetskim ljamom". Jedan etniki
pamflet distribuiran u okolini Sarajeva u jesen 1942. govori o "komunistima ije voe
su Jevreji i koji hoe da nametnu jevrejsku vladavinu svijetu". U decembru 1942.
etnici su rasturali rasistiki pamflet u istonoj Hercegovini koji glasi Vrhovni
zapovednik svih komunistikih snaga u zemlji je neki Drug Tito, ije pravo ime niko

ne zna, ali znamo jedino da je zagrebaki Jevrejin. Njegov glavni saradnik je Moa
Pijade, beogradski Jevrejin; Franjo Vajner, maarski Jevrejin; Azija Kokuder,
bosanski Turin; Safet Mujije, Turin iz Mostara, Vlado egrt, bivi robija; i mnogi
drugi njima slini. Njihova imena najbolje svedoe ko su i koliko se bore za na
narod. Shodno rasistikoj logici, glavna diskvalifikacija partizanskih voa je to su
Jevreji, stvarni ili pretpostavljeni. I etniki voa Mihailovi u obraanju
potinjenima decembra 1942. godine koristi prisustvo Jevreja i drugih naroda kao
kljuni argument protiv partizana: Partizanske jedinice su pune razbojnika svih vrsta,
kao to su ustae - najgori kasapi srpskog naroda - Jevreji, Hrvati, Dalmatinci, Bugari,
Turci, Maari i svih drugih naroda sveta. Pripremajui se za uee u etvrtoj
neprijateljskoj ofanzivi, odnosno bitki na Neretvi, etniki komandanti raznih
pokrajina su 10. februara 1943. objavili zajedniko saoptenje "narodu Bosne, Like i
Dalmacije" u kojem kau: Poto smo oistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, doli
smo Vam u pomo da razbijemo alosne ostatke komunistike meunarodne,
zlikovake bande Tita, Moe Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaenih jevreja. Oni
pozivaju zavedene partizane da "poubijaju politike komesare i stupe odmah u
etnike redove, kao i stotine i stotine drugih koji shvataju da su "izdati i prevareni od
komunista jevreja". Proglas su potpisali etnike voe Ilija Mihi, Momilo uji,
Petar Baovi i Radovan Ivanievi. etniki antisemitizam je stajao na liniji
propagande Nedieve vlade, koja je, opet, bila deo opte nacistike propagande.
Napadanje Jevreja u jeku holokausta u Jugoslaviji, klasian je primer identifikacije sa
agresorom. Kako se produbljivala saradnja etnika sa faistima, tako se njihov odnos
prema Jevrejima pogoravao. Enciklopedija Holokausta (str. 289) belei sluajeve da
su etnici poistoveivali Jevreje sa komunistima, ubijali ih ili predavali Nemcima.
Realni odnosi u etnikom pokretu bili su sasvim razliiti od njihovih odnosa sa
javnou. Sredinom 1944, kada je slom Nemake bio veoma blizu, etnici su osnovali
specijalni jevrejski komitet, koji su inila etvorica Jevreja, po jedan iz ehoslovake,
Maarske, Rumunije i Jugoslavije. U junu 1944 su etvorica Mihailovievih Jevreja
izdala saoptenje: Svi Jevreji ponovo izraavaju svoju zahvalnost generalu Drai
Mihailoviu i njegovim podreenim oficirima, koji su uvek izuzetno blagonakloni
prema svojim sugraanima koji bee od Nacistikog terora, i koji uprkos svim
rtvama, spasavaju Jevreje iz Nemakih ruku. Jevreji u partizanima Jugoslovenski
partizani su se borili protiv ovinistikog ludila raspirivanog od strane okupatora. Oni
su odbacivali nacistiku logiku i prihvatali preivele jugoslovenske Jevreje u svoje
redove. Znaajan broj Jevreja, oko 2.897, pridruio se Narodnooslobodilakoj vojsci
Jugoslavije. Tokom borbe protiv faistiih snaga, poginulo ih je 29%, iliti 720 boraca.
Jedan broj Jevreja je bio na visokim funkcijama u antifaistikom pokretu, a Moa
Pijade bio je lan CK KPJ i Vrhovnog taba NOV i POJ. Desetoro partizana Jevreja
proglaeno je za narodne heroje Jugoslavije. Neborako stanovnitvo je teko
stradalo. Zahvaljujui saradnji raznih kvislinga, oko 80% jugoslovenskih Jevreja,
odnosno oko 60. 000 ljudi, nije uspelo da preivi nacistiki holokaust.
Nedieva propaganda Propaganda Nedieve vlade je prevodila nacistiku propagandu
u termine razumljive Srbima. Tokom okupacije Srbije, antisemitizam je postao irok
pojam koji je, izmeu ostalog, obuhvatao komunizam, demokratiju, liberalizam,
kapitalizam i drugo. Sovjeti i zapadni saveznici su redovno dovoeni u vezu sa
Jevrejima i njihovom svetskom zaverom. Na propagandnim plakatima, Jevreji su
prikazani kao lukavi gospodari sveta, ije su marionete eril i Staljin. U provoenju
nacistike politike prema Jevrejima srbijanski kvislinzi bili su veoma angaovani.
General Milan Nedi svoje govore redovno usmerava protiv "komunistiko-

jevrejskog oloa" i "komunistiko-masonsko-jevrejsko-engleske mafije". Nedieva

vlada, policija i andarmerija svojski su pomagale nacistima da ekspresno istrebe
jevrejsko stanovnitvo Srbije u holokaustu. Poto su srpski Jevreji praktino
istrebljeni u prvih godinu dana, a Srbija avgusta 1942. proglaena slobodnom od
Jevreja (Judenfrei), antisemitizam je nastavio da slui za napade na ostale nemake
protivnike. Nacistika propaganda je plaila narod da e, u sluaju pobede
komunizma, meunarodni Jevrejin seljacima i radnicima oteti plodove njihovog
znoja i truda, pa ih prisiliti da prose od jevrejskih gospodara. etnika propaganda
Pristupanje preivelih Jevreja partizanima obilato je koristila etnika propaganda, za
isticanje njihovog nesrpskog karaktera. Jo u pregovorima sa Nemcima novembra
1941, etniki voa Mihailovi uverava Nemce da "partizane vode stranci, oni koji
nisu Srbi: Bugarin Jankovi, Jevrejin Lindemajer, Maar Borota, dva muslimana ija
mi imena nisu poznata, pripadnik ustaa major Bogani" (svi likovi su izmiljeni sem
Borote, ali on nije Maar). I u depeama svojim potinjenima Mihailovi za partizane
kae: To su najvei zlotvori koje vodi jevrejtina. Retorika ove vrste je brzo
usvojena. etniki kapetan Bogdan Marjanovi 24. februara 1942, povodom
preuzimanja dunosti komandanta Rogatikog odreda, dri vatreni govor protiv
partizana zasnovan na mrnji protiv "ivuta" (pogrdan naziv za Jevreje), Turaka
(domaih muslimana) i Hrvata: Budite junaci svesni da nam preti opasnost od novih
neprijatelja, a to su komunisti. Oni pod lanim lozinkama da se bore protiv okupatora,
pokuavaju da u svoje ruke uvuku to vie naih neukih Srba Bosanaca, a posle da nas
potine pod vlast ivuta i onih istih krvolonih Turaka i Hrvata, koji su stotine hiljada
nae brae unitili na najzverskiji nain. Ravnogorska propaganda, da bi odvraala
ljude od stupanja u partizanske redove, isticala je da njih vode Jevreji i drugi tuinci.
Moa Pijade i Tito, najee su mete etnike antijevrejske propagande. etniki
izvetaji, nareenja i depee partizane imenuju kao "moinovce", sledbenike Moe
Pijade. Uhodanu rasistiku retoriku koristi i Jezdimir Dangi, etniki komandant iz
istone Bosne, koji optuuje partizane da ih vode "ivut Moa Pijade, Turin Safet
Muji, maar Franjo Vajnert i takozvani Petar Ili ije pravo ime niko ne zna", a cilj
im je da unite srpstvo. etniki komandant iz Hercegovine Boko Todorovi u svom
proglasu iz 1941. poruuje da e Srbi, kada postignu zlatnu slobodu stvoriti Veliku
Srbiju u kojoj "Turci i Jevreji" nee ponovo biti ministri, komesari, oficiri i "drugovi".
vgusta 1944. godine Duan Radovi - Kondor, komandant Mihailovievog
zlatiborskog korpusa zaklao je dva amerika avijatiara francuskog porekla koji su se
bili prinudno spustili padobranima kod reke Lima; avgusta 1944. godine etniki
odred Bogievia Svete uhvatio je u selu Sepcima - Srbija, Sremevia Savu,
Vojinovi Konstantina, Radojevi Iliju i Jovanovi Iliju i poto ih je muio da bi
iznudio priznanje o saradnji sa partizanima svu etvoricu zaklao.
od juna 1942. godine do marta 1943. godine Mihailovievi etnici pod komandom
Pavla uriia osudili su na smrt i streljali oko 1.000 crnogorskih partizana i seljaka
zbog toga to su uestvovali u oslobodilakom ustanku u Crnoj Gori; 29. aprila 1944.
godine etniki odred kapetana ivojina Lazovia, majora Svetislava Tripkovia,
Nikole Kalabia, Dragutina Bojovia, Svete Bogievia, Radovana Dokmanovia i
Svete Radievia u selu Drugovcu (okrug beogradski) zaklali su 73 lica meu kojima
i devet ena. Tom prilikom teko su zlostavljali 37 drugih lica i opljakali pa potom
spalili 220 domova;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:11

decembra 1943. godine zaklali su etnici u selu Tievu kod Drvara 28 zarobljenih
partizana; decembra 1943. godine zaklali su etnici u Zeti (Crna Gora) osam seljaka
delegata na prvoj antifaistikoj skuptini Crne Gore; decembra 1943. godine zaklali
su etnici Nikole Kalabia u selu Kopljarima kod Aranelovca 21 seljaka; decembra
1943. godine streljali su etnici Vuka Kalaitovia u srezu sjenikom 18 pristalica
partizana; decembra 1943. godine etnici pod komandom potpukovnika Miodraga
Paloevia i majora Trifkovia Svete zaklali su u selu Vraniu, blizu Beograda, 73
lica meu kojima jedno dete od dve godine, drugo od tri meseca. Jednu od rtava su
kastrirali. Pored toga opljakali su seljake domove;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:10
polovinom jula 1943. godine u celu Cikoti (istona Bosna) etnici su otkrili 80
ranjenika prve proleterske divizije, oduzeli im oruje a sutradan doveli Nemce koji su
ih poubijali, a zatim spalili; juna 1943. godine u toku pete neprijateljske ofanzive
etnici su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske, pa su tada zaklali u selu Jelau i
Vrbnici dr Simu Miloevia i hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovaia; jula 1943.
godine u Biini (Bira) etnici su otkrili ranjenike prve i druge proleterske brigade i
izdali ih Nemcima koji su ih poubijali; decembra 1943. godine etniki komandant
major Petrievi streljao je u Kolainu 28 zarobljenih partizana i est seljaka pristalica
partizana; decembra 1943. godine etniki komandant ivan Lazovi zaklao je u selu
Selevcu 15 seljaka pristalica partizana; decembra 1943. godine zaklali su etnici u
okolini Bosanskog Grahova 137 zarobljenih partizana;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:09
u februaru 1943. godine etnici pod komandom Zaharija Ostojia, Petra Baovia,
Pavla uriia, Voje Lukaevia, Vuka Kalaitovia i drugih, u srezovima
pljevaljskom, ajnikom i foanskom zaklali su 1.200 mukaraca i 8.000 staraca, ena
i dece i opljakali pa potom spalili 2.000 domova;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:08
januara 1943. godine zaklao je major Cveti esnaest zarobljenih partizana u okolini
Uica; januara 1943. godine, pod komandom Komarevia, Mihailovievi etnici su
zaklali 72 simpatizera partizana u srezu posavskom; januara 1943. godine etnici
Pavla uriia ubili su u srezu bjelopoljskom oko 400 mukaraca i oko 1.000 ena i
dece muslimanske veroispovesti;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:07
oktobru 1942. godine, etnici Petra Baovia, ubili su u selu Gatu, Niklice i ilu u
Dalmaciji, zajedno sa Italijanima, 100 Hrvata kao simpatizera narodnooslobodilakog
pokreta; u jesen 1942. godine u Drenici (Hercegovina) etnici iz okoline Gacka pri
pohodu na Prozor zaklali su oko sto lica muslimanske veroispovesti; decembra 1942.
godine u selu Brajinci (Mrkaji, istona Bosna) i okolnim selima, etnici
Mihailovievog komandanta Rajka elonje ubili su 160 seljaka i popalili selo
Brajnice i jo nekoliko sela. Meu pobijenim bilo je ena i dece;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:07
oktobra 1942. godine etnici Petra Baovia ubili su u okolini Prozora zajedno sa
Italijanima, kojima je komandovao italijanski porunik Viak, oko 2.500 Muslimana i
Hrvata, meu kojima je bilo ena, dece i staraca, a veliki boj sela popalili;
facts

Objavljeno: 05.12.2012. - 23:06

septembra 1942. godine etnici Petra Baovia ubili su u Makarskoj oko 900 Hrvata,
nekoliko katolikih svetenika odrali i 17 sela zapalili
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:06
avgusta 1942. godine Mihailovievi etnici pod komandom Petra Baovia prilikom
zauzea Foe zaklali su u Foi i selima koja se skupa nazivaju Bukovica oko 1.000
lica muslimanske veroispovesti, meu kojima je bilo oko 300 ena, dece i staraca;
avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istona Bosna)
Mihailovievi etnici pod komandom majora Zaharija Ostojia i Petra Baovia
zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:05
avgusta 1942. godine, Mihailoviev komandant Baovi ubio je simpatizere
narodnooslobodilakog pokreta Rada Pravicu, Tomu Galena, Jovu Ljubibratia,
Budimira iropinu i Tasu Kesaria;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:04
aprila 1942. godine etnici Lazara Teanovia i Rada Radia (koji su se tada bili
stavili pod komandu Mihailovievog kapetana Raia) ubili su 70 ranjenih partizana;
krajem aprila 1942. godine Spasoje Daki, komandant Mihailovievog bataljona u
elebiu, ubio je engleskog majora Terensa Atertona i njegovog radio-telegrafistu i
jednog engleskog narednika; juna 1942. godine Mihailovievi etnici su u okolini
Gacka, u selu Izgorima, zapalili bolnicu sa deset tekih partizanskih ranjenika; juna
1942. godine Mihailoviev odred pod komandom kapetana Vladimira ukia izveo je
iz zatvora u Nikiu 25 pristalica narodnooslobodilakog pokreta i zajedno sa
Italijanima streljali;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:03
prvog aprila 1942. godine etnici Rada Radia pobili su u Joavki 20 ranjenih
partizana, a meu njima i teko ranjenog narodnog heroja dr. Mladena Stojanovia;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:02
u toku decembra 1941. godine i tokom cele 1942. Mihailovievi legalizovani" etnici
pohapsili su i predali Nemcima u raznim krajevima Srbije hiljade pristalica partizana
koje su Nemci streljali u logorima na Banjici, Niu, Uicu, aku i drugim mestima, a
pored toga sami etnici su poubijali hiljade pristalica partizana, opljakali mnoga sela,
batinali hiljade ljudi, a veliki broj ena i devojaka iz partizanskih porodica silovali;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:02
u decembru 1941. godine i tokom januara 1942. godine etnici su poklali preko 2.000
muslimana - ljudi, ena i dece iz okoline Foe, Gorada i ajnia. Klanja su vrili na
mostovima na Drini u Foi i Goradu;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:01
4. novembra 1941. godine etnici su ubili blizu Ravne Gore oko 30 partizana, koje su
bili na prevaru zarobili, meu kojima je bilo 18 devojaka koje su bile upuene u Uice
za bolniarke; u decembru 1941. godine Mihailovievi etnici streljali su zajedno sa
Nemcima u aku samo u jedan mah 80 pripadnika narodnooslobodilakog pokreta; u

decembru 1941. godine u srezu poekom meoviti nemako-etniki sud u jedan

mah osudio je na smrt 12 pristalica partizana;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:01
poetkom novembra 1941. godine Mihailoviev komandant Ajdai zaklao je trinaest
partizanskih simpatizera u blizini Kosjeria na mestu zvanom Ridovi meu kojima i
uiteljicu Jelenu Subi-Gmizovi i Milevu Kosovac, koje su etnici pre nego to su
zaklali silovali i unakazili usijanim gvoem;
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 23:00
u novembru 1941. godine etnici su streljali u selu Braiima na mestu zvanom
Drenovi Vrh oko 500 zarobljenih partizana i njihovih pristalica; optueni Mihailovi
je u noi izmeu 13. i 14. novembra 1941. godine tj. iste noi kada se sastao sa
gestapovcem, kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Temanoviu da
oko 365 zarobljenih partizana preda srpskoj dravnoj strai u selu Slovac, iako je
morao znati da e ih srpska dravna straa postreljati ili predati Nemcima, to je
uinjeno tako da ih je Temanovi predao Jovanu kavi a ovaj Nemcima. Nemci su
od ovih predatih partizana streljali oko 270, a ostale oterali u logore
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 22:59
Petar Baovi, Todoroviev naslednik u istonoj Bosni i Hercegovini, upuuje proglas
Srbima u partizanskim jedinicama oktobra 1942, u kojem im objanjava kako njih jo
uvek vode "Jevreji udrueni sa najveim belosvetskim ljamom". Jedan etniki
pamflet distribuiran u okolini Sarajeva u jesen 1942. govori o "komunistima ije voe
su Jevreji i koji hoe da nametnu jevrejsku vladavinu svijetu". U decembru 1942.
etnici su rasturali rasistiki pamflet u istonoj Hercegovini koji glasi Vrhovni
zapovednik svih komunistikih snaga u zemlji je neki Drug Tito, ije pravo ime niko
ne zna, ali znamo jedino da je zagrebaki Jevrejin. Njegov glavni saradnik je Moa
Pijade, beogradski Jevrejin; Franjo Vajner, maarski Jevrejin; Azija Kokuder,
bosanski Turin; Safet Mujije, Turin iz Mostara, Vlado egrt, bivi robija; i mnogi
drugi njima slini. Njihova imena najbolje svedoe ko su i koliko se bore za na
narod. Shodno rasistikoj logici, glavna diskvalifikacija partizanskih voa je to su
Jevreji, stvarni ili pretpostavljeni. I etniki voa Mihailovi u obraanju
potinjenima decembra 1942. godine koristi prisustvo Jevreja i drugih naroda kao
kljuni argument protiv partizana: Partizanske jedinice su pune razbojnika svih vrsta,
kao to su ustae - najgori kasapi srpskog naroda - Jevreji, Hrvati, Dalmatinci, Bugari,
Turci, Maari i svih drugih naroda sveta. Pripremajui se za uee u etvrtoj
neprijateljskoj ofanzivi, odnosno bitki na Neretvi, etniki komandanti raznih
pokrajina su 10. februara 1943. objavili zajedniko saoptenje "narodu Bosne, Like i
Dalmacije" u kojem kau: Poto smo oistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, doli
smo Vam u pomo da razbijemo alosne ostatke komunistike meunarodne,
zlikovake bande Tita, Moe Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaenih jevreja. Oni
pozivaju zavedene partizane da "poubijaju politike komesare i stupe odmah u
etnike redove, kao i stotine i stotine drugih koji shvataju da su "izdati i prevareni od
komunista jevreja". Proglas su potpisali etnike voe Ilija Mihi, Momilo uji,
Petar Baovi i Radovan Ivanievi. etniki antisemitizam je stajao na liniji
propagande Nedieve vlade, koja je, opet, bila deo opte nacistike propagande.
Napadanje Jevreja u jeku holokausta u Jugoslaviji, klasian je primer identifikacije sa
agresorom. Kako se produbljivala saradnja etnika sa faistima, tako se njihov odnos
prema Jevrejima pogoravao. Enciklopedija Holokausta (str. 289) belei sluajeve da

su etnici poistoveivali Jevreje sa komunistima, ubijali ih ili predavali Nemcima.

Realni odnosi u etnikom pokretu bili su sasvim razliiti od njihovih odnosa sa
javnou. Sredinom 1944, kada je slom Nemake bio veoma blizu, etnici su osnovali
specijalni jevrejski komitet, koji su inila etvorica Jevreja, po jedan iz ehoslovake,
Maarske, Rumunije i Jugoslavije. U junu 1944 su etvorica Mihailovievih Jevreja
izdala saoptenje: Svi Jevreji ponovo izraavaju svoju zahvalnost generalu Drai
Mihailoviu i njegovim podreenim oficirima, koji su uvek izuzetno blagonakloni
prema svojim sugraanima koji bee od Nacistikog terora, i koji uprkos svim
rtvama, spasavaju Jevreje iz Nemakih ruku. Jevreji u partizanima Jugoslovenski
partizani su se borili protiv ovinistikog ludila raspirivanog od strane okupatora. Oni
su odbacivali nacistiku logiku i prihvatali preivele jugoslovenske Jevreje u svoje
redove. Znaajan broj Jevreja, oko 2.897, pridruio se Narodnooslobodilakoj vojsci
Jugoslavije. Tokom borbe protiv faistiih snaga, poginulo ih je 29%, iliti 720 boraca.
Jedan broj Jevreja je bio na visokim funkcijama u antifaistikom pokretu, a Moa
Pijade bio je lan CK KPJ i Vrhovnog taba NOV i POJ. Desetoro partizana Jevreja
proglaeno je za narodne heroje Jugoslavije. Neborako stanovnitvo je teko
stradalo. Zahvaljujui saradnji raznih kvislinga, oko 80% jugoslovenskih Jevreja,
odnosno oko 60. 000 ljudi, nije uspelo da preivi nacistiki holokaust. star
facts
Objavljeno: 05.12.2012. - 22:57
Nedieva propaganda Propaganda Nedieve vlade je prevodila nacistiku propagandu
u termine razumljive Srbima. Tokom okupacije Srbije, antisemitizam je postao irok
pojam koji je, izmeu ostalog, obuhvatao komunizam, demokratiju, liberalizam,
kapitalizam i drugo. Sovjeti i zapadni saveznici su redovno dovoeni u vezu sa
Jevrejima i njihovom svetskom zaverom. Na propagandnim plakatima, Jevreji su
prikazani kao lukavi gospodari sveta, ije su marionete eril i Staljin. U provoenju
nacistike politike prema Jevrejima srbijanski kvislinzi bili su veoma angaovani.
General Milan Nedi svoje govore redovno usmerava protiv "komunistikojevrejskog oloa" i "komunistiko-masonsko-jevrejsko-engleske mafije". Nedieva
vlada, policija i andarmerija svojski su pomagale nacistima da ekspresno istrebe
jevrejsko stanovnitvo Srbije u holokaustu. Poto su srpski Jevreji praktino
istrebljeni u prvih godinu dana, a Srbija avgusta 1942. proglaena slobodnom od
Jevreja (Judenfrei), antisemitizam je nastavio da slui za napade na ostale nemake
protivnike. Nacistika propaganda je plaila narod da e, u sluaju pobede
komunizma, meunarodni Jevrejin seljacima i radnicima oteti plodove njihovog
znoja i truda, pa ih prisiliti da prose od jevrejskih gospodara. etnika propaganda
Pristupanje preivelih Jevreja partizanima obilato je koristila etnika propaganda, za
isticanje njihovog nesrpskog karaktera. Jo u pregovorima sa Nemcima novembra
1941, etniki voa Mihailovi uverava Nemce da "partizane vode stranci, oni koji
nisu Srbi: Bugarin Jankovi, Jevrejin Lindemajer, Maar Borota, dva muslimana ija
mi imena nisu poznata, pripadnik ustaa major Bogani" (svi likovi su izmiljeni sem
Borote, ali on nije Maar). I u depeama svojim potinjenima Mihailovi za partizane
kae: To su najvei zlotvori koje vodi jevrejtina. Retorika ove vrste je brzo
usvojena. etniki kapetan Bogdan Marjanovi 24. februara 1942, povodom
preuzimanja dunosti komandanta Rogatikog odreda, dri vatreni govor protiv
partizana zasnovan na mrnji protiv "ivuta" (pogrdan naziv za Jevreje), Turaka
(domaih muslimana) i Hrvata: Budite junaci svesni da nam preti opasnost od novih
neprijatelja, a to su komunisti. Oni pod lanim lozinkama da se bore protiv okupatora,
pokuavaju da u svoje ruke uvuku to vie naih neukih Srba Bosanaca, a posle da nas
potine pod vlast ivuta i onih istih krvolonih Turaka i Hrvata, koji su stotine hiljada

nae brae unitili na najzverskiji nain. Ravnogorska propaganda, da bi odvraala

ljude od stupanja u partizanske redove, isticala je da njih vode Jevreji i drugi tuinci.
Moa Pijade i Tito, najee su mete etnike antijevrejske propagande. etniki
izvetaji, nareenja i depee partizane imenuju kao "moinovce", sledbenike Moe
Pijade. Uhodanu rasistiku retoriku koristi i Jezdimir Dangi, etniki komandant iz
istone Bosne, koji optuuje partizane da ih vode "ivut Moa Pijade, Turin Safet
Muji, maar Franjo Vajnert i takozvani Petar Ili ije pravo ime niko ne zna", a cilj
im je da unite srpstvo. etniki komandant iz Hercegovine Boko Todorovi u svom
proglasu iz 1941. poruuje da e Srbi, kada postignu zlatnu slobodu stvoriti Veliku
Srbiju u kojoj "Turci i Jevreji" nee ponovo biti ministri, komesari, oficiri i "drugovi".
Herceg
Objavljeno: 05.12.2012. - 22:47
Gospodine Bursa Svakako da nisi kompetentan da pie na ovu temu, komunistiki
pristrasan, posebna pria to si pisao samo o rtvama drugih naroda i nisi naveo
razloge zbog ega su se desili pomenuti zloini (NDH - kontekst dogaaja?). Ovdje
nisu tema Berkovii, odakle to provlai, to nisi otiao do Jagodnjae, Prebilovaca,
Velebita, Sarajeva, Jasenovca itd., koi e tebi odgovara. Za razliku od vas Brozovih
"istoriara", ja sam vrlo dobro obavjeten ta se daavalo na ovim prostorima
(imenom i prezimenom), zbog toga ne elim pisati na ovu temu, sa predpostavkom
cenzure admina. Mogu vam samo rei, da je JVO bila jedina legalna vojska na ovim
prostorima, sve ostalo je bilo u slubi nacizma i faizma, a sve ostalo je planirano
ispiranje mozgova, koje traje ve 70 godina. Bileani, samo vi radite kako mislite da
je nabolje, vi to nabolje znate i sve stavite na svoje mjesto. Nije mije jasno odakle vie
ovi SUBOR-ci, ovo su oni borci-bombai sa 2 svjedoka i oni posleratni Sinovi UDBe. Napomena: Josip Broz iz Kumroveca, bravar bez 2 prsta je ubijen u paniji 1938
godine (zamjena izvrena u Zagrebu 1939., proglaen novi Tito). Mustafa Golubi iz
Stoca, dobije naredbu od KGB-a da likvidira kloniranog Broza 1941 u Zagrebu,
otkriva ga Gestapo i likvidira, da bi vama u Amanet i zanavjek sauvao Tita. 1.
"Komunistika partija Jugoslavije pozdravlja ustaki pokret...". . . . . 59 2. Tajni
sastanci J. B. Tita sa ustakim ministrom i rimskim papom . . . . 68 3. Ustaka crna
legija i proleterske brigade protiv etnika. . . . . . . 77 4. Saradnja partizana i ustaa u
Hercegovini . . . . . . . . . 84 5. Paveli odbija italijanski predlog za napad na "Bihaku
republiku" . .. . 88 6. Saradnja partizana i ustaa u zapadnim oblastima. . . . . 93 7.
Partizanski i ustaki komandant - roena braa . . . . . 101 8. Nemako vienje stvari
krajem 1942. i poetkom 1943. godine . . . . . . 103 9. Saradnja komunista i ustaa
povodom kapitulacije Italije .. . . . . . . 103 10. Stradanje prote Konstantina
Krstanovia u ibeniku . . . . . . . . 114 11. "Hrvatska vojska" . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
12. Nemci o prestrojavanju Hrvata . . . . . . . . . . . . . . 123 13. Englezi i prestrojavanje
Hrvata . . . . . . . . . . . . . . 126 14. Odnos komunista prema genocidu Hrvata nad
Srbima . . .131 15. Draina reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Stevo Mihalji
Objavljeno: 05.12.2012. - 22:33
Odgovor Refiku M.: Ti sa Turskom, i to onom otomanskom, ima veze, Turska je
vladala ovim teritorijem, a viestoljetne zloine su inili tvoji preci. Ja u imati veze
sa Bangladeom kada nas Banglade okupira i dri pod ropstvom 300-400 godina.
Faizam kojeg su se za ivota nasluali, a i nagledali (Turska je vladala Sandakom i
Kosovom sve do 1912) komandanti JVuO je uzrokovao sve ono to su kasnije "radili
na terenu". Stotinu Pavla uriia nisu mogli "vratiti" turski zulum, kojeg su inili oni
koji su prihvatili turske obiaje, imena, vjeru, itd., pa ti sada vidi zbog ega ih je i
Njego nazivao poturicama. A da su neke stvari ostale iste, lino sam vidio u

instituciji BiH u kojoj vi inite relativnu veinu. Silovanja, zlostavljanje djeteta od 10

godina i zatakavanje zloina od Remzijetine, zaposlene u instituciji BiH. Srea vaa
pa su ova govna banjaluka gora od vas.*** Odogovor "Bobu": Ja nisam Srbin !
Hajvani su oni koji negiraju 400 godina zloina, zloina kojeg i sada ine, a meu
kojima si i ti, hajvanu poturenjaki !
hasan
Objavljeno: 05.12.2012. - 21:02
Da rezimiramo:cetnici bili oslobodioci i borci protiv fasizma, a ne partizani, partizani
su klali ubijali i unistavali srbe gdje god da su stigli. Partizani su dobijali propusnice
za prolaz od svojih saveznika, nijemaca, isli u ndhaziju u kino i na kolace, dok su
cetnici lili svoju patriotsku krv za slobodu svih nasih zbratimljenih naroda. Nazalost
nisu nista mogli da urade da bi sprijecili da balije u istocnoj bosni izvrse kolektivno
samoubistvo , da bi napakostili svojim komsjama srbima. Proklinjem tita sizofrenika
kojime je drzao kao roba u onoj svojoj zaludjenoj drzavi. Ludjak mi je dao da zavrsim
fakultet, da zivim od svoje plate, da putujem kad hocu i gdje hocu, da nocu ako treba
zaspem u parku a da me ne bude strah. Idiot!!! Sram ga bilo. Bilo bi nam super i
mnogo bolje da su patriotske snage , cetnicke, pobijedile. Vidimo tu ljepotu u svakom
kutku slobodarske nam RS. I na kraju, posto to ludi komunisti su krili od mene zelim
da vas, istoricare pitam: Barem jednu bitku ili jedan oslobodjen grad oslobodjen od
strane cetnika u drugom svjetskom ratu. Pozdrav
rashomon
Objavljeno: 05.12.2012. - 20:55
Samo jedno malo pitanje (onako za kontemplaciju) : koji je to antifaistiki pokret na
svojoj zastavi imao mrtvaku glavu i kosti ? Po tome su i gusari bili antifaisti.
cribiz
Objavljeno: 05.12.2012. - 20:42
@Dejan: etnici i ostala bagra morae jo bar pedeset godina da moljakaju naokolo da
im bude zaboravljeno - prerano je jo da se otkriju grobna mjesta, a morali bismo i
pare da troimo na potomke te fukare. Za pedesetak godina, kada ne bude vie nikoga
na koga bi drutvo moralo da baca pare i pomene, slaem se da treba malo, sasvim
malo popustiti pritisak na etnike i one koji ih pominju, i eventualno ih pomenuti kao
dio drutva kojeg se stidimo, ali je bio odavde. Vjerovatno ni ne razumije koliko je
bitno da se posao zavri i da im se zatre trag i glas - da budu tretirani jednako kao to
su nacisti jo uvijek tretirani u Njemakoj: na svaki otvoren pomen etnitva da se
zaglavi opaka robija. etnike, ustae i ostalu bagru tretiraj "medicinski" - odstrani ih
gdje god ih vidi, i ne zaputaj situaciju dok se opaka boljka ne iskorijeni. Ako ne
bude to odluno i do kraja lijeio u drutvu, eka te bolan kraj, zagarantovano.
vladimir
Objavljeno: 05.12.2012. - 20:38
Katarina Ili, petomesena beba koju su ubili etnici u Vraniu, kosmajskom selu,
pucajui u kolevku na Sv. Nikolu 1943. Zbog svega ovoga to su ljudi iznad rekli
(hm,ljudi) koji sebe nazivaju Srbima, od sutra nisam Srbin. Dragojlo Dudi, srbijanski
zemljoradnik jo 1941. pade , i ujem da Srbi nisu bili partizani, A ta su bili? Vi to
laete, sejete po ko zna koji put seme krvavo a niste dve knjige proitali. I kriv je Tito
i Vatikan, i Kominterna, i Paveli, i Mars, i Venera i 3LPM, a nije Pavle urii, a
nije Kosta Peanac, a nije va vajni eneral. Pravda je spora i dostina, zbog ovakvih
stavova koje se svaki pametan ovek, ne samo Srbin stidi, ovaj narod e propasti, jer
ja niti sebi a niti svojoj deci neu dozvoliti da budu u dravi i dutvu gde je eneral
bilo ta drugo osim, koljake zveri. A sve poruite, sve, i podignite spomenik jednoj

veeeeelikoj kami da se vidi na sve etiri strane sveta, da svi vide ko ste. I KAKVI
STE! Nosite se!

/ .
/ October 2013

6. 1941.
.


.


.



.

 .

,

.


.

.
13.
()
.


.


. 15.
.


.
,
.
,,?
.
.
,,


:
,,!

. .
. .
,
. ,
.... , .
,
.
, .
.
.
,
.
,
. ! !"

 . ,
,

.
20.

.
27. 28.

()
.
,
, ,
.
20.
.


.
26.
.
.

.
29. .
3.

.
80
. , 6.1941.
-
.
.

.
:
: ,

,,,,.
.

 :

: ,

,,,, ,
.
,

. J
,
.

.
.

-
.


.


.
,


.
.
. .
1942. .


.
,
.


.
. 21.

.

. .

,
.

 .

.


.


.

.

,
.


.

.
,
8. 13. .

11. 1941.
,, 1. 1943.

.
,,k

18. 1942.
11..1941. .

.
,,

.
,
,
.


.


.
.


.

,

.
.

.
.

.
,

.

,


.

.

.

.

.




.

.


.


. -

.

, , 1941.


.
.



. 1941.
.
1941.
.
.
.

.
-
.


.

.
,
. 1941.


.
.

1941.
1.
:
.

: .
:
: .

 : .

:
2.
: .
:

:
: .
:
:
:
:
: 3.

650

:

:

:

: ,,
3.
:
: .
:

: .

:
:
: .







:
:
:
:

 :
:

:
:
:
:
:

: .
: .
:
:
:

.
:
:
:
:
()
:
1200
4.
:
:
:
:
,,
:
100
5.
: 1.
2.

:
:
:
:
: .
: .
:
:
:
:

1200

6. ( )
:
: .
: .
: .
:
: .

:
: .
: .
:
:
:
:
:
700
7.
:
:
:

: .

:
:
:

100 .14/28:

:
:
:
:
:
: .
"
:
:
:
1941. .
2500
8. ()
: .


:

: .

:
2000
9.
,
.

.
16
1600 .
10.
: .
400
11.
:
:
600
12. ( 1941)
: . ,


1941.
. ,,
: ,,
:
:
: .
:
:
:
: .
:
950
13. -
:
100
14.
:
15.
:


.
150
16.
:
17. ( )
:
: ,,
: .
: (
)
18.
:
: .

: .
:
:
: .
,,
: .
:
:
300
19.
:
200
20.
:
250
21.
:
300
22. ( )
:
23. ,,

:
500
24. ( )
:
70

25.
:

300
26. ()
:
:
400
27. ()
: .
28. ( )
: .
200
29.
:
30.
:
31.
: .
100
32. ( )
:
: .
: . 3.
:
:
33. ( )
: .
2.
120
34.
:
:
:


-
700
35.
:
36.
: .
80
37. ( )
:
70
38. ( )
:
70
39.
: 1.

200
40. ( )
:
200
41. ( )
:
80
42.
:
:
: .
: .
:
43.
:
27
44.
:
70
45.
:
120

46.
:
120
47.
:
150
48.
:
60
49.
:
:
:
:
,,
94
50.
:
51.
:
52.
: .
53.
:
55.
:
60
56.
:
57.
:
58.
:
59.
:
30
60.
:

61.
: .
62.
:
63.
:
60
64.
:
65.
:
66.
:
67.
:

68.
:
69.
:
70.
:
71.
: .
:
72.
73.
:
74.
:
75.

:
76. ( )
:

77. (
)
78. ( )
:
79. ( )
:

80.
81. ( )
82.
83. ( )
: .
84.
85.
86.
87.
88. ( )
: ,,
89.
90.
91. ( )
:
92.
93.
: .
94.
95.
( )
:

96.
( )
97.
:
98.
99.
100.
101.
102:
103.
104. ( )
105.
106.
107. ( )
108.
109.
110.
111.
112.


.
,, -


.
,,
: (
)
( )

 :
: ( )
: ( )
: ( )
: ( )
: ( )
1941.
.


. 1941. :
:
:
:
:
:
:
:
:
:


Oktobar 2013