Milan

AnarhosindikaJjzam U Srbiji*
UVOD: ANARHIZAMKRAJEM
19. VEKA - POJAVA
ANARHOSINDIKALIZMA
*) Ovaj rad je deo
rukopisa uticaju
anarhizma i
anarhosindikalizma na
razvoj ideja u
Srbiji (do 1914. g.) je
u okviru projekta Razvoj
socijalnih idejil u Srbiji 19.
veka u Centru za filozofiju i
drutvenu teoriju 1986. g. uz
finansijsku potporu
zajednice nauke
SR Srbije.
I) Guerin, Anarhizilm,
Naprijed, Zagreb, 1980,
s.76.
!) Npr. L.Sekelj. O
anarhizmu, I1C i COD,
Beograd, Zagreb, 1982,
s.n.
J) M. Bakunjin, Driilvil i
slol>oda, Globus, Zagreb,
1979. s,319.
48
Od vremena raskida sa Marksom i Prvom internacio-
nalom anarhisti su bili sa problemom orga-
nizacije anarhizma kao masovnog drutvenog pokre-
ta. Brojni kongresi, stvaranje Crne in-
ternacionale", pokuaji da se deluje na rad Druge
internacionale (do Londonskog kongresa 1896.) -
sve to govori o tenji anarhista da ree ovaj problem.
Ipak, svi ovi pokuaji se zavravaju neuspehom: kra-
jem 19. veka, oo. anarhizam se izolirao od
pokreta, a time je postao zaglibio je u sek-
tatvo, u manjinski aktivizam(;). Cesto se upravo u
nesposobnosti anarhizma da istorijski ade-
kvatnu i delatnu organizacionu formu vidi jedan od
glavnih uzroka njegovog neuspeha
2
).
Fundamentalna teza teorije revolucije
(Bakunjin, Kropotkin) je teza o revolucionarnom
spontanitetu masa: revolucija je plod spontanog, sa-
pokreta masa. Vremenom, tei-
te u subjekta revolucije se pomera do
neizdiferencirane kategorije naroda", mase', ka
kategoriji proletarijata. Ali, nezavisno od
nja subjekta revolucije postoji opasnost da, bez do-
datnog utemeljenja revolucionarnog spontaniteta,
ostvarenje ideala bude podvrgnuto
vlasti istorijske kontingencije. Otuda se Bakunjinov
aktivizam teko miri sa potpunom od
plima i oseka revolucionarnog entuzijazma masa.
Bakunjin nikada nije sasvim napustio ideju konspi-
rativnog revolucionarnog jezgra (brat-
stva,,) koju je formulisao u svojoj
fazi. Ipak, ova napetost koncepta revolucije
kao spontanog pokreta masa i koncepta tajnih orga-
nizacija nije kod Bakunjina razreena u blanki-
duhu. Bakunjin nije zagovor-
nik koncepcije organizovane manjine koja
osvaja vlast, niti avangarde koja, se na
saznanje istorijskih zakonitosti, spolja unosi
revolucionarnu svest u inertnu, masu.
Anarhisti su, za Bakunjina, glasnogovornici slobo-
darskog instinkta masa, detonatori masovnog neza-
dovoljstva a ne doktrinari koji polau pravo na
stvo i, time, reprodukuju neslobodu. Pojedinci,,-
pie on povodom Pariske komune - nisu mogli
niti nita drugo nego izraditi, razjasniti i proiriti
ideje koje odgovaraju instinktima naroda, i onda
stalno nastojati da se prirodna ljudi revolucio-
narno organizira - no ne preko toga; sve ostalo
treba i moe samo sam narod,(.3) sa
istim problemom, Kropotkin pokuava da svoju veru
u revoluciju i ostvarenje anarhije utemelji u okviru
koncipirane antropologije i etike.
Po njemu, tenja ka nepri-
nudnoj, solidarnoj zajednici stalan je element ljud-
ske prirode koji se osvetava u obliku
teorije. Vrednosti sadrane u pro-
jektu slobodnog drutva su oduvek prisutne ali i
potiskivane dosadanjim ustrojstvom drutva, te je
uloga teorije prosvetiteljska - ona treba
da eksplicira emancipatorski potencijal
masa.
U svakom tenja anarhista da se organizuju
na nacionalnom i internacionalnom nivou mora biti
da princip njihove organizacije ne
sme biti u suprotnosti sa vrednostima na kojima
sam pojam anarhije. Time se auto-
princip organizacije u korist fe-
veze grupa koje, udruene, ne
gube svoju autonomiju. odbacivanjem po-
litike kao legitimne sfere revolucionarne aktivnosti
se organizovanja anarhista u
partijske forme. Kada se krajem 19. veka
pokazalo da organizacije ne
nailaze na odziv kod masa formulisane su
dve alternative za izlazak iz krize pokreta. Prva je
propaganda delom" (kongres u Bernu) koja, pola-
od teorije revolucije kao akta spon-
taniteta masa, smatra da prigueni revolucionarni
potencijal moe biti aktiviran primerom herojskih
individualnog terora. Druga alternativa vodi
vezivanju anarhista za neku od masovnih
organizacija koja nije i koja, po
svojoj sutini, ne mora biti autoritarno ustrojena.
Takve masovne organizacije su sindikati,
a plod unije anarhizma i sindikalnog pokreta je
anarhosindikalizam,(.
Nastao najpre u Francuskoj (Berze rada, CGT),
anarhosindikalizam je, kao pokuaj
marginalizacije anarhizma, i pro-
menu U prvom re-
du, naglaena je klasna priroda
kog pokreta: proletarijat je izdvojen iz celine gra-
drutva kao jedini subjekt revolucije. Ali,
proleterski ekskluzivizam pokreta je, s druge strane,
kritiku politike: radni-
cima nisu potrebni posrednici koji ih zastupaju u
raspodeli jer se njihov sukob sa kapi-
talom odvija putem direktne akcije,( na tlu eko-
nomske borbe. Sa tog aspekta, anarhosindikalizam
je ... bio koje je potpuno osnaila tradicio-
nalno pobijanje akcije poto
se sindikat kao alterna-
tive partijama; to je, zad-
ravalo nesmanjenu mrnju prema
dravi, crkvi, armiji-svemu to stoji u pozadini kao
potpora direktnom neprijatelju, kapitalisti4). Ali,
sindikalizma na neposredne ekonom-
ske zahteve (poboljanje poloaja u okviru sistema)
nunom reviziju shvata-
nja uloge revolucionarne teorije. teo-
rija se vie ne shvata samo kao artikulisani izraz
svesti masa .naglaenije, kao formira-
teori;a klasne svesti,,'). Insistiranje na ovoj for-
ulozi anarhizma i anarhista
u sindikatima treba da predupredi opasnost od pada-
nja u Iou reformi-
zrna. Bojazan od rastvaranja anarhizma u sindika-
!izmu, od opasnosti njegove redukcije na nepo-
sredne zahteve jedne klase izrazio je Malatesta na
kongresu u Amsterdamu (1907.) u
polemici sa Monatom
6
). Svest o dijalektici neposred-
nih i krajnjih ciljeva sindikalizma i o ulozi anarhista
u pokretu izraava i stav iz jedne
od rezolucije koje su na
Kongresu: kongres sindi-
kate smatra borbenim organizaci;ama u klasnoj bor-
bi, koje imaju za ciJj poboljanje radnih uvjeta a, u
isti mah, i unijama koje poslutiti u
svrhu preobrazbe drutva u anarhi-
drutvo</).
(I) REVOLU-
CIONARNI
SINDIKALI-
ZAM KRSTE

osamdesetak delegata iz Evrope, obe Ame-
rike i Japana na kongresu u Amster-
damu (26-31. 09. L907.) bio je i Petar dele-
gat iz On je bio predstavnik malobrojne
grupe koja je avgusta 1905. g. pokrenula
nedeljni list Hleb i sloboda9. Zbog nedostatka
sredstava list (urednici: P. i K.
vlasnik V. je posle tri broja prestao da
izlazi. Okupljeni oko lista, slobodni i revolucio-
narni soci;alisti su osnovali i klub Jedin-
stvo" u kome su, prema pozivu iz Hleba i slobode,
organizovali predavanje K. na temu: Ge-
neralni trajk kao sredstvo socijalne revolucije.
Ovaj klub, o aktivnosti posle gaenja lista ne-
mamo podataka, prva je orga-
nizacija u Beogradu.
Centralna figura ovog kluba i svih kasnijih anarho-
akcija, glavni i populariza-
tor anarhosindikalizma u Srbiji bio je Krsta
14. 12. 1879. u kod Uica, do
Balkanskih ratova objavio je veliki broj broura i
knjiga o temama: od anarhosindikalizma
do metafizike i teorije saznanja; od ekono-
mije do Lamarkove i Darvinove
teorije. Posle 1912. g. menja svoja
uverenja da bi, svoj talenat,
postao ... prost najamnik za sa opozici;om,
koga koriste svi reimi do sloma J9l
Umro je, U prisustvu nove vlasti, 1944. g.
Danas je aktivnost (iz pe-
rioda do 1912.) potisnuta u zaborav pred reputaci-
jom novinara, ute tampe koju
je stekao posle svoga ideolokog reza. Teret ove
slave, senka moralne i
kao da anulira i trezven sud o niego-
vim stavovima iz faze. l) U
ovom radu da, bez osvrtanja na Cicva-
kasniji i intelektualni razvitak, analizi-
ramo ideje i stavove koje je zastupao do
Balkanskih ratova.
Dananjem koji, predrasuda pri-
stupi delu, na prvi pogled padaju u
dve stvari. Prva se u
ideoloke debate u ondanjem pokretu:
on je solidno upoznat, pored literature,
i sa radovima Kauckog, Berntajna, R. Luksem-
burg, Plehanova kao i sa polemikom oko mahizma
u okviru partije. Druga upadljiva karak-
teristika njegovih radova je naglaena
Nesvreni student, je, poput autodi-
dakta, imao razvijenu potrebu za ispoljavanjem kri-
stava prema autoritetima.
su B. i Sl. bili omiljeni
objekti njegovih kritika: pored niza posvetio
im je i dve knjige
l2
) Pobuna protiv autoriteta
se pretvarala u neodmerenu kritiku.: je, na
primer, savetovao Sl. da se bavi knjiev-
nom kritikom jer Zil nju nisu potrebne visoke
sposobnosti (Sl. J., s. 3). odnos
prema autoritetima se ispoljavao u njego-
vom odnosu prema srpske socijaldemokra-
tije, kao i prema prolosti pokreta u
Srbiji. Tako, na primer, Svetozar je za
plitak i neoriginalan mislioc, novinar
drugog reda koji se u sukobu sa srpskom
priklonio kon-
ceptu (SI. J. 10)
sebe smatra revolucionarnim sindikali-
stom, prvim sledbenikom i popularizatorom anar-
hosindikalizma u Srbiji. On termine anarhizam,
revolucionarni sindikalizam ili samo sindikali-
zam upotrebljava sinonimno mada, u
svom 9lavnom radu Demo.kratlja i soci;a-
1Jzam1.
1
, pravI razliku anarhizma I njegove
varijante. Izlaganje osnova tog no-
vog pravca sa cil;em ... da i Srbija
II kolosek razvilka)4)
koncipira u dva pravca. U prvom, on izlae genezu
revolucionarnog sindikalizma u sklopu razvoja rad-
pokreta od vremena l Internacionale. U dru-
gom, on ga ga teoriji i
praksi socijaldemokratije i sindikalnom pokretu koji
je pod njenim uticajem.
1. Geneza revolucionarnog sindikali-
zma - odnos prema anarhizmu
Socijaldemokratski revizionizam i revolucionarni
sindikalizam smatra rezultatima divergen-
tne evolucije koja razbijanjem jedinstva
Prve internacionale sukobom Marksa i Bakunjina.
Jedinstvo Prve internacionale se u prihva-
tanju ideala kao cilja i revolucije kao
sredstva njegovog ostvarivanja. Kako pod anarhi-
jom podrazumeva (1) stanje koje se
naziva revolucijom i (2) jedan
ideal, ... jedan permanentni socijalni sistem, ... nor-
malno stanje drutveno (DiS, 1(2) on onda, Prvu
internacionalu opravdano naziva
Rascep koji u njoj nastaje je, ako se zanemare am-
bicije i osobine glavnih aktera u sporu, posledica
razlika u shvatanju uloge drave i politike u ostvare-
nju svima ideala.
4) G.Woodcock, Allarchism,
London, 1977. s.302-303.
5) L.Sekelj, Nav.delo, s.3.
6) Vid.Woodcock, nav. delo,
s.249-251.
7) Cit. prema: D.Guerin,
Nav.delo, s.8l.
8) Prilozi Zil
istoriju socijalizma, III.
Beograd, 1966. s.344.
9) Ideoloko-
struje u
pokretu SrbIje
1903-1914, Tokovi
revolucije, IV, Beograd,
1\l69., s.70. U izlaganju
podataka o aktivnosti
anarhosindikalista u Srbiji
uglavnom se oslanjam na
ovaj tekst, str. 69-92.
lO) Enciklopedija
Jugoslavije, I izd. t.2,
s.376.
II) Tako, na primer, A.
se gotovo
izvinjava to jednoj
takvoj daje
prostor u svojoj Filozot/ji
u Srba, mada je
sa svojim materijalizmom,
teorijom odraza i
empirizmom sasvim
blizak tradiciji kojoj
pripada i
12) Sv. i birokratski
sistem pred sudom
Sl.JovaJI o , (191O)(-u
daljem tekstu: SU. uz
oznaku stranice)
Ide,1lizam i materijalizam,
Beograd, 1909.
13) Demokratija
i socijalizam, Izdanje
Beograd 1910.
(U daljem tekstu: DiS, uz
oznaku stranice)
14) Iz
programa,
Nova tamparija C.
i brata,
Beograd, 1909. (U
daljem tekstu: AP, UZ
oznaku stranice)
49
50
Deo pokreta, koji se poziva na Marksa
kao svog konstituie se kao partija
(socij<rldemokratija) i, revolucionarni
ideal, tei njegovom ostvarenju kroz parla-
mentarnu borbu sa partijama. Vreme-
nom, u okviru ovog pokreta raste napetost
teorije i prakse: revolucionarna teorija postaje ne-
primerna praksi. Socijalna
demokratija je nekad bila revolucionarna stranka,
pa je u toku vremena svojim sudelovanjem u poslo-
vima buroaske drave, svojim u parlamen-
tarnom radu buroazije potpuno izgubila svoj revo-
lucionarni karakter, zadravi saIllO svoju staru revo-
lucionarnu frazeologiju, koja nikako ne stoji u sagla-
snosti sa njenom potpuno legalnom, dakle antirevo-
lucionarnom praksom (AP, 32). Plod takvog raz-
voja socijaldemokratije je revizionizam koji, od-
revolucionarnu frazeologiju, uspostavlja
jedinstvo teorije i prakse: Revizioni-
zam je jedan pra-
vac, on vodi samo realnu politiku bez ikakvog obzira
na krajnji ideal (DiS, 159).
Nasuprot razvoju dela pokreta koji
nje Marksom i, preko socijaldemokratije, zavrava
u revizionizmu, rekonstruie drugi, para-
lelni krak koji s Prudonom, teorijsku i
zrelost dostie kod Bakunjina, a savre-
meni oblik u revolucionarnom sindikalizmu. Dok je
razvoj tradicije, po ob'eleen
opadanjem revolucionarnosti u korist
real-pOlitike, razvoj ove druge je neto sloeniji.
anarhizma je Prudon, ali njegovom
anarhizmu nedostaje teorija revolucije: on je mislio
da se drutveni preobraaj moe izvriti mirnim pu-
tem, bez upotrebe nasilnih sredstava, nasilnog pre-
vrata (DiS, 116). Prudon je za anarhista
samo u smislu afirmacije anarhije kao ideala, ali
njegov mutualizam se ne moe podvesti pod drugo
koje anarhija ima za -
nje revolucionarnog preloma u evoluciji ljudskog
drutva (DiS, 112). Tek je Bakunjin anarhista u oba
te on je anarhizmu dao revolucio-
narni metod i time njegovu taktiku doveo u sklad s
njegovom teorijom (DiS, 120). u svojoj
interpretaciji Bakunjinovog anarhizma naglaava
njegov proleterski karakter: Bakunjinov cilj je bio
samo proletarijata, njegova argumenta-
cija je bila uvek klasna, proleterska - van proletari-
jata za taj anarhizam nije postojao niko (DiS, 122).
Ova interpretacija Bakunjina slui
da nje kritikuje postbakunjinovski razvoj
teorije i prakse. Naime, osnovni uzrok
krize postbakunjinovskog anarhizma je, za Cicvari-
uticaja individualizma u teoriji i taktici
pokreta. anarhizam
je revizija doktrine - on prenebregava kla-
snu prirodu pokreta i predstavlja re-
zultat uticaja miljenja na anarhi-
zam. To se u zameni ideje pro-
letarijata idejom individue
kao to, po predstavlja produkt
buroaske atmoslere, ideologiju privatnog posed-
nika koji, slobodan u svoga poseda, tei
ukidanju i svih drugih sopstvene pojedi-
slobode (DiS, 123). revi-
zijom, anarhizam, u teorijskom i
kom pogledu, prestaje da bude stvar proletari;ata.
Insistiranjem na slobodi umesto na oslo-
proletarijata, anarhizam
postaje teorija u odnosu na radnitvo
te se, nuno, individualnoj pobuni. Tek je
revolucionarni sindikalizam, po povratak
u njemu, anarhizam ponovo po-
staje stvar proletarijata, teorija koja ar-
tikulie svest i interese empirijskog proletarijata a
ne teorija koja, od koncepta ljudske priro-
de, u proletarijatu nalazi izvrioca revolucije i oslo-
boditelja
je da u svom izlaganju
anarhizma i njegovog kasnijeg razvoja ne razume
antropoloke pretpostavke socijalne
teorije, tj. pretpostavke koje utemeljuju
razvoja slobodnih pojedinaca u slo-
bodnom drutvu. Ljudi su po prirodi egoisti - pie
- oni se najvie rukovode svojim
interesima (DiS, 149). Sa stanovita jasno izrae-
nog antropolokog pesimizma ne moe se poverovati
u an-arhije kao dru-
tvenog stanja u kome se afirmie sloboda individua-
liteta bez Za je anarhija
negiranje vlasti drave ali ne i svake vlasti i, sa njom
povezane, prinude: U anarhiji vlast se nalazi u ru-
kama naroda - kad drave nema, vlada masa, tj.
(DiS, 127). Ova na vlasti su sindi-
kalno organizovani radnici, pa se moe da
je zagovornik jedne varijante diktature pro-
letarijata u kojoj ne izostaje potreba prinude: ...
anarhija je jedIliJ vrsta prinude koja se od dravne
razlikuje time to je vri samo drutvo (DiS, 129).
Ali, za razliku od diktature proletarijata
partijske, drave, se zalae za
diktaturu rada, za vlast federacije sindikalnih or-
ganizacija radnika (DiS, 129). On i sam izraz liber-
terski komunizam izbegava, da upotreba
tog izraza potencira nepostojanje prinude i podrazu-
meva koncepciju slobode.
koristi izraz komunizam da bi se dis-
tancirao od
koncepcije drutva. Ali, sadrinski, u po-
gledu samih sloboda, tj. u pogledu postojanja prinu-
de, on ne vidi razlike ove dve rival ske kon-
cepcije (Vidi DiS, 244).
Pogreno Bakunjinovo stanovite
kao argumentaciju
u prilog teze o separaciji proletarijata: izvan kla-
snih interesa nema nikakvih drugih socijalnih intere-
sa (DiS, 245). Pritom, on, svako pozi-
vanje na (ljudsku prirodu), ne temati-
zuje odnos proleterske i opteljudske emancipacije.
Do kraja radikalizovana teza oproleterskom eksklu-
zivizrnu vodi do formulacije po kojoj
pravi anarhizam van proletarijata ne moe priznati
nikakve ljude (DiS, 242). Naravno, iz ovog stava
sledi da pravi anarhisti nisu pa ni moralom,
u svom odnosu prema neproleterima : ...
kapitalisti su paraziti, te stoga njihova egzistencija
nema nikakve moralne vrednosti (DiS, 245). Cicva-
dalje, otvoreno poziva radnike da, u skladu sa
svojim interesima, i unite kapitaliste! Time
se i njegova kritika individualnog terora preobraava
u poziv na organizovani, kolektivni teror.
Bez obzira na istorijsku
nja, moemo da, za njega, postoji konti-
nuitet, reviziju, u
razvoju revolucionarnog socijalizma: nekada je on
bio poznat pod imenom anarhizma a sada pod
imenom revolucionarnog sindikalizma
2. Kritika socijaldemokratije
u svojim tekstovima vie mesta
kritici socijaldemokratije nego kritici
drutva i pozitivnom revolucionarnog sin-
dikalizma. Pri tome, njegova kritika obuhvata: (a)
socijaldemokratsko shvatanje puta u socijalizam i
(b) samu koncepciju socijalizma kao cilja tog pu-
ta. On smatra da je Marks kriv to se revolucio-
narno radnitvo organizovalo u nacionalne partije i
uzelo u politici, a da su njegovi
logikom ivota, napu-
stili i sam revolucionarni ideal. pretpo-
stavke - odbacivanje politike i drave - su prisutne
u oba aspekta njegove kritike socijaldemokratije.
(a) Kritika socijaldemokratske prakse
Osnovna greka koja praksu socijaldemo-
kratije je u njenom uverenju da se klasna borba sa
lIspehom moe voditi na terenu parlamentarne poli-
tike i u okviru buroaskog legaliteta (DiS, 57). Po-
reklo ove greke je u nerazumevanju klasnog karak-
tera demokratije, njenog buroaskog porekla i njene
iunkcije instrumenta odravanja klasne
strukture drutva. Za demokratija, su-
protilO etimolokom u ove nije nita
drugo do gola i vladavina buroazije (DiS, 8).
Ona je sistem vladavine kapitala (plutokratija) koji
se odlikuje jakom birokratijom i ogromnim apara-
tom represije (militarizacija) Parlamentarizam je
buroaski teren; na tom terenu bur-
oazija uvek s uspehom proletarijat
lie lei na tom polju (DiS, 64). Zato, sma-
tra da je socijaldemokratsko uverenje u
osvajanja vlasti u okviru pravila demokratske iz-
borne igre puka iluzija iz dva razloga. Prvi je II
da buroazija ne mora potovati pravila
igre: u opasnosti, kapital ima na raspolaga-
nju aparat represije koji moe suspendovati demo-
kratiju. Drugi razlog lei u prirodi politike: socijal-
demokrati gube iz vida da je politika koruptivna
delatnost. Iskustvo nam je pokazalo da ljudi koji
u dravne ustanove... ulaze kao predstavnici prole-
tarijata, da ti ljudi ubrzo qd njegovih prijatelja po-
staju njegovi protivnici<<. Poto je drava isklju-
instrument vladavine buroazije, onda i vladini
ministri, nezavisno od svog porekla i uverenja, mo-
raju biti na strani kapitala.
Ako je parlamentarnim putem ostvariti
pobedu proletarijata, socijaldemokratska
politika se, ipak, moe braniti isticanjem njene ko-
risnosti za poboljanje neposrednog poloaja radni-
tva. negira i tako vrednost soci-
jaldemokratije - ona, po njemu, ... pokazuje pot-
punu da ita uradi za proletarijat parlamen-
tarnim putem (Pr. 7). Za ostvarenje neposrednih
interesa radnitva, smatra nekoliko traj-
kova su mnogo efikasnije sredstvo od viegodinje
parlamentarne aktivnosti socijaldemokratskih posla-
nika. kontraprimera o uspenom uticaju
socijaldemokratije na poboljanje poloaja radnika
(socijalno zakonodavstvo, npr.) ne zbunjuju Cicva-
- on onda tvrdi da ove pobede poraz
krajnjeg, revolucionarnog cilja. Naime, mali uspesi
smiruju klasni konflikt i odlau njegovo radikalno
reenje. Poto redukuje klasnu borbu na sukob bo-
gatstva i bede, se, u skladu sa devizom to
gore, to bolje, protivi svakom ublaavanju sukoba
koji odlae rasplet.
(b) Kritika dravnog socijalizma
socijaldemokratije da transcendira
okvir politike kao sfere Ll kojoj se, posredstvom
parlamentarnog mehanizma, formulie opti interes
nasuprot divljanju priva tnih interesa unutar gra-
drutva, se u njenom zahtevu za
izgradnjom dravnog socijalizma. Dakle, socijal-
demokrati, (ili, za marksisti), smatraju da
je ukidanje drutva (privatno-svojinskog
produkcionog odnosa) posredovano dravom i da je
drava (kao >>narodna) neophodna i u
nesvojinskom drutvu. Time se od dva konstitutivna
elementa drutva tei ukidanju jed-
nog (priv. vlasnitvo) uz zadravanje drugog (dra-
va), s tim da u ovom drugom, ulogu ima
socijaldemokratija. kritika ovakvog
koncepta proizlazi iz tradicije koja se
upravo temelji na negiranju ljudske slo-
bode u svetu u kome postoji bilo koji od ova dva
elementa drutva. Dravni socijali-
zam je contradictio in adjecto (DiS, 115) jer, na-
prosto, u samom pojmu socijalizma je podrazume-
vana an-arhija. Samo istovremenim ukidanjem pri-
vatnog vlasnitva (kao izvora eksploatacije), drave
i crkve (kao svetovnog i duhovnog autoriteta)
zadobij a slobodu. U protivnom, imamo dravni so-
cijalizam koji je novo izdanje kapitalizma, tj.
drutvo u kojem namesto mnoine eksploatatora po-
stoji samo jedan, mnogo snaniji (drava).
je razlikovanje Marksove i
(socijaldemokratske) koncepcije so-
cijalizma kada je u pitanju odnos prema dravi. Ovo
razlikovanje, istina, nije dosledno provedeno i pot-
puno razvijeno. Ipak, da je Marks,
klasni karakter drave, principijelno
negirao koegzistencije drave i beskla-
snog drutva. To stanovite je
kom, te je i Marks ... prema tome, teorijski anar-
hista (DiS, 212) jer i on, poput anarhista, ... od-
bacuje dravu u i drutvo predstavlja
sebi bez driave (SJ, 41). Bitna razlika nastaje' u
daljem anarhisti (pa, i iz zajed-
polazita ... da drava pot-
puno nestati uploleterskoj revoluciji (DiS, 212),
tj. da je revolucija istovremeno ukidanje drave i
ostvarenje komunizma, a Marks smatra da, nepo-
sredno nakon revolucije, u
dravi moe i treba da bude sredstvo kon-
stituisanja besklasnog drutva. Dakle, ne
smatra da je za Marksa osvajanje dravne vlasti i
njeno kao drave cilj
kao to je to kod njegovih Sa tog stano-
vita da je Marks ... sa kojim
dananji marksisti imaju onoliko malo
koliko i dananji popovi sa Isusom Hristom (AP,
27). Ali, ambivalentnim, sta-
vom prema dravi i zalaganjem u Internacionali za
borbu partija u nacionalnim
okvirima, Marks je da njegovi
u kombinaciji sa Lasalovim pruskim socljalizmom<"
razviju teoriju dravnog ._. -
Iz dananje perspektive, ovo
ne doivljavamo kao originalno i novo ali smatramo
da sam uvid u Marksove i socijaldemo-
kratske teorije drave, u Srbiji 1909. godine, zaslu-
uje panju i potovanje. Naalost, ono je u Cicva-
delu pre izuzetak nego pravilo jer i on sam
Marksa sa socijaldemokrati-
jom i jedno, misli da i drugo. S
druge strane, kritika dravnog socijali-
zma nam moe biti zanimljiva kao
kritika one struje u marksizmu koja zavrava u teo-
riji i praksi staljinizma: Kada se sva sredstva za
proizvodnju prenesu u dravlie ruke, onda drava
potpuno prodire drutvo i svi ljudi postaju dravni
najamnici... ledna od glavnih i najgorih posledica
toga i takvog SOCijalizma jeste uasno snaenje i
pOl'et'avanje birokratije, koja u
dravi igrati ulogu nego mandarinat u kineskoj.
Do sada je birokratija imala nad narodom samo
vlast, a prelaskom II driavu,
ona dobija i ekonomsku vlast nad narodom to je
jo.'; gore i nesnosnije (DiS, 214). Sam
i koncept takvog socijalizma,
nije ni verovao da on moe postati stvarnost:
Dravni je socijalizam j,:dan
monstrum, on je jedna utopija - apsolutno je nemo-
da se celo ljuds.ko drutvo pretvori u kasarnu
ili kazamat i da svi ljudi kao stvari u dravni
inventar. To je samo jedna birokratska sanjarija
koja s pravim socijalizmom nema nita
(SJ, 39).
15) Preobraaj
socijalizma u Evropi -
pojava revolucionafllog
sindikaljzma, 1zdanje
knj. i antikv.
Beograd,
b.o.g. ,s.8, (U daljem
tekstu: Pr, uz navodenje
stranice)
51
!6) G.Sorel, Revolucija i 3. Revolucionarni sindikalizam tradi-
nastl]e, Globus. Zagreb,. I dk I k
1980., s.234. cIOna DJ sm I a DI po ret
Do sada smo u rekonstrukciji revolu-
cionarnog sindikalizma ukazali na njegovo anarhi-
poreklo i stav prema teoriji i praksi
socijaldemokratije. Sada se pozabaviti pita-
njem njegovog odnosa prema sindikalnom pokretu
jer, sindikaJizam nije isto to i sindikalni
pokret (Pr, 9). Tradicionalni sindikalni pokret je,
po (1)
partijama; (2) autoritarno ustrojen i
(3) orjentisan na neposredne ekonom-
ske zahteve bez jasnog revolucion'arnog projekta no-
vog drutva. Nasuprot tome, revolucionarni sindika-
pokret obuhvata klasno sindikate koji
su nezavisni, federalno organizovani i usmereni na
revolucionarnu destrukciju i izgradnju
novog drutva.
je da navedene osobine koje sindikalni
pokret pretvaraju u
nisu nuno povezane: je, npr. da postoje
sindikati koji su nezavisni od partija (soci-
jaldemokratije) a da, istovremeno, ne'budu revolu-
cionarni, niti federalno ustrojeni (npr. engleski tre-
djunioni). Ali, ne samo da ove osobine.nisu u ana-
vezi. se mogu i kao
Naime, zahtev za sindi-
kata je u sa istovremenim zahtevima koji
se njihove aktivnosti i ustrojstva (revolucionar-
nost, federalizam) koji, u stvari, predstavljaju nor-
mativni sadraj socijalne teorije. Kon-
sekventno razvijena teza o nezavisnosti sindikata nas
mora odvesti do stava Emila Puea da sindikalizam
kao proleterski pokret mora biti nezavisan u
odnosu na socijaldemokratiju ali i u odnosu na anar-
hizam. Drugim pred se postavlja
zadatak utemeljenja uti-
caja na sindikate uz, istovremeno, insistiranje na
njihovoj nezavisnosti. Nunost reavanja ovog pro-
blema je poto i on, poput Sorela, smatra
da sindikati moraju ... ostati
odnosno intelektualce bi uspon mogao
dovesti do obnove hijerarhije ipodeljenosti radni-
kal6) a sebe, istovremeno, smatra intelektualcem
koji organizuje grupe u Srbiji.
upoznat sa diskusijama o ovom problemu
u okviru evropskog anarhosindikalizma, preuzima
jedno reenje kojim menja svoju tezu o
potpuno nezavisnim i klasnim sindikatima. On
razlikuje sindikalizam kao (a) pokret,
interesnu zajednicu (Interessengemeinschaft) rad-
nika i (b) sindikalizam kao idejnu zajednicu (I-
deengemeinschaft), zajednicu koju svi oni koji
usvajaju socijalno ire
sindikalizma kao idejne zajednice obuhvata i
intelektualce kao i propagatore ali, u
uem sindikalizam je pokret radnitva ko-
je, interesom, stvara svoje klasne organiza-
cije. Idejna i interesna zajednica se
poklapaju, a ono to bitno sindikalizam je
njegovo naglaavanje primata klasnih sindikata
(interesnih zajednica) u odnosu na idejne zajed-
nice (partije). Nije teko da je uloga
partije - ona treba da slui sindikatu, da
mu olaka njegovu akciju, ona treba da
bude njegov organ, njegov sluga (DiS, 105). Sindi-
kalizam kao pokret nije organizaciono ni-
jednoj partiji kao idejnoj zajednici. Pluralizam
teorija ne na uspenost nepo-
sredne akcije sindikata (u kojima su radnici
interesima a ne, pre svega, idejama) ako se nijedna
od tih teorija ne nametne sindikatima u obliku oba-
vezne partijske ideologije. Uspeh anarhista u sindi-
katima nije posledica njihove partijske organizova-
52
nosti i poloaja nego je rezultat podu-
daranja interesa radnitva i revolucio-
narnog teorija je artikulacija
interesa zbiljskog pokreta, pa joj ovo jedinstvo sa
pokretom daje legitimitet da i na njegove refor-
deformacije.
4. Teorija revolucije - ideja generaln9g
trajka
Odredivi revolucionarni subjekt (sindikalno organi-
zovano radnitvo) i koncept drutva (bez-
dravna, federalna zajednica sindikalnih organizaci-
ja) kao fundamentalne, strateke doktrine,
anarhosindikalisti se nalaze pred zadatkom
nja revolucionarne taktike kojom ostvariti svoj
ideal. Na osnovu prikazane kritike socijaldemokrat-
skog parlamentarizma jasno je da, za anarhosindika-
liste, revolucionarna promena ne moe biti posredo-
vana proleterskih predstavni-
ka. Kako je celina drutva pri-
matom baze, tj. procesom proizvodnje, proletari-
jat je, u krajnjoj instanci, najvaniji od koga
zavisi celina drutvene reprodukcije. Za svaku revo-
luciju je presudna promena u sferi proizvodnje a ne
politike - i obliku revolucija
je prethodilo ekonomske prevlasti
Poto bitno radnika nije nji-
hova uloga (tj. njihova
funkcija, onda je i adekvatna forma
revolucionarnog aktivizma, proleterska,
direktna akCija u sferi ekonomije. Na prigovor da
svode totalitet revolucionarne borbe na njene eko-
nomske oblike, anarhosindikalisti odgovaraju ide-
jom generalnog trajka koji, istina, na tlu
ekonomije, ali, kao potpuni slom proi-
zvodnje, zavrava ruenjem svih, pa i sfera
drutva (Slom drave kao zna-
generalnog trajka).
izlaganje ideje generalnog trajka se
potpuno uklapa u okvir anarhosindikali-
argumentacije. On u trajku vidi osnovno
sredstvo direktne akcije, najvaniji oblik proleter-
ske taktike koja je potpuno strukturom
savremenog dmtva (Pr. 14). Razli-
neposredne i krajnje ciljeve proletarijata, Ci-
trajkove shvata kao pripremu
opteg, generalnog trajka koji, obu-
stavu proizvodnje i u celoj zemlji, para-
lie privredni ivot i predstavlja neophodni uslov za
promenu odnosa i unitenje
kapitala u dravi. Kao propagandista,
on ne utemeljuje ideju generalnog trajka u okviru
ire filozofske koncepcije kao to to Sorel sa
teorijom mita (mit - nedeljiv, intuitivno shvat-
ljiv skup tenji i projekata jedne drutvene klase).
opis generalnog frajka predstavlja neku
vrstu scenanja revolucije. On razlikuje tri aspekta
generalnog trajka: (1) (2) eksproprija-
tivni i (3) konstruktivni. Prvim aspektom izraava
se izlazak iz uskih, legalnih okvira sindikalne bor-
be: generalni trajk Je efikasan samo ako je
aktima nasilja radnika prema trajkbreherima,
dravnoj represiji, poslodavcima koji pokuavaju da
ga smire ustupcima, itd. Poto radnici
moraju od iveti za vreme trajka oni i ekspro-
prijacijom materijalnih dobara buroazije prekora-
legalne oblike mirnih, trajkova.
Generalni trajk podrazumeva i eksproprijaciju
sredstava za proizvodnju a, u svom konstruktivnom
aspektu, i organizovanje proizvodnje od strane sa-
mih radnika. Ovaj poslednji apsekt je posebno zna-
- njime se da su sindikati osnov novog
drutva koje se neposredno u toku trajka/revoluci-
17) Krajem 1905. g. bilo je
5.074 radnika
organizovanih II sindikate
II celoj Srbiji. (Prema:


pokret LI Srbzii, 1870-
1918, Nolil, Beograd,
1982, s.121.
18) Svoje iz
borbe je sabrao
II knjizi Iz
programa, Beograd, 1909.
radnitva koje se sukobljava sa interesima kapitala
u fabrikama, seljatvo se neposredno )confrontira sa
predstavnicima dravnog aparata. Propagandni rad
sa seljacima treba zato usmeriti na artikulaciju i
podstrekavanje njihovog nezadovoljstva dravom na
primerima odbijanja poreza,
nepotovanju dravnih uredbi, odbijanja vojne oba-
veze itd., a ne na irenju maglovitih teorija". Dok
gradski proletarijat, generalnim trajkom, paralie
privredni ivot, seoski proletarijat vri opstrukciju
drave i potkopava njenu Otuda se socijali-
zam mora danas oslanjati na seljake koliko i na
radnike: tek kad obe te klase pokrene, tek tada
stati na abe noge svoje. Interesi obeju tih klasa lee
u socijalno; revoluciji, u padu kapitalizma koji ih
podjednako pritiskuje i ugnjetava: taj svoj interes
obe te klase shvatati i II tome lei garan-
tija za pobedu socijalizma (DiS, 99).
Zanimljivo je da nigde eksplicitno ne govori
o poloaju seljaka u drutvu. Poto o uki-
danju privatnog vlasnitva govori uvek podrazume-
industrijsku proizvodnju, nije jasno da li ono
obuhvata i zemljini posed. Na osnovu njegove, do-
sta povrne, kritike teze o koncentraciji zemljinog
poseda i industrijalizaciji poljoprivrede, izgleda da
je on pristalica postojanja malog, pri-
vatnog zemljinog poseda koji
eksploatacije najamne. radne snage. Ovakav stav bi
pre bio posledica uvida da seljacima,
ako se da pomognu stvar revolucije, ne
treba oduzimati samo vlasnitvo, nego
to bi sledio iz koncepcije bu-
drutva.
Opirnost ovoga prikaza ideja se moe
opravdati, pored toga to je o zaboravljenom
autoru, i da njegovo delo predstavlja
najcelovitiju i najkoherentniju verziju anarhosindi-
u Srbiji. Svi ostali sledbenici sin-
ideja u Srbiji (o kojima kasnije biti
vie uglavnom ponavljaju njegove stavove
ili ih predpostavljaju kao teorijski background
sopstvene aktivnosti. Ipak, za procenu
vrednosti ideja
neophodan je i osvrt na njegov rad
u srpskom pokretu, tj. na njegov pokuaj
ostvarenja revolucionarnog projek-
ta.
b) Antimilitarizam i oruani ustanak
e, konstituie na principu samoorganizacije proteta-
ijata kome ne treba drava kao organizator drutve-
!log i privrednog ivota.
Drava, ma koliko u svom proizvodnom temelju
poljuljana generalnim trajkom, ne moe biti samo
!ljim i sruena. Ona na raspolaganju ima snaan
represivni aparat (vojska) kojim moe da intervenie
" ratno stanje, organizuje proizvodnju i
!lormalizuje ivot. Brojnost vojske i moderno naoru-
funje uspeh tradicionalnih oblika
revolucionarne, oruane borbe na barikada-
ma. Proletarijat, koji i deo mo-
nenajamne armije, moe se uspeno suprot-
;taviti vojnoj diktaturi jedino svojom antimilitari-
propagandom i odbijanjem poslu-
inosti : ,>Neredima koje revolucionari budu izazivali
vojsci ona se sasvim onesposobiti za akciju
orotiv naroda (Poj., 21). Priprema revolucije u ka-
;amama je uslov njenog uspeha u fabrikama i na
ulicama.
i<\ntimilitarizam revolucionarnih sindikalista, po Ci-
dezorganizuje aparat dravne represije, ali
ga ne moe u potpunosti unititi. Neprijateljima re-
volucije proletarijat mora suprotstaviti i svoju oru-
anu snagu. pokret mora u svojoj
krajnjoj instanci da dobije karakter narodnog ustan-
ka: proleterska revolucija generalnim traj-
kom, tj. pobunama u proizvodnji; nastavlja se anti-
militarizmom, tj. pobunama u vojsci, a dovrava se
bitkom na ulici, borbom na barikadama. (DiS, 78-

pokret moemo, poput na-
zvati >>narodnim, samo ako on obuhvata veliku ve-
naroda, tj. ako je organizovano radnitvo
najbrojnija socijalna grupa. Ali, Srbija je,
veka, zemlja seljaka - radnitvo u njoj upadljivo
malobrojnu socijalnu grupu. 17) insi-
stiranje na klasnoj, proleterskoj prirodi su-
bjekta revolucije i, istovremeno, pozivanje na na-
rodni ustanak su, bar u Srbiji, u medusobnom pro-
Izlaz iz ove je u proirenju
Posle brzog gas-enJ'a Hleba i slobode CI'cvaric' J' e,
pojma pro/etarijata - proiren, on obuhvata i se-
U n,'lmel'l' da Inedu srpske radnI'ke r,i/sprostiI'e ideJ'e
ljatvo i time, zaista, i legitimnost revo-
revolucionarnog sindikalizma, (14. 1.
lucije biva utemeljena na interesu naroda.
Ovaj iri pojam proletarijata koristi kada 1907.) sa izdavanjem lista borba. On je
govori o perspektivama revolucije u Srbiji, ali ne i bio vlasnik, urednik i pisac ovog ne-
deljnog lista. IR) Pored tekstova koji su trebali da
u izlaganju osnova teorije. Pri
tome, on odbacuje tezu o socijalnom konzervativi- oslobode radnike predrasuda o anarhizmu (RB,
zmu i sitno-sopstveni svesti seljatva u l), u listu su objavljivani izvetaj i 0 napretku sindi-
vidu, pre svega, slovensko i romansko seljatvo (v. pokreta u zapadno-evropskim zemlja-
DiS, 91-95). Cinjenica ekonomske eksploatacije ma, kao i vesti i komentari iz ivota
poloaj seljaka sa poloajem radnika. Je- Srbije. liberalno shvatanje slobode
dina razlika je u tome to se proletarizovanom se- tampe je da u ru-
ljaku , kao i vlasniku malog seoskog po- brici (Stradija) ismejava ne samo srpske so-
sooa, eksploatator ne pojavljuje personificiran u liku cijaldemokratije, i celokupni establi-
kapitaliste II liku drave i grada (a oni. u krajnjoj ment Srbije na sa kraljem. Kritiku socijalde-
. ... . . mokratije je tezom o Markso-
hI11JI, predstavljaju jedno od lica Kapitala). Pa, i na I" . . b' . k V
d I
. d ... k' , d' k vom p aglJatorstvu - preveo .Je 10 JavIo te stove .
me unara nom p anu ... Jll ustn/s I naro I e s- k . P Rk" d' d .
I
, d I' d '-k 'r'k' d .. d er ezova I . amusa u oJlma se tVI' I a Je
p oatISU naro e zem Jora llIC e. ,a o zapa III Jll u- M 't' k . "k .. b" l" K .
stn
"sk' svet ek 'ploat' s" I' d' 'k .. allI est omullIstIc e partIje o Ican paglJat onsl-
J I S I e na uzem Jora llIC u naCIJU, . d k" O .' .. l' . d
tako je i na seljak jedan od tvoraca zapadno-evrop- njige snOVI sOCIJa IZma: osnOVI emo-
skog vika vrednosti, jedan od izvora zapadno- kratIJe 19. veka (1843.)
-evropske dobiti (DiS, 97). Problem borba je bila kratkog veka - poslednji
Dstvarivosti proleterskog internacionalizma,( pri broj je tampan 22. 4. 1907. Izalo je ukupno 17
Dvakvom odnosu industrijskih i brojeva: 15 redovnih i 2 vanredna broja povodom
Ilaroda se ne postavlja za jer, po njemu, trajka u fabrici na Ovaj trajk je
koristi od zapadno-evropskog vika vrednosti bio od velike vanosti za proveru sindika-
imaju jedino kapitalisti. Ali, bitan je da teza i njegov neuspeh je doprineo brzom
"seljaci nisu nita drugo do radnici... koje eksploa- gaenju lista. Masovni trajk radnika na
rie ceo svet (DiS, 97). Za razliku od industrijskog Cukarici, (izazvan nepotovanjem tarifnih ugovora
(c) Seljaci i revolucija
53
19) Vidi: R. Nav. deJa,
s.79.
20) trajk i
pogibija na
Cukarici, Sabrana deja,
tom 1., s.488, Rad,
Beograd, 1975. (U
daljem tekstu: SD, uz
oznaku stranice,
neposredno II tekstu)
21) Radnik, Kragujevac,
27.10.1907.;
novine, Beograd,
1.2.1908. (Podatak
prema: Nav. delo,
s.80)
22) eseji,
Beograd, 1912, s.126.
S4
od strane uprave), se pogodnim za
opteg, revolucionarnog trajka. On je
pozvao radnike da upotrebom sile protiv trajkbre-
hera pa i, ako je to potrebno, ubijanjem poslodavaca
(!) pretvore ovaj trajk u generalni (Kako se vodi
trajk, RB, 25. 2. 1907.) Prema nekim
ma, i P. Sll i podelili nekoliko revol-
vera

Sukob policije koja je titila
trajkbrehere (seljake) i radnika zavrio se pogibi-
jom borba je, u van-
rednom izdanju od 1. 3. 1907., za neuspeh trajka
i izdaju radnika optuila srpsku socijaldemokratiju.
Time je otvorena polemika D. i
K. o revolucionarnog gene-
ralnog trajka u Srbiji. Dok je optuivao
socijaldemokrate za oportunizam i izdaju
je isticao da su anarhisti koji rad-
nicima krvave sukobe a sami tamo ne
da bi se posle borbe javili kao strvinari
da za sve okrive socijalnu demokratiju?'O). Za Tuco-
trajk je, kao poslednje sredstvo pritiska u
borbi za neposredne ciljeve radnitva, revoluciona-
ran i bez granica legaliteta. Nije revo-
lucionarna borba kada se s batinama protiv
oruanih andara, gde lete glave a ginu radnici (SD,
t. 1, 488). anarhiste (iako Ih je svega
trojica u Srbiji) da svojim avanturizmom izazivaju
krizu pokreta u kojoj on gubi- sve to se
teko steklo dugotrajnom borbom, ne
samu ideju generalnog trajka, isticao da
su za njegov uspeh neophodni uslovi koji
u Srbiji jo nisu ispunjeni. Po njemu, generalni
trajk je plodotvoran u situaciji krize razvijenog
drutva, kad vreme da proleta-
rijat oku.iJa sa buroazijom poslednju bitku, tj. kad
radnitvo ima iza sebe iskustvo i snanu partijsku i
sindikalnu organizaciju. Nauka ospo-
sobila je proleterski pokret da shvati: da ostvarenje
drutva ne moe biti kao kad se udari
dlan o dlan, krvavim sukobima i u svako doba. Pro-
letarijat je razumeo: da za ostvarenje toga cilja mora
se i samo dananje drutvo razviti i stvoriti pogodbe
za dolazak novog (SD, I, 489).
Dok. su socijaldemokrati odbacivali taktiku general-
. nog trajka se na nepovoljne okolnosti
koje poslednju bitku, se
gotovo ni ne na problem ostvarivosti sindika-
programa u Srbiji. sindikali-
zam, je uveren da na putu njegovog ostva-
renja u Srbiji kao prepreka stoji jedino, pored pri-
rodnih neprijatelja (drave i kapitala), socijalde-
mokratija koja zavodi revolucionarno radnitvo na
pogrean put partijsko-parlamentarne politike. Izo-
stanak samorefleksije koja treba da situira projekt
radikalne drutvene promene u realni socijalni kon-
tekst pada u ako se istovremeno, kao
kod ovaj metodski zahtev koristi kao
osnov za kritiku ranijih srpskih socijalista. Tako,
npr.
programa Svetozara i drutvenih okolno-
sti koje tom programu nisu bile naklonjene: Mar-
je hteo raditi u Srbiji kao socijalista, ali mu
vreme to nije dozvolilo (SJ,7,-podv.M.S.). Otuda,
po i rascep teorije i prakse Sv.
socijalista po svojim on
je radio u Srbiji kao demokrata, kao radikal (SJ,7).
Bez obzira na ovakve ocene Sv.
upadljivo je da kada je o
sopstvenom projektu, ne razmatra
vreme kao faktor njegove ostvarivosti.
da je kriterijum revolucionarnosti
delatnost a ne teorijsko uverenje, Cicva-
kada je u pitanju njegova sopstvena delatnost
posle neuspenog angaovanja na radikalizaciji rad-
trajkova, na samog sebe ne primenjuje isti
kriterijum. Jer, ako je on 1907.g., kako tvrdi onda-
nja socijaldemokratska tampa,?l) bio optuen i
za veleizdaju zbog zalaganja za republi-
kansko u Srbiji, onda je rascep njegove
teorije i prakse radi-
kalniji nego u Sv. koga on kriti-
kuje.
Posle pomilovanja i izlaska iz zatvora (1908.) Cicva-
odlazi u gde se upoznaje sa savremenom
literaturom. Vrativi se u zemlju, on
u toku 1909-191O.g., pie veliki broj radova iz razli-
oblasti: pored prikazanih
kih, tu su i manji radovi iz filozofije, teorije prava,
teorije evolucije, itd. propagandnu de-
latnost bez stvaranja organizovanih
grupa i uticaja na pokret,
primat borbe radnitva koja, nezavi-
sno od svih ideolokih, filozofskih konstrukcija
krajnjeg ideala, svojom logikom vodi
novom drutvu (DiS,262).
Verovatno evolucijom<, rad-
pokreta u kojoj se, vremenom, ne pokazuju
znaci spontanog ostvarivanja ideala,
tokom 1911.g. menja svoje stanovite.
Tako, on u Aleksandar kao socio-
log i menja shvatanje odnosa socijalizma
i drave. Do tada jasno opredeljen II sporu oko
unitenja ili odumiranja'< drave on se sada nalazi
u dilemi: Neosporno je da je dosadanja drava
bila drava !lasilja i ugnjetavanja; ali, da li se na
osnovu toga drava moe sasvim odbaciti?<??) Osla-
se na Berntajnovu raspravu Socijalno
nje anarhizma sada, posle dugog mere-
nja argumenata jedne i druge strane, smatra da je
strana koja zastupa stav da je i u novom, nekapita-
drutvu neophodna drava blia istini!
(Isto,217) Drava je neophodni instrument dugo-
trajne moralne regeneracije ljudskog roda posle
koje tek biti drutvo bez
organizovane prisile. U pozadini ovog stava
kojim naputa poziciju stoji
pomenuta antropologija koja po-
trebu prinude izvodi iz egoizma ljudske prirode
(Vid.DiS,149).
Sa promenom odnosa prema dravi, sin-
dikalizam se redukuje na taktiku direktne akcije
koja, neutemeljena u teoriji i neogra-
moralitetom i legalitetom, postaje puka teh-
nika osvajanja vlasti. funkcionisanja te vlasti,
kao i njeno razlikovanje spram ranije
koncepta dravnog socijalizma, sada ne
objanjava. Pa i kasniji razvoj se moe
razumeti kao radikalizacija ovog pri-
stupa problemu vlasti; princip efikasnosti zahteva i
opravdava menjanje saveznika u borbi za postizanje,
od svakog sadraja cilja-osvajanja vla-
sti. Sluba<' klasi se, ako ta klasa izneveri
u pogledu preuzimanja vlasti, lako menja
u slubu'< naciji ili njenim predstavnici-
ma.
Ali, ne u razmatranje kasnijeg
razvoja, moemo, na kraju, primeniti njegove
o Sv. i na njega samog: Sav se njegov
sastoji u tome to je ideje koje su drugi otkrili
i formulisali preneo iz inostranstva u Srbiju... On je
bio novinar koji je mnogo ali nije bio sposoban
da savlada i prekuva sav materijal (SJ ,9-10).
(II) DIREK-
v
TASI - Sindi-
opozi-
cija II Srpskoj
socijaldemo-
kratskoj partiji
Nasuprot jedinstvu revolucionarnog sin-
dikalizma koje je posledica usvajanja jedinstvene
teorije revolucije, moemo razlikovati bar tri struje
unutar ovog pokreta ako, za kriterijum podele, uz-
memo odnos prema Marksu. Deo sindikalista, osla-
se na Bakunjinovu argumentaciju, ima izra-
zito odnos prema Marksu i socijaldemokra-
tima-marksistima. i njegovi sledbenici su
predstavnici ovog, naglaeno sindikali-
zma u Srbiji. Drugi tip odnosa prema Marksu u
okviru pokreta moe biti ilustrovan
stavom .Sorela. On je, uz nesmanjenu
prema socijaldemokratiji, novu kolu
pokreta kao sindikalnu i
revolucionarnu.l Revolucionarni sindikalizam je,
za Sorela, povratak Marksovom duhu (Isto, 92),
nasuprot socijaldemokratske dogmatske vernosti
slovu Marksovog originalnu inter-
pretaciju Marksa, (filozofski utemeljenu na Bergso-
nu), Sorel je tvrdio da ... postoji
glavnih postavki mal'ksizma i celine koju daje slika
generalnog trajka (Isto, 91). I na kraju, deo sindi-
kalista zauzima stav nezainteresovanosti i ignoran-
cije spram Marksa: revolucionarni sindikalizam
nema potrebe za teorijskim utemeljenjem - on je
samodovoljan, pokret koji je nezavisan od
(pa, i od anarhizma).
Dakle, jedan deo pokreta, po sop-
stvenom razumevanju, predstavlja interpretaciju i
primenu Marksove teorije u skladu sa
drutvenim prilikama ovoga veka. Tezu
da shvatanje socijalizma nije nita
drugo do svesna primena doktrine u
praktici... nalazimo i tekstu Sergia Panuncia, Sin-
socijalizam ili individuacija soc{;alizma,
koji je preveden i objavljen 1906. god. u beograd-
skom ivot.2 od shvatanja mar-
skizma kao doktrine (Sorel) i filozo-
fije prakse (Labriola) Panuncio da marksi-
zam nalazi svoju potvrdu i svoj istorijski
ekvivalent jedino u sindikaJizmu.3 Nasuprot ne-
dogmatizmu koji, pred
zavrava u parlamentarnom reformi-
zmu, revolucionarni sindikalizam je, savremenom
stupnju razvoja drutva adekvatno otelo-
tvorenje Marksove ideje klasne borbe. O trajku
kao metodu klasne borbe proleta-
rijata pisao je Panuncijev prevodilac Nedeljko Divac
u 0 vanosti trajkova koji je, ob-
javljen u ivot.4 On, u skladu sa idejama
sindikalizma, u trjaku, kao osnovnom i
nijem borbenom metodu, ne vidi samo sredstvo
ostvarivanja neposrednih interesa radnitva i
sredstvo realizovanja krajnjeg ideala revolucije-ko-
drutva (,526). Ako se ima u vidu
Panunicijev tekst kao opti okvir (koncepcija sindi-
socijalizma) i shvatanje trajka
kao borbenog metoda te koncepcije, onda se moe
da Divac, iako deli uverenje
o primarnosti direktne akcije na tlu ekonomije,
ne zasniva svoju teoriju revolucije (generalni trajk)
na eksplicitno stavovima.
stavove je zastupao i sarad-
nik u sindikalnim organizacijama,5 kasniji komuni-
mladi Sima u U
je i snaga sindikata? koji je objavljenu kragu-
listu Radnik (26.7.1908.).6 Po Markovi-
revolucija je krajnji cilj i
uzvieni zadatak koji je istorijski drutveni razvitak
namenio revolucionarnim sindikati-
ma (R,s.2). je objavljen u partijskim novi-
nama ali se u njemu ne pominje uloga partije u
ostvarenju krajnjeg cilja, iako je kao i
Divac, bio njen Oko njih dvojice formira se i
deluje (1906-1912) direktaka opozicija koja, zala-
se za direktnu akciju radnitva i se
sa partijskim vodstvom u pogledu pitanja nezavisno-
sti sindikata, jedinstva pokreta i ustrojstva partije,
nije radikalno negirala borbe i sam
princip partijskog organizovanja.
Pojava ideja unutar Partije, a naro-
prihvatanje tih ideja od strane
pojedinih partijskih organizacija (npr. Kragujevac),
kao i od strane sindikalnih u Glavnom
kom savezu V.Knee-
podstakla je partijsku upravu na otru kritiku
kadrovskom Tako, u
kim novinama (29.7.1908.) nalazimo
osvrt na tekst u kome pisac osvrta,
upozorava redakciju Radnika J> .. da
pazi da se u gnezdo ne poturaju ubu-
jajca, tj. da neko ne potura svoje
misli u partijsku tampu
(SD,t.II,213). U svom odgovoru, redakcija Radni-
ka da ona stoji iza objavljenog koji je
pa je zato i pu-
ten,7 a zamera ton koji
je neprimeren diskusiji drugovima i teti
ugledu Partije. U istom broju redakcija je tampala
i Kako svoje sindikate? u ko-
jem seponavljaju napadnute teze iz teksta S.Marko-
Cvrst stav redakcije Radnika je doveo do
vanredne skuptine partijske organiza-
cije na kojoj je, uz partijskih funkcionera iz
Beograda, izabrana nova redakcija i lokalna partij-
ska uprava.
Prodoru ideja u Glavni sa-
vez u se rezoluciji 1909. radnici pozivaju na
odricanje dunosti prema dravi ukoliko se ne pri-
hvate njihovi zahtevi, se suprotstavljao kao
izrazu taktike koja, S
obzirom na objektivne uslove borbe u Srbiji, ne
moe pozitivno uticati na poboljanje poloaja rad-
nitva (SD,t.II,361-368). Direktakom zahtevu za
autonomijom sindikata je na IX Kongresu partije
(29-30.V 1911) odgovoreno tezom da su sindikati,
ako ne po organizaciji, a ono po ideji, sastavni deo
socijaldemokratije (SD,t. V,113). O jedinstvu rad-
pokreta i unutarpartijskim odnosima
je polemika i 1909.g., podstaknuta predloenom sta-
tutarnom partijskom odredbom po kojoj svaki
partije koji namerava da izdaje novine ili
mora za to imati dozvolu Glavne partijske uprave.
Protivljenje direktaa ovoj odredbi D. je
kao posledicu uticaja principa
individualne slobode ideju centraliza-
cije kao neophodnog uslova za partije i nje-
nog uticaja. Protivnik dravnog centralizma, Tuco-
je, istovremeno, bio zagovornik centralizovanog
ustrojstva pokreta: Mi nerado gledamo
centralizatorske tendencije moderne drave... Na-
l) G.Sorel, Revolucija i
nasilje. Globus, Zagreb,
1980., s.82.
2) ivot, vlasnik i urednik

Beograd, 7,8,9/1906.
3) Isto, br.9/l906, 5.580.
4) Isto, br. 9/1906.
jj N.Divac, Povodom
jednog o
D. Tucovit'u, KIljitevIlost,
Beograd, 10/1957, s.383.
6) Kao i u tekstu:
radni dan,
Socijalist, 1.5.1908.Bgd.
7) Radnik, Kragujevac,
6.9.1908. s.2.
N.Divac, nav.
Knjiievnost, 10/1957,
5.382.
55
l) Radni narod, Organ
revolucionarnih
sindikalista, izlazi svake
subote, vlasnik i od.
urednik Petar
Beograd. je mali
broj primeraka lista.
Nama su bili dostupni
brojevi: 1(1.1 1911.);
2(9.1); 3-4(23.1); te .
br.2,g.1I, od 25.III 1912.
2) Nav.deJo, s.92.
56
protiv, mi iz dana u dan sve potrebu
za jednim, jednostavnim, organizovanim, centralizo-
vanim, nikako decentralizovanim pokre-
tom" (SD,t.II,446). Zalaganje za nezavisnost sindi-
kata u odnosu na partiju kao i za autonomiju
partijskih organizacija je bilo, po protivno
interesima pokreta ili ga je, dovodilo u opasnost
potpune propasti: ... ta autonomija bi za 24 sata
upropastila celu partiju!" (SD,t.V,l1S).
U svojoj kritici direktaa" je ukazao na
njihovog stanovita: oni su, naime, za-
govornici ideja i, is'ovremeno, pri-
padnici partije kojoj dosledni sindikalisti rad-
karakter. Sve tlok su samo isticali pri-
mat ekonomskih oblika borbe, teili reafirmaciji tih
oblika i jakim, nezavisnim sindikatima, direktai,(,
poto nisu negirali potrebu i svrhovitost
partijske aktivnosti, nisu ni sopstveni poloaj sma-
trali Sindikalizam direktaa
se sastojao u tome' to su, kako je za samog sebe sa
pedesetogodinje distance odredio N. Divac, .. .sin-
dikalne organizacije smatrali kao osnovne
i prirodne klasne organizacije najamnih radnika,S)
Ali, u sukobu sa partijskim vodstvom koje je u svo-
joj kritici insistiralo na pret-
postavkama direktake opozicije" pomenuto proti-
je postajalo sve zaotrenije i jasnije. Deo
opozicije se radikalizovao i, napustivi partiju, udru-
io u male grupe sa eksplicitno
kim programom. Drugi, kao npr. S. su
napustili uverenja i stekli nova. Deo
direktaa je bio disidentske Na-
rodne stranke(, koja sa sindikalizrnom
nema dodirnih i je kratak ivot
prekinut ratom (1914.). U svakom posle
vanrednog kongresa 1912.g. u srpskoj socijaldemo-
kratiji vie ne postoji unutarpartijska, direktaka
opozicija,
(III) ANARH0-
SINDIKALI-

GRUPE
U SRBIJI
1. Klub revolucionarnih sindikalista
Okupljanjem direktaa" koji su napustili Socijalde-
mokratsku partiju ili su iz nje (P. Stanko-
M. V. i ljudi koji su bili pod
uticajem (P. nastao je,
19l1.g., Klub revolucionarnih sindikalista, Radi
irenja ideja, Klub
je, kao svoj organ, izdavao nedeljne novine
Radni narod". l)
U uvodniku prvog broja Radnog naroda ukazuje
se na razliku Iegalnog, drtavnog socijali-
zma socijaldemokratije i revolucionarnog sindikali-
zma, te se da se srpska klasa nije
htela niti mogla zadovoljiti rezultatima postignutim
upotrebom legalnog ili dravnog metoda je, sve
vie, stala naginjati upotrebi revolucionarnog, sindi-
metoda (RN,b. l). U artikulaciji instin-
ktivnih tenji klase, putem
sistematske propagande, redakcija vidi svoj
osnovni zadatak. U ostvarenju tog zadatka redakcija
se oslanja na K. kao svog prethodnika i
uzda se u svih onih kojima lee na srcu
interesi radnog naroda i koji imaju do-
voljno hrabrosti da se za te interese zaloe delom,
tj. revolucijom (RN,b. 1). Kluba su name-
ravali da pokrenu biblioteku u ko-
joj bi tampali broure o pitanjima iz oblasti sindi-
kalizma, socijalizma i anarhizma<(, U Radnom na-
rodu (br.3-4, od 23.r 1911.) je objavljen ambiciC1-
zan plan koji je obuhvatio broure Baku-
njina, E. Puea, G. Ervea, P. Delsala. Izgleda da
ovaj plan nije bio realizovan - ne postoje, koliko je
nama poznato, bibliografski podaci o tampanju
ovih broura. U prilog tome govori i da se
one ne navode ni u oglasu kojim se,
primerku Radnog naroda iz 1912.g.,
radnicima literatura na srpskom jezi-
ku.
U teorijskom pogledu, Kluba su bili bliski
K. - njihov revolucionarni sindikalizam
je bio u prvom redu, kritikom socijaldemo-
kratije. Insistirali su na tezi da se proletarijat mora
organizovati, van sviju partija i nezavisno od sviju
partija, u sindikate koji biti zasnovani na princi-
pima ,mlidarnosti, autonomije, slobodne inicijative
i federalizma (RN,b.l). Potvrdu uspenosti tako
organizovane klase, kao i efikasnosti direk-
tne akcije (trajka, sabotae) Kluba su nala-
zili u uspesima sindikalizma o kojima
su pisali tl Radnom narodu. shvatanja
Bakunjina i Reklija, oni su u njima traili teorijsko
utemeljenje za svoje stavove pa je, tako, po njima,
i Bakunjin bio prvi revolucionarnog sin-
dikalizma (RN,b.2).
Svoju propagandnu aktivnost Kluba su naro-
razvili pred odravanje VI Kongresa Glavnog
saveza (31.V - 2.VI 1911.) u nadi da mogu
uticati na sindikalnog pokreta u Srbiji.
Zalagali su se protiv apsolutizma, so-
cijaldemokratije za federalno ustrojstvo sindikata.
Opiran izvjetaj o kongresu panskih sindikata,
tampan u Radnom narodu trebalo je da poslui
kao uzor za rad kongresa u Beogradu.
Ali, kongres se, u svojoj rezoluciji, izjasnio za cen-
princip organizacije sindikata i prihvatio
patronat socijaldemokratske partije.
Ostavi izolovan, Klub se raspao, a Radni narod
je prestao redovno da izlazi da bi se, istina, u 1912.g.
jo nekoliko puta pojavio pod urednitvom starog
anarhiste Petra List je tada izlazio nere-
dovno, (po potrebi), a u zaglavlju je bio
kao organ anarhista-sindik;l1ista. U nama dostup-
nom broju od 2S.III 1912.g. (br.2), list je pozvao
na bojkot parlamentarnih izbora. Prema R.
to je bio poslednji pokuaj anarhista da se organi-
zuJu i da na razvoj pokreta u Srbiji...
Posle izbora 1912.g. prestala je svaka
aktivnost i anarhisti se nisu vie okupi-
li.,?)
2. Grupa oko Komune - Sindikat
slobodnih radnika
Pre osnivanja Kluba revolucionarnih sindikalista,
tl Beogradu je, 1908. godine, formirana anarhosindi-
grupa koja je 1. maja 1910. sa
izdavanjem svoga lista - Komune. Grupa je na-
stala posle istupanja jednog broja radnika, zbog su-
koba sa Glavnom partijskom upravom, iz
Socijaldemokratske partije. Povod za sukob je bio
zahtev Milana i dvojice drugova da im se
odobri osnivanje biblioteke koja bi,
organizaciono, bila nezavisna od optin-
ske partijske biblioteke. Odbijanje partijske uprave
da odobri pravila ove nezavisne, nove biblioteke
(jer je u njima videla tenje), iza-
zvalo je M. i drugove koji su hteli slobodno
i samostalno da rade, da se odvoje od partije i ljudi
koji nemaju sa radnicima
(K,b.2). Stvorivi kutak u
stanu, partijski disidenti su propagandnu
akciju za organizovanje radnika u sindikate, za nji-
hovo od partije i za njihovu samostalnu
i revolucionarnu borbu (K,b.2). Njihovi pokuaji
da uzmu na zborovima radnika i u trajkovi-
ma, radnike na direktnu akciju,
su se, na radost tampe, zavravali
sa organizovanim radnitvom.
3
)
Komuna, Organ anarhista-komunista je da
izlazi 1. maja 1910. g. Vlasnik i odgovorni urednik
je bio Stevan a najrevnosniji i sa-
radnik, Milan (do smrti, 1911). Do broja 5.
(10.IX 1910) list je izlazio bez oznake cene, na
osnovu solidarnosti, tj. dobrovoljnih priloga simpa-
tizera. U prvoj godini (do 18.IV 1911) izalo je 13
brojeva Komune, a iz druge godine izlaenja
vano je jo 3 broja.
4
) U uvodniku prvog broja redak-
cija, kao svoj cilj slobodnu komunu... u kojoj
biti mesta ni kasarnama, ni sudovima, ni tam-
nicama, gde biti ni eksploatatora ni eksplo8ti-
sanih, ni stareina ni (K,b.l). Iako se
deklariu kao anarho-komunisti, saradnici Ko-
mune su, po svom shvatanju drutva a jo
vie po svojoj teoriji revolucije, anarhosindi-
kalisti. Komuna je, za njih, slobodno drutvo, gde
samostalni sindikati rukovoditi celokupnom proi-
zvodnjom, uzevi u svoje ruke sve stanove i fabrike,
zavode i radionice, zemlju i druga prirodna bogat-
stva (K,b.l). broj tekstova u Komuni je
razmatranju i popularisanju
kih tema: generalni trajk, nezavisnost sindikata,
militarizam i, kritika socijaldemokratije.
Veliki deo lista je bio zbivanja u
pokretu. Zanim-
ljivo je da Komuna ne pominje i njegove
knjige, kao ni postojanje lista Radni narod sa
kojim je jedno vreme 1911.) istovremeno
izlazila. U jednom od brojeva Komu.ne
nalazimo izjavu redakcije da Petra (po-
minjanog Kluba revolucionarnih sindikali-
sta), ... ne smatra za druga... zbog njegovih sumnji-
vih veza sa policijom" (K,b.5,s.8). Istovremeno,
Komuna je uspostavljala veze sa
grupama Srba u inostranstvu. Tako, Komuna pre-
svojim revolucionarni proleter-
ski list Volju, list koji su izdavali Srbi u Americi.
Jedan od najvrednijih saradnika Komune je bio
Nikolaj Ragdaev, Rus koji je, sa jo dvojicom suna-
rodnika, L910.g. boravio u Beogradu i odrao neko-
liko predavanja iz oblasti socijalizma. Povodom
njegovog proterivanja iz Srbije Komuna je obja-
vila u kome se upozorava policija .. . da revo-
lucionarna mrnja... mora jednom eksplodirati
(K,b.3). Ali, najtenju suradnju grupa oko Komu-
ne je ostvarila sa pokretom Srba u
Vojvodini koji je vodio Krsta Iskruljev. Ne
u istoriografski prikaz ove saradnje
5
), treba
osnivanje Sindikata slobodnih radnika (u Budim-
peti, 1911.g.) koji je trebao da ujedini anarhosindi-
kaliste na teritoriji Srbije i Vojvodine. Cilj novoo-
snovanog sindikata je da vodi borbu za popravku
poloaja danas i za
u a njegov propagandni organ je Ko-
muna.6) Radi omasovljavanja novog sindikata,
u njemu nije bilo na radnike
koji su po svom uverenju
su mogli biti i radnici koji su organizovani u neki
od nerevolucionarnih sindikata. Uprava Sindikata
slobodnih radnika nema nikakve vlasti - ona je
prost odbor koji izvrava naloge
i reenja konferencija i skuptina (K,b.2,gII,s.8).
Smrt Milana uz K. Iskruljeva, naj istaknuti-
jeg novog sindikata, kao i neuspeh u omasov-
ljavanju sindikata koji je neuspehom anar-
hosindikalista na kongresu Glavnog sa-
veza - sve to je delovalo na pasivizaciju i rasturanje
grupe oko Komune. Uprkos da ova
grupa predstavlja anarhosindikali-
organizaciju u Srbiji, je da ona nije
imala uticaj na razvoj pokreta i da
je, u teorijskom pogledu, ostala u granicama popu-
larizacije
3) Vid. pisanje samostalnog
Odjeka - Socijalizam
na i delu (2. V 1912).
4) Po Prilog
biografiji... , nekoliko
brojeva je izalo i 1912.g.
Nama su bila dostupna,
ukupno, 9 brojeva
Komune.
5) Vid. A.Lebl, Prilog
pitanju veza Vojvodine i
partijske
opozicije 1908-19J3.,
Zbornik Mat.Slpske, Novi
Sad, 1961.
h) Program Sindikata
slobodnih radnika,
Komuna, b.2,g.II,
5.8,1911.
57