Anda di halaman 1dari 7

Pripremni kamp - Avala, 18-24. mart 2014.

Zadaci za samostalan rad


(pripremio Duxan uki ) Pokuxao sam, verovatno neuspexno, da unutar svake oblasti sortiram zadatke od lakxih ka te im. Radite ih sami (ali ne na qasovima) i probajte xto vixe razliqitih zadataka, bez predrasuda o sebi, meni ili zadacima. U nedeu i ponedeak proverava u koliko je ko od vas rexio. Lepo se zabavite.

Algebra 1. Definiximo niz sa x1 =


1 2

i xn+1 = 1 x1 x2 xn za n

1. Dokazati da je x100 > 0, 99.

2. Na i sve funkcije f : R R takve da za sve x, y R va i f (f (x) + y ) = 2x + f (f (y ) x). 3. Ako su 0 < a < b < c realni brojevi i k > 1, dokazati da je ak b + bk c + ck a < abk + bck + cak . 4. Ako su a, b, c pozitivni brojevi i a + b + c = 3, dokazati da va i a2 (b + 1) b2 (c + 1) c2 (a + 1) + + 2. ab + a + b bc + b + c ca + c + a 5. Na i sve funkcije f : Q Q takve da je f (x + f (y + f (z ))) = y + f (x + z ) za sve x, y, z Q. 6. Kubni polinom oblika x3 + px + q sa celim koeficijentima ima tri razliqita iracionalna korena x1 , x2 i x3 . Odrediti najmau mogu u vrednost zbira |x1 | + |x2 | + |x3 |. 7. Dati su prirodni brojevi m i n, pri qemu 2 | m. Dokazati da za svaki polinom P (x) sa realnim koeficijentima stepena m postoji polinom Q(x) sa realnim koeficijentima stepena n takav da je polinom Q(P (x)) deiv sa Q(x) ako i samo ako je n parno. 8. Dat je prirodan broj n nejednakost 2. Dokazati da za sve realne brojeve a1 < a2 < < a2n va i n1 ai aj < (a1 + a2 + + a2n )2 . 4n i<j
2|ij

Geometrija 9. Upisani krug tangentnog petougla ABCDE dodiruje stranicu BC u K . Ako je AB = BC = CD, dokazati da je EKB = 90 . 10. U tetivnom petouglu ABCDE je AB = BC i CD = DE . Du i AD i BE se seku u P , a du BD seqe CA i CE u Q i T , redom. Dokazati da je trougao P QT jednakokraki. 11. Krug sa centrom I dodiruje stranice BC, CA i AB trougla ABC u taqkama D, E, F , redom. Te ixna du iz temena A seqe EF u K . Dokazati da K le i na pravoj DI . 12. Dat je trapez ABCD sa AB CD. Ako su R1 i R2 polupreqnici opisanih krugova trouglova ACD i BCD, dokazati da je 4R1 R2 AB 2 . 13. Taqka D na stranici AC trougla ABC je takva da je BD = AC . Taqka F unutar trougla 1 je takva da je ACF = 2 ADB i CAF = 1 2 CDB . Prava BF seqe AC u E . Dokazati da je AD = CE . 14. Neka je P proizvona taqka u unutraxosti oxtrouglog trougla ABC , a A1 , B1 , C1 redom taqke simetriqne taqki P u odnosu na stranice BC, CA, AB . Dokazati da te ixte trougla A1 B1 C1 le i unutar trougla ABC . 15. U nejednakokrakom trouglu ABC , upisani krug sa centrom I dodiruje stranice BC, CA, AB redom u taqkama A1 , B1 , C1 . Taqka M je sredixte du i B1 C1 . Prava AA1 ponovo seqe u A2 , a A1 M i A2 M ponovo seku u P i Q. Dokazati da su taqke A, P i Q kolinearne. 16. Kroz presek dijagonala konveksnog qetvorougla povuqena je proizvona prava. Dokazati da du ina dela prave unutar qetvorougla nije ve a od du ine bar jedne egove dijagonale.

Kombinatorika 17. Na ostrvu ivi 100 la ova i 100 poxteaqina. Svako ima bar jednog druga. Poxteaqine nikad ne la u, a la ovi uvek la u. Jednog dana, 100 itea ostrva je reklo svi moji drugovi su la ovi a ostalih 100 svi moji drugovi su poxteaqine. Koliko najmae mo e biti parova drugova, od kojih je jedan la ov, a drugi poxteaqina? 18. Na sastanku komisije za SMO, 40 qlanova komisije bira prvi zadatak za SMO sa spiska od 30 zadataka. Dogovorili su se da bude izabran zadatak koji ume da rexi bar polovina qlanova komisije, ali ne svi. Ispostavilo se da je svaki qlan komisije rexio taqno 26 zadataka, pri qemu nikoja dva nisu rexila isti skup zadataka. Dokazati da oni mogu na i odgovaraju i zadatak. 19. Na i sve prirodne brojeve n za koje se kvadrat stranice n mo e ise i na kvadrate stranica 2 i 3.
20. Konveksan mnogougao M se slika u sebe pri rotaciji za 90 . Dokazati da postoje dva kruga sa odnosom polupreqnika 2 takva da je jedan sadr an u mnogouglu M, a drugi sadr i M.

21. U Puerto Paranoji operixe 16 tajnih agenata, od kojih svaki prati bar jednog od ostalih, ali nikoja dvojica ne prate jedan drugog. Poznato je da se ma kojih 10 agenata mo e pore ati u niz tako da prvi prati drugog, drugi prati tre eg, itd, i deseti prati prvog. Dokazati da i ma kojih 11 agenata mogu da se ovako pore aju u niz. 22. Deqaci i devojqice, kojih je ukupno n2 , raspore eni su u kvadrat n n. Za svaku vrstu ili kolonu, kao i za svaku od 2(2n 1) dijagonala, znamo koliko u oj ima devojqica. Za koje n su nam ovi podaci uvek dovoni da odredimo pozicije svih devojqica? Za koje pozicije mo emo uvek sa sigurnox u re i da li su na ima devojqice ili deqaci? 23. Skup svih dijagonala pravilnog (4n + 3)-ugla (n N) podeen je na k (disjunktnih) podskupova S1 , S2 , . . . , Sk tako da, za sve 1 < i < j < k, bar jedna dijagonala u Si seqe bar jednu dijagonalu u Sj (u unutraxoj taqki). Odrediti najve e mogu e k . 24. Dat je prirodan broj n. Dokazati da se skup {1, 2, . . . , n} mo e podeliti na m (disjunktnih) podskupova sa jednakim zbirovima elemenata ako i samo ako je m delilac broja n(n+1) ne ve i od n+1 2 2 . Teorija brojeva 25. Dat je 25-cifren broj bez devetki u decimalnom zapisu. Dokazati da mo emo da uve amo dve egove jednake cifre za 1 tako da dobijemo broj koji nije deiv sa 7. 26. Prirodni brojevi x, y > 1 su takvi da je x2 + xy y potpun kvadrat. Dokazati da je x + y + 1 slo en broj. 27. Prirodni brojevi a, b, c, d i n su takvi da va i a + c < n i a c 1 b + d < 1 n3 .
a b

c d

< 1. Dokazati da je

28. Dokazati da za svako < 4 3 postoje racionalan broj r > i iracionalan broj x takvi da su x2 rx i x3 rx racionalni. 29. Odrediti sve proste brojeve p i q za koje je pq+1 + q p+1 potpun kvadrat. 30. Prirodni brojevi n, m, k su takvi da su brojevi 5n 2 i 2k 5 deivi sa 5m 2m . Dokazati da su n i m uzajamno prosti. 31. Dat je prirodan broj n > 1. Odrediti najve e m za koje je mogu e izabrati n brojeva iz skupa {1, 2, . . . , 2n} tako da je NZS svaka dva ve i ili jednak m. 32. Dokazati da za svako n N postoje prirodni brojevi a1 < a2 < < an takvi da je (a1 ) > (a2 ) > > (an ).

Rexea
1. Imamo 1 xn+1 = xn (x1 x2 xn1 ) = xn (1 xn ), dakle xn+1 = f (xn ), gde je f (x) = x2 x + 1. n Dokazujemo indukcijom po n da je xn n+1 . To va i za n = 1; pretpostavimo da va i 1 2 3 n za n. Funkcija f (x) = (x 2 ) + 4 je rastu a na [ 1 f ( n+1 )= 2 , ), pa je xn+1 = f (xn ) n 1 n+1 100 1 n2 +2n+1 > 1 n+2 = n+2 , xto je kraj dokaza. U naxem sluqaju, x100 101 > 0, 99. 2. Primetimo da je funkcija f na. Zaista, zamena y = f (x) daje f (f (f (x)) x) = f (0) 2x, xto uzima sve realne vrednosti. Konkretno, postoji c za koje f (c) = 0. Zamenom x = c u polaznu jednaqinu dobijamo f (y ) = 2c + f (f (y ) c). Kako z = f (y ) c uzima sve realne vrednosti, sledi f (z ) = z c za sve z R. Ovakva funkcija zadovoava polaznu jednaqinu: f (f (x)+ y ) = 2x + f (f (y ) x) = x + y + 2c. 3. Tra ena nejednakost je ekvivalentna sa (ck bk )(ba) > (bk ak )(cb), tj. sa Pritom je
ck bk cb

> kbk1 , jer je to ekvivalentno sa ck + (k 1)bk > kbk1 c xto va i po


bk ak ba

ck bk cb

>

bk ak ba .

te inskoj AG nejednakosti; analogno je


f (b)f (a) ba

< kbk1 .
f (c)f (b) cb

Napomena. Po teoremi o sredoj vrednosti za funkciju f (x) = xk ,


a2 (b+1) ab ab+a+b = a ab+a+b . 2 (b+1) a+b+1 8ab1 , tj. a . 9 ab+a+b 9

= f (1 ) i

k1 k 1 = f (2 ) za neke a < 2 < b < 1 < c. Onda je f (1 ) = k1 > f (2 ) = k2 .

4. Napiximo
3 ab 3

Po nejednakosti izme u sredina je

ab ab+a+b

ab 3 2 2 a b

Sabiraem sa dvema analognim jednakostima dobijamo tra enu. Jednakost va i samo za a = b = c = 1. 5. Zamenom x = z = 0 u polaznu jednaqinu () dobijamo f (f (y + f (0))) = y + f (0), tj. f (f (x)) = x za sve x; odavde sledi da je f iektivna, pa iz f (x + f (y + f (z ))) = f (z + f (y + f (x))) = y + f (x + z ) sledi x + f (y + f (z )) = z + f (y + f (x)). Odavde zamenom z sa f (z ) dobijamo f (y + z ) = f (z ) + f (y + f (x)) x. Za x = b = f (0) ova jednakost se svodi na f (y + z ) = f (y ) + f (z ) b. Sledi da je funkcija g (t) = f (t) b aditivna (tj. g (y + z ) = g (y ) + g (z )), pa je g (t) = at za neku konstantu k , tj. f (t) = at + b. Ubacivaem u () dobijamo a = 1 i b = 0, tj. f (x) = x, xto jeste rexee. Napomena. Funkcionalna jednaqina g (y + z ) = g (y ) + g (z ) se zove Koxijeva. ena jedina rexea na Q su oblika g (x) = ax, ali na R ima i nelinearna (kraje diva) rexea. 6. Ako polinom P (x) = x3 + px + q ima tri realne nule, onda P (x) = 3x2 + p ima realne nule izme u kojih je bar jedna nula polinoma P . Nule polinoma P su p 3 . Dakle, p p 4p3 3 2 p < 0 i P ( 3 )P ( 3 ) < 0, xto se svodi na 4p + 27q < 0, tj. |q | < 27 . Neka su r1 < r2 < r3 nule polinoma P . Va i r1 + r2 + r3 = 0, pa zamenom polinoma P (x) sa P (x) po potrebi mo emo da smatramo da je q < 0 i r1 < r2 < 0 < r3 . Tada je |r1 | + |r2 | + |r3 | = 2r3 . Tra imo najmau mogu u vrednost 2r3 . Kao prvo, P (1) = 1+ p + q < 0, pa je r3 > 1. Pretpostavimo da je r3 < 2, tj. 8 + 2p + q > 0. Uz uslov 4p3 + 27q 2 < 0, jedine mogu nosti su polinomi x3 2x 1 i x3 3x 1, od kojih prvi otpada jer ima nulu 1. U drugom sluqaju je 2r3 = 4 cos 9. Napomena. Izraz 4p3 27q 2 = (r1 r2 )2 (r1 r3 )2 (r2 r3 )2 je diskriminanta polinoma P . 7. Stavimo P (x) = xm + x + 1. Pretpostavimo da je deg Q = n neparno. Polinom Q ima bar jednu realnu nulu. Neka je Q(x) = (x a1 ) (x ak )R(x), gde su a1 a2 ak realni, a polinom R(x) nema realnih nula. Tada je Q(P (a1 )) = (P (a1 ) a1 ) (P (a1 ) ak )R(P (a1 )) = 0 jer je P (a1 ) > a1 ai i R(P (a1 )) = 0. Dakle, Q(P (x)) nije deivo sa x a1 , a samim tim ni sa Q(x). Ostaje da poka emo da za parno n polinom Q(x) postoji. Ako P (x) x ima realnu nulu a, dovono je uzeti Q(x) = (x a)n . Ako P (x) x nema realnih nula, posmatrajmo dve egove kompleksne nule a i a i uzmimo Q(x) = ((x a)(x a ))n/2 R[x].

8. Posmatrajmo polinom P (x) = (x a1 )(x a3 ) (x a2n1 ) + (x a2 )(x a4 ) (x a2n ). Sve egove nule su realne i razliqite jer je P (a2n ) > 0 > P (a2n2 ) < 0 < P (a2n4 ) > . 2n n Oznaqimo te nule i=1 ai = 2 j =1 bj i sa b1 , b2 , . . . , bn . Po Vijetovim formulama je i<j,2|ij ai aj = 2 i<j bi bj . Nejednakost izme u kvadratne i aritmetiqke sredine daje n1 2 i<j bi bj < 2n ( i bi ) , odakle sledi tvr ee. 9. Neka je O centar kruga, a J, L, M, N redom dodirne taqke sa AB, CD, DE, EA. Iz uslova zadatka sledi AN = AJ = CK = CL i BJ = BK = DL = DM , odakle je AN OJ = CKOL i BJOK = DLOM . Kako je jox i EOM = EON , imamo EOK = EON + N OJ + JOK = EOM + LOK + M OL, odakle je EOK = 180 , tj. EO BC . 10. Iz P ET = BEC = ADB = P T C sledi da su taqke P, E, D, T na krugu, pa je P ED = BED. Analogno je P QT = BAD = BED, pa je P Q = P T . PTQ =

11. Neka DI seqe EF u K i neka prava kroz K paralelna sa BC seqe AB u B i AC u C . Taqke F, B , I, K su na krugu nad preqnikom IB , pa je B IK = AF K . Analogno je C IK = AEK = AF K . Sledi da su trouglovi B IK i C IK podudarni, pa je B K = C K . To znaqi da K le i na te ixnoj du i kroz A, pa je K K . 12. Polupreqnik opisanog kruga XY Z oznaqavamo sa RXY Z . Imamo 2RACD = sin AC ADC i 2RBCD = sin BD , pa je BCD AC BD AC BD 4RACD RBCD = = = 4RABC RABD < AB 2 sin ADC sin BCD sin ABC sin BAD jer su 2RABC , 2RABD AB .
1 13. Iz ACF + CAF = 1 AF C = 90 . Neka je G taqka 2 ADB + 2 CDB = 90 dobijamo simetriqna taqki A u odnosu na F . Tada je ACG = 2 ACF = ADB , pa je CG BD. Tako e je CG = AC = BD, pa je BDCG paralelogram i BG = CD. Sada su trouglovi AF E i GF B podudarni jer imaju jednake uglove i AF = F G. Odavde je AE = BG = CD, tj. AD = CE .

14. Oznaqimo sa A , B , C redom projekcije P na BC, CA, AB , a sa A2 , B2 , C2 redom sredixta du i B1 C1 , C1 A1 , A1 B1 . Kako je B A2 P C1 AC i analogno C A2 AB , taqka A2 je ortocentar trougla AB C . Pritom je trougao AB C oxtrougli ( AB C < AB P = 90 itd.) pa je A2 u egovoj unutraxosti. Dakle, A2 je unutar trougla ABC ; analogno su i B2 i C2 unutar ABC , a te ixte trougla A1 B1 C1 je unutar trougla A2 B2 C2 .
2 = AA1 AA2 , taqke M, I, A1 i A2 su na istom krugu, pa je QM I = 15. Kako je AM AI = AB1 IA1 A2 = IA2 A1 = IM A1 . Sledi da su prave A2 Q i P A1 simetriqne u odnosu na AI , pa je i prava P Q simetriqna pravoj A2 A1 i prolazi kroz A.

Napomena. Tvr ee va i i ako je M proizvona taqka na B1 C1 . Zaista, ako AP seqe u Q , onda se prave A1 P i A2 Q seku na polari taqke A = P Q A1 A2 u odnosu na , a to je bax prava B1 C1 , pa je Q Q. 16. Neka prava kroz presek O dijagonala AC i BD qetvorougla ABCD seqe AB u X i CD u Y . Oznaqimo AOX = COY = i BOX = DOY = . Imamo SAOX = 1 2 OA OX sin , 1 SBOX = 1 2 OB OX sin i SAOB = SAOX + SBOX = 2 OA OB sin( + ), odakle dobijamo OA OB sin( + ) OA OB (sin + sin ) OA sin + OB sin OX = . OA sin + OB sin OA sin + OB sin sin + sin OC sin +OD sin AC sin +BD sin Sliqno va i OY , pa je XY max{AC, BD}. sin +sin sin +sin 17. Ako je bar 50 poxteaqina reklo svi moji drugovi su la ovi, onda imamo bar 50 tra enih parova. U suprotnom, 50 la ova je reklo (i lagalo) svi moji drugovi su la ovi; svako od ih se u stvari dru i sa nekim poxteaqinom, te opet imamo 50 parova. Poka imo da je mogu e da ima taqno 50 parova. Neka su p1 , . . . , p100 poxteaqine i l1 , . . . , l100 la ovi, i neka pi i li dru e (i = 1, . . . , 50), pri qemu ni jedan ni drugi nemaju vixe drugova. Poxteaqine p51 , . . . , p100 se dru e samo izme u sebe, kao i la ovi l51 , . . . , l100 . Tada e za i = 1, . . . , 50 svi li i pi re i svi moji drugovi su la ovi, a za i = 51, . . . , 100, li i pi e re i svi moji drugovi su poxteaqine.

18. Pretpostavimo suprotno, tj. da je svaki zadatak ili rexilo svih 40 qlanova komisije, ili najvixe 19. Unesimo u poe i-te vrste i j -te kolone tablice 1 ako je i-ti qlan komisije rexio j -ti zadatak. u tablici ukupno ima 40 26 = 1040 jedinica. S druge strane, ako ima k zadataka koje su svi qlanovi rexili, preostalih 30 k zadataka je rexilo najvixe 19 ih, pa jedinica ima najvixe 40k + 19(30 k ) = 21k + 570, odakle sledi da je k 23, tj. bar 23 zadatka su svi rexili. Od preostalih 7, svaki qlan komisije je rexio tri, a troqlani skupovi koji odgovaraju rexenim zadacima qlanova () su razliqiti. Ali tih troqlanih podskupova nema vixe od 7 = 35 , kontradikcija. 3 19. Ako 2 | n ili 3 | n, to je oqigledno mogu e. Poka imo da u ostalim sluqajevima nije mogu e. Neka je n neparno. Podelimo kvadrat na jediniqne kvadrate i obojimo svaku parnu vrstu plavo, a svaku neparnu crveno. Razlika crvene i plave povrxine u kvadratu n n je n. S druge strane, razlika crvene i plave povrxine u svakom 2 2 ili 3 3 kvadratu je 3, 0 ili 3. Sledi da n mora biti deivo sa 3. 20. Neka je O centar rotacije, a A1 jedno od temena mnogougla na maksimalnom rastojau od O. Krug sa centrom O i polupreqnikom OA1 sadr i M. Pri rotaciji oko O za 90 , A1 se slika u A2 , A2 u A3 , a A3 u A4 ; A1 A2 A3 A4 je kvadrat koji je ceo sadr an u M, pa 1 sadr an u M. je i egov upisani krug, polupreqnika OA 2 21. Dvojicu agenata zovemo ortacima ako se ne prate me usobno. Ako neki agent prati 6 ili mae drugih agenata, izbacivaem ih dobijamo 10 agenata koji se ne mogu pore ati u niz. Prema tome, svako prati bar 7 agenata. Analogno, svako je pra en od strane bar 7 agenata. Sledi da svaki agent ima najvixe jednog ortaka. Posmatrajmo proizvonih 11 agenata. Poxto ortaci obrazuju parove, bar jedan od ih, recimo x, nema ortaka me u ostalih 10. Pore ajmo tih 10 agenata u niz a1 , a2 , . . . , a10 tako da ai prati ai+1 za i = 1, . . . , 10 (a11 = a1 ). Za svako i, ili x prati ai , ili ai prati x; pritom x prati bar jednog od te desetorice i pra en je od strane bar jednog. Tako za neko i agent ai prati x, a x prati ai+1 . Sada jedanaestoricu agenata mo emo pore ati u niz a1 , . . . , ai , x, ai+1 , . . . , a10 . 22. Oznaqimo aij = 1 ako je u preseku i-te vrste i j -te kolone devojqica, a aij = 0 ako je deqak. Za n = 1, 2 trivijalno odre ujemo sve aij . Tako e, za n = 3, znaju i a11 i a13 nalazimo a12 ; sliqno nalazimo a21 , a23 , a32 i a22 . Za n = 4 znamo a11 , a14 , a41 , a44 . Dae, znaju i v1 = a11 + a12 + a13 + a14 , k1 = a11 + a21 + a31 + a41 , d2 = a12 + a21 i d3 = a13 + a22 + a31 , dobijamo a22 = d3 (v1 + k1 ) + (2a11 + a14 + a41 + d2 ). Sliqno nalazimo a23 , a32 , a33 . S druge strane, ostalih 8 vrednosti nije mogu e odrediti jer raspored u kome je a12 = a24 = a43 = a31 = 1 i a13 = a34 = a42 = a21 = 0 daje iste podatke kao raspored u kome je a12 = a24 = a43 = a31 = 0 i a13 = a34 = a42 = a21 = 1. Za n = 5 znamo qetiri ugaone vrednosti. Usredsre uju i se na podkvadrate 4 4 zakuqujemo da nije mogu e odrediti vrednost ni u jednom drugom pou razliqitom od centralnog. S druge strane, centralno poe se mo e odrediti: znaju i a11 + a12 + a21 , a15 + a14 + a25 , a55 + a54 + a45 i a51 + a41 + a52 , nalazimo a13 + a31 + a35 + a53 , a odatle i a22 + a24 + a42 + a44 ; najzad, znaju i zbirove po velikim dijagonalama nalazimo a33 . Za n 6, usredsre uju i se na podkvadrate 5 5, vidimo da u opxtem sluqaju nije mogu e odrediti nijednu vrednost osim ugaonih. 23. Odgovor je k = n(4n + 3). U slede em primeru ovaj broj se dosti e. Definiximo Si,j = {Ai Ai+j +1 , Ai+j Ai+2n+2 }, 1 i 4n + 3, 1 j n. Skupovi Si,j qine particiju S za koju se lako vidi da zadovoava uslove. Pretpostavimo da postoji tra ena particija na vixe od n(4n + 3) skupova. Tada je bar jedan od ovih skupova jednoqlan, recimo Si = {d}. Neka sa jedne strane d ima m temena, a sa druge 4n + 1 m. Ima ukupno m(4n + 1 m) 2n(2n + 1) dijagonala koje seku d, pa skupova nema vixe od 2n(2n + 1) + 1 n(4n + 3), kontradikcija.

24. Kako je zbir u svakom podskupu bar n i deli zbir 1 + 2 + + n = ako je trivijalan.

n(n+1) , 2

smer samo

+1) Neka je sada n(n2 = ms i m n+1 (ili, ekvivalentno, s n). Dokazujemo indukcijom 2 po n da je (za svako m) tra ena podela mogu a. Za n = 2m 1 i n = 2m jedina mogu a m1 m podela je {2m 1} i=1 {i, 2m 1 i}, odnosno i=1 {i, 2m + 1 i}.

Neka je n 4m 1. Dovono je podeliti po induktivnoj pretpostavci skup {1, 2, . . . , n n2m+1 2m} na m podskupova sa jednakim zbirovima i dodati svakom podskupu po 2 jedan od parova {n + 1 i, n 2m + i}, i = 1, . . . , m. Neka je 2m < n < 4m 1 (i n + 1 < s < 2n). Razlikujemo dva sluqaja. Ako je s neparno, dovono je po induktivnoj pretpostavci podeliti skup {1, . . . , s n 1} na podskupove sa zbirom s s n + 1 i dodati svakom podskupu po jedan od s 1 parova {n, s n}, {n 1, s n + 1}, . . . , { s+1 2 , 2 }. Ako je s parno, podelimo po induktivnoj pretpostavci skup {1, . . . , s n 1} na s s s n 1. Ovi podskupovi i jednoqlani podskup { 2 } u podskupove sa zbirom 2 s s parovima obrazuju m n + 2 podskupova sa zbirom s. Preostalih n 2 podskupova sa zbirom s su {i, s i}, i = s + 1, . . . , n. 25. Pretpostavimo suprotno. Oznaqimo dati broj sa n = a24 a23 . . . a1 a0 . Ako je ai = aj = ak za neke razliqite i, j, k , onda je 10i + 10j 10i + 10k 10j + 10k n (mod 7), odakle je 2 24 10i 10j 10k n periodiqan sa periodom 6, u 2 (mod 7). Kako je niz 1, 10, 10 , . . . , 10 n emu se svaki ostatak po modulu 7 (pa tako i 2 ) pojavuje najvixe pet puta. Sledi da se najvixe jedna cifra mo e pojaviti vixe od dvaput, a ni ona ne mo e vixe od pet puta. Ali tada n mo e da ima najvixe 8 2 + 5 = 21 cifara, kontradikcija. 26. Pretpostavimo da je x + y + 1 = p prosto i x2 + xy y = px p + 1 = k 2 . Tada p | k 2 1, pa je k p 1 i odatle k 1 p 2 x. Sledi da je k 2 1 px > px p, kontradikcija.
c c n2 27. Kako je c n 2, va i d c+1 n1 . Tako u sluqaju da je 1 1 c 1 = 1 n2 n < 1 n3 . Analogno radimo ako je d n. a b 1 n

imamo

a b

c +d

n2 n1 n2 n2 ,

1 +n

Pretpostavimo sada da su bd < ac


b a

d c

<

1 2 4 (a + c)

a c 1 a c n1 b , d > n i b + d > 1 n . Tada n2 (n1)2 n2 a 3 n2 4(n2) < n . Prema tome, b

je +

a c 1 b d > n c ad+bc d = bd

n2 n

pa je
1 n3 .

1 bd

< 1

c 1 Napomena. Oqigledno je dokazana jaqa ocena od tra ene. Najboa ocena je a 1 N , b+d 3 2n+1 n+1 2n+1 4n +15n+18 n+1 gde je N = [ 3 ]([ 3 ][ 3 ] + 1) = [ ] + , = [ 9 ] za n 2 (mod 3) i = 0 inaqe. 27

28. Oznaqimo x2 rx = a. Tada je b = x3 rx = x(rx + a) rx = rx2 + (a r)x = (r2 r + a)x + ra, pa je b ra = (r2 r + a)x. Kako b ra, r2 r + a Q i x Q, mora biti r2 r + a = x2 rx + (r2 r) = 0. Rexee ove kvadratne jednaqine po x je iracionalno ako i samo ako ena diskriminanta D = r(4 3r) nije kvadrat racionalnog broja. Stavimo r = 2s2 za proizvoan racionalan broj s < 2 D = 2s 2 3s2 3 . Tvrdimo da je iracionalno. Pretpostavimo suprotno. Tada je 2 3s2 = t2 za neki racionalan broj t. Postoji n N takvo da su ns = S i nt = T celi brojevi i 3S 2 + T 2 = 2n2 . Poka imo da ova jednaqina nema netrivijalnih celobrojnih rexea (S, T, n). Ako je (S, T, n) rexee i nzd(S, T, n) = 1, onda 3 | 2n2 T 2 , pa 3 | n, T , a tada 9 | 2n2 T 2 = 3S 2 , pa 3 | S , te brojevi S, T, n nisu uzajamno prosti, kontradikcija. 29. Jedno rexee je p = q = 2. Pretpostavimo da je p neparno i pq+1 + q p+1 = x2 . Tada je p+1 p+1 p+1 p+1 pq+1 = (x q 2 )(x + q 2 ). Ako su oba qinioca x q 2 deivi sa p, onda p | 2q 2 , pa mora biti p = q , ali tada je x2 = 2pp+1 , xto je nemogu e. Jedina preostala mogu nost je p+1 p+1 p+1 xq 2 = 1 i 2q 2 +1 = x+q 2 = pq+1 . I ovo je nemogu e za neparno q jer je tada pq+1 1 p+1 p+3 i 2q 2 + 1 3 (mod 4). Sledi da je q = 2. Tada dobijamo 2 2 = p3 1 = (p 1)(p2 + p + 1). Me utim, p2 + p + 1 je uvek neparno i ve e od 1, xto je kontradikcija. 30. Oznaqimo M = 5m 2m . Imamo 5nk 2k 5 (mod M ), tj. M | 5nk1 1; analogno va i M | 2nk1 1, pa M = 5m 2m | 5nk1 2nk1 . Odavde sledi da m | nk 1, pa je (m, n) = 1.

Napomena. Poznata je qienica (am bm , an bn ) = a(m,n) b(m,n) za a, b Z, (a, b) = 1 i m, n N. 31. Odgovor je k = 6([ n 2 ] + 1) za n = 4 i k = 24 za n = 4. Neka su a1 , . . . , an izabrani brojevi. Za svako i postoji mi N takvo da je n < mi ai 2n. Ako je mi ai = mj aj za neke i = j , onda je nzs(ai , aj ) mi ai 2n. Zato nadae pretpostavn amo da je {mi ai | 1 i n} = {n + 1, . . . , 2n}. Za n {2, 4} brojevi 2([ n 2 ] + 1) i 3([ 2 ] + 1) n su u skupu {n + 1, . . . , 2n}, pa je ihov NZS jednak 6([ 2 ] + 1). To va i i za n = 2, dok za n = 4 imamo min{nzs(i, j ) | 5 i < j 8} = 24. Sada emo pokazati da za sve n < i < j 2n va i nzs(i, j ) 6([ n 2 ] + 1). Kako je j < 2i, 3 imamo nzs(i, j ) 3i. Pritom je nzs(i, j ) = 3i samo ako je j = 2 i i i je parno, dok je u suprotnom nzs(i, j ) 4i > 4n. Kako je 2([ n 2 ] + 1) najmai paran broj ve i od n, tvr ee sledi. 32. Konstruisa emo tra ene brojeve induktivno. Za n = 1 tvr ee je trivijalno. Pretpostavimo da prirodni brojevi a1 < a2 < < an zadovoavaju (a1 ) > (a2 ) > > (an ). Ako je prirodan broj x uzajamno prost sa a1 a2 an , onda je (xai ) = (x)(ai ), pa sledi da i niz xa1 < xa2 < xan zadovoava uslov zadatka. Pretpostavimo da je xa1 > 4(xa1 ). Tada postoji l N takvo da je (xa1 ) < 2l1 = (2l ) < 2l < xa1 , pa dobijamo niz sa n + 1 qlanova 2l , xa1 , . . . , xan koji zadovoava uslov zadatka. Jox pokazati da mo emo odabrati x na eeni naqin. Poznato je da proizvod treba pi 1 = (1+ + 12 + ) divergira, gde je pi i-ti prost broj. Zaista, razvijaju i i=1 pi 1 m i=1 1 pi 1pi 1 1 1 proizvod i=1 (1 + pi + p2 + ) vidimo da je on ve i od 1 + 1 2 + 3 + 4 + + pm , xto mo e i biti proizvono veliko. Prema postoje prosti brojevi pk < pk+1 < < pm koji m tome, i ne dele a1 a2 an takvi da je i=k pip 1 > 4, pa mo emo uzeti x = pk pk+1 pm .