ZADATAK 14

Dato je kolo na slici koje se koristi kao tzv. nulta sklopka za ukljuenje i iskljuenje isto
otpornog optereenja pri nultim (bliskim nuli) vrednostima mrenog napona. Kolo je realizovano
sa antiparalelnom spregom tiristora i upravljakim kolom. Ukljuenje i iskljuenje se ostvaruju
iz mikrokontrolerskog ureaja C preko prekidaa SW.


1) Objasniti rad energetskog i upravljakog kola. Objasniti ulogu RC lana 100K, 47nF, kao i
ulogu varistora koji su stavljeni paralelno sa tiristorskom grupom. Kakva je uloga optokaplera u
upravljakom kolu?Kakva je uloga prekidaa K koji je paralelno vezan sa tiristorskom grupom.
2) Nacrtati talasne oblike mrenog napona, struje optereenja i napona izmeu taaka A i B koje
su prikazane u upravljakom kolu.
3) Podaci o energetskom delu: Vs=230V, 50Hz i Ropt =10. Pretpostaviti da se kontrolerom
zadaje takvo upravljanje da je antiparalelna grupa ukljuena n=25 ciklusa mrenog napona, a
da je iskljuena m=75 ciklusa mrenog napona. Pri ovim uslovima odrediti efektivnu vrednost
napona na optereenju, ulazni faktor snage i srednju i efektivnu vrednost struje svakog od
tiristora. Izraunati ukupnu disipaciju na tiristorskoj grupi za sluajeve n/m=25/75, n/m=74/1.
Izraunati u drugom sluaju (n/m=74/1) disipaciju ukoliko su tiristori prespojeni kontaktom K,
ija je otpornost 10m.


REENJE:
(1) Kada je tiristor X3 iskljuen napon izmeu taaka A i B je ispravljeni mreni napon koji je dobijen
preko dioda D1-D4 ( one su vezane u Grecovom spoju). Kada je tiristor X3 ukljuen napon izmeu
taaka A i B je jednak priblino 0. Uslov za ukljuenje tiristora X3 je da je napon izmeu njegovog
gejta i katode priblino 2V. Napon na gejtu ovog tiristora je odreen razdelnikom R6/(R5+R6). Ovaj
odnos je 1/11. To znai da kada je napon izmeu taaka A i B priblizno jednak 30V doi e do
ukljuenja tiristora X3, pod uslovom da je tranzistor Q1 iskljuen. Kada je Q1 ukljuen tiristor X3
nee moi da se ukljui.
Kada je iskljuen prekida SW (SW-OFF) tada LED ne svetli i izlazni tranzistor optokaplera je otvoren
(iskljuen). Baza tranzistora Q1 se napaja preko R3=330k. Tranzistor Q1 je ukljuen kada je njegov
spoj B-E priblino 0.6V. Za dati otpornik R3 i dati napon baza-emiter Q1, tranzistor Q1 je o ovom
sluaju stalno ukljuen i blokira rad X3.
Kada je ukljuen prekida SW (SW-ON) tada LED svetli i izlazni tranzistor optokaplera je ukljuen i
spaja otpronik R4 izmedju baze i emitor Q1. Deo struje sada ide i kroz otpornik R4. Pri naponu
V V
AB
30 > , tranzistor Q1 je ukljuen i blokira X3. Pri naponima V V
AB
30 < , struja baze Q1 je mala
(manja od 10A), a takodje i napon baza-emiter (manji je od 0.2V) , i ovo je nedovoljno da Q1 bude
pobudjen, tako da je u ovom intervalu Q1 iskljuen, dok je napon V V
AB
30 = dovoljan da pobudi X3.
Ukljuenjem X3 dolazi do ukljuenja jednog od glavnih tiristora X1 ili X2 zavisno da li je pobudni
impuls na SW doao u pozitivnoj ili negativnoj poluperiodi mrenog napona. Talasni oblici
karakteristinih veliina su dati na slici 1.

Slika 1- Talasni oblici karakteristinih veliina za nultu sklopku
Po dolasku pobudnog impulsa ON iz mikrokontrolera-C (ovaj pobudni impuls moe biti zadat u
bilo kojem trenutku u pozitivnoj ili negativnoj poluperiodi), odnosno kod ukljuenja optereenja
upravljako kolo eka sledei prolazak mrenog napona kroz nulu i u tom trenutku se ukljuuje onaj
tiristor koji ima uslov da provede (X1 u pozitivnoj poluperiodi a X2 u negativnoj poluperiodi).
Po dolasku pobudnog impulsa- OFF iz mikrokontrolera-C (takoe i ovaj impuls moe biti zadat u
bilo kojem trenutku), odnosno kod iskljuenja energetski tiristori X1 ili X2 provode sve do trenutka
kada im struja padne ispod struje dranja (u naem sluaju praktino kada struja padne u nulu), a nakon
toga je optereenje iskljueno sve dok ne naie novi impuls za ukljuenje.
Rezultat je ukljuenje i iskljuenje omskog optereenja pri nultoj vrednosti napona bez obzira u kojem
trenutku je C dao zahtev za ukljucenje, odnosno iskljuenje. Drugim reima na optereenje se
prosleuje ceo broj poluperioda, odosno perioda mrenog napona.
RC lan koji je paralelno vezan tiristorskoj grupi slui kao zatita tiristora od prevelikog porasta
napona dv/dt na njihovim krajevima, odnosno izmeu anode i katode. Varistor koji se pored RC
lana takoe dodaje slui kao prenaponska zatita oba tiristora i ima ulogu da odsee prenapone
(naponi vei za 30-50% od nominalnog) koji se mogu javiti u toku ukljuenja i iskljuenja. Kontakt K
je ustvari deo kontaktora koji se vrlo esto integrie u nultu sklopku, a njegova uloga je da se u
ustajenom reimu prespoji tiristorska grupa koja bi inae disipirala znaajno. Neka je pad napona na
svakom tiristoru oko 1V. Pri srednjoj vrednosti struje svakog od njih (preraunata na periodu mrenog
napona) od recimo 20A, disipacija na njima bi iznosila priblino 2x20W, to nije zanemarljivo i rto bi
zahtevalo dodatno ulaganje u odvoenje disipacije. Ukolko je paralelno vezan kontakt K (od kontatora)
ija je priblina vrednost otpora od 5-10m, jasno je da se postie znaajno manje zagrevanje cele
grupe. Ovo naroito ima smisla kod veih snaga. Nulta sklopka sa integrisanim kontaktorom se u
industriji naziva POLUPROVODNIKI KONTAKTOR (SSC-SOLID STATE CONATCTOR).
(2) Talasni oblici napona karakteristinih taaka i struje optereenja su dati na Slici 1.
(3) Talasni oblici kod ukljuenja nulte sklopke za n i m ciklusa su dati na Slici 2.


Slika 2- Karakteristini talasni oblici kod ukljuenja i iskljuenja otpornog optereenje, korienjem
nulte sklopke.
Otpornost optereenja je prema uslovima zadatka O =10
opt
R , efektivna vrednost mrenog napona
V V
s
230 = , 50Hz.
Maksimalna vrednost mrenog napona 2 =
s m
V V , V V
m
3 . 324 2 230 = =

Efektivna vrednost izlaznog napona
0
V (napon na optereenju):
2 / 1
2
0
2 2
0
) ( sin ) 2 (
) ( 2 (
(

+
=
}
t
e e
t
t d t V
n m
n
V
s

2 / 1
2
0
2 2
0
) ( sin 2
) ( 2 (
(

+
=
}
t
e e
t
t d t V
n m
n
V
s

t e e
t
=
}
2
0
2
) ( sin t d t
Efektivna vrednost izlaznog napona (napona na optereenju) je jednaka definitivno:
o =
+
=
s s
V
n m
n
V V
0

% 100
+
=
n m
n
o (koeficijent radnog reima tzv. duty-cycle)
to se tie ovog koeficijenta reima rada razlikujemo karakteristine sluajeve:
m n << , % 0 o
, m n = % 50 = o
m n >> , % 100 o

Brojno efektivna vrednost izlaznog napona (napona na optereenju) iznosi:
V V 115 5 . 0 230 25 . 0 230
25 75
25
230
0
= = =
+
=
Efektivna vrednost struje optereenja je:
A
V
R
V
I
opt
5 . 11
10
115
0
0
=
O
= =
Izlazna snaga na optereenju je jednaka:

2
0 0
I R P
opt
=
kW P 322 . 1 5 . 11 10
2
0
= =
Ulazna prividna snaga (koja se uzima iz mree) je jednaka:
kVA I V I V S
s s s
645 . 2 5 . 11 230
0
= = = =


Faktor snage je jednak:
499 . 0
645 . 2
322 . 1
0
= = =
kVA
kW
S
P


Maksimalna vrednost struje optereenja je jednaka:

A
R
V
I
opt
m
m
43 . 32
10
2 230
=
O

= =
Svaki od tiristora vodi po jednu poluperiodu, dok u drugoj pauzira. Talasni oblici struja tiristora su
dati na Slici 3.

Slika 3- Talasni oblici struja tiristora X1 i X2
Srednja vrednost struje svakog od tiristora je jednaka:

}

+
=

t
e e
t
0
) ( sin
) ( 2
t d t I
n m
n
I
m AVG TH

}

+

t
e e
t
0
) ( sin
) ( 2
t d t
n m
I n
I
m
AVG TH

2 ) ( sin
0
=
}
t
e e t d t
n m
n I
n m
I n
I
m m
AVG TH
+
=
+

t t
2
) ( 2

o
t
=

m
AVG TH
I
I
25 . 0 = o
A I
AVG TH
58 . 2 25 . 0
43 . 32
= =

t

Efektivna vrednost struje svakog od tiristora je jednaka:
2 / 1
0
2 2
) ( sin
) ( 2 (
(

+
=
}

t
e e
t
t d t I
n m
n
I
m RMS TH

2 / 1
0
2
2
) ( sin
) ( 2 (
(

=
}

t
e e
t
t d t
n m
I n
I
m
RMS TH

2
) ( sin
0
2
t
e e
t
=
}
t d t
o =
+
=

2 2
m m
RMS TH
I
n m
m I
I
A I
RMS TH
1 . 8 25 . 0
2
43 . 32
= =

Procena gubitaka na tiristorskoj grupi pri datom reimu n/m=25/75, odnosno =25%
Pretpostaviemo da je pad napona na tiristoru u stanju voenja jednak V V
TO
1 ~ (tipino) i da je
njegova dinamika otpornost u stanju voenja O = m r
d
10 (tipino). Sada emo na osnovu izraunate
efektivne i srednje vrednosti struje tiristora izraunati disipaciju na njima.
Disipacija na tiristoru je data relacijom:

RMS TH
d AVG TH TO D
I r I V P

+ =
2

2
1 . 8 01 . 0 58 . 2 1 + = A V P
D
=3.23W
Poto imamo dva tiristora ukupna disipacija na tiristorskoj grupi je jednaka 2x3.23W=6.46W
Kada je 100% (najkritinij sluaj to se tie disipacionih gubitaka!!!), srednje i efektivne
vrednosti struje svakog od tiristora iznose:
A
I
I
m
AVG TH
33 . 10
14 . 3
43 . 32
= = =

t

A I
RMS TH
215 . 16
2
43 . 32
= =

Snaga disipacije je u ovom sluaju jednaka:

W W P
W P
A V P
D
D
D
26 13 2
13 63 . 2 33 . 10
215 . 16 01 . 0 33 . 10 1
2
= = E
~ + =
+ =

Ova snaga je kritina i ona se mora uzeti pri proraunu hladnjaka tiristorske grupe!!!!

Ukoliko je umesto tiristorske grupe prikljuen kontakt K kontaktora (otpornost kontakta O = m R
k
10 )
Snaga disipacije u ovom sluaju je jednaka:
W I R P
k
K
D
125 . 2 215 . 16 01 . 0
2 2
0
= = =
Zakljuujemo da je disipacija u sluaju prikljuenog kontakta K, mnogo manja od disipacije snage
kada je ukljuena tiristorska grupa, odnosno: W P P
TH
D
K
D
26 = << .
Za tiristore veih snaga, izrauate snage disipacije su znaajno vee, tako da primena kontaktora
odnosno kontakta K ima puno vie smisla.

U Beogradu 18.12.2013
UEEP-Specijalistike studije NET

Predmetni profesor
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in