Danilo Tomi, Miladin M.

evarli

Pregledni rad

Danilo Tomi * Miladin M. evarli **

kola biznisa Broj 2/2010 UDC 631.1:338.124.4(497.11)

STANJE I PERSPEKTIVE POLJOPRIVREDE SRBIJE U USLOVIMA KRIZE

Saetak: Predmet istraivanja u ovom radu je sagledavanje uzroka stanja i sistematizacija osnovnih problema razvoja poljoprivrede u Srbiji. Autori posebno ukazuju na negativne posledice nacionalne i globalne ekonomske krize koje se manifestuju u smanjenju raspoloivih finansijskih sredstava za programe razvoja, to utie na smanjenje proizvodnje i dohotka poljoprivrednih proizvoaa i devastaciju seoskih podruja. Istovremeno, poveava se nezaposlenost i smanjuje se kupovna mo potroaa hrane, to pored ekonomskih izaziva socijalne i politike probleme. Navedeni problemi nisu prisutni samo u Srbiji, ve i u zemljama u okruenju, a i ire u Evropskoj uniji i na globalnom nivou. Kljune rei: poljoprivreda, Srbija, SDI, nacionalna i globalna ekonomska kriza

STATE AND PERSPECTIVES OF AGRICULTURE IN SERBIA IN CRISIS CONDITION

Abstract: Paper topic comprehends reasons of current condition and systemises basic problems of development of agriculture in Serbia. Authors specially underline negative consequences of national and global economic crises which are manifested in the reduction of available financial resources for programs of development; this further has an impact on reducing production and incomes of farmers and devastation of rural areas. At the same time, unemployment is rising and purchasing power of food consumers is declining, which beside economic causes social and political problems. Given problems are not present only in Serbia, but in neighbourhood countries, and wider in European Union and on the global level. Key words: agriculture, Serbia, FDI, national and global economic crisis

1. Uvod
Na razvoj poljoprivrede utie vei broj inilaca, koji se uobiajeno sistematizuju u tri osnovne grupe: prirodni, demografski i ekonomski. I pored brojnih radova u oblasti agrarne ekonomije, metodoloki je veoma teko kvantificirati uticaj pojedinanih grupa navedenih inilaca, ija se uloga i znaaj menjaju u pojedinim etapama drutveno-ekonomskog razvoja odreene zemlje. Rad je fokusiran na ekonomske aspekte stanja i perspektive poljoprivrede Srbije u uslovima ve decenijama prisutne nacionalne drutveno-ekonomske krize, koja je od nedavno potencirana i uticajem globalne ekonomske krize. Posebno su apostrofirani problemi smanjenja: dohotka poljoprivrednih proizvoaa; stranih direktnih investicija i kupovne moi potroaa.

* **

prof. dr Danilo Tomi, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad prof. dr Miladin M. evarli, Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
39

KOLA BIZNISA

Stanje i perspektive poljoprivrede Srbiju u uslovima krize

Cilj rada je da ukae na nova promiljanja o perspektivama razvoja poljoprivrede, bazirana na posledicama koje su rezultat promena u novim konceptima razvoja u periodu posle implementacije tzv. zelene revolucije, klimatskim promenama na globalnom nivou, energetskim ogranienjima i ekonomskoj krizi. U radu se koristi metod analize istraivanih pojava, vremenske i prostorne komparacije i sinteze rezultata istraivanja. Istraivanjem je obuhvaen vremenski period u poslednje dve decenije koje karakteriu iregularni uslovi privreivanja u Srbiji. Zbog toga globalna ekonomska kriza jo vie potencira znaaj predmeta istraivanja. Izvori podataka su publikacije nacionalnih i meunarodnih institucija, rezultati dosadanjih istraivanja domaih i inostranih autora, kao i raspoloive baze podataka o poljoprivredi.

2. Stanje i problemi u poljoprivredi Srbije

Osnovna karakteristika viedecenijskog stanja poljoprivrede Srbije jeste ekonomska devastacija i stalno smanjenje dohotka poljoprivrednih proizvoaa. To se u razliitom intenzitetu i modalitetima manifestuje kroz izvlaenje vika vrednosti iz poljoprivrede uglavnom u korist tri sledea sektora: industrije, trgovine i bankarstva. Industrijski sektor ekonomski devastira farmerski sektor po dva osnova: prvo, stalnim poveanjem cena agrarnih inputa (mineralno ubrivo, sredstva za zatitu bilja, energenti, semenski i sadni materijal, poljoprivredna mehanizacija, veterinarski lekovi i usluge...) i porastom dispariteta cena na tetu poljoprivrednih proizvoaa i drugo, relativno niskim otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda za potrebe upoljavanja kapaciteta razliitih grana preraivake industrije (prehrambeni proizvodi, pia, duvan, stona hrana...) ime se stalno smanjuje udeo farmerskog sektora u strukturi cene kotanja finalnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pia i cigareta i drugih proizvoda na bazi sirovina poljoprivrednog porekla.

Sektor trgovine, takoe, po dva osnova doprinosi ekonomskoj devastaciji i farmerskog i postfarmerskog sektora nae agroprivrede, i to: prvo, relativno visokim marama na poljoprivredno-prehrambene proizvode i drugo, neprimereno dugim ugovorenim rokovima i nepotovanjem istih za isplatu preuzetih roba.

Na ove naine, trgovinski sektor obezbeuje beskamatna sredstva za sopstveni razvoj i ugroava osptanak i konkurentnost domaih proizvoaa poljoprivredno-prehrambenih ne samo na inostranom, ve i na domaem tritu. Bankarski sektor, pod viegodinjim izgovorom o poveanom riziku poslovanja u Srbiji, to posebno istie menadment tzv. inostranih banaka, 1 sa neuporedivo viim kamatnim stopama i neprimereno visokim cenama drugih prateih bankarskih usluga (obrada kredita, servisiranje rauna...), ekonomski devastira sva tri sektora nae agroprivrede (predfarmerski, farmerski i postfarmerski) a posebno farmerski budui da je visina kamata na bankarske kredite neprimerena dugim ciklusima reprodukcije i relativno sporijem obrtu kapitala u poljoprivrednoj proizvodnji. Kao posledica sinergije navedenih modaliteta delovanja industrijskog, trgovinskog i bankarskog sektora privrede na ekonomsku devastaciju farmerskog sektora, sumarna analiza poslovanja poljoprivrednih preduzea i zemljoradnikih zadruga u Vojvodini u periodu od 2000. do 2008. godine (a stanje u poljoprivredi Srbije je jo nepovoljnije) ukazuje da su obe grupe poljoprivrednih subjekata poslovale negativno i da su ukupni rashodi bili vei od ukupnih prihoda izmeu 0,5 odsto u 2001. i ak 11,5 odsto u

Nasuprot uobiajenom miljenju da su banke formirane u Srbiji posle 2000-te sa istim nazivima kao i u inostranstvu navodno filijale tih banaka u naoj zemlji, faktiko stanje je drugaije to u veini sluajeva nisu filijale istoimenih banaka u inostranstvu i one ne snose nikakvu odgovornost za obaveze istoimenih novootvorenih banaka prema komitentima u naoj zemlji.
KOLA BIZNISA

40

Danilo Tomi, Miladin M. evarli

2003. godini, dok je pozitivan rezultat u farmerskom sektoru ostvaren samo u 2006. godini i to sa svega 1,2 odsto i u 2007. godini sa 3,1 odsto veim ukupnim prihodima od ukupnih rashoda. 2 Istovremeno, smanjuje se kupovna mo poljoprivrednih proizvoaa i njihova tranja za agrarnim inputima, to utie na ekstenzivnost poljoprivredne proizvodnje, stagnantnu nestabilnost prinosa i obima proizvodnje, relativno nizak stepen iskoriavanja kapaciteta odgovarajuih grana preraivake industrije i jo vee smanjenje konkurentnosti agroprivrede Srbije na sve libaralnijem tritu (Tomi D., Popovi V., 2000). Zbog optepoznatih ambijentalnih uslova privreivanja na teritoriji ex SFRJ, a posebno u Srbiji, priliv SDI je smanjen sa 4,350 mlrd E u 2005. na 2,994 mlrd E u 2008. godini, odnosno za 31,2 odsto (World Investment Report 2009). Pored toga posebno zabrinjava injenica da je poljoprivreda, za razliku od drugih profitabilnijih sektora privrede (finansijsko posredovanje, preraivaka industrija i trgovina), neatraktivna delatnost za strane direktne investicije, budui da u strukturi ukupnih SDI u privredi Srbije uestvuje sa svega 0,2 odsto u 2006. i 0,7 odsto u 2007. godini (Tabela 1). Tabela 1. Struktura (%) SDI u Srbiji (20052007)* Sektor 2005 Poljoprivreda Preraivaka industrija Trgovina na veliko i malo Finansijsko posredovanje 0,7 19,4 22,0 38,7 Godina 2006 0,2 18,2 8,5 36,8 2007 0,6 14,1 7,7 32,1

* Razliku do 100 ine svi ostali nenavedeni sektori. Izvor: Modifikacija autora na osnovu podataka iz Tabele 1. u radu Kapor P. (2009: 238). Razlozi minornog uea poljoprivrede u ukupnom plasmanu SDI u Srbiji su: niska profitabilnost sektora, nestabilni ekonomski i klimatski uslovi za proizvodnju, nepovoljna agrarna struktura, odsustvo standarda kvaliteta i dravnih subvencija neophodnih za plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na inotritima... Za razliku od drugih tranzicionih zemalja, ak je i priliv SDI u sektor trgovine u Srbiji znaajno smanjen u 2006. i 2007. u odnosu na 2005. godinu (Tabela 1), to je posledica osiromaenja potroaa koji su raspodeljeni u priblino tri podjednake podgrupe: zaposleni iji broj se stalno smanjuje, a koji realno primaju sve manje plate ili ih primaju neredovno ili ak u duim vremenskim periodima je i ne primaju; penzioneri iji broj se stalno poveava ali im se penzije realno smanjuju i nezaposleni i socijalni sluajevi iji broj se stalno poveava, a fondovi socijalne pomoi se smanjuju ili se pomo neredovno isplauje.

Na smanjenje kupovne moi potroaa ukazuje i injenica da se uee potroake korpe iznad 25 odsto porodinih budeta smatra pokazateljem siromatva, to je u Srbiji znaajno nepovoljnije. Relativno visoko uee trokova ishrane u porodinom budetu smanjuje kupovnu mo i tranju potroaa za neprehrambene robe zbog ega stagnira ili se umanjuje reprodukcija i u neagrarnim delatniostima.

3. Uticaj globalne ekonomske krize na poljoprivredu Srbije

Umesto da se u procesu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji zaustave viedecenijske negativne tendencije u nacionalnoj ekonomiji, koje se posebno manifestuju u pretenoj funkciji poljoprivrede kao socijalnog stabilizatora, one su dodatno produbljene delovanjem globalne ekonomske krize.

Prema pokazateljima u Tabeli 1. - u prilogu materijala Poljoprivreda Vojvodine 2000-2006: stanje, problemi i mogua reenja (2007) i pokazateljima u Tabeli 1 - u Analizi osnovnih pokazatelja poslovanja poljoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine u 2007. i 2008. godini (2009).
41

KOLA BIZNISA

Stanje i perspektive poljoprivrede Srbiju u uslovima krize

To se pre svega manifestuje u optem padu cena poljoprivrednih proizvoda, iji je intenzitet smanjenja znatno jai nego to je smanjenje cena agrarnih inputa i finalnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Takoe, u uslovima globalne ekonomske krize smanjuje se tranja za kvalitetnijim, zdravstveno-bezbednijim i profitabilnijim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima to se negativno odraava i na kvalitativnu strukturu poljoprivredne proizvodnje. Ujedno se smanjuje opti kreditni potencijal, a posebno za poljoprivrednu proizvodnju, jer farmerska gazdinstva u uslovima ekonomske krize tradicionalno izbegavaju da se kreditno zaduuju zbog trine neizvesnosti i poveanog poslovnog rizika. U uslovima smanjenja i poskupljenja raspoloivih finansijskih sredstava, farmeri se radije opredeljuju za smanjenje setvenih povrina i broja stoke, kao i za ekstenzivniju proizvodnju koja je finansijski manje zahtevna. A usporava se i tempo procesa modernizacije i meunarodnih integracija nae poljoprivrede (Tomi D., evarli M., Luka D., 2008). Najzad, globalna ekonomska kriza ne samo da se direktno odrazila na smanjenje priliva SDI, ve je doprinela i pojavi reverzibilnih procesa odnosno odliva SDI iz Srbije i zemalja u regionu (World Investment Report 2009).

4. Nova promiljanja i perspektive agrarnog razvoja Srbije

Prema prirodnim i demografskim resursima poljoprivreda Srbije je potencijalno izvozna delatnost, to treba da bude strateko opredeljenje u koncipiranju naeg agrarnog razvoja (evarli M.,Tomi D., Bugarin ., 2008). Meutim, treba istai da je poljoprivreda Srbije deklarativno i do sada promovisana kao potencijalno izvozna delatnost. U periodu od dezintegracije SFRJ do promena u 2000. godini, zbog ekonomskih sankcija SB UN i drugih optepoznatih regionalnih (ratovi u okruenju) i meunarodnih okolnosti (NATO bombardovanje) (evarli M., 2001), neminovno smo bili orijentisani na domae tehniko-tehnoloke i ekonomske resurse za poljoprivrednu proizvodnju. Od 2000-te postepeno zanemarujemo domae resurse i oslanjamo se, po miljenju autora ovoga rada, previe na meunarodnu zajednicu od donacija (evarli M., 2001) do SDI (Tomi D., 2009). Meutim, izmeu napred navedene dve krajnosti, Srbiji je potrebna uravnoteena orijentacija i na domae resurse i na saradnju sa meunarodnom zajednicom, kao i maksimalno korienje prednosti koje proizilaze iz oba navedena pristupa. Relativno skroman i kontinuirani suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije u periodu od 2005. godine, nije rezultat dugorono osmiljene i naroito ne ekonomski podrane razvojne politike u ovoj delatnosti, ve je, pre svega, posledica smanjenja kupovne moi naih potroaa, kao i promene kategorizacije plasmana ovih proizvoda na trite Crne Gore od momenta njenog osamostaljivanja (sa meurepublikog u spoljnotrgovinski promet). Odravanju ovog suficita doprineli su i eksterni faktori u procesu ukljuivanja Srbije u meunarodne ekonomske tokove, kao to su kvote za preferencijalni izvoz iz Srbije u Evropsku uniju (pre svega za 180.000 tona eera), liberalizacija trgovine izmeu lanica CEFTA, status najpovlaenije nacije na tritu SAD i bescarinska razmena sa Ruskom Federacijom. Meutim, upravo ove pogodnosti na inostranim tritima ukazuju na neracionalno korienje raspoloivih resursa u Srbiji. Primera radi, odobrenu kvotu od 8700 tona juneeg mesa za plasman na trite EU u protekloj deceniji nismo uspeli da realizujemo sa vie od 20 odsto, a ispunjenje prologodinjih kvota za plasman na isto trite vina, pastrmke i arana iluzorno je i komentarisati. I pored obezbeenog plasmana, duge tradicije i solidnog znanja za poljoprivrednu proizvodnju, ukazane izvozne anse ne iskoriavamo u zadovoljavajuoj meri zbog neodgovarajue organizovanosti proizvoaa i nedovoljno stimulativnih ekonomskih mera u naoj agrarnoj politici. Za novi iskorak poljoprivrede Srbije na meunarodnom tritu potrebno je preduzeti vie meusobno usklaenih mera i aktivnosti: revitalizaciju dofarmerskog sektora, posebno u proizvodnji mineralnih ubriva i mehanizacije za sitnija i srednja poljoprivredna gazdinstva;

42

KOLA BIZNISA

Danilo Tomi, Miladin M. evarli

supstituciju neobnovljivih sa obnovljivim i alternativnim izvorima energije, u emu znaajno zaostajemo ne samo za razvijenijim zemljama ve i za zemljama u okruenju; za razliku od pre 80 godina, Srbiji danas nedostaje i razvojna banka za sektor agroprivrede ime bi se povoljnijim finansiranjem poljoprivrede poboljao njen ekonomski poloaj i konkurentnost na domaem i inostranom tritu (Vlahovi B., Tomi D., evarli M., 2009); izmenu strukture poljoprivredne proizvodnje u skladu sa zahtevima trita i orijentacijom na profitabilnije linije proizvodnje, pre svega u voarstvu, povrtarstvu i stoarstvu (IEP, 50 programa pogled u budunost, 2000); poveanje kupovne moi poljoprivrednih proizvoaa je neminovnost i zbog razvoja predfarmerskog (poveanje nabavke inputa) i postfarmerskog sektora (poveanje ponude sirovina za preraivaku industriju i vea uposlenost njihovih kapaciteta); modernizaciju postfarmerskog sektora i potpunije korienje preraivakih kapaciteta, sa orijentacijom na dominaciju visokokvalitetnih proizvoda viih faza prerada; razvoj infrastrukture za potrebe poljoprivrede (odvodnjavanje i navodnjavanje, putna mrea, protivgradna zatita, sistemi za preiavanje otpadnih voda...) itd.

U kontekstu teme Naunog skupa Poslovno okruenje u Srbiji i svetska ekonomska kriza posebno treba istai sledee: da je razvoj poljoprivrede neposredno povezan sa razvojem drugih privrednih delatnosti i to ne samo u predfarmerskom i postfarmerskom sektoru agroprivrede ve i sa neagrarnim delatnostima (saobraaj, telekomunikacije, obrazovanje i nauka...); poboljati makroekonomsku stabilnost i zaustaviti odliv i poveati priliv SDI u poljoprivredu i druge sektore agroprivrede; poslovno organizovati porodina gazdinstva i revitalizovati zadruni sektor kao potencijalno najvee rezerve za poveanje obima i konkurentnosti proizvodnje ove grupe privrednih subjekata, a u cilju odrivog razvoja ruralnih podruja; afirmisati drutveno-odgovorno ponaanje i transparentnost rada na svim nivoima agrarnih institucija i subjekata u agroprivredi; delatnost obrazovnih i naunoistraivakih organizacija u znaajno veoj meri usmeriti ka subjektima agroprivrede; aktivnosti u meunarodnim integracionim procesima uskladiti sa interesima proizvoaa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i dugoronim nacionalnim interesima... 3

5. Zakljuak
Globalna ekonomska kriza (20082009) je produbila dugogodinju krizu u (agro)privredi Srbije. Posledice sinergija nacionalne i globalne ekonomske krize manifestuju se u smanjenju dohotka poljoprivrednih proizvoaa, prilivu stranih direktnih investicija i smanjenju kupovne moi potroaa. Nepovoljno ekonomsko stanje u naoj poljoprivredi namee potrebu svestranijih promiljanja i definisanja nove strategije razvoja agroprivrede Srbije.

Prof. dr Kenet Tomson, University of Aberdin Scotland, na 100 Jubille Seminar of the EAAE (Novi Sad, 2123 June, 2007), istie: Proizvoai hrane u Srbiji treba da vode rauna o zahtevima potroaa, posebno u Evropskoj uniji, ali u procesu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji politiari moraju insistirati na interesima svojih poljoprivrednika. U: evarli M., Tomi D. (2007:21)
43

KOLA BIZNISA

Stanje i perspektive poljoprivrede Srbiju u uslovima krize

Literatura
[1] [2] [3] Kapor, P., (2009) Strane direktne investicije u poljoprivredi. Ekonomika poljoprivrede, br. 2, str. 231244. Tomi D., (2001) Nova agrarna politika i uloga Ministarstva poljoprivrede. IEP, Beograd, str. 11 20. Tomi D., (2009) Neka zapaanja povodom izvetaja undp o svetskim investicijama za 2009. godinu. Prezentacija Izvetaja UNDP o svetskim investicijama za 2009. godinu, Master centar Novosadskog sajma, 17.09.2009. Tomi D., Popovi Vesna, (2000) Kako poveati kupovnu mo poljoprivrede Jugoslavije izazovi u 2001. godini. Ekonomika poljoprivrede, br. 34, str. 318. Tomi D., evarli M., Luka D. (2008) Agroprivreda Srbije, zemalja CEFTA i Evropske unije komparacije i problemi integracije nae agroprivrede. Tematski zbornik Evropska unija i Zapadni Balkan izazovi za agroprivredu Srbije: ta nam je initi?, DAES, Beograd, str. 2134. evarli M., (2001-a) Posledice NATO agresije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji SR Jugoslavije, Ekonomika poljoprivrede, br. 48, (14), Beograd, str. 316. evarli M., (2001-b) Donacije i revitalizacija poljoprivrede Srbije, Tematski zbornik Restrukturiranje subjekata u agrobiznisu, Agroekonomika (30), Novi Sad, str.7288. evarli M., Tomi D., (2007) Agrarna i ruralna politika u Srbiji kompatibilnost sa drugim zemljama. Tematski zbornik Agrarna i ruralna politika u Srbiji (1), DAES, Beograd, str. 1322. evarli M.,Tomi D., Bugarin ., (2008) Kritiki osvrt na prilagoavanje agrarne politike ZAP-u. Tematski zbornik Agrarna i ruralna politika u Srbiji (2), DAES, Beograd, str. 918. Vlahovi B., Tomi D., evarli M. (2009) Konkurentnost agroprivrede Srbije inilac uspeha na meunarodnom tritu. Tematski zbornik Agroprivreda Srbije i evropske integracije: Gde smo i kako dalje?, DAES, Beograd, str. 6180. 50 programa pogled u budunost, (2000), IEP, Beograd. Poljoprivreda Vojvodine 20002006: stanje, problemi i mogua reenja, (2007), Privredna komora Vojvodine, Udruenje za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu, Novi Sad.. Analiza osnovnih pokazatelja poslovanja poljoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine u 2007. i 2008. godini, (2009) Privredna komora Vojvodine, Udruenje za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu, Novi Sad. World Investment Report 2009. (2009) UNCTAD, www.unctad.org/fdistatistics

[4] [5]

[6] [7] [8] [9] [10]

[11] [12] [13]

[14]

44

KOLA BIZNISA