OTVORENI MONTESORI PROGRAM U SRBIJI U Srbiji je 1996.

godine definisana nacionalna humanistika koncepcija predkolskog vaspitanja i obrazovanja kao odgovor na reformske procese obrazovanja u vropi. !eke od kljunih obele"ja ove koncepcije odnose se na# integralan pristup$ otvorenost sistema i diversifikaciju programa %koja je rezultat razliitih potreba i interesovanja dece i roditelja&. 'olaze(i od novih tendencija$ posebno diversifikacije programa i modela$ u Srbiji je zapoet proces uvo)enja i razvijanja *tvorenog +ontesori programa kroz pilot projekat iji je cilj bio obezbediti pristup kvalitetnom predkolskom obrazovanju ve(em broju dece. ,daptacija +ontesori programa$ putem trogodinjeg akcionog istra"ivanja$ odvijala se u# -eogradu$ .emunu$ U"icu$ Subotici$ -akoj 'alanci$ Somboru$ Smederevskoj 'alanci$ ,leksincu i /espotovu. 0ompatibilnost ideja %ciljeva$ znaaj okru"enja$ uloga vaspitaa$ shvatanja uenja$ metoda poduavanja i sl.& oficijelnog sistema vaspitanja i obrazovanja u Srbiji i +ontesori sistema bili su osnova za adaptaciju +ontesori programa. 1ako su strunjaci predkolskog vaspitanja uradili adaptaciju +ontesori programa u skladu sa# dominantnom koncepcijom predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji definisanoj u *snovama programa predkolskog vaspitanja, 'rosvetni glasnik S2 Srbije 3496$ koja podrazumeva otvoreni sistem predkolskog vaspitanja i savremeno shvatanje prirode razvoja dece predkolskog uzrasta i na osnovu standarda koje su izradili eksperti italijanske +ontesori asocijacije 5 *pera !azionale +ontessori specijalno za 62S4'rogram za 7ugoslaviju za bazini +ontesori program %koji kao takav predstavlja inovaciju u +ontesori teoriji i praksi&.

0valitetu procesa akcionog istra"ivanja doprinelo je i ukljuivanje eksperata ma)arske +ontesori asocijacijacije koji su za potrebe ovog istra"ivanja izradili standarde strunog usavravanja. 2ezultat pedagoko 5 akcionog istra"ivanja$ iji je predmet bilo istra"ivanje i menjanje postoje(e pedagoke prakse uvo)enjem i razvijanjem otvorenog +ontesori kurikuluma$ je 8!ovi predkolski obrazovni program zasnovan na adaptaciji +ontesori predkolskog programa9. !ovi predkolski program predstavlja sintezu rezultata koji su sukcesivno ugra)ivani u 'oetni model otvorenog +ontesori kurikuluma$ i time predstavlja realan$ kroz praksu izgra)en model. .a Srbiju je veoma znaajan jer doprinosi daljem razvijanju programskog pluraliteta i konkurenciji kvaliteta u predkolskom vaspitanju. *tvoreni +ontesori programa nastavio je da "ivi i razvija se i nakon sprovedenog akcionog isra"ivanja i to# 0roz projekat projekat 6entra za kvalitetno obrazovanje :*bezbedjivanje kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za svu decu9 podr"anog od strane Save the 6hildren$ !or;a< = kancelarija u Sarajevu$ koji se realizuje u partnerstvu sa U"ikim centrom za prava deteta iz U"ica i !>* 81era 5 kreativna "ena9 iz -eograda. 0roz +ontesori drutvo Srbije$ osnovano ?@@A. godine$ sa seditem u Subotici$ ija je osnovana misija popularizacija ideja +arije +ontesori u radu sa predkolskom i osnovnokolskom decom$ organizovanje strunog usavravanja montesori vaspitaa$ pedagoga i drugog strunog kadra$ koordinisanje i sinhronizovanje akcija postoje(ih +ontesori vrti(a u Srbiji i povezivanje sa +ontesori asocijacijama u svetu. 0roz implementaciju *tvorenog +ontesori programa u deijem vrti(u B!evenB pri dr"avnoj predkolskoj ustanovi B!aa radostB u Subotici.

MONTESORI SISTEM - TA JE TO? +ontesori je svetski priznata pedagoka koncepcija u obrazovanju. .asniva se na filozofiji razvoja deteta prema kojoj dete stie operativna znanja u podrujima "ivota u kojima (e uestvovati kao odrasla osoba. +ontesori predstavlja celovit i originalan vaspitno5obrazovni sistem$ koji naglaava znaaj samoaktivnosti deteta i individualni tempo razvoja i ima jedinstven pristup tehnici uenja. !aglasak nije na poduavanju deteta$ nego se osigurava podsticajna sredina koja pove(ava deiju prirodnu radoznalost i omogu(ava da kroz igru deca spontano ue otkrivanjem. +ontesori sistem naglaava znaaj uro)enih potencijala deteta$ kao i njegov prirodni razvoj. Shvatanje prirode razvoja deteta se zasniva na tvrdnji da ono poseduje uro)enu motivaciju za samoizgra)ivanjem$ koja se objanjava posedovanjem uro)enje eme integralnog odnosa sa okru"enjem i potrebom deteta za slobodom. .a razvoj deteta su znaajni senzitivni periodi koji se izra"avaju kroz sna"an interes za dugotrajno ponavljanje odre)enih postupaka bez vidljivog razloga za

odrasle. Ukoliko su odrasli svesni tih perioda i ukoliko ih prepoznaju$ uveliko mogu pomo(i detetu da ba u to$ najoptimalnije vreme$ razvije date vetine do maksimuma. +ontesori metoda poklanja veliku pa"nju ba tim periodima i svojom fleksibilno(u omogu(ava svakom detetu da se tada optimalno razvije brzinom koja je individualna kao i vreme perioda osetljivosti. Senzitivni periodi su va"ni jer ni jednom drugom periodu u svom "ivotu dete ne(e biti sposobno usvojiti odre)eno znanje tako uspeno i lako kao tada. /r. +aria +ontesori govori o est senzitivnih perioda u male dece. 1i periodi se odnose na# razvoj jezika, razvoj pokreta, razvoj drutvenosti, reda, percepcije i finih pojedinosti. 7ednom kad senzitivni period pro)e$ detetu postaje mnogo te"e usvojiti isto obele"je. .adatak odraslih je da prate potrebe deteta i da organizuju sredinu i svoje ponaanje tako da dete u potpunosti iskoristi razdoblje ovo vreme posebne osetljivosti. +ontesori pedagogija odgovara na te potrebe razra)uju(i poseban materijal i ve"be kao odgovor na senzitivne periode$ pa tako# vebe praktinog ivota, vebe za podsticanje perceptivnih sposobnosti, vebe za podsticanje govora, vebe za matematiku i vebe za kosmiko vaspitanje . .ahvaljuju(i ovom sistemu ve"bi dete stie temelje budu(eg delanja# koncentraciju$ uskla)enost pokreta$ sposobnost slobodnog izbora$ odgovornost$ red$ volju i ustrajnost. .naajan faktor razvoja je i :um koji upija9. 1o je vreme kada mozak deteta nesvesno upija utiske iz okru"enja$ pri emu se i sam formira. /etetov um nesvesno upija informacije iz okoline i dete na taj nain ui. .bog toga je jako va"no svako iskustvo deteta ve( iz najranijeg detinjstva jer ima uticaj na kasniji razvoj. *d @ do C godine uenje je nesvesno$ a od C do 6 godina prelazi u svesno. Svesni um obele"eva pojava svesti$ volje$ ovladavanje jezikom$ javljanje vetina. /ete pokazuje svesnu glad za znanjem i sticanje slo"enijih vetina. +arija +ontesori je posmatrala$ spoznala i opisala zakonitosti u razvoju deteta. Uoila je da deca$ neovisno o mestu ro)enja$ kulturi$ jeziku i naciji$ imaju jedinstvene karakteristike razvoja. Svoje uenje o razvoju deteta +arija +ontesori zasniva na principima: rad, nezavisnost, koncentracija, samodisciplina, samokonstrukcija, intencionalni pokret, sloboda izbora. *brazovanje nije usvajanje injenica od strane deteta$ ve( podsticanje njegove prirodne potrebe za uenjem oslanjanjem na njegovu unutranju motivaciju. 9/ete se ne razvija ue(i rei$ nego sticanjem iskustava : = +arija +ontesori. Sutinska odlika humanistikog pristupa +arije +ontesori je# da polazi od prirodnog razvoja deteta$ prirodnog 8instinkta: deteta za samoizgra)ivanjem$ slobodnog izbora materijala za razvoj kojima razvija svoje sposobnosti.

>erovala je da decu treba potovati$ a najva"niji cilj je bio da se omogu(i deci slobodan razvoj. 1emelj i cilj njezine pedagogije je priznavanje ljudskog dostojanstva detetu. >aspitanje se ne sme direktno meati u razvoj deteta$ ve( treba pru"iti indirektnu pomo( za samovaspitanje. U sreditu +ontesori pedagogije je dete. !e podre)uju se deca unapred odre)enom planu i programu$ nego se plan i program odre)uje prema sposobnostima$ interesovanjima$ mogu(nostima$ uslovima pojedinog deteta. 6iljevi obrazovanja nisu unapred definisana oekivanja koja su odre)ena van deteta$ nego je cilj +ontesori pedagogije da svako na)e svoju ulogu$ svoje mesto$ svoj cilj postojanja i da mu se da mogu(nost da to ostvari. .adatak svakog vaspitaa4 uitelja je da osigura odgovaraju(u sredinu i materijale koji (e podsticati samostalnu aktivnost dece. *snovno pitanje +ontesori pedagogije 5 da li detetu treba pomo( drugih ili neD +oto +ontesori pedagogije B 'omozi mi da uradim samB nastao je iz sagledavanja odnosa dete odrasli i uloge odraslog u procesu uenja$ za koji +arija +ontesori ka"e# 8+i slu"imo decu. Smatramo da su deca nalik na ne"ive lutkeE peremo ih$ hranimo kao to se ini sa lutkama. !ikad ne pomiljamo da dete koje ne ini neto$ ne ume to da ini$ da (e morati to da ini i da mu je priroda pru"ila sva sredstva da bi mogao da naui to da ini. !aa du"nost prema njemu je svakako da mu pomognemo da savlada korisne radnje. +ajka koja hrani dete$ a ne ini ni najmanji napor da ga naui da dr"i kaiku i da sam tra"i usta$ ili koja ga$ dok ona sama jede$ ne poziva da barem gleda kako ona to radi$ nije dobra majka. *na vre)a ljudsko dostojanstvo svog deteta$ tretira ga kao lutku iako je ovek po prirodi usmeren da se brine o sebi. 0o ne shvata da nauiti jedno dete da jede$ da se pere$ da se oblai$ mnogo je du"i$ te"i i strpljiviji posao nego hraniti ga$ prati ili oblaiti. 'rvi posao je posao edukatora$ a drugi je posao sluge.9 *drasli$ vaspitai i roditelji$ treba da daje detetu rastu(u nezavisnost$ u okviru granica relativne sigurnosti. 1o za posledicu ima ve(i stepen tolerancije i samopouzdanja deteta. 'rotivnici +ontesori pedagogije esto tvrde da se tu radi o pedagogiji bez pedagoga to obrazla"u autodidaktikim materijalom i izjavama +arije +ontesori da je za proces uenja odgovornost preuzelo dete. +aria +ontesori je uvidela veliku potrebu za promenama u sistemu obrazovanja$ upravo kao to i mi vidimo potrebu za promenama u obrazovanju danas. Svoj sistem izgradila je na kritici postoje(eg sistema obrazovanje#

0omparacija tradicionalnog i montesori pristupa# 12,/F6F*!,G!F >21FH# dominantna uloga centralnog plana i programa homogene grupe dece krutost nastave i re"ima dana dominantna uloga ud"benika mehanika rascepkanost naunih disciplina na predmete motivacija vaspitaem vaspita kontrolie poduavanje rad sa celom grupom vaspita je u sreditu i dominira Bciklus aktivnostiB se odvija po rasporedu odre)ena mesta rada za stolom vaspita disciplinira vaspita poma"e neprestano prekidanje rada vaspita odre)uje rad vaspita odre)uje tempo vaspita predaje fokus na apstraktnom Bigranje ulogaB izvor znanja vaspita +*!1 SS*2F '2*I2,+ u sreditu je dete heterogene grupe dece potovanje deijeg tempa praktian rad i neposredno iskustvo kosmiko obrazovanje 5 gde je detetu svet predstavljen u celini motivacija linim razvojem samoispravljaju(i materijal iskustveno uenje individualni rad vaspita je promatra i usmerava dete dete formira svoj Bciklus aktivnostiB sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje me)u decom nekoliko prekida rada deca biraju ve"be individualan tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja fokus na konkretnom realni "ivot izvor znanja interakcija dete 5 sredina 5 materijali

O MARIJI MONTESORI +aria +ontessori %1J3@. = 19K?.& danas se ubraja me)u najznaajnije reformske pedagoge. 2o)ena je u 6hiaravalleu i$ kao prva "ena u Ftaliji$ zavrila je studij medicine. 2ade(i na jednoj psihijatrijskoj klinici susrela se sa decom sa problemima u razvoju koja nisu imala odgovaraju(i tretman. 0ontakt sa ovom decom ojaao je uverenje kod nje da su ona vie pedagoki nego medicinski problem. .ainteresiravi se za ovaj problem$ poinje prouavati radove 7eana Ftarda i douarda Seguina. 7ean5+arc5Iaspard Ftard je smatrao da se deci sa smetnjama u razvoju mo"e pomo(i kontinuiranim$ sistemskim posmatranjem i odgovaraju(im vaspitnim postupcima. *n je tvrdio da se svako osjetilo mo"e razviti sistemskim ve"banjem. douard Seguina je bio Ftardov student koji je pod sna"nim uticajem svog uitelja razvio posebne postupke i ve"be za takvu decu %npr. ve"be slaganja odre)enih geometrijskih figura u zadanom prostoru&. Seguinov nain rada oduevio je +ariju i podstaknuo je$ da i sama na temelju linog iskustva i znanja$ kreira nove didaktike materijale. !a njen profesionalni razvoj uticaj su izvrili i radovi 2ousseaua$ 'estalozzija i Lroebela. 7ean 7acMues 2ousseau smatrao je da klju uspeha le"i u svakom detetu individualno$ a temelj procesa uenja je stimulacija svih detetovih osjetila. Lriedrich Lroebel je 1JC3. otvorio svoj deji vrti( u kojem je koristio prve radne materijale i igrake za decu. 6ilj Lroebelove didaktike opreme bio je stimulacija deije samokreativnosti i osve(ivanje procesa uenja koje se$ prema njemu$ odvija po odre)enim stepenima. .ajedniko svim pomenutim autorima jest isticanje prirodnog potencijala deteta i njegovih sposobnosti$ a to se kasnije nalo i u temelju pedagokog delovanja +arie +ontessori koja zastupa premisu da (e se pravilnim vo)enjem i usmeravanjem datog potencijala deteta$ dete razviti do svog prirodnog maksimuma. /ve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao uitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju$ to je bio pokazatelj da sa polja medicine prelazi na pedagoko podruje rada. !jena osnovna teza iz podruja pedagogije koju je zastupala kao predava za studente prirodnonaunog podruja$ bila je da$ pre svega$ treba upoznati individulane osobine deteta. Iodine 19@3. +aria +ontessori otvara prvu /eiju ku(u %6asa dei bambini& u rimskoj siromanoj etvrti San Gorenzo sa kojom posti"e iznena)uju(e pedagoke uspehe. Svoju metodu razvila je pomo(u empirijskog posmatranja dece$ a svoje spoznaje iznosi na brojnim obrazovnim seminarima i predavanjima u Ftaliji i u svetu. Iodine 19@9. objavljuje svoju knjigu BFl +etodoB koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike$ kod nas pod nazivom B*tkri(e detetaB. U njoj je sadr"ano ono to je potom nazvano +ontesori +etod.

O MONTESORI METODU :'osmatrala sam i prouavala decu uzela sam od njih ono to su mi dala i to sam izrazila to je ono to se zove montesori metodN9 5 +arija +ontesori Osnovni elementi metoda su# 'oseban ambijent 5 unapred pripremljena sredina$ organizovan u /ejim ku(ama$ koji obezbe)uje slobodnu$ oputenu ali i organizovanu edukativnu aktivnost dece. *kolina$ koja je primerena detetu i nudi sve to je detetu potrebno za fiziki$ umni i duevni razvoj$ igra kljunu ulogu u razvoju deteta. +arija +ontesori je postavila izuzetno stroga merila pripremljene sredine. 'osebno izra)eni didaktiki materijali = montesori materijali omogu(avaju deci da ve"baju na njemu i sama ue. +ontesori materijal je standardiziran$ izra)en je od prirodnih materijala i polazi iz stvarnog okru"enja i prirode. *sobine materijala su# dostupnost detetu$ podstie dete na delanje$ organizovan je tako da kroz upotrebu omogu(ava uoavanja pogreke u radu$ primeren je potrebama i sposobnostima deteta$ jedan materijal izla"e samo jedan problem$ sistematizovan je od jednostavnijeg ka kompleksnijem$ od konkretnog prema apstraktnom$ uvek se nalazi na istom mestu$ slo"en istim redosledom. +ontesori vaspita$ znatno drugaiji od onih iz tradicionalne kole$ koji u tom procesu imaju sasvim posebnu ulogu vodia i organizatora$ nekoga ko diskretno i nenametljivo poma"e deci. *n je dizajner okru"enja$ demonstrator$ model ponaanja i posmatra pojedinanog deijeg razvoja. +ontesori vaspita vodi indirektno = osigurava boravak deteta u sigurnom i pozitivnom okru"enju pripremaju(i sredinu$ nabavljaju(i materijale i organizuju(i situacije koje vode ka uenju sa tim istim materijalom. 1reba da zna dopustiti detetu da samo gradi svoju linost$ nalazi svoj sopstveni ritam$ samo odluuje i postaje nezavisno.

6ilj +ontesori metoda je negovati deju individualnost$ indirektno podsticati interes za razliita podruja$ a uenje pretvoriti u igru. /eca se ne pohvaljuju za dostignute rezultate nego se podstie unutranje zadovoljstvo postignutim. *vaj metod podrazumeva bri"ljivo pripremljenu sredinu i aktivnosti koje razvijaju deje psiho5fizike sposobnosti uz uva"avanje deije potrebe za slobodom unutar postavljenih granica. +ontesori sredina oblikovana je po meri deteta. /idaktiki materijali su pa"ljivo odabrani i postavljeni na otvorene police kako bi stimulisali deija nezavisna istra"ivanja. !a ovaj nain deca prirodno i samostalno ue. +ontesori metod omogu(ava detetu da okua zadovoljstvo uenja sopstvenim izborom u vrsti posla kojim (e se bavitiE poma"e detetu da usavri svoja sopstvena$ prirodna sredstva za uenjeE razvija koncentraciju potrebnu za uenje fiksiranjem pa"nje na rad koji izvodi rukamaE dete radnu aktivnost bira na osnovu svog interesovanja i u skladu je sa aktuelnim senzitivnim periodom. U pripremljenom okru"enju dete slobodno radi na poslovima koje je samo odabralo$ po sopstvenom ritmu i bez prekida bavi se istra"ivanjem$ otkrivanjem$ uenjem. 'osle slobodnog izbora materijala i mesta za rad sa materijalom vaspita prezentuje detetu pravilno kori(enje materijala$ pomo(u 8osnovne lekcije:. *snovna lekcija ima za cilj da vaspita# upozna dete sa upotrebom materijala$ da vie sazna o stepenu unutranjeg razvoja deteta$ da posmatra njegove reakcije i da isprobava razliite pristupe motivacije deteta za rad. *snovnu lekciju odlikuje preciznost$ jednostavnost$ objektivnost i kratko(a. 'osle nauene ve"be dete osmiljava nova kreativna reenja kombinuju(i predmete i materijale$ razvija potovanje prema maetrijalu koji ima svoje mesto u policama i ui svoje pravo da ne bude prekidano u toku rada. +ontesori metod u potpunosti uva"ava deju individualnost i od nje polazi. 0oncipiran je tako da koristi prednosti samo5 motivacije i jedinstvenu deju sposobnost samo5razvoja i usavravanja linih sposobnosti. Svako dete uspostavlja lini tempo rada otkrivaju(i nove sadr"aje ili utvr)uje ono to je ve( nauilo ponavljanjem ve"bi uz unutranji ose(aj uspeha. !a ovaj nain doprinosi se razviju sve ve(eg samopouzdanja i samopotovanja kod dece. /eca se ue samodisciplini$ razvijanju konstruktivnog odnosa prema dugima i potovanju drugih osoba i njihovih prava$ to osigurava potovanje tih istih prava kada su oni u pitanju. +ontesori metod omogu(ava deci da u potpunosti koriste i razvijaju svoje potencijale. !avike$ vetine i znanja koje dete kroz montesori metod usvoji poma"u mu da pa"ljivije zapa"a$ da se bolje koncentrie$ da bude efikasnije i da se lake snalazi u novim situacijama. +ontessori deca su neobino prilagodljiva s obzirom da su od najranijih dana ohrabrivani da donose odluke$ lako reavaju probleme$ umeju da prave izbor i dobro organizuju svoje

vreme. *va deca su ohrabrivana da razmenjuju svoje ideje$ da raspravljaju o svom radu sa drugima i tako razvijaju dobre sposobnosti komunikacije. /r.+ontesori je napisala# BFstina je$ mi ne mo"emo napraviti genija. +i mo"emo jedino pru"iti svakom detetu ansu da ispuni svoje potencijale i postane nezavisna$ sigurna i izbalansirana individua.B U materijalima je studiozno razra)ena i materijalizovana koncepcija +ontesori uenja. 'ostoje odre)ena pravila po kojima su +ontesori materijali lako prepoznatljivi$ a to su# izgledom i nainom kori(enja materijal sledi progresiju od jednostavnog ka slo"enomE dete nailazi samo na jedan problem prilikom manipulacije$ kako bi ga br"e uvideo i reio$ a pojam lake formiraoE materijal direktno priprema dete na uenja koje (e sleditiE materijal je sam auto5korektivan$ to znai da je u njemu i 8kontrola greke:. 2ad u montesori kolicama 4vrti(ima organizuje se sa decom razliite kalendarske dobi. /ete treba da stie iskustva u onakvom okru"enju kakav je i stvarni "ivot oko njega$ gde se susre(e i sa starijima i sa mla)ima od sebe$ i sa ljudima sa razliitim sposobnostima$ interesovanjima$ temperamenta$ itd. U grupi takvog sastava mla)a deca ue od straije dece$ ose(aju se sigurnijim$ zati(enijim$ starija deca ue ponavljanjem kada pokazuju neto mla)oj deci$ izgra)uje se ose(aj odgovornosti$ samopotovanja$ samopouzdanja. Starija deca poma"u pri prezentaciji materijala$ pri prihvatanju pravila zajednikog "ivljenja. O li!i "ada svojstveni +ontesori programu# Fndividualni rad sa materijalima = individualizovano uenje deteta sa +ontesori materijalima zapoinje uenjem +ontesori ve"bi u +ontesori ambijentuE dete samo bira materijal i ve"bu poto je razumeo ideju upotrebe predmetaE razvija sposobnost donoenja odluke koja je metodiki razra)ena posebnim koracimaE kontrolom greke u +ontesori materijalima dete ispravlja sebe u toku samog procesa uenja i ui da kontrolie samog sebe. 0rug razgovora = predstavlja oblik rada koji je svojstven ve(ini novih i alternativnih programa. *rganizuje se svaki dan$ kada su ve( sva deca prisutna. Fma fukciju me)usobnog upoznavanja$ boljeg prihvatanja$ stvaranju grupne klima$ donoenja zajednikih pravila i odluka$ razvija potovanje$ strpljenje prema drugima. Fgra tiine = kultivisanje pokreta$ ima za funkciju stvaranja unutranjeg mira$ razvija pa"nju$ strpljenje$ kordinaciu pokreta$ eleganciju pokreta$ svesnu kontrolu soptvenog tela i pokreta. #l$%&ne 'a"a'te"isti'e Monteso"i metoda s%( Lokus je na individualnom uenju 5 prepoznaje se i potuje lini tempo s obzirom da svako dete ui drugaijim tempom. /ete je uposleno onom aktivno(u prema kojoj ima odre)ene sklonosti$ radi po sopstvenom naho)enju$ ponavljaju(i zadatke onoliko koliko samo "eli. !a taj nain$ ono gradi pozitivan stav prema sopstvenom uenju i pozitivan stava prema koli. Samo5ispravljaju(i materijali 4 materijali sa kontrolom greke omogu(avaju da deca ue na sopstvenim grekama sve do pronalaska ispravnog reenja. +ogu(nost da dete samo proveri da li je negde pogreio$ gde je pogreio i kako to da ispravi$ doprinosi razvoju unutranje kontrole$ a samim ti javlja se i unutranja motivacija kao neophodan faktor uenja. *vo pogoduje razvoju samostalnosti i nezavisnosti. /eca su mirna po sopstvenom izboru i potuju druge unutar okru"enja. +ontesori metod podstie decu da povrate svoj :unutranji tempo9 koji je prirodni deo njihovog identiteta. Lokus je na konkretnom uenju$ pre nego na apstraktnomE deci je potrebno da stvari osete sopstvenim rukama. /ostupnost svih materijala deci omogu(eno je postavljanjem na policama u njihovoj visini$ postavljanjem predmeta u visini oiju. Svaki materijal ima svoje stalno mesto. !a ovaj nain se razvija smisao za red od malih nogu i on je temelj za kvalitetan proces uenja. 2ed omogu(ava da se kreira stabilna sredina u kojoj se dete lako snalazi i time se smanjuje strah od novog. Strategija da u prostoru postoji samo jedan primerak svakog materijala pospeuje proces socijalizacije$ jer se deca moraju dogovoriti ko (e uzeti koji materijal ili (e ga zajedno koristiti. /eca rade s rado(u i s ose(ajem otkrivanja$ ue :upijaju(i kao spu"ve9. !jihova motivacija vezana je za proces samog rada$ a manje za krajnji produkt. 8*drasli rade da bi poboljali okru"enje$ a deca da bi poboljala sebe9 = rei su +arije +ontesori. *kru"enje obezbe)uje prirodni ose(aj za disciplinu. 'ravila su jasno definisana i ne nametnuta od strane deteta ili odraslog %vaspitaa4 uitelja&.

*kru"enje je :pripremljeno9 za decu. Sve u sobi ima specifino mesto na polici. /eca su po prirodi uredna$ a ovako nametena soba im omogu(ava da rastu na pozitivan nain. Specifino pripremljeno okru"enje omogu(avadetetu da tano zna ta ima na raspolaganju tako da samo mo"e planirati svoje aktivnosti. *drasli %vaspita4 uitelj& ima ne nametljivu ulogu$ ulogu posrednika u procesu uenja$ pri emu mora voditi rauna da ne ometa inicijativu i slobodu deteta. *n je spona izme)u deteta$ sredine i materijala. +ontesori vaspita4 uitelj prepoznaje potrebe deteta i zna da primereno odgovori na njih. .na da se povlai$ da se uzdr"ava u pravo vreme$ da dopustiti samostalnost i da poma"e samo onoliko koliko treba i onda kada je to potrebno. 0ad dete postaje aktivno$ vaspita4 uitelj mora postati pasivan. U svom pasivnom dr"anju vaspita4 uitelj ipak mora biti aktivan i budno paziti i opa"ati. Samo preko povuenog naina ponaanja on mo"e iza(i u susret detetovoj potrebi da to samo napravi. >aspitai4 uitelji se smatraju pomo(nicima za razvoj samostalne linosti. *ni su fleksibilni. Sa strpljenjem objanjavaju funkciju i nain upotrebe montesori5materijala i potiu ih da se njima koriste. /eca nisu motivisana odraslim %vaspitaem4 uiteljom4 roditeljom&$ ve( potrebom za samo5razvojem.

MONTESORI PROGRAM I OSNOVE PROGRAMA PRED#O)S#OG VASPITANJA +ontesori program$ kao jedan od najrazra)enijih i najire zastupljenih programa rada sa decom predkolskog uzrasta u svetu$ pretrpeo je niz osavremenjivanja i brojne adaptacije u skladu sa potrebama pojedinih zemalja i lokalnih zajednica. Svaka +ontessori kola4 vrti( prihvata zadani plan i program koji je propisalo ministarstvo odre)ene zemlje. 'lan i program je isti$ razliita je samo metoda kojom se savladava gradivo. Savremene tendencije predkolskog vaspitanja i obrazovanja te"e globalnom vaspitanju linosti deteta$ koje ima svoje kapacitete i granice$ osobenu akumulaciju iskustava = to odre)uje njegov lini tempo razvoja. 'redkolskom detetu se omogu(uje da sledi svoj lini razvoj$ da razvija sposobnosti i uspostavlja interakcije sa sredinom. #om*ati ilnost *"o+"ama U *ptim osnovama predkolskog programa %Slu"beni glasnik 2S$ br.6?4 C.& vaspitno5obrazovni ciljevi u oba modela i ciljevi +ontesori programa u mnogome su zajedniki# 1. ?. C. podsticanje samostalnosti$ individualne odgovornostiE razvoj intelektualnih kapaciteta u skladu sa razvojnim potrebama$ mogu(nostima i interesovanjimaE razvoj socijalnih i moralnih vrednosti vrednosti u skladu sa humanim i tolerantnim vrednostima demokratski ure)enog drutvaE kultivisanje dejih emocija i negovanje odnosa nenasilne komunikacije i tolerancijeE razvoj motornih sposobnosti i spretnostiE razvijanje svesti o znaaju zatite i ouvanju prirodne i drutvene sredine.

A. K. 6.

*sim zajednikih ciljeva$ svi segmenti *ptih osnova predkolskog programa orijentisani su na humanistiko shvatanje detetove prirode i njegovog fizikog i duhovnog razvoja$ kao i pedagoka koncepcije +arije +ontesori. Fsto tako se poklapaju i sutinske odrednice da je dete vrednost samo po sebi$ da u sebi nosi razvojne potencijale. .ajedniko za oba programa je da polaze od deteta koji je aktivno u procesu vaspitanja. 'roces tako zamiljenog vaspitanja se temelji na# pozitivnoj motivaciji$ programu koji uva"ava uzrasne i razvojne mogu(nosti deteta i na evaluaciji dostignu(a 5 to je u +ontesori koncepciji = samovrednovanje. 'omo($ podrka i usmeravanje od strane odraslih odnose se u *ptim osnovama predkolskog programa i u +ontesori pedagogiji$ pre svega na prilago)avanje sadr"aja dejim mogu(nostima$ ohrabrivanju i vo)enju deteta u njegovim samoaktivnostima i otklanjanju prepreka i ogranienja koji stoje na putu saznanja i samouvida. *pte osnove predkolskog programa sutinu predkolskog vaspitanja i obrazovanja definiu kao ouvanje$ podsticanje i oplemenjivanje spontanih stvaralakih mogu(nosti i svojstva predkolskog deteta$ zahtevaju(i obezbe)ivanje uslova za

normalan fiziki$ intelektualni$ socijalni$ emocionalni i moralni razvoj. U koncepciji +arije +ontesori prvobitni znaaj ima unapred pripremljena sredina$ koja omogu(uje da dete razvije sve potencijale svoje linosti 5 celovita linost. Umesto kutkova %model -& ili centara interesovanja %model ,& u +ontesori prostoriji otvorene police sa +ontesori materijalima$ dostupne deci predstavljaju oblasti uenja. 1u su police za praktine aktivnosti$ police sa materijalima za razvoj senzornih sposobnosti$ police sa materijalima iz oblasti jezika$ polica za materijale iz oblasti matematike$ i oblast kosmikog obrazovanja. !aravno$ pored +ontesori materijala$ i u ovim vrti(ima mo"emo na(i uobiajene igrake$ didaktike materijale$ radne sveske$ likovne materijale$ audio5vizuelna sredstva$ *rfove muzike instrumente i sve ostale materijale koje nalazimo u standardnim vrti(ima.

,a i *"otiv Monteso"i metoda( Fako jedan od najpoznatijih$ najcenjenijih i najvie kori(enih metoda$ on ima kako svoje sledbenike tako i protivnike. 'itanje za i protiv +ontesori metoda mo"e se sagledati kroz dileme$ pitanja i argumentaciju koja sledi. +ontesori metodu zamera se prerano uvo)enje kognitivnog uenja ime se deci oduzima detinjstvo.

U predkolskom uzrastu deca ue kroz igru. 0roz igru deca upoznaju i ue o svemu to ih okru"uje lako$ bez naprezanja i u najkra(em vremenskom roku. +ontesori metodom deja se igra usmerava i struktirira$ pru"aju(i tako detetu podsticajnu sredinu u kojoj (e razviti sve svoje sposobnosti$ pa tako i kognitivne. !erealno je od deteta tra"iti da naui neto emu nije doraslo$ no ponudimo li mu mogu(nost kognitivnog uenja kroz igru$ ta igra ne predstavlja optere(enje$ ve( postaje interesantnom i stimulativnom i nema negativne efekte po deiji razvoj. 'redmeti koji se nalaze na policama u sobi 4 uionicama su :materijali9 a ne :igrake9$ a za deiju aktivnost sa njima ne ka"e se da se :igraju sa igrakama9 ve( :rade sa materijalima9. *vom formulacijom osigurava se velika dobrobit po decu daju(i im ose(aj vrednosti$ isti onaj ose(aj vrednosti koji odrasli ima kad radi :svoj posao9. +noge zbunjuje uloga igre u +ontesori metodi$ jer ona ka"e da deca rade. 'od radom se$ zapravo$ podrazumijeva deja smislena i slobodno odabrana aktivnost koju odrasli potuju i ne prekidaju$ nego se odnose kao i prema radu odrasle osobe. 'ostojanjem standardizovane upotrebe didaktikog materijala detetu se ne ostavlja dovoljno prostora za razvoj mate$ kreativnosti i spontanosti.

Standardizirana upotreba didaktikog materijala poma"e detetu da ustanovi osnovni nain miljenja kako bi valjano primalo i obra)ivalo nove informacije. Sposobnost da prima i obra)uje nove informacije$ da ih samostalno organizuje i dovodi u red$ provocira kod deteta da tra"i nove i kreativne naine reavanja ovih istih zadataka. U prilog ovome govori i injenica da se dete puno puta vra(a istom materijalu i veseli se radu na njemu$ suprotno naim oekivanjima da (e mu poznati materijal brzo dosaditi. Svaki novi materijal je za dete novi izazov i doprinosi da do izra"aja do)e detetova spontanost$ matovitost i kreativnost u reavanju problema. !edovoljno vremena za socijalni razvoj i interakciju sa drugom decom zbog dominantnog naina rada i slabe zastupljenosti grupnih aktivnosti

+ontesori omogu(ava da su deca esto u me)usobno korisnim interakcijama$ podstie se ose(aj za me)usobnu pomo( i poverenje$ deca se oslanjaju jedni na druge tokom celog dana$ a ne samo u odre)eno vreme. 'ri reavanju problema dete se oslanja na sebe ili na svoje vrnjake$ a ne prvenstveno na autoritet$ vaspitaa ili uitelja. Irupne se aktivnosti postoje kroz razliite forme# spontano se javljaju tokom dana$ zajedniki razgovor$ vreme obroka$ za vreme aktivnosti na otvorenom$ u formi muzikih ili fizikih aktivnosti. 'revie slobode i mogu(nost stalnog slobodnog izbora mo"e samo da zbunjuje dete.

'ravo deteta da samo odluuje o vrsti aktivnosti$ kada i koliko (e biti aktivno$ kada i koliko (e se koristiti odre)enim materijalima ima funkciju da usavri neto u sebi. /aleko bi vie zbunili dete kad bi mu ponudili irok izbor materijala iju svrhu ono ne bi razumelo. +ontesori materijale ono razume i bliski su mu te ih stoga potuje kao osnovne alate uenja. Sloboda omogu(ava da dete napreduje slobodno i prema svojim potrebama$ ali i da potuje slobodu druge dece. 'revelike razlike u kalendarskom uzrastu kod iste vaspitno = obrazovne grupe

Oeterogene grupe potpoma"u proces vrnjakog uenja. +nogo je manje frustriraju(i proces uenja od vrnjaka nego od odraslih. /eca ue jedni od drugih i pokazuju visok stepen strpljenja i koncentracije. /ete mo"e puno lake i br"e nauiti drugo dete odre)enoj vetini nego to to mo"e odrasla osoba. U takvoj sredini deca potuju jedna druge i ne stvara se takmiarski odnos ve( atmosfera razumevanja i me)usobnog pomaganja. 1akva atmosfera omogu(ava da deca slobodno ue jedni od drugih. 'risustvo starije dece u grupi pokazalo se stimulativnim za celokupni razvoj mla)e dece kao i za razvoj socijalnih vetina starije dece. 'risustvo dece sa smetnjama u razvoju u grupi i da li to ometa razvoj ostale dece u grupiD

Oeterogeni sastav grupe$ kako po kalendarskom uzrastu tako i po sposobnostima$ omogu(ava deci da se dru"e sa drugaijima od sebe ime se uvelike proiruju raspon socijalnih vetina kod dece. /eca se ue toleranciji i razumevanju potreba drugih ljudi$ reavaju se mnogih predrasuda koje bitno utiu na zdrav i kvalitetan razvoj linosti u celini. Segregacija nije dobra ni za koju decu. /ecu sa smetnjama u razvoju u specijalnim ustanovama se pripremaju za "ivot u svetu BnormalnihB a istovremeno se zaboravlja da i BnormalneB treba pripremiti za zajedniki "ivot sa ljudima koji imaju neke specifine potrebe i koji kao takvi nisu manje vredni. U +ontesori institucijama nema mesta za takvu segregaciju$ to svoj deci mo"e biti samo dodatna po"eljna kvaliteta$ a nikako smetnja u bilo kom smislu. !astavak kolovanja 5 da li (e se deca koja su poha)ala +ontessori programe mo(i uspeno prilagoditi javnim kolama u obrazovnom i socijalnom smisluD

!a ovo pitanje univerzalan odgovor nije mogu( jer puno toga zavisi o pojedinim uiteljima i samim kolama$ bilo da se radi o +ontesori ili javnoj koli. !ova sredina za dete predstavlja veliku promenu i novi izazov. U socijalizacijskom smislu dete iz montesori programa (e se dobro i brzo prilagoditi jer zna sara)ivati i deliti svoje miljenje i ideje sa drugim. *no je mnogo samostalnije od druge dece$ te mu ne(e biti teko se samostalno posvetiti reavanju svojih zadataka. Pesta pojava nemira kod ove dece posledica je nastave u kojoj dominira uitelj i kruta disciplina frontalne nastave$ no u ve(ini sluajeva se dete prilagodi bez ve(ih poteko(a.