ANARHIZAM (197-223 str.

19.ANARHIZAM
Poreklo i razvoj anarhizma
Re anarhija potir od grke rei i doslovno znai bezvlae. Termin je u upotrebi od Francuske revolucije I u poetku je upotrebljivan u kritikom ili ne gativnom smislu da oznai slom civilizovanog ili predvidljivog poretka. Zaista, ovom terminu se I dalje daje pejorativno znaenje. U svakodnevnom govoru, anarhija se obino haosom I neredom-slika terorista koji tegle bombe. Naravno, sami odbacuju takve asocijacije. Tek kada je Pjer ozef Prudon u delu ta je Ja sam anarhista re je poela da se jasno povezuje sa odreenim skupom politikih ideja. Oni zaista zagovaraju ukidanje zakona I vlasti, ali u verovanju da e se razviti jedan prirodniji I spontaniji drutveni poredak. Povezanost s nasiljem je pogrena. Povremeno, anarhsti su otvoreno, ak ponosno podravali podmetanje bombi I terorizam, meutim, veina njih veruje da je nasilje kontraproduktivno. Tokom 19.veka anarhizam je postao znaajna komponenta rastueg socijalistikog poretka. 1864.Prudonovi sledbenici su se udruili s Marksovim kako bi osnovali Meunarodno radniko udruenje ili Prvu internacionalu koja je 1871.doivela krah zbog rastueg antagonizma izmeu marksista I anarhista predvoenih Bakunjinom. Sindikalizam je bio jedan oblik revolucionarnog sindikalnog pokreta, popularnog u Francuskoj, Italiji I panijiCNT sindikat, koji je poetkom 20og veka anarhizam uinio istinski masovnim pokretom. Poetkom 20og veka anarho -sindikalistiki pokreti takoe su nastali u Latinskoj Americi, meutim irenje autoritarizma I politike represije je, kako u Evropi, tako I u Lat.Americi podrivali anarhizam. Pobeda generala Franka u paniji(CNT sindikat) je dokrajila anarhizam kao masovni pokret. Sindikat je bio zabranjen, a anarhisti su s leviarima bili proganjani Meu politikim ideologijama, anarhizam je neobian po tome to nikad nije uspeo u osvajanju vlasti, bar na nacionalnom nivou. Najblie osvajanju vlasti anarhisti su bili tokom panskog graanskog rata, kad su nakratko kontrolisali delove istone panije i irom katalonije.osnivali radnike I seljake kolektive. iroko je prihvaeno da je cilj anarhizma ruenje drave I razaranje svih formi politikog autoriteta, nerealan, ako ne I nemogu. Anarhisti takoe odbacuju, kao iskvarena I korumpirajua, uobiajena sredstva vrenja politikog uticaja-formiranje politikih partija, kandidovanje za 1 izjednaava s anarhisti otro svojina objavio I sistematskim

ANARHIZAM (197-223 str.) izbore, traenje javnih funkcija itd. Rezultat je da oni sebe liavaju prednosti politike organizacije i stratekog planiranja, esto umesto toga polaui veru u masovnu spontanost i narodnu e za slobodom. Uprkos tome, anarhizam odbija da umre. Anarhizam je opravdano tretirati kao zasebnu ideologiju po tome to njegove sledbenike, uprkos njihovom oslanjanju na vrlo razliite politike tradicije, ujedinjuju brojni iri principi i pozicije. Najznaajnije od njih su sledee Antietatizam Prirodni poredak Antiklerikalizam Ekonomska sloboda

Antietatizam
Sebastijen For je definisao anarhizam kao negaciju principa autoriteta. Razlog to su anarhisti protiv autoriteta je prost i jasan. Autoritet je napad na princip slobode i jednakosti. Anarhizam je jedinstven po tome to usvaja principe apsolutne slobode i neograniene politike jednakosti. U ovom svetlu, autoritet, zasnovan kako izgleda, na politikoj nejednakosti i navodnom pravu jedne osobe da vri uticaj na ponaanje drugih, porobljava, ugnjetava i ograniava ljudski ivot. On oteuje i kvari, kako one koji su podreeni autoritetu, tako i one koji imaju autoritet. U praksi, anarhistika kritika autoriteta se obino usredsredjuje na politiki autoritet, naroito kada je on podran mainerijom moderne drave. Drava je suvereno telo koje ima vrhovni autoritet u odnosu na sve pojedince i udruenja koji se nalaze unutar odreenog geografskog podruja. Anarhisti naglaavaju da je autoritet drave apsolutan i neogranien: zakon moe ograniiti javno ponaanje I politiku aktivnost regulisati ekonomski ivot, uplitanje u lini moral I miljenje. Autoritet drave je takoe prinudan. Anarhisti odbacuju liberalni pojam politikog autoriteta po kojem ovaj izrasta iz dobrovoljnog sporazuma, putem nekog oblika drutvenog ugovora I umesto toga dokazuju da pojedinci bivaju podvrgnuti dravnom autoritetu ili tako to su roeni u odreenoj zemlji ili putem osvajanja. Pored toga, drava je represivno telo ijim se zakonima mora pokoravati zato to su oni podrani strahom od kazne. Anarhisti esto 2

ANARHIZAM (197-223 str.) dokazuju da drava deluje u savezu sa bogatima I privilegovanima I stoga slui ugnjetavanju siromanih i slabih Temelj ove kritike drave jeste u anarhistikom gleditu o ljudskoj prirodi. Mada anarhisti usvajaju utopijsko gledite o ljudskom potencijalu, oni su takoe duboko pesimistini u pogledu politikog autoriteta I ekonomske nejednakosti koji utiu na kvarenje ovog potencijala. Ljudska bia mogu biti ili dobra ili zla zavisno od politikih I drutvenih okolnosti u kojima ive. Liberalno upozorenje da vlast tei da kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno, anarhisti zamenjuju radikalnijim upozorenjem da e vlast u bilo kojem obliku ili formi kvariti apsolutno. Zato drava nije nita drugo do koncentrisana forma zla.

Prirodni poredak
Anarhisti smatraju da je drava ne samo zlo, ve takoe smatraju da i nije nuna. Vilijam Goldvin je ovo nastojao da dokae uzokretanjem najslavnijeg teksta o opravdanju drave terije drutvenog ugovora. Hobsovi i Lokovi argumenti drutvenog ugovora sugeriu da je drutvo bez drave prirodno stanje jednako graanskom ratu svakog protiv svih koje ureen I stabilan ivot ini nemoguim. Poredak bez zakona je nemogu. Nasuprot tome Goldvin je sugerisao da su ljudska bia u sutini racionalna stvorenja koja obrazovanje i prosveeni sudovi ine sklonim ivotu u skladu sa istinom i univerzalnim moralnim zakonima. Po njegovom miljenju, ono to kvari ljudska bia i stvara nepravdu, pre je uticaj vlasti nego prvobitni greh

Ipak anarhizam nije zasnovan samo na verovanju u ljudsku dobrotu. Pre svega, anarhistike teorije o ljudskoj prirodi su esto sloene i priznaju da u ljudskoj dui poivaju rivalske mogumosti. Npr.Prudon Bakunjin i Kropotkin su prihvatili da ljudska bia mogu biti kako sebina, tako i drueljubiva i kooperativna. Drugo, anarhisti isto toliko panje poklanjaju drutvenim institucijama. Oni smatraju da je ljudska priroda plastina, u smislu da je oblikovana drutvenim, politikim i ekonomskim okolnostima u kojima ljudi ive. Tako kolektivistiki anarhisti usvajaju zajedniko vlasnitvo ili institucije na bazi uzajamnosti, dok individualistiki anarhisti podravaju trite. 3

ANARHIZAM (197-223 str.)

Antiklerikalizam
Anarhisti su u 19.veku, izraavali isto toliko ogorenosti prema crkvi koliko I prema dravi. To je moda I objanjenje o u uspeha koji je anarhizam imao u zemljama sa religijskom tradicijom kao to su katolika panija, Francuska, Italija I zemlje Latinske Amerike, gde je pomagao u artikulisanju antiklerikalnih oseanja. Anarhistiki prigovori organizovanoj religiji slue osvetljavanju ire kritike autoriteta uopte. Religija se, npr, esto posmatra kao izvor autoriteta po sebi. Ideja Boga predstavlja pojam vrhovnog bia koje raspolae krajnjim I bespogovornim autoritetom. Za anarhiste kao to su Bakunjin I Prudon, anarhistika politika filozofija je morala biti zasnovana na odbacivanju hrianstva, jer se ljudska bia samo tada mogu smatrati slobodnim I nezavisnim. Pored toga anarhisti veruju da religijski I politiki autoritet idu ruku pod ruku. Religiju anarhisti vide kao jedan od stubova drave. Ona propagira ideologiju poslunosti I pokornosti, kako duhovnim poglavarima, tako I zemaljskim vladarima. Religioznost zahteva prilagoavanje standardima dobra I zla koje definiu I odravaju religijski autoriteti kao to su svetenici, biskupi I pape.pojedincu se tako otima moralna autonomija I sposobnnost da donosi etike sudove. Ipak religijski poriv anarhisti ne odbavuju u potpunosti. Za njih se moe rei da zastupaju verovanje u praktino neograniene mogunosti ljudskog samorazvoja I u spone koje ujedinjuju oveanstvo. Rani anarhisti su ponekad bili pod uticajem milenarizma, verovanja u povratak Hrista I uspostavljanje carstva nakon hiljadu godina

Ekonomska sloboda
Zbacivanje drave anarhisti su retko videli kao cilj po sebi, ve su takoe bili zainteresovani za osporavanje struktura drutvenog i ekonomskog ivota. Bakunjin je dokazivao da su politika mo i bogatstvo neodvojivi. U 19.veku anarhisti su obino radili u okviru radnikog pokreta i usvajali, uopte uzevi, socijalistiku filozofiju drutva. Kapitalizam se shvatao u klasinim terminima vladajua klasa, eksploatacija i ugnjetavanje masa. Meutim, u skladu sa marksizmom, ova vladajua klasa se nije 4

ANARHIZAM (197-223 str.) tumaila u usko ekonomskom smislu, ve kao neto to obuhvata sve one koji raspolau bogatstvom, moi ili privilegijama u drutvu. S toga u nju isto tago spadaju kraljevi i prinevi, politiari i dravnici, sudije, svetenici... Bakunjin je tako dokazivao da se u svakom razvijenom drutvu mogu identifikovati tri drutvene grupe: Ogromna veina eksploatisanih Manjina koja je eksploatisana koja takoe u jednakoj meri eksploatie druge I vrhovni vladajui stale

S toga su se anarhisti 19og veka identifikovali sa siromanima i ugnjetanima i nastojali da u ime eksploatisanih masa izvedu drutvenu revolucijumu kojoj bi bili izbrisani kako kapitalizam, tako i drava. Mada mnogi anarhisti priznaju srodnost sa socijalizmom, zasnovanu na zajednikom gnuanju prema svojini i nejednakosti, drugi su branili prava svojine, pa ak i obozavali konkurentski kapitalizam. Ovo osvetljava razliku izmeu dve glavne anarhistike tradicije-kolektivistika -individualistika

20. KOLEKTIVISTIKI ANARHIZAM

Filozofski koreni kolektivistikog anarhizma pre su u socijalizmu nego u liberalizmu. Terajui socijalistiki kolektivizam do njegovih granica, moe se stii do anarhistikih zakljuaka. Kolektivizam je u sutini verovanje das u ljudska bia drutvene ivotinje kojima vie odgovaraju zajedniki rad za opte dobro, nego trud oko individualnog linog interesa. Kolektivistiki anarhizam koji se ponekad naziva socijalanarhizam, istie ljudsku sposobnost za solidarnost, ili ono to je Kropotkin nazivao uzajamna pomo. Kao to je I ranije istaknuto, ovo nije isto to i naivno verovanje u prirodnu dobrotu, ve pre osvetljava potencijal za dobrotu koja poiva u svim ljudskim biima. Ljudi su u sutini drutvena, kooperativna bia. U ovom svetlu, prirodan i pravi odnos meu ljudima je odnos saoseanja, naklonosti i harmonije. Kada se zajednika ljudska priroda prepozna kao ono to povezuje ljude, nema potrebe da ih kontrolie i regulie vlada. Vlada je ne samo nepotrebna, ve time to slobodu zamenjuje ugnjetavanjem, ona drutvenu solidarnost ini nemoguom.

ANARHIZAM (197-223 str.) Filozofsko i ideoloko preklapanje izmeu anarhizma i socijalizma, posebno marksistikog socijalizma, oigledno je iz injenice da su anrhisti esto rad ili u okviru ireg revolucionarnog socijalistikog pokreta. Ipak, u izvesnim pitanjima anarhizam i socijalizam se razilaze. To je najjasnije u sluaju parlamentarnog socijalizma. Parlamentarno socijalsti su odavno izgubili veru u revolucionarni potencijal radnikih masa, verujui umesto toga, da numerika snaga radnike klase ini moguim, ako ne i neizbenim. Uz to oni dravu vide u pozitvnom svetlu , kao glavno sredstvo pomou kojeg se kapitalizam reformie ili humanizuje. Anarhizam, s druge strane, odbacuje parlamentarni socijalizam kao contradictio in adiecto. Mehanizmi vlasti koji su iskvareni i koji kvare ne samo to ne mogu da zastupaju stvar socijalizma, ve i svako irenje uloge i odgovornosti drave moe posluiti, mada u ime jednakosti i drutvene pravde, samo uvrivanju ugnjetavanja.

Mutualizam
Anarhistiko verovanje u drutvenu solidarnost koristi se za opravdavanje razliitih oblika kooperativnog ponaanja. S jedne strane ono vodi verovanju u isti komunizam, ali takoe proizvodi I mnogo skromnije ideje mutualizma koje se vezuju za Prudona. U izvesnom smilu Prudonov libertarijanski socijalizam jeste izmeu individualistike I kolektivistike tradicije anarhizma, jednako kao I kod onih amerikih individualista, kao to je Dzesaja Voren koji u velikoj meri dele Prudonove ideje . Konkretno, Prudon je veoma cenio nezavisnost I I nicijativu seljaka sitnospostvenika, zanatlija I majstora. Prudon je stoga traio uspostavljenje sistema vlasnitva nad svojinom kojim bi se izbegla eksploatacija I unapredila drutvena harmonija. Mutualizam je sistem pravine I pravedne razmene u kojem pojedinci I grupe jedni s drugima mogu dap rave ugovore, trgujui dobrima I uslugama bez profitiranja I eksploatacije. Drutvena interakcija je stoga dobrovoljna, uzajamno korisna I harmonina, bez potrebe za bilo kakvim regulisanjem ili uplitanjem od strane vlade. Prudonovi sledbenici su ove ideje pokuali da ostvare u praksi, osnivanjem mutualnih kreditnih banak u Francuskoj I vajcerskoj koje su investitorima davale jeftine zajmove I zaraunavale kamatnu stopu dovoljno visoku da pokrije trokove poslovanja banke, ali 6

ANARHIZAM (197-223 str.) ne I toliko visoku da se iz nje izvlai profit. Prudonova sopstvena gledita su bila u velikojj meri zasnovana na njegovom divljenu prema malim zajednicama seljaka ili zanatlija, naroito asovniara u vajcerskoj koji su tradicionalno upravljali svojim poslovima na bazi uzajamne saradnje.

Anarhosindikalizam
Mada su krajem 19og i poetkom 20og veka mutualizam i anarhokomunizam imali znaajan uticaj u irem socijalistikom pokretu, sam anrahizam se samo u obliku anarhosindikalizma razvio u masovni pokret. Sindikalizam se prvo pojavio u Francuskoj, gde ga je pre 1914.godine prihvatio moni CGT sindikat. Socijalistike ideje su se proirile na Italiju, Latinsku Ameriku, SAD i to je najznaajnije, i na paniju, gde ga je podrao CNT, najvei sindikat u zemlji. Sindikalistika teorija je poivala na socijalistikim idejama, i zastupala je sirovi pojam klasnog rata. Po njemu, radnici i seljaci su inili ugnjetavanu klasu, a industrijalci, zemljoposednici, politiari, sudije i policija su prikazani kao eksploatori. Radnici su sebe mogli zatiti organizovanjem sindikata ili unija, zasnovanih na odreenim zanatima, industrijama ili profesijama. Kratkorono gledano, ovi sindikati su mogli da deluju kao uobiajeni sindikati, na podizanju plata, skraivanju radnog vremena i poboljavanju uslova rada. Ipak, sindikalisti su takoe bili i revolucionari koji su verovali da se srui kapitalizam i da radnici osvoje vlast. Mada je sindikalistika teorija povremeno bila nesistematina i konfuzna, ona je, uprkos tome, imala veliku privlanost za anarhiste koji su svoje ideje eleli da proire meu masama. Uavi u sindikalistiki pokret, anarhisti su razvili osobene ideje anarhosindikalizma. Posebno su ih oduevljavale dve karakteristike sindikalizma. Prvo sindikalisti su odbacibali uobiajenu politiku. Oni su verovali da mo radnike klase treba da se ispoljava organizovanjem neposrednih akcija, bojkota, sabotaa i trajkova i najzad, generalnim trajkom. Drugo anarhisti su na sindikate gledali kao na model decentralizovanog, nehijerarhijskog drutva budunosti. 7

ANARHIZAM (197-223 str.) Mada je anarhosindikalizam, bar do panskog graanskog rata, uivao istinsku masovnu podrku, on nije uspeo da ostvari revolucionarne ciljeve. Dalje od prilino nejasne ideje o generalnom trajku, anarhosindikalizam nije razvio jasnu politiku strategiju ili teorijurevolucije, imajui, umesto toga, nadu u spontani ustanak eksploatisanih i ugnjetavanih. Drugi anarhisti su kritikovali sindikalizam zato to se usredsreuje na suvie uske kratkorone sindikalne ciljeve, pa stoga anarhizam vodi ka reformizmu, a ne revoluciji.

Anarhokomunizam
Anarhokomunizam je ukorenjen u visoko optimistikom verovanju u ljudsku sposobnost za saradnju iji je najslavniji izraz teorija uzajamne pomoi Petra Kropotkina , Kropotkin je pokuavao da drutvenu solidarnost postavi na bioloki temelj, preispitivanjem Darvinove teorije revolucije. On je zastupao tezu da su vrste uspene upravo zbog toga to , saraujui, uspevaju da upregnu kolektivne energije. Uspena vrsta, kao to je ljudska vrsta, zakljuuje Kropotkin, moraju imati jaku sklonost prema uzajamnoj pomoi . Dok je u gradovima antike grke i srednjovekovne Evrope uzajamna pomo cvetala , dokazuje Kropotkin, konkurentski kapitalizam ju je potkopao , ugroavajui daljnju egzistenciju ljudske vrste.

Mada je Prudon upozoravao da bi komunizam mogao da se ostvari samo putem autoritarne drave, anarhokomunisti, kao to je Kropotkin, dokazivali su da istinski komunizam zahteva ukidanje drave. Anarho -komunisticene male, samoupravne zajednice u stilu srednjevekovnih gradova-drava ili seljakih komuna. Kropotkin je zamiljao da bi se anarhistiko drutvo sastojalo od zbira uglavnom samodovoljnih komuna, od kojih bi svaka svoje bogatstvo posedovala organizacija zajedniki. drutvenog Iz i anarhokomunistike perspektive, komunalna

ekonomskog ivota ima tri klune prednosti. Komune jaaju spone samilosti i solidarnosti i pomau da se gramzivost i sebinost sateraju u tesnac Odluke se u okviru komuna donose tokom procesa participativne ili neposredne demokratije koja garantuje visoki nivo narodne participacije i pol.jednakosti 8

ANARHIZAM (197-223 str.) Komune su zajednice malih razmera koje ljudima doputaju da svojim poslovima upravljaju u meusobnom delovanju licem u lice.

Po anarhistikom gleditu, centralizacija je uvek povezana s bezlinim i birokratskim drutvenim procesima.

21. INDIVIDUALISTIKI ANARHIZAM

Filozofska osnova individualistikog anarhizma sadrana je u liberalnoj ideji suverenog pojedinca. U mnogim pogledima, do anarhistikih zakljuaka se dolazi izvoenjem krajnjih posledica iz liberalnog individualizma. U sutini, liberalizam je verovanje u primat pojedinca i centralni znaaj individualne slobode. Prema klasinom liberalnom gleditu, sloboda je negativna-nju ini odsustvo spoljanjih ogranienja pojedinca. Soga, kada se individualnizam dovede do krajnosti, on podrazumeva suverenost pojedinca, ideju po kojoj apsolutni i neogranieni autoritet poiva unutar svakog ljudskog bia. Iz ove perspektive, svako ogranienje pojedinca je zlo, ali kada ovo ogranienje namee drava, po definiciji suvereno, prisilno i prinudno telo, ono vai kao apsolutno zlo. pojedinac ne moe biti suveren u drutvu kojim vladaju zakon I vlada. Individualizam i drava su tako nepomirljivi principi. Mada su ovi argumenti po duhu liberalni, izmeu liberalizma i individualistikog anarhizma postoje znaajne razlike. Liberali mada oni prihvataju znaaj individualne slobode, oni ne veruju da ona moe biti garantovana u drutvu bez drave. Klasini liberali zastupaju tezu da je minimalna drava ili drava noni uvar, neophodna u spreavanju sebinih pojedinaca da se meusobno zlostavljaju putem krae, zastraivanja, nasilja, ili ak ubistava. Moderni liberali dalje razvjaju ovaj argument i brane dravnu intervenciju na osnovu toga to ona uveava pozitivnu slobodu. Anarhisti- veruju da pojedinci mogu da se ponaaju miroljubivo, slono i da napreduju, bez potrebe za vlau koja bi disciplinovala drutvo i pojedince zatitila od njima slinih

ANARHIZAM (197-223 str.) ljudskih bia. Anarhisti se od liberala razlikuju po tome to veruju da slobodni pojedinci, zato to su racionalna i moralna stvorenja, konstruktivno mogu da ive i rade zajedno.

Egoizam
Anarhistika ubeenja, izgraena na ideji suverenog pojedinca, najotrije su iskazana u delu Maksa trinera-Jedini i njegovo vlasnitvo. tirnerove teorije predstavljaju ekstremnu formu individualizma. Termin egoizam moe imati dva znaenja. On moe sugerisati da su pojedinci sutinski obuzeti svojim egom, da tee sopstven im interesima ili da su sebini, pretpostavka koju bi prihvatili mislioci kao to je Hobs ili Lok. Obuzetost sopstvenim interesima, meutim moe proizvesti sukob meu pojedincima i opravdati egzistenciju drave koja bi bila neophodna u spreavanju svakog p ojedinca da zlostavlja druge ili da im nanosi tetu. Prema tirneru, egoizam je filozofija koja individualno sopstvo stavlja u centar moralnog univerzuma. Iz ove perspektive pojedinac treba da deluje samo onako kako on ili ona izaberu, bez obzira na zakone, drutvene konvencije, religijske ili moralne principe. Takva pozicija znai jedan oblik nihilizma, doslovno neverovanje ni u ta, odbacivanja svih politikih, drutvenih i moralnih principa. Meutim, tirnerov anarhizam je ima relativno malo uticaja na nastajui anarhistiki pokret. Ipak, njegove ideje su uticale na Niea i egzistencijalizam 21og veka.

Libertarijanizam
Individualistiki argument su u SAD-u potpunije razvili mislioci kao to su Henri Dejvid Toro, Spuner, Bendzamin Taker I Dzesaja Voren. Toroa je potraga za duhovnom istinom I samoosloncem navela na bekstvo od civilizacije, pa je nekoliko godina iveo u pravoj samoi, u bliskosti s prirodom. Po Torou, individualizam vodi u graansku neposlunost-pojedinac treba da bude veran samo svojoj savesti I radi samo ono za ta veruje da je sipravno, bez obzira na zahteve drutva, ili zakone koje donosi vlast. Torov anarhizam individualnu savest postavlja iznad zahteva politike obaveze. Ovo ga je navelo na neposlunost SAD-a, za koju je on smatrao da deluje nemoralno.

10

ANARHIZAM (197-223 str.) Bendamin taker je dalje razvijao libertarijanizam razmatrajui kako autonomni pojedinci jedni s drugima mogu da ive I rade, bez opasnosti od sukoba I nereda. Individualista ima na raspolaganju dva mogua reenja ovog problema. Prvo reenje naglaava ljudsku racionalnost I sugerie da u sluaju razvoja sukoba I nesporazuma, oni mogu da se razree razlonom diskusijom. Drugo reenje je da se nae neka vrsta mehanizma pomou kojeg se nezavisna delovanja slobodnih pojedinaca mogu meusobno dovesti u harmoniju. Ekstremni individualisti kao to je Voren I taker, verovali su da se ovo moe postii u sistemu trine razmene rad-za-rad I osnivanjem vremenskih prodavnica u kojima bi se rad jedne osobe mogao razmeniti za obeanje da e joj se vratiti radom iste vrste.

Anarhokapitalizam
U drugoj polovini 20og veka, oivljavanje interesovanja za ekonomijue slobodnog tita vodilo je sve radiklanijim politikim zakljucima. Konzervativci nove desnice, privueni klasinom ekonomijom, eleli su da vladu skinu s plea poslova i umesto da ekonomijom upravlja interevnkcionistika drava, dopuste trinim snagama da disciplinuju ekonomiju. Desniarski libertarijanci, kao to je Robert Nozik oiveli su ideju minimalne drave, ija je glavna funkcija da titi individualna prava. Drugi mislioci, npr Ajn Rand i Dejvid Fridman, doveli su ideje slobodnog trita dokrajnjih gra nica i razvili jedan oblik anarhokapitalizma. Oni su dokazivali da vlada moe da se ukine i zameni neregulisanom trinom konkurencijom. Svojinu treba da poseduju suvereni pojedinci koji, u potrazi za sopstvenim interesima, mogu da, ako to ele, odlue da sklapaju dobrovoljne ugovore s drugima. Pojedinci tako ostaju slobodni, a trite, izvan kontrole bilo kojeg pojedinca ili grupe, regulie sve drutvene interakcije. Anarhokapitalisti idu poprilino dalje od ideja liberalizma slobodog trita. Liberali ve ruju da je trite efikasan i efektanmehanizam za isporuivanje veine dobara, ali dokazuju da ono takoe ima svoje granice. Neke usluge, kao to su odranje unutranjeg poretka, izvravanje ugovora i zatita od spoljanjeg napada su javna dobra koje mor a da obezbedi drava, jer se ona ne mogu pribaviti u trinoj konkurenciji. Anarhokapitalisti, meutim, veruju da trite moe da zadovolji sve ljudske potrebe. 11

ANARHIZAM (197-223 str.) Zaista, prema anarhokapitalistima, profitne agencije za zatitu bi nudile bolje usluge, nego postojee policijske snage, zato to bi konkurencija potroaima pruila mogunost izbora, prisiljavajui agencije da budu jeftine, efikasne I prjemive za potrebe potroaa. Slino tome, privatni sudovi bi bili prsiljeni da razvijaju reputaciju pravinosti, kako bi privukli klijente iz kruga pojedinca koji ele da razree neki konflikt. I najvanije, nasuprot autoritetu javnih tela, tako sklopljeni ugovori s privatnim agencijama bili bi potpuno doborovoljni, regulisani jedino bezlinim trinim snagama. Ma koliko takvi predlozi mogli zvuati radikalno, u mnogim zapadnim zemljama politika privatizacije je ve napravila sutinske pomake-SAD, UK.

22. PUTEVI KA ANARHIJI

Anarhisti su mnogo uspeniji u opisivanju svojih ideala I knjigama I pamfletima, nego u njihovom sprovoenju u praksi. Oni su se veinom okretali od aktivne politike, usredsreujui se, umesto toga, na pisanje ili eksperimente u komunalnom ili kooperativnom ivljenju. Okretanjem lea politikom ivotu, anarhisti nisu bili samo apolitini, ve takoe, odbacivanjem uobiajenih procesa I mainerija politike, I izrazito apolitini. Problem s kojim se suoio anarhizam bio je sledei-ako se drava smatra zlom I ugnjetakom, svaki pokuaj zadobijanja moi vlasti, pa ak I uticaja na vlast, mora biti nezdrav I iskvaren. Politika vlast je uvek ugnjetavaka, bez obzira na to da li se stie putem glasake kutije ili orujem. Slino tome, anarhisti su razoarani politikim partijama, kako parlamentarim, tako I revoluciionarnim, zato to su to birokratske I hijerarhijske organizacije. Stoga je ideja anarhistike vlade, anarhistike politike partije ili anarhistikog politiara contradiction in adiecto. Poto nema uobiajenog puta u anarhiju, anarhisti su bili prisiljeni da istrauju manje ortodoksna sredstva politikog aktivizma.

Revolucionarno nasilje
Krajem 19og veka, mnogi anarhisti su skretali panju na revolucionarni potencijal sindikalistikog pokreta, a tokom 20og veka, anarhizam je sve vie gubio podrku u odnosu na bolje organizovan i vrce disciplinovan komunistiki pokret.

12

ANARHIZAM (197-223 str.) Ipak, neki anarhisti su i dalje posebno naglaa vali revolucionarni potencijal terorizma I nasilja. Anarhistiko nasilje je bilo naroito izraeno u dva perioda, krajem 19og veka I 70ih godina 20og veka. Anarhisti su koristili tajno nasilje koje je esto ukljuivalo podmetanje bombi i atentate, a bilo je zamiljeno da stvori atmosferu straha i strepnje. Meu njegvim rtvama su car Aleksandar II, kralj Umberto od Italije, carica Eliuzabeta od Austrije i predsednici drava. Karno u Francuskoj i MekKinli u SAD. Tipini anarhistiki terorista bio je ili usamljeni pojedinac koji je radio sam, kao Emil Anri koji je giljotiran nakon to je podmetnuo bombu u kafeu u Parizu, ili su to bile tajne grupe kao to su Narodna volja u Rusiji koja je u atentatu ubila Aleksandra II. Anarhistiko nasilje je bilo specifino po tome to su anarhisti mislili da je podmetanje bombi i vrenje atentata pravedno i pravino po sebi, a ne samo kao nain na koji se vri politiki uticaj. Prema anarhistikom gleditu, nasilje je oblik osvete ili odmazde. Anarhistiko nasilje je samo ogledalo ogledalo svakodnevnog nasilja drutva i ono je usmereno prema onima koji su stvarno krivi. Zato je ono oblik revolucionarne pravde. Nasilje se takoe shvata kao nain demoliranja vladajuih klasa, neto to ih podstie da olabave svoju priraslost za mo i privilegije . Pored toga, nasilje je nain podizanja politike svesti i stimulisanje masa na pobunu. Meutim, u praksi, anarhistiko nasilje je, u najboljem sluaju, bilo kontraproduktivno. Ne uspevajui da u masama probudi svest o realnosti njihovog ugnjetavanja, politiko nasilje je obino izazivalo uas i bez javnosti. Nasilje i sila osporavaju dravu na teritoriji na kojoj je njena superiornost nepobitna. Teroristiki napadi, kako oni 90ih godina 19og veka, tako i oni 70ih godina 20og veka, samo su ohrabrili dravu da proiri i ojaa svoju represivnu maineriju, obino uz podrki javnog mnjenja.

Direktna akcija
U nedostatku revolucionarnog napada na postojee drutvo, anarhisti su esto koristili taktike direktne akcije. Direktna akcija je politika akcija koja se preduzima izvan ustavnih i zakonskih okvira, od pasivnog otpora do terorizma.

13

ANARHIZAM (197-223 str.) S anarhistike take gledita, direktna akcija ima dve prednosti. Prva je u tome to ona nije zagaena procesom vlasti i mainerijom drave. Zato se politiko nezadovoljstvo i protivljenje mogu izraziti otvoreno i iskreno. Opozicione snage se ne kreu u pravcu ustavnih okvira i njima ne mogu upravljati profesionalni politiari. Drugo, snaga direktne akcije je u tome to je ona oblik narodnog politikog aktivizma koji se moe organizovati na bazi decentralizacije i participativnog donoenja odluka. Uticaj anarhizma se jasno moe videti u tendenciji tzv.novih drutvenih pokreta, kao to su feministiki, ekoloki, gej pokret i antiglobalizacijski pokret, da se ukljue u ovaj oblik antipolitike politike.

Ipak, direktna akcija ima i svoje nedostatke. Moe ostati bez javne podrke, izlaui politike grupe i pokrete koji je koriste optubi za neodgovornost ili ekestremizam. Pored toga, mada direktna akcija privlai medije i panju javnosti, ona moe da ogranii njen politiki uticaj.

Nenasilje
U praksi, veina anarhista nasilje vidi kao taktiki pogreno, dok ga drugi, sledei Godvina I Prudona, smatraju u principu gnusnim. Ove druge anarhiste esto su privlaili principi koje su razvili Lav Tolstoj I Mahatma Gandi. Mada ni jednog od njih ne bi bilo ispravno svrstati u anarhiste, obojica su na razliite naine izraavali ideje srodne anarhizmu.

Gandi se borio protiv rasne diskriminacije I vodio pokret za nezavisnost Indije od Velike Britanije koja je konano dobijena 1947.g. mada nije bio anarhistiki teoretiar, Gandi je verovao da vlast predstavlja nasilje u koncentrisanoj formi jer je zasnovana na prinudi I sili. Za Gandija je idealna zajednica bila indijsko tradicionalno selo., drutvo koje je uglavnom samoupravno i uglavnom samodovoljno. Princip nenasilja je za Gandijevu filozofiju bio kljuan iz dva razloga. Prvo on je izraz svetosti svakog ljudskog ivota, zapravo svih ivih bia. Drutvo koje je bilo regulisano putem ljubavi mora, po Gandiju, da se zasniva na saoseanju I potovanju. 14

ANARHIZAM (197-223 str.) Drugo, nenasilje je bila polika strategija. Uzdrati se od upotrebe sile, naroito kada je ovek podvrgnut zastraivanju I provokaciji, pokazuje snagu I moralnu istotu neijih ubeenja.

23. ANARHIZAM U 21.VEKU

Bilo bi lako da se u 21.veku cela ideja anarhizma odbaci kao puka fantazija. Na kraju krajeva, moe se rei da je, kao znaajan politki pokret, anarhizam postojao samo poetkom 20og veka, pa ak i tada nije uspeo da stvori osnovu za politiku rekonstrukciju bilo kojeg znaajnog drutva. Ipak trajni znaaj anarhizma je moda manje u tome to prua ideoloku osnovu za usvajanje i zadravanje politike vlasti, a vie u tome to osporava i time oplouje druga politika verovanja. Anarhisti osvetljavaju prisilnu i destruktivnu prirodu politike vlasti i time pariraju tendencijama opravdavanja drave u okviru drugih ideologija, posebno lliberalizma, socijalizma i konzervativizma. U ovom smislu anarhizam ima sve vei uticaj na modernu politiku misao .I levica i nova desnica, npr, ispoljavaju libertarijanske te ndencije koje nose peat anarhistikih ideja. Nova levica je obuhvatala irok niz pokreta koji su bili istaknuti 60ih i poetkom 70ih godina 20veka. Ukljuujui studentski pokret, antikolonijanizam, feminizam i ekologizam. Ono to je ujedinjavalo novu levicu bio je cilj osloboenja, pod ko jim se podrayumevalo lino ispunjenje, a usvajao se aktivistiki stil politike koji se zasnivao na narodnom protestu i direktnoj akciji, to je oiledan uticaj anarhizma Nova desnica takoe istie vanost individualne slobode, ali veruje da nju moe garantovati samo trina konkurencija. Anarhokapitalisti nastoje da osvetle ono to oni vide kao zla dravne intervencije, kao i da ponovo otkriju ekonomiju slobodnog trita. Postavlja se pitanje da li je anarhizam 21og veka osuen da ne bude nita drugo do banka ideja iz koje se po volji mogu snabdevati drugi politiki mislioci i tradicije. U nekim pogledima, produetak praktinog znaaja anarhizma samo je skriven njegovim sve raznolikijim karakterom. Kao dodatak etabliranim politikim i klasnim borbama, a u nekim pogledima i umesto njih, anarhisti su poeli da postavljaju pitanja kao to su zagaenje i unitavanje prirodne sredine, konzumerizam, urbani razvoj, odnosi meu 15

ANARHIZAM (197-223 str.) robovima i globalna nejednakost. Dokazivati da je anarhizam irelevantan zato to je odavno prestao da bude masovni pokret po sebi. Poto je svet postao sve sloeniji, moda je mrtva bas sama masovna politika. Iz ove perspektive, anarhizam je bolji od mnogih drugih politikih verovanja koji je u mogunosti da odgovori na izazove postmodernog doba.

16