Azot monoksid (NO) - je bezbojni gas koji se slabo rastvara u vodi i koji lako prolazi kroz lipidne membrane.

NO ima jedan nespareni elektron to ga ini stabilnim slobodnim radikalom koji lako reaguje sa brojnim kiseoninim vrstama i halogenidima, i koji se u formi nitroksil (NO ) jona lako koordinuje za jone
-

prelaznih metala (McCleverty 2004). Ovaj molekul je dugo pominjan samo kao otrovni gas veoma neprijatnog mirisa koji nastaje oksidacijom amonijaka i nepotpunim sagorevanjem goriva u motornim vozilima. Meutim, tokom osamdesetih godina prolog veka pokazano je da je NO jedan od najvanijih fiziolokih regulatora koji kao sekundarni glasnik ima kljunu ulogu u signalnoj transdukciji i citotoksinosti. Nastaje od L -arginina pomou enzima NO-sintaze (NOS) tokom normalnog metabolizma u ivim sistemima, mada postoje dokazi da moe nastati iz askorbata i nitrita in vivo. Ovaj molekul uestvuje u regulaciji krvnog pritiska tako to se ponaa kao vazodilatator, odnosno molekul koji iri epitel krvnih sudova (Moncada et al. 1991). Takoe, znaajan je u fiziolokim putevima neurotransmisije i odbrane od patogena, ali kada je prekomerno generisan moe dovesti do brojnih patolokih stanja (Pacher et al. 2007). Visoka koncentracija NO karakteristina je za zapaljenske procese i neurodegenerativna oboljenja, dok se sniena produkcija azot monoksida povezuje sa hipertenzijom, anginom pektoris i impotencijom (Moncada et al. 1991). Smatra se da danas gotovo ne postoji bolest koja preko nekog regulatornog puta nije povezana sa azot-monoksidom!

Za rad na razjanjavanju uloge azot monoksida u kardiovaskularnom sistemu Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1998. godine dobila su trojica istraivaa: Robert S. Furchgott, Louis J. Ignaro i Ferid Murad. Brojna otkria o razliitim patofiziolokim ulogama azot monoksida opravdavaju injenicu da se azot monoksid smatra jednim od najveih iznenaenja u biolokoj i koordinativnoj hemiji, i da i dalje predstavlja izazovno polje ispitivanja na kome rade istraivake grupe irom sveta. Ovaj sveprisutni elijski glasnik je zbog revolucije koju je uneo u razumevanje mnogih procesa u organizmu proglaen 1 992. za molekul godine, uprkos svojoj jednostavnoj, dvoatomnoj, strukturi.