TRITE

ivimo u eri modernih tehnologija, kada se sve vrti oko novca, zbog toga treba napraviti balans kada je u pitanju odnos cena-kvalitet, kako bi se neki proizvod izborio i ugledao svetlost dana na jako zahtevnom tritu, takoe treba zadovoljiti i sve zakonske propise u okviru drave gde se plasira proizvod. Autobus treba da zadovlji sve standarde i propise, koji se primenjuju u zemljama EU. Domadi standari i propisi su gotovo istovetni sa onima koji propisuju drave lanice EU! Zapravo domadi zakoni su usaglaeni, ili de biti usaglaeni sa propisima koji vladaju u Evropskoj uniji. Autobus bi bio plasiran na domadem tritu i u zemljama u okruenju, pre svega bivim republikama SFR Jugoslavije (BiH, Makedonija, Hrvatska, Slovenija, zemlje okruenja-Rumuniji, Bugarskoj,Turskoj).

Standardi i propisi Gradski autobus spada u klasu M3 motornih vozila po Pravilniku o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobradaju na putevima (Slubeni glasnik RS, br. 41/09 i 53/10 od 9. avgusta 2010. godine). U procesu definisanja, izrade, plasmana i eksploatacije vozila (autobusa) postoje dve osnovne kategorije propisa prema njihovom poreklu: ni, meunarodni

Svako vozilo u Srbiji koje se nalazi u eksploataciji kao i novoproizvedeno vozilo mora da bude u skladu sa:

vozila u saobradaju na putevima i saobradaja.

Pored zakonskih propisa, vozila podleu pravilima koja su izvedena iz Zakona o bezbednosti i nalaze se u Pravilniku o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobradaju na putevima. U nastavku su date opte odredbe iz Pravilnika o podeli motornih vozila koje moraju da ispune autobusi, na naim putevima.

lan 7.

Vrsta M3 teki autobus, jeste vozilo vrste M koje ima vie od devet sedita ukljuujudi i sedite za vozaa, i koje ima najvedu dozvoljenu masu koja prelazi 5t. Vozila vrsta M2 i M3 (autobusi) se razvrstavaju u klase:

Klasa I gradski autobus, jeste autobus ili trolejbus koji uz mesta za sedenje, pored prostora za stajanje izmeu sedita, ima i poseban prostor za stajanje putnika, i ima opremu za olakano ulaenje i izlaenje putnika pri estim zaustavljanjima i njihovo pomeranje du vozila. Klasa II prigradski autobus, jeste autobus koji pored mesta za sedenje ima mesta za stajanje iskljuivo na prolazu izmeu sedita. Klasa III meugradski autobus, jeste autobus koji ima iskljuivo mesta za sedenje. Klasa A gradski i prigradski autobus, jeste vozilo koje je namenjeno da vozi putnike koji sede, odnosno koji stoje. Ako je gradski i prigradski autobus namenjen za prevoz putnika i koji sede i koji stoje tada taj autobus ima sedita i dodatke za putnike koji stoje. Klasa B meugradski autobus, jeste vozilo koje nije namenjeno za prevoz putnika koji stoje i koje nema dodatke za putnike koji stoje. Vozila klase III: CQ jednospratni, CP dvospratni, CS zglobni jednospratni, CT zglobni dvospratni. Vozila klase B : CW jednospratni. Autobusi koji ukljuuju dve ili vie neodvojivih ali jasno definisanih jedinica trebalo bi da se tretiraju kao jedno vozilo.

lan 16.

Najveda dozvoljena duina vozila, iznosi: 3) za autobus sa dve osovine 13,50 m; 4) za autobus sa najmanje tri osovine 15,00 m; 5) za zglobni autobus 18,75 m; 6) za zglobni autobus sa dve ili vie okretnica 25 m;

7) za vozilo vrste L 4,00 m; 8) za vozilo vrste K, osim K5 12,00 m.

Najvedi dozvoljeni prepust moe iznositi najvie 63% ukupnog razmaka osovina. Najveda dozvoljena tolerancija u duini vozila iznosi 0,5% od propisanih vrednosti.

lan 17. Najveda dozvoljena irina vozila iznosi 2,55 m

lan 18. Najveda dozvoljena visina vozila iznosi 4,0 m, osim vozila vrste L, za koje najveda dozvoljena visina iznosi 2,5 m. Klirens vozila mora omogudavati da vozilo opteredeno do najvede dozvoljene mase moe da pree prepreku visine 10 cm.

lan 21. Osovinsko opteredenje vozila ne sme da prelazi vrednosti deklarisane od strane proizvoaa i navedene na identifikacionoj tablici na vozilu. Na pogonske tokove vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opteredeno i u stanju mirovanja na horizontalnoj ravni, mora delovati najmanje jedna etvrtina ukupne mase vozila, odnosno skupa vozila.

Na tokove upravljake osovine vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opteredeno i u mirovanju na horizontalnoj povrini, mora delovati najmanje jedna petina ukupne mase vozila.

lan 22. Najveda dozvoljena masa vozila sa tokovima bez pneumatika iznosi za vozilo koje ima tokove sa naplacima od metala, pune gume, plastike ili slinog materijala, i to sa: 1) jednom osovinom 1,2 t; 2) dve osovine 3,0 t. Naplaci od metala, pune gume, plastike ili slinog materijala moraju biti ravni. Elementi kojim su naplaci privrdeni moraju imati ravnu glavu i ne smeju da budu van ravni naplatka.

lan 23. Odnos bruto snage motora izraene u kilovatima i najvede dozvoljene mase vozila odnosno skupa vozila izraene u tonama, mora biti najmanje 5 kW/t, osim vunih vozila koja slue za vuu prikljunih vozila pomodu rude i nisu namenjena za prevoz ljudi ili tereta i vunog vozila turistikog voza kod kojih mora biti veda od 2,2 kW/t.

lan 24. Ureaj za upravljanje vozilom na svakom vozilu mora ispunjavati osnovne zahteve jednoobraznih tehnikih uslova, biti pouzdan i izveden tako da voza moe lako, brzo i na siguran nain menjati pravac kretanja vozila. Vozila sa dva traga, ne smeju imati volan na desnoj strani. Ureaj za upravljanje motornim vozilom, osim vozilom vrste L, T i C, mora biti takav da se prednji tokovi vozila koji se nalaze u poloaju zaokretanja, pri kretanju vozila po horizontalnoj ravnoj povrini, posle oslobaanja komande upravljaa, sami vradaju ka poloaju za pravolinisko kretanje.

lan 25. Ureaji za zaustavljanje (u daljem tekstu: koni sistem) mora da omogudi vozau da na bezbedan, brz i efikasan nain progresivno smanjuje brzinu kretanja vozila, ili da zaustavi vozilo ili da zadri vozilo u mestu ako je ono ved zaustavljeno, bez obzira na brzinu kojom se ono krede i opteredenje vozila ako je ono u deklarisanim granicama, a na putu sa uzdunim nagibom na kome je predvieno kretanje tog vozila. Koni sistem mora da zadovolji sve tehnike uslove propisane jednoobraznim tehnikim uslovima, odnosno uslove propisane ovim pravilnikom.

lan 28. Sistem za koenje ostvaruje sledede funkcije, pod uslovima predvienim u ovom pravilniku, i to: 1) radno koenje; 2) pomodno koenje; 3) parkirno koenje; 4) dugotrajno usporavanje. Radno koenje omogudava vozau da moe na bezbedan, brz i efikasan nain progresivno da smanjuje brzinu kretanja vozila, ili da ga zaustavi, bez obzira na brzinu kojom se ono krede i opteredenje vozila ako je ono u deklarisanim granicama, a na putu sa uzdunim nagibom na kome je predvieno kretanje tog vozila. Kono dejstvo radnog koenja mora biti takvo da omogudava postepeno menjanje tog konog dejstva. Kono dejstvo mora da bude takvo da voza ostvari ovo kono dejstvo sa svog sedita, bez skidanja ruku sa komande ureaja za upravljanje. Pomodno koenje omogudava da se vozilo uspori i zaustavi ako doe do najvie jednog otkaza u prenosnom sistemu radnog koenja, sa regulisanim intenzitetom koenja, pri emu jedna ruka vozaa mora biti slobodna radi upravljanja vozilom. Parkirno koenje omogudava, da se pomodu odgovarajudeg mehanikog ureaja, sprei pokretanje zaustavljenog vozila, pri emu se na motornom vozilu izvodi tako da ga voza moe upotrebiti sa vozakog mesta, a na prikljunom vozilu tako da ga voza moe upotrebiti sa vozakog mesta ili pomodu komande na prikljunom vozilu.

Dugotrajno usporavanje vozila omogudava usporavanje vozila pri kretanju vozila na putu sa uzdunim padom, i izvodi se tako da ga voza moe upotrebiti sa vozakog mesta, pri emu jedna ruka vozaa mora biti slobodna radi upravljanja vozilom.

lan 45 Pod ureajima za osvetljavanje puta na motornim i prikljunim vozilima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) glavni farovi; 2) svetla za maglu; 3) dnevno svetlo; 4) svetla za vonju unazad; 5) farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi; 6) pokretni far (reflektor). Glavni farovi mogu biti izvedeni tako da imaju: 1) dugo svetlo; 2) krato svetlo; 3) dugo i kratko svetlo. Svetlosni izvori moraju biti homologovani prema jednoobraznim tehnikim uslovima. Svetlosna oprema mora biti homologovana i ugraena prema jednoobraznim tehnikim uslovima. lan 54. Pod ureajima za oznaavanje motornih i prikljunih vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) prednja poziciona svetla; 2) zadnja poziciona svetla; 3) zadnje svetlo za maglu; 4) parkirna svetla; 5) gabaritna svetla; 6) svetla zadnje registarske tablice; 7) rotaciona i trepduda svetla;

8) katadiopteri; 9) svetla za oznaavanje vozila posebnih namena (taksi, javni gradski prevoz, obuka vozaa, vozila putne pomodi); 10) oznake dugih, tekih i sporih vozila, oznake radilinih vozila, oznake pokretnih kontenera za smede, kao i reflektivne povrine za oznaavanje konture vozila i reflektivni reklamni napisi.

lan 68. Pod ureajima za davanje svetlosnih znakova, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) stop svetla; 2) pokazivai pravca; 3) ureaj za istovremeno ukljuivanje svih pokazivaa pravca; 4) svetlosni znak upozorenja.

lan 79. Pod ureajima za kontrolu i davanje znakova na motornim vozilima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se, i to: 2) na vozilima vrste M2 i M3 (autobusima): 2.1) brzinomer sa odometrom i svetiljkom za osvetljavanje, ako nije ugraen u tahograf koji pokazuje i registruje brzinu, vreme i preeni put vozila du celog puta, 2.2) tahograf, 2.3) kontrolna plava lampa za dugo svetlo, 2.4) svetlosni i zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa pravca,

2.5) pokaziva raspoloivog pritiska pneumatikog ureaja radne konice, ako je taj ureaj stalno pod pritiskom, 2.6) graninik brzine - za vozila prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine.

lan 86. Na motornim vozilima mogu se koristiti obnovljeni pneumatici, osim na upravljajudim tokovima. Obnovljeni pneumatici koji se koriste na turistikim i meugradskim autobusima moraju biti deklarisani da se mogu koristiti do brzina 100 km/h.

lan 94. Vrata na vozilima vrste M2, M3 i O za prevoz putnika (autobusima, trolejbusima i prikljunim vozilima za prevoz putnika) moraju biti izvedena u skladu s jednoobraznim tehnikim uslovima.

ECE pravilnik

ECE pravilnik je donet na osnovu meunarodnog sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehnikih propisa za vozila sa tokovima, opreme i delova koji mogu biti ugraeni i/ili korideni na vozilima sa tokovima i uslovima za uzajamno priznavanje homologacija dodeljenih na osnovu ovih propisa. Ovaj meunarodni sporazum je na nivou UN usvojen jo daleke 1958. godine ECE, pod nazivom Sporazum o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, a tadanja FNRJ ga je prihvatila i ratifikovala uredbom o ratifikaciji od 15.04.1962. godine. Od tog

trenutka naa zemlja se obavezala da de sprovoditi homologaciju motornih vozila i njihove opreme i delova u skladu sa pravilnicima koje donosi UNECE, kao i da de priznavati homologacije koje su, na bazi ECE pravilnika (engl. ECE Regulations), izvrile ovladene laboratorije drugih zemalja.

Homologacija motornih vozila, odnosno oreme i delova vozila, predstavlja postupak ocenjivanja i potvrivanja da li odreeno vozilo u celini, ili neki njegov deo ili oprema, odgovaraju zahtevima ECE pravilnika. Pri homologaciji vozila, odnosno delova i opreme vozila, ispituju se i potvruju se ureaji bitni bezbednost vozila u celini, kao i ureaji od kojih zavisi ekoloki kvalitet vozila. U takve spadaju ureaji bitni za aktivnu bezbednost vozila, za pasivnu bezbednost vozila, za optu bezbednost vozila i za ekoloki kvalitet vozila . Da bi proizvoa ili uvoznik vozila ili delova i opreme vozila mogao da plasira proizvod na tritu neke zemlje u kojoj vae ECE pravilnici neophodno je da za taj proizvod sprovede postupak homologacije. Neke zemlje, izmeu ostalih i naa, nisu usvojile sve ECE pravilnike. U takvim sluajevima potrebno je sprovesti homologaciju samo prema onim pravilnicima i njihovim amandmanima koji u konkretnoj zemlji vae. Kada jednom dobije homologaciju za proizvod, proizvoa je duan da obezbedi i tzv. saobraznost proizvodnje, tj. da garantuje da de svaki, sluajno odabrani, proizvod iz serijske proizvodnje zadovoljavati zahteve homologacije.

U protivnom, ako se utvrdi da proizvoa nema odgovarajudu saobraznost proizvodnje, moe mu se oduzeti homologacija za proizvod. Homologaciju izvode posebne, meunarodno priznate, ovladene labaratorije koje poseduju odgovarajudu opremu i obueni struni kadar da mogu da sprovedu, esto i vrlo sloena, ispitivanja koja su predviena ECE pravilnicima. U naoj zemlji ovladivanje laboratorija za homologaciona ispitivanja vri Savezni zavod za standardizaciju. Ovo ovladivanje se vri po posebnoj proceduri po kojoj se proverava da li konkretna laboratorija moe da vri homologaciona ispitivanja. Do sada je u naoj zemlji ovladeno sedam laboratorija za vrenje homologacionih ispitivanja.

Direktive Evropske Unije - EEC direktive

U zemljama Evropske Unije na snazi su tzv. EEC direktive (engl. EEC Guidelines) o proizvodima, koje se odnose na razliite aspekte kvaliteta proizvoda. Direktivama su propisani odreeni zahtevi, kao i postupci utvrivanja merila kvaliteta. Ove direktive se odnose na razliite proizvode, meu kojima su i proizvodi auto-industrije pa i sama vozila. One u oznaci obavezno imaju godinu u kojoj su usvojene i redni broj pod kojim su u toj godini usvojene. Redni brojevi direktiva koje se odnose na proizvode autoindustrije nisu u nizu kao to je to sluaj sa ECE propisima. EEC direktive koje se odnose na vozila, njihove delove i opremu uglavnom korespondiraju sa ECE propisima, mada su zahtevi koje postavljaju EEC direktive esto i stroi nego zahtevi ECE propisa. Postoji izvestan broj direktiva za koje ne postoje korespondentni ECE propisi.Primena EEC direktiva je obavezna u zemljama lanicama Evropske unije. One u svakoj zemlji lanici Evropske unije stupaju na snagu automatski, im se usvoje u Evropskom parlamentu. Znai, pojedinane zemlje lanice Evropske unije ne mogu da ne usvoje ili da odlau primenu pojedinih EEC direktiva, kao to je to sluaj sa ECE propisima. . Vozila ili proizvodi koji su homologovani na bazi EEC direktiva nose na sebi oznaku u obliku pravougaonika u koji je upisano E i broj zemlje u kojoj je homologacija dobijena (npr. oznaka za homologaciju steenu u Nemakoj je E1). Postupak provere saobraznosti vozila koja su homologovana prema EEC direktivama ne razlikuje se od postupka koji se primenjuje pri proveri saobraznosti vozila koja su homologovana prema ECE pravilnicima. Poseban tip EEC direktive je direktiva o homologaciji tipa vozila. Kada vozilo poseduje dokumentaciju da je izvrena homologacija tipa vozila onda je proces provere saobraznosti znatno pojednostavljen, poto ta direktiva znai da vozilo zadovoljava zahteve svih ostalih EEC direktiva, odnosno ECE propisa, na bazi kojih se dobija homologacija vozila.

Zakon o bezbednosti saobradaja na putevima i pravilnik o tehnikim uslovima za vozila Ovim zakonom ureuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobradaja, u nastavku navodimo neke od osnovnih odredbi.

Zakon o bezbednosti saobradaja

lan 246.

Vozilo u saobradaju na putu mora da ispunjava propisane tehnike uslove, tehnike propise i da bude tehniki ispravno. Vozilo je tehniki ispravno ako ima ispravne sve propisane ureaje i opremu i ako zadovoljava sve tehnike normative za vozilo. Vozila u saobradaju na putu ne mogu imati ureaje, sklopove i opremu ija upotreba moe ugroziti, ometati ili izazvati zabunu drugog uesnika u saobradaju. Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju ureaje ili materije koje daju, odnosno odbijaju svetlost crvene boje, a na zadnjoj strani koje daju, odnosno odbijaju svetlost bele boje, izuzev ureaja i materija predvienih propisima iz stava 6. ovog lana, kao ni trepdude svetlo koje nije predvieno odredbama ovog zakona. Na vozilu se ne smeju nalaziti niti koristiti ureaji koji daju, odnosno odbijaju svetlost vidljivu uesnicima u saobradaju u bojama koje nisu predviene propisima iz stava 6. ovog lana . Ministar nadlean za poslove saobradaja donosi blie propise o uslovima koje moraju da ispunjavaju vozila u saobradaju na putu u pogledu dimenzija, tehnikih uslova i ureaja, sklopova i opreme i tehnikih normativa. U saobradaju na putu ne sme da uestvuje prevozno sredstvo koje ovim zakonom nije odreeno kao vozilo.

lan 249.

Motorna i prikljuna vozila koja se pojedinano ili serijski proizvode ili prepravljaju, odnosno njihovi ureaji, sklopovi i oprema, moraju biti usaglaeni sa jednoobraznim tehnikim uslovima u skladu sa propisima o homologaciji. Pre stavljanja u promet, odnosno putanja u saobradaj vozila iz stava 1. ovog lana, mora se utvrditi i da li ova vozila ispunjavaju propisane uslove u skladu sa ovim zakonom. Uverenje (potvrdu) o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog lana izdaje Agencija. Jedan primerak uverenja iz stava 3. ovog lana za pojedinano proizvedeno ili prepravljeno vozilo mora se nalaziti u vozilu, kada vozilo uestvuje u saobradaju na putu, a voza je duan da ga pokae na zahtev ovladenog lica. Blie uslove o postupku i nainu ispitivanja vozila, izdavanja uverenja I potvrda i voenju evidencija o obavljenim ispitivanjima donosi ministar nadlean za poslove saobradaja na predlog Agencije.

lan 250.

U postupku izdavanja uverenja iz lana 249. stav 3. ovog zakona za vozilo koje se serijski proizvodi i za koje je izdato uverenje o usklaenosti sa propisima o homologaciji Agencija utvruje da li vozilo ispunjava uslove iz lana 249. stav 2. ovog zakona. U postupku izdavanja uverenja iz lana 249. stav 3. ovog zakona za vozilo koje se pojedinano proizvodi, a za koje nije izdato uverenje o usklaenosti sa propisima o homologaciji Agencija utvruje da li ureaji i sklopovi vozila ispunjavaju uslove iz propisa o homologaciji i da li vozilo u celini ispunjava uslove iz lana 249. stava 2. ovog zakona. Prepravka vozila, sem u sluaju ugradnje ureaja za pogon na alternativna pogonska goriva, mora biti izvrena u skladu sa smernicama koje odreuje proizvoa vozila koje se prepravlja ili na nain za koji je proizvoa potvrdio da se moe izvesti na vozilu. Pre izvrenja prepravke vozila mora se sainiti tehnika dokumentacija o prepravci koju odobrava Agencija.

Agencija nakon uvida u tehniku dokumentaciju moe istu odobriti i bez ispunjenja uslova iz stava 3. ovog lana, a posebno u sluajevima kada se takvim prepravkama unapreuje bezbednost vozila, tehnika kultura i pronalazatvo, odnosno omogudava obavljanje odreenih delatnosti za koje se vozilo posebno ne proizvodi. Agencija na zahtev privrednog drutva, drugog pravnog lica ili preduzetnika, koji ispunjava uslove iz lana 4. stav 3. ovog zakona, moe odobriti tehniku dokumentaciju za ugradnju ureaja na pogon na alternativna pogonska goriva u vozila odreene marke i tipa, sa identinim nainom pripreme goriva i smee. U tom sluaju nije potrebna overa tehnike dokumentacije za pojedinano vozilo te marke i tipa pod uslovom da je ugradnju izvrilo lice kome je odobrena ta tehnika dokumentacija. Prepravku, odnosno pojedinanu proizvodnju vozila moe da izvri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik iz lana 4. stav 3. ovog zakona. Agencija moe odobriti da prepravku vozila na osnovu odobrene tehnike dokumentacije, izvri i graanin, samo ako to ini za sopstvene potrebe, kada se takvim prepravkama unapreuje bezbednost vozila, tehnika kultura i pronalazatvo, odnosno omogudava obavljanje odreenih delatnosti za koje se vozilo posebno ne proizvodi. Agencija u postupku utvrivanja da li motorna i prikljuna vozila koja se pojedinano ili serijski proizvode ili prepravljaju, ispunjavaju propisane uslove iz lana 249. st. 1. i 2. ovog zakona moe, nakon uvida u tehniku dokumentaciju, obavljanje pojedinih ispitivanja vozila, odnosno ureaja na vozilu, kao i merenja, poveriti odreenom privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje je materijalno i struno osposobljeno da ta ispitivanja, odnosno merenja izvri. U sluaju iz stava 8. ovog lana Agencija de u zahtevu za ispitivanje jasno odrediti koja pojedina ispitivanja i merenja se tom prilikom moraju obaviti. Uverenje iz lana 249. stav 3. ovog zakona za vozila koja su prepravljena moe se izdati samo kada se tokom ispitivanja utvrdi da su tehniki ispravna.

lan 254.

Radi utvrivanja tehnike ispravnosti motornih i prikljunih vozila vri se tehniki pregled tih vozila. Na tehnikom pregledu se utvruje da li je motorno, odnosno prikljuno vozilo tehniki ispravno i da li ispunjava druge tehnike propise i uslove za uede u saobradaju. Tehniki pregledi vozila iz stava 1. ovog lana mogu biti: redovni, vanredni i kontrolni. Ministar unutranjih poslova donosi propise o tehnikom pregledu vozila.