KOLA

GAJENJA
JAGODE
SPECIJALNO IZDANJE
Prof. dr Neboja Momirovi
C
e
n
a
:

2
0
0

d
i
n
a
r
a

7
,
4
0

K
M

3
,
2
0

E
U
R

2
2

K
n

2
2
0

d
e
n
a
r
a
GAJENJE
SORTIMENT
ISHRANA
ZA{TITA
Zeleni hit d.o.o.
Toin Bunar 188a/39
Veleprodaja i ogledno polje
Naselje 13. maj, Batajniki drum bb, Zemun
Tel: 011/2604-347 Fax: 011/2604-353
Mob: 063/617-681
Pioniri u NUTRIGACIJI
Sve na jednom mestu
za podizanje zasada jagodastog voa
Najboljom ishranom
do vrhunskog kvaliteta i prinosa
Dragi itaoci,
Neprestano oslukujui Vae potrebe i povratne
reakcije, primetili smo da je proizvodnja voa, a na-
roito proizvodnja jagodastog voa u fokusu Vaeg
interesovanja. Nastavljajui praksu izdavanja speci-
jalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, doao je
red i na kolu gajenja jagode, koja je pred Vama.
Nakon izdanja kola gajenja povra, koje je
ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Neboja
Momirovi, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i
iz praktine proizvodnje i primene najsavremnijih
tehnologija gajenja jagode u zatienom i na otvo-
renom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Neboji
Momiroviu na uloenom trudu i nadamo se da ete
bez obzira da li ste profesionalni proizvoa jagode
ili ne, meu brojnim tekstovima pronai teme koje
Vas interesuju.
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4
Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voa ............................... 6
Korienje savremenih tehnolokih dostignua
u kontroli mikroklimatskih uslova
u gajenju jagode ......................................................... 8
Osnovni elementi kvaliteta i trinosti
jagode i sitnog voa i kako ih ostvariti ............ 10
ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11
Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22
Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24
ODABIR NAINA PROIZVODNJE ..................... 25
Tehnologija gajenja jagode
u zatienom prostoru ........................................... 26
Izvozna ansa u proizvodnji jagode
na otvorenom polju ............................................... 32
ISHRANA I NAVODNJAVANJE
USEVA JAGODE ....................................................... 42
ZATITA USEVA JAGODE ..................................... 50
Recepti ....................................................................... 60
Sadraj
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su
plod znanja i iskustva ekipe strunjaka
Zelenog hita i prof. dr Neboje
Momirovia, nastali kao rezultat
viegodinjeg eksperimentalnog rada
i bavljenja proizvodnjom jagoda
na vlastitom oglednom polju. Za
preporuenu tehnologiju gajenja
na bazi opreme i repromaterijala u
vlastitoj ponudi ZELENI HIT
u potpunosti odgovara.
Glavni urednik: Violeta Margeti, dipl. ing.
Direktor: Neboja Margeti, dipl. ing.
Tehniko ureenje i grafki dizajn: Prepress studio AGROTOP
tampa: Modriani, Golubinaka 54, 22310 imanovci
Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd,
Raunovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43,
Redakcija: 011/239-2039, Tekui raun: 165-14119-77
Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja
Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija:
ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247
E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs,
Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs
Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs,
Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs
Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs
Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs
Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs
Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs
www.poljoprivrednilist.co.yu
KOLA GAJENJA JAGODE
3
Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voa
4
KOLA GAJENJA JAGODE
TRITE
Robna proizvodnja jagode
i sitnog voa
u svetlu novih trinih zahteva
i globalnih promena
u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi
P
oslednjih par sezona promet
jagode i sitnog voa obeleile
su nove tendencije i kretanja
uslovljena, prvenstveno otvaranjem tr-
ita, povremenim uvozom i velikom i
raznovrsnom ponudom na domaem i
na okolnim tritima. Takoe je dolo
i do laganog pomeranja u nainu pro-
meta, kao i do promena u potroakim
navikama i u specifnim vidovima tra-
nje za industrijsku preradu. U prethod-
ne dve, ali i u ovoj sezoni zabeleeni su
i prvi primeri izvoza jagode, maline i
trenje na strana trita, prvenstveno u
Rusiju i bive sovjetske republike, ali i
u Sloveniju, eku druge okolne zemlje
i zemlje lanice Evropske Unije.
Prola godina je obeleena velikim
strukturnim promenama u svetskoj po-
ljoprivredi i moemo slobodno rei da
predstavlja svojevrsnu prekretnicu u
globalnim kretanjima ove veoma vane
privredne delatnosti. Najpre, dolo je
do velikog skoka rasta potronje i cena
energije fosilnih goriva, ali i drugih si-
rovina, u prvom redu poveanja cena
mineralnih ubriva i svih drugih inputa
u poljoprivredi od kojih u najveoj meri
zavisi cena kotanja poljoprivrednih
proizvoda.
U Evropskim okvirima doneti su
strateki planovi razvoja koji podrazu-
mevaju supstituciju oko 20 % energije iz
nafte i gasa, onom iz obnovljivih izvora,
ukljuujui i primarnu poljoprivrednu
proizvodnju i sekundarne proizvode. U
svetu, posebno u Kanadi i Sad znaajan
deo proizvodnje itarica i uljane repice
se troi za dobijanje bioetanola i biodi-
zela. Brojne su nedoumice oko oprav-
danosti ovakvih tendencija, ali politika
i vojna sukobljavanja oko kontrole stra-
tekih energetskih i sirovinskih izvora
ukazuju na jednu sasvim novu ulogu
poljoprivredne proizvodnje.
S druge strane, potronja voa i povr-
a ima stalni trend rasta jer su ljudi veo-
ma zabrinuti za svoje zdravlje. Naroito
jagodasto voe koje sadri visoke koli-
ine antioksidativnih materija sve vie
postaje predmet prometa, esto i na vrlo
velike udaljenosti.
Jednoduna ocena svih proizvoaa
i prometnika svakako jeste da je van-
sezonski uvoz svee jagode iz nekih
zemalja Mediterana (Izrael, panija,
Italija i Grka), u prvim godinama vrlo
ogranienog obima, a u poslednjoj izve-
sno znaajan po obimu i svojoj vredno-
sti, promenio u potpunosti standarde u
pogledu navika i potreba domaeg tri-
ta. U poetku je s obzirom na relativ-
no malu tranju zbog slabije kupovne
moi graana, uvoz veih koliina bio
skopan sa vrlo visokim trokovima
transporta, manipulacje i uvanja, sa
neizvesnm plasmanom. Zato je domaa
jagoda iz zatienog prostora imala vrlo
visoku cenu, te je bilo opravdano njeno
gajenje uz relativno visoke trokove do-
punskog grejanja.
U blioj budunosti, vansezonski
uvoz nee biti ogranien prvenstveno
na velike lance hipermarketa, ije se
dalje irenje moe sa sigurnou oe-
kivati. U prometu jagode tokom sezone
nee dolaziti do znaajnijih poremeaja
i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer
se kvalitetna (itaj krupna, sjajna, dobro
obojena) jagoda ne moe proizvesti na
tradicionalni nain, dok proizvoai
kod novopodignutih savremenih zasada
jo uvek ne vladaju u potpunosti ade-
kvatnom tehnologijom gajenja jagode.
Uvozom vansezonske jagode su da-
kle nametnuti novi standardi u pogledu
trinosti, naina pakovanja i niza pra-
teih elemenata u distribuciji i prodaji,
to omoguuje i nae pojavljivanje sa
trnim vikovima u ponudi zemlja-
ma prvenstveno u naem okruenju
(CEFTA) ali i na udaljenijim tritima.
Veoma je znaajno istai neke kompa-
rativne prednosti koje u Srbiji imamo u
odnosu na druge zemlje. Kada se govori
o vansezonskoj proizvodnji, onda Me-
diteranske zemlje sve do sredine aprila
imaju nenadoknadivu prednost u odno-
su na nae proizvoae. Kasnije, visoke
temperature kod njih ne dozvoljavaju
uspenu proizvodnju, dok se kod nas,
osim gajenjem jagode u ravniarskim
KOLA GAJENJA JAGODE
5
predelima, izmetanjem proizvodnje na
vee nadmorske visine moe obezbedi-
ti kontinuirano snabdevanje veim de-
lom godine. U ceni kotanja jagodastog
voa uopte, cena branja ulazi sa vrlo
visokim procentom, te se u tom smislu
zahvaljujui niim trokovima radne
snage, moe ostvariti puna proftabil-
nost veih projekata. Obim proizvodnje
kod veih robnih proizvoaa, ili malih
proizvoaa povezanih u zadruge, ko-
operative, ili vee asocijacije treba da
obezbedi svakodnevni izvoz punog vo-
zila, u kontinuitetu tokom ugovorenog
perioda plasmana. Pri tom treba imati
na umu da transport do otkupnog mesta
u kome e se upakovana roba sloiti za
transport, rashladiti do propisane tempe-
rature i utovariti na hladnjau, mora biti
to bri i efkasniji, te prednost imaju oni
krajevi u Srbiji koji ve imaju izgraenu
infrastrukturu, obuene ljude i koncen-
trisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod
drugog jagodastog voa, prirodni uslovi
treba da pogoduju gajenju ove vrlo za-
htevne vrste. Ove godine su cene koje
su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1,2
EUR za kilogram, pri emu kooperativa
(zadruga) obezbeuje materijal za pako-
vanje, obezbeuje doradu, pakovanje i
plasman. U Hrvatskoj i Sloveniji asoci-
jacije proizvoaa jagode su ove godine
izvozile za 1,7 EUR za kilogram. Dakle
ako uzmemo da kooperative zadre oko
30% za zajednike trokove, onda mo-
emo rei da je to manje vie ujednaena
i stabilna cena, te da naa gazdinstva za
kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu
oko 100 din u otkupu. U toku juna i jula
jagoda je skuplja, pa se u Italiji Elsanta
iz regiona Trentino i Alto Adie prodaje
za 3,4 EUR/kg, a pribline su cene i u
Sloveniji. Kod nas se u toku jeseni cena
jagode kretala oko 4 EUR/kg to je zna-
ajno vie nego u Italiji i Evropi, jer se
vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zati-
enom prostoru i obnavlja iz frigo ivia
svakog leta.
Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na
oko 260.000 hektara, od ega u Evropi
najvie u Poljskoj 55.600 ha, zatim u SAD
21.000 ha, Nemakoj 14.200 ha, Turskoj
14.000 ha, paniji 7.400 ha i Italiji 3755
ha. Sobzirom da je najvei broj sorata
koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije
uputno je analizom kretanja proizvodnje
po regionima ove evropske zemlje otkri-
ti mogue trendove u pogledu kretanja
proizvodnje jagode u svetu. Najpre treba
znati da je ukupna proizvodnja povea-
na za 4%. U zatienom prostoru najvi-
e se gaji u regionu Veneto, a od ukupne
proizvodnje 80 % je pod plastikom, a na
otvorenom polju se gaji samo na 710 ha.
Na jugu Italije dispergovan je dobar deo
proizvodnje: 826 ha Kampanija, 320 ha
Sicilija, 270 ha Kalabrija i Basilikata
486 ha. U ravniarskom kontinentalnom
delu jagode ima najvie u regionu Vene-
to 704 ha, potom Emilia-romanja 362 ha
i Pijemont 158 ha. Letnja proizvodnja
organizuje se u Trentinu i Alto Adie na
povrini od 231 ha. Najpribliniji naim
uslovima su regioni Veneto i Emilija-ro-
manja, uz napomenu da su kod njih zim-
ske temperature mnogo blae u odnosu
na kontinentalnu klimu u Srbiji.
6
KOLA GAJENJA JAGODE
S
rbija ima izuzetne prirodne
preduslove za proizvodnju ja-
godastog i sitnog voa uopte.
Geografska irina, karakteristike klime,
reljefa i zemljita svrstavaju Srbiju u
red onih proizvodnih reona koji mogu
da obezbede kontinuirano snabevanje
Evropskog trita kvalitetnom robom
tokom itave sezone.
Za razliku od zemalja sa june he-
misfere i onih u Mediteranu koje snab-
devaju svetsko trite u hladnijem delu
godine, proizvodnja u Srbiji treba da
poevi od maja meseca, pa sve do po-
jave prvih jesenjih mrazeva sredinom
oktobra omogui dovoljno kvalitetne
robe za sve veu tranju uslovljenu
znaajem koji visok sadraj antioksi-
danasa u jagodastom vou ima u zatiti
zdravlja potroaa. Zahvaljuju verti-
kalnom termikom gradijentu i obilju
proizvodnih povrina sa povoljnim
prirodnim uslovima za gajenje na ra-
zliitim nadmorskim visinama, jagoda
i ostalo sitno voe se moe proizvoditi
tokom itave sezone. U pojedinim re-
onima, kao to je npr. Arilje, Ivanjica,
Javor i Sjenika visoravan, dostupnost
vode za navodnjavanje, laka zemljita
kisele hemijske reakcije i prohladna
klima bez magle sa velikim brojem
sunanih dana, mogu se postii veoma
dobri rezultati, pri emu, osim prirod-
nih uslova, ve imamo obezbeenu i
infrastrukturu, iskusne proizvoae, te
njihove asocijacije i strunu slubu.
Drugi regioni u kojima imamo rela-
tivnu visoku koncentraciju proizvod-
nje jagode su Moravski sa proizvod-
njom u pobru od Varvarina prema
Velikoj Drenovi, kome gravitiraju i
vei proizvoai podno Jastrepca i oko
Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim
zemljinim i klimatskim uslovima su
Mavansko- Pocerski , Subotiki i Po-
dunavski sa brojnim mikrolokacijama
izuzetne pogodnosti za gajenje jagode.
Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvi-
jalnim zemljitima pogoduju gajenju
jagode, ali niske temperature tokom
zime i veliki broj dana sa maglom po-
veavaju rizik u proizvodnji.
Osobine zemljita
Za gajenje jagodastog voa najboja
su zemljita lakog mehanikog sastava,
koja pripadaju seriji peskovitih ilovaa
sa manjim sadrajem gline od 30%,
poeljno oko 20%. Struktura mora da
bude vrlo izraena, nikako preterano
fna, a najpoeljnija je veliina agrega-
ta od 1-10 mm. Na taj nain zemljite
e imati vrlo visoku poroznost i veo-
ma dobre vodno-vazdune osobine.
Humusno akumulativni sloj treba da je
moan, dubine preko 50 cm i vrlo ra-
stresit. Dubinom profla ne sme da se
javi nepropusni glinoviti sloj, kao kod
pseudoglejnih zemljita, jer jagodasto
voe ne podnosi slabo ocedna zemlji-
ta. Dakle osobine kao to su brzina
infltracije, brzina fltracije odnosno
kvalitet drenae mora da budu izrazito
preovlaujue, jer se u protivnom zbog
prevlaenosti korenovog sistema po-
veava osetljivost useva na oboljenja
uvenua i plamenjae.
Jagoda preferira neutralna do slabo
kisela zemljita sa pH vrednou 5,5
do 7,0. Pri tom treba imati na umu da
na zemljitima sa sadrajem aktivnog
krea preko 6% jagodu ne treba gaji-
ti, niti na jako zaslanjenim zemljitima
koja imaju vrednost EC saturacione pa-
ste preko 2 mS/cm. Osetljivost prema
agrohemijskim karakteristikama ze-
mljita je i sortna specifnost. Tako se
najosetljivije, po pravilu i vrlo ukusne
i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro
dreniranim zemljitima, a one adap-
tibilne i otporne na bolesti korenovog
sistema mogu sa pretenim uspehom
da se gaje na neto teim, ali dobro hu-
moznim i propusnim zemljitima.
Osobine klime
Optimalne dnevne temperature za
porast i razvie useva jagode su 18-
22C, a optimalne none temperature
su 12-13C. Jasno je da usevu jagode
odgovaraju prolea sa manjim oscila-
cijama u dnevnm i nonim temperatu-
rama. Bioloki mnimum za jagodu je 6
C, i praktino usev treba zapoeti sa
forsiranjem u prolee kada se none
temperature ustale oko ove vrednosti.
ivii izmrzavaju kada je temperatura
unutar bokora ispod -12 C, a ozbiljne
tete u proizvodnji u vreme cvetanja
nastaju na temperaturama od -2C. U
plodonoenju visoke temperature u
opsegu od 25-35 C uslovljavaju niz
problema u fziologiji useva. Sa viso-
kim intenzitetom respiracije, posebno
tokom toplih noi, smanjuje se aku-
mulacija eera u plodovima. Viso-
ka osunanost tokom dana i relativno
svee noi, presudne su za postizanje
dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode,
kao i sadraja vitamina C u plodovima.
Zato u brdsko planinskom podruju ja-
goda moe imati izvanredan kvalitet i
moe na trite pristii u vreme kada je
tranja veoma velika.
Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voa
GAJENJE JAGODE
11070 Novi Beograd
Milutina Milankovia 120a
tel 011/21-39-493, 011/31-32-
www.agrogas.co.yu
: 128
Parcijalno
kru ni raspr skivai
Vodeni
topovi
Aqua
SISTEMI ZA
NAVODNJAVANJE
PROJEKTOVANJE
I MONTAA
Udarni
rasprskivai
Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voa
8
KOLA GAJENJA JAGODE
K
ako integrisati pravilno sve
tehnoloke operacije gajenja,
koje osim visokih prinosa
treba da omogue i vrhunski kvalitet
jagode? Odgovor na ovo pitanje podra-
zumeva potrebu sveobuhvatne analize
osnovnih inilaca neophodnih za ne-
smetano odvijanje osetljivih fziolokih
procesa tokom pojedinih fenofaza po-
rasta i razvia gajenih
biljaka, zatim pravilan
izbor i poznavanje ne-
ophodnih repromate-
rijala i na kraju, ne sa
najmanjim znaajem,
obezbeivanje tehni-
ko-tehnolokih siste-
ma za proizvodnju sa
visokim stepenom si-
gurnosti.
Regulacija tempe-
rature, relativne vla-
nosti vazduha i koli-
ine svetlosti, te pra-
vilno navodnjavanje i
ishrana, predstavljaju osnovne elemen-
te ostvarivanja visoke trinosti, kako
za gajenje jagode u zatienom prosto-
ru, tako i za proizvodnju na otvorenom
polju.
Regulacija temperature
Poeljno je da u godini zasniva-
nja useva, nakon jesenje berbe u toku
zimskih meseci temperature vazduha u
plasteniku bude oko 1-2 C u trajanju
od najmanje 5 sedmica, ili se pak pri-
begava dopunskom osvetljavanju use-
va jagode kako bi se inicirao nov peri-
od zametanja jagode., U proizvodnji na
otvorenom polju praktikuje se primena
lutrasila, agrila ili slinih fis termoza-
titnih tkanina, kako temperature unu-
tar bokora ne bi padala
ispod - 4 do -7C. Zbog
toga to veina sorti ja-
gode ozbiljno izmrzava
na konstatnim tempe-
raturama ispod -12 C
neophodno je, naroito
osetljivije rane i sred-
nje rane sorte (Clery,
Alba, Elsanta) prekriti
debljom fis navlakom
(Lutrasil 23 g/m
2
), i na
taj nain obezbediti do-
bro prezimljavanje bez
obzira na pojavu even-
tualnih golomrazica
Korienje savremenih
tehnolokih dostignua
u kontroli mikroklimatslih uslova
u gajenju jagode
GAJENJE JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
9
bez snega.
U uslovima visokih temperatura
tokom leta i obilnog navodnjavanja i
ishrane azotom, esto dolazi do ka-
njenja ili ak izostajnja formiranja plo-
dova. Uz to jaka osunanost dovodi do
pojave oteenja plodova. Zbog toga je
u letnjim mesecima kod nas neophod-
no koristiti mree, ili neki drugi oblik
zasene koji e redukovati intenzitet in-
solacije za 25 do 35% i mistere kako bi
se uz smanjenje temperature poveala i
relativna vlanost vazduha.
Koliina svetlosti
U objektima zatienog prostora,
pravilan menadment svetlosti pred-
stavlja veoma vaan element, gde se
osim intenzitetom i odnosom direktne
i difuzne svetlosti, moe upravljati i
kvalitetom, odnosno spektralnim sa-
stavom svetlosti. Fotoselektivne folije
omoguuju bolju zatitu od fziolo-
kih nedostataka, odnosno od oteenja
usled pojave patogena i tetoina. Tzv.
antivirusne folije smanjuju napad vai,
bele muice, te tripsa, grinja i minera,
ali i pojavu sive trulei, to umnogome
doprinosi boljem fnansijskom rezulta-
tu. U vansezonskoj proizvodnji jagode
u Srbiji, koliina svetla ne omoguuje
gajenje jagode u gustinama veim od
10 ivia/m
2
, za razliku od Italije gde
se u zavisnosti od tehnike savrenosti
sistema broj penje i do 14 ivia/m
2
, a
u Izraelu i do 20 ivia/m
2
.
Uloga mal folije ili PP tkanih agro-
tekstilnih podloga je jo znaajnija sa
aspekta trinosti. U refektovanoj di-
fuznoj svetlosti spektralni sastav moe
biti takav da posebno pogoduje intenzi-
tetu boje i sjaja plodova, ali i u smanje-
nju osetljivosti na najvanije bolesti i
tetoina. U vansezonskoj proizvodnji
sa grejanjem koristi se belo-crna foli-
ja ili beli agrotekstil kao podloga, ne
samo zbog vee koliine svetla, ve i
zbog manje pojave plamenjae u od-
nosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U
proizvodnji na otvorenom polju i srebr-
no braon i crna mal folija daju odline
rezultate, posebno one najkvalitetnije
koje idealno prianjaju uz povrinu ze-
mljita, jer su relativno male debljine
25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta
i postojanosti to im obezbeuje pouz-
dano trogodinje trajanje, nakon ega
se u potpunosti uklanjaju sa parcele.
Navodnjavanje
Pravilno navodnjavanje je veoma
vano sa stanovita odravanja reima
vlanosti, ali i sa aspekta eventualne
korekcije mikroklime, u prvom redu
korekcije visokih temperatura zemljita
i prizemnog sloja atmosfere, posebno u
nonim asovima za vreme toplih noi
u periodu plodonoenja i berbe. Na
otvorenom polju kod zasnivanja useva
na visokim letnjim temperaturama po-
eljno je u poetku koristiti sistem za
mikrooroavanje bez obzira na sistem
kap po kap koji slui za fertigaciju. Vi-
soka vlanost vazduha i rashlaivanje
folija i sadnica doprinosi ujednaeni-
jem i brem porastu i poveava proce-
nat prijema frigo ivia.
10
KOLA GAJENJA JAGODE
K
valitet i trinost su osobine
koji se meusobno veoma
prepliu, trebalo bi da se
podrazumevaju, ali u mnogome za-
vise od standarda i sistema kontrole.
Pod kvalitetom jagodastog voa po-
drazumevamo obino standardima ili
zakonom propisane vrednosti sadraja
suve materije (vrednost briksa), eera,
organskih kiselina, minerala, vitamina,
zatitnih, bojenih, ili nekih drugih kori-
snih materija, odnosno minimalno tole-
rantne vrednosti sadraja nitrata, nitri-
ta, drugih makro i mikroelemenata ili,
ee, tekih metala, rezidua pesticida
ili nekih drugih tetnih materija. Osim
u kvalitetu, trinost se ogleda u nizu
drugih osobina kao to su: pravilnost
tj. uniformnost oblika i veliine, boja,
njen intenzitet i sjaj, vrstina, transpor-
tabilnost, duina uvanja i konano or-
ganoleptike osobine, koje su vrlo e-
sto veoma diskutabilne i veoma mnogo
zavise od navika u potronji stanovni-
tva odreenog podruja. Ipak, kod ja-
gode izbalansiranost eera i kiselina,
atraktivan ukus i miris, predstavljaju
nezamenljive osobine, bez obzira to u
veletrgovini, ak i na zelenim pijacama
vrstina ploda, intenzitet boje i sjaja,
oblik i uniformnost ploda imaju esto
presudnu ulogu.
Trina jagoda kod domaeg potro-
aa podrazumeva jarko crvenu boju,
visok sjaj, pravilnost oblika i veliine,
ali nadasve vanim se smatra krupno-
a, koja kod ekstra klase ide preko 30
g. Takoe, osobina koja postaje sve bit-
nija jeste vrstina ploda, odnosno tran-
sportabilnost i duina uvanja. Osim
to je uslovljena sortimentom, vrstina
puno zavisi i od pravilnog navodnjava-
nja i izbalanirane ishrane, sa visokim
ueem kalijuma i kalcijuma.
Osnovni elementi kvaliteta
i trinosti jagode i sitnog voa i
kako ih ostvariti?
Urednik i voditelj Dejan Jovanovi
Produkcija Rainbow Beograd
TV emisija Svet poljoprivrede
na televiziji
ENTER
subota u 10 h,
nedelja u 8 h
i sreda u 6 h
Agrotop marketing 011 239 80 39
marketing@poljoprivrednilist.co.yu
TV GALAKSIJA 32 AAK etvrtak 10.15 Petak 12.15
RTV BATOINA Utorak 20.00 Subota 20.00
TV TOP 3 PROKUPLJE Subota 10.30 Nedelja 10.30
TV LESKOVAC Nedelja 11.00 Ponedeljak 13.00
TV BOR Subota 15.00 Nedelja 07.00
JP TV PIROT Nedelja 12.00
TV AS KREPOLJIN Subota 16.00 Nedelja 11.00
TV 2000 LOZNICA Subota 12.00 Nedelja 11.00
STV NEGOTIN Subota 16.00 Ponedeljak 16.00
RTV VK KIKINDA Petak 20.00 Subota 12.00
RTV PATRIJA K23 SUBOTICA Subota 11.00 Nedelja i sreda 11.00
TV KANAL 9 KRAGUJEVAC Subota 11.00
RTV LASTAVICA KRUEVAC Nedelja 10.00 Ponedeljak 11.00
TISA INFO KANAL NOVI BEEJ Utorak 20.00 Subota 17.00
TV AS ABAC Nedelja 15.00
TV JAGODINA Subota 19.00 Nedelja 10.30
TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja 10.00
TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja 13.00
TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja 12.00
TV KOPERNIKUS - NI Subota 07.45
TV KRONIK - VALJEVO Nedelja 13.00
TV LAV - VRAC Subota 16.30 Utorak 16.30
TV SAT - POAREVAC Subota 09.00 Petak 13.00
TV SPEKTAR - SOMBOR etvrtak 10.30 i 15.30 Subota 09.30
TV POEGA Nedelja 12.45
TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda 20.30 etvrtak 15.00
RTV PRIMA - BAJINA BATA Nedelja 16.00
RTV STRELA - VELIKI POPOVI Nedelja 20.00 Ponedeljak 18.00
TV VALJEVO Subota 10.00
i mrei lokalnih tv stanica
GAJENJE JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
11
N
a oglednom polju preduzea
Zeleni hit traje ispitivanje
veeg broja sorata od strane
Ministarstva za poljoprivredu Repu-
blike Srbije, na osnovu ega moemo
preporuiti vei broj sorti iz uvoza za
razliite sezone i namene gajenja, od
najranijih, do vrlo kasnih sorata za
otvoreno polje. Diverzifkacija proi-
zvodnje jagode predstavlja veoma va-
an preduslov za stabilnu proizvodnju.
Naime, gajenjem sorata razliite dui-
ne vegetacije u regionima sa razliitim
toplotnim sumama tokom vegetacione
sezone i sa vertikalnim temperaturnim
gradijentom, sezona berbe se maksi-
malno produuje i time smanjuje pri-
tisak na trite i variranje cene. U tom
smislu je neophodno uvesti u proizvod-
nju to vei broj sorata razliite name-
ne, od onih za sveu potronju, do sorti
za duboko zamrzavanje i industrijsku
preradu. Proiriti njihovo gajenje od ni-
zijskih podruja do brdsko planinskih
krajeva, od krajnjeg juga, pa do najse-
vernijih podruja Srbije.
Iako se na Evropskoj i Amerikoj
sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara,
opredelili smo se da Vas upoznamo sa
onim sortama koje se smatraju stan-
dardnim ili perspektivnim i relativno
su novijeg datuma, a takoe i onim
koje su obeleile prethodne decenije i
sve se manje gaje, ili sa onim koje se
gaje u specifnim klimatskim uslovi-
ma, odnosno duini dana. Podebljanim
slovima oznaene su sorte koje na ita-
lijanskoj A listi (zvanina sortnaj lista)
vae za najkomercijalnije, ili najvie
gajene, kao i najperspektivnije za 2008
godinu.
12
KOLA GAJENJA JAGODE
Alba je vrlo rana sorta koja u od-
nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem
samo dan ili dva. To je vrlo krupna
sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jar-
ko crvenih i sjajnih plodova, sa malim
ainim listiima i veoma lepim vizu-
elnim utiskom. Odline je adaptibilno-
sti i otpornosti na bolesti, pa se moe
upeno gajiti i na teim i neto alakl-
nijim zemljitima. U dobrim uslovima
proseni prinos po iviu je od 0,8 do
1 kg. Kvalitet plodova je dobar i ve-
oma postojan, tako da izuzetno pod-
nosi transport i manipulaciju. Briks je
na nivou sorte Clery, ali ima neto vii
sadraj kiselina u plodu. Plodovi su
vrlo vrsti sa otporom penetracije 35-
38 g. Prosena masa ploda je 27-30 g,
ali puno i vrlo krupnih plodova i preko
50 g. Kod ove sorte zametanje, porast
plodova i zrenje su vrlo koncentrisani.
Berba ne traje due od desetak do pet-
naest dana, sa vrlo ujednaenim kvali-
tetom od poetka do kraja.
Clery je odlina rana sorta vrlo
dobrog ukusa i arome, solidne vrstine
i elf lajfa, visoke otpornosti i adap-
tibilnosti. Ima konusno-okruglaste
plodove, dobrog ukusa i arome. Ova
sorta nema izraziti potencijal rodnosti
i u dobrim uslovima daje prinos retko
vei od 0,5 do 0,6 kg po iviu. Nakon
hladnijih zima prinos je vrlo ogranien
i obino se svodi na 0,3 kg po iviu.
Relativno dugo plodonosi, ali je u po-
etku berba mnogo bolja, a plodovi
krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva
na sivu trule u plastenicima. Boja je
zadovoljavajua, ali je sklona u odre-
enim uslovima tamnjenju i matiranju.
Dobrim programom navodnjavanja i
ishrane moe se izazvati remontantnost
kod gajenja na supstratima.
Miss je vrlo rana sorta, vrlo pra-
vilnih, konusnih plodova, neto sve-
tlije boje. Ima visok sadraj kiselina u
plodovima i dobru postojanost u mani-
pulaciji. Potencijal rodnosti nije izra-
zit, osim na jako lakim i humoznim i
plodnim zemljitima. Ova sorta je jako
osetljiva na bolesti korena i uvenue
prouzrokovano, bilo plamenjaom bilo
fuzarioznim ili verticilioznim uvenu-
em, ak i padanjem rasada.
Rane sorte
KOLA GAJENJA JAGODE
13
Asia je srednje rana sorta, koja
zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni
3 dana. Biljke su bujne otporne na
bolesti korena i na pepelnicu. Plo-
dovi su krupni konusni, vrlo uni-
formni, izuzetne jarko crvene
boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm
ainim listiima Zahvalju-
jui visokom sadraju eera, i
izbalansiranom odnosu kiseli-
na ukus je izuzetno dobar, vrlo
blizu ukusu Elsante. Odline je
transportabilnosti. Prosean pri-
nos po biljci u dobrim uslovima
je 0,9 do 1,1 kg. Prosena masa
ploda, 26 do 30 grama, a otpor pe-
netraciji 30 do 35 grama. Odlina je i
na otvorenom polju i u plastenicima
i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od
najinteresantnijih novoselekcionisanih
sorata.
Antea je srednje rana sorta
koja stie 5 dana nakon sorte Clery.
Plodovi su ujednaeni, izdueno
konusnog oblika, srednje krupni
do krupni. Plodovi su solidne
vrstine i nisu skloni povrin-
skim povredama u uvanju i
manipulacijama, ak i na povi-
enoj temperaturi.
Darselect je ranija
francuska sorta koja spada meu
najukusnije i veoma gajene po-
sebno u Nemakoj i u Austriji.
Plodovi imaju osrednju uniformnost
i krupnou, ali osim rustinog izgleda i
tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar
ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni
boje u karmin crvenu na visokoj tem-
peraturi.
Elsanta je holandska sorta se-
lekcionisana u Vageningenu koja
u severnoj i centralnoj Evropi
predstavlja standardnu sortu.
U Italiji se gaji na veim nad-
morskim visinama, posebno
u kooperativama koje jagodu
plasiraju van glavne sezone.
Srednje rana sorta, par dana
ranija od Marmolade, koja obil-
no zamee. Plodovi su srednje
krupni, svetlije boje i mada ne-
maju izuzetnu vrstinu, karakteri-
e ih izvanredan elf lajf. Plodovi se
beru na poetku zrelosti, jer ve tada
ih odlikuje visok briks. Na taj nain se
dugo mogu uvati u transportu i pro-
daji. Sorta je veoma osetljiva na ne-
povoljne uslove sredine. Treba je
gajiti samo u prohladnoj klimi na
veim nadmorskim visinama i
na lakim, gotovo peskovitim i
blago kiselim zemljitima, jer
je izuzetno osetljiva na bolesti
korena. Ako se izuzme visoka
zahtevnost ove sorte u pogle-
du tehnologije gajenja, ostale
osobine prvenstveno fantasti-
no izbalansiran odnos kiselina
i eera i odlian ukus, jo uvek
izdvajaju ovu sortu kao vrlo atrak-
tivnu, posebno za pijanu prodaju.
Eva je novija sorta pogodna za
gajenje na otvorenom polju i u zatie-
nom prostoru. Ima vrlo kupne, unifor-
mne plodove konusnog oblika, odline
vrstine, crvene boje mesa i dobrog
ukusa. Dobro se transportuje i uva
do prodaje.
Maya ima biljke bujnog
habitusa koje su otporne na
veinu bolesti jagode. Plodovi
su krupni, kupasti, izdueni
i krupni jarko crvene boje sa
naranastom nijansom. Kasni
u odnosu na Clery 4 dana u
berbi. Vrlo pogodna za gajenje
na siromanijim i zamorenim
zemljitima, gde ne raspolaemo
dovoljnim koliinama vode. Lako
se odvaja plod, pa se troi manje
radne snage u berbi. U plastenicima u
ranoj proizvodnji nema dovoljno pole-
na pa su prvi plodovi malo deformisa-
ni. Konzistencija plodova nije adekvat-
na za udaljena trita.
Madalleine ima vrlo bujni
habitus i produkciju velikog bro-
ja korenovih vratova. Cvasti su
visoko u bokoru, pa u uslovima
obilne ishrane azotom oplod-
nja esto nije dobra. Sorta do-
brog ukusa i intenzivne crvene
boje koja brzo tamni i prelazi
u karmin crvenu. Plodovi su
solidne krupnoe, vrstine i
uniformnosti. Stie 4 dana pre
Marmolade. Pogodna za siro-
manija zemljita. Osetljiva je na
antraknozu.
Patty je sorta koja se u Italiji jo
uvek puno gaji u Veronskim plastenici-
Srednje rane sorte
Sadni materijal vrhunskog
kvaliteta odabranih sorata
jagodastog voa, jabuke,
kruke, breskve, nektarine,
kajsije, ljive, trenje.
- RAGGI-VIVAI - Ravena
- GEOPLANT - ezena
- PROPLANT - Budimpeta
- HABERLI
- NEW FRUITS
Alba
Asia
Rana, krupa,
sjajna i vrsta
Standard u proizvodnji
na supstratu
Prinosna i ukusna
sorta
Krupna i slatka kupina
za sveu potronju
Krupna, blistava,
vrlo ukusna
Vrlo rodna,
obilna jesenja berba
Izuzetno rodna i slatka
krupna sorta
Standard za plasman
u sveem stanju
Roxana
Thutop
Tulameen
Elsanta
Tuchampion
Loch Ness
16
KOLA GAJENJA JAGODE
ma i u jesenjem periodu daje jako lepe
i uniformne plodove i visok prinos, za
razliku od prolenog perioda kada nije
u toj meri rentabilna. Za berbu stie par
dana ranije od Marmolade, ali su plo-
dovi znatno meki, iako izuzetnog sja-
ja. Odline je otpornosti na pepelnicu
i na bolesti korena, pa se preporuuje
za terene na kojima se ponovo zasniva
jagoda, a prethodno se ne vri dezin-
fekcija.
Sonata je nova holandska sorta
sa ambicioznim planovima da zameni
Elsantu. Ima krupnije plodove, tamni-
je crvene boje, u veoj meri konusnog
oblika, ali jo uvek rustinog izgleda
i neto nie unformnosti. Po svojim
organoleptikim osobinama Sonata ni
priblino ne ispunjava standarde sorte
Elsanta.
Sugar Lia je nova talijanska
sorta koju je selkcionisao profesor Fae-
di. Odlikuje je odlian ukus i aroma, vi-
sok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost i
vrstina plodova. Spada u srednje rane
sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje
i prodaju. Za branje stie 2 do 3 dana
nakon Albe. Srednje bujnog habitusa i
osrednjeg potencijala rodnosti, ali od-
linog ukusa i mirisa. Zahteva nova ze-
mljita sa malim pritiskom inokuluma
i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno
razvila do zime..
Queen Elisa je odlina sorta
koja je par dana kasnija od Albe. Biljke
su bujne odline adaptibilnosti na pepl-
nicu i antraknozu. Plodovi su konusno
okruglasti, vrsti, dobrog ukusa i aro-
me. Mada ima lep sjaj, ova sorta moe
poprimiti tamniju boju. Cveta veoma
rano, a u naim uslovima plodonosi ne-
to iza najranijih sorti.
Srednje kasne i
kasne sorte
Arosa je dan ili dva kasnija od
Marmolade. Odline konzistencije i
odlinog ukusa i mirisa. Trpi veliku
gustinu s obzirom na uspravan bokor i
srednju bujnost.
Srednje rane sorte
KOLA GAJENJA JAGODE
17
Dora je sorta novijeg datuma koja
se odlikuje visokim prinosom i gotovo
istovremenim sazrevanjem sa Marmo-
ladom. Ima izvanredan potencijal rod-
nosti, koji se meri sa sortom Onda. Plo-
dovi su vrlo krupni, konusnog oblika,
tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku
od Onde imaju odlian ukus.
Marmolada je sorta sa kojom
obino zapoinje intenzifkacija pro-
izvodnje, ali posle izvesnog vremena
gubi na znaaju, ali nikad u potpuno-
stii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih i
vrsti plodova, sa briksom koji ne pre-
lazi 5,7, sa ukusom koji nije izuzetan,
ak i vrlo osetljiva na bolesti korena,
ali jo uvek vrlo adaptibilna i dobra,
ak i u loim uslovima navodnjavanja i
ishrane. Gajiti je na devianskom tere-
nima za jagodu ili uz prethodnu dezin-
fekciju zemljita.
Onda je vrlo krupna sorta i vrlo
prinosna koja se dosta gaji u Italiji,
mada ukus a naroito miris ne pred-
stavlja najau stranu ove sorte. Cveta
kasnije u odnosu na Marmoladu ali za
berbu stie otprilike u isto vreme. So-
lidne je otpornosti na gljivina obolje-
nja, ali dosta osetljiva na bakterioze.
Roxanna ima veoma bujnu
biljku, visoke otpornosti na bolesti ko-
rena, i tolerancije na Oidium fragariae
i Xantomonas fragariae, delom i na
Collectotrichum acutatum. Ima veoma
krupne, uniformne, atraktivne plodo-
ve, izdueno-kupastog izgleda, sred-
nje konzistencije, jarko crvene boje,
dobrog ukusa i visoke komercijalne
vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj
proizvodnji i u hidroponskoj proizvod-
nji u vreama. Prosean prinos po i-
viu u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg.
Prosena masa ploda je 26-28 grama, a
otpor penetraciji visok 30-33 g/cm
2
, ali
ne kao kod Albe. Berba kasni za Mar-
moladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do
12 dana za Albom.
Saint Pierre je nova sorta izu-
zetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih
plodova, ali ne tako visokog potencija-
la rodnosti. Karakteriu je vrlo krupni
kupasti plodovi svetlije boje, sa kru-
pnim ainim listiima. Boja u mno-
gome podsea na Elsantu, a ukusom
Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve
ostale sorte.
Srednje kasne i kasne sorte
18
KOLA GAJENJA JAGODE
Thuchampion je vajcarska
sorta, iji je jedan od roditelja sorta
Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene
i sjajne plodove, odlinog ukusa i miri-
sa. to se tie elf lajfa ova sorta spada
u veoma prihvatljive u pogledu mogu-
nosti izvoza. Zamee veliki broj cvet-
nih grana i plodova. Obavezno treba
oistiti da ne bude vie od 2 korenova
vrata po iviu u jesenoj nezi zasada.
Thutop je kasna sorta krupnih,
vrlo slatkih plodova, sa malim sadr-
ajem kiselina, ali sa briksom preko 7.
Ima veoma visok potencijal rodnosti
jer obilno zamee, a plodovi su krupni
od poetka do kraja berbe. Sorta je po-
godna i za sveu potronju i za indu-
strijsku preradu.
Jako kasne sorte
Adria je jako kasna sorta koja za
Marmoladom kasni oko 6 dana. Vrlo
je slina po svojm osobinama sorti Re-
cord.
Idea je jako kasna sorta izuzetnog
kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji
u plastenicima, zbog visokog kvaliteta,
odlinog ukusa i mirisa, ak i na viso-
kim temperaturama.
Raurica je jako kasna sorta sa
uspravnim poloajem listova, ne tako
bujna. Ima krupne plodove osrednje
konzistencije, koji u uslovima visokih
temperatura esto gube na kvalitetu i
trinosti. Stie 5 dana nakon Marmo-
lade, a u brdsko-planinskom podruju
ak 10 dana nakon Elsante.
Record je sorta koja po svo-
jim osobinama odgovara organskim
sistemima zemljoradnje. Moe se ga-
jiti uspeno na slabim zemljitima, uz
ogranienu agrotehniku i zatitu od ko-
letotrihuma, pepelnice i bolesti korena.
Ima krupne, konusne plodove, neto
svetlije boje, izraenog sjaja i ne tako
vrste. Sadraj vitamina C u plodovi-
ma je vrlo visok.
Stalnoraajue sorte
Albion je amerika sorta iz Kali-
fornije, solidne otpornosti na uvenue i
Jako kasne sorte
KOLA GAJENJA JAGODE
19
visoko otporna na plamenjau i na ko-
letotrihum. Takoe ima solidnu otpor-
nost na grinje. Kod dobre agrotehnike
prinosnija je od sorte Dijamante, sa
ujednaenijim branjem krupnih plodo-
va prve klase. Ima neto tamniju crve-
nu boju plodova od sorte Dijamante, ali
daleko ujednaenije plodove po obliku
i po veliini. Ima visok briks i solidan
ukus.
Diamante je amerika sorta
stalnoraajue jagode, vrlo bujnog ha-
bitusa i odline produktivnosti. Oset-
ljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo
krupni, nisu skloni tamnjenju na viso-
kim temperaturama, odlinog ukusa
i vrlo atraktivni. Nema bojazni da e
sauvati kvalitet i kada potpuno sazru
na biljci.
Irma je talijanska sorta veoma
visoke produktivnosti u oba termina i
u prolee i tokom leta. Ima lepe kru-
pne plodove sa dobro izbalansiranim
odnosom eera i kiselina. Plodovi su
krupni, konusnog oblika, svetle boje,
izraenog sjaja, odline vrstine.
Mara de Bois je francuska
stalnoraajua sorta jagode, sitnih i ne-
ubedljivih plodova, ali izuzetnog uku-
sa, koja se u Sloveniji plaa i do 7 Eur
za kilogram preko leta.
Seescape je amerika stalno-
raajua sorta koja se odlikuje veoma
ujednaenim osobinama. Stajanjem
jako gubi na masi. Osim sklonosti ka-
liranju, ova sorta je osetljiva na pepel-
nicu i antraknozu. Pogodna za brdsko-
planinska podruja
Selva je stalnoraajua sorta iz
Kalifornije koja se odlikuje visokom
produktivnou. Ima krupne konusne
plodove, sjajne crvene boje, dobre
uniformnosti, odline vrstine, sa ve-
oma dobrim ukusom, slatke i sa fnim
kiselinama. Sorta se nalazi u velikom
usponu.
Sorte za podruje
Mediterana
Mada se ove sorte vrlo retko gaje
van Sicilije, regiona Basilicata na jugu
Italije, te u paniji, Turskoj na Kipru i
na grkim ostrvima, ipak ih taksativno
navodimo sa napomenom da ih pret-
hodno treba proveriti u naim agroeko-
lokim uslovima Camarosa, Candonga,
Pajaro, Paros, Thetis, Tudla, Ventana.
Novi cilj selekcije u Italiji jeste vr-
stina i transportabilnost kao kod sor-
te Camorosa, Candonga i Ventana za
gajenje u kontinentalnim uslovima, sa
namenom udaljenog transporta.
Industrijske sorte
I danas kada pomenemo otkup jago-
de za potrebe smrzavanja svako prvo
pomisli na sortu Zenga Zengana, koja se
i danas uspeno gaji, pogotovo na jugu
Srbije u Leskovakom i Prokupakom
kraju. Intenzitet obojenosti i aromati-
nosti preporuuje ovu sortu i hladnjaa-
ri rado otkupljuju ovu sortu. Naalost,
slabija produktivnost ne omoguuje
visoku proftabilnost u modernim siste-
mima gajenja
Syria je novosekcionisana indu-
strijska sorta sa briksom preko 8. Ima
konusne plodove, intenzivne crvene
boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i
industrijsku potronju.
Ocena trinosti u Breicama, maj 2008, Slovenija
Organoleptika ocena sa zadnje degustacije u Breicama,
maj 2008, Slovenija
U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voa u velikom usponu, sa ja-
kom orijentacijom na izvoz na susedna trita u Evropskoj uniji.
Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i trinosti na skupu
u Breicama, kome je osim najvienijih proizvoaa jagodastog voa
prisustvovali prometnici, struno osoblje savetodavne slube, nauni
radnici iz Slovenije i jugoistone Evrope sa ciljem odabira sortimenta i
trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona.
Stalno raajue sorte
20
KOLA GAJENJA JAGODE
Komentar vie
Intenzifkacija proizvodnje obino
zapoinje irenjem sorte Marmolada,
zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u
pogledu variranja uslova proizvodnje,
ve i eventualnih greaka u tehnologiji
gajenja. Ova sorta se odlikuje velikim
ueem u ukupnom rodu kru-
pnih, kupastih plodova, svetlije
crvene boje sa prosvetljenjem
na vrhu ploda. U odnosu na
Marmoladu, sorta Madalleinne
je introdukcijom dola neto
kasnije. Ova sorta stie ranije,
ima karmin crvene plodove, ali
je i mnogo vee bujnosti, to u
uslovima obilne ishrane azotom
obino dovodi do slabije oplod-
nje, poto su cvasti visoko po-
stavljene u bokoru.
Kada je re o zatienom pro-
storu, za razliku od poetnog
trenda gajenja to ranijih sorata,
sve se vie uvia da srednje rane sorte
velikog potencijala rodnosti i odlinog
kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti,
prvenstveno uvoenjem sorte Elsanta,
koja je danas manje vie severnoevrop-
ski standard. Sorta poseduje izuzetan
ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje
i sjaja, ali treba imati na umu da kod
svih bujnih sorti, ishrana kalijumom
mora biti znatno bogatija u odnosu na
ishranu azotom. Elsanta u plastenicima
uz paljivu tehnologiju gajenja ima de-
liminu remontantnost, odnosno spe-
cifnom ishranom i navodnjavanjem
moe naknadno da rodi i do 200 gr po
iviu. Ova sorta se dosta gaji u konti-
nentalnoj klimi i na otvorenom polju.
Posebno je preporuujemo za brdsko
planinski region i laka humozna zelji-
ta, gde u uslovima niih temperatura
i smanjenog pritiska ino-
kuluma, moe dati odline
rezultate. Najvie se gaji
na podruju Mave i ve je
veoma poznat ukus i aroma
ove sorte.
Izuzetno rana i dobra sor-
ta Clary, zbog nieg poten-
cijala rodnosti ima vie al-
ternativa, poput sorte Alba,
i drugih srednje ranih sorata
Asia, Lia, Queen Elisa,.
Sve rane sorte osetljivije su
u hladnijim zimama na ni-
ske temperature i pogotovu
onda daju slabiji rod. Inae su odlinog
ukusa, sjaja, pravilnih, vrstih i kupa-
stih plodova. Najrodnija meu njima je
sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja
velikom otpornou na bolesti, dobrim
ukusom i 2 dana je ranija od ostalih.
Vaan element u odabiru sortimenta je
i osetljivost na bolesti, prvenstveno na
plamenjau i uvenue, zbog ega reci-
mo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena
perspektivnom.
Niz novih vajcarskih sorata, koje
su veoma rodne, podjednako se sa us-
pehom mogu gajiti i za sveu
konzumnu potronju, ali i za
preradu, jer imaju visok briks
i uz to izuzetnu boju i aroma-
tinost. Ove sorte osim vr-
stine ploda odlikuje i odlina
adaptibilnost i otpornost na
bolesti, jer su stvorene ukrta-
njem sorte Marmolada i jedne
autohtone vajcarske sorte.
Sorta Thuchampion oblikom
ploda izuzetno podsea na
Marmoladu, sazreva par dana
pre od ove sorte i ima mnogo
bolji ukus, vrlo visok prinos i odlinu
vrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo ka-
snija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima
izuzetno krupan, obojen i vrst plod.
Formira veliki broj cvasti i u osnovi i
u kruni bokora. Izuzetno prinosna sor-
ta. Mada nije izuzetno prinosna, sorta
Saint Pierre po svojim osobinama tri-
nosti i po izuzetom ukusu takoe zaslu-
uje veliku panju.
Vrlo perspektivne sorte jagode u
poslednje vreme dolaze iz selekcionog
centra New Fruits u ezeni. Od poet-
nih uspeha sa sortom Maja i Gemma,
doli su do faze visokog uea na pro-
izvodnim povrinama u glavnim proi-
zvodnim reonima severne Italije sorte
Alba i Roxanna, dok je Asia, koja je
u postupku introdukcije jedna od sva-
kako najperspektivnijih sorata. Svojim
izdueno kupastim plodovima visokog
sjaja, jarke crvene boje koja ne tamni,
sitnim semenom, pravilnou,
ujednaenou, krupnoom i izu-
zetnom vrstinom Alba konkuri-
e za lidersko mesto u izvozu na
udaljenea trita.
Nova sorta Lia (Sugar Lia)
profesora Faedija takoe ima vrlo
impresivan poetak introdukci-
je. Sorta Antea prema vodeim
strunjacima predstavlja takoe
vrlo perspektivnu sortu, a veru-
jemo da e sa razvojem gajenja
jagode u zatienom prostoru na
supstratima u letnjoj proizvod-
nji zauzeti i kvalitetne fotoneu-
tralne, odnosno stalnoraajue
sorte, mada se znalakim navodnja-
vanjem i ishranom moe indukovati i
kod prolenih sorti koje nisu remon-
tantne jo jedno solidno zametanje i
berba otprilike 2 meseca nakon one
prve.
Alba
Asia
Roxana
SORTIMENT
KOLA GAJENJA JAGODE
21
22
KOLA GAJENJA JAGODE
Z
a sve vrste voa, povra i cve-
a, te ukrasnog bilja i dendro
materijala koji se predominan-
tno razmnoava vegetativnim putem,
zdravstveno stanje sadnog materijala
predstavlja vaan preduslov uspeha u
proizvodnji, posebno god podizanja vie-
godinjih zasada. Od momenta uvoenja
klonske selekcije i kulture meristema u
masovnu proizvodnju sadnog materijala,
proizvodnja jagodastog i drugog sitnog
voa dobila je sasvim nove dimenzije i
vidove, ukljuujui i gajenje sa visoki
stepenom zatite od nepovoljnih spoljnh
inilaca i kontrolom osnovnih elemenata
mikroklime. Osim protivgradnih mrea,
sve vie su u upotrebi kvalitetni mrear-
nici, nadstrenice od polietilenske folije,
moderni tunelski objekti, ali i pravi mul-
tibrodni plastenici i staklenici. Na triti-
ma sa probirljivim kupcima, visoke cene
jagode i drugog sitnog voa opravdavaju
vrlo visoke trokove vansezonske proi-
zvodnje, jagode, maline ili borovnice, ili
pak veoma visoke trokove transporta sa
june hemisfere.
Roba koja u kontinentalne zemlje
Evrope dolazi iz Mediterana ili iz ilea,
sa Novog Zelanda i ko zna odakle, esto
nije ukusa na koju su potroai navikli,
a esto doe i do velikih poremeaja, pa
ak smrznuta malina ove zime i prolea
vredi itavo bogatstvo od 3,5 EUR za
rolend dobrog kvaliteta. Da bi uspeli da
ostvarimo proftabilnost sa ovako viso-
kim trokovima amortizacije moderne
opreme i tehnologije, jasno je da sadni
materijal mora da obezbedi visoku pro-
duktivnost, neznatan rizik u pogledu
zdravstvenog stanja sadnog materijala.
Stoga je nabavka sertifkovanog, bezviru-
snog sadnog materijala ili pak pouzdanog
i vrlo kvalitetnog standardnog materijala
od sutinskog znaaja.
Kako se proizvodi ovaj sadni mater-
jal?
Matine biljke se uvek dobijaju iz
kulture tkiva i to je tzv bazni materijal
koji slui za umnoavanje sertifkova-
nog sadnog materijala. Matine ili maj-
inske biljke gaje se u mrearnicama ili
u plastenicima u kojima je insekt proof
mreama, dezobarijerama i komorama
sa duplim vratima na ulazu obezbee-
na potpuna zdravstvena bezbednost, jer
odsustvo vektora (vai, grinja, tripsa i
drugih tetoina) znai potpuno odsustvo
virusnih oboljenja na tkivima iz vrnih
meristema ili iz stolona, bilo da se vri
mikropropagacija za klasino gajenje
frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih
zelenih ivia.
U uslovima umereno-kontinentalnog
pojasa jagoda se razmnoava iz razliitih
kategorija frigo ivia, sa ili bez pripa-
dajueg supstrata. Od toga u mnogome
zavisi i potencijal rodnosti. Najskuplje su
A++ trej sadnice, sa dijametrom koreno-
vog vrata od preko 18 mm, smrznute sa
pripadajuim supstratom na korenovom
sistemu.
Nabavka kvalitetnog
sadnog materijala
Kategorija Dijametar
sadnica
Napomena Broj sadnica
po gajbi/
kontejneru
Broj sadnica
po paleti
Okvirna
cena
Fri A- 1000 6-7 mm Sporije formiranje 1000 40000 12-13 din
Fri A- 800 7-9 mm Sporije formiranje 800 32000 13-14 din
Fri A 700 7-10 mm Otovreno polje 700 28000-31500 15-16 din
Fri A 600 8-12 mm Otvoreno polje 600 24000 16-17 din
Fri A 500 10-12 mm Otvoreno polje 500 20000 17-18 din
Frii A+400 12-14 mm Za plastenike 400 16000 16-17 dn
Fri A+ 350 14-16mm Za plastenike 350 14000 20-22 din
Fri A+300 16-18 mm Za plastenike 250 10000-12500 20-22 din
Fri AA+250 > 18 mm Za plastenike 250 10000-12500 22-25 din
Tray A 12-16 mm Za staklenike 75 3375 60-65 din
Tray A+ 16-18 mm Za staklenike 75 3375 65-70 din
Tray AA+ > 18 mm Waiting bad 75 3375 70-80 din
Gp 29-34 4.5 x 5 cm Zeleni ivi otv.polje 60-68 5005 25-30 din
Gp OW 4.5 x 5 cm Prezimeli ivi otv. polje 60 5005 25-26 din
SADNI MATERIJAL
S
A
D
N
I
C
E
P
R
A
V
E
24
KOLA GAJENJA JAGODE
J
agode ne sadre mnogo kalorija
33 kcal, odnosno 137 kJ (u 100
grama). Sadre 0 % holesterola i
0 % masti, to ih preporuuje svima koji
ele da smraju, a da, uz to, unesu u sebe
mnoge neophodne vitamine i minerale.
Meu njima su: beta-karotin (49 mikro-
grama u 100 grama), vitamin E (0,12
miligrama), B1 (0,031), B2 (0,054), B6
(0,06), PP (0,51), folna kiselina (0,016
mikrograma), bitoin (4), K (13), i, pre
svih, vitamin C, koga ima ak 64 miligra-
ma. Od minerala, znaajno je pomenuti
da u jagodi ima fuora (24 mikrograma),
koji titi zube, kalijuma (147 miligrama)
koji pomae u ienju organizma od
otrova, blagotvorno delujui na bubrege,
srce i kardiovaskularni sistem, ima i kal-
cijuma, fosfora, magnezijuma, gvoa
(pa je dobra u borbi protiv anemije). Pri-
sutnost cinka, joda, ali i hroma, uz malu
koliinu saharoze, ini je dostupnom
i dijabetiarima, a ima i broma pa oni
koji pate od nesanice treba da je jedu pre
spavanja. Naravno, ima i biljnih vlakana
koja poboljavaju varenje hrane.
Uz sve to, jagoda gasi e, jer sadr-
i 89,5 grama vode u 100 grama. Ona
podstie apetit, pa se preporuuje da se
jede pre glavnog obroka. Za bolji rad je-
tre preporuuje se da se jagode jedu tri
puta dnevno. Obiluju antioksidansima i
ftonutrijentima, posebno fenolima, koji
spreavaju ili pomau u leenju tekih
i hroninih bolesti kao to su dijabetes,
kardiovaskularni problemi, maligna obo-
ljenja, ir na elucu, a ak doprinose i
smanjenju holesterola. Sami fenoli daju
jagodama antikancerogena svojstva, a
istraivanja su pokazala i da usporava-
ju starenje. Jagode su nezamenljive za
osobe izloene sekundarnom puenju,
jer elagina kiselina u njima neutralizu-
je kancerogenu supstancu PAH iz dima
cigareta.
Kako se jagode ubrajaju u grupu nu-
tritivnih alergena, potreban je oprez na-
roito kod odojadi koja poinju da se
dohranjuju, to uz mleko podrazumeva
postupno uvoenje novih namirnica. To
znai da se jagode u njihovoj ishrani ne
preporuuju pre estog, odnosno od e-
stog do desetog meseca ivota, a ako su
roditelji alergini na ovu voku, ili po-
stoji vea sklonost pojavi alergija, jagode
ne treba davati pre 12. meseca, odnosno
uvode se u ishranu izmeu 12 meseci
do navrene druge godine. Ako doe do
alergijske reakcije na jagode, potrebno je
javiti se lekaru, a ovo voe, na alost, tre-
ba izbaciti iz jelovnika.
Listovi jagode sadre dosta tanina koji
se uspeno upotrebljava za leenje proli-
va, deluje i kao diuretik, tj. podstie mo-
krenje. Upotrebljava se protiv spoljanjih
hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv
loeg zadaha. aj od lista jagoda priprav-
lja se tako to se 1 gram usitnjenog lista
prelije oljicom kipue vode. Stoji 10 mi-
nuta, a potom se procedi.
Listovi jagode sadre dosta tanina koji
se uspeno upotrebljava za leenje proli-
va, deluje i kao diuretik, tj. podstie mo-
krenje. Upotrebljava se protiv spoljanjih
hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv
loeg zadaha. aj od lista jagoda priprav-
lja se tako to se 1 gram usitnjenog lista
prelije oljicom kipue vode. Stoji 10 mi-
nuta, a potom se procedi.
Utvreno je da manja koliina alko-
hola pomeana s jagodama ili kupinama,
pojaava antioksidantnu snagu tog voa,
to poveava karakteristiku spomenutog
voa da neutralie destruktivne mole-
kule poznate kao slobodni radikali, koji
oteuju DNK i elijsku membranu.
Ipak, konzmiranje jagoda s alkoholom
ima i negativna svojstva, ako se uzimaju
velike koliine, pa se zato preporuuje
umerenost u ispijanju koktela.
Hranljiva
vrednost
jagode
Alergen
Upotreba lista
Za beljenje zuba
i lica
Jagode i alkohol
U
obezbeivanju to due se-
zone prodaje jagode i radi
iznalaenja optimalne teh-
nologije gajenja najbolje je odluiti se
za kombinaciju nekoliko moguih op-
cija, odnosno tehnika i sezona gajenja,
ukljuujui proizvodnju u plastenicima
i staklenicima sa ili bez grejanja, pro-
izvodnju u lakim i jeftinim jagodnim
plastenicima, proizvodnju u niskim
tunelima, proizvodnju uz zatitu agro-
tekstilom ili proizvodnju na otvorenom
polju. U cilju kontinuiranog nastupa na
odreenim tritima veliku ulogu treba
da ima i gajenje jagode u brdsko pla-
ninskom podruju, gde e on za berbu
pristizati od sredine juna, pa se pravil-
nim odabirom sortimenta u Srbiji moe
obezbediti kontinuirano snabdevanje
trita od kraja marta-poetka aprila,
pa sve do novogodinjih praznika.
KOLA GAJENJA JAGODE
25
26
KOLA GAJENJA JAGODE
P
roizvodnja jagode u zatie-
nom prostoru ima niz ogra-
nienja u naoj zemlji, koja
su prvenstveno vezana za klimatske
karakteristike regiona. Poto jagoda
predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom
se zbog relativno visoke vansezonske
cene dosta trguje na udaljenim triti-
ma (cena trpi skup transport) onda kraj-
nje domete u proizvodnji u zatienom
prostoru treba sagledavati u odnosu na
konkurenciju iz zemalja Mediterana.
Zasnivanje useva
Kada obaviti sadnju jagode?
Za sadnju treba koristiti deklarisane
frigo ivie, koji se proizvode kultu-
rom meristema i po svom potencijalu u
prinosu, daleko prevazilaze ivie koje
moemo koristiti za sadnju na otvore-
nom polju. ivii se razlikuju i po dija-
metru korenovog vrata i po tome nose
razliite oznake, a za sadnju u plasteni-
cima se iskljuivo koriste vie katego-
rije frigo sadnica, sa ili bez supstrata.
Kada se sadnja obavlja na zemljitu,
onda se koristi A kategorija ivia,
najee A 500, ree A700, u posled-
njoj dekadi jula. Gajenje jagode u pla-
stenicima sa dopunskim grejanjem na
organskim ili organo-mineralnim sup-
stratima podrazumeva kategoriju A+
najee A+300, 350 ili 400 i poslednji
rok setve zavisi od duine vegetacije
odreene sorte, ali se obino svodi na
sam poetak avgusta.
U staklenicima sa velikom kolii-
nom svetlosti, dopunskim osvetljenjem
i punim grejanjem, sadnja se obavlja
krajem avgusta, odnosno poetkom
septembra korienjem kontejnerskih
frigo ivia A, A+ i AA+ koji su u sta-
nju da daju prinos 150-300 g do zime
i da odmah nakon prekida dormancije
produavanjem duine dana nastave sa
cvetanjem i produkcijom.
Priprema sadnice za sadnju podrazu-
meva lagano otapanje sadnice i aklima-
tizaciju na sobnoj temperaturi, a potom
njenu dezinfekciju u fungicidu i insek-
ticidu, ili eventualni tretman u amino-
kiselinama, huminskim kiselinama ili
nekim drugim biokativatorima ili regu-
latorima rasta. Pre nego to se potopi u
rastvor nekog fungicida na bazi meta-
laksila (Ridomil Gold) sa sisteminim
delovanjem protiv Phytophtora fragari-
ae ili Allieta protiv Fusariuma, Rhisoc-
tonie, Phytiuma, i nekog insekticida
npr. Prestige i dobro se ispere, neop-
hodno je koren skratiti na duinu od
desetak centimetara. U sadnji je veoma
vano da korenove ilice u zemljitu
imaju potpuno vertikalni poloaj i da
ne doe do njihovog povijanja u stranu
ili na gore ka povrini zemljita, jer e
to usloviti propadanje ivia.
U kojoj gustini zasnivati usev?
Pogreno je verovanje da se pravil-
nim rasporedom sadnica u vertikalnom
uzgoju, u heksagonalnom rasporedu
na piramidalnom uzgoju, ili na bilo
koji drugi nain hidroponskog gajenja
moe neogranieno poveavati gusti-
na useva jagode. Brojnim ogledima je
Tehnologija gajenja jagode
u zatienom prostoru
Jednostavna proizvodnja na zemljitu
Vrsta objekta Plasteniki objekat Plasteniki objekat
5,3m x 30m (159m
2
) 6,0m x 30m (180m
2
)
Model A Model B
Pocinkovana konstrukcija - + - +
Farbana konstrukcija + - + -
Jednostruka folija + + + +
Dvostruka folija duv. - - - -
Dvostruka folija - - - -
Mrea za zasenu + + + +
Supstrat - - - -
ivici + + + +
Agrotekstil - - - -
Mulch folija + + + +
Navodnjavanje + + + +
Cena po m
2
(EUR) 10.6 13.33 12.73 15.44
Broj ivia po m
2
4 5
Prinos po m
2
3 kg 4 kg
Plasteniki objekat - model A Plasteniki objekat - model B
GAJENJE JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
27
dokazano da broj sadnica po jedinici
povrine zavisi od tehnike gajenja (na
supstratima ili na zemljitu), odnosno
od koliine svetlosti u fazi formiranja
plodova. Pa ipak, ak i u uslovima Izra-
ela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem
svetla ne preporuuje gustina vea od
20 biljaka/m
2
, na Siciliji 14 biljaka/m
2
,
u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m
2
,
dok se na geografsoj irini Beograda
ne preporuuju gustine vee od 10 bi-
ljaka/m
2
.
Ovaj broj ivia se bez obzira na
vrstu medijuma bez problema moe
rasporediti u jednoj horizontalnoj rav-
ni i na taj nain omoguiti pri gajenju
jagode na supstratu pravilna distribu-
cija svetlosti, vode i hraniva, odnosno
ujednaeni mikroklimatski uslovi i raz-
mena gasova u fotosintezi odnosno di-
sanju. Kod vertikalnog uzgoja se zna-
ajno uveavaju trokovi proizvodnje.
Osim neadekvatne gustine, nepravlne
distribucije svetlosti, vrlo veliko ogra-
nienje je i nemogunost ujednaenog
navodnjavanja iishrane na koloni vi-
sine skoro dva metra. ivii nemaju
prostora za formiranje dovoljnog broja
korenovih vratova i na taj nain se rod
smanjuje i obino ne prelazi 4 do 5 kg/
m
2
, to onda nikako ne opravdava po-
veana ulaganja.
Sa nesavrenijim sistemom ishrane
i posebno smanjenom efkasnou dre-
nae, smanjuje se i gustina useva. Kada
se jagoda gaji u vreama odignutim od
povrine u plasteniku onda je maksi-
malna gustina 8 sadnica/m
2
. Na ovoj
gustini je dovoljno svetlosti za zameta-
nje i produkciju, ali i za manipulaciju i
berbu. Odizanje vrea je veoma znaaj-
no zbog bolje drenae i manje opasno-
sti od sive trulei, pogotovo kod sorata
sa duim cvetanjem i plodonoenjem.
Kada se jagoda gaji na visokoj leji i
na supstratu onda je maksimalna gusti-
na 6 sadnica po kvadratu povrine pla-
stenika. To je dobar sistem koji omogu-
Hidroponska proizvodnja na supstratima
Vrsta objekta Plasteniki objekat Plasteniki objekat Plasteniki objekat
8,0m x 50m (400m
2
) 8,0m x 50m (400m
2
) 8,0m x 50m (400m
2
)
Proizvodnja na leji Proizvodnja u vreama Proizvodnja na binorima
Pocinkovana
konstrukcija
- + - + - + - + - + - +
Farbana konstrukcija + - + - + - + - + - + -
Jednostruka folija - - - - - - - - - - - -
Dvostruka folija duv. + + - - + + - - + + - -
Dvostruka folija - - + + - - + + - - + +
Mrea za zasenu + + + + + + + + + + + +
Supstrat + + + + + + + + + + + +
ivici + + + + + + + + + + + +
Agrotekstil + + + + + + + + + + + +
Mulch folija + + + + - - - - - - - -
Navodnjavanje + + + + + + + + + + + +
Cena po m
2
(EUR) 15.58 18.63 16.08 19.1 20.11 23.16 21.12 24.17 28.82 31.87 29.83 32.88
Broj ivia po m
2
8 8 10
Prinos po m
2
5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg
Proizvodnja na leji Proizvodnja u vreama Proizvodnja na binorima
28
KOLA GAJENJA JAGODE
uje veu feksibilnost, brzu promenu
sadnog materijala i intenzivnu proi-
zvodnju sa smanjenim rizikom u slua-
jevima nedovoljnog vladanja znanjem
u oblasti fertigacije useva. Po sadnici je
vea koliina supstrata pa je i puferna
sposobnost daleko via, te greke nisu
katastrofalnog karaktera.
Kada se jagoda gaji na zemljitu,
onda u zavisnosti od kvaliteta plasteni-
ka treba praktikovati gustinu 4 do 5 i-
via po kvadratu. Treba napomenuti da
jagoda stie uvek ranije ukoliko su vre-
e tokom kasne jeseni i zime na povr-
ini zemljita, koje jo uvek zbog svog
visokog toplotnog kapaciteta doprinosi
brem kretanju useva u prolee.
Negovanje useva do jesenje berbe
Ukoliko se zasad zasniva na vreme,
polovinom jula najkasnije u poslednjoj
dekadi jula, onda u plastenicima obez-
beujemo dovoljno dugu sezonu da
moemo isforsirati usev da posle jese-
nje berbe, dovoljno razvije vegetativnu
masu i formira rodni potencijal za sle-
dee prolee i da ne kasni u cvetanju,
zametanju i berbi, niti da se smanjuje
prinos u nekom veem procentu. Treba
imati na umu da jesenji rod iscrpljuje
sadnicu i da kasna setva po pravilu zna-
i kanjenje zametanja narednog prole-
a i smanjenje potencijalnog prinosa.
Zato pravovremena sadnja u dobrim i
potpuno kontrolisanim uslovima ima
esencijalni znaaj za uspeh u proizvod-
nji.
Regulacija mikroklimatskih uslova
je takoe veoma znaajna u pravilnom
zasnivanju useva. Zasenjivanje mrea-
ma sa 30 % zasene ditrektno smanjuje
temperaturu kao i uporeba mistera, po-
veava se relativna vlanost vazduha
i ubrzava ukorenjavanje. U ovakvom
reimu tek posaene sadnice razviju
dovoljan potencijal da iznesu u nared-
nih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od
50 do 100 grama po iviu, kod ranih
i srednje ranih sorata, pa sve do 300 g
kod srednje kasnih sorti visokih katego-
rija iiva A+ ili A++. Kombinacijom
dobrog provetravanja, zasenjivanja i
oroavanja, poeljno je odrati tempe-
raturu od 25 do 28C i na taj nain do-
voljno vegetativno razviti sadnicu do
momenta cvetanja. Ukoliko je mlada
biljka previe generativna onda treba
pristupiti uklanjanju suvinih cvetova
ili itavih cvetnih grana.
Stolone koje se javljaju treba redov-
no uklanjati kako ne bi neproduktivno
troili stvorene asimilate. Voditi rauna
o higijeni i ftosanitarnim pravilima.
Obavezno je noenje rukavica i nji-
hova redovna zamena pri prelasku iz
objekta u objekat. Nakon svake pauze
neophodno je detaljno pranje ruku ili
opreme koja se koristi u plasteniku.
U zavisnosti od vremena sadnje i
ranostasnosti sorte, te kategorije ivi-
a, berba obino zapoinje 6 do 8 ne-
delja nakon sadnje. Septembar je me-
sec u kome postoje povoljni uslovi za
nesmetano zrenje i u godinama kada
miholjska jesen ima neto due traja-
nje obino se moe produiti do prve
dekade oktobra, to smatramo krajnjim
momentom da se uklone svi preostali
zeleni i nerazvijeni plodovi, sa itavom
cvasti.
Negovanje useva do zimskog
mirovanja
Nakon berbe i uklanjanja zaostalih
cvetova usev se vegetativno forsira ko-
rienjem vodorastvorljivih formula-
cija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1.
Od prve dekade oktobra do poetka no-
vembra koristi se u potpunosti asimi-
lacioni potencijal za to veu organsku
produkciju i akumulaciju rezervi i for-
miranje rodnog potencijala za narednu
godinu.
Ukoliko se bez obzira na opteree-
nost jesenjim rodom u bokoru formira
vie od 2 do 3 korenova vrata, onda ih
laganim kidanjem treba ukloniti, jer e
u protivnom na prolee veliki broj ko-
renovih vratova, nekad i desetak, uslo-
viti preobilno zametanje, sitnije plodo-
ve, koji nee imati dovoljno trinosti.
Ishrana potom dobija novu dimen-
ziju i fertigacijom i folijarnim putem
primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem
da se u biljci formira to vie plasti-
nih materija, povea viskozitet u eliji
i smanji sadraj vode u intercelular-
nom prostoru. Tako se poveanom
otpornou biljke pripremaju za bolje
prezimljavanje i manje tete od mraze-
va. U stanju dormancije zasad provodi
narednih nekoliko meseci. Relativnim
zasuivanjem zasada od kraja oktobra
do poetka decembra i prvih jaih za-
hlaenja i ledenih dana, poveava se
otpornost korena i smanjuje opasnost
od propadanja usled infekcije nekim
gljivinim oboljenjem. Na ovaj nain
su biljke optimalno pripremljene za
prezimljavanje. Ukoliko zasadu u jed-
nostavnijim plastenicima prete vrlo
niske temperature, onda usev pre prvih
jaih zahlaenja treba pokriti agrotek-
stilom. Termozatitne barijere od lakog
netkanog tekstila, omoguuju idealno
prezimljavanje i brzo kretanje u prole-
e.
Prekid dormantnosti
i inicijacija cvetanja
Na prekid dormantnost i na incijaci-
ju formiranja cvetnih pupoljaka u naj-
veoj meri utiu temperature, duina
dana i u letnjem periodu nakon prole-
ne berbe, zasuivanje. Ukoliko se jago-
da u staklenicima sa punim grejanjem
gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kon-
tejnerske sadnice kategorije A++ sa
sadnjom poetkom septembra, onda je
neophodno da se dopunsko osvetljenje
praktikuje do 22 sati u toku veeri, od-
nosno duina dana 14 do 16 sati, kako
bi jagoda nakon 6 nedelja od zavretka
prvog ciklusa berbe nastavila normal-
no sa cvetanjem. U takvoj tehnologiji
gajenja neophodno je odravati none
temperature u opsegu 13 do 18 C, a
dnevne 21 C.
Drugi nain jeste sniavanje tempe-
ratura u plasteniku na nivo nii od 7 C
u trajanju od 500 sati, odnosno tri ne-
GAJENJE JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
29
delje za fotoneutralne sorte, dok se kod
sorata dugog dana (veina sorti koje se
gaje u kontinetalnom klimatu) prakti-
kuje temperatura 1,5 do 2 C u trajanju
od 5 nedelja.
Negovanje useva do berbe
Kada se none temperarure u plaste-
niku bez grejanja ustale na 5-6 C za-
poinje se sa ienjem zasada jagode i
njegovim prolenim forsiranjem. Staro
sasueno lie, donji listovi koji dodi-
ruju mal foliju, promrzli i li ljubiasti
listovi sa defcitom fosfora se uklanjaju
i iznose iz plastenika. Odmah potom se
pristupa zatiti useva primenom bakar-
nih preparata, preko primene Ridomi-
la i nekog akaricida, do faze cvetanja
kada se posebna panja posveuje za-
titi od sive trulei.
Prema naim iskustvima najbolje je
da se none temperature u zatienom
prostoru sa dogrevanjem odravaju na
12 do 13 C, a da se dnevne tempera-
ture do cvetanja odravaju na 16 do
18C. Relatvna vlanost vazduha ne bi
trebalo da prelazi 55%.
Polinacija
Polinacija je veoma znaajan aspekt
gajenja jagode u zatienom prostoru.
U zavisnosti od naina i tehnologije ga-
jenja za te namene se koriste razliite
vrste solitarnih insekata, ali u posled-
nje vreme konice sa bumbarima imaju
najeu primenu. Posebno je znaajno
korienje bumbara u polinaciji u vrlo
ranoj proizvodnji jagode u zatienom
prostoru, kada su ose i pele u prirodi
malobrojne, a plastenici veim delom
dana zatvoreni. Aktivnost veine poli-
natora je optimalna na temperaturama
16 do 18 C, dok su bumbari aktivni
ve od 8 C.
U uslovima niih temperatura u pla-
steniku i vee relativne vlanosti, naro-
ito kod nekih sorti je koliina polena
nedovoljna za pravilnu oplodnju pa do-
lazi do razliitih deformacija plodova.
Da bi se u polinaciji bumbarima posti-
gli dobri rezultati neophodno je pra-
vilno odrediti momenat unoenja ko-
nice. Takoe je od presudnog znaaja
pravilno normiranje veliine drutava
prema broju sadnica. Ukoliko konice
unesemo ranije od poetka masovnog
cvetanja, sa veim brojem bumbara od
optimalnog, velika aktivnost moe do-
vesti do oteenja plodova.
Osim redovnog navodnjavanja,
ishrane i zatite zasada jagode, mere
nege obuhvataju i redovno uklanjanje
stolona i po potrebi uklanjanja vika
cvetnih grana kod jako generativnih
sorata.
Berba i pakovanje jagoda
Mada se tehnici berbe posveuje rela-
tivno slaba panja, treba napomenuti da
je ovo vrlo osetljiva operacija, od koje u
velikoj meri zavisi ukupan uspeh u pro-
izvodnji i prodaji. Naime, za samo par
dana u plodu se drastino menja sadraj
eera i kiselina, od ega presudno zavi-
si ukus i kvalitet, ali i trinost ubranih
jagoda. Pavilno otkidanje, bez jakog pri-
tiska na plodove, uredno slaganje i kali-
bracija u PET posudice i kasnije u gajbe,
brzo rashlaivanje pre otpreme, imaju
veoma veliki znaaj u postizanju dobre
cene i privlaenju kupaca.
Prezrela jagoda gubi na trinosti,
smanjuje se konzistencija, matira sjaj,
a boja esto dobija vrlo tamnu nijansu.
Prezrela jagoda na visokim temperatu-
rama poveava respiraciju tkivima, pa
se u velikoj meri smanjuje postojanost
u trgovinama, tzv. elf lajf.
Negovanje useva posle prolene
berbe i obnavljanje zasada
Kod nekih sorata dugog dana, u
izvesnoj meri je mogue inicirati i dru-
go zametanje. Naa iskustva ukazuju
da su to sorte Clery i Elsanta, ali ova-
kva tehnika zahteva dosta znanja, po-
drazumeva preciznu metodologiju za-
suivanja i kontrole ishrane i vrednosti
EC. U protivnom treba pratiti sledeu
tehniku. Polagano zasuiti usev u tra-
janju 3 do 4 sedmice. Zatim se pristupa
uklanjanu nadzemne mase na visini 3
do 4 cm iznad korenovog vrata. Pre-
liminarno ispitivanje nije ukazalo na
znaajnije preimustvo u vegetativnom
obnavljanju ukoliko se na svakoj bilj-
ci ostavi 2 do 3 najmlaih listova kao
vodilice, iako je regeneracija bila neto
bra. Posebno je to bez znaaja ukoliko
se ima u vidu da hemijska zatita onda
moe u potpunosti unititi inokolum i
prekinuti ciklus zaraze.
Nakon kalusiranja ostataka lisnih dr-
ki pristupa se primeni bakarnih prepa-
rata u koncentraciji 0,4%, a potom kod
olistavanja primeni metalaksila, fosetil
aluminijuma i fosftne forme fosfora u
folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po
kap. Usev se normalno hrani sa ciljem
ujednaenog vegetativnog razvoja, naj-
pre u odnosu NPK 1:1:1, a potom 2:1:3,
uz obavezno unoenje magnezijum sulfa-
ta i mikroelemenata
Ponuda sorti
frigoivia jagoda
frme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god.
Firma Agro-FertiCrop od ove godine na naem tritu nudi
sertifkovani sadni materijal-sadnice jagoda, frigo ivie, reno-
miranih italijanskih proizvoaa. Takoe, kao i predhodnih go-
dina, agronomska struna sluba frme Agro-FertiCrop prua na
terenu kompletnu pomo proizvoaima jagoda u vidu davanja
tehnologije proizvodnje, line posete proizvoaima kao i dava-
njem strunih saveta.
ivi predstavlja sadnicu jagode, to jest, najkorieniji oblik
sadnog materijala za vegetativno razmnoavanje jagoda. ivi
se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (lanak) stolona.
Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni, ekajui, frigo i
kontejnerski. Frigo ivii su ivii koji se uvaju u hladnjaama
gde one miruju i na taj nain se uvaju i do 10 meseci. Frigo ili
ohlaeni ivii na osnovu prenika korena dele na etiri klase:
A++, A+, A i A-. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo ivie A+ (12-
18 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledee sorte:
ALBA izuzetno rana sorta
ezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-
tna na bolesti. Plod velik i ujednaen, lepog, duguljastog izgleda,
izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odlinog ukusa i mirisa.
Berba je laka zahvaljujui ujednaenom zrenju i lakom ubiranju
plodova. Vrlo rana sorta, irokog polja uzgajanja. Daje odline
rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.
MAYA - srednje rana sorta
ezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-
tna na bolesti. Plod velik i ujednaen, lepog, duguljastog izgleda,
izuzetno otporan, crveno blago narandaste boje, visokog sjaja,
odlinog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujui
ujednaenosti zrenja i veliine plodova. Srednje rana sorta. Daje
odline rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.
Ne podnosi preterano azotna ubriva.
ROXANA srednje kasna sorta
ezena, Italija. Izuzetno bujna biljka, visoke produktivnosti,
tolerantna na bolesti. Plod izuzetno velik i ujednaen, lepog, du-
guljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odlinog
ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujui ujednae-
nosti zrenja i veliine plodova Srednje kasna sorta. Daje odline
rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Odlina
kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj pro-
izvodnji i kod uzgajanja u viseim sistemima.
DORA srednje rana sorta
Verona, Italija. Srednje bujna biljka, srednje do visoke pro-
duktivnosti. Plod vrlo velik, pravilnog, izduenog oblika, vrlo
ujednaen, sa okruglim ili duplim vrhom, crvene boje, srednjeg
sjaja, vrste peteljke, izuzetno otporan, veoma slatkog ukusa.
Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Izuzet-
no dobar jesenji prinos u plastenicima.
IRMA srednje rana sorta
Verona, Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Plod
velik, izdueno koninog oblika, pravilan, srednje ujednaen,
otrog ili duplog vrha, vrlo sjajno crvene boje, slatko kiselka-
stog ukusa. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom
polju. U plastenikoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji pri-
nos.
ONDA srednje rana sorta
ezena, Italija. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Otporna
na antraknoze i glavne bolesti, ali je osetljiva na bakterije. Kasno
cveta. Plod velikih dimenzija, koninog ili okruglo koninog
oblika, ujednaen, otporne i suve povrine, intenzivno crveno
narandaste boje, ujednaene i vrlo sjajne, srednje slatkog ukusa.
Izuzetno izraeno srce. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na
otvorenom polju. U plastenikoj proizvodnji takoe daje dobar
prinos.
o
30
KOLA GAJENJA JAGODE
Folijarna prihrana
Hranljive materije primenjene direktno na listove pomau
bri oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, ali u sluaju
dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpor-
nost. Zato se predlae primena folijarnih ubriva svakih 7-10
dana, zajedno sa sredstvima za zatitu bilja. Dejstvo folijarnog
ubrenja je brzo, ima veliki znaaj u regeneraciji biljaka, poma-
e biljci da prebrodi nepovoljne periode. PHOSFIK 3-27-18 je
ubrivo specijalnog stimulativnog dejstva, pomae i poboljava
efkasnost sredstava za zatitu, a tretmani primenjeni pre cveta-
nja povoljno utiu na koliinu i kvalitet ploda.
Tretman jagoda:
- umakanje korena u rastvor koncentracije 0,3% pre sadnje
- tretman u vegetaciji 10 l/ha, putem sistema kap po kap sa
viom dozom vode
- jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tenosti, primena siste-
mom kap po kap
- folijarna prihrana 2,5-3 l/ha, sa mnogo
tenosti, 2-3 puta za vreme sezone poevi
pre cvetanja.
Za sva pitanja, kao i eventualne proble-
me obratiti se naoj strunoj slubi
dipl. ing. Milutin Karas 063/ 554-132
dipl. ing. Vuk Vujasinovi 063/ 442-240
dipl. ing. Malina Petrovi 063/ 444-662
dipl. ing. Radenko Nikoli 063/ 544-195
dipl.ing. Aleksandar Lazar 063/ 544-795
dipl. ing Boban Stankovi 063/ 544-928
Uvoznik za Srbiju:
AGRO-FertiCrop,
Subotica; Pap Pala 17,
tel/fax: 024/622-119
www.agro-ferticrop.co.yu , www.yara.rs
e-mail: office@agro-ferticrop.co.yu
Tehnologija proizvodnje
Frigo ivie 2 dana pre rasaivanja staviti u upu, ili neko dru-
go tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne
sredine.
Parcelu navlaiti dan pre sadnje.
U zemljite, pre rasaivanja, uneti mineralno ubrivo Cropcare
(5-14-28) 200-400 kg/ha, organsko ubrivo Fertor ili Siforga (750
1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation, Rovocid ili Foxim 1
kg/100m
2
). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije, rupe za
sadnju (6 8 cm) buiti preko folije.
Prilikom rasaivanja ivi staviti u rupu
tako da 3-4 zelena lista budu van folije. Sadni-
cu dobro pritisnuti. Posle rasaivanja, ukoliko
se radi o manjoj povrini runo zaliti rastvo-
rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0,2
0,3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to
pola litre (0,5 l) po iviu. Vee povrine prili-
kom prvog navodnjavanja preko sistema kap
po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15,
30-35 kg/ha. U ovaj rastvor dodati i Previcur
Energy (0,1%) radi zatite ivia od trulei.
Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po
12 sata, odnosno do normalne vlanosti (80 85% PVK). ubri-
vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 34 dana po sadnji i to
15 grama/m
2
/nedeljno (ili runo koncentracija 0,2 0,3%). Posle,
kada se jagode prime i isprave, ii sa Ferticare 14-11-25 10-15gra-
ma/m
2
/nedeljno. Voditi rauna o zdravstvenom stanju useva i pri-
lagoditi zatitu. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije
proizvodnje (koju ete dobiti za prolee) jagode pripremamo da u
prolee daju pun i pravi prinos (1kg/iviu).
KOLA GAJENJA JAGODE
31
Osnovno ubrenje na srednje tekim zemljitima
u zavisnosti od obezbeenosti hranivima izraeno u kg/ha
Prinos t/ha Vrsta ubriva
Obezbeenost zemljita hranljivim elementima
slabo srednje dobro
5-10
CROPCARE 5-14-28 ili
CROPCARE 10-10-20
350 300 150
10-15
CROPCARE 5-14-28 ili
CROPCARE 10-10-20
400 350 200
15 i vie
CROPCARE 5-14-28 ili
CROPCARE 10-10-20
600 400 250
Nedeljne doze ubriva u tehnologiji fertigacije, na otvorenom i u zatienom prostoru,
gajenje na zemljitu sa primenjenim osnovnim ubrenjem
Period Vrsta ubriva Kg/ha Napomena
Sadnja, zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0,2% rastvor
Ukorenjavanje (jesen-prolee)
FERTICARE 15-30-15
Ca-nitrat
50
15-30
Jedan tretman
Intenzivan porast (jesen)
Do zametanja prvih plodova(prolee)
FERTICARE 14-11-25
Ca-nitrat
40-60
30
Nedeljno
Intenzivan rast plodova
FERTICARE 10-5-26 ili
KALIUM NITRAT
30-50
30-50
Nedeljno
Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60
Nedeljno, prema potrebi
u podeljenim dozama
Nakon berbe, do kraja vegetacije
FERTICARE 24-8-16
KALIUM NITRAT
20-30
5-8
Dva do tri tretmana
Folijarna prihrana jagode
Razvojni stadijum Vrsta ubriva Koncentracija % Cilj tretmana
Nakon sadnje i
tokom razvoja rozete
FERTICARE 14-11-25 ili
FOLICARE 19-11-24 Zn
0,3-0,5 pospeivanje rasta
Od poetka cvetanja,
razvoj ploda
FERTICARE 5-10-26 ili
FOLICARE 17-9-33 B
0,5-0,7
poboljanje kvaliteta i
zametanja
Nakon berbe
FERTICARE 14-11-25 ili
FOLICARE 19-11-24 Zn
0,5-1,0
kondicioniranje za prinos
u sledeoj godini
U prvoj polovini vegetacije
2-3 puta
PHOSFIK 3-27-18 0,4-0,6
kondicioniranje,
prevencija
32
KOLA GAJENJA JAGODE
Odabir parcele
i potovanje
plodoreda
Za gajenje jagode biraju se ocediti
tereni sa izrazitom osunanou, za-
tieni od jakog vetra i sa adekvatnim
osobinama zemljita. Proizvodnja ja-
gode na lakim, humoznim zemljitima,
koja se za sadnju pripremaju intenziv-
nom osnovnom obradom, nakon unoe-
nja dobro zgorelog stajnjaka ima velike
anse za uspeh, uz kasnije potovanje
osnovnih agrotehnikih principa.
Najvaniji preduslov u modernoj
proizvodnji jagode na otvorenom polju
jeste mogunost navodnjavanja. Poto
se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap
po kap ne obezbeuje samo neophodnu
vodu za porast i razvie useva, ve na
taj nain primenjujemo i sva potrebna
hraniva, kao i neka hemijska zatitna
sredstva u kontroli bolesti i tetoina
jagode. Stoga, do parcela pogodnih za
gajenje jagode nije lako doi. U doli-
nama reka i kotlinama, gde je voda za
navodnjavanje relativno lako dostupna
i imamo laka i humozna zemljita, e-
sta je pojava magle i poznih prolenih
mrazeva. U pribreju je vei problem
pronai laka, peskovita zemljita i do-
stupan izvor vode za navodnjavanje.
Jagoda je izuzetno osetljiva na bo-
lesti korena te se potovanju plodoreda
posveuje veoma velika panja. Treba
izbegavati preduseve koji su osetljivi
na istu grupu gljivinih oboljenja, u
prvom redu krompir, paradajz i papri-
ku, druge vrste jagodastog voa, ali i
neke druge povrtarske useve. Za sigur-
nu proizvodnju treba znati da se usev
jagode na istu parcelu ne vraa za 6-7
godina. Ukoliko se ne moe praktiko-
vati pun plodored onda treba primeniti
etvoropoljnu rotaciju (eerna repa,
kukuruz, soja, penica), a potom po-
vrinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu
2-4 godine u zavisnosti od produkcije i
zdravstvenog stanja zasada. U Italiji se
jagode i na otvorenom polju i u lakim
plastenicima gaje samo jednu jesen i
jedno prolee, a potom se uz dezinfek-
ciju pristupa zasnivanju novog zasada
u etvoropoljnom ili tropoljnom plodo-
redu.
Agrotehnika
zasnivanja zasada
jagode
Kod zasnivanja zasada neophodno
je blagovremeno i u potpunosti inkor-
porirati sve etvene ostatke preduseva.
Laka zemljita koja nisu sklona stvara-
nju plunog ona dovoljno je orati na
dubinu 35 do 40 cm, dok je za tea i
loe drenirana zemljita poeljno oba-
viti podrivanje.
Kod ponovnog zasnivanja zasada
najpre treba ukloniti sve nadzemne
biljne ostatke, a nakon skidanja folije
i uklanjanja traka nije loe razrivanjem
banka na povrinu izbaciti i ostatke ko-
rena, pa ih setvospremaem sakupiti i
ukoloniti sa parcele. Potom treba oba-
viti intenzivno podrivanje i rahljenje
zemljita na dubini 50 do 60 cm, na-
ubriti zemljite zgorelim stajnjakom,
a potom izvriti dezinfekciju basamid
granulatom i hlorpikrinom ili nekim
drugim preparatima. Unoenje 40 -
60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je ve-
oma znaajno kod zemljita koja nisu
idealna za gajenje jagode, jako vezanih
zemljita koja imaju vii sadraj gline,
Izvozna ansa u proizvodnji
jagode na otvorenom polju
Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrenicama ima veliku perspektivu u bliskoj budunosti, ukoliko se ostvare neke
neophodne pretpostavke. Tu pre svega jako vanim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omoguila da izborom odgovarajueg sor-
timenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaeg i stranog trita kvalitetnom robom itave sezone, najpre iz ravniarskih, a
potom i planinskih podruja ak do 1000 m nadmorske visine, gde za to postoje dobri preduslovi. Nae komije u Sloveniji i Hrvatskoj ve
uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemaku i postiu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju zapoelo se pre par godina.
Bez obzira na poetno nesnalaenje, slabu organizaciju i vrlo esto nekorektnosti u pakovanju i otpremi, ne treba sumnjati da e se ovaj
trend poveanja izvoza dalje nastaviti.
GAJENJE JAGODE
ili pak kod peskovitih, malo humoznih
zemljita.
Jagoda se gaji na visokoj leji pokri-
venoj polietilenskom folijom, ime je
aktivnost korena optimalna, poto ne
dolazi do prevlaivanja, a usev u pro-
lee ranije prispeva, poto se zemljite
bre zagreva. Plodovi su krupniji, obo-
jeniji i isti, tako da imaju daleko veu
trinu vrednost. Dopunska obrada ne
sme da podrazumeva puno prohoda
tekom mehanizacijom, da se zemljite
ne bi previe sabilo pre podizanja leja
sa folijom i sistemom kap po kap. Tada
se unosi i potrebna koliina mineralnih
ubriva, najbolje to kvalitetnijih vo-
dorastvorljivih, koja sadre i huminske
kiseline, magnezijum ali i neophodne
mikroelemente. Preporuujemo unoe-
nje 400-600, pa ak i 800 kg/ha Multi
Comp Base ubriva, a sve u zavisnosti
od plodnosti zemljita. Ovo ubrivo
je formulisano od najkvalitetnijih pot-
puno vodorastvorljivih komponenti,
diamonijum fosfata i kalijum nitrata,
pri emu su u postupku granulisanja
upotrebljene huminske kiseline iz la-
verdita i inhibitori nitrifkacije (nitra-
pirin) i niz drugih komponenti koje
mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost.
Tokom izvoenja dopunske obrade,
ili tokom samog formiranja bankova,
unosi se inkorporacijom potrebna ko-
liina zemljinih insekticida radi kon-
trole injaka, grica, rovaca i drugih
zemljinih tetoina, naroito nakon
razoravanja travno-leguminoznih sme-
a, ili nakon razoravanja lucerke. Uno-
enje 8 kg/ha preparata Force esto nije
dovoljno, pa se odmah nakon pripreme
leja, postavljanja folije i traka za na-
vodnjavanje pristupa navodnjavanju
pre sadnje i tom prilikom primenjuje
1 do 1,5 l/ha Talstara.
Kada obaviti sadnju
jagode?
Za sadnju treba koristiti deklarisane
frigo ivie, koji se proizvode kultu-
rom meristema i po svom potencijalu
u prinosu, daleko prevazilaze klasian
nain umnoavanja jagode. ivii se
razlikuju i po kategoriji i dijametru ko-
renovog vrata i po tome nose razliite
oznake A-, A+ i AA+.
ivii A++ tzv. (waiting bad) mogu
prolenom sadnjom dati pristojan rod
ve u godini zasnivanja na otvorenom
polju, kao i sadnica iz kontejnera koja
je u zelenom stanju prezimela u zati-
enom prostoru. U umereno kontinen-
talnom pojasu se sadnja viih katego-
rija frigo ivia obavlja od kraja maja
do kraja jula, pri emu se kod iskusnih
proizvoaa i u dobrim uslovima proi-
zvodnje moe oekivati inicijalni rod
po iviu od 50 do 300 g u zavisnosti od
sorte, snage ivia i uslova i tehnike ga-
jenja. Krajem avgusta do polovine sep-
tembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih
zelenih ivia, jer jo uvek ima vremena
za njihov vegetativni razvoj i formiranje
roda u narednoj godini.
Frigo ivii se sade nakon prethodnog
laganog odmrzavanja na sobnoj tempe-
raturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnje
izvri se skraivanje korena na 9-10 cm i
dezinfekcija ivia u rastvoru Ridomila i
nekog insekticida npr. Prestige.
U samoj sadnji ivi ne sme dugo
da bude na visokoj temperaturi, ve
se to pre nakon iznoenja iz vlanog
i tamnog prostora, paljivo rasauje u
zemljite tako da se koren sluajno ne
povije vrhovima uvis, to onemogua-
va pouzdan prijem.
Pre sadnje treba pravilno obaviti za-
livanje, kako visoke temperature ne bi
usporile ukorenjavanje i prijem ivia.
Treba voditi rauna da obilnim i estim
navodnjavanjem sistemom kap po kap
ne izazovemo slab prijem, truljenje i
propadanje ivia. Visoke temperature
pod mal folijom na jako vlanom, ili
potpuno saturisanom zemljitu prosto
skuvaju mlade ivie. Kod julske sad-
nje i visokih letnjih temperatura, esto
se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje
praktikuje redovno oroavanje mikro-
rasprskivaima koji se nakon dve do tri
nedelje uklanjaju kada se frigo ivii
pravilno ukorene i ponu vegetativno
da razvijaju. Oroavanjem se smanjuju
temperature i poveava relativna vla-
nost vazduha to izuzetno pogoduje
porastu i razviu jagode, bez bojazni
od infekcije patogenima.
U naim kontinentalnim uslovima
klime najbolje je sadnju obaviti po-
lovinom jula, najkasnije do kraja jula
poetka avgusta, ali samo ako raspo-
laete sadnicom dijametra preko 10
mm. Napominjemo da je vrlo vano
meu redovnim merama nege, pedan-
tno i redovno uklanjati stolone i cvasti,
kako bi se usev dovoljno vegetativno
razvio i dovoljno izbokorio do nastu-
panja jesenjih mrazeva. Poeljno je da
se po svakom iviu formira najmanje
2-3 korenova vrata, odakle e se na-
kon zime jagoda ponovo razbokoriti i
zemetnuti plodove. Ukoliko slabije ra-
zvijen bokor opteretimo rodom ve u
jesen, narednog prolea imaemo ka-
njenje cvetanja, plodonoenja i mali
rod. U septembru i u oktobru trudimo
se da ivi fertigacijom i folijarnom
ishranom pripremimo za nastupajuu
zimu. Zato ishrana kaljum nitratom
ima veoma veliki znaaj.
Od polovine oktobra do polovine no-
vembra, smanjujemo zalivanje i ishranu
i usev pripremamo za prezimljavanje.
Ukoliko zasadu prete jake golomra-
zice, suvi vetrovi i zaleivanje banka
ispod folije na teim zemljitima koja
nisu najbolje drenirana, onda usev pre
KOLA GAJENJA JAGODE
33
34
KOLA GAJENJA JAGODE
prvih jaih zahlaenja treba pokriti
agrotekstilom. Termozatitne barijere
od lakog netkanog agrotekstila, naroi-
to one vee debljine 23 g/m
2
omoguu-
ju idealno prezimljavanje i u uslovima
golomrazica (nekoliko dana oko i ispod
-10 C) i na negativnim temperaturama
blizu 0 C (visoka zasienost vlagom).
Kada se u prolee stabilizuju none
temperature na oko 5-6 C, uklanjamo
sve promrzle i oteene listove, kao i
starije donje listove koji lee na foliji.
Rano proleni tretman podrazumeva
obaveznu primenu bakarnih prepara-
ta, nakon ega se primenjuju i Ridomil
i Alliette u narednim tretmanima, a u
folijarnom ubrenju i aminokiseline i
fosftna ubriva. Nadalje ishrana pu-
tem sistema kap po kap prati okvirni
program ishrane.
Mere nege u gajenju jagode na otvo-
renom polju podrazumevaju u velikom
broju sluajeva, naroito kod teih ti-
pova zemljita nastiranje slamom iz-
meu bankova, kako se za vreme pa-
davina plodovi u zrenju ne bi prljali
ili primili zarazu, a berai mogli svoj
posao da obavljaju nesmetano i odmah
posle kie.
Nakon zavretka berbe usev se jed-
no vreme odrava vegetativno, a najka-
snije do polovine jula izvri se potpuno
uklanjanje nadzemne mase koenjem,
nakon ega ponovo sledi program za-
tite, ishrane i navodnjavanja. Polovi-
nom septembra se proreuje broj kore-
novih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od
bujnosti sorte, a od poetka oktobra se
usev zasuuje. Od polovine novembra,
a najkasnije od polovine decembra kod
ranih i osetljivih sorata vri se prekri-
vanje jagode lutrasilom u cilju zatite
od izmrzavanja. Usev se obino gaji
tri godine i u sluaju prosenih me-
teorolokih uslova, bez elementarnih
nepogoda, uz dosledno potovanje
preporuene tehnologije, naporan rad,
istrajnost, mogue je postii prinose od
20 t/ha za rane, pa ak i do 35 t/ha za
visokorodne kasne sorte.
Prinosi u paniji i Italiji, gde se sva-
ke godine obnavlja zasad i koristi samo
jednu godinu, gde se zemljite detaljno
dezinfkuje i gde se primenjuje vrlo na-
predna tehnologija gajenja, dostignuti
su prinosi od 45 t/ha.
GAJENJE JAGODE
36
KOLA GAJENJA JAGODE
odnosi se na parcelu
33 x 300m = 1 ha ukupno
Predraun
repromaterijala
za zasnivanje
1 ha jagode
C
ene su date sa ukljuenim
PDV-om koji za frigo sadni-
ce i ubrivo iznosi 8 %, a za
opremu za navodnjavanje, folije i lutra-
sil iznosi 18%. Podsticajna sredstva od
strane Ministarstva za poljoprivredu u
2008 godini iznose 600.000 dinara/ha,
a povraaj za folije i agrotekstil 15%,
dok za sistem za navodnjavanje kap po
kap itavih 50% od fakturne vrednosti
umanjene za vrednost PDV-a, dok je
u marginalnim podrujima povraaj i
vei.
Naa ocena je da proizvodnja jago-
de i drugih vrsta jagodastog voa za
sveu konzumnu potronju i za izvoz
ima veoma dobru perspektivu i da
predstavlja znaajnu razvojnu ansu
Srbije u bliskoj budunosti. Najvanije
pretpostavke za uspean nastup na stra-
nim tritima jesu, odgovarajui obim
proizvodnje, kontinuitet u snabdevanju
kvalitetnom robom, dobra organizacija
posla i efkasan sistem prenosa savre-
mene tehnologije u neposrednu proi-
zvodnju.
Vrsta repromaterijala Specifkacija j.m. kom Cena po j.m. () Cena () Cena ()
Mal folija
Srebrna o. R = 5 cm 40 x 30 cm 1,2mx1000mx25mic rolna 6 127.00 766.00 766.00
ubriva
MultiCopmBase 14:13:20+2MgO 50 kg vrea 12 52.00 624.00 624.00
ivii jagode
A Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.20 8,000.00 8,000.00
Navodnjavanje
Kap po kap T tape 508-20-500 3050 m kolut 4 146.76 587.04
Prikljuna spojnica sa ventilom Kom 40 0.80 32.00
Layfat 50mm Kom 40 1.20 48.00
PE 50 M 33 1.30 43.00
Obujmica 50 x Kom 2 1.20 2.40
Spojnica M x 25 Kom 4 1.10 4.40
Lakat spojnica 25 x 25 Kom 2 1.80 3.60
Muf x Kom 2 0.25 0.50
Mix Rite fertilizaciona pumpa Kom 1 235.00 235.00
PE 25mm/3,2 M 2 0.40 0.80
Ventil M/F 1 1/2 Kom 1 10.00 10.00
Spojnica M 1 1/2 x 50 Kom 1 3.15 3.15
Spojnica F 2 x 50 Kom 5 3.25 16.25
Filter 2 mreni inox Kom 1 14.35 14.35
Filter 2 disk Kom 1 19.25 19.25
Tefon traka Kom 3 0.60 1.80 1,021.54
UKUPNO 10,411.54
Opcija: rana proizvodnja
LUTRASIL 23 g/m2 - 4.05 m 9720 m
2
0.14 1,360.80 1,360.80
GAJENJE JAGODE
38
KOLA GAJENJA JAGODE
T
ekst.
M.V.
Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voa
NARUDBINE IZ SRBIJE:
Pozovite na: 011 23 980 39
ili piite na:
Poljoprivredni list,
Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd
prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.co.yu
KOLA GAJENJA JAGODE
39
NARUDBINE IZ BIH:
Pozovite na: 051 310 315
065 705 534
ili piite na:
Poljoprivredni list - predstavnitvo,
Pilanska bb (Banjaluki velesajam) Banja Luka
p_list@blic.net
40
KOLA GAJENJA JAGODE
U
tehnologiji VERTIKALNOG
UZGOJA JAGODA od ove go-
dine za nove proizvoae uvo-
di se obavezna obuka. Praksa je pokazala
da je obuka neophodna. Cilj obuke je da se
eliminiu poetnike greke i da proizvod-
nja bude laka, kvalitetnija i efkasnija, da
se investicije bre otplate i da ponu bre
da donose prihod. Obuka e se izvoditi
u Surinu kod G-dina Bate Miloevia.
G-din Bata je ve proao dva proizvodna
ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja
jagoda. Kada je prvi put posadio jagodu
nije imao nikakva predznanja ni o plaste-
nikoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u
plastenicima. Pokazao je veliku zaintere-
sovanost za ovaj vid uzgoja jagoda, potpu-
no je ovladao tehnologijom i poetnicima
moe biti od velike pomoi njegovo isku-
stvo. Poetnici e u Surinu moi da vide
kako G-din Bata uspeno proizvodi jagode
u namenskom, hobi plasteniku i da naue
sve od sadnje jagoda do tehnike navodnja-
vanja i prihrane vodotopivim ubrivima.
Za stare i nove proizvoae uraena je
i broura sa upustvima za gajenje. Broura
i flmovi na CD-u e za nove proizvoa-
e biti sastavni deo opreme, a proizvoai
koji su ve u poslu dalje konsultacije e
moi da rade samo kada savladaju upustva
iz broure i vode dnevnik radova.
Novim proizvoaima isporuujemo
NAMENSKE konstrukcije plastenika sa
kompletnom unutranjom opremom za
navodnjavanje i oroavanje, najnovije
supstrate, vrhunske frigo sadnice i amba-
lau za pakovanje.
U aprilu 2008. godine u Srbiji regi-
strovan je PRVI RASADNIK ZELE-
NIH SERTIFIKOVANIH KONTEJ-
NERSKIH SADNICA JAGODA. Po
dobijanju svih neophodnih dozvola za
uvoz baznog materijala, proizvodnju i
promet sadnica, PLANTAA MILETI
je u Holandiji kupila licence za njihovu
dominantnu sortu ELSANTA i za indu-
strijsku sortu SENGA SENGANA. Uve-
zen je bazni sadni materijal i formiran je
rasadnik na povrini od 1 ha. Lokacija za
rasadnik je izabrana u saradnji sa stru-
nim slubama, tako da po kvalitetu tla,
lokaciji, neophodnim zonama izlocaije
i svim drugim parametrima rasadnik is-
punjava sve neophodne kriterijume za
uspenu proizvodnju sadnog materijla.
Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa
nadzornim slubama pod ijom kontro-
lom se na PLANTAI MILETI odvija
poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja
sertifkovanih, bezvirusnih sadnica.
Ovo je poetni korak u proizvodnji
sadnica a za narednu godinu proiruje se
asortiman sa jo nekoliko najnovijih ho-
landskih i italijanskih sorti jagoda. Pored
zelenih, kontejnerskih, krenue i proi-
zvodnja frigo TRAY PLANT sadnica.
Od ove godine frme ATP IRRIGA-
TION i PLANTAA MILETI u po-
nudi imaju kompletnu opremu i teh-
nologiju za uzgoj jagoda na otvorenom.
To podrazumeva vrhunski sadni materi-
jal irokog sortimenta, kvalitetne folije,
maine za izradu bankova i postavljanje
folije i kvalitetnih sistema navodnjavan-
ja otpornih na zapuavanje ak i kada u
vodi ima dosta gvoa i kamenca, zatim
ubriva, sredstva za zatitu i ambalau.
Novo je to to e se vriti ugovaran-
je proizvodnje i otkup industrijskih i
sveih, konzumnih i klasiranih jagoda.
Sve za jagode na
jednom mestu
Po pitanju savremenog uzgoja jagoda frme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAA MILETI iz Subotice nastavljaju svoju saradnju
zapoetu pre 4 godine. U 2008. godini uveden je niz novina.
KOLA GAJENJA JAGODE
41
Min. povrina za ugovaranje je 0.5ha i
min. rok ugovaranja je 4 godine, odnos-
no dva ciklusa sadnje. Preko ProCredit
Bank obezbeeni su povoljni krediti.
Tehnologija po kojoj e se proizvoditi
jagode obezbeuje prinose od 30-40 t/ha
a struna sluba e kontrolisati primenu
tehnologije. Zainteresovani proizvoai
e moi da dobiju upitnike za prijavlji-
vanje za jedan od savremenih vidova
proizvodnje jagode ili da ih skinu sa
sajtova www.atpdoo.rs ili www.miletic-
doo.co.yu.
Proizvoai koji ele da se bave
savremenim uzgojem jagoda esto su
u dilemi koja sadnica je najbolja, da li
saditi frigo ili zelenu kontejnersku sad-
nicu. Proizvoai mora da se prvo opre-
dele u kom periodu godine ele da imaju
berbu i u kojoj koliini i da osnovu toga
se opredele za tip sadnice. Generalno,
frigo sadnica se sadi u zatvorenom
prostoru i plodovi se beru ve posle 6
nedelja. Na taj nain tokom godine se-
zona branja moe trajati 6-10 meseci.
Ako se frigo sadnica sadi na otvore-
nom, po pravilu se uklanjaju cvetovi i
ne dozvoljava se jesenji rod. Samo NA-
JKVALITETNIJA frigo sadnica (250-
300kom/gajbi) posaena u tehnolokom
roku i na otvorenom moe u jesen done-
ti mali rod, ali proizvoai MORAJU
ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK.
AKO SE FRIGO SADNICA SADI
KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI
JESENJI ROD I BERE DO KASNO U
JESEN, POSTOJI OPASNOST DA U
PROLEE JAGODA NEE CVETATI
ILI E DATI KASNO SAMO 1-2
CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se
sitnije frigo sadnice (vei broj u gajbi
700 do 800 kom) sade ranije (poetak
jula, ak i kraj juna) u odnosu na krup-
nije sadnice (manji broj komada u gajbi
250 do 500 kom). Za sadnice kategorije
500 kom u gajbi optimalno vreme sad-
nje je u drugoj polovini jula. U zavis-
nosti od sorte proleni rod je na nivou
400-700 g/sadnici, odnosno na nivou 20
t/ha.
Prinosi na nivou 30-40t/ha postiu se
sa zelenim, kontejnerskim sadnicama. To
su rezultati koje su u naem klimatskom
podneblju potvrdili proizvoai irom
Srbije. Praktino nisu zabeleeni prinosi
ispod 25 t/ha. Svetski znaajan rezultat u
proizvodnji jagoda od preko 1.2kg/sad-
nici primenom savremene tehnologije od
pripreme zemljita preko izrade bankova
propisane visine, pravilnog postavl-
janja sistema navodnjavanja, prihrane i
zatite, ostvario je na svojoj plantai G-
din ivko Guljan iz Surduka.
Zelena kontejnerska sadnica se sadi
u drugoj polovini jula, ne daje jesenji
rod, ali je proleni rod u zavisnosti od
sorte na nivou od 1kg i vie. Sadnjom u
optimalnim rokovima sadnica na kraju
jeseni ve ima po 6-7 vratova iz kojih u
prolee izbija 10 i vie cvetnih grana sa
po 7-8 do 10 cvetova. Sadnjom zelene
kontejnerske sadnice postie se prinos
koji je duplo vei u odnosu na frigo sad-
nicu, a prema tome za isti rad dobija se
i znaajno vei prihod.
Savremeni uzgoj jagoda zahteva
da se tehnologija ispotuje 100% i u
takvojvarijanti biznis je proftabilan.
Trite trai izuzetno velike koliine i
konzumne i industrijske jagode i ATP
IRRIGATION i PLANTAA MILETI
su spremni da ispune oekivanja i
proizvoaa i domaih i ino kupaca
jagoda.
BEOGRAD
ATP IRRIGATION
011/26 666 62, 266 18 57, 063/80 37 132
SUBOTICA
PLANTAA MILETI,
024/550 131, 063/563 405.
42
KOLA GAJENJA JAGODE
K
od jagodastog voa kalijum
ini ak 60% ukupnog sa-
draja suve materije ploda i
praktino je nemogue u fazi porasta
i zrenja plodova jagode izvan odnosa
NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovara-
juu boju, sjaj, sadraj eera i dobar
ukus. Ishrana kalcijumom je takoe ve-
oma bitna za vrstinu plodova i njihovu
dobru ispunjenost. Magnezijum je veo-
ma znaajan jer ulazi u sastav hlorofla.
Posebno treba istai potrebu da u odno-
su na kalijum i kalcijum, magnezijum
ima izbalansiran odnos u ishrani.
Potrebe zasada
jagode za
azotom
Generalno moemo rei da su za vrlo
visoke prinose jagode - i do 35-40 t/ha,
potrebne koliine azota od 120 kg/ha.
Od ove koliine azotnih hraniva
vrimo umanjenje u sledeim slua-
jevima:
- za 20 kg/ha u sluaju da gajimo
manje prinosne sorte (25-30 t/ha),
- za 20 kg/ha ukoliko je zemljite
veoma bogato organskom materijom i
ima povoljnu mikrobioloku aktivnost
i brzu mineralizaciju,
- za 20 kg/ha u sluaju da u zasni-
vanju zasada primenjujemo stajnjak ili
huminske kiseline,
- za 15 kg/ha ukoliko smo za predu-
sev imali jednogodinje mahunarke ili
pak razorali viegodinje travno-legu-
minozne smee.
ubrenje azotom uveavamo u
odnosu na generalnu preporuku u
sledeim sluajevima:
- za 20 kg/ha u sluajevima ekstre-
mno visokih prinosa iznad 40t/ha,
- za 20 kg/ha na posnim, siroma-
nim zemljitima, sa niskim sadrajem
humusa,
- za 30 kg/ha ukoliko se zasad za-
sniva na strnitu u istoj sezoni radi
mikrobiolokog razlaganja etvenih
ostataka,
- za 20 kg/ha u sluajevima ekstre-
mno visokih temperatura i padavina,
na lakim zemljitima u fazi zasnivanja
zasada, zbog brze mineralizacije i ispi-
ranja,
- za 20 kg/ha ukoliko su zime to-
ple, a padavine od oktobra do februara
iznad 300 mm, zbog jakog ispiranja.
Potrebe zasada
jagoda za
fosforom

Za visoke prinose zasad jagode tre-
ba prema generalnoj preporuci ishraniti
sa 50-150 kg/ha P
2
O
5
, u zavisnosti od
obezbeenosti zemljitem i pristupa-
nosti fosfora. Ukupni razmenljivi fos-
for u zemljitu esto nije podatak koji
nam moe dati pravu sliku o njegovoj
pristupanosti. Na zemljitima bogatim
kreom, sa alkalnom hemijskom reak-
cijom ili na jako kiselim zemljitima
dolazi do imobilizacije fosfora i stvara-
nja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja
koja su teko rastvorljiva. Dobar poka-
zatelj pristupanosti fosfora je njegov
sadraj u zemljinom rastvoru. Mini-
malno potrebnim za visoke prinose ja-
gode smatra se sadraj od 18-22 ppm.
U zavisnosti od planiranog sortimenta i
prinosa jagoda, potrebne koliine fos-
fora uveavaju se, ili umanjuju od za-
date vrednosti za 20 kg/ha.
Potrebe zasada
jagoda za
kalijumom
Zasad jagoda se u zavi-
snosti od obezbeenosti kalijumom i
njegove pristupanosti ubri sa 90-270
kg/ha K
2
O. Na lakim zemljitima je
neophodno u ishrani primeniti gornje
vrednosti kalijuma koje se dopunski
uveavaju za 35 kg/ha u sluaju ekstre-
mno visokih prinosa, odnosno umanju-
ju za istu koliinu kod ranih i manje
prinosnih sorata.
Zasad jagode je veoma osetljiv na
Ishrana i navodnjavanje
useva jagode
Dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznaajnije orue u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i trinosti jagode.
Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunoloki sistem biljke, ime se otvaraju putevi infekcije ftopatogenima, naro-
ito bolestima uvenua i pojaava intenzitet napada i brojnost populacije tetnih insekata.
-N
Uticaj forme azota na pH zemljita
Pristupanost fosfora u zavisnosti
od hemijske reakcije zemljita
Pristupanost kalijuma
i njegovo usvajanje
-P
-
ISHRANA JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
43
poremeaje u usvajanju hraniva. Uko-
liko doe do poremeaja ravnotee,
praktino je veoma teko izvodljivo
u istom proizvodnom ciklusu doi do
kvalitetnih pomaka. Istakli smo vie
puta da se jagoda gaji na zemljitima
koja su blago kisele hemijske reakcije,
od pH 5,5 do pH 7 , optimalno 6,2. Na
alkalnim zemljitima bogatim kreom
(iznad 6%) ne preporuuje se gajenje
jagode, ili su prihvatljive samo odre-
ene sorte. Kada usled obilnog navod-
njavanje uz prisustvo ugljene kiseline
u zemljinom rastvoru doe do rastva-
ranja previsokih vrednosti Ca
2+
onda
se smanji usvajanje magnezijuma, ak
i ako ga ima dovoljno u zemljitu. Za
uspenu proizvodnju jagodastog voa
neophodno je da sadraj Ca u zemlji-
tu bude iznad 500 mg/100 g, a sadraj
magnezijuma za lake tipove zemljita
iznad 55 mg/100 g zemljita. Najei
problem u ishrani je obezbeenost gvo-
a i njegova pristupanost u alkalnoj
sredini, kada obino dolazi do njegove
precipitacije i stvaranje nerastvornih
jedinjenja. Drugi veliki problem je ne-
dostatak cinka, kojim su naa zemljita
inae veoma slabo obezbeena, poseb-
no u uslovima prevlaivanja i alkalne
hemijske reakcije zemljita.
Kada se javljaju i kako se
manifestuju pojedine hloroze?
Jak defcit u ishrani gvoem se
manifestuje kao jaka hloroza celih li-
ski koje su slabo razvijene. Obino se
javlja na najmlaem liu iz centra bo-
kora. Ukoliko se hloroza javi relativno
rano, onda treba primeniti veliku koli-
inu helatnog gvoa, najbolje u formi
EDDHA u jednokratnom zalivanju, tzv
drening. Obino se hloroze javljaju u
momentu intenzivnog porasta plodo-
va. Tada je navodnjavanje intenzivno
i najee nakon naglog prelaska iz
oblanog i hladnijeg vremena u suna-
ni i topli period dolazi do prosvetljenja
vrnih listova. Tada treba primenjivati
helatno gvoe, magnezijum sulfat sa
izrazito kiselom hemijskom reakcijom,
kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kise-
linu, da bi pH zemljita spustili na 6,2,
to je optimum za jagodu. Ukoliko se
fertigacijom i folijarnom primenom ne
uspe, onda nakon uklanjanja starih li-
stova i obnavljanja zasada tokom leta
treba ispraviti defcit i narednu sezonu
doekati sa izbalansiranom akumula-
cijom svih makro i mikroelemenata u
iviu.
Preporuke za hidroponsku
ishranu i navodnjavanje jagode
gajene na supstratima
Preciznost ishrane i navodnjavanja
zasada jagode determinisana je prven-
stveno koliinom supstrata po jednoj
sadnici. Ona se kree od 1-2 l pa do
4-5 l po iviu u zavisnosti od naina i
tehnike gajenja i od sastava supstratne
smee. Normalno je da vea zapremina
supstrata i vea puferna sposobnost i
vododrljivost omoguuju jednostav-
nije sisteme za fertigaciju, dok ogra-
niena zapremina supstrata u kojoj se
formira korenov sistem sadnice podra-
zumeva komjuterizovan i vrlo precizan
sistem fertigacije.
Najpre treba istai da se jagode gaje
samo na organo-mineralnim smeama,
a gotovo nikad na inertnim smeama
poput kamene vune ili poliuretanskim
penama. Razlog za to je ukus i miris,
koji je gotovo nemogue postii bez
adekvatne mikrobioloke i fermen-
tne aktivnosti u zemljitu ili supstrat-
noj smei. Jagoda slabo uspeva na
EC vrednosti zemljinog rastvora vi-
im od 1,7 mS/cm, a u samom zrenju
1,5 mS/cm. Na takvim vrednostima
u grodanu je nemogue ostvariti boju
i visok briks a time i sadraj eera, a
sadraj antioksidanasa i polifenola je
takoe znaajno manji.
Koji su to organski materijali koji
se koriste za pripremu supstrata?
Najee se koriste razliite vrste
treseta, oplemenjene, sa pH vredno-
u oko 5. Beli treset, grube strukture
ima prednost nad crnim tresetom, u
sluajevima kada se supstratna smea
priprema za due proizvodne cikluse
i ne eli se brza mineralizacija. Kod
zamene supstrata i ivia svake proi-
zvodne sezone veim ueem crnog
treseta omoguuje se bri vegetativni
porast neposredno nakon sadnje i vei
rod u jesenjoj proizvodnji, ali kasnije u
prolee, a naroito u drugoj godini na-
ilaze problemi vezani za relativno brzu
mineralizaciju i kompakciju supstratne
smee. U tim uslovima se smanjuje ae-
risanost medijuma, pa se u anaerobnm
uslovima usled prevlaenosti podie
pH rastvora i dolazi do precipitacije
gvoa i cinka i pojave njihovog def-
cita.
Veoma dobar materijal su i kokoso-
va vlakna koja su u stanju da veu pri-
lino visoke koliine soli i na taj nain
smanje rizik od eventualnih greaka u
ishrani. to se tie moguih greaka
u pravilnom doziranju vode i hraniva,
onda je mogue reenje izvesna koli-
Pristupanost makro i mikro hraniva
u zavisnosti od pH zemljita
44
KOLA GAJENJA JAGODE
ina bentonita, specijalne vrste gline
koja ima relativno visoku koloidnu
mo i vododrljivost, ali sa druge stra-
ne akumulira velike koliine soli, koje
se nakon izvesnog vremena slabije is-
piraju u odnosu na druge organo mine-
ralne supstratne smee. Od minerala se
za pripremu supstratnih smea koriste
ekspandirani perlit ili vermikulit u za-
visnosti od sezone gajenja jagode. Per-
lit je hladan mineral, niske adsorpcione
sposobnosti, koji se obino koristi u
letnjoj proizvodnji stalnoraajuih ja-
goda, dok je vermikulit izuzetnih ter-
mikih osobina i odlian je u zimskoj
proizvodnji, pri emu je u stanju da
adsorbuje i odreenu koliinu magne-
zijuma.
Najei sistem koji se primenju-
je od samog poetka jeste doziranje
konanog rastvora iz tankova, koji su
najee zapremine 1000 l preko male
elektro pumpe. Prednosti ovog metoda
fertigacije jeste niska cena za sistem
navodnjavanja i ishrane, a mane su ve-
oma brojne. Najpre, ovakav nain rada
podrazumeva moguu precipitaciju-
taloenje pojedinih soli nerastvorenih
jedinjenja usled dueg stajanja do upo-
trebe, estu potrebu meanja vie razli-
itih formulacija ubriva i velika anga-
ovanost obuenih ljudi na poslovima
fertigacije. Ovaj sistem je prihvatljiv u
hobi gajenju i na malim proizvodnim
povrinama.
Drugi sistem je primena dozer pupi
koje su redno ili paralelno vezane i
obino ih ima dve ili tri. Organizujemo
ih obino kao tank A i tank B izmeu
kojih je postavljena dozer pumpa koja
u vodu za navodnjavanje unosi potreb-
nu koliinu kiseline.
Trei sistem je primena miksera i
komjutera, vrlo sloenih fertigacionih
jedinica, koje ne rade na proporcional-
nom sistemu ve je ishrana bazirana
na graenju vrednosti konanog EC
iz vrednosti pojedinanih matinih ra-
stvora i same vode za navodnjavanje.
Visina drenae, odnosno koliina hran-
ljivog rastvora koja se ocedi iz vrea
sa supstratom zavisi od visine zalivnih
normi i uestalosti navodnjavanja, a
odreuje se na bazi kumulativne radi-
jacije i iznosi obino 5 do 30%.
U hidroponskom gajenju jagode na
supstratima, najee prihvaen stan-
dard jeste receptura 165 do 185 ppm N,
70 do 85 ppm P
2
O
5
, 265 do 420 ppm
K
2
O, ak 240 ppm CaO zimi, odnosno
Shema 1. ema fertigacije useva
jagode kombinacijom dozer pumpi
ISHRANA JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
45
165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO,
uz pH vode za navodnjavanje 5,5-6 i
EC 1,7 mS/cm, odnosno 1,5 mS/cm,
u zrenju jagode. Kada se tome dodaju
sortne specifnosti u zahtevima za hra-
nivima, te brojni problemi sa pojavom
defcita mikroelemenata, u prvom redu
gvoa i cinka, onda zaista uviamo
svu kompleksnost ove problematike.
Ako se uzme u obzir EC vrednost ko-
nanog rastvora prostih soli makro i mikro
elemenata, lako se da zakljuiti da voda
za navodnjavanje ne sme biti optereena
vikom rastvorenih katjona i anjona, od-
nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi
0,5-0,6 mS/cm.
Redovna kontrola drenae odnosno
oceda pokazuje u kojoj meri je koliina
rastvora prilagoena potrebama biljaka.
Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo
da se razlikuje od dozirane vrednosti vie
od 10-20%. Ukoliko se vrednost elektro-
provodljivosti povea, onda pristupamo
ispiranju u trajanju jedan do dva dana u
zavinosti od koliine i sastava supstrata.
Ukoliko je vrednost pH visoka, onda je
pojedinana norma mala, a uestalost na-
vodnjavanja velika, pa dolazi do prevlai-
vanja korena.
Analiza vode za navodnjavanje mora
da obuhvata osim vrednosti pH i EC, sa-
draj sledeih katjona: H
+
, NH
4+
, K
+
, Ca
2+
,
Koliina ubriva na 1000 l vode.
Tank A Tank B
Kalcijum nitrat 175 g Monokalijum fosfat 134 g
Amonijum nitrat 68 g Kalijum sulfat 228g
Kalijum nitrat 194 g Magnezijum sulfat -
Kompleks mikroelemenata 2,8 g Azotna kiselina 617 ml
Polyfeed 17-10-27+me 11-11-33+2MgO+me
-Sadraj N(NO3): 11,3% 9,0%
-Sadraj N(NH4) 5,7% 2,0%
-Sadraj N(Ukupno): 17% 11,0%
-Sadraj P, kao P2O5: 10% 11,0%
-Sadraj K, kao K2O: 27% 33,0%
-Sadraj Mg, kao MgO: 2,0%
Mg
2+
, Na
+
, i anjona HPO
4
-
,NO
3
-
HCO
3
-+
,
SO
4
2-
. Nakon upoznavanja sa sastavom
vode za navodnjavanje vri se balansira-
nje potrebnih hraniva i formiranje mati-
nih rastvora, tako da konani sadraj kal-
cijuma i magnezijuma recimo ukljuuje
i one vrednosti sadrane u samoj vodi za
navodnjavanje.
Postoje tri osnovna koncepta fertiga-
cije, koji se razlikuju po sloenosti, ali i
po preciznosti. Prvi koncept podrazumeva
primenu sloenih NPK ubriva za hidro-
ponsku proizvodnju, koja u svom sastavu
ne sadre amidnu formu azota ili ureu.
Odnos amonijane i nitratne forme je
usklaen tako da uz dodatak kalcijum ni-
trata i magnezijum sulfata moemo imati
sve potrebne makro i mikroelemente.
Drugi sistem je kombinacija prostih
soli: monamonijum fosfata, kalcijum ni-
trata, magnezijum sulfata, kalijum nitrata
i kalijum sulfata, te helatnog gvoa i dru-
gih mikroelemenata, uz dodatak fosforne
kiseline. Mikroelemnti mogu da se dodaju
i u izbalansiranom kompleksu u helatnom
obliku, koji nije podloan precipitaciji u
baznoj sredini.
Trei sistem je baziran na monokalijum
fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale pro-
ste soli i mikroelemente ovo je svakako
najvie korien sistem u hidroponskom
nainu israne u Srbiji.
U sva tri koncepta konaan rastvor
mora biti neutralan, u pogledu odnosa
katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju.
Dakle, obzirom na sve navedeno, najbo-
lje je da se za ishranu zasada jagode na
supstratima u nesavrenim uslovima ko-
riste specijalna kristalna vodorastvorljiva
ubriva za hidroponiku koja ne sadre
amidnu formu azota i imaju visok sadraj
mikroelemenata. U hidroponskoj ishrani u
prvom delu vegetacionog ciklusa se kori-
sti formulacija sa vie amonijanog azo-
ta, a kasnije u ishrani preovlauje nitratni
azot.
Ovim izbalansiranim formulacijama
se jo po potrebi dodaju azotna kiseli-
na, kalcijum nitrat, kalijum sulfat, ma-
gnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi
se postigao eljeni odnos makrohrani-
va, dok se eventualna korekcija gvoa
moe postii unoenjem EDHHA he-
latnog gvoa.
-Sadraj mikroelemenata
Fe 1000ppm
Mn 500ppm
B 200ppm
Zn 150ppm
Cu 110ppm
Mo 70ppm
Na osnovu prorauna, u ishrani treba uneti 18 ppm NH
4
+
, 719 ppm NO
3
-
, 93 ppm H
2
PO
4
--
, 215 ppm K
+
, 32 ppm Ca
++
, 50 ppm SO
4
--
i 7 ppm H
+
.
Formulacija vodorastvorljivih ubriva za ishranu jagode na supstratima
Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi
se na bueni bunar dubine 86 m.
pH EC
mS/cm
Tvrdoa
o
nem
Soli
g/l
Ca
++
Mg
++
K
+
NH
4
+
Na
+
NO
3
-
H
2
PO
4
--
SO
4
--
HCO
3
-
Cl
-
Fe
7,3 0,67 23,6 626 85 41 7 - 39 - 4 97 524 13 0,014
46
KOLA GAJENJA JAGODE
REDNI
BROJ
PRIH-
RANE
FENOFAZA
U KOJOJ
PRIHRANJUJEMO
OPTIMALNO
VREME PRIHRANE
CILJ
PRIHRANE
NAZIV UBRIVA
PREPORUENA
KOLIINA ZA 1000 SADNICA
JEDNOGODINJE DVOGODINJE
1.
Na poetku
vegetacije
iza ienja (ianja)
jagoda od
starog i
promrzlog lia
Formiranje
novog
korena i
cvetova
Polyfeed
11-44-11+1MgO
+ME
1-1.5 kg 2 kg
2.
Intenzivan rast lista
jagode
10-15 dana nakon prve
prihrane
Intenzivan
porast lista
Polyfeed
20-20-20 + ME
1.5-2 kg 2-2,5 kg
3. Na poetku cvetanja
Rast lista
i pravilno
formiranje
plodova
Ca nitrat
+
Mg Nitrat / Sulfat
1-1.5 kg
+
0.5 kg
2 kg
+
0.5 kg
4.
Zametanje i
rast plodova
Intenzivan
rast
plodova
Polyfeed
20-20-20 + Mikro
ili
Polyfeed
16-8-32 + Mikro
1-1.5 kg 2 kg
5.
Pred poetak berbe
s ovom prihranom
moe se dodati Mul-
timicro FE ukoliko je
potrebno
Intenzivan
rast
plodova
Polyfeed
17-10-27
ili
Polyfeed
16-8-
32+2MgO+ME
1-1.5 kg 2-2.5 kg
6.
U berbi jagoda
1 - 2 puta zavisno od
potrebe
odnosno optereenosti
biljke plodovima
Intenzivan
rast
plodova
Polyfeed
11-11-33+2MgO
ili
Polyfeed
16-8-32+2MgO+
ME
1-1.5 kg 2-2.5 kg
Program ishrane jagoda vodorastvorljivim ubrivima Haifa Chemicals
(Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. dr Neboja Momirovi
ISHRANA JAGODE
NEDOSTATAK KALCIJUMA - KOVRDANJE TERMINALNIH LISTOVA Folijarno
Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova
Poly Ca-LSA 15%
CaO
50ml /10 l vode
NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA - NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA Folijarno- zalivanje
Nakon uoavanja simptoma
(pri naglom prelasku iz hladnog i oblanog
u toplo i vrlo sunano vreme)
Magnisal / Bit-
termag
100 g/10 l vode
3-5 g/m
2
jednokratnim
zalivanjem
NEDOSTATAK GVOA - HLOROZA ( UENJE ) LISTA Folijarno- zalivanje
Prvi tretman nakon ienja jagoda od starog lia
(na poetku vegetacije, a kasnije po potrebi)
ubrivo se dodaje zajedno
s navodnjavnjem ili folijarno
Multi Micro Fe ED-
DHA 6%
10g /10 l vode
u zalivanju kod jakog
defcita dodaje se 0,5-1 g/po
sadnici
NEDOSTATAK CINKA - HLOROZA ( UENJE ) LISTA Koliina za jednu sadnicu
ubrivo se primenjuje navodnjavanjem
u intenzivnom porastu plodova
Multi KZn
Na alkalnim zemljitima pri-
menjuje se 1-1,5 g/sadnici
NEDOSTATAK BORA - OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Folijarno
Cvetanje
ubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno
Multi Micro
Bor feed
100 ml /10 l vode
OPTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA Folijarno
U svim fenofazama na 10 do 15 dana
ubrivo se primenjuje folijarno
Polyamin + Multi
ProteK
20 ml + 30 g /10 l vode
-Ca
-Fe
-B
-Zn
-Mg
Ul. Beogradska 32 11277 Ugrinovci
tel: 011/8409-528 011/8409-810 fax: 011/8409-809
www.milurovickomerc.com
ofce@milurovic.com milurko@sezampro.yu
KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA
KAMATA 3-7%, SA I BEZ UEA
Nudimo Vam i proizvode sledeih rmi:
Voarski traktori japanskog proizvoaa Kubota
B serije od 14-30KS sa pogonom na
sva etiri toka, pogodni za rad u batama,
vonacima i vinogradima.
Specijalna NOVA M SERIJA voarskih traktora
od 60-95KS, svojim gabaritima prilagoena
vonacima i vinogradima. Bez kabine i sa
komfornim kabinama sa klima ureajima,
zaobljenim staklima radi vee preglednosti
i karbonskim lterima.
3 GODINE GARANCIJA.
Pored toga veliki izbor poljoprivrednih
i komunalnih traktora do 128 KS.
Obezbeeni servis i delovi
u garantnom i vangarantnom roku.
Lake freze i muleri hrvatskog
proizvoaa GRAMIP DUBRAVA.
Traktorske freze zahata 0,85 do 2m,
dubine kopanja do 15 cm. Muleri za
usitnjavanje biljnih ostataka, idealni za
potrebe voarstva i vinogradarstva za
usitnjavanje granja debljine 2,5;5;10cm.
Fiksni i bono pomerljivi (hidraulinim ili
mehanikim putem) kompjuterski balansirani
rotori, zaobljeno kuite (bolji protok materijala).
Prskalice i atomizeri, noeni i vueni
AGROMEHANIKA KRANJ
Cisterne CREINA od 1200 do 20000l
Podsticajna sredstva MPV za kupovinu cisterni,
atomizera i prskalica u iznosu od 50%.
SUARA
NA SUNEVU
I ELEKTRINU ENERGIJU
Prednosti suar ? e
NTIM tehnologi iz Beograda je na trite izneo izuzetno
energetski ekonominu suaru koja pre svega koristi
sunevu energiju za procese suenja: lekovitog,
zainskog i aromatinog bilja, gljiva, voa i povra.
Ova t kom
poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje
potencijalnih korisnika zato to daje produkte suenja
u premijum kvalitetu, a pored osuene materije daje i
poluproizvod u obliku sakupljene isparene tenosti,
koja se
Ova suara je patentno zatiena i plod je srpske pameti.
ehnoloka novina na Novosads
moe dalje prera ivati.
raznovrsnost
ekonomska nezavisnost

kontrola procesa

definisano vo enje
procesa
odre ivanje vrne
temperature suenja
odre ivanje zavrne vlage
CE standard
HACCP standardi
tedi energiju
PREMIJUM kvalitet
ujednaen kvalitet
iskljuen uticaj oveka

NTIM d.o.o.
Patrijarha Dimitrija 24
11090 Beograd
Tel./Fax. +381 11 3561958
office@ntim.rs
www.ntim.rs
Suncem do
premijum
kvaliteta
o
I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop, Subotica,
Pap Pala 17, tel/fax: 024/622-119
e-mail: office@agro-ferticrop.co.yu
www.yara.rs www.agro-ferticrop.co.yu
NAPOMENA: NE MEAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.
PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVIM KEMIRINIM FABRIKAMA!
YARA - novo ime
kompanije Kemira GrowHow
stari dakovi KEMIRA - bivi proizvodi, jo uvek na tritu YARA - budui izgled starih proizvoda novi dakovi
FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 15-30-15
FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 14-11-25
FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 24-8-16
FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 10-5-26
FERTICARE 6-14-30 FERTICARE HYDRO 6-14-30
FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 17-9-33 B
FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Cu
FOLICARE 19-11-24 Zn FOLICARE 19-11-24 Zn
CROPCARE 10-10-20 YaraMila Cropcare 11-11-21
CROPCARE STANDARD 5-14-28 YaraMila Cropcare 5-14-28
MULTICARE 5-10-25 Yara Mila Multicare 5-10-25
POWER 8-20-30 Yara Mila 8-20-30
KALCIJUM NITRAT CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR
KALIJUM NITRAT KRISTA K
KALIJUM SULFAT - prah i granul. KRISTA SOP - prah i granul.
50
KOLA GAJENJA JAGODE
Zeleno uvenue
Prouzrokova: Verticillium dahliae i
V. albo-atrum
Javlja se na pojedinanim biljkama ili
u oazama, a potie iz zemljita u kome se
odrava godinama. Zaraava sprovodna
tkiva micelijom i produkcijom konidija.
Proizvodi toksine u ksilemu ime sma-
njuje usvajanje vode i smanjuje turgor
zaraenih biljaka. Naroito se ispoljava
kod mlaih useva. Stariji listovi se uvi-
jaju du centralnog nerva. Mlai listovi
iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni
iako je biljka delimino zakrljala. ivi
je slab, nerazvijen, kompaktan, a donji
listovi ute. Na korenovom vratu ili u
osnovi lisne drke na preseku se prime-
uje jasno izraen mrki prsten.
Tamo gde se javlja ovo oboljenje
poeljno je da rotacija traje najmanje 7
do 8 godina, to je ujedno i period od-
mora zemljita, obavezan kod podizanja
matinjaka. Tokom prekida u gajenju
jagode, treba izbegavati i druge vrste ja-
godastog voa, povrtarske vrste iz fami-
lije pomonica: pradajz, papriku i plavi
patlidan, a najbolje je zemljite zauze-
ti viegodinjim travno leguminoznim
smeama. Neposredno pred pripremu ze-
mljita jako je dobro inkorporitati ozimu
ogrticu za zelenino ubrenje ili gajiti
recimo brokoli ili kelj pupar, te celoku-
pnu masu etvenih ostataka inkorporirati
u zemljite. Kada se bolest pojavi treba
ukloniti zaraene biljke iz zasada i ne po-
punjavati zaraena mesta. Gajiti otporne
sorte jagode.
Hemijsko suzbijanje podrazumeva
detaljnu dezinfekciju zemljita. Otkako
je metil bromid izbaen iz upotrebe i za-
branjen, koristi se najvie dazomet (basa-
mid granulat), metam sodijum odnosno
vapam te hlorpikrin.
Plamenjaa jagode
Prouzrokova: Phytophthora fragari-
ae var. fragariae
Gljivino oboljenje koje se javlja po-
sebno na teim, prevlaenim i loe dre-
niranim zemljitima, u hladnijem delu
godine. Inokulum dugo ostaje u zemlji-
tu. Manifestuje se crvenkastim, kasnije
mrko braon trulei korenovog vrata koji
na kraju pocrni i zadeblja poput pacov-
skog repa. Biljka zaostaje u porastu, a
stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oran,
crvenu ili ukastu boju.
Za prevenciju plamenjae veoma je
vano obezbediti dobru drenau podi-
zanjem visokog banka 15-25 cm, a kod
hobista i itavih 35 cm. Podriti na dubinu
od 40 do 50 cm u jesen meuredni pro-
stor. Dezinfkovati orua i opremu ukoli-
ko prelazite sa parcele na parcelu. Gajiti
otporne sorte.
Hemijsko suzbijanje je mogue pri-
menom sisteminih fungicida poput
fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfta,
potom metalaksila (Ridomil Gold). Tre-
tirati frigo sadnice prilikom sadnje, kod
prolenog kretanja useva i nakon letnjeg
uklanjanja nadzemne lisne mase (koe-
nja).
Crna trule korena jagode
Prouzrokova: Rhizoctonia fragariae,
Coniothyrium fuckelii, Cylindrocarpon
spp., Hainesia lythri, Idriella lunata,
Pyrenochaeta sp., Pythium spp. Fusari-
um sp. Ramularia spp.
Oboljenje je kompleksna kombinacija
gljivinih prouzrokovaa, esto praena
i napadom nematoda, naroito na teim
zemljitima. Simptomi su gubljenje sve-
ine i bele boje korenovih ilica, njihovo
parcijalno ili potpuno odumiranje, i na
kraju pocrneo i sasuen izgled. U pre-
ventivnom pogledu je veoma vano iz-
bei teka zemljita i zasuivanje korena
u fazi prijema frigo ivia. U plodored
treba ukljuiti travno leguminozne sme-
e i potovati u potpunosti ogranienje u
prekidu gajenja jagode. Ne treba zasniva-
ti jagode na zemljitu na kome se javljala
crna trule korena.
U hemijskom suzbijanju dezinfekcija
basamid granulatom daje odline rezul-
tate, ali je ne treba praktikovati na tem-
peraturama iznad 30C. Za dezinfekciju
se moe koristiti i metam sodijum i hlor-
pikrin. U novije vreme solidne rezultate
Zatita
useva jagode
ZATITA JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
51
daje primena fosetil aluminijuma (Alli-
eta) i fosftnih ubriva, kao to je Multi
Protek.
Antraknoza jagode
Prouzrokova: Colletotrichum acuta-
tum, Colletotrichum fragariae, i Colleto-
trichum gloesporoides.
Ozbiljno gljivino oboljenje koje na-
pada liske, lisne drke, stolone, koreno-
ve vratove i plodove. Najdestruktivnija
je trule korenovih vratova koju izaziva
Colletotrichum fragariae i trule plodova
koju izaziva Colletotrichum acutatum.
Obino se javlja za vreme jako toplog
vremena. Simptomi na tkivima su crne,
izduene lezije koje izazivaju venjenje i
propast celih biljaka. Na lezijama se za
vreme toplog i vlanog vremena razvija-
ju narandasto- crvene spore. Infcirani
korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mr-
ko-crvenu ili crnu boju. Na plodovima se
razvijaju beliaste vodenaste pege koje
poprimaju mrku do tamno mrku boju,
dijametra do 3 mm uveavajui svoje
dimenzije. Na ulegnuima se pojavljuju
narandaste ili crvenkaste spore. Spore
prezimljavaju na biljnim ostacima, bilo
sasuenom liu ili na mumifkovanim
plodovima, odakle se kiom ili meha-
niki prenose. Zaraza se intenzivno iri
ukoliko je lie vlano, naroito uz op-
timalnu temperaturu od 25-30 C. ak
90 % plodova moe biti zaraeno za ma-
nje od nedelju dana, naroito u fazi zre-
nja.
U prevenciji oboljenja vrlo je vano
maksimalno izbegavati navodnjavanje
rasprskivaima i precizno uklanjanje za-
raenih delova i inokuluma. Antraknozu
je teko zaustaviti nakon to se pojavi u
zasadu, te je preventivna primena fungi-
cida izuzetno vana.
Pegavost lista
Prouzrokova: Mycosphaerella fraga-
riae bespolna Ramularia brunnea
Gljivino oboljenje koje prezimljava
u obliku sklerocija na infciranim listo-
vima. Iz njih se na mrtvim listovima u
prolee razvijaju konidije i obino kiom
ire na mlade i zdrave listove, koji jedi-
no i mogu biti infcirani u sluaju da su
najmanje 1 sat potpuno prevlaeni. Jako
vlano vreme i temperature iznad 10 C
favorizuju lisnu pegavost u prolee, ali i
nakon obnavljanja useva u leto. Listovi
dobijaju prvo tamno crvene ili ljubiaste
pege, sa sivim ili skoro belim oreolom,
dijametra oko 3 mm, koje kasnije izbele
u sredini. Bolest napada i plodove i esto
se manifestuje sa jednom ili dve mrke
pege, ali ih moe biti i desetak. Take
su smee do crne, tvrde i ne razvija se
vlana trule.
U sluaju da su biljke infcirane u
prolee, neophodno je kod obnavljanja
useva spustiti visinu reza na 0,5 cm iznad
korenovih vratova. Bakarni preparati
daju odline rezultate bakar oksihlorid,
bakar hidroksid ili bakarsulfat, hlorta-
lonil u matinjaku i to samo ukoliko se
ne primenjuje Omite u kontroli grinja.
Iprodion, koji se koristi u suzbijanju sive
trulei, ima solidan efekat i na lisnu pe-
gavost.
Pale lista jagode
Prouzrokova: Dendorophoma obscu-
rens (Phomopsis obscurans)
Javlja se irom sveta gde god se jago-
da gaji. U nekim se podrujima smatra
ozbiljnom boleu, dok je u nekim manje
znaajna. Kod nas je znaajna samo na
nekim sortama, mada na veini komer-
cijalnih sorti za sada ne predstavlja veu
opasnost. U nekim zemljama D. obscu-
rans prouzrokuje trule plodova. U naoj
zemlji nema podataka o njenoj pojavi na
plodovima. Glavne tete od ove bole-
sti nastaju u drugoj polovini leta u vidu
palei starijih listova. Usled toga nastaje
slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u
narednoj godini. P. obscurans parazitira
samo biljke iz roda Fragaria.
Uopte posmatrano, bolest poinje da
se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih,
krunih, crveno purpurnih pegica na listu.
U zaetku pege imaju sivkasti centar, pa
izgledom u velikoj meri podseaju na one
koje prouzrokuje Mycosphaerella fraga-
riae. Du veih nerava pege su eliptine,
a kasnije se mogu uoiti tri zone u okviru
pege - spoljna zona je purpurno cvene ili
ukaste boje, koja se vremenom menja
u zelenu; srednja zona je svetlo mrka, a
unutranja zona pega je tamno mrka. U
centru pega se formiraju piknidi iji se
vratovi probijaju kroz epidermis. Starije
pege, koje se formiraju du glavnih nera-
va, razvijaju se u krupne pege u obliku
latininog slova V. Ako se na listu for-
mira vei broj krupnih pega, tada dolazi
do njegove palei i suenja.
Gljiva se odrava tokom zime u
formi micelije ili piknida u okviru pega
na izumrlim starim listovima jagode koji
ostaju privreni za biljku. Primarne in-
fekcije se ostvaruju poetkom vegetacije
konidijama koje raznose kine kapi. Ve-
tar ne raznosi konidije.
52
KOLA GAJENJA JAGODE
Sakupljanje i unitavanje zaraenih
listova posle berbe je korisno zbog sma-
njenja izvora zaraze. Za ovu bolest nisu
razraene posebne mere suzbijanja. U
podrujima u kojima je bolest znaajna,
mogu se primenjivati fungicidi u periodu
posle berbe, pa do kraja vagetacije. Po-
stoji izraena razlika u osetljivosti sorti
jagode prema ovoj bolesti.
Pepelnica jagode
Prouzrokova: Podosphaera aphanis
rec. Sphaerotheca macularis f. sp. Fra-
gariae, Oidium fragarie
Gljivino oboljenje koje prezimljava
na infciranom biljnom tkivu u uslovima
visoke vlanosti tokom zime, obino na
starom sasuenom liu. Konidije poi-
nju da klijaju nakon 6 sati i zavravaju
ciklus nakon 24 sata nezavisno od tem-
perature. Bela prevlaka na naliju listo-
va sainjena je od konidija i od spora.
Siptomi su vrlo jasni i pre nego to siva
prevlaka na naliju postane jasno uolji-
va, liske se uvijaju i kovrdaju, a nalije
prekriva beliasto-sivkastom navlakom,
koja kasnije poprimi ljubiastu ili crven-
kastu boju. U ranu jesen su mnoge sorte
koje su fotoperiodski relativno neutralne
vrlo osetljive na pepelnicu. Napada kod
oroavanja kienjem ak i plodove.
U kontroli ove bolesti veoma je vano
unitavanje i uklanjanje kompletne nad-
zemne lisne mase koenjem na visini 3
do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom
redovnog obnavljanja useva nakon pro-
lene berbe. Treba odabrati otporne sor-
te. Takoe treba voditi rauna da obino
pepelnicu prati i napad grinja, koji je e-
sto isprovociran i odreenim preparatima
koji se primenjuju.
Hemijsko suzbijanje podrazumeva
preparate na bazi propikonazola, azok-
sistrobina i kvinoksifena, te primenu
sumpornih preparata poput kumulusa
ili kvaljivog sumpora, ili triadimefo-
na (Bajletona), heksakonazola (Anvil)
u teim sluajevima. Treba izbegavati
preobilnu ishranu azotom u sluaju este
pojave ovog oboljenja. U suzbijanju pen-
konazolom (Topas) ne treba primenjivati
vie od 2 tretmana godinje, azoxistrobin
(Quadris) samo jednom i do 3 tretmana
kvinoksxifenom(Crystal).
U integralnoj zatiti preporuuje se
soda bikarbona (85% rastvor), kalijumov
sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikar-
bonat, ulje semena jojobe itd.
Siva trule
Prouzrokova: Botrytis cinerea
Prezimljava u obliku sklerocija ili mi-
celije na starim listovima, lisnim drkama
ili mumifkovanim plodovima. Konidije
infciraju cvetne drke, cvetnu lou, ree
latice, dok su najosetljiviji pranici i ka-
snije formirani plodovi. Sa poveanjem
gustine zasada, poveava se i opasnost
od sive trulei. Cvetna drka postaje po-
lako braon boje, a lezije na zelenom ili
ve beliastom plodu razvijaju se polako
i deformiu esto plod. U uslovima jake
infekcije siva trule je vidljiva na veini
plodova.
Berba plodova treba da je na poetku
zrenja a njihovo rashlaivanje brzo. e-
sta berba neophodna je ukoliko vreme
pogoduje sivoj trulei (este kie). Ob-
navljanje useva vri se 2 do 4 nedelje na-
kon zavretka berbe. Uklanjanje cvetova
u godini zasnivanja zasada na
otvorenom polju iz frigo ivia. U prole-
e se vri i ienje od mrtvih sasuenih
listova koji lee na foliji. Neophodna je
pravilno izbalansirana ishrana, sa dosta
kalijuma, kalcijum i magnezijuma u od-
nosu na azot.
Hemijsku zatitu treba zapoeti na po-
etku cvetanja i ponavljati je u regular-
nim intervalima, naroito kod kiovitog
vremena. Kada zapone zrenje i berba
hemijska zatita je zakasnela, nepotreb-
na i neefektivna. U hemijskoj kontro-
li se mogu koristiti svi botricidi, ali je
kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil
u preparatu Switch vrlo efkasan. Voditi
rauna da su dva tretiranja obino do-
voljna i ne upotrebljavti ga vie od 2 puta
u sezoni, ak i ukoliko je to neophodno.
Preparati poput vinklozolina (Ronilana),
prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se
danas retko koriste u hemijskom suzbi-
janju. Azoksistrobin (Quadris) se prime-
njuje u najvie 2 tretmana tokom sezone.
Takoe se moe dosta uspeno koristiti i
fenheksamid (Teldor).
ZATITA JAGODE
KOLA GAJENJA JAGODE
53
Viroze jagode
Viroze jagode su veoma znaajne bo-
lesti. Siteminog su karaktera, a to znai
da je svaka elija zhvaena boleu. Ima
vie vrsta viroznih oboljenja jagode. Mo-
gue je da jedna biljka bude istovremeno
zaraena sa vie virusnih bolesti. Vie
viroza nanose vee tete. to se due ja-
goda gaji dolazi do veeg broja virusnih
oboljenja usled ega se prinos smanjuje.
Istraivanjima je utvreno da jedan zasad
jagode za tri godine moe biti zaraen vi-
rozama sa preko 90%. Zato mnogi pro-
izvoai jagodu gaje kao jednogodnji
ili eventualno kao dvogodinji usev. Ga-
jenjem jagode kao jednogodinjeg useva,
uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sad-
ni materijal, izbegava se zaraza biljaka sa
vie viroza a time i smanjenje prinosa.
Jagoda se vegetativno razmnoava pa se
viroze prenose sa majinske biljke na i-
vie. Zato se za podizanje zasada nikada
ne sme koristiti sopstveni sadni materijal.
Njime se mogu preneti viroze ali i dru-
ge bolesti i tetoine to diretno utie na
smanjenje prinosa.
Kako se boriti protiv viroza? Osnov-
na mera borbe protiv virusnih ali i dru-
gih bolesti jagode je proizvodnja i sad-
nja zdravog sadnog materijala. Sadnjom
zdravih ivia u zdravo zemljite stvaraju
se preduslovi za kvalitetan i visok prinos
jagode.
Najvanije tetoine useva
jagode i njihovo suzbijanja
Zemljine tetoine
Zasad jagoda trpi velike tete od larvi
injaka, grica i podgrizajuih sovica.
Zato je veoma vano u zasnivanju useva
primeniti zemljine insekticide i kasnije
po potrebi intervenisati putem sistema
kap po kap.
Najvie se upotrebljava fenitrotion +
malation (Galation G-5) koji za uspe-
no delovanje treba da se po celoj povri-
ni primeni u dozi 40 kg/ha, neposredno
pred podizanje bankova. Odline rezul-
tate i veu perzistentnost postii emo sa
preparatom Force.
Lisne nematode
Opasne tetoine koje se razvijaju i na
begonijama i u povoljnim uslovima ge-
neracija se razvija za samo 15 dana. Iza-
zivaju zaostajanje u porastu i propadanje
biljaka. Mlai listovi su umanjeni, defor-
misani i imaju crvenkastu nijansu. Mladi
zalisci iz centra bokora su uvijeni, krlja-
vi, a u zasadu se uoavaju jasne sivo-crne
trake, odakle lisne nematode migriraju na
mlade listove. Stolone su krae a plodovi
sitni i deformisani.
Puevi golai
Deroceras reticulatum
Iako su izrazito polifagni i hrane se re-
pom, na itima, repici, suncokretu, kuku-
ruzu, najee se javljaju u mrkvi, krom-
piru, duvanu, salati, paradajzu i jagodi
izazivajui od kraja leta do narednnog
prolea velike tete. Osetljivi su na suu i
masovno se javljaju samo kada je relativ-
na vlaga 40-80% i temperatura 5-20C.
Vai Chaetosiphon fragaefolii,
Vai korena Aphis forbesi
Beskrilne forme prezimljavaju na bilj-
nom materijalu. U prolee se razvijaju
bespolne generacije, im se temperatrure
ustale na 5-6 stepeni i zasad zapone po-
rast i razvie. Vai prenose opasna viru-
sna oboljenja jagode virus ivinog utila
jagode SYEV, virus uvijenosti jagode
SCV i virus kovrdavosti SMV
Bifenetrin (Talstar), iako daje dobre
rezultate i deluje osim na vai i na grinje
i na leptirastu, te ima relativno kratku ka-
rencu od 7 dana, ne treba primenjivati u
usevu jagode jer izuzetno toksino deluje
na pele i ose i smanjuje polinaciju.
Grinje
Tetranichus urticae
Izuzetno polifagna tetoina koja napa-
da preko 200 vrsta kulturnih biljaka, prezi-
mljava na korovima. Brzo se razmnoava
u povoljnim uslovima, na temperaturi 23
do 30C i relativnoj vlanosti manjoj od 50
%, kada se nova generacija razvije za samo
7 do 10 dana. Populacija grinja izaziva
promenu boje na listovima i zaostajanje u
porastu plodova. Populacija se veoma brzo
razvija, najee tokom jula, a u plasteni-
cima tokom aprila i maja, da bi tokom leta
imala 6-7 generacija. Najbolje su se po-
kazala 2 tretmana na 7-10 dana u prolee,
odnosno na 5-7 dana u leto. Prvi pregled
obino vrimo pred cvetanje. Suzbijanju se
pristupa kada se na liski uoi prisustvo do
2 jedinke. Od akaricida najee primenju-
jem dikofol ili insekticide sa akaricidnim
delovanjem. Odlino su se u preventivnoj
primeni neposredno pred cvetanje pokazali
preparati na bazi abamektina, u prvom redu
Vertimec i Armade, ali je izuzetnu zatitu
pruio i abastate u kombinaciji sa okvai-
vaem Silvet. Primena endosulfana (Tioci-
da, Tiodan, Tioneksa) praktikuje se samo
u teim sluajevima, prvi put 1-2 dana pre
cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle
prvog. U letnjem periodu, nakon obnavlja-
nja useva mogu se primenjivati i klofente-
zin (Apolo), propargite (Omite) i fenaza-
kvin (Demitan).
54
KOLA GAJENJA JAGODE
Trips Thryps tabaci,
Franckiniella occidentalis
Javlja se u proizvodnji jagode u za-
tienom prostoru. Nanosi velike tete i
prenosi opasna virusna oboljenja. Prag
tetnosti je kada u redu, na deset dunih
metara, konstatujete makar jednu odraslu
jedinku. Suzbija se obino nekim kom-
binovanim insekticidom, akaricidom
kao to je abamektin (Vertimec) i kasnije
imdaklopridom (Confdor), tretiranjem
neposredno pred cvetanje, ime osim
tripsa, preventivno delujemo i protiv gri-
nja i protiv bele muice. Ukoliko doe
do jaeg napada neophodno je primeniti
spinosad (Spintor, Laser) vrlo efkasno i
malo toksino jedinjenje ili se leti prska
danitolom, najee u kombinaciji sa mi-
neralnim uljem.
Bela muica
Trialeurodes vaporarioum
Javlja se u proizvodnji jagode u za-
tienom prostoru. Nanosi velike te-
te i prenosi opasne viruse. Suzbija se u
poetku obino nekim kombinovanim
insekticidom, kao to je abastate (Verti-
mec) tretiranjem neposredno pred cveta-
nje, ime osim vai i tripsa, preventivno
delujemo i protiv grinja i leptiraste. Od-
mah poto na lepljivim ploama uoimo
prve jedinke treba pristupiti hemijskoj
zatiti primenom buprofezina (Elisa) i
acetamiprida (Mospilan, Tonus), a kasni-
je se moe intervenisati i pirimofos meti-
lom (Aktelik).
ZATITA JAGODE
J
agodin cvetojed spada u red
Coleoptera, porodicu Curcu-
lionidae. Glavni domain ove
tetoine je jagoda, iako napada i ma-
linu i druge vrste iz porodice Rosaceae.
Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugaak,
crveno-smee boje, prekriven fnim
sivim dlaicama. Jaja jagodinog cve-
tojeda su bela, glatka i sjajna, ovalnog
oblika. Larva je 3 do 3,5 mm duga, bele
boje s crnom glavom. Prezime odrasli
oblici ispod starog lia i drugih biljnih
otpadaka. Ima jednu generaciju godi-
nje. Odrasli oblici se javljaju u prolee.
Kratko vreme se hrane mladim liem i
cvetovima, a zatim dolazi do kopulaci-
je i do odlaganja jaja. enka rilom bui
rupu u pupoljku cveta i tamo odlae
jaje. Takav pupoljak se ne razvija, ve
sui, a na kraju i otpada. Ujedno uniti
i drku cveta tako da se cvet obesi, po
emu su tete koje pravi ova tetoina
lako prepoznatljive.
Pri hemijskom suzbijanju vreme tre-
tiranja je od primarnog znaaja, jer ova
tetoina razvija samo jednu generaciju
godinje. Potrebno je esto nadgledati
zasad i pratiti pojavu ove tetoine.
Za suzbijanje se najee koriste pire-
troidi i preparati na bazi endosulfana i
fosalona. Korisno je suzbijanje okolnih
divljih biljaka u blizini zasada jagoda,
kao i uklanjanje zaraenih pupoljaka i
cvetova.
Jagodin cvetojed
(Anthonomus rubi)
Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u prolee, i ako su zastupljeni u veem stepenu, mogu znatno da umanje prinose. enka polae
jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj drci koja se lomi, dok cvetni pupoljak vene i otpada.
KOLA GAJENJA JAGODE
55
56
KOLA GAJENJA JAGODE
REDNI BROJ
PRSKANJA
FENOFAZA
U KOJOJ
PRSKAMO
OPTIMALNO
VREME
TRETIRANJA
BOLEST ILI TETOINA
NA KOJU CILJAMO
NAZIV
PREPARATA
PREPORUENA
KONCENTRACIJA
SREDSTVA
KOLIINA
SREDSTVA
ZA 10 lit VODE
1.
Na poetku
vegetacije
iza ienja (ianja)
jagoda od
starog i
promrzlog lia
Gljivina i bakterjska
oboljenja
Bakarni preparti 0,30-0,70% 30-70 g
Trule korena (Fitoftora)
preventivno
koristimo folijarno tretiranje
a kurativno zalivanje
RIDOMIL GOLD PLUS
(prskanje) ili
RIDOMIL GOLD PLUS
(zalivanje)
0,35 - 0,40%
4 kg/ha
40 - 45 gr
cca 0,1 gr po
sadnici i 1 dcl
vode
2.
Intezivan rast lista
jagode
10-15 dana nakon
prvog prskanja
pegavost lista,
pepelnica
Topas 100 EC 0.025 - 0.05% 2 - 5 mil
jagodin savija, cvjetojed,
vai, pipe
Karate Zeon 0,025-0,030% 2 - 3 mil
3.
Na poetku
cvatnje
10-12 dana iza
drugog prskanja
antraknoza, siva trule,
pegavost lista, pepelnica
Quadris 25 SC 0.08 - 0.1% 10 mil
jagodin cvjetojed, pipe,
savijai, lisne vai
Karate Zeon 0,025-0,030% 2,5 - 3,0 mil
Prskanje po potrebi na temelju
praenja tetoina
Pratiti tetoine na starom
listu s donje strane (prag
tetnosti je dva pauka po
listu). U plastenicima se
javlja ranije
pauci - grinje,
trips
Vertimec 018 EC
+
Mineralno ulje
0,08%
+
0,25%
8 mil
+
25 mil
4.
Zametanje i rast plodova
Oprez: vrlo vano
tretiranje. Proveriti ima li
lisnih vaiju. Ovo je zadnji
termin za insekticide
pegavost lista,
pepelnica
Quadris 25 SC 0.08 - 0.1% 10 mil
antraknoza,
siva trule
Switch 62,5 WG 0.08% 8 - 10 gr
5.
Pred poetak berbe
(paziti na karencu)
antraknoza,
siva trule
Switch 62,5 WG 0.08% 8 - 10 gr
Orjentacioni program zatite jagoda
Suzbijanje korova
Jedan do dva tretmana u toku
vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veliinu
4-5 cm. Kasniji tretman je otean, uinak loiji, a
vea opasnost da sredstvo dospe na list jagode.
NAPOMENA: Obavezno koristiti titnik na prskalici
i ne prskati po vetrovitom vremenu
Reglone forte
1.0% 100 ml u 10 l vode
NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zatite jagoda. Neke promene su mogue to zavisi od godine i uslova za razvoj
bolesti i tetoina. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti
u vodi pa tek onda dodati u prskalicu, zatim dobro promeati i potroiti u roku od 1 sat. Sve do treeg prskanja (zavisno od
tipa i kvalitete prskalice ) utroak vode treba biti 40 - 50 lit, a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m
2
(cca 4500 sadnica). Vrlo
je vano kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi uinak preparata.
Siva pegavost lista Pepelnica Trule korena - Fitoftora Trule ploda - Botritis Antraknoza
Lisna va Jagodin cvetojed Pauk - grinja
S
avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvoe-
nje novih tehnologija i usavravanje postojeih, sve u cilju po-
stizanja vee rodnosti i kvaliteta proizvoda. Optimalni uslovi
proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu
folijarnih ubriva. Folijarna ishrana je znaajan postupak kojim se da se
predupreuje nedostatak hraniva i poveava kvalitet proizvoda.
FLORAVIT tena ubriva spadaju u visokokvalitetna tena ubriva
izbalansiranog sadraja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima,
bez hlora i tekih metala.
Nizak rast i gust sklop fzioloki aktivnog lia jagode omoguava laku
apsorpciju i asimilaciju hraniva to je posebno znaajno u proizvodnji pod
polietilenskom folijom i u poetnom razvoju biljke dok je koren jo nedo-
voljno razvijen.
FLORAVIT super je kompleksno NPK teno djubrivo sa dodatkom
gvoa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku, namenjeno prihrani
voa, povra i ratarskih kultura. Utie na poveanje krupnoe i kvaliteta
plodova, ubrzava njihovo sazrevanje, poveava sadraj eera u plodovi-
ma i intenzivira boju mesa i pokoice.
SASTAV: AZOT (N) 7%,
FOSFOR (P
2
O
5
) 7%,
KALIJUM (K
2
O ) 8%
Mikroelementi: Fe, Cu, Mn, Zn, Co, Mo.
Azot (N) utie na bujnost lisne mase, razvoj korenovog sistema i sta-
bla. Znaajno poveava prinos gajene kulture.
Fosfor (P) obezbeuje bre sazrevanje plodova, a period sazrevanja se
skrauje za 8 14 dana.
Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka, zametanje
plodova, kao i njihov kvalitet.
FLORAVIT super obezbeuje pravilan razvoj jagode tokom celog
vegetacionog perioda, te omoguava iskoriavanje potencijala rodnosti
sorte i ostvarivanje planiranih prinosa.
Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma vanu ulogu ne samo u
formiranju bokora, ve utie na krupnou, boju mesa i pokoice, sadraj
eera, vrstou i kvalitet plodova jagode
Vreme i nain primene:
Kod jagoda u rasaivanju poeti folijarnu prihranu etiri nedelje nakon
rasaivanja ili u fazi pravog lia, izvode se tri do etiri tretmana u razma-
ku od dvadeset dana.
Kod ve formiranih zasada moe se tretirati ve po pojavi prvih pupo-
ljaka tri do etiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je
u od 0,2-0,3 %.
Oteene biljke od insekata, sue, grada ili mraza prilikom primerne
pesticida obavezno prihraniti tenim ubrivom koje e pospeiti oporavak
biljke.
Meanje pesticida i tenih dubriva se moe obaviti osim preparata na
bazi sumpora, bakra i alkalnih meavinih krea i to sledeim redosledom:
voda -FLORAVIT super -pesticid.
Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu, popodne ili po obla-
nom danu, ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list to bolje nakvasio.
Sva FLORAVIT tena ubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne krista-
liu, a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjava-
nje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0.1 %.
dipl. in. zatite bilja Svjetlana Aleksi
Folijarna prihrana jagoda
tenim ubrivom FLORAVIT Super
A
LPINASTAR D.O.O. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za podruje Srbije. U naoj ponudi nalazi se
kompletan asortiman vodeih evropskih proizvoaa sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.
ALPINASTAR D.O.O. zasniva svoj rad na bogatom trgovakom iskustvu i tradiciji koja datira jo od 1931. godine.
Za razliku od kupovine kod drugih, ALPINASTAR D.O.O. svojim kupcima prua mnogo vie:
- tehnike savete strunjaka u pravilnom izboru maine
- instruktau- obuku rukovaoca
- servisne usluge- kako na terenu, tako i u naem servisu u predstavnitvu frme
- uredno snabdevanje potronim materijalom i rezervnim delovima, u garanciji i van garancije
Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.O.O. nudi kompletan asortiman profesionalnih maina za vodoprivredu, umar-
stvo, povrtarstvo, voarstvo, odravanje zelenih povrina (fudbalski stadioni, parkovi) na velikom broju distributivnih mesta
irom Srbije.
Srbija, Beograd, Vidikova;ki venac 104D
Tel: 011 / 23 22 167
Ni, Jugovieva 41, 018 / 528 810
www.alpinastar.co.yu e mail: info@alpinastar.co.yu
U
l
.

B
e
o
g
r
a
d
s
k
a

3
2

1
1
2
7
7

U
g
r
i
n
o
v
c
i
t
e
l
:


0
1
1
/
8
4
0
9
-
5
2
8

0
1
1
/
8
4
0
9
-
8
1
0

f
a
x
:

0
1
1
/
8
4
0
9
-
8
0
9
w
w
w
.
m
i
l
u
r
o
v
i
c
k
o
m
e
r
c
.
c
o
m
o
f

c
e
@
m
i
l
u
r
o
v
i
c
.
c
o
m

m
i
l
u
r
k
o
@
s
e
z
a
m
p
r
o
.
y
u
60
KOLA GAJENJA JAGODE
Pripremiti:
3 biskvitna lista za tortu,
0,5 decilitra od narande.
Za kremu: malo likera
500 grama jagoda,
3 listia crvenog elatina,
5 listia belog elatina,
5 decilitara slatke pavlake,
50 grama eera.
Za ukras:
3 decilitra slatke pavlake,
810 sitnih jagoda,
2 kaike sitno narendisane okolade.
Za biskvit umutiti penasto jaja i eer, dodati brano i
pei. Ohlaeni biskvit isei na pola.
Za fl odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Osta-
tak mleka i eer staviti da prokuva. U prokuvano mleko
sipati razmuen puding i skuvati ga. Krem ostaviti da se
ohladi. Umutiti maslac i eer u prahu, pa mu dodati ohla-
en krem. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom.
Drugu koru premazati flom, pa na njega sloiti iseene ja-
gode. Umutiti lag i njime premazati stranice torte.
Voni elatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu
i jagode.
Voni nit
Vodu i eer prokuvajte, zatim ohladite i izmeaj-
te sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od
limuna. Stavite u zamrziva na 2-3 sata odnosno dok
se ne naprave kristalii leda. Pre posluivanja sorbetu
dodajte votku i ampanjac.
Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom.
elatin namoiti desetak minuta u hladnoj vodi. Umutiti
slatku pavlaku sa eerom i dodati oceeni elatin. Na kra-
ju umeati sitno naseckane jagode. Kremom slepiti listove
torte i staviti u friider da se dobro stegne. Pre posluiva-
nja umutiti slatku pavlaku sa eerom u lag, omazati tortu
i ukrasiti jagodama i narendisanom okoladom.
Torta sa jagodama
Za biskvit potrebno:
6 jaja,
6 kaika eera,
6 kaika brana;
Za fl potrebno:
1/2 litra mleka,
2 pudinga od vanile,
100 grama eera,
250 grama maslaca,
250 grama prah eera,
500 g jagoda
Za glazuru:
lag pena,
1 kesica vonog elatina.
Sorbet od jagoda
Sastojci:
60 gr eera
1 dl vode
120 gr jagoda
2 kaike soka od limuna
RECEPTI
KOLA GAJENJA JAGODE
61
Pripremiti:
beze kore:
6 belanaca
300 g eera u prahu
sok od 1 limuna
krem:
6 umanaca
12 kaika eera
70 g gustina
7 dl mleka
vanilija
3 listia elatina
Jagode oprati, oistiti i
mikserom ih malo izmiksira-
ti (kao kada se rukom izgnje-
e). Sipati u erpu, dodati e-
er, limunov sok i staviti da
se kuva. Kuvati oko 8 min. Za
to vreme, listove elatina koje
smo prethodno potopili hlad-
nom vodom i ostavili 5 min.
da u njoj stoje, zalijemo sa 2
kaike vrele vode i stavimo
da se zagreje. Pri zagrevanju
elatina paziti da ne provri.
Izvadimo elatin, iscedimo
ga (rukom) i dodamo gotovoj
marmeladi. Dobro promeati
i odmah, tako vruu masu, si-
pati u tegle s hermetikim za-
tvaraima.
Na isti nain, priprema se i
marmelada od malina, ljiva,
jabuka, borovnica.
Za slatko odabrati jagode najboljeg kvalite-
ta i arome. Oprati ih, odstraniti peteljke, staviti
u emajlirani sud i poeeriti, a zatim nakapati so-
kom od limuna. Ostaviti jagode da prenoe da bi
ovrsle. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru
i kuvati. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna,
koji se prethodno rastvori u vodi. Prilikom kuva-
nja sud treba protresati, a penu skidati kaikom.
Kad sok sa kaike kaplje u gustim kapima znak je
da je slatko kuvano. Ohlaeno slatko pakovati u
tegle i pokriti celofanom.
Oprati jagode, oistiti ih i ise-
i na komadie. Dobro oprati po-
morandu vrelom vodom i ogu-
liti koru. Voe i eer pomeati
u velikoj i dubokoj iniji i osta-
viti da stoji pokriveno oko 3-4
sata. Onda dodati isitnjenu koru
od pomorande. Uz neprestano
meanje poeti sa kuvanjem vo-
ne mase, a kada provri, krka-
ti oko 4 minuta uz meanje. Po
ukusu dodati liker od pomoran-
de. Sklonite sa poreta, poklo-
pite, ostavite da se ohladi, a onda
ponovo kuvajte dem jo 4 mi-
nuta. Sipati dem u tegle i odmah
zatvoriti.
Umutiti vrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i
postepeno eer u prahu. Podeliti na tri dela, za tri korice. Pei
u plehu, na prethodno namazanom i branom posutom papiru.
Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i suiti sat vremena.
Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade.
elatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. 6 kaika eera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. 6 u-
manaca umuti penasto sa preostalih 6 kaika eera. Kad posvetli dodati gustin, dobro promeati, sipati u kipue mleko i na
laganoj vatri neprekidno meati dok se ne zgusne. Skinuti sa poreta i dodati elatin, meajui dok se sav ne rastopi.
Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Preostale jagode prepoloviti i nareati preko korice, pa premazati polovinom krema
(i u krem ubaciti malo jagoda). Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa treom. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12
sati. Umuti lag i poreati prestale jagode.
Marmelada
Slatko od jagoda
Dem od jagoda
(za 6 tegli od 250 ml)
Sastojci:
500 g jagoda
500 g eera
pola limuna (sok)
4 lista elatina (beli)
Potrebni sastojci:
1 kg jagoda
1/5 kg eera
sok od limuna
Potrebno je:
1 kg jagoda,
pomoranda,
1 kg eera,
5 kaika likera od
pomorande po ukusu
Beze torta
s jagodama
dodatno:
1 kg jagoda
lag
Za ukras:
3 dl slatke pavlake,
810 sitnih jagoda,
2 kaike sitno narendisane
okolade.
KOMPLET IZDANJA
Rue i VRT
Brojevi od 1-6
ukorieno meki
povez po ceni od
300 RSD
moete poruiti natelefon
O11/23-980-39
pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu
GODINJACI
U prodaji su kompleti - GODINJACI
asopisa Poljoprivredni list
od broja 1 do 12, 13 do 24 ,
25 do 36, 37 do 48 i 51 do 63
MEKI POVEZ po ceni
600 RSD
moete poruiti na
O11/23-980-39
pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu
SPECIJALNA
IZDANJA
Ukorieno meki povez
300 RSD
moete poruiti natelefon
O11/23-980-39
pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu
Pretplatnik Poljoprivrednog lista moete postati tako to ete
iznos od 1200 RSD uplatiti na na raun i uplatnicu poslati na nau adresu:
Vodovodska I deo 53, 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43
Narudbe i pretplata
za itaoce iz BiH
Tel/fax: 051 310 315
GSM: 065 233 111
Pilanska bb
(Banjaluki velesajam),
Banja Luka
E-mail: p_list@blic.net
Jedan asopis za sve poljoprivrednike