Uzgoj duvana

Gajiti duvan? Siguran plasman, ali puno ljudskog-ivog rada. Razmislite!

Za uspenu priozvodnju duvana neophodan je zdrav i ujednaen rasad.
Kada su u pitanju Virddinija i Berlej, najbolje je da se primenjuju
plivajui floting sistemi, a za orijentalne tipove obino uzgajanje u
lejama.




Floting sistem podrazumeva proizvodnju biljaka u kontejnerima unutar
plastenika. Kontejneri mogu imati 209 ili 242 elije koje se pune
odgovarajuim supstratom i u svaku se usejava po jedna pilirana semenka
duvana. Nakon toga se kasete postavljaju u bazen napunjen vodom po
kojoj plivaju.


Najpovoljnije vreme za setvu je izmeu 10. i 26. marta. Plastenik treba
postaviti blizu domainstva, na dobro osunanom mestu zatienom od
vetra. Da bi rasad bio kvalitetan, obavezno se prethodno obavi hemijska
analiza vode koja se koristi u bazenu, rN vrednost (kiselost vode) treba da
je 5,8 7, a u suprotnom treba dodati azotne ili sumporne kiseline, koju
nikako ne treba dodavati bez saveta strunjaka. Tokom proizvodnje rasada,
rN se meri svakog drugog ili treeg dana. Merenjem elektro -
provodljivosti prati se promena koncentracije hranljivih meterija u vodi, da
bi se tano odredila formulacija i potrebna koliina hraniva. Dok biljke ne
izrastu do ruba kasete, optimalna temperatura u plasteniku treba da je 21
34 stepena. Posle nicanja, minimalna je 13, a optimalna 26 -29 stepeni.



Sadnja rasada

Rasad e biti ujednaen, vrst i
kvalitetan samo ako se skrauje, ia.
Prvi put se rasad ia kada su biljke
visine oko 5 cm, a kasnije se
postupak ponavlja svakih 7 10
dana. Kosilicom za travu se rasad
ia, pazei pri tom da se ne oteti vegetaciona kupa pupoljak biljke.
Deset dana pre rasaivanja plastenici se otvaraju sa prednje i zadnje strane
da bi se izluftirali, izuzev kada postoji opasnost od oluje i jakog vetra. Na
ovaj na in se biljke kale, odnosno pripremaju za rasaivanje. Neposredno
pre iznoenja na njivu, pojedinano se vade iz elija kontejnera zajedno sa
podlogom,ili ako su proizvedene u lejama, onda se dobro zaliju da se ne
oteti korenov sistem. Sade se samo ujednaene i zdrave biljke koje imaju
dobro razvijen koren i vrsto stablo.


Plodored

Virdiniji odgovaraju laka, topla, srednje kisela zemljita, Berleju duboka i
plodna, dobrog vodnog kapaciteta, a Orijentalnom tipu duvana, laka
propusna i siromanija humusom. Najbolji predusevi su ozima strna ita.
Ne preporuuju se viegodinje
leguminoze, paprika, paradajz,
krompir i druge batenske biljke jer
one naruavaju strukturu tla i
obolevaju od istih bolesti ili ih
napadaju iste tetoine. Na mesto gde
se uzgajao duvan, ponovo se moe
vratiti na isto mesto posle najmanje
dve godine.

Pripremom zemljita treba stvoriti
uslove za dobar prijem i
ukorenjavanje, brz i ujednaen rast i razvie biljaka, pravovremeno
sazrevanje listova, veu otpornost na tetoine i bolesti i manju pojavu
korova. Ako su predusev strna ita, strnjika se zaorava odmah posle etve,
a u jesen se tlo duboko obradi. U prolee se kultivira, prvi put kad se dobro
prosui, a drugi put sedam do deset dana pre rasaivanja. Povrinski sloj
mora biti ravan, rastresit i bez korova. Proleno oranje se preporuuje
samo na strmim mestima i kada su predusev jednogodinje mahunarke.
Vrste i koliine ubriva koje e se dodavati u toku pripreme, odreuju se
na osnovu analize zemljita. Najbolje su kombinacije kompleksnih
mineralnih ubriva sa smanjenim sadrajem azota i sa kalijumom u obliku
kalijum-sulfata.

Koliine hraniva koje se iznose iz zemljita su razliite i zavise od vie
faktora kao to su tip,sorta, klima, zemljita, agrotehnika.

- Kod prinosa berlej duvana od 3 t/ha, potronja istog azota kree se oko
120 kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha.

- Za dobijanje 2 t/ha virdinijskih duvana, biljke ukupno potroe oko 70kg
aktivne materije azota,oko 12 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma.

- Kod iznoenja hraniva u orijentalnih i dopunskih duvana, dobijene
vrednosti su saglasne biljnoj masi koju oni formiraju. Iznoenje azota
kree se od 20-50 kg/ha, fosfora od 4-10 kg/ha i kalijuma od 60-80 kg/ha.



Vaniji biogeni elementi

AZOT biljka duvana najlake usvaja
u nitratnom obliku, a slabije u
amonijanom. Ispitivanja pokazuju
da se 50% ukupnog azota usvaja u
period ukorenjavanja i bujnog rasta.
Poveanje azota preko stvarnih
potreba utie na duvan tako to dolazi do:

- poveanja lisne povrine, a time do punoe lisnog tkiva;
- odgaanja sazrevanja ,
- poveanja sadraja nikotina i opadanja prinosa.

Vano je da se pristupaan azot utroi do poetka butonizacije, to znai
da treba voditi rauna o vremenu unoenja hraniva. Svakako da sadraj
pristupanog azota zavisi od niza drugih uslova, kao to su plodnost
zemljita, klima, predusev.


FOSFOR je potreban u prvim fazama rasta,kada je metabolizam
najintenzivniji i tada ga ima najvie u liu, a kada biljka cveta tada se
premeta u reproduktivne organe seme, ubrzava zrenje lia, uestvuje u
stvaranju hlorofila, iako ne ulazi u njegov sastav. Fosfor pomae razvie
korenovog sistema i neutralie tetan uticaj azota. Unoenje fosfora u
redove dalo je najbolje rezultate.


KALIJUM uzima uee u disanju,
fotosintezi, sintezi i belanevinama,
vitaminima i dr. Sa fosforom utie na
iskoriavanje i metabolizam
azota,pa tako smanjuje njegovo
tetno dejstvo. Od svih mineralnih
materija, duvan usvaja najvie
kalijuma, posebno u prvim fazama
razvoja kada troi oko 50% svojih potreba. Kalijum mora da bude u
sulfatnom obliku, nikako u hloridnim jer tada nepovoljno utie na neka
svojstva duvana. Kalijum pospeuje sagorljivost, elastinost, boju lia,
otpornost na nie temperature, suu i bolesti.


MAGNEZIJUM uestvuje u fotosintezi kao sastavni deo hlorofila u
manjem delu, a u veem delu se nalazi u obliku drugih jedinjenja.


KALCIJUM je znaajan za normalno odvijanje procesa porasta i razvoja.


GVOE je znaajno za proces disanja jer vri prenoenje kiseonika.


BOR regulie oksido-redukcione procese ( potrebe su male a treba biti
oprezan pri doziranju ovog elementa).


MANGAN moe pozitivno da deluje na prinos; redovan je sastav pepela.


BAKAR titi hlorofil od destrukcije.


HLOR je koristan element jer pozitivno utie na vrstinu lisnog tkiva,
utie na odnos vode u listu i smanjuje tetno delovanje sue. Potrebe
duvana za hlorom su male. tete koje ovek moe iz neznanja uraditi su te
da unese hlor u viku preko preparata za zatitu rasada u lejema rasadnika.
Koncentracija hlora od 0,6% je tetna, a u polju se moe ispoljiti
zadebljanje listova i uvrtanjem na gore. U suenju, hlor utie na dobijanje
neujednaene boje listova i slabu sagorljivost.


Znaci nedostatka hranljivih elemenata

Odsustvo, nedovoljno ili prekomerno prisustvo nekog od ovih elemenata
izaziva odreene fizioloke promene sa karakteristinim simptomima na
biljkama.

- NEDOSTATAK AZOTA

Pojava svetlozelene boje
i to na donjim listovima,
pri emu biljka zaostaje u porastu i kasnije cveta, a gornji listovi obrazuju
otar ugao prema stablu.
Simptomi nedostatka azota slini su simptomima koje izazivaju crna trule
i nematode.
Znaci vika azota dovode do oteenja koja se karakteriu uenjem
biljica i oteenjem korena.


- NEDOSTATAK FOSFORA

Usporava rast i sazrevanje listova. Listovi se zbijaju, dobijaju tamnozelenu
boju koja prelazi u bronzanu krajem vegetacije, a pri veem nedostatku
javljaju se nekrotine pege.
Simptomi nedostatka fosfora slini su simptomima koji izazivaju virusi.


- NEDOSTATAK KALIJUMA

Ispoljava se tamno zelenom bojom sa ukastim pegama po ivicama i
vrhovima koji se ire po nervaturi listova, pri emu se listovi uvijaju na
dole, zadebljavaju i lie na listove obolele od mozaika. Nedostatak ovog
elementa moe izazvati nekrozu i suenje listova od niih prema viim
insercijama.


- NEDOSTATAK KALCIJUMA

Usporava razvoj vrnog lia koje se obara nadole, dok su donji listovi
normalno razvijeni. Biljka dobija bunast izgled, cela biljka dobija
tamnozelenu boju, propada terminalni vrh, a stariji listovi zadebljavaju.


- NEDOSTATAK GVOA

Ispoljava se hlorozom koja potie na vrnim listovima gde parenhim lista
dobija svetlu boju (obezboji se), a nervi zadravaju svetlu boju.


- NEDOSTATAK BORA ; izaziva svetlozelenu boju vrnog lia to utie
na prestanak razvoja, a onda i odumiranje terminalnog vrha. Nedostatak
ovog elementa u fazi cvetanja utie na produkciju semena.
Viak ovog elementa izaziva hlorozu, a moe doi do suenja i uginjavanja
listova.


- NEDOSTATAK MANGANA

Ispoljava se kao hloroza gornjih listova, gde je prostor izmeu nerava
skoro beo, a nervi ostaju tamnozeleni. Po gubitku boje javljaju se tamne
pege i zahvataju celu povrinu listova. Biljka zaostaje u porastu i dobija
svetlo zelenu boju.
Viak mangana naruava kvalitet listova koji se ogleda u promeni boje i
hemijskog sastava. Kalcifikacija zemljita je pouzdano sredstvo za
odstranjivanje toksinosti mangana.


- NEDOSTATAK BAKRA

Izaziva opadanje turgora, a posle toga venjenje gornjih listova uz
usporavanje rasta. U fazi cvetanja dolazi do izostanka produkcije semena.



ubrenje duvana

Duvan se ubri mineralnim i organskim ubrivima. Od mineralnih se
koriste kompleksna ubriva sa vie fosfora i kalijuma nego azota. Koliina
zavisi od plodnosti zemljita, klimatskih uslova, agrotehnike, tipa i sorte
duvana.

Mineralna se upotrebljavaju u osnovnoj obradi, neposredno pred
rasaivanje duvana, prilikom predsetvene pripreme zemljita.

Stajnjak se unosi pred osnovnu obradu zemljita, kao dobro zgoreli
stajnjak.
Takoe se moe koristiti folijarno ubrenje-ubrenje preko lista, pri emu
se na brz i efikasan nain biljkama obezbeuje nadoknada makro, a
posebno mikroelemeneta.