Farovi koji misle umesto vas

Da li elite farove koji osvetljavaju krivine, automatski se prebacuju iz dugih u kratka

svetla i obrnuto, skrauju i produavaju svetlosni snop u zavisnosti od brzine kretanja,
paze da ne zaslepite vozae iz suprotnog smera... Takvi farovi su ve dugo dostupni, ali uz
odreenu cenu

Jedan od najvanijih faktora u bezbednosti jeste vidljivost, tj. mogunost da voza na vreme uoi
potencijalnu opasnost na putu. Stoga su razvijeni farovi sa mogunou osvetljavanja krivina.
Nita novo, rei e mnogi, slavna ajkula ih je koristila jo 1967. godine. Istina, bila je to
primitivna verzija - farovi su mehaniki bili povezani sa upravljakim sistemom.

Drugi proizvoai tada nisu bili zainteresovani za ovu novotariju, a ak je i Citroen kasnije
odustao od nje. Meutim, razvoj tehnologije omoguio je uvoenje efikasnijih i pouzdanijih
sistema, pa danas imamo itav niz novih automobila koji osvetljavaju krivine. Kod nekih se
zakreu itavi farovi, drugi imaju reflektorske elemente koji se okreu, a kod treih se
jednostavno aktiviraju dodatna svetla, pokretna ili fiksirana, unutar glavnog fara ili van njega.

O svemu odluuje kompjuter, na osnovu raznih podataka kao to su brzina kretanja i ugao
zakrivljenosti prednjih tokova, a posebna panja je posveena tome da se ne zaslepljuju vozai
iz suprotne trake.

Dananji automobili vie klase imaju farove koji se mogu nazvati pravim tehnolokim udom -
oni svoj svetlosni snop prilagoavaju brzini kretanja, prisustvu drugih vozila (u istom ili
suprotnom smeru), vremenskim uslovima, itd. Tako, na primer, nema potrebe da voza sam bira
duga ili kratka svetla, ve e automobil sam da ih prilagoava prema uslovima na putu.

Primeri

Audi, na primer, ima pokretne Xenon plus module koji obezbeuju optimalno osvetljenje u svim
uslovima. Voza moe sam da izabere nekoliko modova ili sve moe da funkcionie automatski.

Video kamera prepoznaje vozila koja dolaze u susret ili se kreu u istoj traci, te u skladu sa
njihovom pozicijom i brzinom prilagoava svetlosni snop. Posebno je zanimljiva integracija sa
GPS sistemom (satelitska navigacija), to omoguava kompjuteru koji kontrolie farove da
reaguje pre nego to auto, na primer, ue u tunel, izae na autoput ili doe do krivine ili
raskrsnice. Takoe, ukoliko uete u Veliku Britaniju, farovi e se automatski prilagoditi
vonji po levoj strani.

Mercedes je takoe automatizovao prebacivanje izmeu kratkih i dugih svetala. Kamera koja se
nalazi iza vetrobrana snima situaciju, a kompjuter na osnovu snimka identifikuje druga vozila,
njihovu udaljenost, smer kretanja i drugo, te odluuje o sputanju ili podizanju svetlosnog snopa.
Podeavanja se vre svakih 40 milisekundi!

Dakle, ako se nalazite na brzom krivudavom planinskom putu, farovi e osvetljavati put
maksimalnim intezitetom, obuhvatajui krivine, ali onog trenutka kada naie vozilo iz suprotnog
smera, svetlosni snop e biti prilagoen tako da ne zaslepi drugog vozaa.

Na putu van grada, ukoliko nema nikoga ispred vas, bie aktivirana duga svetla; im se neko
pojavi, kompjuter e oboriti svetla u zavisnosti od udaljenosti drugog vozila i konstantno ih
podeavati. Kada se mimoiete, vratie ih u poziciju koja omoguava najbolju osvetljenost puta i
prostora oko puta. Konkretno, kod Mercedesa opcija automatskih dugih svetala funkcionie pri
brzinama preko 55 km/h, a moe i da se iskljui.

Slika govori vie od hiljadu rei, a snimak vie od...

Pogledajte ove video snimke, nakon kojih e vam biti mnogo jasnije sve prednosti adaptivnih
farova. Naravno, ne funkcioniu svi adaptivni farovi na isti nain.

UBACITI VIDEO SNIMAK U TEKST - https://www.youtube.com/watch?v=CBUYm5AghVI

A ovako to funkcionie kod Audija sa LED tehnologijom:

UBACITI VIDEO SNIMAK U TEKST - https://www.youtube.com/watch?v=jHBbEcHW8PI