Spiralna galaksija Andromeda (M31, NGC 224), udaljena preko dva mi-

liona svetlosnih godina, sa dve satelitske eliptike galaksije NGC 205 i

NGC221 (Mount Palomar Observatory)
Andromeda
Al manah naune fantastike (I)
I zdaj e
Beogradski
izdavako-grafiki zavod
OOUR novinska delatnost
Duga
Generalnu direktor BIGZ-a
Duan Popovi
V. d. direktora OOUR DUGA
Vojin Mladenovi
Glavni i odgovorni urednik
Gavrilo Vukovi
Redakcijski kolegij um
Galaksije Andromede
Tanasije Gavranovi
Esad J akupovi,
Duan Mijatovi,
Aleksandar Milinkovi,
J ova Regasek,
Gavrilo Vukovi
U pripremi ovog broja almanaha,
pored lanova redakcije,
uestvovali su
Dragoslav Andri,
Nenad Birovljev,
ika Bogdanovi,
elimir Koevi,
Zoran Zivkovi
Izbor ilustracija
Esad J akupovi
Likovna i grafika oprema
Dobrilo Nikoli
andromeda
almanah naune fantastike
sfi
specijalno
izdanje
asopisa
SfHfWSIJH
/"-'BIGZ VA
Vj''l 1831
Beogradski i zdavako-grafi ki zavod
Beograd, 1976.
Sadraj
Sadraj
VI
Uvod
I
Pokrenuti izdanje koje je gotovo bez presedana u domaoj publici
stici donosi veoma ozbiljnu obavezu pred sudom vremena. Ovo tim
pre ako se ima na umu da je oblast koju prvi put temeljito prezen
tiramo jugoslovenskim itaocima unekoliko podlona apriornim
sumnjama, pa samim time i pogrenim vrednovanjima. Na je za
datak, dakle, ne samo da ljubiteljima naune fantastike uinimo
dostupnim najvrsnija dela ove oblasti (premda je to osnovni cilj
Andromede), ve da istovremeno utremo put to sveobuhvatnijem
i celovitijem sagledavanju anra o kome je re. Na to nas, izmeu
ostalog, nagone odreena iskustva iz prolosti.
Veina poklonika naune fantastike verovatno se sea prvog i
jedinog periodinog pretee Andromede magazina Kosmoplov
ija je zlosrena sudbina nekoliko godina paralisala svaku ini
cijativu na planu pokretanja publikacije posveene naunoj fanta
stici. Bilo je vie uzroka neuspeha Kosmoplova, ali kako je vreme
pokazalo, jedan je ipak bio presudan. Magazin o kome je re ogra
niio se, naime, samo na objavljivanje dela naune fantastike, pre
putajui sve ostalo itaocu. Razume se, strasnim ljubiteljima ove
oblasti i to je bilo dovoljno; na alost, njih je bilo suvie malo.
J edan znatno vei broj potencijalnih italaca naune fantastike
ostao je neprivuen upravo zbog injenice to je za tako neto bilo
potrebno malo vie od pukog tampanja dela ovog anra, ma kako
ona sama po sebi bila valjana. Trebalo je, naime, pored samih dela
naune fantastike omoguiti itaocima uvid i u ostvarenja koja se
bave ispitivanjem naune fantastike, kako onih kritike tako i onih
teorijske prirode. Ova neophodnost proisticala je u prvom redu iz
osobene situacije sa kojom se suoila nauna fantastika u trenutku
kada j u je trebalo inaugurisati na jugoslovenskom italakom tr
itu: ona je morala da se uhvati u kotac sa jednom predrasudom,
odavno rasprenom u zemljama sa bogatom SF tradicijom pred
rasudom da je ovde u pitanju oblast koju od unda deli tek jedan
korak.
Na prvi pogled, kao da je bilo dosta povoda za ovakvo rigo-
rozno diskvalifikovanje. Pretena veina nauno-fantastikih dela
koja su ranije dospevala do naih italaca, preko dnevne tampe
ili nekih bulevarskih izdanja, odista nisu predstavljala velika ostva
renja, ni po umetnikoj, ni po imaginativnoj, a ni po naunoj
vrednosti. Bila su to uglavnom dela konfekcijskog tipa sa do zla
boga klietiranom radnjom i arhetipskim junacima, u kojima se
n&glasak poglavito stavljao na naivnu avanturu, to je uslovilo da
se u bibliotekama nauna fantastika obino nalazila na policama
sa dejom i omladinskom literaturom.
Uvod
Malo je ko tada primetio da su se primedbe upuene na raun
ovakve naune fantastike odnosile, zapravo, na izbor prireivaa
i izdavaa, a ne na oblast u celini. Neopoziva je injenica da je
oduvek bilo i da e po svoj prilici uvek biti und ostvarenja u na
unoj fantastici; tavie, broj ovih nierazrednih dela, koja sve tee
uspevaju da zadovolje i neobavezne popodnevne itaoce, uopte
nije mali. Prema jednoj slobodnoj proceni,postotak slabih ostvarenja
naune fantastike dostie oko osamdeset odsto ukupne godinje svet-
ske produkcije. Ali neka nas ovaj podatak ne zavara. Kada su jednom
prilikom na ovu injenicu skrenuli panju Dejmsu Bliu, izuzet
nom piscu i teoretiaru naune fantastike, on je uzvratio: Tano
je da osamdeset procenata naune fantastike predstavlja obian
und, ali navedite mi neku drugu oblast ovekovog duhovnog isku
stva u kojoj bi postotak slabih ostvarenja bio manji!
Govorei Bliovim jezikom, kada pominjemo naunu fantastiku
mi imamo na umu samo onih dvadeset (ili moda jo manje) odsto
dela, i jedino su ona vredna pomena. Da bi se, meutim, razabrale
prave vrednosti u moru osrednjih i slabih ostvarenja, nije bilo do
voljno osloniti se samo na intuiciju ili afinitet. Za ovu priliku,
kao izuzetna pomo i putokaz mogla su da poslue dela onih autora
koji se podrobno i nauno bave izuavanjem naune fantastike. Mada
je to prosenom itaocu uglavnom nepoznato, teorija i kritika ovog
anra veoma su razvijene, i upravo je ova injenica odigrala pre
sudnu ulogu da se nauna fantastika pojavi kao zaseban predmet
na nekim od najuglednijih svetskih univerziteta.
A tamo gde se ozbiljno i sa odgovarajuim predznanjem pristu
palo naunoj fantastici, i nivo obinog itaoca bio je znatno vii.
On je, naime, dobro znao koji su kriterijumi vrednosti ove oblasti,
ta se od nje sme oekivati, koje duhovne horizonte ona proiruje.
Takvom itaocu bilo je nemogue utrapiti bilo ta to bi se sme-
stilo u fiktivan okvir budunosti, koji bi posluio samo kao grub
alibi za najbizarniji zaplet avanturistikog anra. I ako nije morao
detaljnije da bude upuen u osnovne teorijske probleme naune
fantastike, on je ipak posedovao rafiniran ukus i zadovoljavao se
samo odista vrednim ostvarenjima.
Na alost, kod nas je sve do danas uinjeno veoma malo u cilju
stvaranja ovakvog itaoca. Nauna fantastika se stihijski tampala,
a praktino nije bilo nijednog rada koji bi se bavio njenim kriti
kim ili teorijskim izuavanjem. U takvoj situaciji odista je bilo
neosnovano i naivno optimistiki oekivati da ova oblast uhvati
dubljeg korena na naem italakom tritu. Ako ak prenebregne-
mo Kosmoplov, koji je tampan u formatu i tipu izdanja dotad
rezervisanom iskljuivo za nierazredne anrove, nekoliko drugih,
znatno reprezentativnijih primera potkrepljuju gledite da je os
novni uzrok dosadanjeg neuspeha naune fantastike kod nas ne
postojanje pripremljene i odgovarajui obrazovane italake pu
blike.
Zagrebaka izdavaka kua Epoha i beogradski Nolit po
krenuli su u prvoj polovini ezdesetih godina dve edicije posveene
Uvod .................... IX
naunoj fantastici, sa odista izvrsnim izborom dela, ali su one za
vrile po antikvarnicama i magacinima, odnosno na rafovima de-
ije literature. Znatno sveiji i paradoksalniji primer vezan je za
biblioteku Kentaur izdavake kue J ugoslavija. U ovoj izuzetno
luksuzno opremljenoj ediciji, koja je po dizajnu spadala u dotad
najuspenija ostvarenja na planu izdavake delatnosti kod nas,
objavljen je. izbor od osam romana od kojih je svaki, uz moda
jedan ili dva izuzetka, predstavljao istinska remek-dela naune fan
tastike. Meutim, ni Kentaur nije bolje proao od svojih pretea.
Ova injenica potpuno je dezorijentisala prireivae i izdavae. Na
prvi pogled, svi preduslovi za uspeh biblioteke bili su tu, pa ipak
je rezultat bio ispod oekivanja. Nikome nije palo na pamet da su
sve vreme razlozi slabog odziva trita traeni u posledicama a ne
u uzrocima. Setva je bila dobra, ali je tie bilo jo neobraeno i
nepripremljeno, tako da je etva unapred bila osuena na propast.
Nijedan izdava naune fantastike kod nas nije ranije uoio ne
ophodnost objavljivanja radova koji bi iz kritikog i teorijskog
ugla razmatrali naunu fantastiku, to je i dovelo do toga da bude
isputen veliki broj potencijalnih italaca kojima je uporedo sa
samim delima trebalo pruiti i tekstove koji bi ih obrazovali i de
taljnije uputili u sutinu naune fantastike.
No, prethodni neuspesi imali su i jednu dobru stranu. Poueni
vlastitim iskustvom, kao i iskustvom ostalih izdavaa, prireivai
Andromede sagledali su omake ranijih poduhvata, koje se vie
nisu smele ponoviti. Nakon dugotrajnih i svestranih priprema, naj
zad je sazreo trenutak da se odluimo na nov poduhvat koji ve u
koncepciji prevazilazi osnovne nepotpunosti naih prethodnika. U
vaim rukama nalazi se Andromeda, jedinstven almanah za naunu
fantastiku, iji je osnovni cilj da udari postojane temelje naunoj
fantastici u J ugoslaviji.
Kao to ete i sami videti, Andromeda se nipoto ne iscrpljuje
samim delima naune fantastike. U jednom njenom jakom bloku
poseban naglasak se stavlja upravo na radove kritike i teorijske
prirode, ija je osnovna funkcija da konano odagnaju i poslednje
tragove sumnji o izuzetnoj vrednosti naune fantastike na lestvici
duhovnih tekovina modernog vremena. Na ovaj nain, kako oeku
jemo, bie zadovoljeni i oni odani i bespogovorni poklonici naune
fantastike kojima bi bila dovoljna i minorna bulevarska izdanja,
ali i znatno mnogobrojniji neopredeljeni itaoci kojima je tre
balo pruiti ruku ohrabrenja i podrke u iskrenoj elji da proniknu
do pravih vrednosti i velikih obeanja ove oblasti. Verujemo da
e i jednima i drugima Andromeda ispuniti oekivanja.
II
Prezentirajui itaocima ovaj almanah, duni smo da iznesemo
i nekoliko napomena o njegovom nastanku, zadacima koji se pred
njega postavljaju, i o njegovoj drutvenoj misiji.
Anromeda je zamiljena kao polugodinje izdanje, to znai
da e se tokom 1976. (verovatno poetkom jeseni) pojaviti i drugi
broj. Meutim, to je samo plan za prvi mah, minimalni program,
ija je svrha, s jedne strane, da sondira trite, da testira zainte-
resovanost masovnog konzumenta za naunu fantastiku, a para
lelno s tim da proveri kvalifikovanost ljudi koji su preuzeli na
sebe realizovanje ovog poduhvata. Ukoliko i itaoci i redakcija
uspeno poloe taj ispit, Andromeda e ve poetkom sledee go
dine prerasti u redovnu mesenu publikaciju s tim to e tada
imati format revijalnih izdanja, a cena e joj biti nekoliko puta
nia od cene almanaha. Po naem uverenju, prelazak na jenome-
seno izlaenje bio bi jedini pravi nain da se nauna fantastika
prati sistematski i organizovano, da se odrava i podgreva klima
dobrog raspoloenja prema njoj, da se domaim stvaraocima prui
stalna tribina za oprobavanje njihovih mogunosti; ukratko, da na
una fantastika bude i kvantitetom i kvalitetom to prisutnija u
naem kulturnom podneblju. Razume se, pokretanje jednog redov
nog mesenog SF glasila ne bi imalo za posledicu gaenje alma
naha; on bi i dalje izlazio u obliku knjige, u frekvencijama koje
bi diktirali zahtevi italaca odnosno njihova kupovna mo, i do
nosio bi dela istaknutih pisaca irom sveta (romane, zbirke pria,
tekstove teorijskog i kritikog karaktera); jedna od njegovih pri
oritetnih namena bila bi da objavljuje priloge domaih SF pisaca
nagraene na konkursu Andromede u prvi mah samo za priu,
a kasnije i za roman, dramu, filmski scenario, likovna ostvare
nja itd.
to se tie kriterijuma kojih smo se drali prilikom izbora tek
stova, tu smo, priznajemo, imali izvesnih tekoa. Ne tekoa u
smislu da nam nije bilo jasno ta zapravo elimo, a pogotovo ne
tekoa u smislu da nismo imali na raspolaganju dovoljno auten
tinih priloga koji bi zasluili da budu uvreni u ovu zbirku.
Naa nedoumica bila je upravo suprotnog smera: trebalo se odlu
iti izmeu mnotva dobrih, boljih, i jo boljih tekstova za
jednu garnituru koja bi, u preseku i u globalu, reprezentovala na
unu fantastiku kao knjievni anr, predoila njene mnogobrojne
saznajne, estetske, etike i druge vrednosti i potencije, a uza sve
to bila atraktivna i kao tivo, kao uzbudljiva avantura, kao svoje
vrsna duhovna relaksacija. Mi smo se opredelili za izbor koji pred
vama stoji, i smatramo da je on dobar; ali umesto te selekcijc
mogli smo da prezentiramo i neku drugu, treu ili desetu, sa izgle
dima da postignemo manje-vie isti efekat. Ova relativnost krite
rijuma pri izboru priloga ne devalvira, razume se, njegovu objek
tivnu valjanost; ona samo dokazuje da su resursi SF-a koji nam
stoje na raspolaganju neiscrpni, i da emo u sledeim naim za
hvatima moi da postiemo jo bolje i ubedljivije kvalitete.
I zvesnih problema imali smo i u pogledu pravljenja izbora pre
ma nacionalnom kljuu. eleli smo da budu zastupljeni pisci iz to
veeg broja zemalja, ali 450 stranica nije bilo dovoljno da se ade-
XI
kvatno udovolji tom nastojanju. Za utehu neka nam ostane da e
zemlje koje su ovom prilikom izostavljene dobiti satisfakciju u
sledeim brojevima.
Segment koji sadri priloge naih domaih autora (etiri SF
prie i etiri teksta teorijsko-kritikog karaktera) nije osobito vo-
luminozan ali e, verujemo, biti specifino zanimljiv za itaoce al
manaha. Vremenom e taj domai teg na tasu Andromee posta
jati sve zamaniji to i jeste prava perspektiva i krajnja ambi
cija naeg poduhvata. Andromeda mora da bude jugoslovensko
glasilo za naunu fantastiku; ona mora da okupi oko sebe sve do
mae snage koje imaju afiniteta za taj literarni anr, ona mora da
pokae i nama i svetu da i na tom planu imamo sluha i stvarala
kog nerva. J er zbilja je alosno da mi, koji se u meunarodnim
duhovnim relacijama tako vidno istiemo i esto tako briljantno
prednjaimo, totalno isputamo iz svog vizira itavu jednu oblast
knjievnog stvaralatva.
Ova konstatacija neka bi ujedno bila shvaena kao poziv na sa-
radnju. Uestvujte u naem konkursu za SF priu, aljite nam po
sopstvenom izboru priloge koji se odnose na istoriju, teoriju i kri
tiku naune fantastike, dostavljajte nam vae primedbe i sugestije.
Samo tako, mobilizacijom svih snaga i kooperacijom na najiroj
bazi, Andromeda e moi da u potpunosti izvri svoju drutvenu
misiju.
Gavrilo Vukovi
sf film
sf film
1. Putovanje ka Mesecu ora Melijesa
(Georges Melies), 1902, Francuska
2. Metropolis Frica Langa
(Fritz Lang), 1926, Nemaka
3. Aelita J akova Protazanova
1924, SSSR
3
4. Lik stvari koje dolaze Vilijema
Menziza ( William Cameron Menzies),
1936, Engleska
5. Borba u svemiru Dozefa Njumena
(J oseph Newman), 1955, SAD
6. Sudar svet ova Rudolfa Mejta
(Rudolph Mate), 1951, SAD
7. Rat svetova Bajrona Haskina
(Byron Haskin), 1953, SAD
war i s peace
FREEDOM IS SLAVERY
' b ' N Q W ^ i V r " t h *
8. 1984. Majkla Andersona
(Michael Anderson), 1955, Velika Britanija
9. Osvajanje svemira Bajrona Haskina
(Byron Haskin), 1955, SAD
10. Stvorenje iz crne lagune Deka Arnolda
(J ack Arnold), 1954, SAD
11. Zabranjena planeta
Freda Meklioda Vilkoksa (Fred McLeod Wilcox), 1956, SAD
12. Tajna ostrva Bek-Kap Karela Zemana 1958, CSSR
13. Planeta smrti Kurta Metciga (Kurt Metzig), 1960, Poljska
14. Njujorki kolos Male Pauers i Eda Volfa
(Mala Powers, Ed Wolff), 1958, SAD
17
15. Vremeplov Dorda Pela
(George Pal), 1960, SAD
16. Planeta bura Pavela Kluanceva
1962, SSSR
17. Dagora I noira Honde
(Inoshiro Hpnda), 1964, J apan
18. Invazija astro-monstruma I noira Honde (Inoshiro Honda), 1966, J apan
19. Planeta majmuna Frenklina afnera (Franklin Schaffner), 1968, SAD
20. Barbarela Roera Vadima (Roger Vadim), 1967, Francuska
21. 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kubrika (Stanley Kubrick), 1968, SAD
20 21
Pol Anderson
Hodnici vremena
sf
Roman
POUL ANDERSON roen je 1926. godine u Pensilvaniji, SAD. Diplomirao je fiziku, matematiku i
filozofiju. Od 1947. godine, kada je debitovao kao pisac naune fantastike, objavio je preko 200
romana, novela i pria. Poznatija dela su mu Vremenska patrola", Mentalna barijera4*, Tri srca i
tri lava, i Hodnici vremena. Tri puta je dobio vodeu ameriku i svetsku nauno-fantastiku
nagradu Hugo Gemsback. ivi u Berkliju, Kalifomija. Anderson neguje stil kazivanja srodan
epskim naracijama i sagama i u svoja nauno-fantastina dela neretko utkiva velike svetske cikluse
mitova.
Preveo: ZORAN IVKOVI
Glava prva
Imate posetioca ree uvar i okrenu klju.
ta? Ko? zbunjeno upita Malkolm Lokrid ustajui sa kreveta.
Lekario je satima, pokuavajui da ita neki struni prirunik, ali
uglavnom je zurio u napnslinu na tavanici, dok su mu misli bile ispunje
ne gorinom. Ako nita drugo, panju su mu odvraali larma i smrad iz
drugih elija.
Ne znam odgovori uvar coknuvi jezikom. Prilino dobro
izgleda. U njegovom glasu osealo se vie potovanja nego obino.
Zainteresovan, Lokrid poe ka vratima. Gotovo instinktivno, uvar
ustuknu jedan korak. U trenutku kroz svest mu je proletela misao:
Oprezno! Ovaj momak je ubica. Dodue, Lokrid nije izgledao
odve opako. Bio je srednjeg rasta, kratko podiane, pepeljaste kose,
plavih oiju, a uzak, zatupast nos teko da je odavao njegovih dvadeset
est godina. Ali za razliku od vrnjaka, njegove grudi bile su razvijenije,
ramena ira, a udovi snaniji; imao je kretnje poput divlje make.
Ne boj se, sinko! podsmehnuo se.
uvara obli rumenilo. Gledaj svoja posla, hvalisave.
Do avola pomisli Lokrid. Zato ga uopte izazivam? Bio je
sasvim pristojan prema meni. Uostalom, da vidimo ko me to trai.
Njegovog besa je nestalo dok je koraao hodnikom. U beskrajnoj
jednolikosti tokom protekle dve nedelje svaki prekid bio je dobrodoao.
ak je i razgovor sa advokatom predstavljao izvestan dogaaj, iako bi
nakon toga proveo besanu no, razijuen njegovom krajnjom ravnodu
nou. Trenutno, bio je zaokupljen pitanjem koja bi to ena mogla da
bude. Njegova devojka je ve dolazila, ali bilo je neeg morbidnog u
njenom Kako si to mogao da uini? i on nije oekivao da je ponovo
vidi. Moda neka novinarka? Ne, lokalni listovi su ga ve sasvim iscedili.
Razmiljajui o tome, uao je u sobu za posete. Prozor otvoren ka
gradu, buka saobraaja, park preko ulice, nanovo ozelenelo drvee i pla
vetnilo neba puno brzih, malih oblaka, dah prolea Srednjeg zapada
sve je to uinilo da smrad iz elije izgleda dvostruko odvratniji. Nekoliko
uvara nadziralo je one koji su sedeli za dugim stolovima i meusobno
se doaptavali.
Ovamo ree Lokridov pratilac.
On se okrenu i ugleda je. Stajala je kraj obeleene stolice. Srce mu
je bre zakucalo. Za ime boga!
Bila je gotovo njegove visine; u jednostavnom, nenom i skupom
kostimu ostavljala je utisak plivakog ampiona ili boginje Dijane.
Glavu je drala visoko, a orna kosa joj je padala niz ramena, presijavajui
se u zalutalim zracima sunca. Lice nije bio sasvim siguran iz kog je
dela sveta poticalo: povijene obrve iznad dugih i iskoenih zelenih oiju,
iroke jagodice, prav nos sa pomalo sjajnim nozdrvama, kraljevska usta
i brada, uto-smea put. Za trenutak, premda slinost nije bila uoadlji-
Pol Anderson 4
va, prisetio se nekih slika sa drevnog Krita, boginje Labrds, a potom mu
ostade vremena da misli samo na ono to se nalazilo neposredno pred
njim. Pomalo uplaen, on joj prie.
Gospodin Lokrid? ree ona jednostavno.
To je pre liilo na konstataciju nego na pitanje. Lakridu nije polo
za rukom da odredi njen akcenat, budui da je imala savren izgovor.
Glas joj je bio zvonak i ne suvie visok.
Da... promrmljao je. Ovaj...
J a sam Storm Derovej. Da sednemo? Uinila je to kao da seda na
presto i otvorila tanu. Izvolite cigaretu.
Lokrid je primakao stolicu i susreo njen pogled na suprotnoj strani
ravne povrine koja ih je razdvajala. U komaru misli pitao se, izmeu
ostalog, u kakvoj je vezi njen lik sa tim anglosaksonskim imenom. Moda
je prezime njenih roditelja, koji su doli kao imigranti, bilo teko za
izgovor pa su ga zato pramenili. Ipak, ona nije pokazivala nikakav znak
poniznosti, kao to bi se u takvim okolnostima moglo oekivati.
Bojim se da nisam, ovaj, imao zadovoljstvo da vas ranije sretnem
promuca on... Saekao je trenutak, a zatim dodao, zurei u njenu
levu ruku: gospoice Derovej.
Naravno da niste ree ona, posmatrajui ga bezizraajno. On poe
da se vrpolji, ali se ubrzo primiri i nastavi da eka.
Devojka se osmehnula zatvorenim usnama. Videla sam neto o
vama u ikakim novinama to me je veoma zainteresovalo. Dola sam
da saznam vie o tome; ini mi se da ste vi rtva sticaja nesrenih
okolnosti.
Lokrid slegnu ramenima. Ne elim da vam priam srceparajue
prie, ali u pravu ste. Da li ste vi novinar?
Ne, nisam, elim jednostavno da vidim kako pravda pobeuje. Da
li vas to iznenauje? upitala je podrugljivo.
Razmiljao je za trenutak. Pa, pomalo. I ma ljudi slinih Eri Stenta
Gardneru, ali dama kao to ste vi ...
Moe na bolji nain da utroi svoje vrame nego da isteruje pravdu
osmehnu se ona. U stvari, i meni samoj je potrebna pomo. Moda
ste vi onaj koji moe da mi je prui.
Lokridu se zavrtelo u glavi: Zar ne moete da iznajmite nekoga,
gosp ... gospoice?
Izvesne osobine ne mogu se tek tako kupiti; one su jednostavno
uroene, a ja nemam naina da ih drugde pribavim. Njen glas se
ispunio toplinom: Recite mi neto o vaem sluaju.
Zato, pa itali ste u novinama?
Ali hou da mi vi sami to ispriate. Molim vas.
Boe moj, tu i nema mnogo ta da se pria. J edne noi, pre dve ne-
delje, vraao sam se kui iz biblioteke. Kraj je bio prilino pust, pa je
tu okolnost iskoristila gomila mangupa da se baci na mene. Pretpostav
ljam da su hteli da me isprebijaju zabave radi ili zbog ono malo novca
to sam imao kod sebe. Ali nisam im ni ja ostao duan. J edan od njih
tresnuo je o trotoar i razbio glavu, a ostali su se brzo razili. J a sam
odmah pozvao policiju. Poslednja stvar koje se seam jeste da sam
optuen za ubistvo drugog stepena.
Hodnici vremena
5
Zar niste objasnili da je delo poinjeno u samoodbrani?
Naravno da jesam, ali to mi nije mnogo pomoglo. Nije bilo svedoka.
Nisam mogao da identifikujem nijednu od tih bitangi, jer je bilo suvie
mrano. J ednostavno, morao sam da se branim, inae bi me pretukli.
J a, stari ratnik, bio sam primoran da se tuem sa utokljuncima! Pri
pomisli na to, Lokrid oseti neto gorko u ustima. Ma avola uto-
kljunci! Onaj koji je odapeo bio je vei i kosmatiji od mene. A, bo
gami, bilo ih je jo desetak. Sreom, nisam ni ja za bacanje.
Posmatrala ga je netremice. On se prisetio svog oca, davno na farmi
u brdima Kentakija, kako pokuava da dokui svojstva mladog bika
koga je upravo stekao.
Da li se kajete? upitala je ona posle nekoliko trenutaka.
Ne. Cak su mi i to uraunali. J a ne umem da glumim. Ali sigurno
nisam imao nameru nikoga da ubijem. Samo sam zamahnuo pesnicama,
a to je taj momak zaglavio, to je ista sluajnost, ao mi je zbog toga,
ali moja savest je ista. J a sam se samo branio i ne znam kako je dru
gaije trebalo da postupim. Bolje i to nego da sam zavrio u bolnici
ili da sam mrtav. Svi bi onda govorili: Kako je to uasno! Moramo da
sagradimo jo jedan centar za rekreaciju mladih.
Lokrid opusti ramena, zatim ugasi cigaretu i zagleda se u ruke.
Bio sam dovoljno lud da to izjavim novinarima nastavio je mrano.
Izgleda da ovde ne vole mnogo junjake. Moj advokat kae da lokalni
liberali prave od mene rasistu. Gluposti, teko da sam ikad video nekog
obojenog oveka tamo odakle sam doao; ne morate biti nikakav antro
polog da biste imali rasne predrasude; uostalom, ovi nitkovi bili su beli.
Ali izgleda da ta razlika nema nikakvog uticaja na oseanja ovdanjih
ljudi.
Bes ga je ponovo obuzeo. Izvinite gospoice ree. Nisam
eleo da jadikujem.
Ona se nae ka njemu, ali u istom trenutku zastade. Lokrid vide
da je to neobino i divno lice postalo gordo gotovo do arogantnosti.
Meutim, progovorila je bezmalo neno: I mate iroko srce. Priznajem
da sam se tome i nadala.
Trenutak potom ona ponovo postade bezlino poslovna. Kakvi su
vai izgledi na suenju?
Gotovo nikakvi. Sud mi je odredio advokata koji kae da treba da
izjavim da je posredi ubistvo iz nehata i da u se tako izvui sa blaom
kaznom. Ali ja se ne slaem s tim. To nije tano.
Pretpostavljam da nemate novca za dugotrajniji proces.
On pomisli kako je smeno da ena njenog kova govori kao profesor
za katedrom. Ne ree. ivim od stipendije. Moja majka se kune
da e zaloiti i kuu da bi me izbavila odavde; ona je udovica, a ni braa
mi nisu veliki bogatai. Ne volim to to inim. Naravno, vratiu joj dug
ako dobijem proces. Ali ako izgubim...
Mislim da ete ga dobiti ree ona samouvereno. J esam li u pravu
kada smatram da je Vilijem Elsvort iz ikaga jedan od najboljih advo
kata u zemlji?
ta? Zato... ovaj... teko da je ikada izgubio spor. Tako se bar
pria.
Pol Anderson 6
Sasvim zbunjen, Lokrid se zablenu u nju; oseao je kako poinje
da ga obuzima jeza.
Storm Derovej je lagano gladila rukom bradu: Dobar tim pri
vatnih detektiva mogao bi da pronae lanove te bande nastavila je
zamiljeno. Na sudu bi se utvrdilo gde su bili te noi, a precizna
unakrsna ispitivanja razotkrila bi njihove lai. Mogli bismo takoe da
pronaemo pogodnog svedoka za vas. Do sada ste se ponaali bespre-
korno.
Pa ... Lokrid stegnu zube, to je liilo na neku vrstu osmeha.
Sve je to u redu, ali bie potrebno i dosta sree!
J a imam sree ree ona sa istom samouverenou kao i ranije.
Naginjui se ka njemu, njene sjajne oi su prosto gutale svaku pojedi
nost. Priajte mi o sebi. Bie mi potrebni ti podaci. Gde ste stekli
borbenu vetinu koju ste pomenuli?
U mornarici. Bio sam stacioniran u Okinavi pa sam se tako zaintere-
sovao za karate, a poseivao sam i treninge dudoa nastavio je zbu
njeno da pria, gotovo i ne primetivi kako ona polako razotkriva sve
pojedinosti iz njegovog ivota: teko detinjstvo, ume, lov, ribolov;
nemir koji je okonao u sedamnaestoj prijavivi se u dobrovoljce; kultur
ni ok koji je doiveo pri susretu sa drugim zemljama, drugim ljudima,
sa svetom koji se pokazao irim ak i od onoga iz njegovih snova; ro
enje elje za znanjem. Prilino toga sam proitao za vreme slube.
Kasnije, po povratku u Sjedinjene Drave, stupio sam u koled; izdra
vao sam se sam. Odluio sam da se bavim antropologijom. Na ovdanjem
univerzitetu imaju odlian odsek. Kasnije u se uhvatiti u kotac sa
doktoratom. Mogao bi to da bude dobar ivot. Volim primitivne ljude.
Nemaju vremena da se petljaju s romantikom. Njihovi problemi su isti
kao i nai, ako ne i tei; pa ipak, oni imaju neto to smo mi izgubili.
Znai da ste dosta putovali?
Uglavnom kopnom; do J ukatana, na primer. Vratio sam se ovoga
leta. Samo, izgleda da mi je to bilo poslednje putovanje. Verovatno u
ovde uvek biti nepoeljan, ak i ako sve dobro ispadne. Uostalom, nije
vano, nai u ve neko drugo mesto.
Da, zbilja ete morati.
Storm Derovej pogleda unaokolo, oprezna poput risa. uvari, koji su
se dosaivali manje no obino, neprestano su je posmatrali, ali nisu
mogli da je uju kada bi tiho govorila.
Sluajte me dobro, Malkolme Lokridu, ree ona prekidajui tiinu.
Sa zadovoljstvom, pomisli on, dok mu kimom uzmilie marci.
Angaovau Elsvorta da vas brani. Sve trokove preuzimam na sebe.
Ako se ne budete slagali sa presudom, on e uloiti albu. Ali mislim
da to nee biti potrebno.
Lokridu poe za rukom da izusti samo jedno: Zato?
Devojka zabaci glavu, a duga kosa joj polete unazad. U magnovenju je
primetio siuno providno dugme u njenom levom uhu ... Za poboljanje
sluha? Pomisao da ona ima neku manu i da nije savrena bila mu je
ugodna. Zidovi izmeu njega i spoljnog sveta se sruie i on se nae
obasjan zracima prolenog sunca.
Hodnici vremena 7
Recimo da nije poteno da lav bude u kavezu nastavila je Storm.
Nije bilo nieg koketnog u tome. Rei su zvuale sasvim obino.
Sedela je potpuno mimo, a govor joj je i dalje bio staloen. Potre
ban mi je, naime, pomonik. Zadatak je opasan. Vi mi vie odgovarate
od izvesnih tipova koje bih mogla da iznajmim na ulici. to se novca
tie, u tome neete oskudevati.
Gospoice, promrmlja Lokrid. Ne elim nikakav novac.
Bie vam potreban za putovanja. Neposredno nakon suenja Elsvort
e vam dati koverat sa ekom i uputstvima. U meuvremenu, nikome ni
rei o meni. Ako vas pitaju ko finansira odbranu, recite da to ini neki
daleki, bogati roak iz inostranstva. J e li jasno?
Kasnije, pokuavajui da rastumai celu ovu fantastinu stvar, sasvim
ozbiljno se pitao nije li ona zapravo kriminalac; ali ubrzo je odbacio tu
pomisao. Tog trenutka, meutim, samo je primio nareenje i posluno
klimnuo glavom.
Ona ustade, a odmah zatim i on, premda pomalo nespretno. Ovde
se vie neu vraati ree Storm Derovej. Potom mu hitro stegnu
ruku. Sreemo se u Danskoj kada ponovo budete slobodni. Zbogom
i sreno.
Pratio ju je pogledom dok je odmicala, a potom se zagledao u svoju
ruku koju je ona dotakla trenutak ranije.
Glava druga
U njenom pismu je stajalo: 14. septembar, devet ujutro. Lokrid se
rano probudio. Nije mogao ponovo da zaspi i zato je izaao da proeta.
eleo je da se neizostavno oprosti od Kopenhagena. Ma kakav da je
posao Storm Derovej imala za njega, teko da je to moglo da bude
ovde jer zato bi mu onda bilo naloeno da kupi kamp-opremu za
dvoje, puku i revolver. Uostalom, on se i onako ve zaljubio u ovaj grad.
Mnotvo bicikala kretalo se ulicama u vreme kada se svet vraao sa
posla. Vozai nisu imali onaj iscrpljen izgled kakav imaju ameriki rad
nici: bili su to vedri, mladi ljudi u radnim odelima ili sa studentskim
kaketima, devojke sveih lica i bljetavo plave kose. Bilo je oigledno
da svi oni uivaju u ivotu.
Treperavi sjaj Tivoli ja imao je slino dejstvo kao ampanjac u krvi.
Uopte niste morali da odete u Be da biste osetili duh starog Pratera.
Bilo je sasvim dovoljno lagano sdi niz Langelinje, pustiti da vam blagi
morski vetar draka nozdrve, gledati brodove koji povezuju ovaj grad sa
najudaljenijim lukama sveta, zaustaviti se da biste se divili Maloj Mer-
majd i Gefjon Oksu, a zatim proi pored kraljevskog Amalienborga ostav
ljajui iza sebe kanal to vodi kroz Nihevn, gde su se vekovima stare
mornarske krme sanjivo priseale vesele minule noi. Na kraju vam je
jo ostalo da preete Kongens Nitorv gde biste zastali naas da s nogu
popijete pivo u nekom od otvorenih kafea, a zatim da produite ka re
nesansnim crkvama, dvorcima i venicama iji su visoki, bakrom opto
eni tornjevi ljupko parali nebo.
Odista imam razloga da budem zahvalan ovoj eni, pomisli Lokrid,
zato to me je ovamo poslala tri nedelje ranije.
Pitao se zato je to uinila. Njena uputstva bila su da nabavi geograf
ske karte i da se upozna sa danskom topografijom. Osim toga, morao
je mnoge sate da provede u staronordijskom delu Nacionalnog muzeja
da bi proitao nekoliko knjiga koje je trebalo da ga potpuno upute u
stvar. Uinio je to savesno. Iako je eleo da zna zato sve to radi, nije
postavljao suvina pitanja. Ovde je bilo bezbroj prilika za rekreaciju, a
ni zanimljiva prijateljstva nisu nedostajala. Danci su bili drueljubivi i
umeli su da se zabave, to je zakljuio nakon susreta sa dve mlade dame.
Moda se u tome i sastojala zamisao Storm Derovej: dovesti ga ovde
da se razonodi i da zaboravi sav onaj pakao koji je ostavio za sobom,
a takoe omoguiti mu da se provede, kako ne bi doao u iskuenje da
se suvie priblii njoj, kada budu poeli sa poslom.
Danas! Trgao se pri pomisli na to i ubrzao korak. Hotel koji mu
je bio rezervisan nalazio se odmah iza ugla. Pokuavajui da se oslobodi
pritiska koji ga je guio, popeo se uz stepenice do sobe ne koristei lift.
Istog trenutka zazvonio je telefon. On podie slualicu. Gospodine
Lokrid, zamoljeni ste da sa prtljagom kroz petnaest minuta saekate
Hodnici vremena
9
gospoicu Derovej pred ulazom obavestio ga je portir na izvanrednom
engleskom.
Osetio je za trenutak kako ga podilazi jeza. Ophodila se prema njemu
kao prema sluzi. J edan paket prebacio je preko ramena, a ostala dva
uzeo u ruke i poao da se odjavi...
Blistavi novi dofin zaustavio se kraj ograde. Za volanom je sedela
ona. Nije zaboravio njen lik iz prostog razloga to ga je bilo nemogue
zaboraviti. Pa ipak, kad se njena smea glava nagnula kroz prozor, oteo
mu se dubok uzdah i obe Dankinje su za tili as iezle iz njegove svesti.
Kako ste? upitao je.
Ona se osmehnu. Dobrodoli na slobodu, Malkolme Lokridu. Da
ponemo?
Paljivo je odloio opremu u prtljanik i pridruio joj se na prednjem
seditu. Bila je obuena neobavezno i sportski, pa ipak nije izgledala
manje kraljevski nego pre. Ula je u mete automobila sa vie umenosti
nego to je on ikada pokazao. Vi ne gubite vreme, zar ne? zviznuo
je zadivljeno.
Nemamo mnogo vremena objasnila je. Moramo pre noi da
budemo na drugom kraju zemlje.
Lokrid je odvojio svoj pogled od njenog profila. J a sam... spre
man za sve to elite.
Ona klimnu glavom. Razume se. Dobro sam vas procenila.
Ali, da li ete mi rei ...
Samo trenutak. Pretpostavljam da su vas oslobodili optube.
Tako je. Zaista ne znam kako da vam zahvalim.
Pa, pomoi ete mi, zar ne? ree ona nestrpljivo. Ali dozvolite
da prvo razmotrimo vau situaciju. elim da znam kakve obaveze imate.
Nikakve. Nisam imao pojma koliko e ovaj posao da traje, pa stoga
nisam ni traio drugi. Dok ga ne naem, iveu kod majke.
Oekuje li vas ona uskoro?
Ne. Prilino vremena proveo sam u Kentakiju kod mojih. U pismu
ste mi rekli da nita ne priam, pa sam stoga kazao da je moju odbranu
vodio neki bogata koji misli da se ja bavim stvarima u vezi sa naftom
i da eli da me imenuje za savetnika istraivakog programa koji bi
mogao da traje izvesno vreme. U redu?
Sjajno. Odmerila ga je od glave do pete. To znai da se nisam
prevarila u vaoj otroumnosti.
Ali, kuda smo se uputili i zato?
Ne mogu mnogo da vam kaem. Ukratko, treba da otkrijemo i pre
bacimo blago.
Lokrid zviznu i izvadi cigarete.
Mislite da je to neverovatno? Melodramski? Neto poput loeg roma
na? zakikotala se Storm Derovej. Zbilja, zato ljudi ovoga doba
misle da njihovi sopstveni, jadni ivoti moraju da budu mera cele va-
sione? Shvatate li da atomi od kojih ste sastavljeni predstavljaju oblake
iste energije. Sunce koje vas obasjava moglo bi u trenutku da uniti
ovu planetu, ali postoje i druga sunca koja bi to isto mogla da uine sa
njim. Vai preci lovili su mamute, prelazili okeane na splavovima, ginuli
na hiljadama bojnih bolja. Vaa civilizacija stoji na ivici zaborava. I u
Pol Anderson 10
samom vaem telu ovoga trenutka vodi se rat bez milosti izmeu vas
i'osvajaa koji ele da vas unite, a to su entropija i samo vreme. To je
vaa mera.
Pokazala je rukom ka ulici kojom su prolazili ljudi zaokupljeni svojim
svakodnevnim poslovima. Pre hiljadu godina bili su mudriji. Znali
su da e jednoga dana doi sumrak sveta i bogova i da je jedino to
vrei hrabro i spremno doekati taj trenutak.
Pa... Lokrid je oklevao. U redu. Moda ja ba nisam tip
Ragneroka.
Ona se nasmeja. Kola su zabrujala i pola jo bre. Nalazili su se
izvan starog dela grada, u rejonu viespratnica, kada je Storm Derovej
nastavila:
Biu kratka. Seate li se vremena kada su Afrikom vladali nemiri?
Pobune su bile uguene u krvi, ali borbe su dugo trajale. Glavni tab
sveafrikog oslobodilakog pokreta nalazio se ovde u Kopenhagenu.
Lokrid se namrti. Da, prouavao sam meunarodnu situaciju.
- Kruile su prie o sanduku punom blaga, koji su pobunjenici sakrili
pre no to su stvari postale beznadene. Pre izvesnog vremena najzad
smo pronali nekoga ko zna za to mesto.
Njegovi miii se zategoe. Mi?
Da, oslobodilaki pokret. Stoga nam je i potrebno to blago.
- Dakle, to je u pitanju.
Naravno, ne nadamo se da emo osloboditi itav jedan kontinent
preko noi, ali dugotrajnija borba zahteva mnogo novca. Na alost, nita
ne moemo da traimo od onih vlada koje su zadovoljne postojeim sta
njem. Zlato se nalazi u jednom tunelu na zapadnom J itlandu, koji su
prokopali Nemci za vreme okupacije Danske radi tajnih istraivakih
projekata. Antifaistiki pokret osvojio je tu bazu pred kraj rata. Naa
organizacija me je odredila da donesem blago, a vi mi u tome pomaete.
- Ali... al i ... zato ja? Vi imate svoje ljude.
Zar nikada niste uli o ubacivanju ljudi sa strane? J ednog Afrikanca
po svoj prilici bi neprestano nadgledali. Ameriki turisti, meutim, mogu
slobodno da se kreu; njihov prtljag se retko otvara na granici, posebno
ako putuju jevtino.
Zastala je za trenutak, a zatim nastavila.
- Zlato je raseeno na listove; moi emo lako da ga zaijemo u odeou
ili u postavu vree za spavanje. Motociklom emo doi do eneve i tamo
predati tovar odgovarajuoj osobi. Njene oi su ga izazivaki posmat-
rale. Pristajete li na igru?
Lokrid se ugrize za usnu. Stvar je bila suvie tajanstvena da bi se
mogla progutati u jednom komadu. Zar vam se ne ini da emo izgle
dati podozrivi zbog opreme koju nosimo?
Oruje je samo mera predostronosti za vreme dok primamo poiljku
zlata. Neemo ga poneti sa sobom kada se budemo vraali. Storm
Derovej zauta za trenutak. Ne rugam se vaoj inteligenciji nasta
nila je ljubazno. Ova stvar povlai za sobom izvesne zakonske kon-
sekvence. One bi mogle da budu prilino velike ako doe do borbe.
Potreban mi je ovek koji ume da rizikuje i koji je u stanju da se suoi
sa neprilikama. Mora da bude vrst, ali ne i kriminalac koji gleda samo
Hodnici vremena 11
svoje interese. Vi mi izgledate poteno. Ako sam se prevarila, molim
vas recite mi to odmah.
Pa, ovaj... Lokrid iznenada oseti potrebu da pokae izvestan
smisao za humor: Ako ste traili Demsa Bonda, onda ste sigurno
pogreili.
Ona ga upitno pogleda: Koga?
Nije vano odvrati on, jedva prikrivajui uenje. Ovaj... U
redu, govoriu otvoreno. Otkud ja znam da ste vi ono za ta se izdajete?
Moda je sve ovo samo obino krijumarenje, meunarodni kriminal ili
tako neto.
Ostavili su grad za sobom, a put je bio tako malo prometan da je ona
sve ee skretala pogled ka njemu. Ne mogu da vam kaem vie nego
to sam rekla uzvratila je. Drugi deo vaeg zadatka sastoji se u
tome da mi verujete.
U redu sloio se Lokrid, gledajui je gotovo zaljubljeno. I mate
jo jednog krijumara.
Storm je utke poloila svoju ruku preko njegove. Vozili su se u
tiini kroz zabaene predele dsela sa malim crvenim krovovima. arko
je eleo da razgovara sa njom, ali kraljica uvek prva zapoinje konverza
ciju. Ulazili su u Roskild kada se on konano odvaio: Bilo bi dobro
da mi date jo neke podatke, neke detalje, mislim...
Kasnije! odmahnula je glavom. Ovaj dan je previe lep.
Nije mogao tano da protumai njen izraz, ali usta su joj odavala
izvesnu nenost. U trenutku mu je postalo jasno da ovek u svom ivotu
mora da grabi sve ono lepo to moe, i dok moe. Prolazili su pored
katedrale sa tri velika tornja, i on zaele da kae neto lepe od
uobiajenog: Koliko crkava ima ovde, ali usne mu ostadoe nepo
mine.
Na stotine kraljeva lei zakopano tu ree ona. Pod trgom se
nalaze jo drevnije ruevine katedrale svetog Lorensa; pre nego to je
ona sagraena, tu se nalazio neznaboaki hram, iji su zabati bili iskle
sani u obliku zmajevih glava. Ovo je bila prestonica vikinke Danske.
Osetio je kako ga je za trenutak proela jeza. Ali to raspoloenje brzo
minu, poput oblaka kojeg odnosi vetar. Ona se nasmeja. Da li ste
znali da dananji Danci nazivaju meteore suzama svetog Lorensa? Oni
su odista ljudi bujne mate.
Izgleda da vas Danci veoma zanimaju. Da li ste zato zahtevali od mene
da prouim njihovu prolost?
Njen ton postao je odluniji. Potrebna nam je ubedljiva pria u
sluaju da nas opaze. Arheoloka radoznalost predstavlja dobar izgovor
da bi se tumaralo unaokolo po ovoj staroj zemlji. Ali, rekla sam vam
da sada ne elim da mislim o tim stvarima.
Izvinite.
Ponovo ga je dovela u nedoumicu ta iznenadna promena njenog raspo
loenja. J adni Malkolme, bonu ga ona. Pada li vam teko ovaj
nerad? Sve vreme, odavde do vajcarske, mi treba da izgledamo kao tu
risti koji kampuju, hrane se po jevtinim krmama, vrzmaju se sporednim
putevima i zalaze u zaboravljene zaseoke. Ponimo odmah sa tim.
To mi uopte nee biti teko ree on nestrpljivo.
Pol Anderson
12
Osim putovanja kopnom, da li ste jo negde ili?
Pomalo. Uglavnom sam stopirao, a dok sam bio u Okinavi lutao sam
zaleem kad bih dobio dozvolu. Tada sam bio i u Tokiju.
Bio je dovoljno iskusan da se divi vetini kojom ga je ona nagnala
da govori o sebi. Ali to mu nije smetalo da uiva u razgovoru. Ne da se
hvalio, ali ta draesna ena ga je sluala sa tako mnogo zainteresovanosti.
Prirodno, morao je da joj uzvraa ravnom merom.
Dofin je brujao du ostrva Rinsted, a zatim ostavio za sobom Sorije
Slagelze i Korsjer i produio ka Beltu, gde su uzeli feribot. Storm ga je
povela ka restoranu na palubi. Dozvolila mu je da pree na ti, to je
za njega bilo vie nego da je zagrlio. Ovo je pogodan trenutak za
ruak ree ona. Naroito od kada su pia osloboena takse u
meunarodnim vodama.
Nisam znao da i ovaj kanal potpada pod to.
Da, negde oko 1900. godine Velika Britanija, Francuska i Nemaka
imale su konferenciju na kojoj su se jedva sloile da i tesnaci kroz srce
Danske pripadaju meunarodnim vodama.
Seli su na barske stolice i naruili aperitiv. Ti zna uasno mnogo
stvari o ovoj zemlji. J esi li i sama Dankinja?
Ne, imam ameriki paso.
Onda poreklom? Ali, ipak, ne izgleda tako?
A kako ja to izgledam? upita ona izazovno.
Vie nego neobino. Neka udna meavina koja je ispala bolje od
svakog pojedinanog sastojka.
Kako to? J unjak, a ima tako visoko miljenje o melezima.
Hajde da prekinemo sa tim, Storm. Ne ulazim u to da li bi ti udala
svoju sestru za nekog obojenog. Moja bi odabrala pravog oveka za sebe,
bez obzira na rasu.
Ona podie vrat. Pa ipak, diskriminacija jo uvek postoji ree.
Ne u izvitoperenoj predstavi dvadesetog veka, to nipoto. Ve u ge
netskom smislu; postoji dobar i lo kod.
Hm... teoretski. Samo, kako da to znamo pre roenja?
Mogue je. Ve se radi na genetskom kodu. J ednog dana e biti ostvar-
ljivo sagledati ovekove sposobnosti pre no to se rodi.
Lokrid odmahnu glavom. Ne dopada mi se ta stvar. Voleo bih da
svi dolaze na svet slobodni.
ta to treba da znai? podrugljivo upita ona. Slobodni da ine
ta? Devedeset procenata ove vrste su po vlastitoj prirodi domae ivo
tinje. Samo preostalih deset zasluuju da se nazovu slobodnim. A vi
elite danas i od njih da napravite domae ivotinje. Ona pogleda kroz
prozor na vodu okupanu suncem, i sivo-bele galebove. Postoji takozva
no samoubistvo civilizacija. Krdo kobila moe da sauva samo pastuv
nikako ukopljeni konj.
Moglo bi da bude, ali rezultati koje je pokazalo nasledno plemstvo
nisu ba ohrabrujui.
Lokrid je zastao za trenutak, a zatim se osmehnuo i nastavio.
Nemoj pogreno da me shvati. Ne bih imao nita protiv da budem
dekadentni aristokrata, ali mi to nikako ne polazi za rukom.
Hodnici vrem;ena 13
Njen visoki ton rastoio se u smehu. Hvala. Bili smo u opasnosti
da postanemo ozbiljni. A evo, stiu i ostrige.
Za vreme ruka i kasnije na palubi avrljala je tako vedro da je on
jedva primetio kako je vesto skrenula razgovor sa sebe.
Proli su pored Niborga i Fijena, i videli kuu Hansa Kristijena
Andersena u Odenzeu. Odenze znai Odinovo jezero objasnila
je Storm Lokridu. Tu su mu prinosili rtve. Pola asa kasnije
proli su ispod velikog mosta i stigli do poluostrva J iti.
Tie se sve vie uspinjalo kako su se kretali ka severu; naselja su se
sasvim proredila i pred njima su se ukazala dugaka brda prekrivena
umom ili rascvetalim vresom, pod neobino visokim nebom koje je
gotovo izazivalo vrtoglavicu. S vremena na vreme Lokrid bi bacio poneki
letimian pogled na mnogobrojne dolmene natkriljene grubim stenama,
tako mone u obilju popodnevnog svetla.
Nadam se da se sea da vode poreklo jo iz kamenog doba ree
Storm. Njihova starost dostie vie od etiri hiljade godina. I ma ih
du cele obale Atlantika i po itavom Mediteranu. Bila je to mona
vera. Ona vre stee volan i zagleda se ispred sebe u vijugavu trasu
puta. Oni koji su doneli te obrede oboavali su troimenu boginju,
Devicu, Majku i Kraljicu Pakla, spram koje je Ona-od-Koje-su-Norni tek
nitavno boanstvo. Bio je to avolski posao, vezati Onu za Oca Gro
mova.
Gume su zakripale na asfaltu, a rasparani vazduh je zahujao kraj
otvorenih prozora. Senke su se ve izduile po izukrtanim brdima. J ato
vrana prhnu iz borove ume. Ona e opet doi ree Storm.
Lokrid je ve bio navikao na njene nagle promene raspoloenja,
tako da nije odvratio nita. Kad su se uputili ka Holstebrou, on baci
pogled na kartu i vide da im je preostalo jo malo puta, sem ako ona nije
nameravala da nastavi preko Severnog mora. Osetio je kako mu se neto
skuplja u grlu. Moda bi bilo dobro da mi sada ukratko kae...
pokua ponovo on.
Lice i glas bili su joj podjednako bezizraajni. Nema tu mnogo
ta da se kae. Ve sam te upoznala sa svime. Ne bi trebalo na ulazu u
tunel da oekujemo nikakve nevolje, to se samog tunela tie, moda ...
Neto estoko bijesnu napred. Ona ga epa za ruku tako snano,
da mu njeni nokti zadadoe bol. Budi spreman na iznenaenja. Nisam
ti govorila o svim detaljima, jer bi suvie napregao um pokuavajui
da shvati. Ako se naemo u opasnosti, ne oklevaj, ve odmah stupi u
akciju. Da li me razume?
Da. Mislim da shvatam. Znao je da je re o dobroj staroj karate-
-psihologiji. Pobednik je onaj ko prvi povue potez...
Krv u njegovim ilama se uzburka, a ruke mu postadoe hladne.
Nedaleko od Holstebroua Storm skrenu na kaldrmu. Prljavi drum
vijugao je na zapad izmeu polja na kojima su se s desne strane videla
naslagana iseena debla. Ona zakoi i istog trenutka sve se utia.
Glava trea
Lokrid postade nestrpljiv. Hoemo l i ...
Tie! odseno mahnu rukom Storm. Izvadila je iz kasete mali de
beli disk, na ijoj su povrini boje bile udno uskomeane, i poela da
ga okree u ruci, prouavajui are na njemu. Lice su joj sasvim zakla
njale crne vitice. Nekoliko trenutaka kasnije ona uzdahnu sa olakanjem
i promrmlja: U redu, moemo da nastavimo.
ta je to? upita Lokrid, posegavi za predmetom.
Storm odbi da mu ga da. I ndikator ree kratko. Hajdemo.
Rejon je sada bezbedan.
Lokrid se prisetio svoje odluke da se sloi sa svime to ona bude
zahtevala. To je takoe podrazumevalo da ne postavlja glupa pitanja.
Izaao je napolje i otvorio prtljanik. Storm je otkljuala svoj kofer.
Nadam se da se ovde nalazi celokupna oprema za kampovanje ree
ona. On klimnu glavom. Uzmi onda tvoj ranac, a ja u svoj. Ponesi
i revolvere.
Lokrid je posluao nareenje bez rei. Stavio je opremu na rame,
vebli u futrolu, a mauzer zadrao u ruci. Kada se okrenuo, video je
Storm kako ponovo zatvara svoj kofer. Oko pasa je imala neki pojas
slian redeniku, koji on nikada ranije nije video. Bio je to svetlucavi,
elastian metal naikan zatvorenim aurama. Obeen na desnoj strani
redenika, kao da je namagnetisan, nalazio se tanak predmet u obliku
cevi. Lokrid ga je zaueno pogledao. Hej! Kakav je to revolver?
Nije vano. Storm odloi obojeni disk. Budi spreman i na
udnije stvari od ove. Zakljuaj sada kola i krenimo.
Stupili su na skladite drva i poli unatrag, paralelno sa putem koji
su zaklanjali naslagani borovi. Zraci popodnevnog sunca padali su blago
zakoeni na tie koje je bilo prekriveno nenim borovim iglicama. Sad
mi je jasno! ree najednom Lokrid. Ne smemo da koristimo kola
da ne bismo privukli neiju panju.
Tiina! naredi Storm.
Nakon jedne milje, ponovo su izbili na drum i ona ga povede na drugu
stranu. Pokoeno penino polje bilo je uto i prekriveno strnjikom;
blago se uspinjalo ka brdima na kojima nije mogla da se vidi nijedna
kua. Pravo ispred njih nalazio se mali breuljak na ijem je vrhu bio
dolmen. Storm je vesto skliznula kroz ianu ogradu pre nego to je
Lokrid mogao da joj pomogne u tome, i potrala prema olmenu. Mada
njena oprema nije bila mnogo laka od njegove, jo uvek je disala bez
napora kada su doli do okruglog breuljka, dok se on ve zadihao.
Na samom podnoju se zaustavila, otkaila pojas i izvadila cev, koja
je neodreeno podseala na iroki fle sa pljosnatim soivima. Zatim
se sklonila sa sunca i pola oko breuljka obraslog travom i kupinama;
oznaka je pokazivala da je ovaj spomenik zatien zakonom. Lokrid se
osetio za trenutak tako neduno pod kristalno bistrim nebom, da mu
Hodnici vremena 15
se puls od tog uzbuenja osetno ubrzao. Upravio je pogled ka dolmenu,
kao da se pred njim nalazila sama venost. Dva siva, liajem obrasla
uspravna kamena nosila su svoj masivni krov jo od onog doba kada su
ga davno iezli ljudi postavili tu kao vlastitu grobnicu. Ali unutranja
prostorija, priseti se Lokrid, bila je zakopana pod gomilom zemlje; od
nje je sada verovatno ostala samo mala humka ...
Storm se zaustavi. Da, to je ovde. Bez ikakvog objanjenja po
ela je da se penje na uzvien je.
Hej! Stani! usprotivi se Lokrid. Vrzmamo se ovuda gotovo ceo
sat. Zato mi ve jednom ne kae...
Po prvi put je opazio neodlunost na njenom licu. J o nije vreme.
Pokuala je da zbunjenost prikrije osmehom. Kreni sada za mnom.
Bili su na pola puta kada se ona zaustavila. Ovde su vrena iskopava
nja 1927. objasnila je kratko. Samo je dolmen bio oien, poto
je to naunike jedino interesovalo. Nama e on posluiti kao ulaz.
Poela je da okree neto na kontrolnom delu cevi. Mi imamo poseban
nain da krijemo ulaze upozorila ga je. Neka te to ne udi.
Slabo svetio sinu iz soiva. Cev je zazujala i poela da osciluje u
njenoj ruci. Grane kupina zadrhtae, iako nije bilo ni daka vetra. Izne
nada, podie se deo tla.
Bio je to ep od busenja i zemlje, desetak stopa irok, a dvadeset
debeo. Ostao je da lebdi u vazduhu pred razrogaenim Lokridovim oi
ma. Trenutak potom on se panino baci u stranu sa krikom na usnama.
Tiina! ree odluno Storm. Ulazi unutra! Brzo!
Kao omamljen, Lokrid je skliznuo kroz otvor u humku. Kosi prolaz
vodio je nanie. On proguta pljuvaku. injenica da ga je posmatrala bila
je jedina stvar koja ga je gonila napred. Odmah za njim ula je i ona.
Okrenuvi se za trenutak, ponovo je podesila cev u ruci. Cilindar zemlje
spustio se na staro mesto. Zauo se um pritiska dok se ep vraao u
prvobitni poloaj sa matematikom preciznou. Istovremeno, Lokrid
je zbunjeno primetio kako se odasvud pojavljuje svetio.
Cilindar je jednostavno bio plafon cevastog tunela, tek neto ireg
od obinih vrata, koji se zaobljeno uzdizao pred njim. Kanal je bio odozgo
obloen vrstim, glatkim materijalom sa koga se slivala svetlost hladnog,
belog zraenja; ona nije stvarala senke tako da je bilo veoma teko pro-
ceniti razdaljine. Vazduh je bio sve i pokretan, iako se nisu videli ni
kakvi ventilatori.
Pogledi im se susretoe i Lokrid oseti kako mu neto zastade u
grlu. Ona odloi cev. Grubosti iz njenog glasa sada je sasvim nestalo.
Izvinjavajui se zadovoljno, poloila je svoju ruku na njegovu i nasmei-
la se: J adni Malkolme, promrmljala je podrugljivo doivee jo
vea iznenaenja.
Za ime boga! ree Lokrid slabim glasom. Nadam se da neu.
Ali njena blizina i dodir ruke bili su i ovoga puta dovoljni da povrati
prisustvo duha.
Kako se, do avola, to dogodilo? upita on. Odjek njegovog glasa
uplje je odzvanjao tunelom.
Pol Anderson 16
! Ne tako glasno. Storm baci pogled na obojeni disk. Tre
nutno ovde nema nikoga, ali oni bi mogli da dou odozdo poto se zvuk
avolski dobro prenosi u ovim tunelima.
Saekala je trenutak, ali poto je Lokrid i dalje tupo zurio u nju,
ona nastavi: Objasniu ti princip ako je to ono to e da te umiri,
ep zemlje to je lebdeo dralo je u vazduhu energetsko kolo koje proiz
vodi mrea instalirana u ovim zidovima. Sama mrea anulira sve efekte
koji se mogu registrovati detektorima za metal, dubinskim sondama ili
nekim drugim instrumentom.
Mrea takoe obnavlja i provodi vazduh kroz molekularne pore. Cev
koju sam upotrebila da podignem cilindar samo je kontrolni ureaj;
stvarna snaga takoe dolazi iz mree.
Ali... Lokrid odmahnu glavom. Pa to je ludo... Nemogue.
Valjda se toliko razumem u fiziku. Mislim ... dobro, moda teoretski...
ali nijedna takva sprava ne postoji u praksi.
Rekla sam ti da je ovo tajni istraivaki projekat odgovori Storm.
Postigli smo veoma mnogo. Ona napui usne i priblii mu se. Ti
se ne plai, zar ne, Malkolme?
On slee ramenima. Nimalo. Krenimo!
To mi se svia ree ona, blago naglasivi reenicu. Zatim se okre
nula i pola nanie.
Ovo je jo uvek ulaz ree Storm posle nekoliko trenutaka. Pravi
hodnik je vie od hiljadu stopa ispod nas.
Sputali su se niz spiralni tunel u dubinu zemlje. Lokrid najednom
primeti kako je njegovo zaprepaenje na voleban nain iezlo. Nije
vie bio nervozan kao pre. Mora da je Storm to uinila. Boe moj, po
mislio je u sebi, kakva pustolovina!
Tunel se irio u dugaku prostoriju u kojoj su se oblici razaznavali
tek na udaljenom zidu. Tamo se nalazila iroka kutija ili ormari od istog
bljetavog metala kao i Stormin pojas. Pored nje zjapio je otvor irok
desetak stopa i visok dvadeset. Da li je prekriven zastorom? Ne; kada se
pribliio, Lokrid je opazio da je veo sasvim imat eri jalan. Titravo zrae
nje ispunjavalo je otvor, presijavajui se neno u svim duginim bojama
od kojih je on mogao da razabere tek po neku. Bilo je to fluidno svetlu-
canje u prostoru, pokriva od ivog svetla. Kada bi ono proizvelo i naj-
slabaniji treptaj, oblinji vazduh bi se odmah ispunio elektricitetom.
Storm je za trenutak zastala. Lokrid je video kako joj se kroz odeu
nadimaju grudi. On odlui da izvadi revolver.
Hodnik je s one strane ree ona pomalo muklo. A sada sluaj
paljivo. Ranije sam ti samo nagovestila da emo morati da se borimo,
ali neprijatelj se nalazi svuda. Nije iskljueno da je saznao gde smo.
Moda su njegove uhode ovoga trenutka s druge strane vrata. J esi li
spreman da puca na moju komandu?
On potvrdno klimnu glavom.
U redu. Poi za mnom!
Ne, ekaj, ja u da idem ...
Rekla sam da poe iza mene. Ne oklevajui, Storm ue kroz zastor.
Lokrid je posluno krenuo za njom. Prekoraivi prag, iznenada je
osetio kratkotrajan, ali jak udar, od kojeg se zateturao. Trenutak kasnije
Hodnici vremena
17
uspeo je da se pribere, a zatim poe da se radoznalo osvre unaokolo. U
pognutom poloaju Storm je neprestano motrila na sve strane. Proao
je itav minut u bezglasnom iekivanju, a onda ona baci pogled na
svoj instrument. Poto ju je to umirilo, lagano je vratila pitolj u futro
lu. Nema nikoga ree sa olakanjem u glasu. Za sada smo
bezbedni.
Lokrid duboko uzdahnu, pokuavajui da dokui gde se nalaze.
Hodnik je bio ogroman. Imao je polucilindrian oblik i istu svetlu-
cavu povrinu kao i predvorje. Prenik mu je prelazio sto stopa. Prav
poput strele, pruao se miljama u oba pravca, tako da mu je bilo nemo
gue sagledati kraj. Brujanje i pucketanja svetlosti bili su ovde jo
intenzivniji; proimali su celo Lokridovo bie, kao da se nalazi u nekoj
ogromnoj drobilici.
Pogledao je unazad ka vratima kroz koja je upravo uao i najednom
oseti kako ga podilaze marci: Nemogue ...
Sa ove strane, premda ne mnogo vii, ulaz je bio irok gotovo dve
stotine stopa. Nizovi paralelnih crnih linija, meusobno razmaknutih
nekoliko ina, pruali su se iz vrata, na izvesnoj udaljenosti od poda hod
nika. Pri vrhu svake od njih bilo je zapisano nekoliko znakova na nekoj
njemu nepoznatoj azbuci. Ali otprilike na svakih deset stopa bili su
ugravirani brojevi iji se sled progresivno poveavao. Lokrid je proitao
4950, 4951, 4952 ... Kad se ponovo okrenuo, primetio je da je samo pred
nji zastor ostao nepromenjen.
Nemamo vremena za gubljenje povue ga Storm za rukav.
Objasniu ti kasnije. Penji se.
Pokazala mu je rukom na platformu iji je prednji kraj bio zaobljen,
slino velikom metalnom toboganu niskog nagiba; udno vozilo lebdelo je
dve stope iznad poda, a nekoliko klupa bez naslona bilo je postavljeno na
njegovom gornjem delu. Pri vrhu se nalazila tabla na kojoj su se crvene,
ute, plave i zelene svetiljke naizmenino palile i gasile.
Hajde! Pouri! energino ponovi Storm.
Popeli su se zajedno. Ona je sela napred, odloila revolver u krilo i
pruila ruku ka svetiljkama. Vozilo se zanjihalo i poelo da klizi niz
hodnik. Kretali su se u potpunoj tiini; njemu se inilo da brzina nije
vea od trideset milja na as. Pa ipak, sasvim su bili zatieni od stru
janja vazduha...
Sto mu gromova, ta je ovo? promrmlja on.
J esi li ikad uo za overkraft? upita Storm odsutno. Njen pogled
je neprestano prelazio sa obojenog diska, koji je drala u ruci, na prazni
nu to je zjapila ispred.
Lokrid se namrti. Da. uo sam. I znam da nije nimalo slian
ovome.
Uperio je prst ka instrumentu koji se nalazio u njenoj ruci: ta
to dri?
Ona uzdahnu. I ndikator ivota. Mi se vozimo na gravitacionim san-
kama. Budi sada miran i motri pozadi.
Lokridu se inilo da e svakog trenutka da poleti sa sedita, ali je
ipak prisilio sebe da ostane nepokretan. Odloio je puku na klupu dok
Pol Anderson 18
mu se hladan i lepljiv znoj slivao niz rebra; oseao je kako mu ula
postaju neprirodno razdraljiva.
Skliznuli su pored jo jednog ulaza, zatim jo jednog, i jo jednog ...
Kapije su promicale u promenljivim razmacima, na svakih pola milje
otprilike, koliko je Lokrid mogao da proceni pri prodornom, hladnom
osvetljenju. Na um mu padoe lude misli. Nikakvi Nemci nisu mogli da
sagrade ovako neto, nikakav sveafriki oslobodilaki pokret nije koristio
ovaj udesni lavirint. Samo su bia sa neke druge planete, sa neke druge
zvezde, negde iz beskrajnih prostranstava kosmosa ...
Iznenada, tri prilike se pojavie na vratima kraj kojih su saonice
upravo prole. U istom trenutku kada je Lokrid viknuo, indikator u
Storminoj ruci postao je rumeno crven. Ona se munjevito okrenu
i pogleda pozadi. Zubi joj se zarie u donju usnu. Pa dobro, boriemo
se ree odluno i istog trenutka otvori vatru.
Zaslepljujui mlaz suknu iz njenog pitolja. J edan od trojice se zate-
tura i pade. Prljav i gust dim poeo je da kulja iz rupe na njegovim
grudima. J o pre no to je nepoznati pao na tie, ostala dvojica ve su
drala revolvere u rukama. Drugi Stormin hitac fijuknuo je iznad njih
i rasprsnuo se u bljetav i raznobojan vodoskok; izgledalo je da su
zapljusnuti zidovi hodnika za trenutak oiveli. Vazduh zapucketa. Lo
krid je osetio kako mu ozon drai nozdrve.
Ona ponovo pritisnu obara i hitac jo jednom bijesnu. U istom
trenutku mlaz prozirne i pucketave svetlosti zapljusnu sa svih strana
Storm i Lokrida. Energetski tit uzviknu ona. Moramo zajedno
da gaamo isto mesto, inae nikada neemo probiti zatitno polje.
Pali!
Lokrid nije imao vremena da se uplai. Prineo je puku ramenu i
brzo nanianio. Njegova meta bio je prilino visok ovek, ali, zbog
udaljenosti, na njemu je uspevao da razazna samo tesno pripijenu crnu
bluzu i zlatasti tit slian onom koji su imali rimski legionari. Bio je to
cilj bez vrstih oblika. U kratkom intervalu, pre nego to je povukao
oroz, Lokridu minue kroz seanje ume Kentakija, njihov zeleni mir
i igra veverica na granama visokog drvea ... Opalio je munjevito. Hitac
se prolomi poput pucnja groma. ovek je pao kao pokoen, ali se odmah
podigao. Trenutak kasnije, oba oveka bacie se na gravitacione sanke
koje su se nalazile uz svaka vrata.
Energetsko polje usporava i materijalne predmete ree Storm
nervozno. Tvoj hitac je imao suvie malu brzinu pri ovoj udaljenosti.
Druge saonice ve su prilino odmakle. Dve crne prilike pognule su
se nisko ispod zaklona. Lokrid je mogao da vidi samo vrhove njihovih
lemova. Pratiemo ih ree on odluno. Ne mogu da idu bre,
zar ne?
Ne, ali mogu da vide gde emo da izaemo, da se vrate i da to kau
Brenu odgovori Storm. Loe emo se provesti ako me prepoznaju.
Njene oi su plamtele, nos se sjajio, grudi se nadimale i sputale; pa
ipak, jo uvek je govorila znatno staloenije nego mnogi ljudi koje je on
viao u slinim situacijama. Moraemo da preemo u kontranapad.
Daj mi tvoj pitolj. Kada ustanem da bih privukla njihovu vatru ne,
budi miran, zaboga, biu zatiena ti pucaj.
Hodnici vremena 19
Poveala je brzinu i saonice jurnue niz hodnik. U Lokridovoj svesti
cela ova avantura lagano je prerastala u uskovitlan komar. J esu li to
pravi ljudi na koje on mora da puca? Pa ipak, pri pomisli da su oni
pokuali da ubiju Storm i njega osetio je kako mu je savest primirena.
Spustio se na kolena uz pregradu sa strane i prislonio kundak uz rame.
Borba naglo otpoe. Storm je munjevito skoila na noge, sa energet
skim revolverom u levoj ruci i veblijem, koji je besomuno grmeo, u
desnoj. Desetak metara ispred, druge saonice najednom promenie pra
vac. Dva plamena hica ih pogodie bacajui na sve strane varnice i talase
raznobojnog zraenja. Ali u istom trenutku fijuknu i tane iz beumnog
kratkocevnog oruja jednog od dvojice nepoznatih.
Lokrid se naglo uspravi. Krajikom oka opazio je Storm kako
uspravno stoji u gejziru crvenog, plavog i utog plamena. Od grmljavine
energije, pucnjave i gromkog smeha, njena kosa je bila sasvim zabaena
unazad. On baci pogled ka protivnicima i ugleda bleda i uska lica. Tre
nutak kasnije razlegoe se pucnji u oba pravca.
Opasno se zanosei, prve saonice brzo nestadoe niz hodnik.
Dugi odjek se utiao. U vazduhu se vie nije oseala napetost. Ostao
je samo stravino dubok zvuk nepoznatih sila, njihovi udni mirisi i
svetlucanja sa zastora.
Storm je gledala neko vreme za ispruenim telima koja su se udalja
vala niz hodnik. Zatim je podigla indikator ivota sa klupe i klimnula
glavom. Pogodio si ih ree apatom. Kakav fantastian hitac!
Bacila je nehajno instrument na pod saonica, zagrlila Lokrida i
estoko ga poljubila.
Pre no to je uopte mogao da se snae, ona ga pusti i okrete vozilo.
J o je bila rumena, ali govorila je sasvim pribrano. Traili bismo
vreme i municiju da ih dezintegriemo. Renderi e i onako odlino znati
da su ovu trojicu sredili Vordeni. Pa ipak, moramo to pre da se izgu
bimo odavde jer neko moe da naie.
Lokrid se zbunjeno srui na klupu pokuavajui da shvati ono to
se upravo odigralo.
Ostao je tako zamiljen sve dok Storm nije zaustavila saonice i nare
dila mu da sie. Zatim se nagnula nad kontrolnu tablu i ponovo ih
stavila u pokret. Saonice krenue. Na njihovo staro mesto objasni
la je kratko. Kada bi Bren saznao da su ubice njegovih ljudi dole
iz 1974. godine i naao jedno suvino vozilo ovde, sve bi mu bilo jasno.
Hajdemo brzo napolje!
Pribliili su se vratima. Storm je izabrala liniju iz prve grupe, na
kojoj je pisalo 1175. Moramo biti oprezni ree ona. Moe da se
dogodi da se razdvojimo. Idi tano po ovoj oznaci. Ona ga vrsto stee
za ruku. Bio je jo uvek suvie pometen da bi prihvatio taj dodir onako
kako je to ranije inio.
Proli su kroz zastor u obrnutom pravcu. Pustila ga je da ide slo
bodno, i on vide da se nalaze u prostoriji slinoj onoj iz koje su ranije
izali. Storm otvori ormari, poe da pretrauje po njemu, a onda zado
voljno klimnu glavom. Izvukla je dve rolne zamotane u plavi materijal
od grube nepoeljane vime, pruila mu ih i zatvorila ormari. Zatim
ga je ponovo uhvatila za ruku i povela kroz spiralni cilindar.
Pol Anderson
20
Pomerivi neke prekidae na kontrolnoj cevi, opet je podigla masivan
ep zemlje, a zatim ga be um no spustila za njima. Kamuflaa je bila
savrena.
Pa ipak, Lokrid nita od svega toga nije primetio; unaokolo je sada
bilo daleko zanimljivijih stvari.
Sunce se jo uvek nalazilo iznad horizonta kada su uli u tunel, a
unutra se nisu zadrali vie od pola asa. Ali sada je napolju bila no, a
Mesec se nalazio visoko na nebu. Na njegovoj bledoj svetlosti Lokrid
je najpre primetio kako humka pokriva dolmen sve do gornjeg kamena;
ak se ni gruba drvena vrata nisu razaznavala. Svuda oko njega travu
je povijao prohladni i vlani povetarac. Dolina nije bila preorana; bre
uljak je okruavalo mlado drvee, grmlje i divlje rastinje. Na jugu su
se podizala brda koja mu se uinie veoma poznatim. Bila su pokrivena
umom avetinjski starih stabala, koja su liila na velike hrastove to ih
je video samo u nacionalnim parkovima Amerike. Na meseini, vrhovi
kronji izgledali su zastraujue, dok su senke bile neobino krute.
Negde se zau sova. U blizini poe da zavija vuk.
Lokrid ponovo podie pogled prema sazveima i najednom shvati
da to nije septembar. Ovo nebo pripadalo je kraju maj a...
Glava etvrta
Naravno da sam te slagala ree Storm.
Plamen se visoko dizao, vamice su skakale na sve strane, svetio se
lagano gubilo u dimu i ocrtavalo otre konture njenog lica koje je sada
veoma liilo na likove sa Rembrantovih slika. No je unaokolo postajala
sve gua. Lokrid zadrhta i nadnese ruke nad plamen.
Ne bi nikada poverovao da se i sam nisi uverio nastavi Storm.
Osim toga, izgubila bih mnogo vremena u objanjavanju, i previe bih
se zadrala u dvadesetom veku. Svakim satom udvostruava se opasnost
u kojoj se nalazim. Da je Bren dobro uvao ovu dansku kapiju... On
mora da veruje da sam mrtva. U mojoj grupi bilo je jo nekoliko ena
koje je Bren tako unakazio da niko ivi vie nije mogao da ih prepozna.
Na svu sreu, mene jo nije uhvatio.
Zaprepaen ovim saznanjem, Lokrid je samo izustio: Ti si, dakle,
iz budunosti?
Ona se nasmei. Sad si i ti takoe.
Iz moje budunosti, mislim. Kada?
Oko dve hiljade godina posle tvog doba. Osmeh je nestao sa njenog
lica; uzdahnula je duboko i pogledala u pomrinu koja se nalazila iza
Lokrida. Poto sam bila u tolikim dobima i prisustvovala naj razlii
ti j im dogaajima, ponekad se pitam da li ita od mene pripada godini
u kojoj sam roena.
Mi smo, dakle, na istom mestu na kome smo i uli u hodnik, ali u
prolosti. Koliko daleko?
Prema tvom raunanju vremena, ovo je pozno prolee 1827. godine
pre nove ere. Proverila sam taan datum na kalendarskom asovniku u
predvorju. Izlazak ne moe da bude precizan, jer se vremenski ekviva-
lenat irine ljudskog tela prostire nekoliko meseci. Zato smo morali da
se drimo za ruke; inae bismo bili razdvojeni nedeljama dodade ona
brzo. Ako se tako neto ipak jednom dogodi, odmah se vrati u hodnik
i ekaj me. Trajanje i tamo postoji, ali na razliitom nivou, tako da
imamo mogunosti da se susretnemo.
Blizu etiri hiljade godina, pomisli sa jezom Lokrid. Na ovaj dan
faraon se popeo na egipatski presto, kritski kralj planirao je trgovinu sa
Vavilonom, Mohendo-Daro se ponosno uzdizao u dolini Inda, drvo
generala Granta bilo je jo mladica. Sredozemlje je ve poznavalo bron-
zu, ali je sevema Evropa jo bila u Neolitu; ovaj dolmen su tek pre ne
koliko generacija podigli ljudi koje je nain obraivanja zemlje pa
ljenjem i krenjem iscrpljivano je tie prinuavao da neprestano budu
u pokretu. Osamnaest vekova pre Hrista, stoleima pre Abrahama, na
lazio se u Danskoj u kojoj jo nije bilo Danaca. Od svih tih udesa
sledila mu se krv u ilama. Ali ubrzo se prenuo i zapitao:
ta je, u stvari, taj hodnik? Kako funkcionie?
2 Andromeda
Pol Anderson 22
Princip ne bi shvatio. Recimo da je to mona cev koja se elom svo
jom duinom okree oko vremenske ose. U njenoj unutranjosti entropija
se jo vie poveava. I tu takoe protie vreme; ali za onoga ko se nalazi
unutra, kosmiko vreme spoljno vreme stoji. Odabiranjem odgo
varajueg ulaza, moemo da stupimo u doba koje elimo. Grubo rauna
jui, faktor odnosa prema vaim merama bio bi trideset pet dana za
stopu. Na svakih nekoliko vekova nalazi se ulaz irok dvadeset pet go
dina. I ntervali ne mogu biti manji od dve stotine godina, poto bi u
protivnom otkazalo oslabljeno cevno polje.
I de li to sve tako do tvog doba?
Ne. Duina ovog hodnika prostire se od 4000. godine pre nove ere, do
2000. nove ere; nemogue je proiriti ga u bilo kom pravcu. Postoje jo
mnogi drugi hodnici razliitih duina kroz kosmiko doba ove planete.
Vrata su nainjena da bi se obuhvatilo celokupno vreme, tako da idui od
jednog prolaza do drugog putnik moe pronai godinu koju eli. Na pri
mer, da bismo ili dalje u prolost od 4000. godine pre nove ere, morali
bismo da koristimo hodnike u Engleskoj i Kini, iji su ulazi zatvoreni za
ovu godinu. A da bismo otili u budunost, van granica ovog hodnika,
morali bismo da potraimo opet neka druga mesta.
Kada su ti hodnici... stvoreni?
Stolee ili dva pre nego to sam se ja rodila. Rat izmeu Vordena i
Rendera bio se ve toliko rasplamsao da je prvobitna svrha naunog
istraivanja bila potpuno zaboravljena.
Vuci se oglasie u noi. Neko krupno telo projurilo je kroz grmlje,
a za njim se prolomilo divlje zavijanje. Shvata ree Storm
mi ne moemo da vodimo totalni rat. To bi nas kotalo Zemlje, kao to
nas je kotalo Marsa; prsten radioaktivnih estica ve krui oko Sunca.
Ponekad se pitam nee li konano nai inenjeri jednoga dana otii ezde
set miliona godina u prolost i sagraditi veliku svemirsku flotu za bitku
koja e zbrisati dinosauruse i ostaviti vene oiljke na Mesecu...
Ti, dakle, ne poznaje svoju sopstvenu budunost? upita Lokrid,
oseajui kako ga podilaze marci.
Storm odreno mahnu glavom. Ne. Kada se aktivator ukljui da
pravi novi hodnik, cevi se ire u oba pravca podjednako. Pokuavali smo
da prodremo u budunost iza naeg doba, ali uvek bi se tu nali uvari
koji bi nas vraali natrag. Raspolau nekim orujem koje je apsolutno
nepoznato. Nakon toga, nismo se vie usuivali. Bilo je vie nego strano.
Razotkrivanje tajne nad tajnama se okonalo. Lokrid je preao na
praktine stvari.
U redu ree. Izgleda da sam stupio kao dobrovoljac u rat, i to
na tvojoj strani. Hoe li da mi kae zato smo pucali? Ko su tvoji
neprijatelji? Zastao je za trenutak, a onda dodao. Ko si ti?
Dopusti mi da upotrebljavam ime koje sam izabrala u tvom veku.
Verujem da mi ono donosi sreu. Za trenutak je premiljala.
Mislim da ne bi mogao potpuno da shvati moje doba. Suvie mnogo
istorije lei izmeu nas. Da li bi ovek iz tvoje prolosti uopte mogao
da pojmi osnovnu razliku koja deli I stok od Zapada u dvadesetom veku?
Mislim da ne bi priznao je Lokrid. Izgleda da ak i malo mojih
savremenika to razume.
Hodnici vremena 23
to se toga tie, naa doba su jednaka ree Storm. Zbilja, posto
jalo je samo jedno doba tokom itave istorije oveanstva: samo izvito
pereni, konfuzan, skriven iza hiljadu sporednijih motiva, pa ipak uvek
isti sukob izmeu dve filozofije, dva naina miljenja i ivljenja; meu
tim, niko jo nije odgovorio na jedno sutinsko pitanje: ta je zapravo
ovekova priroda?
Lokrid je utao. Storm skrenu pogled preko niske vatre ka njemu;
oseao je da ga ispitivaki posmatra.
ivot kakav bi trebalo da bude, protiv ivota kakav jeste ree
ona. Plan protiv organskog razvoja. Kontrola protiv slobode. Natpri
rodni racionalizam protiv animalne punoe. Maina protiv ivog mesa.
Ako se ovek i njegova sudbina mogu planirati, organizovati i upravljati
prema nekoj viziji vrhunskog savrenstva, nije li tada naa dunost da
po bilo koju cenu prenesemo tu viziju naim blinjim? Nekoliko tre
nutaka prolo je u nemoj tiini. Stormin pogled lebdeo je negde u tami
iza Lokridovih lea.
Naa najvea uzdanica je samo manifestacija onoga to je postojala
i pre istorije, onoga to je govorilo kroz zakone Drakona i Dioklecijana,
kroz spaljene Konfuijeve knjige, kroz Torkvemadu, kroz Kalvina, Loka,
Voltera, Napoleona, Marksa, Lenjina, Argelasa, J upiterov manifest, itd.
itd. Ne, nije to tako jasno, tako jednostavno kao to izgleda. Nije bilo
nikakve tiranije u srcima onih koji su verovali u premo razuma; ali
je zato nije bilo u drugima, koji su bili protivnici razuma, kao to je
Nie, na primer. Po meni, vaa industrijska civilizacija, ak i u zemlja
ma koje sebe nazivaju slobodnim, vodi ka propasti; pa ipak, ja koristim
monije i savrenije maine ak i od onih o kojima vi samo sanjate. Ali
ta mi sve to vredi kad sam neprestano u vrtlogu rata.
Stormin glas utihnu. Pogled joj je skrenuo ka umi koja je okrui
vala dolinu. Ponekad pomislim dodala je lagano da je taj zaokret
ka ivotu poeo u istom onom milenijumu kada su poklonici neba zbrisali
zemaljske bogove i njihovu Majku.
Zadrhtala je kao da eli da se oslobodi neega, a zatim nastavila istim
tonom. Mora za sada da prihvati samo toliko da su Vordeni uvari
ivota ivota u svoj njegovoj punoi, ogranienosti, sjaju i traginosti
dok Renderi ele da urede svet po uzoru na maine. Sve je ovo
krajnje pojednostavljeno. Moda u ti to kasnije bolje objasniti. Misli
li da se borim za bezvrednu stvar?
Lokrid ju je posmatrao kako se odmara, slina mladoj divljoj maki;
postojalo je neto u njenim reima, u njenom dranju, zbog ega je on
rekao sa zanosom koji je odstranjivao svaki strah, kajanje i usamlje-
nost: Ne mislim. J a sam ve uz tebe.
Hvala ree ona. Kad to ne bi bile samo rei, ve tvoje istinsko
ubeenje, skoila bih preko vatre i poljubila te.
Izgleda da su ipak samo rei, pomisli Lokrid; inae ovek bi jo
mogao da se nada... Ali pre no to je uspeo neto da kae, Storm uz
grimasu nastavi: Sledeih nekoliko meseci doivee mnogo zanimlji
vih stvari.
Pa ovo je ludo uzviknu on. Svaki antropolog dao bi svoje desno
oko da se nalazi ovde. A ja jo uvek ne mogu da verujem u to.
2
Pol Anderson 24
Ovde moe da bude i opasno upozorila ga je ona.
J o uvek mi nisi rekla mnogo. ta emo morati da radimo?
Nita naroito ree Storm. Kao to sam ti kazala, rat izmeu
Rendera i Vordena ne moe da se vodi u mome vremenu. Zato i ratu
jemo u dubokoj prolosti.
ekaj. Hoe da kae da vi menjate prolost?
Nipoto. To uopte ne moemo. Ako bismo i pokuali, dogaaji bi nas
uvek spreili u tome. to je bilo, bilo je. Mi, putnici kroz vreme, samo
smo deo tog kompleksa. Recimo da mi otkrivamo one vidove prolosti
koji su od koristi za nae ciljeve; tu se oporavljamo i prikupljamo snagu
za konani obraun.
Storm je zastala trenutak kao da se prisea neega, a onda nastavila:
U mom vremenu Renderi dre zapadnu hemisferu, dok Vordenima
pripada istona. J a sam vodila jednu grupu u dvadeseti vek u Ameriku.
Nismo mogli da uinimo nita znaajnije, a da nas ne primete neprija
teljski agenti. U tvome dobu njih ima vie nego nas. Na plan je bio
da osnujemo kompaniju ija je tobonja svrha neto neupadljivo, tako
da moemo da izgledamo kao sasvim obini graani u tvom stoleu.
I zabrali smo dvadeseti vek, jer je to prvo doba u kome neke stvarice,
kao to su tranzistori, na primer, mogu bez tekoe svuda da se kupe.
U ugljenokopima rudnikih postrojenja u Koloradu proizveli smo prve
podzemne instalacije, izradili aktivator i otvorili novi hodnik.
Na plan je bio da tim hodnikom dospemo do naeg doba, u sam
glavni tab Rendera. Ali u trenutku kad je hodnik bio zavren, Bren se
pojavio u njemu sa daleko premonijim snagama. Ne znam kako je
saznao za njegovo postojanje. U poslednjem trenutku uspela sam da
pobegnem. Gotovo celu godinu lutala sam Sjedinjenim Dravama, traei
put za povratak. Znala sam da e svaki hodnik koji vodi u budunost biti
dobro nadziran; Renderi su suvie jaki u ranoj industrijskoj civilizaciji.
Nigde nisam uspela da pronaem nijednog Vordena.
Od ega si ivela? raspitivao se Lokrid.
Ti bi to nazvao pljakom ree Storm.
Lokrid ju je pogledao upitno. Njene usne se razvukoe u osmeh.
Energetski revolver, koji uvek nosim sa sobom, moe da se upotrebljava
u razne svrhe. Nije bilo nikakvih problema da s vremena na vreme po
kupimo po koju hiljadu dolara. Bila sam oajna. Osuuje li me zbog
toga?
Trebalo bi: Pogledao je pri titravoj svetlosti plamena. Ali, ipak
neu.
Tako sam i mislila ree ona neno. Ti si ovek za kojeg sam
bila ubeena da ga nikada neu sresti.
Zastala je za trenutak, gledajui ga prodorno u oi, a onda nastavila:
Shvata? Bio mi je potreban pomaga, telohranitelj, neko ko e biti
sa mnom da ne bih putovala sama. Sve ovo zvui odve tajanstveno za
prola doba, a ja sam morala da idem u prolost.
Uverila sam se da nema nijednog uvara na ovom danskom ulazu.
Bila je to jedina otvorena kapija u ovih nekoliko decenija, kroz koju
sam mogla da proem. I pored toga, video si koliko sam bila blizu pro-
pasti.
Hodnici vremena
25
Ali sada smo ovde. Na Kritu postoji baza Vordena gde je stara vera
jo uvek dovoljno jaka. Na al ost, poto su Renderi takoe aktivni u
ovom dobu, ne mogu jednostavno da pozovem moje ljude da dou pa
nas. Situacija je prilino nezgodna, poto bi Renderi mogli da uhvate
nau poruku i da nas pronau pre no to nam moji ljudi priteknu u
pomo. Ali kad jednom dospem do Knososa, dobiu oruanu pratnju o
jednog hodnika do drugog, sve dok ne dospem kui. Ti e biti prebaen
u tvoje doba. Ona slee ramenima. Ostavila sam prilinu hrpu do
lara u Sjedinjenim Dravama. Ako ti ustreba moe ih uzeti.
Preskoi to ree Lokrid grubo. Kako emo dospeti do Krita?
Morem. Ve odavno postoje trgovake veze izmeu ovih krajeva i
Sredozemlja. Limfjord nije daleko, a brod iz I berije, gde jo vlada reli
gija onih koji su podizali megalite, pojavie se ovog leta. Kad doemo
u I beriju nastaviemo drugim brodom. Plovidba morem bie kraa i
manje rizina od putovanja kopnom.
Hmm... U redu, zvui razumno. Pretpostavljam da uz sebe imamo
dovoljno metala da platimo put.
Storm odmahnu glavom. ak i da ga nemamo rekla je gordo *
oni nee odbiti da povezu Onu Koju oboavaju.
ta? Lokrid je irom otvorio usta. Misli da moe da izigra
va ...
Nema potrebe nikoga da izigravam ree Storm. J a jesam bo
ginja.
Glava peta
Beliasta izmaglica izlazeeg sunca nisko je preplavljivala vlanu
zemlju. Voda se slivala sa hiljada listova, presijavajui se u bezbroj boja
na sveem vazduhu; krupne kapi gubile su se lagano u bunju i polegloj
travi. Drveem se razlegao ptiji poj. Visoko na nebu kruio je orao na
ijim se krilima rano svetio razlivalo poput tenog zlata.
Lokrida je probudilo drmusanje, i njegovi pepeljasti kapci nemirno
zatreptae. ta... ko ... ne ... J ueranji dan sasvim ga je iscrpeo;
bio je potpuno ukoen, u glavi mu je bualo, a miii su ga nesnosno
boleli. Tupo je zurio u Stormino lice, pokuavajui da ga prepozna. J o
tee je ilo kada je trebalo da prihvati kao stvarnost sve ono to se
dogodilo.
Ustani ree Storm. J a sam potpalila vatru, a ti pripremi do
ruak.
Tek tada je primetio da je ona potpuno naga. Iz njegove vree za
spavanje zauo se prigueni usklik zaprepaenja ushienja ili bi
moda najbolja re za to bila strahopotovanje. Ni u snu nije pretpo
stavljao da ljudsko telo moe da bude tako divno.
Pa ipak, njegova instinktivna reakcija iezla je u trenutku. Poklanjala
mu je isto onoliko panje kao to bi to uinila da se tu nalazi neka ena
ili pas. Neodoljivo ga je podseala na Niku od Samotrake.
Udaljeni topot protutnjao je umom, a potom u nebo prhnu ogromno
jato tetrebova, zamraujui sunce. ta je to? uzviknu on. Bik?
Tur* ree Storm, injenica da se ta ivotinja zaista nalazi u nje
govoj blizini sasvim ga je rasanila.
Izvlaio se polako iz vree, drhtei u pidami. Stormi nije bilo hladno,
mada joj se obilje rose nalazilo u kosi i presijavalo du bokova. Da li
je ljudsko bie? upita se on. Nakon svega to smo doiveli zajedno,
nakon svih stvari koje smo preturili preko glave, ne vidim nieg nadljud
skog u njoj. Moda su samo njeni geni poboljani. Izgleda da su u budu
nosti stvorili superoveka. Verovatno joj stoga i nije bilo teko da
osnuje kult boginji Labris na Kritu, pre mnogo vekova. Bilo je dovoljno
da se jednostavno pojavi ...
Storm je unula i otvorila jednu od ladica u ormariu. Lokrid je
iskoristio ovu priliku da se malo pribere. Trenutak kasnije ona se okre
nula sa dva zaveljaja u rukama. Bie nam potrebna odea iz ovog
vremena, inae emo izazivati nepoeljne glasine. Obuci se!
Njen zapovedniki ton nije ga uvredio; bez protivljenja je odmotao
zaveljaj i obukao se. Pokazalo se da je ogrta kratak plat od grubo
tkane vune obojen nekom plavom biljnom bojom, sa kopom od trnja.
Glavni deo odee sastojao se iz tunike od like bez rukava; navukao je
preko glave i opasao se remenom. Na noge je obuo sandale, a oko glave
* primitivni evropski bizon (prim, prev.)
Hodnici vremena 27
obmotao traku ukraenu ptiijim perjem i geometrijskim ornamentima.
Osim toga, postojala je jo ogrlica, sastavljena od medveih kandi i
morskih koljki, kao i kameni bode izraen tako fino da je izgledao
kao da je od metala. Drka mu je bila obmotana koom, a korice su
bile od brezove kore.
Storm ga je ispitivaki posmatrala. Njena odea sastojala se samo iz
sandala, iste eone trake, ogrlice od nepreraenog ilibara, a na ramenu
joj je visila torba od lisijeg krzna. Suknja joj je bila kratka i ukraena
perjem. Meutim, Lokrid nije primeivao nita od svega toga.
Dobro izgleda ree ona. Zapravo, mi predstavljamo svojevrstan
anahronizam. Obueni smo kao imuni ljudi Tenil Orugareja, Naroda
Mora. To su ovdanji starosedeoci. Ali tvoja kosa je kratko podiana
i svee si izbrijan, a i moj izgled ... no, svejedno. Biemo putnici koji su
morali da kupe ovu odeu jer im se stara pohabala. To je ovde uobiaje
no. Sem toga, smisao za logiko rasuivanje nije ba razvijen kod ovih
primitivaca.
Pokazala je prstom na malu kutiju koja se takoe nalazila u ladici.
Otvori ovo. Lokrid uze kutiju, ali je ona morala da mu pokae
gde da pritisne da bi se poklopac digao. Unutra se nalazila jedna pro
vidna kuglica. Stavi to u uho ree ona kratko.
Zabacila je kosu unazad i pokazala mu slinu kuglicu u svom uhu.
Lokridu bijesnu u seanju predmet kojeg je video kada je dola da ga
poseti u zatvoru; tada je smatrao da je to aparat za poboljanje sluha.
Laganim pokretom stavio je kuglicu u uho. Sluh mu se nije poboljao,
ali je zato osetio udesno hladan i trenutan drhtaj koji mu je iz glave
skliznuo niz kimu.
Moe li da me razume? upita ga Storm.
Zato, pa naravno... htede da potvrdi Lokrid, ali mu neto stade
u grlu; jezik kojim su razgovarali nije vie bio engleski.
ak je veoma malo liio na bilo koji iv jezik iz Lokridovog vre
mena.
Storm se nasmeja. uvaj dobro svoju dijaglosu. Ponekad vredi vie
od revolvera.
U Lokridovoj svesti ponovo je zavladala pometnja, ta je ona zapravo
rekla? R evol ver je bila engleska re; samo se dijaglosa nije uklapala
u taj kontekst. Bila je to... Postepeno, navikavajui se na jezik, usta
novio je da se on sastoji od nepromenljivih, kratkih termina, da mu je
gramatika sloena i da se u mnogome razlikuje od gramatika civilizova-
nih jezika. Postojalo je, na primer, samo za vodu nekih dvadesetak rei,
koje su se upotrebljavale u zavisnosti od okolnosti. S druge strane, nisu
se mogli izraziti takvi termini kao to su masa, drava ili monotei-
zam, a da se pritom ne zapadne u preopirnost. Meutim, pravi proble
mi su nastali kada se suoio sa sasvim novim sadrinama nekih apstrakt
nih pojmova kao to su uzrok, vreme, ja i smrt.
Aparat nije nita drugo do molekularni kompleks znakova obja
snila je Storm na engleskom. Sadri sve najvanije jezike kombina
cije i osnovne obiaje doba jedne odreene pokrajine. U ovom sluaju
dijaglosom je obuhvaena oblast severne Evrope, od onoga to e jednoga
dana biti I rska pa sve do budue Estonije, ukljuivi tu jo i neke
Pol Anderson
28
spoljne regione, kao to su Krit i I berija. Aparat se snabdeva energijom
preko toplote ljudskog tela i direktno je ukljuen u tok modanih impul
sa. Na taj nain, onaj ko nosi dijaglosu dobija, pored prirodnog, jo i
vetaki centar memorije.
Zar sve to u jednoj ovako maloj stvarici? upita Lokrid slabim
glasom.
Storm neodreeno slegnu ramenima. Hromozomi su jo manji,
a nose neuporedivo vie informacija. Ali dosta o tome. Vreme je da se
pobrine o doruku.
Lokridu se inilo da bi dao sve da je mogao da izbegne spremanje
hrane. Ali bez toga bi verovatno ostao gladan. U zaveljajima su se nala
zili neki udni predmeti obloeni metalom, koje on nije mogao da pre
pozna; dopalo mu se jedino to to su bili ukusno izraeni. Iako je samo
njih nekoliko moglo da poslui za kuvanje, Storm mu je naloila da
paljivo odloi ostale u torbu. Ne ivi se samo od gostoprimstva
ree ona. Vrednost ovog tiganja ravna je godinjoj plati jednog rat
nika, a i faraon bi bio zadovoljan da ga ima.
Lokrid primeti kako se uglovi njenih usana izvijaju u osmeh. Da,
ali ta ako neki arheolog iskopa kuhinjsko posue kroz etiri hiljade
godina? upitao je ozbiljnim glasom.
Verovatno e ga smatrati nevanim. Uostalom, praktino uzev, teko
da bi gvoe izdralo toliko dugo u ovoj vlanoj sredini. Klimatske pri
like se ne menjaju. A sada dosta o tome. Posmatrala je dolinu, zadub
ljena u misli, dok je on bio zauzet pripremanjem doruka. Vlati trave
aputale su joj kraj lanaka, a cvetovi maslaka bili su razbacani oko
njenih stopala kao novii rasuti pred osvajaem.
Ukoenost iz Lokridovih udova odagnali su pomisao na hranu i
posao koji je imao oko njenog pripremanja. Razbacao je ar unaokolo
i pepeo pokrio zemljom. Storm podie pogled prema njemu i osmehnu
se. Pa, ti zna da vodi rauna o zemlji rekla je vragolasto. Lokrid
je osetio kako njene rei izazivaju plimu ponosa u njemu.
Narednih desetak minuta objanjavala mu je kako da rukuje urea
jem za kontrolisanje vrata; zatim je sakrila cev u uplje drvo, zajedno
sa njihovom odeom iz dvadesetog veka, dok su revolvere poneli sa so
bom. Konano, pokupili su svu opremu, podigli je na ramena i krenuli.
Idemo za Avildaro ree Storm. Tamo nikad nisam bila, ali ako
laa ove godine zbog neega nije dolazila, saznaemo u luci gde jo moe
mo da se ukrcamo.
Zahvaljujui aparatu koji mu se nalazio u uhu, Lokrid je saznao da
je re Avildaro izvedeni oblik od jo starijeg imena koje je znailo Kua
Majke Mora. Ta Ona, kojoj je selo bilo posveeno, predstavljala je
svojevrstan ekvivalent ene-Lovca, koja je gospodarila oblinjim uma
ma. Mesto su naselili pre nebrojeno mnogo vekova njeni poklonici, po
tomci lovaca na jelene, koji su lutali ovim krajevima jo u doba kada
su se gleeri povlaili iz Danske i lagano vraali u more. Horde su pratile
led na njegovom putu za vedsku i Norveku. Zaposevi ovaj jedinstven
kraj, novi itelji su poeli da se bave zemljoradnjom tek pre nekoliko
generacija, mada ne u onom obimu kao imigranti koji su zali dublje
u kopno, i od kojih su oni i nauili tu vetinu. Ti imigranti su bili
Hodnici vremena 29
poklonici Boginje Mokrih Vitica, koja je gutala zemlju stvarala more,
omoguavajui im tako da se slue brodovima; Boginja je, dodue,
ponekad gutala i ljude, ali zato im je za uzvrat davala ribu, ostrige,
foke i pliskavice. U jo dubljoj prolosti ovo je bila zemlja ratobornih
vozaa bojnih kola koji Nju nisu poznavali, ve su prinosili rtve mu
kim bogovima... Lokrid je s naporom skrenuo panju od tih komar-
nih misli koje nisu bile njegove, i zbog kojih nije primeivao ovaj dan
i ovu arobnu enu pored sebe ...
Sunce je ve stajalo visoko na nebu, izmaglica se rasprila, a obzorje
je bilo isto, izuzev ponekog zalutalog belog oblaka. Na samom rubu
prastare ume Storm je paljivo poela da ispituje estar. Pod hrasto
vima bunje je pravilo gotovo neprobojan zid. Bilo joj je potrebno pri
lino vremena da pronae puteljak koji je vodio ka severu; bila je to
neupadljiva, uska staza koja se krivudavo provlaila kroz mrlje svetlosti
i zelenih senki ogromnih stabala; po svoj prilici, vie su je koristili jeleni
nego ljudi.
Pazi da nita ne oskmavi upozorila ga je Storm. uma je sveta.
Niko ne sme da lovi dok J oj ne prinese rtvu, niti da see drvee pre
nego to ne zadobije Njenu naklonost.
Pa ipak, kada su stupili u umu, nije ih doekala tiina katedrale.
ivot je vrveo svuda oko njih; beli vres i kupine, paprat i gljive, maho
vina i imela tiskali su se ispod hrastova i prekrivali svaki panj. Mravi
njaci su dopirali do pojasa, insekti su zaodevali vazduh bojom afrana,
a konjske muice rasipale su obilje plavetnila svuda unaokolo; veverice
su jurile kroz grane kao jezici plamena, a hiljade ptica svijalo je u kro
njama svoja gnezda. Poj, cvrkut i lepet krila neprekidno su odjekivali
meu lisnatim deblima; negde u daljini ljetarka je bubnjala, divlja svi
nja je groktala, dok su turi mono prkosili elom svetu. Lokrid je osetio
kako mu se dua raskriljava sve dok se nije sasvim poistovetila sa div
ljinom koja ju je opijala suncem, vetrom i mirisom cvea. Pa ipak, po
misli Lokrid, dugo sam bio u prirodi i znam vrlo dobro da ovakav nain
ivota moe da bude i veoma neprivlaan. Nedae su ovde sasvim kon
kretne: glad, hladnoa, vlaga, bolesti; ovo nije akademski potajna borba,
niti uvredljivi porezi na prihod. Meutim, to jo uvek ne znai da su
i blagodeti isto tako konkretne. U svakom sluaju, ako je Storm boginja
ove ume, onda sam ja uz nju.
itavog sledeeg sata ona nije progovorila ni rei, a i on sam jedva
da je oseao potrebu za razgovorom. To bi mu smetalo da je posmatra
kako poput pantera hoda pored njega; eleo je da gleda plavkasto svetlu-
canje u njenoj kosi, malahit u njenim oima, smei sjaj koe koji je
dobijao tamne prelive izmeu oblih dojki. Za trenutak se prisetio mita
o Akteonu koji je video nagu boginju Dijanu, a zatim se pretvorio u jele
na koga su raskomadali njegovi sopstveni psi. Za sada sam izbegao to u
fizikom smislu, pomisli Lokrid, ali za svaki sluaj bie bolje da ne
izazivam sudbinu.
Ovaj kraj ume nije bio suvie prostran. Sunce jo nije dolo u zenit
kada su izbili na istinu. Okupano obiljem svetla, na severu i zapadu
prualo se nisko i ravno zemljite. Trava se lelujala na povetarcu, estar
je ravnomerno umeo, svetlosti i senke naizmenino su se menjale pod
Pol Anderson 30
belim oblacima. Puteljak je bivao sve iri i blatnjaviji, a kad su proli
barutinu tie je najednom postalo suvo i ispucalo.
Storm se iznenada zaustavi. Trska je utala oko bare prekrivene lji
ljanima kojom su nemirno skakutale abe beei od rode. Velika bela
ptica nije obraala panju na ljude; Lokridovo novo seanje saoptilo
mu je da su rode tabu, nosioci sree i ponovnog roenja. Na samom
rubu bare nalazila se stena neobinog oblika. Bio je to veliki kameni
rtvenik sa ijeg je vrha voa svake godine bacao najlepe orue naprav
ljeno u Avildaru kao poklon Gospi od Sekire. Tog dana se na oltaru
nalazio samo venac od nevena koji je tu verovatno prinela neka devojka.
Storm je bila kao na iglicama. Miii na njenom stomaku se zategoe,
i ona spusti ruku na drku revolvera. Lokrid uini isto. Brazde od
tokova i tragovi nepotkovanih kopita bili su utisnuti u vlanoj zemlji.
Neko je oigledno proao ovuda pre nekoliko dana. I ovde su stigli
proguna ona.
Ko? upita Lokrid.
J utoazi. Storm je izgovorila ime sa naglaskom na u i t. Lok
rid jo uvek nije bio savladao tehniku korienja dijaglose i s tekim
naporom je shvatio da su se tim imenom nazivala lokalna plemena kul
ture Ratne sekire. Sekira, kojom su se sluili ovi osvajai i poklonici
Sunca, nije se upotrebljavala samo za obaranje drvea, ve takoe kao
tomahavk.
Storm se uspravila; prsti su joj nemirno gladili bradu, a koa na elu
bila joj naborana. Podaci kojima raspolaemo suvie su oskudni
poali se ona glasno. Niko nije smatrao da je ova stanica toliko vana
da bi se detaljno istraila. J o uvek ne znamo ta e se dogoditi ove
godine.
Zastala je za trenutak, a zatim nastavila veselijim tonom. Izvid
nice su sasvim pouzdano utvrdile da u ovom regionu tokom itavog
milenijuma nije pronaena nijedna sprava koju bi pokretala vetaka
energija. To je moda najvaniji razlog to sam otila tako daleko u
prolost, umesto da izaem iz hodnika nekog kasnijeg datuma, kada
su Vordeni takoe aktivni. Renderi jo nikada nisu zali ovamo. Zato
sam se i usudila da napustim hodnik u prvoj godini kapije. Izlaz e
ponovo biti pristupaan tek kroz etvrt veka. I straivaka grupa iz
Irske, u kojoj se vremenski ulazi razlikuju u fazi za itav vek od danskih,
utvrdila je jo jedan znaajan datum: Avildaro se jo uvek dri i ak je
postao veoma vaan grad kroz sto godina. Storm je prebacila
zaveljaj na drugo rame i nastavila da koraa. Nema razloga da se
suvie plaimo. U najgorem sluaju, moemo da budemo umeani u
arkanja izmeu dve protivnike horde iz kamenog doba.
Lokrid je iao ukorak sa njom. Nekoliko narednih milja prevalili
su utke, hodajui preko rascvetale trave i kroz mestimino razbacane
umarke. Cestar je bio poteen svakog skrnavljenja jer je predstavljao
svetinju koju su svi potovali; priobalno rastinje nisu sainjavali hra
stovi, ve se ono preteno sastojalo od jasenova, brestova, borova i, na
roito, krupnih stabala bukava; jo jedan visoki osvaja poeo je da se
ari po J itlandu.
Hodnici vremena 31
Iza jedne male okuke Lokrid je najednom ugledao, na izvesnoj
udaljenosti, stado koza. Dva golobrada momka, sasvim naga, opaljena
suncem i sa pramenovima bele kose, budno su motrili. J edan je svirao
na kotanoj fruli, dok je drugi sedeo na grani i klatio nehajno noge.
Kada su opazili pridolice, iz grla im se otee uplaeni krici. Mladi
koji je svirao na fruli odjurio je brzo niz puteljak, dok je onaj sa grane
strugnuo uz drvo i iezao u lisnatoj kronji.
Storm klimnu glavom. I maju dosta razloga da se plae. Pre nije
bilo tako.
Dijaglosa je zapljusnula Lokrida mnotvom podataka o obiajima
Tenil Orugareja: oni su vodili miran i gostoljubiv ivot, pun tekog
rada kojeg bi prekidali dugi periodi dokolice kada su se uglavnom bavili
oblikovanjem ilibara, muzikom, igrom, ljubavlju, lovom ili obinim
lenstvovanjem; bio je to ivot protkan prijateljskim suparnitvom meu
ribarskim naseobinama, ratrkanim du veoma razuene obale, iji su
itelji meusobno bili u izuzetno zamrenim rodbinskim vezama; jedini
kontakt sa stranim plemenima imali su prilikom trgovanja sa zemljorad
nicima sa kopna, koji su, za razliku od primoraca, radili po vasceli dan.
Pa ipak, to nipoto nije znailo da su ovi ljudi bili slabii. Oni su
smelo lovili ture, medvede i divlje veprove, krili teren primitivnim
oruem, dovlaili stene sa velikih udaljenosti da bi podigli dolmene ili
velike ulaze u grobnice; stoiki su preivljavali surove zime kada su
bure nosile sugradicu i sneg i podizale ogromne talase sa zapada; u
svojim konim amcima pratili su foke i pliskavice daleko izvan zaliva,
koji je u ovo doba godine bio otvoren prema puini; takoe su esto pre
lazili Severno more da bi trgovali u Engleskoj i Flandriji; pa ipak, nisu
uopte znali za rat i za ubijanja, sve dok nisu stigli vozai bojnih kola.
Storm, zapita Lokrid lagano jesi li osnovala kult Boginje da bi
donela meu ove ljude ideju mira?
Njene nozdrve se rairie i ona odgovori gotovo sa podsmehom:
Boginja je troimena: Devica, Majka i Kraljica Smrti. Lokridove usne
se skupie u nemonom besu. Za trenutak je vladala tiina, a onda Storm
nastavi: ivot ima i svoju runu stranu. Kako misli da e klubovi u
kojima se pije aj i bavi socijalnim radom, a koje vi nazivate protestant
skim crkvama, preiveti ono to lei pred vaim dobom. Oni koji umru za
vreme igre bikova na Kritu smatraju se rtvama prinesenim viim silama.
Graditelji megalita u Danskoj ne ovi ovde, gde je vera nasledila jo
drevniju kulturu, ve u drugim krajevima ubijaju, a potom pojedu
po jednog oveka svake godine. Osmehnula se njegovoj zbunjenosti
i potapala ga po ruci. Nemoj to suvie tragino da shvati, Malkolme.
Morala sam da koristim ljudski materijal koji sam zatekla ovde. Rat
za apstraktnosti kao to su mo, pravda ili slava sasvim je tu Boginji.
Lokrid je oseao da bi svaki odgovor na ovo bio besmislen. J edino
mu je preostalo da ugui svoj bes u sebi, i stoga sledeih pola asa
nije izustio ni rei.
Polja u kojima su se sada nalazili bila su okruena ivicom, zabajana
i posveena. Tek iznikle mladice jema nejasno su se zelenile povrh
mrke zemlje. Samo nekoliko obeleenih jutara bilo je obraeno zajed
nikim radom; na panjacima su se arenila stada ovaca, koza i svinja,
Pol Anderson 32
ali se goveda nisu videla; takoe nije bilo ni ena koje su verovatno
negde bile zauzete plevljenjem. Osim toga, bilo je tu i neograenih livada
koje su se protezale sa obe strane puta. Napred se svetlucao blistavi
vodeni pokrov Limfjorda. umarak je zaklanjao selo, ali se iznad njega
podizala prava pruga dima.
Nekoliko ljudi lagano im se primicalo. Bili su to koati i plavi
mukarci, obuem slino Lokridu; kosa im je bila u pletenicama i imali
su kratke brade. Neki su nosili titove od pletenog prua, obojene
ivim bojama. Oruje im se sastojalo od kopalja sa kremenim vrhom,
lukova i strela, bodea i praaka.
Storm se zaustavi i podie ruke. Lokrid uini to isto. Poto su videli
ovaj gest prijateljstva i odeu doljaka, ljudi se oigledno odobrovoljie.
Pa ipak, dok su im se pribliavali, na njihovim licima i dalje se prime-
ivala nesigurnost. Hod im je postao tei, oborili su poglede i konano
se zaustavili.
J o uvek ne znaju tano ko je ona, pomisli Lokrid, ali sa njom
je uvek tako.
U ime One ree Storm odlunim glasom dolazimo kao prijatelji.
Voa grupe sakupi hrabrost i istupi napred. Bio je to snaan i krupan
ovek, sa licem na kojem je vreme ostavilo svoj peat; naglaene bore
oko oiju nesumnjivo su svedoile o veku provedenom uz more. Ogrlica
mu se sastojala od para morovih kljova, dok se bakarna narukvica
svetlucala na vrstom zglobu. Tada, u Njeno ime zagrme on i
u moje, Ehegonovo, ija je majka bila Ularu, i koji vodi veliko vee,
dobro nam doli.
Lokridova nova memorija automatski je otpoela sa analizom star
evih rei. Imena su bila autentina, to znai da nijedno nije bilo dato
sa ciljem da se odagnaju ini. Nadevala ih je Mudra ena Avildara, koja
je tumaila snove za vreme obreda zrelosti. Dobrodoli je znailo
vie od formalne utivosti: gost je bio sveta linost i mogao je da zahteva
bilo ta, izuzev da uzme uea u naroitim obredima plemena. Ali, na
ravno, gost bi svoje prohteve razumno ograniavao, ako ni zbog ega
drugog, onda bar da bi se gostio to due.
Dok je grupa ila ka obali Lokrid je deliem svesti sluao Stormino
izmiljeno objanjenje. Poto su se, navodno, odvojili od svoje grupe,
ona i njen pratilac uputili su se ovamo sa juga, sa tog dalekog, egzoti
nog juga odakle potiu sva udesa ovoga sveta. Zeleli bi da ostanu u
Avildaru dok ne budu spremni da se vrate kui. Kad se budu smestili,
nagovestila je ona, sve e ih bogato darivati.
Ribari se jo vie odobrovoljie. Ako su ovo bili boginja i njen pra
tilac, koji lutaju u ljudskom obliju, bar su se trudili da izgledaju kao
obina smrtna bia. Njihove prie e uneti dosta duha u duge veeri;
zavidljivi posetioci dolazie iz okolnih mesta da uju i vide Nju i da
potom priaju kod kue o vanosti Avildara; prisustvo bogova verovatno
nee ostaviti ravnodunima ni J utoaze, ije su izvidnice u poslednje
vreme bile primeene kako se vrzmaju unaokolo. Grupa je ula u selo
veselo i ivo razgovarajui.
Glava esta
eli li zaista da vidi prljave movare? J a u ti ih pokazati ako hoe
predloila je Ori, ije je ime znailo Cvetno Pero.
Lokrid protrlja bradu, na kojoj su ve iznikle kratke ekinje, i
pogleda Ehegona. Oekivao je sve, od zbunjenog odobravanja do popust
ljivog osmeha. Umesto toga, voa je iskoristio priliku i gotovo pate
tinim glasom odobrio kerki da povede gosta na izlet. Lokrid nije
znao razlog.
Storm je odbila poziv da im se pridrui, to je Ori oigledno primila
sa olakanjem. Devojka se plaila te smee ene koja je sa visine po-
smatrala sve oko sebe i koja je provodila mnogo vremena sama u
umi. Storm je objasnila Lokridu da to ini zbog toga da bi potvrdila
pred plemenom svoje boansko poreklo, kao i iz nekih drugih razloga o
kojima jo nije elela da govori; ali izgleda da je ona i njega izbegavala,
budui da je veoma retko viao za ovih dvadesetak dana koliko su bili
u Avildaru. Premda je bio suvie opinjen svim onim to je doiveo da
bi se oseao iole uvreen, to ga je ipak podsetilo na jaz koji je od poetka
leao meu njima.
Sunce je ve zalazilo za horizont kada je on snano zaveslao i povezao
kanu kui.
Bio je to znatno manji amac od onih velikih, okruglih barki od
prua, opivenih koom, kojima se on jednom otisnuo izvan Limfjorda u
lov na foke. J o uvek mu je u uima odzvanjalo buno urlanje posade
koja je pevala i grubo se alila na dugakim sivim talasima. Nespretno
je rukovao harpunom sa kotanim vrhom, ali se zato istakao kada se
podizalo palo jedro; vetina kormilarenja nije bila teka za oveka koji
se koristio mnogim trikovima nauenim na jahtama iz dvadesetog veka.
Njegov dananji kanu bio je laki amac izdubljen u deblu nekog drveta.
Bone strane su mu bile opletene, a na pramcu se nalazila zelena grana
koja je trebalo da umilostivi bogove vode.
Iza njih je ostala prostrana movara puna trske, kojom su u izobilju
vrvele patke, guske, labudovi, rode i aplje. Lokrid je sada veslao pa
ralelno sa junom obalom zaliva ije se gusto zelenilo oblivalo bojom
zlata pod kosim zracima sunca. S njegove leve strane voda se u dugakim
prugama svetlucala ka horizontu; njenu mirnu povrinu remetio bi samo
po koji zalutali galeb ili povremeni skok neke ribe. Vazduh je bio
savreno miran, tako da su se udaljeni zvuci uli isto tako jasno kao
i um vesala po vodi. Udisao je izmeane mirise zemlje i soli, ume
i ogromnih jata algi. Nebo bez ijednog oblaka, duboko i plavo, postajalo
je sve tamnije dok se lagano sputalo vee obavijajui Orinu glavu tir
kiznim oreolom.
Kakav divan dan, pomisli Lokrid. J o samo da nema ovih mahnitih
komaraca... Izgledalo je da insekti uopte ne smetaju Ori. Mora da
Pol Anderson 34
ve generacijama ujedaju Tenil Orugareje, tako da su oni najzad postali
imuni.
Njihovi ubodi nisu mu smetali vie od oskudice u cigaretama; ovaj
nedostatak nadoknaivao je oseajem da voda oivljava pod njegovim
zaveslajima, i prijatnou izazvanom naprezanjem miia. Naravno, u
svemu tome je imalo udela i prisustvo devojke ...
Divan dan, zar ne? srameljivo ga upita Ori.
Oh, da ree on. Hvala to si me povela.
Na Orinom licu buknu crvenilo; Lokrid je tek tada saznao da Tenil
Orugareji, kao i Navaho I ndijanci, govore hvala samo za vrlo velike
stvari. Svakidanja pomo smatrana je kao neto obino. Dijaglosa mu
je omoguila da teno govori njihov jezik, ali ne i da se navikne na
drevne obiaje.
Njeno lice, vrat i nejake mlade grudi i dalje su bili obliveni rume
nilom. u tala je nekoliko trenutaka oborenog pogleda, a zatim promrm-
ljala. Ne. J a moram tebi da kaem hvala.
Posmatrao ju je u polutami. Iako ovde nisu vodili rauna o roenda
nima, pretpostavljao je da ima oko petnaest godina. Bila je veoma vitka
i tako puna ljupkosti. Lokrid se pitao zbog ega je jo uvek devica;
druge devojke, bilo udate ili ne, pa ak i mlae od nje, uivale su
slobodu slinu onoj koju imaju ene sa Samoa.
Naravno, ni na kraj pameti mu nije palo da se izlae opasnosti
uputajui se u bilo ta sa jedinim preostalim enskim detetom iz kue
svoga domaina. Razume se, udela u tome je imalo uroeno oseanje
asti, ali i vetina samoobuzdavanja. Nije eleo da iskoristi nekoga ko
je bio tako mlad; uostalom, u plemenu je bilo i starijih devojaka. Orina
nevinost podseala ga je na lahor koji povija cvetove gloga iza njene
kue.
Pa ipak, morao je da prizna da je bar malo u iskuenju. Bila je
previe privlana: krupne plave oi, pegavi prasti nos, sone usne,
raspletena duga kosa koja se rasipala u svetloutim talasima ispod venca
rua i slivala niz ramena. Osim toga, neprestano se nalazila uz njega
dok su bili u selu.
Nema zbog ega da mi zahvaljuje ree Lokrid. Svi ste mi
vi ukazali vie potovanja nego to zasluujem.
Ne, nikako usprotivi se Ori. Ti si mi doneo veliku sreu.
Kako, kad nisam nita uinio?
Njeni prsti se isprepletoe, a pogled joj skrenu u krilo. Bilo je suvie
teko objasniti joj da on ne eli da je zapitkuje, ali ona je ve sama
poela da pria.
Pria je bila jednostavna. Kod Tenil Orugareja devica je bila sveta,
neoskmavljiva. Meutim, kada bi osetila da je dolo njeno vreme, ime
novala bi svog izabranika na dan prolene setvene sveanosti. Bio je to
svean obred pun radosti. Meutim, Orin izabranik se udavio u moru
nekoliko dana pre svetkovine. Svima je bilo jasno da su se sile razljutile,
i stoga je Mudra Zena odluila da Ori ostane sama, kako bi bila ista,
sve dok se prokletstvo ne skine sa nje. Od tog dogaaja prolo je vie od
godinu dana.
Hodnici vremena 35
Bila je to ozbiljna stvar za njenog oca (odnosno za stareinu doma
instva, jer se u ovoj kulturi nije vodilo rauna o oinstvu) a osim
toga, on je bio i voa plemena. Iako su ene, da bi stupile u vee,
morale da budu starice, oba pola su imala potpuno jednaka prava, a
naslee je ilo po majinoj strani. Kada bi Ori umrla bez dece, njena
zaostavtina pripala bi elom Avildaru. Nju, dodue, nisu izbegavali,
pa ipak, bilo je teko cele godine stajati po strani.
Kad su stigli stranci, donosei prie o udesnim stvarima i dajui im
neke od njih kao darove, svi su bili ubeeni da je to dobro znamenje.
Mudra ena bacala je iverje bukve u tami svoje kolibe i kazala Ehegonu
da je zbilja tako. Velike i nepoznate Sile nastanile su se u Stormi i
njenom pratiocu Malkolmu. Uinivi ast Ehegonovoj kui, oni su oda
gnali zle ini. Sve je postalo jasno kada Malkolm nije odbio da ode na
tu varljivu, izdajniku vodu sa Ori ...
Zar ne bi mogao da ostane? u njenom glasu se oseala molba.
Kada bi me udostojio, idueg prolea bila bi h... vie nego ena;
prokletstvo bi postalo blagoslov.
Njegovi obrazi se zarumenie. ao mi je ree najljubaznije to
je mogao. Ne moemo da ekamo; moramo da odemo prvim brodom.
Ona povi glavu i poe da grize donju usnu.
Ali ja u svakako nai naina da to prokletstvo skinem sa tebe
obea on. Sutra u razgovarati sa Mudrom enom. Ona i ja emo
sigurno nai neko reenje.
Ori je obrisala suze i nesigurno se nasmeila. Hvala, elela bih
da ostane ili bar da doe na prolee. Ali ako me ponovo vrati meu
i ve... neto joj je zastalo u grlu. Ne postoje rei kojima bih
mogla da ti se zahvalim za to.
Kako je malo trebalo da se postane bog.
Pokuavajui da je umiri, Lokrid je skrenuo razgovor na stvari koje
su joj bile bliske. Bila je veoma iznenaena kada ju je upitao kako se
izrauje grnarija (to je spadalo u enski posao), tako da je sasvim
zaboravila na svoju nesreu; a posebno joj se dopalo kada je on izjavio
da mu se veoma svia posue koje je ona napravila. To ju je navelo
da mu pria o skupljanju ilibara: Kada izaemo iz kue posle oluje
poela je gotovo bez daha, uarenih oiju na peane dine da
skupljamo ono to je more nanel o... tada je veoma veselo; uvek
primo ribu i ostrige. Zato ne podigne buru dok si ovde, Malkolme?
Mogli bismo ba lepo da se zabavljamo. Pokazau ti jedno mesto gde
galebovi jedu iz ruke, plivajui na talasima kada se more malo umiri,
i ... i ... jo mnogo toga!
Bojim se da ne mogu da upravljam vremenom ree on. J a sam,
ipak, samo ovek, Ori. Posedujem dodue neke moi, ali one nisu tako
velike.
J a mislim da ti moe sve da uradi.
Hm... ovaj ... taj ilibar. Vi ga uglavnom skupljate radi trgovine,
zar ne?
Ori klimnu glavom. Zemljoradnici sa kopna kupuju ilibar kao
i narodi iza zapadnog mora, a i ljudi koji dolaze brodovima sa juga.
Trgujete li takoe i kremenom? Odgovor je ve znao, poto je
Pol Anderson
36
mnoge sate proveo posmatrajui majstore na poslu; parii su leteli sa
kamenog nakovnja i udarali o njihove kone kecelje; na sve strane
prtale su vamice, oseao se miris sumpora i odjekivali potmuli zvuci;
na kraju bi se pod uljevitim, starim rukama ukazala neka ljupka stvar
ica. Iako mu je sve to ve bilo poznato, Lokrid je eleo da razgovor
i dalje bude veseo. Bilo je divno sluati Ori kako se smeje.
Da, mi takoe prodajemo i predmete od ilibara, ali samo ljudima
na kopnu ree ona. Ako brod doe u neko drugo mesto, a ne u
Avildaro, smem li da idem s tobom da ga vidim?
Pa... naravno, ako niko ne bude imao nita protiv.
Volela bih da odem s tobom na jug ree ona setno.
U trenutku ju je video na kritskoj pijaci robova, ili izgubljenu i po
metenu u njegovom svetu maina. Bilo bi to veoma nepravedno prema
njoj i zato on ree: Ne. Nema nita od toga. ao mi je.
Znala sam odgovorila je kratko. Glas joj je bio miran, bez traga
samosaaljenja. ovek je u Neolitu nauio da prihvata stvari onakve
kakve jesu. Pa ipak, ak ni duga izolovanost u senci gneva nije u njoj
unitila sposobnost da se raduje.
Posmatrao ju je kako ljupko sedi, onako potamnelu od sunca i sa
rukom kojom je blago udarala po vodi. Neto mu se skupilo u grlu pri
pomisli na njenu sudbinu. I storija e sasvim zaboraviti Tenil Orugareje;
za njima e ostati samo nekoliko relikvija koje e bageri iskopati iz
mulja movare; mnogo vekova pre no to se to dogodi, ona e nestati
u praini, a kada i njeni unuci pomru ako uopte bude ivela dovoljno
dugo da ih ima, u ovom svetu divljih zveri i jo divljijih ljudi, oluja,
poplava, neizleivih bolesti i neumoljivih bogova ugasie se zauvek i
poslednje seanje na njenu lepotu.
Pred oima mu bijesnu ceo njen ivot; najpre mladost, kada je
mogla da se utrkuje sa jelenima i da provede celu majsku no izmenju-
jui poljupce sa svojim izabranikom; zatim dolaze deca koju e nepre
stano raati, poto je smrtnost bila suvie velika i svaka ena je morala
da ih donosi na svet to vie, kako se pleme ne bi ugasilo; potom zre-
lost, kada e je svi potovati kao gospodaricu domainstva, dok e oko
nje deca sve vie da rastu, a njena snaga neumitno da vene; zatim
doba kada e dati veu svu onu mudrost koju je ponjela tokom godina,
da bi se nakon toga povukla iz sveta zbog slepoe, gluvila, proreenih
zuba, reumatizma, artritisa, dok stvarnost za nju bude poela da postoji
samo u poluzaboravljenoj prolosti; konano, video je pogrbljenu i
uvelu u grobnici, kroz mali otvor na kamenoj ploi koja je u isti mah
bila i simbol roenja; a kroz nekoliko godina ostae samo prinesene
rtve na hum.ki i nejasna zebnja za dugih zimskih noi dok vetar bude
aptao oko kue, jer bi to moglo da znai da njen nemirni duh luta
unaokolo; na kraju ostala je samo tama.
Video je zatim kroz etiri hiljade godina i etiri hiljade milja zapadno
odavde: utogljenu pred kolskom tablom, kako u mladalakoj doko
lici postaje beskorisno i preosetljivo bie puno frustracija; kako se udaje
za jednog ili vie ljudi iji je posao da prodaju stvari koje niko ne eli
da kupi udajui se pri tom takoe i za hipoteku na kuu, odnosno
za ubistveno nepromenljivu svakodnevicu; kako rtvuje tek dve nedelje
Hodnici vremena
37
sitniarski izmerene slobode godinje da bi kupovala luckaste stvari za
koje je morala da plaa visoke poreze; kako udie dim, prainu i otrove;
kako sedi u zaguljivim salonima za stolom na kome se igra brid ili
pred televizorom; kako mladost naputa njeno telo, ostavljajui joj
zauvek iskvarene zube u ustima jo pre dvadesete godine; i, konano,
kako ivi u stalnom strahu od raka, sranih oboljenja, duevnih pore
meaja i nuklearne kataklizme.
Osetio je kako ga je za trenutak proela jeza. Pa ipak, bio je nepra
vedan prema svom sopstvenom dobu, kao uostalom i prema ovome u
kome se sada nalazi! U nekim vremenima ivot je bio teak u fizikom
smislu, a u drugim u psihikom; postojali su, dodue, i takvi periodi
kada je bio nepodnoljiv u svakom pogledu. Bogovi su oduvek davali
samo malo sree, dok se ostatak svodio na puko preivljavanje. Sve u
svemu Lokrid nije bio ubeen da se sudbina pokazala manje veliko
dunom prema njenom dobu nego prema njegovom. Ceo problem je
bio u tome to je Ori zauvek pripadala ovom svetu...
Suvie misli ree ona bojaljivo.
Podigao je pogled prema njoj i izgubio ritam u veslanju. Prozirne
kapljice zapljusnule su bokove amca, presijavajui se na ve zgaslom
svetlu zalazeeg sunca. Ne, nisam razmiljao odgovorio je polako.
Samo sam malo odlutao.
Opet je upotrebio pogrean izraz. Duh koji luta snovima ili mislima
moe da stupi u najudesnije predele. Ori ga je pogledala s potovanjem.
Nakon izvesnog vremena, dok je tiinu remetilo samo kretanje kanua
po vodi i udaljeno gakanje gusaka, ona ga tiho upita: Smem li da te
zovem Ris?
Zenice mu se suzie.
Ne znam ta znai Malkolm objasnila je Ori brzo. To je odve
teka arolija za mene. Ti veoma lii na velikog zlatnog risa.
Ovaj... dobro... Iako je ovaj gest izgledao veoma detinjast,
ipak mu se dopao. Ako tako eli. Pa ipak, ja mislim da ne postoji
nita lepe od Cvetnog Pera.
Orino lice se oblilo rumenilom, a pogled joj skliznu u stranu. Kanu
je gotovo beumno nastavio svoj put.
Dugo vremena nita nije remetilo savrenu tiinu predveerja. Do
voljno dugo da to u Lokridu izazove nejasnu zebnju. Obino bi ovde
na domaku sela bilo znatno bunije: deca su dizala graju, ribari koji
su se vraali sa ulovom pozdravljali su obalu, domaice su se glasno
dovikivale, a povremeno bi se zaula i pobednika pesma lovaca koji su
nosili ubijenog losa. On skrenu udesno i zavesla bre uz dragu izmeu
dve uske poumljene obale. J o uvek se nisu uli ljudski glasovi. Lokrid
upitno pogleda Ori. Moda je ona znala ta se dogaa. Meutim, devojka
je samo sedela, podboivi bradu rukama i netremice zurei u njegovu
siluetu na drugom kraju amca. Nije imao srca da jednim prozainim
pitanjem narui njeno sanjarenje. Umesto toga zaveslao je to je
bre mogao.
Avildaro se ubrzo pojavio na vidiku. Pod starim umarkom uzdizao se
grozd koliba, iji su krovovi bili omazani blatom; u sredini se nalazila
Duga kua, velika drvena graevina koja se koristila za sveane obrede.
3 Andromeda
Pol Anderson 38
amci su nemo bili ukotvljeni na plai gde su se mree suile na visokim
motkama. Nekoliko stotina metara ispred nalazila se ovea gomila otpa
daka. Tenil Orugareji nisu vie iveli u blizini te hrpe ljutura od ostriga,
ribljih kostiju i drugog smea, kao to su to inili njihovi preci; pa
ipak, oni su i dalje tu donosili ostatke hrane koju su jele polupripitom-
ljene svinje; itavo mesto bilo je prekriveno gustim rojevima muva.
Ori se tre iz sanjarenja. Njeno glatko elo za trenutak se ispunilo
borama. Pa ovde nema nikoga! uzviknu ona uplaeno.
Mora da su u Dugoj kui ree Lokrid. Iz velikog otvora na krovu
kuljao je gust dim. Hajdemo odmah tamo.
Bio je zadovoljan to mu je vebli pri ruci.
Dovezao je kanu do obale uz devojinu pomo, a zatim oboje pohitae
ka naselju. Njena ruka je kradomice skliznula u njegovu dok su ulazili
u selo. Senke su zatamnjivale pranjave staze izmeu koliba, a vazduh
kao da je iznenada postao hladniji. ta se dogaa, Rise? moleivo je
upitala Ori.
Ako ti ne zna... Lokridovi koraci postali su jo dui.
Zamor je oigledno dolazio iz velikog hola. Dva mladia stajala su
pred ulazom i straarila. Evo ih, dolaze! viknu jedan od njih. Obo
jica brzo razmakoe svoja ukrtana koplja da bi Lokrid i devojka mogli
da uu.
Na vratima se nalazio veliki zastor od jelenje koe. Prolo je izvesno
vreme pre no to su se njegove oi privikle na tamu koja je vladala
unutra; kua nije imala prozora, tako da je dim pekao oi. Plamen na
sredinjem ognjitu bio je svet i nikad nije smeo da se ugasi. (Kao i
veina primitivnih obiaja, i ovaj je imao svoju praktinu osnovu. Pre
no to su pronaene ibice, nije bilo lako zapaliti vatru, i svi su morali
da dolaze ovde po oganj). Veliki plamen se razlagao na nemirne jezike
koji su treperili i pucketali, bacajui iskriave vamice prema aavim
zidovima. Na potpornim stubovima videli su se izrezbareni grubi magini
simboli. itavo naselje tiskalo se u nevelikoj prostoriji: bilo je tu oko
etiri stotine mukaraca, ena i dece, koji su uali na prljavom podu i
mrmljali neto meu sobom.
Ehegon i njegovi doglavnici stajali su blizu vatre zajedno sa Storm.
U trenutku kada je ugledao, onako visoku i arogantnu, iz Lokridove
svesti sasvim je iezla svaka pomisao na Ori. ta se to deava?
upitao je.
J utoazi dolaze ree kratko ona.
Bio mu je potreban itav minut da asimiluje ono to je dijaglosa
znala o tom imenu. J utoazi narod Ratne sekire, najsevemiji ogranak
ogromnog talasa ratnikih plemena koji se irio iz june Rusije ve
skoro dva veka; iako su govorili indoevropskim jezikom, objedinjavala ih
je ista kultura, a ne rasa. Bili su predodreeni da svugde rue civiliza
cije: I ndija, Krit i Grka pae pred njima, a njihovi jezici, religije i na
ini ivota ostavie snaan peat u celoj Evropi. Ali za sada, u slabo nase
ljenoj Skandinaviji, nije bilo veih sukoba izmeu domorodaca koji su
se bavili lovom, ribarenjem i zemljoradnjom, i nomada koji su pose-
dovali mona bojna kola.
Hodnici vremena
39
Pa ipak, u Avildaro su stizale vesti o uestalim krvavim bitkama na
jugu.
Ehegon je drao Ori na grudima i milovao je po kosi. Nisam se
plaio za tebe, poto si bila sa Malkolmom. Ali ipak, hvala Onoj to
si se vratila. vrsto lice, obraslo bradom, okrenulo se prema Lokri-
du. Danas su nai ljudi, koji su bili u lovu na jugu, dojurili ovamo i
obavestili nas da J utoazi dolaze i da e ve sutra biti ovde. Oni su ratnici
pljakai i svi od reda imaju oruje. Avildaro je prvo mesto na njiho
vom putu. ta smo uinili da uvredimo njih ili bogove?
Lokrid skrenu pogled na Storm i obrati joj se na engleskom: Ne
bih eleo da koristim nae oruje protiv tih ubogih avola, ali ako
budemo morali...
Ona odreno odmahnu glavom. Ne. Energija bi mogla da se
registruje, ili bi bar prepriavanja dola do uhoda Rendera i skrenula
im panju na nas. Najbolje bi bilo da ti i ja odmah napustimo ovo
mesto.
ta? Ali...
Upamti! prekide ga odluno Storm. Vreme je nepromenljivo.
Poto e ovo mesto da preivi i sledeih sto godina, sasvim je verovatno
da e starosedeoci odbiti sutranji napad.
Nije mogao da se oslobodi njenog prodornog pogleda. Ali i Ori ga je
takoe posmatrala, kao i Ehegon, ribari, devojke, ilibardije, i svi
ostali. On slegnu ramenima. Moda i nee rekao je tiho. Moda
su ih u budunosti podjarmili, zato to smo ih danas ostavili na cedilu.
J a ostajem.
Ti se usuuje ... procedi kroz zube Storm, ali se u istom trenutku
obuzda. Neko vreme je ostala nepokretna i bez rei. Zatim se nasmei,
poe ka njemu i vrsto ga zagrli. Trebalo je to ranije da shvatim
rekla je zagonetno. U redu, ostajem i ja.
3*
Glava sedma
Dolazili su sa zapada, preko ravnice, obilazei sa leve strane veliku
hrastovu umu. Stanovnici Avildara su ih oekivali. Bilo je ukupno sto-
tinak napadaa, sa deset bojnih kola, tako da je veina ila peke; ni
njihovi protivnici nisu bili znatno brojniji. Videvi ih prvi put na jakoj
podnevnoj svetlosti, Lokrid je jedva mogao da poveruje da su to strani
ljudi Ratne sekire.
Dok su se pribliavali, prouavao je jednoga od njih, koji mu se
uinio tipinim predstavnikom J utoaza. U telu, ratnik se nije mnogo
razlikovao od Tenil Orugareja: izgledao je samo neto nii i snanije
graen; crvenkasta kosa bila mu je upletena u perin, a brada nehajno
razbaruena; zbog otro povijenog nosa, njegove crte lica su pre odgo
varale centralno-evropskom nego ruskom tipu. Imao je na sebi koni
haljetak bez rukava i suknju od istog materijala koja je sezala do kolena
i na kojoj se nalazio utisnut simbol plemena. Nosio je okrugli tit od
bivolje koe sa dve ukrtene pruge po sredini obeleene upadljivom
bojom. Oruje mu se sastojalo od tankog kremenog bodea i izvanredno
izraene kamene sekire. Usne je drao iroko razvuene, to je moglo da
znai nagovetaj skorog pokolja.
Bojna kola uz koja je iao pripadala su oigledno nekom poglavici.
Bile su to lake dvokolice od drveta i pletenog prua, koje su vukla
etiri dugodlaka, mala konja. Vodio ih je jedan nenaoruan mladi, opa
san samo komadom tkanine. U kolima je stajao voa, znatno vii od
ostalih, i vitlao dugakom i tekom sekiram koja je Lokrida podsetila
na halebardu. Dva koplja trala su sa jedne strane i stajala mu na do
hvatu ruke. Nosio je veliku kacigu, steznik i oklop za kolenice od
pojaane koe; o bedru mu je visio kratak bronzani ma, a niz ramena
se leprao izbledeli, platneni plat. Pod upavom bradom blistala se
velika ogrlica od masivnog zlata.
Tako su izgledali J utoazi. Kada su ugledali neravnu liniju ribara, oni
usporie hod. Trenutak potom, vodi eonih kola dunu u rog; J utoazi
zaurlae poput vukova, a konji se nadadoe u galop. Za njima su tan-
drkale dvokolice, a na kraju su jurili peaci viui na sav glas i udarajui
pljotimice sekirama po konim titovima.
Ehegon pogledom potrai Storm i Lokrida. Sad? upita.
Malo kasnije. Pustimo ih da se priblie. Stormine enice se suzie.
Neko se nalazi u poslednjim dvokolicama... ali ne vidim dobro...
ostali mi zaklanjaju vidik ...
Lokrid je oseao kako napetost raste iza njegovih lea: kratki uzvici
i nerazgovetno gunanje, um nogu koje su nestrpljivo udarale o tie,
neprijatan zadah znoja. Staroseeoci koji su ekali da brane svoje do
move nisu bili kukavice, ali neprijatelj je bio bolje opremljen i viniji
ratovanju; ak se i njemu, koji je poznavao tenkove, nalet dvokolica za
trenutak uinio straan.
Hodnici vremena
41
Lokrid podie revolver. Drka mu je bila hladna i suva. Storm je
preko volje pristala da danas upotrebe oruje; moda e upravo moni
svetlei hici bez obzira to e biti upravljeni na njihove protivnike
negativno uticati na hrabrost Tenil Orugareja.
Bolje bi bilo da me pusti da pucam ree on na engleskom.
Ne jo. Stormin glas zazvuao je izuzetno jasno u toj sveoptoj
gunguli, da Lokrid i nehotice skrenu pogled prema njoj. Njene maije
oi bile su suene, zubi su se blistali, a ruka joj se nalazila na energet
skom pitolju, za koji je rekla da ga nee upotrebiti. Moram prvo
da vidim tog oveka.
Voza bojnih kola podie svoju sekiru, a zatim je brzo spusti na
dole. Iz zadnjih redova J utoaza brzo se izdvojie strelci i prakai. Nji
hovo oruje ve se pretei dizalo prema protivnicima; trenutak potom
itavo jato kamenja i strela zazvidalo je put ribara.
Sad! naredi Ehegon. Ali to vie nije bilo potrebno. Iz redova ribara
zaue se prkosni uzvici, a zatim i oni obasue J utoaze kamenjem i stre-
lama.
Ovaj kratki protivnapad nije suvie omeo suprotnu stranu. Lokrid je
video kako su se dva-tri kamena bezazleno odbila o vrste titove. J u-
toazi su bili u punom naletu i svakog trenutka su mogli da se nau u
njegovoj blizini. Ve je sasvim jasno razaznavao sjajne nozdrve i belo
oiviene oi prednjih konja, njihove leprave grive, svetlucave bieve,
divlje grimase na licima vozaa, ija se brada razletala na sve strane, i
jednu podignutu sekiru na kojoj se kameno seivo blistalo poput metala.
Do avola sa oklevanjem! viknu Lokrid. Neka vide ta ih eka.
Na nianu mu je bio voa kada je povukao obara. Trzaj revolvera
bio je tako snaan da mu je oruje gotovo izletelo iz ruke. Prasak se
trenutno izgubio u divljem meteu, topotu, fijukanju sekira i tandrkanju
tokova. Pogoen u grudi, voa nemono rairi ruke i stropota se na
tie. Halebarda opisa krug u vazduhu i zabi se jednom otricom u zemlju.
Trenutak potom visoka trava prekri i oruje i ratnika.
Momak zaustavi konje i zinu od straha. Lokridu u magnovenju pro-
struja kroz glavu da nije morao da ubije oveka. Meutim, nije bilo
vremena za kajanje. On se osvrte i potrai pogledom drugu zapregu; a
onda poe da puca u nove mete. Ubiti po jednog konja iz svake zaprege,
bie sasvim dovoljno da se dvokolice izbace iz stroja. Neki zalutali kamen
okrznu cev revolvera koja resko zazvea. Ali gotovo istovremeno jo
jedna kola se prevrnue; ular se nerazmrsivo zapetljao, eoni konj je
pregrizao jezik, a levi toak se sasvim raspao od siline udara. Preiveli
konji poee da se propinju i uplaeno njite.
Lokrid vide kako J utoazi i dalje juriaju. Dve ili tri dvokolice su bile
zaustavljene, ali su osvajai jo uvek nadirali. On iskorai napred i nae
se na brisanom prostoru. Krv mu je bila suvie uzburkana da bi
mario za strele i kamenje; hici pokuljae iz njegovog revolvera.
Ali u istom trenutku neto ga estoko pogodi u grudi.
U magnovenju mu se uinilo da mu je u lobanji eksplodirala neka
dinovska granata. A zatim, zaslepljen i izbaen iz ravnotee, on vrto
glavo utonu u tamu.
Pol Anderson 42
* *
*
Povratak svesti bio je propraen uasnim bolom. Pred oima mu je
jo uvek sve treperilo. Kroz besomuno urlanje, njitanje i potmuli
topot on zau uzvik: Napred J utoazi! Napred sa Nebeskim ocem!
To je bilo reeno na jeziku koji je dijaglosa poznavala, ali, ipak, nije
bio jezik Tenil Orugareja.
Lokrid se s naporom podigao na ruke i kolena. Prva stvar koju je
ugledao bio je njegov revolver koji je leao poluistopljen na zemlji. Ra
zaranje revolvera apsorbovalo je glavni deo energetskog snopa. Me
utim, meci nisu ispali iz magacina. On je zadobio samo bolne opekotine
po licu i grudima. Koa mu je gorela. Od siline bola nije vie bio u
stanju da misli.
Pokraj njega leao je mrtav ovek. Bio je sav ugljenisan, tako da ga je
bilo nemogue prepoznati. Ali bakarna narukvica na jednoj ruci nesum
njivo je ukazivala da je to Ehegonov le.
Najednom primeti Storm. Obavijao ju je svetlucav energetski tit.
Oko nje su igrali kratki, raznobojni jezici plamena. Neprijateljski hitac
fijuknu mimo njih, pokosivi tri mladia sa kojima je Lokrid iao u
lov na foke.
J utoazi zaurlae! Bio je dovoljan samo jedan nalet da pregaze ribare.
Lokrid ugleda Ehegonovog sina nije mogao da pogrei jer je samo
on imao takvo lice i bio tako istrajan kako pokuava da zabode
koplje u konje iz zaprege neke dvokolice kao da lovi divlje veprove.
Voza bojnih kola skrenu naglo ustranu, i dvokolice uz tropot prome-
nie pravac. Ratnik koji se nalazio na njima uzmahnu sekirom fatalno
veto. Mladiev mozak rasprsnuo se na sve strane. Ehegonov sin pade
kao pokoen kraj oca, J utoaz radosno uzviknu, zamahnu na drugu stra
nu, na nekoga koga Lokrid nije mogao da vidi, a zatim hitnu koplje ka
jednom strelcu i produi trijumfalno dalje.
Ribari su beali na sve strane. U panici su jurili ka umi, a kuknjava
se razlegala odasvud. Gonjenje se prekidalo na rubu ume. J utoazi, iji
su bogovi-zatitnici bili na nebu, nisu voleli skrovita i mrana mesta.
Radije su se vraali na bojno polje i dovravali ranjene neprijatelje.
J edna dvokolica jumu u pravcu Storm. Energetski tit stvarao je
oko nje treperavi oreol tako da je izgledala blistava poput lavice. Lokri-
du se u bunilu inilo da vidi neko bie iz bajke. J o uvek je imao vebli
za pojasom. Nesigurno je poao rukom ka revolveru, ali ga je svest
izdala pre no to je uspeo da izvadi oruje. Poslednje to je video bio je
jedan ovek koji je stajao iza vozaa nekih bojnih kola ovek obrijan
i bele koe, veoma visok, zaogrnut crnim platom koji se viorio iza
njega poput krila...
*
* *
Lokrid je sporo dolazio svesti. Izvesno vreme prijalo mu je da lei
na zemlji i da ne osea bol.
Malo-pomalo, postao je ponovo svestan onoga to se dogodilo. Kada
zau enski krik on otvori oi i pokua da se uspravi.
Hodnici vremena
43
Sunce je ve bilo zalo, ali kroz vrata kolibe u kojoj se nalazio, pri
lino udaljene od tamnocrvenog Limfjorda, za trenutak je opazio jo
uvek zaarene oblake. J edina prostorija u kolibi bila je sasvim ispra
njena, a ulaz je bio zapreen zbijenim granama koje su remenima bile
privrene za okvir vrata. Napolju su dva J utoaza uvala strau. J edan
je neprestano gledao unutra i mahao granicama imele da bi se zatitio
od zlih ini. Njegov drug je sa zaviu posmatrao nekolicinu ratnika
koji su obalom vodili kravu veselo uzvikujui. Odasvud se ula graja
pobednika, prodorni usklici, grohotan smeh, topot konjskih kopita i
kloparanje tokova; pobeeni su muklo utali.
Kako si, Malkolme?
Lokrid okrete glavu u pravcu glasa. Storm Derovej kleala je kraj
njega. Nazirao je samo konture u mranoj kolibi, ali je zato jasno oseao
prijatan miris njene kose. Pomilovala ga je neno po obrazu, a glas joj
je zvuao uznemireni je nego ikada ranije.
Pa... izgleda da sam ostao itav. Dodirnuo je prstima lice i grudi
na mestima gde se koa cmela. Nije nita opasno. U stvari... oseam
se prilino ilo.
Imao si sreu to je Bren poneo sa sobom antiok pilule i enzimsko
ulje i to je odluio da te potedi ree Storm. Opekotine e do
sutra biti isceljene. Zastala je za trenutak, a zatim dodala tonom
koji je mogao da pripada i Ori: Srena sam zbog toga.
ta se to dogaa napolju?
J utoazi pljakaju Avildaro.
A ene... deca... ne! Lokrid pokua da skoi na noge.
Ona ga blago povue nadole. tedi snagu.
Ali ovi prokletnici...
U njenom glasu se ponovo osetio prizvuk stare estine: Za sada
tvoja prijateljica ne pati mnogo. Seti se ovdanjih obiaja. Orugareji
sada oplakuju one koje su voleli; ali ubrzo e zaboraviti mrtve i nestale
i postae robovi... Ne, ekaj. Ovo nije jug. Robovi varvara ne ive
mnogo drukije od svojih gospodara. Ona sada pati jer nije slobodna,
jer vie nema svoj dom; ali injenica je da ena nigde meu indoevrop
skim narodima ne uiva takav ugled kao ovde. Bolje sauvaj svoje a
ljenje za kasnije. Ti i ja smo u veoj neprilici nego tvoja mala prija
teljica.
M . . . m. . . m. . . u redu. popusti Lokrid. U emu je onda ne
volja?
Storm se okrenula, sela na pod ispred njega, obgrlivi rukama kolena,
i uzdahnula: Bila sam slog ree gorko. Nisam ni slutila da se
Bren nalazi u ovom dobu. Samo je on mogao da organizuje ovaj napad.
Osetio je kako je uzdahnula od samoprekora. Ti to nisi mogla da
zna rekao je, pokuavajui da je utei.
Njeni prsti mu se obavie oko miice i ona ree hladnim glasom:
Nema oprotaja za Vordena koji pogrei. Samo propast.
Poto je to bio zakon onih na ijoj se strani borio, Lokridu se za
trenutak uinilo da je razume i da su njih dvoje konano postali jedno.
Privukao ju je k sebi, kao to bi privukao svoju tunu sestru, a ona se
pripi uz njega stavivi mu glavu na rame.
Pol Anderson 44
Posle izvesnog vremena, kada je zavladala potpuna tama, Storm se
neno odmakla i uzdahnula: Hvala ti. Ostali su da sede jedno pored
drugog, spojenih ruku.
Ponovo je sve utihlo. Najednom, Storm poe da govori dubokim
i brzim glasom: Mora da shvati da brojnost u ovom ratu kroz
vreme nije velika. Sve konce dri u rukama samo jedan ovek. Bren
j e... vi nemate tu re. On je centralna figura. Ima ih tako malo spo
sobnih, i zato je on osvaja, komandant, ovek ije odluke uzdrmavaju
planetu... kralj. J a sam za njega najvei plen. A on me sada ima.
Lokridu se za trenutak uinilo da uje jecanje u njenom glasu.
Ne znam kako je otkrio gde sam, i u kom sam vremenu. Ne mogu
ak ni da pretpostavim. Kako je mogao da me pronae u ovom zaborav
ljenom dobu, kad nije mogao da me uhvati u tvom veku? To me plai,
Malkolme. Njen dodir je bio hladan i vrst. ta je to uradio sa
vremenom?
Oseao je po njenom dodiru da ovo nije bila lana zebnja.
On je ovde sam. Ali i to je dovoljno. Mislim da je pre nas izaao
iz tunela pod dolmenom da bi pripremio narod Ratne sekire. Proglasio
se njihovim bogom. To nije nimalo teko. Sva lutanja I ndoevropljana
Nebeskih Otaca, oboavalaca sunca, pastira, oruara, vozara, ratnika,
ljudi istih ruku i neogranienih snova, kojima su ene potinjene kao
robovi, a deca puki posed prouzrokovali su Renderi. Razume li?
Osvajai su ruioci starih civilizacija, stare vere, oni su praoci Ijudi-
-maina. J utoazi sada pripadaju Brenu. Dovoljno je da se on pojavi
meu njima, kao to je dovoljno da se ja pojavim u Avildaru ili na Kritu,
i oni e na svoj nejasan nain shvatiti ko je on; nakon toga e lako
moi da gospodari njima.
Nekako je otkrio da smo mi ovde. Mogao je da navali punom snagom,
ali to bi upozorilo nae agente, koji su veoma jaki u ovom milenijumu.
Umesto toga, naredio je J utoazima da zauzmu Avildaro, zakleo se da e
Sunce i svetlost biti uz njih, i odrao obeanje.
Zastala je za trenutak, kao da se neega prisea.
Poto pobedi Lokrid oseti kako Storm drhti poslae nekoliko
svojih ljudi da zavre sa mnom.
Drao ju je privijenu uz sebe. Ona se najednom tre i poe mahnito
da mu apue na uvo: Sluaj! Moda ima naina da pobegne. Ko
zna? Knjiga vremena je nastala onda kada se rodila Vaseljena; ali mi
jo nismo okrenuli sledei list. Bren e te uzeti samo kao plaenika.
On ne misli da si ti opasan. Ako moe... ako samo moe... ui u
tunel. Nai Her J espera Fledelijusa u Viborgu, u krmi kod Zlatnog
Lava, u predveerje Svih Svetih, izmeu 1521. i 1541. godine. Moe li
to da zapamti? On je jedan od naih. Kada bi samo mogao da stigne
do njega ...
Da. Svakako. Ako budem mogao. Lokrid nije eleo dalje da razgo
vara. Kroz sat ili dva mogla je sve da mu objasni. Ali u ovom trenutku
bila je suvie usamljena. Obgrlio ju je slobodnom rukom oko ramena.
Pokrenula se, tako da je njegov dlan skliznuo nadole; sledeeg trenutka
prislonila je svoje usne na njegove.
Hodnici vremena 45
Nije mi preostalo jo mnogo ivota ree prigueno. Iskoristi
ono to jo imam. Utei me, Malkolme.
Sasvim zbunjen, Lokrid je samo promucao: Storm, oh Storm.
Uzvratio joj je poljubac i zaronio u talas njene kose; na elom svetu
za njega su postojale samo tama i ona.
Buktinja bijesnu kroz ipke. Koplje se pokrenu, a glas zabrunda:
Polazi! Ti, ovee! On hoe da te vidi.
Glava osma
Bren je sedeo sam u Dugoj kui. Sveta vatra bila je ugaena, ali su
zraci iz kristalne kugle jarko osvetljavali medveu kou kojom je bio
presvuen njegov presto. Ratnici koji su doveli Lokrida padoe na
kolena sa strahopotovanjem.
Boe meu nama ree njihov krupan, riokosi voa. Doveli
smo vraa kao to si naredio.
Bren klimnu glavom. Dobro. Priekajte u uglu.
etiri oveka dotakoe tomahavcima ela i povukoe se izvan osvet-
ljenog kruga. Sa podignutih baklji crvenkaste i ute iskre prtale su
unaokolo, a svetlost je jedva dopirala do lica ratnika na kojima je vreme
ve ostavilo svoje tragove. Vladala je tiina.
Sedi ako eli ree Bren na prijatnom engleskom. Imamo mnogo
da kaemo jedan drugom, Malkolme Lokridu.
Kako li je samo saznao puno ime?
Amerikanac je ostao na nogama jer bi inae morao da sedne odmah
uz Brena i da ga gleda pravo u oi. Dakle, to je neprijatelj.
Pri okretu, Renderov ogrta se pomerio i pokazao tanko i dugo
miiavo telo, visoko gotovo sedam stopa; i Bren je bio odeven u crnu
uniformu koje se Lokrid seao iz tunela. Koa mu je bila veoma bela,
prsti vretenasti i dugi, a lice... lepo, moglo se rei, sa uzanim, pravim
nosem i hladnim savrenstvom linija. Nije bilo ni traga od brade; kosa
mu je bila gusta i kratka, kao kapa od samurovine. U oima se presija
valo elino sivilo.
Bren se osmehnu. Dobro, onda stoj. Podigao je polako ruku i
pokazao na bocu i dve tanke ae, divnog oblika. eli li moda da
popije neto? To je burgundac iz 2012. Bila je to divna godina.
Neu odbi odseno Lokrid.
Bren slegnu ramenima; napunio je sebi au i otpio jedan gutljaj.
Mislim da nije neophodno da ti nanesem zlo ree.
Ve si dosta uinio uzvrati prkosno Lokrid.
To je prilino paradoksalno. Ako neko ivi sa koncepcijom vremena
kao nepromenljive i zauvek utvrene veliine i vidi mnogo gore stvari
nego ove danas, neuporedivo gore, a i sam riziku je mnogo emu onda
sentimentalnost? Uostalom, i ti si danas ubio oveka koga e ene i
deca aliti.
I on je nameravao mene da ubije, zar ne?
Tano. Ali on nije bio lo ovek. Vodio je svoje roake, i sve one
koji su od njega zavisili, najbolje to je umeo, bio je astan prema
svojim prijateljima, pa ak i prema neprijateljima. Proao si kroz selo
kad si iao ovamo. Budi iskren: nisi video ni klanja, ni muenja, ni
unakaivanja, ni paljevine, zar ne? Uostalom, u buduim stoleima ovaj
poslednji talas imigranata pretopie se prilino miroljubivo. Kavga je
ovde oduvek bila neto neobino. Doljaci e bar u sevemoj Evropi,
Hodnici vremena 47
ako ve ne u junoj ili istonoj, sve vie dominirati, jednostavno zato
to je njihov nain ivota bolje prilagoen dolasku bronzanog doba.
Oni su mnogo pokretljiviji, imaju ira obzorja, bolje se brane: staro-
sedeoci e ih zato oponaati, ak su i tebe ve udesili.
Samo prazna pria ree Lokrid. U stvari, ti si ih poveo na
nas. Ti si poubijao moje prijatelje.
Bren odmahnu glavom. Nisam. To je uinila Korijak.
Ko?
ena. Kako ti se predstavila?
Lokrid je oklevao. Znao je da nema svrhe natezati se oko sitnica.
Storm Derovej.
Bren se bezglasno nasmeja. U potpunosti odgovara. Njen stil je
oduvek bio ekstravagantan. Pa dobro, ako eli, zvaemo je Storm.
On odloi au. Crte lica su mu postale za nijansu stroe. Ona je
donela nevolju ribarima svojim dolaskom. Pa ipak, bila je sasvim svesna
rizika. Zar ozbiljno misli da je nju ijednog trenutka stvarno brinulo
ta bi moglo da se desi njima ili tebi? Ne, ne, prijatelju moj, vi ste
bili samo puki brojevi u jednoj veoma velikoj i veoma staroj igri. Ona
je pokretala itave civilizacije i odbacivala ih kada vie nisu mogle da
slue njenim ciljevima isto tako mirno i ravnoduno kao to bi ti odba
cio polomljenu alatku, ta za nju znai aka divljaka iz kamenog doba?
Lokrid stee pesnice i povika: Umukni!
Komeanje i mumlanje doprlo je sa mesta gde su stajali J utoazi.
Bren im mahnu rukom, a zatim je ponovo spusti blizu energetskog
pitolja na irokom bakarnom opasau. Ona odista ostavlja snaan
utisak nastavio je mirnim glasom, kao da se nita nije dogodilo.
Nema sumnje da ti je rekla kako njeni Vordeni zastupaju apsolutno
dobro, a mi Renderi apsolutno zlo. I ti, naravno, to ne moe da ospori.
Ali razmisli, ovee, da li je ikada tako neto bilo istinito?
U mom sopstvenom vremenu odvrati otro Lokrid. Nacisti,
na primer. Bren podie obrvu sa takvim sarkazmom, da je Malkolm
morao da doda kolebljivo: U redu, nisu ni saveznici bili sveci, ali,
do avola, nije bilo izbora.
I ma li jo neki dokaz, sem Stormine rei, da je situacija ba takva
u ratu kroz vreme? upita Bren.
Lokrid proguta pljuvaku. No se sputala okolo, prepuna vlage,
isparenja i udaljenih zvukova iz ume. Napregao je volju da odagna
oseaj potpune usamljenosti koji ga je ispunjavao. Vilice mu se stegoe.
Sluaj ree Bren blago. J a ne tvrdim da smo mi uzori vrline.
Ovo je najbeskrupulozniji rat koji je ikad voen, rat izmeu dve filozo
fije, u kome protivnici oblikuju ak i prolost iz koje su nastali. Pozivam
te da prosudi. Da li je nauka, koja alje oveka u kosmos, oslobaa ga
od muka i oskudica, lei decu od difterije da li je to zlo? Da li je
organizacija Ujedinjenih nacija neto besmisleno? Da li je pogreno
to ovek koristi svoj razum, jedini dar koji ga izdie iznad ivotinje,
i koji oplemenjuje ivotinju u njemu? Pa ako nije, odakle onda sve
te stvari? Koji ih nain ivota stvara?
Zastao je za trenutak, kao da se prisea neeg, a onda nastavio:
Sigurno ne vordenski! Misli li ozbiljno da ta prizemna, magijska,
Pol Anderson
48
instinktivna, orgijastika vera Boginje moe ikada da nadraste samu
sebe? Hoe li da zna ta je sa njom bilo u budunosti? Tek je u mom
vremenu postalo jasno koliko je ta vera besmislena. Upravo zbog toga se
ona, kao crv koji grize vlastiti rep, vratila u ovu tamnu prolost da bi
naterala ljude, obmanjivanjem i strahom, da puze pred Njom. Oni su
naizgled sreni, jer je njen uticaj jo uvek neznatan. Ali saekaj da
vidi strahote prave vordenske vladavine!
Bren je za trenutak razmiljao.
Seti se; jedan mali arheoloki podatak: starosedeoci sahranjuju svoje
mrtve u zajednike grobnice. Narod Ratne sekire, meutim, pravi zase
ban grob za svakog pojedinca. Da li ti to neto kae?
Lokridu za trenutak sinu u seanju ono to mu je deda priao o
indijanskim ratovima. Tada je saaljevao Indijance; ali da li bi to i dalje
inio da je prouio njihovu istoriju?
eleo je da odagna tu uznemiravajuu pomisao i zato ree: J a
sam izabrao stranu Storm Derovej i neu da menjam.
Ili je ona izabrala tebe? upita blago Bren. Kako ste se sreli?
Lokrid nije eleo nita da kae. Ko zna za ta bi to jo moglo da
poslui. Pa ipak, istinu govorei, Bren se nije ponaao kao zloinac.
Moda bi mogao da ga smeka u vezi sa Storm? Uostalom, od kakvog su
znaaja pojedinosti njihovog susreta? Dao je kratko objanjenje, a
onda mu je Bren postavio jo nekoliko pitanja. Pre nego to se osvestio,
sedeo je pored Rendera sa aom u ruci i polako mu ispriao celu
priu.
Dakle, tako klirnnu glavom Bren. Zanimljiva pria. Ali ne
neobina. Obe strane se slue lukavstvom za ostvarenje svojih ciljeva.
To je jedna od sasvim uobiajenih stvari u celoj ovoj gunguli kultura
i religija. Meutim, ti izgleda izuzetno sposoban. eleo bih da bude
moj saveznik.
Nema nita od toga ree Lokrid manje besno nego to je na-
meravao.
Bren ga pogleda ispod oka. Ne? U redu, ne... Ali, reci mi kako
je Storm Derovej dolazila do novca u tvom dobu.
Pljakanjem Lokrid je bio prisiljen da prizna. Ali upotreblja
vala je energetski pitolj samo da bi izazvala pometnju. Nije imala
drugog izbora. Vi ste vodili igru.
Bren izvadi revolver i poe da se igra njime u ruci. Moda bi te
interesovalo ree lagano da i najbezazlenija upotreba ovog oruja
donosi smrt.
Lokrid poskoi. aa mu ispade iz ruke. Nije se razbila, ali je vino
prekrilo pod bojom krvi.
Zrak dezintegrie materijalna tela dodao je neumoljivo Bren.
Lokrid zamahnu pesnicom prema njegovom licu, ali promai. Ren-
der odskoi u stranu i munjevito uperi pitolj u Malkolma. Polako
upozorio ga je.
Lae! prodahta Lokrid. Oseao je kako mu se u glavi sve okree.
Ako ti jednom budem verovao, i sam e moi da isproba revolver
ree Bren. U meuvremenu, budi pametan. Poznajem dobro dva
deseti vek, ne samo preko dijaglose, ve i iz vlastitog iskustva; borio
Hodnici vremena
49
sam se tu nekoliko meseci sa Korijak jer sam znao da je pobegla iva.
Po tvojoj proceni smiri se, kaem po tvojoj proceni, Malkolme,
ona je imala mnogo hiljada dolara. Koliko li je samo prolaznika zbu
nila dok nije prikupila tu sumu? Zar takav talas pljake, gde se rtve
jedna za drugom bude iz udne nesvestice, ne bi bio senzacija godine?
Ali o tome nisi proitao ni re.
S druge strane, nestanak je gotovo uobiajena pojava, pogotovo ako
je nestala osoba nekakav mraan tip; takve prie se obino nalaze na
zadnjoj strani lokalnih novina... ekaj. Nisam rekao da je uvek upo
trebljavala pitolj. Ponekad je pljakala pusta mesta nou i vatrom
unitavala tragove za sobom, udno da ti nije nikad rekla da je upravo
to njen modus operandi. Ali ja mogu da ti dokaem da je ona, iako
moda nesvesno zla, sigurno bez trunke milosra. Konano, Storm je
Boginja, ta su smrtni njoj, koja je besmrtna.
Lokrid duboko uzdahnu. Nekontrolisan drhtaj prostruja njegovim
telom. Koa mu je bila hladna, a usta suva. I pak je bio u stanju da
kae: Pokolebao si me. Ali odlazim. Nita me ne obavezuje da te i
dalje sluam.
Dobro sloi se Bren. Najbolje je da postepeno otkrije istinu.
Ti si lojalan tip. Mislim da e tek onda pokazati tvoju stvarnu vred-
nost kada otkrije kome zapravo treba da bude lojalan.
Lokrid se okrenu, promrmljavi neto sebi u bradu, i koraknu prema
vratima. J utoazi ga brzo opkolie.
Brenov glas ga dostie: Samo da zna: ti e promeniti stranu.
ta misli kako sam saznao za vordenski tunel u Americi i za Stormin
put do ovog doba? Ili kako znam tvoje ime? Ti si doao u moje sopstve-
no vreme, Malkolme, i upozorio si me!
Lae! vrisnu Lokrid i izlete iz kue.
Teke ruke ga zaustavie. Dugo je stajao u bezglasnoj nemoi.
Kada se najzad pribrao, on poe da gleda okolo kao da trai nekakvo
uporite za svoj poljuljani svet. Avildaro je leao pred njim, pust i
miran, ene i deca, koji nisu pobegli u divljinu, zajedno sa starcima
ove su osvajai prezrivo pustili bili su zbijeni u grupe oko vatri
to su svetlucale u dolini. Odnekud je dopiralo tuno mukanje otete sto
ke. J o dalje, abe su prigueno kreketale. Kolibe su izgledale kao tamne,
upave mrlje. I spred njih se svetlucala voda Limfjorda, a pozadi su
umeli lugovi pod divnim zvezdanim nebom. Vazduh je bio vlaan.
Nije lako govoriti sa bogom, dabome ree crvenokosi voa sa
iskrenim saaljenjem u glasu.
Malkolm zadrhta i poe prema kolibi u kojoj je bila Storm. J utoaz
ga zaustavi. Stoj, vrau. Bog nam je naredio da ne sme da je vidi;
u protivnom doi e do velike nevolje.
Lokrid je tupo zurio u lice ratnika. Takoe nam je rekao da ti
je oduzeo snagu da stvara uda dodade J utoaz. Zato da ne
bude ovek kao i svi ostali? Mi moramo da te uvamo, ali mislimo
da nisi zao.
Storm! Storm! povika Lokrid u sebi. Ali za sada nije bilo druge
mogunosti, osim da je ostavi samu u mraku. Buktinja, koju je drao
mladi sa pegavim licem, obasjavala je mutnom svetlou konture to-
Pol Anderson 50
mahavka. Lokrid konano popusti i poe u korak sa svojim straari-
ma. Voa ratnika iao je pored njega. J a sam Vidakar, Hronakov sin
ree ljubazno. Nije se plaio vraa, poto je bio pod zatitom boga.
Moj znak je vuk. Ko si ti i odakle dolazi?
Lokrid se zagleda u njegove slobodne, vatrene, plave oi; nije mogao
da ga mrzi. Zovi me Malkolm odgovorio je tiho. Dolazim iz
Amerike, daleko preko mora.
Vidakar se iskezi. Mokar put. Ne dopada mi se.
Lokridu pade na pamet da su Danci prvi od svih Evropljana
oplovili celu zemlju. Duh Krita proeo je izdrljivou Tenil Orugareje.
Bren je, dakle, govorio istinu: Narod Ratne Sekire nije bio zao po pri
rodi. Oni su samo bili jednostavni nomadi, daleko viniji ratovanju nego
ovdanji starosedeoci. Individualizam je kod njih bio znatno izraeniji,
uprkos vladavini aristokratije vozara dvokolica; imali su znatno uproe-
niju religiju nego Tenil Orugareji; njihovi bogovi su upravljali kosmo-
som, kao to je otac upravljao porodicom. Bili su to hrabri i asni ljudi,
u ijoj je dobroti postojalo neto sirovo. Pa ipak, oni nisu bili krivi
to su crno obuene prilike dole kroz vreme i nametnule im svoju
vladavinu.
Kao da je proitao njegove misli, Vidakar nastavi: Shvati, ja
nemam nita protiv primorskih i umskih plemena. To su hrabri ljudi
i on opisa znak u vazduhu ja potujem bogove kojima se klanjaju.
Mi vas ne bismo danas napali da nam na bog to nije naredio. Rekao
nam je da je ovo mesto omaijala vetica koja je njegov neprijatelj.
Sada smo ovde i uzeemo na plen. J a se bavim trgovinom. Moda
u kasnije nai sebi jednu enu meu njima. To je korisno, naroito
ako ona dolazi iz velike kue. Kod njih nasledstvo ide po enskoj liniji,
razume? To znai da e meni pripasti imovina njene majke. Poto smo
osvojili zemlju, moda bismo mogli da se ustalimo ovde. Ali nema nas
toliko da bismo due mogli da ratujemo sa okolnim plemenima. Ako
se ne sporazumemo, moraemo da se vratimo kui sa plenom. On
slee ramenima. Stareine e danas veati o tome.
Usnuli deo Lokrida, stariji etiri hiljade godina, brzo je izvrio
analizu rei stareina. To je jednostavno znailo patrijarh, ovek
sa zamanim posedom, glaveina svojih sinova, slugu i ambicioznih
mladia koji su mu se zakleli na slubu. U njegove zadatke je takoe
spadalo da obavlja izvesne religijske slube; ali on nije bio svetenik,
niti je njegov status odgovarao tradiciji koja je odreivala poloaj Tenil
Orugareja jo pre roenja. Upravo zbog toga, religija nije odve sputa
vala J utoaze; nije bilo previe rituala ni straha od nepoznatog bila
je to ista vera u sunce, vetar, kiu i vatru. Mrani elementi nordijskog
paganizma prodree tek docnije iz starih kultova zemlje.
Lokrid je prestao da misli o tome i usredsredio se na sam jezik.
Nije bilo nikakve slinosti sa indoevropskim dijalektima, izuzev nekoliko
gramatikih elemenata; uticaj starosedelakog jezika bio je slian uti-
caju normanskog francuskog na engleski. (Daughter=dohitar=onaj
koji muze krave, to je bio muki posao u Avildaru)*. Manje od polovine
* Daughter (engl.) ki (prim, prev.)
Hodnici vremena 51
rei koje je Vidakar upotrebljavao poticale su iz regiona oko Crnog
mora. Verovatno je roen ili u Poljskoj, ili u Nemakoj, i l i ...
Tu smo ree J utoaz. ao mi je to moram da te veem preko
noi. Tako se ne postupa sa ovekom, ali bog nam je naredio. Hoe
li da spava napolju, ili u jednoj od onih prljavih kua?
Rei su jedva dopirale do Lokridove svesti. On se zaustavi i pro
mrmlja neku kletvu.
Vatra je visoko plamtela, zatamnjujui dimom sazvee Velikog
Medveda i ocrtavajui, u igri plamiaka, konture Vidakarovih dvokolica
i njegove sapete konje koji su mirno pasli. Okolo je sedelo nekoliko
ljudi i dremalo; oruje im je bilo blizu ruku. J edan od ratnika, jo
deak od najvie sedamnaest godina, istaknutih ramena i maljavog lica
na kome se primeivao oiljak iz neke stare bitke, drao je u ruci jedan
kraj uzice. Drugi je bio obavijen oko Orinog lanka.
Sto mu Maruta! uzviknu Vidakar. ta je to?
Devojka je leala sklupana i izgledala je potpuno bespomono.
Spazivi Lokrida, ona skoi i vrisnu. Kosa joj je bila zamrena, a izraz
lica izoblien od neprestanog plakanja; na bedru se upadljivo crvenela
modrica.
Mladi se isceri: uli smo malopre kako se neko unja ovuda. J a
sam je naao i uhvatio. Lepa je, a?
Rise! promuca Ori na svom jeziku. Zateturala se ka njemu, ali
mladi ratnik povue uzicu i ona pade na kolena.
Rise, pobegla sam u umu, ali sam morala da se vratim i da vidim
da li si ... jecaji ostavie misao nezavrenu.
Lokrid je izgledao oamuen.
Lepo, lepo smekao se Vidakar. Bogovi su ti naklonjeni, Tano.
ekao sam da se ti vrati, voo, ree mladi, pomalo se snebiva
jui. Mogu li sad da je odvedem?
Vidakar klimnu glavom. Tano se uspravi, zgrabi Ori za kosu i pri
sili je da se digne. Polazi! ree otro. Njegove poluotvorene usne
su se presijavale.
Ori kriknu i pokua da se oslobodi. Tano je snano gurnu i devojka
se zatetura. Rise! zajecala je nemono. Njen neprirodan, izbezum
ljen glas zvuao je uasno: Neu!
Lokrid se ukoi. Znao je na ta ona misli. Dok je prokletstvo lealo
na njoj, za Ori je znailo vie nego smrt da legne sa mukarcem. Pa
ipak, pored te praznoverice postojalo je jo i neto drugo; kako bi se
njegova sestra oseala u ovoj prilici? Ne! kriknu Malkolm iz sveg
glasa.
ta? upita zbunjeno Vidakar.
J a je poznajem zavapi Lokrid, estoko prodrmavi vou za ra
mena. Ona je sveta i ne sme da se dodiruje; ovek koji to uini
iskusie najstranije posledice.
Ljudi oko vatre, koji su ceo prizor posmatrali zabavljajui se, najed
nom se uskomeae i uzbudie. Vidakar je zbunjeno stajao. Ali Tano,
buntovan kao i uvek, uzviknu: Lae!
Kunem vam se u ta god hoete ree Lokrid.
ta vrede arobnjakove kletve? naruga se Tano. Ako misli da
Pol Anderson 52
je ona devica, pa ta onda? To me se nimalo ne tie. Ona moe isto
tako da bude i bilo ta drugo. Ribari nemaju svetih ena, izuzev jedne
izanale starice, ija je mladost odavno prola.
Vidakarov pogled je nervozno lutao unaokolo; on protrlja bradu i
nevoljno ree: U redu... u redu... ali ipak, bolje je biti siguran.
J a sam slobodan ovek uvreeno odvrati Tano. Na moju glavu
sve to se desi! dodade uz osmeh. A ja znam ta e se prvo desiti.
Polazi!
Ti si voa! Lokrid se izbezumljeno obrati Vidakaru. Za
ustavi ga!
J utoaz odmahnu glavom. Ne mogu. Kao to je kazao, on je slobo
dan ovek. Sumnjiavo je posmatrao Amerikanca. Video sam
one koji su pali u nemilost bogova. Ti ne izgleda tako. Moda je eli
za sebe?
Ori zari nokte u Tanovo iskeeno lice. On je zgrabi za ruku i grubo
je savi iza lea. Devojka se nemono pognu pred njim.
Negde na rubu Lokridove svesti u magnovenju prostruja jedna
misao: njenog oca i brata sada razvlae psi i gavrani po bojnom polju ...
Glava deveta
Vidakar je stajao blizu Lokrida. Amerikanac se naglo okrenu i
udari ga pesnicom u pleksus, na mestu gde su poinjala rebra. J utoaz
je imao izvrsne trbune miie, ali se ipak zateturao i pao na zemlju.
Pegavi momak, koji je stajao odmah uz njih, ispusti baklju i grozni
avo zgrabi sekira. Lokridovi refleksi, steeni u mornarici, reagovali
su munjevito. U jednom koraku naao se kraj njega, i bridom ake
udario ga po vratu. J utoaz ispusti krik, zgri se i prui koliko je dug.
Pre nego to je uspeo da zgrabi protivnikovo ispalo oruje, Lokrid
u magnovenju oseti kako mu se novi protivnik pribliava s lea. Neije
rake vrsto ga zgrabie otpozadi. Stisak je bio veoma jak, ali Lokrid
napree svu snagu i oslobodi se zagrljaja. Okreui se, stavio je svoju
nogu izmeu ratnikovih, i naglo je trgao u stranu. J o jedan je bio van
stroja.
Ljudi oko vatre divlje povikae i ustremie se na njega. Lokrid
zgrabi sa zemlje jednu buktinju i uzmahnu njome ka najbliem paru
oiju. Plamen suknu napred. Napada hitro ustuknu da bi zatitio oi,
ali to nije uradio odve spretno. Dvojica koja su ili iza njega sudarie
se meusobno i padoe na tie.
Lokrid preskoi vatru. Na dragoj strani je stajao Tano, unezvereno
zurei napred. Cim Amerikanac krenu ka njemu, mladi ispusti uzicu
kojom je Ori bila vezana. Sekira mu nije bila pri ruci i zato se maio
za kremeni no; besno je uzmahnuo njime, pokuavajui da ubode
Lokrida.
Amerikanac odbi udarac akom. Otro seivo ipak ga je zaseklo po
miici i krv iknu iz plitke rane. Lokrid nije ak ni osetio bol. Za
mahnuo je visoko nogom, i Tano se uz krik srui na zemlju.
Bei, Ori! viknu devojci.
Od desetorice protivnika samo su dvojica bila onesposobljena. Ostali
su poeli da se sakupljaju oko vatre. Bilo je uzaludno boriti se protiv
toliko ljudi, ali morao je da joj da vremena za bekstvo. I zato on krenu
u napad. Uz njega ujan fijuk jedno zavitlano koplje zabode se u zemlju
ispred njega.
Malkolm zastade za trenutak, izvue oruje i ponovo krenu napred.
Bolje je ne upotrebljavati ga na uobiajeni nain, pomisli u sebi. Oseao
je kako mu bilo odzvanja u slepoonicama. Kao duga i prava motka
moglo bi da bude znatno korisnije. vrsto je uhvatio koplje obema raka
ma za sredinu i poeo da ga okree meu prstima.
J utoazi krenue ka njemu. On ulete u vrtlog borbe u kojoj je jedan
sluajan udarac mogao sve da odlui. Drkom je tresnuo po glavi jednoga
J utoaza, prebio prste dragome koji je drao sekira, treega udario u
pleksus, i konano zavitlao koplje meu noge preostalih protivnika da
bi ih sapleo; na sve strane se razlegalo fijukanje, tutnjanje i udaranje.
4 Andromeda
Pol Anderson 54
No se pretvorila u jauke, krike i potmule umove, dok su se pod svet-
lou vatre sjajili samo zubi i beonjae.
Na nekakav voleban nain, Lokrid se odjednom obre sam. Tri J u-
toaza su se nemono previjala, stenjui u senci oko njegovih nogu. Ostali
su se povukli. Stajali su blizu vatre i posmatrali ga osvetoljubivim i
zastraenim pogledima. Lokrid je primetio kako im se koa presijava
od znoja.
Neka vas Martu zgromi! viknu Vidakar. On je samo ovek.
Meutim, njegova etiri pratioca ostadoe i dalje nepomini. Izgledalo
je da je svaka pomisao o novom napadu beskrajno daleko od njih.
Okrenuvi se, voa sam poe u napad. Lokrid zamahnu kopljem na
njega. Krajikom oka Vidakar opazi tu kretnju i podmetnu tomahavk.
Silina udara prostru ja Lokridovim telom i oruje mu ispade iz utrnulih
ruku. Uz pobedonosni usklik, Vidakar odgumu nogom koplje van pro
tivnikovog domaaja i ustremi se napred. uvi komeanje, J utoazi koji
su stajali oko drugih vatri poee da se okupljaju sa svih strana.
Lokrid skoi na noge da bi doekao protivnika. Ponovo je parirao
niski udarac, a onda odgurnu ramenima Vidakara. Nejasno je osetio
kako mu je kou zagrebala ekinjasta brada. Trenutak kasnije dvojica
boraca uhvatie se ukotac. Sudar je bio tako estok da se inilo da
koske pucaju poput praska revolvera. Guanje je trajalo sasvim kratko;
kada se klupko odmotalo, na tlu je ostao Vidakar.
Sa uzdignutom sekiram, jedan veliki ovek iz drugog logorita ve se
nalazio blizu Lokrida; na sebi je imao dugu tuniku. Malkolm skoi na
noge; izbegao je napad i doekao protivnika na kuk. Rukama je epao
grubu tkaninu i prostim dudo zahvatom bacio J utoaza u vazduh. Veliki
ovek estoko tresnu o tie nekoliko metara dalje.
Kroz no se prolomie urlici. Mumlajui, ljudi se povukoe u senku.
Lokrid zgrabi Vidakarov tomahavk, zamahnu njime iznad glave, i pobe-
donosno kriknu.
Bio mu je potreban samo jedan trenutak da shvati ta se dogodilo.
Iako su izvojevali potpunu pobedu, napadae su ipak pokolebale sile
sa kojima su se danas suoili. A povrh svega, sada je jedan jedini ovek
savladao estoricu valjanih ratnika za ciglih nekoliko minuta. Mrak i
pometenost onemoguili su im da vide kako se on jednostavno posluio
taktikom nepoznatom u njihovom dobu. Lokrid je odjedanput postao
slobodan, dok je J utoaze zahvatio uas.
Nisu beali, ali su se povukli van domaaja njegovih oiju. Dijaglosa
mu je naloila ta da im dovikne: Pojeu prvog oveka koji me bude
dotakao! Njihov uas razlegao se kroz no. Poklonici Nebeskog Oca
jo uvek su bili u strahu od boga zemlje, kome su narodi sa kopna
rtvovali oveka o svakoj etvi.
Lagano, Lokrid se okrenu i poe. Leima su ga podilazili marci,
jer je svakog asa oekivao koplje, strelu ili udarac sekirom... ali se
nije okretao. I spred sebe je sve video kao u nekoj izmaglici, a srce mu
je besomuno udaralo u grudima.
U tami najednom iskrsnue konture velikog vomovatog hrasta.
Lie je umelo. Negde u blizini oglasila se buljina. Lokrid zakorai
u mrak.
Hodnici vremena
55
U istom trenutku jedna ruka ga dodirnu. On ustuknu i izmahnu
pesnicom. Na kraju dugog luka prsti mu oeae neto mekano. Rise!
njen glas zadrhta. ekaj me.
Usta su mu bila sasvim suva, tako da je morao da se nakalje pre
no to je progovorio. Ori, trebalo je da bei dalje.
Znam, ali htela sam da vidim ta je sa tobom. Hodi! Ona se
pripila uz njega, i u tom trenutku vasiona je prestala da bude samo
grozniavi komar. J a znam puteve do ume ree.
To je dobro. Samopouzdanje mu se vraalo, poput desetina strela
koje se sigurno zabadaju u cilj. Mogao je ponovo staloeno da razmilja.
Zurei kroz visoka debla, video je iroko razastrte vatre u polju, prilike
koje su se kretale izmeu njih, i snaan odsjaj uglaanog kamena ili
bakra, amor je bio suvie udaljen da bi mogao da razazna rei.
Uskoro e povratiti hrabrost ree Lokrid. Posebno kada im
Bren bude objasnio ta se zapravo dogodilo, i kada se oslobode prazno-
verja. uma je daleko, i oni e krenuti u potragu za nama. Moemo li da
ostanemo neprimeeni?
Boginja Zemlje e nam pomoi ree Ori.
Trebalo je to pre da neprimeeni preu istinu, i oni krenue
etvoronoke. Gipka i lukava kao lasica. Ori je odabrala zavojiti puteljak
gde je trava bila najvia. Lokrid se kretao za njom ne odve spretno.
Ali i on je to ve inio ranije, pre mnogo godina, u jo neroenoj
budunosti, dok je bio deak u dalekom Kentakiju.
Kad su izali izvan vidokruga neprijatelja, Lokrid i devojka ustadoe
i pojurie ka jugu. Nisu progovorili ni rei, poto je dah bio suvie
dragocen. Lokridove oi sve vie su se navikavale na gustu tamu, tako
da je na kraju mogao jasno da razabere kako se trava leluja na pove-
tarcu i kako se kronje estara bele pod visokim treperavim sazveima.
Kroz ipraje, do njega je doprlo kevtanje lisica, brzo beanje zeca i
kreketanje aba. Ori se gipko kretala pored njega, dok joj se duga gusta
kosa presijavala pod sjajem zvezda.
Iz mrane ume, ije su se nejasne konture pomaljale u blizini, razle-
gao se urlik vuka. Kao da je to bio signal, negde iza njihovih lea
odjeknu zvuk bizonovog roga i Lokrid zau udaljene krike ljudi koji
su krenuli u poteru.
Njihovo beanje polako se pretvaralo u komar. On nikada ne bi
uspeo bez Ori. Trei, okreui se i lukavo krivudajui, ona ga je vodila
kroz uska i senovita mesta koje im je sada mogla da podari samo njena
Boginja. J ednom su se sakrili iza neke stene i uureni sluali bat ko
raka gonilaca koji su protrali na nepun metar od njih; drugi put su se
popeli na drvo, trenutak pre no to su se kopljai obreli pod njima.
Kada je konano dopro do ume, Lokrid pade na neko ipraje i ostade
da lei kao da pred sobom ima na raspolaganju itavu venost.
*
* *
Lagano je dolazio svesti. Najpre je visoko gore primetio sjaj neba
koji je prodirao kroz lie. Bilo je to treperavo svetlucanje dalekih veli
kih zvezda. Paprat je prigueno utala i dodirivala njegovo telo hra
4*
Pol Anderson 56
pavim listovima; tie je bilo vlano i blatnjavo, puno neprijatnih zadaha.
Celo telo mu je bridelo i bolelo ga. Odmah uz Lokrida leala je pripije
na Ori; oseao je njenu vrelinu i dah; kosa joj je mirisala na blaga
umska isparenja. Unaokolo je sve bilo tiho.
Pokuao je polako da se uspravi i sedne. Njegove trome kretnje
probudie devojku.
J esmo li stvarno umakli? promrmlja Lokrid.
Da ree devojka, mirnijim glasom nego to je bio njegov. Ako
nas prate, uemo to po pucketanju granica u njenim recima oseao
se prizvuk ironije, upuen nezgrapnim stanovnicima pustara i lako
emo da se sakrijemo. Ori ga vrsto zagrli. Oh, Rise!
Polako. Polako. Blago ju je odvojio od sebe i pipajui poeo da
trai sekiru. Orina nenost ga je zbunila. Nisam oekivao da emo
pobei.
Znao si to od poetka. Ti moe da uini sve...
Lokrid zatrese glavom da bi se malo pribrao. Tek sada mu je postalo
jasno ta se zapravo dogodilo. On, naravno, nije ni na kakav voleban
nain uticao na razvoj dogaaja. Orina nevolja uinila je da njegov
bes izbije na povrinu; posle toga, sve je bilo samo sticaj okolnosti.
Osim, naravno, ako Tenil Orugareji nisu bili u pravu kada su verovali
da oveka mogu da zaposednu boanstva koja lutaju divljinom...
Zato si se vratila? upita Lokrid.
Da potraim tebe; ti si moj zatitnik ree Ori bezazleno.
Osetio se polaskanim, iako su mu njene rei malo povredile ponos.
inila je samo ono to je bilo u njenom interesu. Pa ak i ne tako ne-
veto, sudei po nainu na koji je umakla J utoazima. Bio je to samo
puki peh to su je uli i uhvatili; a samo puka srea to je on nabasao
ba na one koji su je zarobili.
Srea? Vreme moe da se vrati. Postoje li odista takve stvari
kao to je sudbina? Uostalom, sve je to aavo... Lokrid se priseti
poslednjih Brenovih rei. Ti si doao kod mene i opomenuo me!
Neprijatan drhtaj prostruja njegovim nervima. Ne! Viknu Malkolm
u no. To je la!
Prkos je doneo odluku. Malo je obraao panju na Ori dok je razmi
ljao i dok je sumoran oseaj sudbine rastao u njemu, ali sada zau njene
rei:
Mnogo ljudi iz Avildara pobeglo je u umu. J a znam gde su skriveni
oni koje sam ostavila da bih se vratila po tebe. Prvo emo pronai njih,
a zatim idemo u drugo selo Tenil Orugareja.
Lokrid odmahnu glavom: Morae sama to da uradi. J a idem
na drugu stranu.
Gde? Pod more?
Ne, nego na kopno. I to odmah, pre no to se Bren seti da poalje
ljude tamo. Zna li gde se nalazi naputeni dolmen, pola dana hoda
na jug?
Ori zadrhta. Da. Glas joj je postao prigueniji. To je Kua
mrtvih. Tamo u nekad iveli Tenil Vaskulanoi. Tu je sahranjen itav
jedan narod. Sada postoje samo duhovi. Mora li zaista da ide na to
mesto? I to posle sunevog zalaska?
Hodnici vremena 57
Da. Boji li se?
Ona proguta pljuvaku. Ne... ne, ako ti tako kae.
Hajdemo onda! Vodi me!
Krenuli su kroz gusto bunje, uskom stazom jelena koja se jedva
nazirala u tami. On se saplitao i gunao, dok je Ori, poput koute,
neumoljivo grabila napred. Mora da me razume pokuao je da
joj objasni Lokrid kad su zastali da se odmore. Moja, hm, moja pri
jateljica Storm, jo uvek je u Brenovim rukama. J a moram da naem
naina da je oslobodim.
Pa ta? On zau um zamrenih uvojaka, to je znailo da je Ori
prkosno zabacila glavu unazad; njeno prigueno frktanje nagnalo ga
je da se osmehne. Zar ona ne moe sama o sebi da se brine?
Pa, oslobodioci bi takoe mogli da oteraju J utoaze.
Ti e se onda vratiti! uzviknu Ori priguujui radost. Za trenutak
je imao utisak da ovo nije bilo sebino. Uostalom, da li je i njen povra
tak u Avildaro bio sasvim takav? Moda ova devojka ...
Vie nisu mnogo razgovarali. Napredovanje je ilo veoma sporo.
Pozni sati ve su proli, i no, kratka u ovo doba godine, poela je da
jenjava. Zvezde su ve bledele, a sivilo je prualo svoje krake kroz
drvee; slabano ali jasno, u kronjama se oglasio prvi cvrkut ptica.
Lokridu se uinilo da sada ve prepoznaje stazu kojom je iao sa
Storm. Vie nije bilo daleko ...
Ori naglo zastade. Njene oi, veoma sjajne na malom licu, rairie
se poput cvetnih latica. Stani! ree ona zadihano.
ta je? Lokrid je stegao sekiru tako jako da ga je dlan zaboleo.
Zar nisi uo?
On odmahnu glavom. Ori ga je ponovo povela napred, okreui glavu
levo i desno; oprezna poput risa, paljivo je motrila na sve strane. U
tom trenutku i on zau zvuk: bila je to lomljava u estaru, jo uvek
udaljena, ali sve blia.
Lokrid stisnu usne. ivotinje? upita neodluno, ni sam ne
verujui svojim reima.
Ljudi! ree mu Ori. Gone nas.
Bren je, dakle, poslao patrolu da uva vremensku kapiju. Da su se
J utoazi tako dobro snalazili u umi kao devojka, ve bi ga ekali tamo.
Kako stvari sada stoje, jo uvek je imao ansu.
Brzo! viknu Lokrid. Tiina vie nije vana. Moramo da stigne
mo do dolmena pre njih.
Ori potra. Malkolm krenu za njom, ali u maglovitom svitanju spo-
tae se preko nekog panja i zaplete meu mladice. Taj um je dopro
do gonia, i oni povikae muklim glasovima. Sa istine iza njegovih
lea podie se graja.
uli su nas! uzviknu Ori. Brzo!
Beali su stazom. Drvee je promicalo pored njih uasno sporo. Ve
se razdanjivalo.
Kad su izbili na livadu, trava se presijavala u rosi pod zarumenjenim
nebom. Breuljak se pomaljao u izmaglici pred njima. Oseajui kako
mu otar vazduh see plua, Lokrid jumu ka upljem drvetu gde je
Storm sakrila kontrolni ureaj.
Pol Anderson
58
Grozniavo je poeo da pretrauje deblo. Ori je vritala. Trenutak
kasnije, Lokrid izvue metalnu cev i pogleda unaokolo. Nekoliko rat
nika pojavilo se na rubu vidokruga.
Videvi Amerikanca i devojku, J utoazi zaurlae i pojurie napred.
Lokrid i Ori su se spoticali grabei ka vrhu uzviice, preko niskog
divljeg rastinja. J edna strela prohuja pored njegovog uha.
Ne, budalo! uzviknu voa J utoaza. Bog je naredio da ga dove
demo ivog!
Drhtavim pokretima Lokrid okrenu prekida na cevi. J edan ovek
izbi kroz mlade stabljike u podnoju humke, zastade za trenutak, a
zatim domahnu ostalima. Lokrid je jasno razabrao ukraenu kosu,
koni kilt, miiavo telo i dugaak tomahavk... Bren mora da je pri
premio ovu grupu da se suoi sa svim i svaim.
Cev zasvetle i poe da podrhtava u njegovoj ruci. Ostali J utoazi ve
su se pridruili prvom i poeli da nadiru kroz travu i nisko iblje. Lok
rid podie Vidakarovu sekiru i zavitla je meu ratnike. Voa veto iz-
bee projektil i prsnu u smeh. Na licima ostalih J utoaza jasno se videla
ubeenost u skori trijumf.
Zemlja zadrhta.
Ori poe da jeca, pade na kolena i epa Lokrida za lanak. J utoazi
zastadoe prestravljeni. Trenutak potom, uz mahnite krike, oni se
ponovo sjurie u iblje, irom otvorenih usta stajali su na rubu
istine. Lokrid opazi kroz lie kako ih je zahvatila pometnja, a zatim
zau uzvik njihovog voe... Bog se zakleo da nas nikakvo arob
njatvo ne moe povrediti. Napred, sinovi zeeva!
Ispod Malkolmovih nogu ukazalo se belo svetio. J utoazi krenue
ponovo u napad. Ori nije smela da bude ostavljena ovde. Lokrid zgrabi
devojku za ramena i brzo je gurnu unutra.
Voa J utoaza ve se nalazio na vrhu uzviice. Lokrid uskoi kroz
otvor, doeka se na noge i munjevito okrenu prekida. Lebdei ep
zemlje brzo se spustio dole, zaklonio nebo i vrsto se uljebio.
Zavlada mukla tiina.
Orino vritanje pretilo je da preraste u histeriju. Lokrid stee zube
i oamari je. Devojka ga zapanjeno pogleda; stajala je nepomino, oiju
uprtih u njega, sa izrazom lica u kome nije bilo nieg ljudskog.
2ao mi je ree Lokrid. Osetio je odista kajanje, kada je video
kako se crvene mrlje pojavljuju na njenom obrazu. Nema vie razloga
da vie. Sada smo spaseni.
N . . . n . . . n . . . n . . . grevito se borila za dah. Pogled joj je klizio
po ledenim, kamenim zidovima koji su ih nemo okruivali; trenutak
potom, mahnito se bacila na tie i poela da puzi po podu cvilei:
nalazimo se u Kui mrtvih.
Lokrid je prodrma i podie. Nema ega da se boji. Oni nisu
jai od mene. Veruj mi!
Nije oekivao da e te rei delovati na nju tako brzo. Prigueno je
zajecala dok joj je telo podrhtavalo ravnomemim trzajima; nemo ga
je posmatrala nekoliko trenutaka, a potom tiho rekla: Verujem ti,
Rise.
Hodnici vremena 59
Ovo mu je povratilo snagu i opreznost. Nisam nameravao da i
tebe povedem ovamo, ali nije bilo izbora, jer bi te inae J utoazi uhvatili.
Sada e videti udne stvari, ali nemoj da se plai. Ironian prizvuk
u njegovom glasu podsetio ga je kako mu je jednom Storm dala potpuno
isti savet. Da li se on odista tako brzo pri vikao na ovaj avetinjski svet
na prelazu izmeu dva doba? U svakom sluaju, njegov vlastiti vek ve
mu je izgledao kao poluzaboravljeni san.
Ali to je nesumnjivo bilo zbog toga to je neprestano bio u akcjii.
Moramo da krenemo ree odluno. J utoazi ne mogu da nas
slede ovamo, ali oni e obavestiti svog gospodara, koji to moe da
uini. Ili emo sresti... nije vano. Ako ovako nenaoruani naiu na
Rendere u hodniku, to e biti kraj. Ovuda!
Sledila ga je bez rei dok se sputao ka predvorju. Zrani zastor
na kapiji naterao je da zadrhti, i ona zgrabi Malkolmovu ruku detinjom
vrstinom. Lokrid poe da pretura po sanduetu, ali nije naao nita
drugo osim odee koja je pripadala ovom milenijumu. Putnici kroz
vreme moraju uvek da nose sa sobom vlastitu buduu odeu. Do
avola!
Nije bilo nimalo lako zakoraiti kroz prolaz, pri pomisli da neko moe
da se nalazi sa druge strane. Ali hodnik, pun ozvuene svetlucave
beline, pruao se prazan u nedogled. Lokridu se oteo uzdah olakanja,
a zatim se malaksalo spusti na gravitacione saonice.
Nije bilo vremena za oklevanje. Svakog trenutka Renderi su mogli
da uu kroz neka druga vrata i da ih opaze. (Samo, od kakvog je to
znaaja, ovde, u jednom vremenu koje protie mimo pravog vremena?
O tome e svakako kasnije morati da razmisli.) Nasumce pritiskajui
dugmad na kontrolnoj tabli, otkrio je kako se upravlja vozilom, i upra
vio ga da klizi u budunost.
Ori se uurila uz njega, vrsto se drala za sedite, iako ju je
panika ve napustila; ak je poela da pokazuje i znake ivahne ra
doznalosti. Izgledala je manje zauena nego to je on nekad bio kad
se prvi put obreo u vremenskom hodniku. Za nju su sva ta udesa bila
podjednako divna, premda ne i zagonetnija nego to je kia, vetar, ro
enje, smrt ili smena godinjih doba.
A ta sad? Lokrid se kolebao glasno. Moemo da odemo u
1974. godinu, i da pokuamo da zametnemo trag, ali to ne bi valjalo.
I ma avolski mnogo Rendera tamo, i avolski im je lako da uu u
trag svakom oveku, a posebno kada je ovako upadljiv. Uostalom, ako
Storm ne moe da stupi u kontakt sa nekim Vordenom, kako bih to
tek ja mogao? Tek sada je postao svestan da govori na engleskom.
Ori je nesumnjivo smatrala njegove rei za bajanje.
ta mu je ono Storm rekla?
Za trenutak, on se ponovo obreo u zatvorskoj kolibi, osetio nju pored
sebe i svoje usne na njenim. Bilo je to dovoljno da zaboravi sve
ostalo.
Zatim se ponovo pribrao. Hodnik ga je okruivao zaslepljujuim
zraenjem, prazninom i neobinou. Storm je bila daleko ... vekovima
daleko. Ali on je mogao da joj se vrati. U ovom trenutku, eleo je to
vie od svega.
Pol Anderson
60
Da li bi mogao da dospe do njenog pravog vremena? Ne. Ovaj hodnik
se nije pruao tako daleko. Sa druge strane, suvie bi rizikovao kada
bi se upustio u kombinacije sa drugim hodnicima. to pre izau i
nestanu u svetu, utoliko bolje po njih. Ali Storm je priala o nekom
her J asperu FledelijUsu, u Viborgu, iz doba Reformacije. Da, to je
najbolje reenje. Oseanje sudbine jo uvek ga je nepogreivo vodilo.
Usporio je saonice i obratio panju na oznake urezane na vratima.
Nije poznavao udnu azbuku, ali je zato mogao jasno da razabere arap
ske brojeve, ispisane prilino itko. Godine su se nizale od donjeg
kraja hodnika. Tako, ako 1827. pre Hrista odgovara 1175. godini...
Kada se pojavio broj 45 Lokrid zaustavi saonice i uputi ih natrag.
Ori je strpljivo ekala dok se on naprezao da shvati vremensku shemu
i dok je grozniavo razmiljao. Do avola i taj nepouzdani odnos! eleo
je da izae nekoliko dana pre Svih Svetih, da bi imao vremena da stigne
u Viborg, ali ne suvie rano da mu Brenovi psi uu u trag.
to je bolje mogao, izabrao je liniju koja je potpuno odgovarala letu
gospodnjem 1535. Ori ga je uhvatila za ruku i poverljivo krenula za njim
kroz zastor.
Ponovo se pojavila duga, tiha prostorija sa sanduetom. Odea koja
se nalazila u njemu razlikovala se od one iz Neolita. Raznovrsnost kosti
ma bila je velika: seljaki, gospodski, sveteniki, vojniki i drugi. Nije
znao ta je najbolje da izabere, ta se, do avola, dogaalo u Danskoj
u esnaestom veku? Mora da je sam avo umeao svoje prste, ako je
bio rat...
U ormariu se nalazila i kesa sa zlatnim, srebrnim i bakarnim nov
cem ... Ori veselo uzviknu, videvi sav taj bljetavi metal... Lokridu
pade na pamet da neto gotovine nikad nije na odmet. Ali ljudi nie
klase koji bi nosili vee sume novca sa sobom, mogli su oekivati da
budu opljakani. Posle kratkog premiljanja Lokrid je izabrao onu
nonju koju je smatrao pogodnom za putovanje: laneno rublje i koulju,
satenski duble, grimizne, kratke akire, duboke izme, iroku kapu sa
obodom, plavi ogrta postavljen krznom, ma i no (ovo poslednje pre
svega kao pribor za jelo) i raznovrsno metalno orue koje je moglo da
mu bude od koristi. Poneo je, naravno, i dijaglose za njega i Ori. Tek
tada je primetio da se u ormariu nalazi i itavo mnotvo perika; mora
da je u ovom dobu vladala moda dugih kosa. Lokrid je izabrao jednu
utu. Veliina je potpuno odgovarala; perika mu je vrsto prionula uz
glavu, to je ostavljalo utisak izvanredne prirodnosti.
Ori je skinula suknju i ukrase, ostavi za trenutak u svojoj punoj
nevinosti pred njegovim oima, a zatim je neveto obukla dugu sivu
haljinu i ogrta sa kapuljaom koji je on izabrao za nju. Moreplovci
sa juga oblae se isto tako nastrano kao i ljudi koji stanuju pod zem
ljom ree ona.
Izai emo ponovo gore upozori je Lokrid. U veoma razliiti
kraj. Ova stvar koju sam ti stavio u uho pomoi e ti pri govoru i opho
enju. Ali bolje je da se dri po strani i to moe mirnije. J a u da
te vodim. Rei emo ljudima da si mi ena.
Ori se namrtila, pokuavajui da se razabere u zapletenim lavirinti-
Hodnici vremena 61
ma svog novog iskustva. Teko je primala sve to bi dolo do nje, ali je
i dalje zadrala lisiju opreznost.
Danska re hustru ena sadravala je beskrajno mnogo koncep
cija o odnosima izmeu polova, koje su J utoazi ve primili, ali koji su
bili sasvim strani Tenil Orugarejima.
Najednom, Ori se prenu. Njena ukoenost pretvorila se u radost, ona
obavi ruke oko njega i uzviknu: Kletva je dakle nestala? Oh, Rise,
ja sam tvoja!
Stani malo. Stani! Lokrid je blago odmae od sebe. Ui su mu
gorele. Ne tako brzo. Mesec, ovaj, jo nije prolee ovde.
Odista nije bilo. Kad su izili na uzvienje i zatvorili ulaz, napolju je
vladala tama. Bila je to hladna, jesenja no, polumesec je nemo plovio
meu iskrzanim oblacima, a vetar je zloslutno hujao sasuenom travom.
Ogoljen i prazan, dolmen je nepomino stajao gore na vrhu uzviice.
uma, kojom je nekada koraala boginja, sada je iezla. Samo nekoliko
zakrljalih brestova njihalo se na severu. J o dalje, avetinjskim sjajem
su se belasale peane dine, koje e budunost ponovo vratiti u more.
Oko uzvienja pruala su se polja koja su jednom bila obraivana.
Tragovi brazdi nazirali su se u travuljini i korovu, a polurazruen glineni
dimnjak izgorele kolibe avetinjski se dizao na junoj grbini. Rat je pro
hujao ovim krajevima pre manje od godinu dana.
Glava deseta
Da li je Knosos, o kome su nam moreplovci priali, veliki kao ovo?
upitala je sa zebnjom devojka iz Neolita?
Uprkos umoru i stalnoj napetosti, Lokrid je morao da se osmehne.
U njegovim oima, srednjovekovni Viborg nije se mogao razlikovati
od provincijskog gradia u kome su njegovi roditelji obavljali mesene
kupovine. Pa ipak, danska prestonica izgledala je sada znatno privla-
nije, naroito posle dva dana provedena u divljini. Osim toga, obeavala
je i bezbednost, za kojom se sve vie ukazivala potreba dok su poslednji
zraci zalazeeg sunca lagano nestajali kroz modre kine oblake, noene
vetrom, koji je podizao njegov ogrta i prohladno hujao kroz granje
krljavog drvea.
Proavi pored jezera, ugledali su kroz hrastov umarak (bukva jo
nije postala gospodar uma Danske) toplu boju cigala nekog naputenog
manastira. Trava, koja je prekrivala donje delove bedema, jo uvek se
mestimino zelenela oko zidina oblinjeg grada. Lokrid je uoio da istu
boju ima i mahovina na iljatim slamnatim krovovima. Vitki i ljupki
tornjevi katedrale mono su stremili u nebo.
Mislim da je Knosos malo vei ree on.
Osmeh mu se pretvorio u setnu grimasu. Tri hiljade trista godina
nakon Orinog doba, svaka nada koja je tada izgledala sve tla odavno se
pretvorila u prainu i iezla u ponor zaborava. I stu sudbinu doivele
su i sve druge stvari. Vreme nije nikom pratalo ...
Dijaglosa je davala osnovna opta obavetenja o vremenu u kome
se nalaze, ali nije nita govorila o istorijskim dogaajima. Tako je bilo
u Orino doba, a verovatno je ostalo isto i u svakoj drugoj godini u
kojoj bi se otvorila vremenska kapija. Preostalo mu je samo da nagaa.
Renderi i Vordeni regrutovali su pomonike iz svih doba u kojima bi
uspostavili dominaciju; ali kako neko moe da bude ravnoduan, kad
zna ta e se dogoditi njegovom narodu?
esnaestovekovnu Dansku potresali su uestali nemiri. Lokrid i
Ori drali su se manje prometnih puteva, tek neto znaajnijih od se
ljakih kolovoza, koji su vodili kroz ume ili vresita. Neredovno su
uzimali obroke koje su poneli u malim zaveljajima, a spavali su napolju,
obmotani zajedno u tople ogrtae, kada bi ih iznurenost i mrak naterali
da zastanu. S vremena na vreme viali su okuita sa ljudima; zaustav
ljali bi se kraj bunara da utae e, a seljaci koji su im izlazili u susret
bili su uglavnom nabusiti, zaplaeni i utljivi. Nauili su ipak nekoliko
lokalnih obiaja i jednu pesmu koja je tada bila u modi.
etiri stotine godina u budunost, ovde e se nalaziti srena zemlja,
koju je Lokrid ve video. Pa ipak, bila je to slabana uteha ove tmurne,
prohladne veeri. Koliko li e sve to potrajati?
Hajde! ree on. Moramo da pourimo. Kapije se zatvaraju sa
zalaskom sunca.
Hodnici vremena
63
Krenuli su obalom jezera do mesta gde se staza ukrtala sa glavnim
drumom. Od nekog deaka koga su sreli uz put Lokrid je saznao da
je sutra praznik Svih Svetih. Nije mu preostalo mnogo vremena; eleo
je da se smesti negde u gradu i da izvidi situaciju pre no to potrai
J aspera Fledelijusa.
Glavni put takoe je bio prljav, blatnjav i duboko izrovan. Gotovo
da je svaki saobraaj na njemu prestao. Severni J itland jo uvek je
bio avetinjska zemlja nakon prologodinjih nemira, koji su ugueni
topovima J ohana Rantzaua. Sada je samo vetar hujao ogoljenim gra
nama.
Glavnu kapiju uvala su estorica ljudi. Bili su to nemaki landskneh-
ti, u kaljavim, plavim uniformama, iji su nabrekli rukavi trali iz
kratkog grudnjaka. Dvosekli maevi, dugi pet stopa, visili su im o
bedrima. Dve halebarde stajale su ukrtene da zapree put, dok je trea
bila uperena u Lokridove grudi. Stoj! viknu voa. Kuda e?
Amerikanac ovlai usne. Najamnici nisu izgledali nimalo impresivno.
Bili su nii od njega nekoliko ina takav je bio normalan uzrast
veine ljudi u ovom neuhranjenom dobu, za razliku od Lokridovog ili
Orinog a lica pod visokim kacigama po pravilu su ostajala roava od
boginja. Ali, bez obzira na sve te mane, oni su i dalje mogli sasvim lako
da ga ubiju.
Lokrid je ve imao spremnu priu. J a sam engleski trgovac; pu
tujem sa svojom enom rekao je na njihovom jeziku. Na brod
se nasukao na zapadnoj obali. Nastojao je da izgleda prilino ucve-
Ijeno, kako niko ne bi posumnjao u istinitost njegovih rei. Dijaglosa
ga je obavestila da udesi na moru nisu bili retki u to vreme. Doli
smo dovde kopnom.
Narednik ga pogleda podozrivo. U ovo doba godine. I vi ste jedini
uspeli da se spasete?
Ne, ne, niko nije nastradao odvrati brzo Lokrid. Brod se
nasukao i prilino otetio, ali nije sasvim uniten. Iako su izgledali
zaprljani od puta, bilo je oigledno da se Amerikanac i devojka nisu
okupali u slanoj vodi. Kapetan je odluio da zadri sve ljude tamo,
kako roba ne bi bila opljakana. Budui da ja imam neodloan posao u
Viborgu, ponudio sam se da donesem vest i da traim pomo. Ekspe
diciji upuenoj na to mesto bilo bi poterbno najmanje tri dana da stigne
i da ne nae nita, a isto toliko vremena i za povratak. Do tada bi ve
odavno zametnuli svaki trag.
Englez, a? Male oi se suzie. Nikada nisam uo Engleza koji
govori kao da je roen u Meklenburgu.
Lokrid opsova u sebi. Trebalo je da upotrebi one fragmente nema-
kog kojih se seao iz koleda, a ne da bude zaveden instrumentom koji
je imao u uhu. Pa i jesam pokuao je da izgladi stvar. Moj otac
je bio tamo u slubi mnogo godina. Verujte mi, j a uivam prilian
ugled. Zahvatio je rukom u kesu i izvukao pregrt zlatnih novia,
zveei njima sugestivno. Vidite, ja mogu da dopustim sebi da pozo
vem potene ljude da piju u moje zdravlje.
Fridrie! Idi i dovedi junkera! J edan od landsknehta klimnu
glavom i strugnu kroz tunelastu kapiju. Deblji kraj njegovog koplja
Pol Anderson
64
resko je kloparao. U tiini koja je nastala, Lokridu pade na um da
nije naodmet ako se povue nekoliko koraka. Ostani gde si, strane!
prodra se voa i gvozdeno seivo suknu napred.
Ori uhvati Lokrida za ruku. Narednik je poeo da je odmerava
pogledom, uvijajui nehajno brkove. Ona tamo ne lii na enu za
bogatog trgovca grubo se obrecnuo. Bila je na suncu koliko i neka
bludnica. Obrisao je nos kosmatom podlakticom, ne skidajui oi sa
devojke. Pa ipak, hoda kao dama promrmlja sebi u bradu. Ko
ste zapravo vas dvoje?
Lokrid je opazio izraz straha na Orinom licu zbog neeg to do
tada nije poznavala: nain na koji su je landsknehti poudno posmatrali
izazvao je u njoj oseanje stida. Prsti su ga svrbeli za pitoljem.
Pazite kako se ponaate! viknuo je uvreenim glasom. Ili u naredi
ti da vas iibaju.
Narednik se osmehnu. Ili u ja tebe videti na vealima, na dru
gom kraju grada... uhodo! Bie dobrodoao vranama. Dugo su
kljuvale seljake koje smo obesilii prolog meseca.
Lokridu zastade neto u grlu. Nije oekivao nevolje. Gde li je samo
pogreio?
Poleteo je pogledom unaokolo, traei mogunost za bekstvo. Bilo
je to teko izvesti. Puke sa sporogoreim fitiljima bile su postavljene
na stalke i spremne da svakog asa budu ispaljene. Hteo je ponovo da
pokua sa podmiivanjem kada se zau bat potkovanih kopita kako se
pribliava.
Iz kapije je izaao poluoklopljen jaha sa izduenim crtama lica, ne
prijatnog izgleda. Bilo je oigledno da pripada danskim plemidma.
Lokrid je to najpre zakljuio po pogledu kojim je prostrelio landskneh-
te. Nemci ga nespretno pozdravie. Ovo je junker Erik Ulfeld
objavi narednik. I spriaj mu svoju bajku.
Plave vee se podigoe. ta imate da kaete? upita Ulfled na
nemakom, primetno oteui.
Lokrid je kazao pravo ime u ovom sluaju je to bilo potpuno
svejedno i ponovio svoju neobinu priu sa jo vie pojedinosti. Ulfeld
je eao bradu. Bio je sasvim svee obrijan, to je znailo, s obzirom
na ondanje brijae, da mu je dlan prelazio preko koe na licu kao da
dodiruje mirglu.
Kakav dokaz ima?
Nemam nikakve isprave, gospodaru, ree Lokrid. Znoj mu je
kapao s pazuha i slivao se niz rebra. Konjanik se nadvio gorostasno nad
njim, zaklanjajui mutne oblane mase; iskoena suneva svetlost da
vala im je mesinganu, olujnu boju, to je inilo da svi predmeti izgle
daju neprirodno ukrueno; vetar je sve jae hujao meu kronjama.
Izgubio sam ih prilikom brodoloma.
Poznaje li, onda, nekoga ovde? nastavio je Ulfeld.
Da, u krmi kod Zlatnog l ava... Lokridov glas iznenada za
muknu. Ulfeld spusti ruku na balak. Amerikanac u trenutku shvati gde
je pogreio i prokle u sebi dijaglosu. Pitanje je bilo postavljeno na
danskom. Ne razmiljajui, i on je odgovorio istim jezikom.
Englez koji govori tako dobro dva strana jezika? promrmlja
Hodnici vremena
65
Ulfeld. Njegove blede oi buknue. Ili ovek grofa Kristofera?
Tako mi boga, gospodaru, uzviknu narednik. Palikua!
Vojnici se maie oruja. Lokrid je shvatio odve kasno u emu
je stvar. Poto je pronaen barut, Zemlja oplovljena, a Kopernik roen,
on nije dovoljno obratio panju koliko je zapravo njegovo vlastito doba
stvarno razliito od ovog. Sa drvenim kuama, slamnatim krovovima i
ne vie vode nego to je moglo da bude zahvaeno obinom kofom, jedva
da je ijedan grad uspeo da izbegne uestale poare. Tadanji strah od
neprijateljskih podmetaa poara bio je srodan panici od atomskih
raketa iz dvadesetog veka.
Ne! uzviknu grozniavo Lokrid. Sluajte me! Ziveo sam u dan
skim i nemakim gradovima__
Van svake sumnje ree Ulfeld suvo. U Libeku.
Lokridovom sveu u magnovenju je prostrujao udan logiki lanac.
Libek je bio grad Hanze, pa dakle i saveznik grofa Kristofera, koji je
vodio odluujui rat u ime starog kralja; na alost, onaj ubogi seljai
koga su sreli uz put znao je tako malo da im kae o svemu tome. Ulfeldov
zakljuak bio je vie nego prirodan.
Rekli ste da vas jedan ugledan graanin moe da identifikuje
nastavi Danac. Ko je to?
Zovu ga J asper Fledelijus odvai se Ori.
ta, do vraga! Ulfeldove hladnoe u trenutku nestade. Konj mu
frknu i poe da se propinje; gusta griva se iroko zaleprala na vetru.
Narednik dade znak landsknehtima i oni opkolie strance.
Oh, boe, zavapi Lokrid u sebi, zar se i onako nismo dovoljno zagli
bili? Imao sam samo nameru da se smestim negde dok ne otkrijem da
li taj tip stvarno postoji. J edva je primetio kad su mu oduzeli ma i
no, pa ak i kako su grubo pretresli Ori.
Ulfeldovo lice ponovo dobi masku nezainteresovanosti. U krmi
kod Zlatnog lava, rekoste? upitao je zagonetno.
Lokridu nije preostalo drugo nego da nastavi igru do kra,;a. Da,
gospodaru. Tako mi je reeno. Dodue, on moda jo nije tamo. Ali ja
godinama nisam bio u Danskoj. Znam malo o ovdanjim prilikama. U
stvari, nikada nisam sreo tog J aspera. U mom trgovakom udruenju
uputili su me na njega kao na nekog ko bi ... hm ... ko bi mogao da nam
pomogne oko zakljuivanja trgovine. Da sam neprijateljska uhoda, go
spodaru, zar bih ovako istupio?
Da ste pravi trgovac odvrati Ulfeld zar ne biste znali da ne
moete da doete ovde da trgujete tako divlje, kao da smo mi indijanski
domoroci bez zakonite vlade koja bi se brinula o tome?
On ima punu kesu, junkeru, ree narednik utogljeno. Pokuao
je da nas potkupi. U Lokridu buknu elja da mu razbije zube. Gotovo
je uivao sluajui kako mu je Ulfeld osorno uzvratio:
Bio bi to drag dar za tebe. Plemi je zauzdao konja vetim pokre
tanjem uzde. Ori uplaeno ustuknu pred ivotinjom, koja je bila daleko
vea od svih poni ja iz njenog doba; nikada nije ula da se ove ivotinje
jau.
Trenutak kasnije pala je odluka. Dovedi mi odred naredi Ulfeld.
Da poem i ja, gospodaru? upita snishodljivo narednik.
Pol Anderson 66
Ulfeld podie bradu. Mora da si namirisao car. Dodue, J asperova
glava stvarno je ucenjena. Ali ti ostani gde si.
Landsknehti poee da se doaptavaju izmeu sebe, ali kada ih je
Ulfeld strogo pogledao namah se umirie. Veala na drugom kraju
grada bila su moan argument u ubeivanju ...
Otii emo u krmu ree Ulfeld da vidimo ta tamo ima, a po
tom emo ovim ptiicama da postavimo neka pitanja. Prezrivo je
odmerio Ori. Ona se isprsi i prostreli ga pogledom. Bludnica iz Ditmar-
a. Siguran sam u to. Nijedan drugi narod niskog porekla ne usuuje
se da se dri tako nadmeno. Otac mi je poginuo tamo, na dan kralja
Hansa kada su ti valjivci otvorili branu na nau vojsku. Moda u
noas...
Lokrid oseti gorinu u grlu.
U meuvremenu, pojavilo se jo nekoliko vojnika. Ulfeld im ree da
povedu zatvorenike i projaha kroz kapiju.
Viborg je iznutra bio manje privlaan nego spolja. Svinje su pretvo
rile u ubrite uske uliice, na kojima je gazno kamenje jedna tralo
svojim gornjim delom. U sutonu koji se sputao samo je nekoliko ljudi
bilo napolju. Lokrid je ugledao radnika opasanog pohabanom keceljom,
sluavku sa korpom hleba, gubavca koji je tresao egrtaljkom priblia
vajui se iz nekog poprenog sokaka, pretovarena volovska kola sa veli
kim drvenim tokovima. Svi su brzo nestajali u tami koja se sputala
izmeu zabatnih kua; sve kapije su ve bile zabravljene i kapci sputeni
kako bi se izbegli neeljeni noni posetioci. Prve kapi kie nakvasie
mu obraze.
A tada se, kroz vetar, ljapkanje nogu i topot kopita, prolomio jedan
poznat zvuk; bila je to visoka i prodorna zvonjava. Oh! uzviknu
Ori. Glas Boginje!
Crkvena zvona ree tiho Lokrid. U svom oajanju morao je, ipak,
priznati da je zvuk divan; takoe je bio velianstven i izgled katedrale,
koja se nazirala sa druge strane trga. Vetar je zanosio Lokrida i za-
pahnjivao mu nozdrve avetinjskim mirisom groblja.
Nekoliko trenutaka kasnije Ulfeld zauzda konja. Drvena firma zlo
kobno je kloparala na vetru. Na utoj svetlosti koja je dopirala kroz
pukotine oko vrata i prozorske kapke, u sada ve gustoj pomrini, Lokrid
je jedva mogao da razazna lik lava spremnog na skok. Landsknehti
spustie na zemlju svoja koplja. J edan pritra da prihvati uzengije ple
mia koji je upravo sjahao sa konja. U polutami, grudnjak i lem su mu
se mutno presijavali. Vetim pokretom isukao je ma i naredio vojni
cima da lupaju na vrata.
Otvorite, svinje! povika Nemac.
kripei, vrata se odkrinue. Neki nizak, snaan ovek proviri napolje
i ljutito viknu: Ne elim nikoga od vae sorte na ovom potenom
mestu ... Oh, gospodine vitee! Molim oprotaj!
Ulfeld ga gurnu u stranu. Vojnici ugurae Lokrida i Ori u krmu.
Prostorija je bila mala. ovek dvadesetoga veka sigurno bi udario
glavom o aave grede kada bi se sasvim uspravio, a i zidovi bi ga
stenjavali. Pod je bio prljav, prekriven raznim otpacima. Lampa je
treperila sa police, bacajui mutno svetio i stvarajui mnogo grubih
Hodnici vremena 67
senki. Pe je bila napravljena od glinenih ploa; u njenom ognjitu
smrznuta ruka ili noga mogla je uvek da se zagreje; iz nepokrivenog
otvora izlazilo je mnogo dima, od ega su Lokridove oi poele odmah
da suze. Sto sa nogarima jo nije bio postavljen za veeru. Za njim
je sedeo neki ovek i ispijao kriglu piva.
Ima li jo gostiju? upita Ulfeld.
Nikog, gospodaru. Bilo je neeg odvratnog u krmarevoj snishod-
ljivosti. Malo ima muterija ovih dana.
Ulfeld mahnu glavom vojnicima. Pretraite sve. Zatim se uputi
ka usamljenom posetiocu koji je i dalje mirno sedeo. Ko si ti?
Her Torben J ensen Sverdrup iz Vendsizela. Dubok bas zvuao je
prijatno, u emu je udela verovatno imalo i mnogo pia. Izvinite to
ne ustajem. Nosim vedsko gvoe u nozi dugo godina. Traite li
nekog?
Ulfeld ga je mrko posmatrao. ovek je bio izrazito krupan, sa volov
skim leima iznad glomaznog stomaka. On bi ostavljao isti utisak u
svakom veku. Njegovo lice su unakazile boginje i zatupast nos, ali su
mu zato oi bile sjajne i vesele. Proseda kosa i brada padale su razba
rueno na duble koji je bio prilino izmaen. Ima li dokaza ko si?
upita Ulfeld.
Oh, naravno, naravno. J a obavljam zakoniti posao; pokuavam da
obnovim trgovinu govedima; ona je sada ponovo u pravim rukama.
Sverdrup podrignu. Hoete li da popijete neto sa mnom? J a uvek
mogu da potroim neki gro i da poastim vae ljude.
Ulfeld mu iznenada uperi ma u grlo. J asper Fledelijus!
Ko je taj? Nikad nisam uo za njega.
Preplaen enski vrisak iz zadnjih soba slio se sa smehom Nemaca.
He, he isceri se Sverdrup. Moj gazda ima zgodnu erku.
Polako je skrenuo pogled prema Lokridu i Ori. J o jednu lepu
jarebicu imate sa sobom, gospodine. ta sve ovo znai?
uo sam Ulfeldov pogled je probadao Sverdrupa i krmara da
se u ovoj kui nalazi izdajnik Fledelijus.
Sverdrup otpi ogroman gutljaj iz krigle. Svata se uje. Zar niste
zadovoljni to imate Skiperu Klementa u Viborgu?
J o jedna elija i delatova sekira ekaju na Fledelijusa. Ovaj stra
nac kae da ima sastanak sa njim. Moram da vidim vae isprave koje
dokazuju ko ste.
Sverdrup namignu uhapenicima. Moda bih ak eleo da budem
Fledelijus, kada tako lepa dama ezne da ga vidi. Ali avaj, ne, ja sam
samo ubogi, stari seoski plemi iz Skoua. Poeo je nehajno da
pretura po svojoj odei, istresajui mnotvo buva. Evo. Verujem da
je vae poreklo manje zaprljano od moga.
Ulfeld je podozrivo razgledao pergament. Njegovi ljudi se vratie.
Nema nikoga osim krmareve porodice, gospodaru izvesti jedan.
No, no, zar vam nisam rekao? mrmljao je krmar. Gospodin
Torben bio je gost Zlatnog lava i prolih godina. Ovde me svi poznaju
i ja sam oduvek bio na dobrom glasu; pitajte gradonaelnika da li je
Mikel Mortensen poten i odan ovek.
Pol Anderson 68
Ulfeld baci papire na sto. Pripaziemo odlui on. Razbojnik
e se moda jo pojaviti. Ne smete mu dozvoliti da bilo ta posumnja.
Vas dvojica... on pokaza na par svojih najamnika. Ostanite ovde
neko vreme. Pazite na sva vrata i uhapsite svakog ko ue. Neka vam
niko ne promakne. Vi ostali, za mnom.
Zar neete nijednu kriglu da ispijete sa usamljenim, starim o-
vekom? insistirao je Sverdrup.
Neu. Moram da ispitam ove zatvorenike. Ako bude potrebno, iste-
zalom, kljetima ili kostolomnom panskom izmom.
Kroz dimnu izmaglicu koja se sporo kovitlala, Lokrid je zurio u o-
veka za stolom. Ne, ekajte! viknu najednom. U pomo!
Oi sa krupnim podonjacima tromo se spustie. ao mi je,
mala devojko, promumla Sverdrup. Mnogo ih je umrlo, a jo vie
e ih ubrzo umreti. Pomerio se u stranu da napravi prolaz.
J edna ruka gurnu Lokrida prema vratima, ali se on odupro petama.
Deblji kraj koplja pue o njegovo koleno. Bol mu je proeo celo telo;
dok je padao na kolena sa usana mu se otela jedna psovka. Orina kapu
ljaa spade i jedan vojnik je zgrabi za uvojke kose.
Ne! vrisnu devojka. Mi pripadamo Boginji!
Sverdrup tresnu peharom o sto. Ori se istre iz landsknehtovih ruku
i naini neobian znak u vazduhu. Lokrid ak nije ni primetio taj mrtav
i zaboravljen ritual, slian plau bez suza...
Veliki ovek ustade od stola i kruto se uspravi na obe noge. Iz
ogrtaa, koji ih je skrivao na podu, pomolie se luk i strela, zapeti i
spremni.
Ne tako brzo, gospodaru! doviknu on Ulfeldu. emu urba.
Ulfeld se okrenu na peti i njegov ma bijesnu. Nemaka koplja se
podigoe u pravcu odakle su dole rei.
Kad bi medved mogao da se ceri, to bi liilo na smeh ovog oveka.
Polako, samo polako zabrunda on. J edan suvian pokret, i gospo
din vitez vie nee moi da uiva u svojoj lepoti. Mi ne elimo da razo
aramo viborke dame, zar ne?
Oni e te ubiti! procvile krmar. Isuse, smiluj nam se!
Pa, mogu da pokuaju, ali ne pre nego to ova dama koju drim
kae jednu otru re ponovo se isceri krupni ovek.
Zastao je da bi video kakav su utisak ostavile njegove rei, a onda
nastavio:
A tu je i moj ma. On je pretvorio u mleveno meso mnoge veane,
Holtajnce, pa ak i Dance. Za njega nema nieg ukusnijeg od Danca
koji se lano zakleo u Starog Orla ... sem moda nemakog najamnika.
Kao to vidite, nas nekoliko moemo da vodimo veoma zanimljiv razgo
vor. Nema sumnje da biste vi, gospodine vitee, bili nesreni da bu
dete samo posmatra, pa ak i kada biste dobili poasno mesto u
paklu; pa ipak, nijedan od ovih mladia koji bi umro noas ne bi vam
bio zahvalan za tako otmeno gubljenje ivota. Pokuajmo zato da ra-
zgovamo mimo, na sholastiki nain, kako to prilii hrianima.
Vladala je potpuna tiina; Lokridu se inilo da mu vlastito disanje
odjekuje u uima daleko bunije od hujanja vetra i rominjanja kie
napolju.
Hodnici vremena 69
Mikele, moj dobri ovee ree J asper Fledelijus mora da ima
negde nekakav dugaak konopac. Njime emo vezati ove uvaene prijate
lje, umesto da ih poseemo kao nevemike. Pogledao je Ori i osmehnuo
se. Biblija govori istinito o mudrosti u nevinosti, mala devojko. Rei
moda ne bi pokrenule ovu kukaviku, staru leinu, zato to su jevtine
i lukave. Ali ti si mi pokazala govor Boginje, koja ne lae. J a ti za
hvaljujem.
Krmar poe da jeca. ena i dvoje dece promolie uasnuta lica kroz
zadnja vrata. Ne brini se, Mikele, ree odmetnik. Ti i tvoji
morate da napustite ovaj grad sa nama. teta to e ovako fina krma
da padne u glupave ruke junkera-najamnika. Ali Koven e vas dobro
hraniti i tititi. Debelo lice ozarilo se za trenutak neobinom ljubavlju.
Kada se Boginja vrati, biete bogato nagraeni.
Pogledao je prema Lokridu i mahnuo mu glavom. Gospodine,
budite tako ljubazni i oduzmite oruje ovima poslednje rei bile su
prezrivo izgovorene hladnim tonom kako bismo bili bezbedni. Uz
boju pomo moramo da pobegnemo to bre. Poslovi nae Gospe ne
trpe odlaganja.
5 Andiromeda
Glava jedanaesta
Kia je rominjala po kolibi. Bilo je to usamljeno pastirsko sklonite
u pustari, naputeno u ovo doba godine; kuica je bila sklepana od
obinog treseta, i izgledala je tako grubo i jadno da bi je i Tenil Oru-
gareji prezreli. Ali Ori je ipak zaspala, sklupana na podu i sa glavom u
Lokridovom krilu.
Mikel Mortensen je uao napolju sa enom i decom. Amerikanac je
oseao griu savesti zbog toga, utoliko pre to krmar nije bio ozlojeen
na njega; smatrajui ga za Adelsmanda*, bez oklevanja mu je ustupio
mesto u kolibi da ne bi pokisao. Fledelijus je takoe insistirao na tome.
Vi i ja imamo da razgovaramo o tajnim stvarima, a ovim jadnicima
bie dovoljno samo da zviznem sutra kada budemo polazili.
Nije postojala nikakva mogunost da se i konji provedu kroz krijum
arske kanale, koji su prolazili ispod viborkih zidina. Begunoi nisu bili
daleko od grada. Ali napolju se svuda pruala pusto i tama, koju bi s
vremena na vreme rasparalo sevanje munje. Pod tom snanom nebe
skom vatrom svaka granica u ipraju, svaka kap kie i svaki krivuda-
vi potoi u zemlji punoj vode izgledali bi za trenutak zaslepljujue,
avetinjski beli.
Bez ognjita, unutranjost kolibe bila je jo skuenija, puna pomri
ne i hladnoe. Lokridova mokra odea postala je sasvim neupotrebljiva,
i on se svukao u kratke akire, kao i Fledelijus; skupivi se, nastojao
je da ne cvokoe od zime. Ori je leala naga i bezbrina. On je trebalo
da uzme u kolibu pre neko krmarevo dete nego nju; ali Ori je bilo po
trebnije njegovo prisustvo, u ovom dobu gvoa i svireposti, nego to
je njima bio potreban krov.
J o jedan grom zapara nebom. Grmljavina ih tre iz dremea. Za
trenutak, lice J aspera Fledelijusa bljesnulo je sablasnim sjajem. Zatim
sve ponovo utonu u tamu. Vetar je potmulo zavijao.
Shvata ree Danac ozbiljno. J a sam dobar hrianin. Ne
elim da imam nita sa luteranskom jeresi, koju su junkeri i njihova
marioneta, kralj, podmetnuli dravi; jo manje me interesuju nezna-
boci i vetice. U sve je to umeala svoje prste bela i crna magija.
Stari je obiaj da se prinose rtve nevidljivim silama. Ti ubogi, neuki
seljaci, koji se skupljaju na praznik maja, uopte ne pozivaju satanu,
a jo manje se klanjaju lanim bogovima o kojima pie u hronikama
Sakso Gramatikusa. Viborg je jednom bio Vebjorg, Sveta planina. Tamo
gde sada stoji katedrala, nalazilo se staro svetilite, pre nego to je
Odin doveo svoj narod sa istoka. Da li bi ovek tek tako prinosio rtve
duhovima zemlje i vode kad zna da time ini smrtni greh? Meutim,
u ova teka vremena seljaci nemaju kome drugom da se obrate.
* Adelsmand (staronemaki) plemi (prim, prev.)
Hodnici vremena
71
Fledelijus se promekolji u vlanom blatu. J a sam samo veza sa Ko-
venom, ali ne pripadam njemu.
utali su nekoliko trenutaka, a onda Lokrid upita:
Kako je ona dola kod tebe?
To je duga pria Fledelijusov glas zagrme promuklo i sirovo, ali
sa puno potovanja. Potrebno je da znate da sam j a... bio ... zemljo-
posednik u okolini Lemviga, kao to su to bili i moji preci jo od prvog
Valdemara. To je siromana oblast; mi Fledelijusi nikada nismo spadali
u ohole plemie, ve smo uvek nastojali da budemo bliski sa kmetovi
ma. Sve do dananjih dana na J itlandii je narod bio daleko slobodniji
nego na ostrvima, gde jo uvek postoji trgovina robljem. Na mom pose-
du nalazi se jedan kaempenoj Lokrid sa zebnjom pomisli kako vrlo
dobro poznaje taj dolmen gde narod obiava da prinosi male rtve.
Na kraju je i do mene doprla pria o udima koja su se tamo pojavlji
vala s vremena na vreme, o neobinim dolascima i odlascima bog bi
ga znao koga. Ali ako svetenik nije imao nita protiv, ko sam bio ja
da se meam u stare obiaje? To samo donosi nesreu. Luterani e ubrzo
uvideti da ovu zemlju vode u propast.
Zastao je za trenutak kao da se neega prisea.
J a sam se borio u mnogim ratovima. Ne prilii mi da kaem nita
protiv mog gospodara, kralja Kristierna. vedska je pripadala njemu
po pravu koje ide jo od kraljice Margarete, i ja nazivam izdajnikom
Stena Sura koji je podigao bunu protiv danskog zakona. Pa i pak...
nisam ni ja maji kaalj, shvatite to. Dugo sam razmiljao o svemu...
Seam se dana kada smo uli u Stokholm; data su obeanja za amnestije
iako su tela pobijenih jo uvek bila visoko pobodena na kolje i obezglav
ljena, poput drvene uadi. Vratio sam se kui sa bolom u srcu i zakleo
se da u ubudue ostati na svojoj peslcovitoj zemlji. U meuvremenu,
umrla mi je ena; na jedinac sada studira u Parizu, i bez sumnje gleda
s visine na mene koji jedva umem da se potpiem.
Pogled mu je odlutao u tamu, a telo lagano uzdrhtalo.
I tada, jedne letnje veeri, dok sam etao poljima u blizini neobinog
dolmena, pojavila se Ona.
U njegovim nepovezanim reima, dok se trudio da je opie, Lokrid
je prepoznao Storm Derovej.
Vetica, svetica ili veiti duh zemlje ne umem da kaem ta je
zapravo. Verovatno me je opinila, ta li? Pa ipak, nije me odvraala
od hrianskog ivota, ve je govorila o udnim stvarima, kao to je
Koven, i skrenula mi panju na teka vremena koja dolaze. Pokazala mi
je udesa. Ovaj jadni stari mozak nije mogao da se razabere u tim
zapetljanim putovanjima iz prolosti u budunost i natrag. AH, zar pod
kapom nebeskom nisu sve stvari mogue? Dala mi je zlato, za kojim
sam imao preku potrebu, poto sam bio veoma dugo u ratovima koji
nisu doneli nikakav plen. To je sasvim dovoljan razlog da je vemo
sluim; a osim toga, voleo bih da je jo jedanput ponovo vi di m...
Nije dovrio poslednju reenicu. Vetar je u naletima udarao o zidove
kolibe.
Moj zadatak je lak. J a moram da budem u krmi kod Zlatnog lava
u narednih dvadeset godina na svako predveerje Svih Svetih. Shvatate
3*
Pol Anderson 72
ona se nalazi u ratu. Njeni prijatelji i njeni neprijatelji muvaju se svuda
unaokolo, ak i po vazduhu; oni mogu da budu svuda u svako vreme.
Njoj pripadaju i arobnjaci ne vie obini ljudi koji dolaze jedino
zbog malo neznabotva, ve njihove voe, koji pokreu svetove. Oni su
deo velike mree njenih uhoda i dostavljaa. Ali ti arobnjaci ne mogu
da se pokau na javnim mestima kao ja. Ako se neko pojavi, kao vi,
na primer, traei pomo, ja se naem tamo i uputim ga u Sabat gde su
skrivena mona oruja i udotvorne maine. Za praznik Maja bio je
izabran drugi ovek, ali on je sada mrtav. Laka usluga za mnogo zlata,
zar ne?
Noi ravnodnevice, pomisli Lokrid; one su posveene bogovima
zemlje. Letnji i zimski solsticij pripadali su Suncu... Renderima.
Fledelijusove rei postale su jo oporije. Ona je sigurno mislila
da u ja ostati neutralan u svojoj ogorenosti, i zato pouzdan u borbi
koja se vodi kroz vreme. Ali ja sam je prevario. Veoma esto nisam
mogao da budem tamo. Mislite li da je iko umro zbog toga?
Ne ree Lokrid. Mi smo vas pronali, i to je u ovom trenutku
najglavnije. Upamtite, rat se vodi irom sveta i irom vremena. Vi ste
samo jedna od isturenih predstraa.
Sa zebnjom se upitao koliko li je samo takvih straara moralo da
bude. Niko nije mogao da nadgleda svaki deo prostora i vremena. Storm
je na sve strane osnivala ovakva mala udruenja po uzoru na paganske
kultove, roene u oajanju i utemeljene na zaboravljenim simbolima,
koje je ona lino donosila i tumaila. Svako doba imalo je svoje tajan-
stvenosti. Sve je to bilo stvoreno tako da joj bude pri ruci kada se
ukae potreba.
A sada je potreba bila odista velika. Ona je leala vezana i bespo
mona dok je Bren trijumfovao, tri hiljade i trista godina daleko u
prolost; ako njegovi tehniari stignu, iscrpee iz nje sve to zna, a onda
e je odbaciti kao uplju ljuturu; sve vie i vie, Lokrid je uviao da
je Kori jak kljuna figura celog sluaja. Ako bi ova grupa J itlanana
mogla da joj pritekne u pomo, to bi moda opravdalo smrt hiljada
i hiljada nevinih ljudi irom Evrope, koje su lovci na vetice u doba
Reformacije pohvatali i ive spalili.
Nije hteo vie da se napree oko toga. U pauzi koja je nastupila poeo
je da razmilja u kome periodu istorije dominiraju Renderi. Na Akhena-
tonovom dvoru? Cezarovom? Muhamedovom? Ili moda Menhetn pro
jektu?
Shvata produi Fledelijus poto je kralj pobegao u Holaniju,
ja sam poao sa Seren Norbijem da se borim protiv uzurpatora. Zatim
sam neko vreme plovio sa Skiper Klementom. Do glavne borbe dolo je
u Alborgu prole godine gde su nas konano razbili. Od tada sam
odmetnik. Ali naao sam nekog svetenika da mi falsifikuje dokumenta
pomou kojih ulazim u Viborg. Moj domain Mikel, koga odavno pozna
jem, i sam pripada Kovenu. Bili smo spremni kada ste doli, zar ne?
Zaista je tako odgovori Lokrid najljubaznije.
Fledelijus potapa korice maa. Sumnje i grie savesti sasvim je ne
stalo; on je ponovo postao ovek koji je slistio junkera Erika. Bogu
Hodnici vremena
73
neka je hvala! Sada je na tebe red, prijatelju. Koga to treba da poa
ljemo u pakao?
Onoliko koliko su mu jezik i okolnosti dozvoljavali, Lokrid je obja
snio u emu je stvar.
*
* *
Na vrhu brda, sasvim izgubljena u pustoi, plamtela je vetija
vatra. Crvena svetlost slivala se sa velikog belog kamena pred kojim
se Ori duboko poklonila. U njeno vreme to je bio oltar. Visoko na
vedrom nebu treperila su hladnim sjajem daleka sazvea. Zemlja je
poivala u miru, a vazduh je bio prozraan i leden.
Lokridovu panju privukla je grupa poklonika. Bilo ih je nekolicina:
kosmati seljaci u keceljama i vunenim kukljaama, kmetovi u pohaba
nim koporanima i lanenim akirama, njihova nejaka deca i jedna ne
prilina podvodaica iz Viborga, ija je nakinurenost delovala patetino
u ovoj prozranoj tami. Stavljajui ivote na kocku, oni su se noas
iskrali iz toplih koliba i kua i peaili miljama da bi prisustvovali
jednoasovnom obredu u ast drevnih moi zemlje, koji im je donosio
tako dragoceno umirenje, ulivao novu nadu i oslobaao svih briga; u
ovom trenutku bilo je sasvim svejedno to e im sutra i te kako trebati
hrabrosti kada se ponovo pojave pred gospodarima. Lokrid se nadao
da e moi da ukloni Ori sa poprita zbivanja, pre no to ritual otpone.
Ne zbog toga to bi je orgija kao takva potresla, ve zato to nije eleo
da devojka vidi ono to je verovatno bilo samo degenerisani ostatak
vedrih misterija iz njenog doba.
Trenutak kasnije njegovu panju i misli privukao je voa.
Visok i povijen, Markus Nilsen je stajao zabraen izlizanom kapulja
om dronjave dominikanske odede. U ovom dobu bio je poznat kao
obian svetenik. Za razliku od Engleske, gde se on zvao Mark od
Solzberija, Danska nije progonila katolike, ali su zato arobnjaci bili
svirepo progonjeni. Bio je roen kao Vorden Maret dve hiljade godina
posle Lokrida; njegova sadanja dunost sastojala se u tome da nad
zire reformacijsku Evropu; odano je sluio Storm Derovej, svoju kra
ljicu.
Nosite zle vesti ree on. Koristei se dijaglosom, obratio se Ameri
kancu na francuskom, koji je bio potpuno nerazumljiv njegovom stadu
i tupavom Fledelijusu; zatim se okrenuo Ori i naredio joj da ostane van
domaaja njegovog glasa.
Saekao je da se devojka udalji, a onda produio. Moda ne znate
koliko su moni ona i Bren. Takvih je svega nekoliko na obe strane.
Njih dvoje nalie primitivnim kraljevima koji vode svoje vojske u boj.
Vaa ili moja smrt ne znae nita, ali je zato njeno zarobljavanje
opta propast.
Pa ree Lokrid grubo sada ste obaveteni. Pretpostavljam da
imate pristup u budunost. Organizujte spasilaku ekipu.
Stvar nije tako jednostavna odgovori Maret. Tokom celog
ovog razdoblja, poev od Lutera pa sve do dva veka iza vaeg vremena,
Renderi su u premoi. Snage Vordena koncentrisane su na drugim
Pol Anderson
74
mestima. U ovom stoleu mi drimo jo samo nekoliko agenata kao to
sam ja. Isprepleo je svoje prste i dunuo u njih. U stvari, iskreno
govorei, izgleda da emo ostati izolovani. Koliko je meni poznato,
svaka kapija koja vodi daleko u budunost sada je paljivo nadgledana.
Trebalo je da vam ona oznai neku drugu taku u danskom vremenu
kada su Vordeni u boljem poloaju. Fronijevu vladavinu, na primer.
Uostalom, Korijak je lino upravljala postavljenjem ovog punkta zato
to je tako teak i opasan. Pretpostavljam da joj je to prvo palo na
pamet, za ono malo vremena to ste imali na raspolaganju.
Lokrid je za trenutak ponovo vide i oseti. Neto se prelomilo u
njemu, on zgrabi oveka za odeu. Do avola, vi ste tu da reite
problem! Mora da postoji neki izlaz!
Da, da odmahnu ljutito rukom Maret. Svakako emo preduzeti
neto. Ali ne treba prenagliti. Vi nemate iskustva sa sloenou vre
mena. Potujte one koji to imaju.
Kada bih mogao da se doepam sporednog hodnika produi Lok
rid kao da ga uopte nije uo svi bismo mogli da uemo u njega.
Moemo ak da stignemo do Neolita pre Brena, i da ga saekamo.
Ne Maret je energino zatresao glavom. Vreme je nepromenljivo,
upamtite to. Duboko je udahnuo vazduh, a zatim ponovo nastavio
staloenim glasom. Taj pokuaj je unapred osuen na propast. U
hodniku bismo sasvim sigurno naili na nadmonije snage neprijatelja
i pretrpeli poraz. U svakom sluaju, ne postoji nain da se upotrebi bilo
koji ulaz u Danskoj. Na alost, bez obzira za ta se odluili, ne moemo
da oekujemo pomo ni od koga drugog sem od ovih ovde. Njegov
gest u pravcu Kovenovaca, koji su zaplaeno kleali na rubu svetlosti,
bio je vie nego omalovaavajui. Istina, mogli bismo da pokuamo da
jo dublje odemo u prolost i da dobijemo pojaanje iz previkinke ere,
ali zato to initi, zato se uputati u rizino traganje za naim bazama
na Orijentu i u Africi, kada se valjani ja pomo nalazi na dohvatu ruke?
Kako? Lokrid ga znatieljno pogleda.
Vordenovog akademskog manira sasvim je nestalo. Poeo je nervozno
da koraa, glasno razmiljajui; sada je bio energini vojskovoa u
odedi fratra.
Bren je doao sam, poto je znao da je i Korijak sama; za sada
ni on ne moe da sakupi vie ljudi. Ali poto je uhvatio, on e obezbe-
diti dovoljno vojnika da sauva svoj plen. Moramo da raunamo sa
tim. Iznenaenje je uvek pola uspeha. Poto nismo doli da je spasemo
one noi, mi to i neemo uiniti. Neka izgleda kao da se uopte nismo
pojavili a pogotovo ne onda kada mu se bude pridruio veliki odred
Rendera. Oni e nesumnjivo postaviti strae na sve ulaze u vremenske
hodnike.
Zastao je za trenutak, nervozno trljajui bradu.
U ovom veku Danska nije mesto gde lee nae glavne snage u Evropi.
Mi smo pre svega koncentrisani u Britaniji. Kralj Henrik je dodue
napustio rimsku crkvu, ali jo uvek nije pristupio luteranima. Njegovo
kraljevstvo je za sada na stoer. Doba koje vi poznajete kao period
vladavine dve kraljice Marije, to je vreme pune dominacije Vordena;
Hodnici vremena 75
Renderi e uskrsnuti sa Kromvelom, ali mi emo ih potisnuti u Resta
uraciji.
Na Lokridovom licu itala se nedoumica.
Znam. Vi se pitate zato bi se iko zalagao oko kampanja ije je
ishodite unapred poznato. S jedne strane, to je opravdano zato to
se na taj nain neprijatelju nanose stalni gubici. Ali daleko je vanija
injenica to je svako doba, koje predstavlja jako uporite, istovremeno
izvor snage i novih regruta; sve to stvara moan pritisak koji se prenosi
vremenskim lestvicama daleko u budunost gde treba da bude donesena
konana odluka, ije ishodite niko ne zna...
Pogled mu je skliznuo sa svetlog kruga u gustu masu tame.
Ali da nastavim. J a imam svoje stado i u Engleskoj; tamo nisam
paganski rec nekolicine izgladnelih seljaka, ve propovednik vitezova
i monih zemljoposednika, koji ih podstie da pristupe svetoj katolikoj
veri. Mi i tamo imamo hodnik, o kome Renderi ne znaju nita; jedna
od njegovih kapija otvara se i u Neolitu. Vrata su neto kasnijeg datuma
od danskih, i zbog toga postoji nekoliko meseci razlike od tane godine
u koju moramo da stignemo.
Maret najednom zgrabi Lokrida za ramena. Pogled mu je grozni
avo plamteo.
Ti si na njenoj strani, zar ne? Na strani Vordena?
Glava dvanaesta
Odea predvodnika vetica zaleprala se poput velikih platnenih
krila. Tek to je uspravio ruke i lice ka nebu, nevidljiv i neujan ko
vitlac podigao ga je zajedno sa njegovim izabranicima. Kretali su se
veoma brzo uvis prema dalekim, hladnim sazveima. Iz ve zgaslog
arita plameni jezici bacali su jo nekoliko trenutaka iskriave var-
nice za svojim gospodarem, a zatim je sve utonulo u tamu. Poklonici
Kovena nalazili su se po prvi put u svom elementu.
Ori, koja je do malopre plakala, zatvorila je oi i vrsto drala
Lokrida za ruku. J asper Fledelijus je zamenio mrmljanje kletvi de-
akom razdraganou. Na slian nain bio je uzbuen i Amerikanac.
Samo letenje za njega nije bilo nita novo, ali nikada nije sanjao da
e biti neposredan svedok praktine primene gravitacionog mosta...
Otpor vazduha uopte se nije oseao. Mona energija koja je strujala
iz komandnog opasaa pod Maretovom odeom sasvim ga je neutralisala.
Kretali su se u tiini, nekoliko stotina stopa nad tlom, brzinom koja
je dostizala vie od hiljadu milja na sat.
Tama je sa svih strana obavijala pustaru; jo nekoliko trenutaka
Viborg se video kao mala, svetla mrlja, a onda se i on izgubio u noi.
Ostala je samo povrina Limfjorda koja se lelujavo presijavala. Na
zapadu su se pruale velike peane dine, a jo dalje talasalo se Sevemo
more obasjano ledenim sjajem srpastog meseca koji se dizao ka zori.
Izgubljen u noi i udu, Lokrid se prenu kada se pod njim ukazae
obrisi Engleske. Od polaska jedva da je proteklo nekoliko mi nuta...
Leteli su visoko preko ravnica istone Engleske. Sela sa slamnatim
krovovima leala su meu strnjikastim poljima; neki stari zamak uzdizao
se poput bedema iznad reke. Sve je izgledalo kao u snu; bilo mu je
vie nego teko da se navikne na injenicu kako on, koji je ovo doba
poznavao samo iz knjiga sa kraja milenijuma, odista leti engleskim
srednjovekovnim nebom iste noi kada je kralj Henrik hrkao pored
Ane Bolen ... jadne Ane iju e glavu odrubiti sekira za manje od godinu
dana, a nije bilo vie nikoga da je spase. Ali u istoj palati nalazila se
i uteha: u jednoj od odaja leala je Anina ki Elizabeta na koju je isto-
rija strpljivo ekal a... udan oseaj obuze Lokrida; vizija koja mu
je u trenutku blesnula pred oima nije bila vezana samo za njegovu
sudbinu, ve je nosila u sebi tajnu itavog oveanstva.
Polja i zaseoke sada je zamenio divlji predeo ispunjen jezerima,
mnotvom ostrva i brzim potocima: movare Linkolnajra. Maret se
ustremi nadole. Poslednje uvelo lie zatreperilo je na okolnim kronja
ma dok se on sputao, vodei umeno sa sobom i ostale. Spram bledog
neba Lokrid je ugledao malu kolibu od iblja.
Ovo je moja baza u Engleskoj ree mu Vorden. Vremenska
kapija lei ispod nje. Ostaete ovde dok ja ne sakupim ljude.
Hodnici vremena 77
Iza primitivne fasade krila se bogato opremljena unutranjost; pod
je bio od tekog drveta, a zidovi sa masivnom oplatom; nametaj je
pripadao tom veku, kao i mnogobrojne knjige na policama. Zalihe
hrane i ostale stvari iz budunosti bile su skrivene iza glatkih panela; na
prvi pogled tu nije bilo niega to se ne bi uklapalo u esnaesto stolee.
Neki nepozvani gost zaudio bi se jedino to unutranjost ostaje topla
i suva u svakom godinjem dobu. Meutim, niko se nije usuivao ni
da se priblii kolibi. Seljaci su imali predrasude, a otmenu gospodu
to nije zanimalo.
Ali za troje povlaenih iz Maretove grupe sada je jedino bio vaan
odmor. Oni su ipak bili obini ljudi, a ne remek-dela jednog doba koje
je moglo da uobliava naslee po eljenom prototipu. Nervi su im se
nalazili na granici kidanja. Sledea dva dana bila su period ispunjen
komamim snovima i kratkotrajnim, buntovnim intervalima j ave...
Treeg jutra Ori se probudila poslednja. Lokrid je ve sedeo na
klupi pred vratima, uivajui u puenju. Iako nije bio strastven pua,
ipak je osetio zadovoljstvo kada je otkrio da Vordeni dre u skladitu
malu zalihu duvana zajedno sa glinenim lulama. Na njegovo raspolo
enje uticalo je i vreme koje se ponovo prolepalo. Bleda suneva
svetlost rasipala se po kronjama ogolelih vrba. Zakasnelo jato gusaka
letelo je visoko na nebu ka dalekom jugu; remetei potpunu tiinu,
njihovo gakanje, noeno vetrom, jedva da je stizalo do Lokrida. Bili
su to daleki, usamljeni i udesni zvuci. Amerikanca trgoe iz sanjarenja
Orini koraci koji se zaue sasvim blizu. Podigao je pogled i zanemeo
od divljenja...
Pre ovih sanjivih dana nije imao vremena da misli na nju drugaije
nego kao na dete kome je potrebno ono malo zatite koju je on mogao da
joj prui. Ali ovoga jutra, ugledavi je ponovo pred sobom kao jednom
davno, kada su jo bili kod kue, odevenu samo u dugu, svilastu kosu
boje ita, osetio je kako mu se neto stee u grudima. Potrala je ka
njemu sa ljupkou koute, dok su joj se na ivahnom licu svetlele
krupne, plave oi. Na uglovima usana lebdeo je osmeh koji Lokrid
ranije nije video. Ustao je i poao joj u susret, dok je srce poelo bre
da mu udara.
Hodi da vidi doviknu mu ona. Nala sam predivan amac.
Blagi boe! doao je najzad do glasa Lokrid. Obuci neto,
devojko.
Zato? Pa vazduh je topao. Poela je zavodljivo da se okree pred
njim. Rise, moemo da odemo na vodu i da pecamo; ceo dan je na;
Boginja nam je naklonjena a i tebi je potreban odmor. Hajdemo:
Ovaj ... u redu. Dobro. Ali prvo se obuci.
Ako ti to eli. Zauena, ali posluna, ona ode u kolibu i vrati
se odevena. Fledelijus je i dalje spavao izmeu razbacanih kraga piva;
ne oklevajui vie, devojka polete kao strela kroz umu ispred Lokrida.
Skif koji je bio privezan za panj izgledao mu je sasvim obino. Aid,
naravno, u Orino doba amci su bili daleko primitivniji; Tenil Orugareji
su ih pravili od izdubljenog drveta, sa dodatnim branicima koji su
se privrivali drvenim klinovima ili pruem za vezivanje. Meutim,
na ovome su bili upotrebljeni ekseri od pravog metala! Ori je odu-
Pol Anderson 78
evij eno posmatrala Lokria kako vesla, umesto da se odguruje mot
kom ili akijom. Ovo je sigurno sa Krita uzdahnu.
On nije imao srca da joj kae kako je Krit odavno osiromaio i kako
se sada nalazi pod Venerijancima, a da ga ve u sledeem veku oekuje
tursko osvajanje. Porinuo je amac kroz trsku i vrbak, sve dok nije
stigao do iste, plitke vode. Ostrvo je ovde bilo skriveno ibljem, a
jezero se mimo presijavalo na blagoj svetlosti. Ori je sa odeom ponela
i pribor za pecanje. Uvebanim pokretom stavila je mamac i veto bacila
udicu na skrovito mesto ispod jednog panja. Lokrid je prestao da
vesla, zavalio se i poeo da pali lulu.
udan je taj obred ree Ori.
Slui samo za uivanje.
Mogu li da probam? Molim te.
Slegavi ramenima, Lokrid joj prui lulu. Ori je duboko povukla
dim; za trenutak se na njenom licu videla radoznalost, a zatim joj suze
navree na oi i ona poe isprekidano da kalje. Neu, suvie je
jako za mene.
Lokrid se osmehnu. Opomenuo sam te, devojice.
Trebalo je da posluam. Ti nikada ne grei.
ekaj malo ...
Ali, ja ne elim da mi se obraa kao da sam dete planu Ori.
Telo joj je zadrhtalo kao da ju je neko oinuo biem. Spremna sam
da postanem ena, im ti to bude poeleo.
Lokridu jumu krv u glavu. Obeao sam da u skinuti ini sa tebe
promrmlja on. Za trenutak ga je obuzela pomisao da e moda
poginuti u sledeem okraju. U stvari, to je svreno. arolija ti
vie nije potrebna. Ovaj ... prolazak kroz podzemni svet, zna ... po
novo roenje. Shvata?
Usne joj se napuie i ona krenu ka njemu.
Ne, ne, ne! zavapi oajno Lokrid. J a ne mogu... sad...
Zato?
Pogledaj, ovaj, pogledaj okolo. J o nije prolee.
Pa ta onda? I onako se sve pramenilo. A ti si mi tako drag, Rise.
Ori se spusti na njega, topla, obla i enjiva. Usne i ruke bile su
joj arobno nespretne. U oblaku pletenica i svetlobele koe on u magno-
venju pomisli da li bi se i njegov deda dalje ustezao... Ne, do avola,
to ne bi bilo poteno ...
Morau da te napustim. Ori ...
Ostavi me, ali sa tvojim detetom. Neu danas da mislim o tome.
Vie nije mogao da izdri. Preostalo mu je da uradi samo jedno.
Dopustio je da ona pretegne na jednu stranu i skif se prevmu.
Posle izvesnog vremena polo im je za rukom da ponovo isprave
i isprazne amac. Opet je sve bilo u redu. Ori je prihvatila taj znak
boanskog nezadovoljstva bez straha, moda zbog toga to je stalno
ivela u svetu punom predskazanja; u njenom mirenju sa novom situaci
jom nije bilo oseanja traginosti. Svukla je mokru odeu, kikoui se
zato to je Lokrid odbijao da uini to isto.
Uostalom, bar mogu da te gledam ree ona poto se pribrala.
Bie i drugih prilika kada oslobodi Avildaro.
Hodnici vremena
79
Preko Lokridovog lica prelete senka sete. Vie nikada nee videti
isto selo. Kad se vratimo, bie veoma promenjeno. Ne zaboravi one
koji su pali.
Znam ree Ori tihim glasom. Ehegon, koji je uvek bio kao dete,
vesela Vurova i mnogi drugi. Sve to im se dogodilo od tada, zamagli
lo je njenu tugu. Uostalom, Tenil Orugareji se nisu mnogo predavali
aljenju zbog gubitaka kao to su to inila plemena i narodi koji su doli
posle njih. Oni su odve dobro nauili da prihvataju stvari onakve
kakve jesu.
Ne zaboravi J utoaze ree Lokrid. Moda emo nekako isterati
to pleme, ali postoje i druga, jo jaa i okrutnija. Uostalom, i J utoazi
e se vrati ti ...
Zato uvek mora da se brine o neemu. Rise? isprsi se Ori.
Ovo je na dan... i, hej, riba!
eleo je da uestvuje u njenoj radosti, ali to je ostala samo elja.
Vizija smrti bila mu je neprestano pred oima; ona je izjednaavala
sve: narode, kraljeve i beznaajne robove u svim dobima vremenskog
rata. U taj se mozaik uklapala ak i smrt onog deaka koga je nehotice
ubio jedne noi etiri stotine godina u budunosti. Poeo je da nasluuje
tada da je njegova sadanja pravednost zapravo samo jedan vid iskup
ljenja za krvni greh. Uostalom, ko je mogao da pomisli da e se stvari
tako odigrati, ree on u sebi umorno; pa ipak, one su se ba tako
dogodile ... odnosno, tako e se dogoditi... samo, da li se uopte vredi
naprezati oko toga?
Upravo su zavravali obed kad se oglasila truba. Lokrid se tre.
Zar tako brzo? Ostavio je sve i snano zaveslao natrag.
Maret ga je ekao kod kolibe, sa est drugih Vordena. Odede
svetenika, viteza, trgovca, vlastelina i prosjaka bile su zamenjene tesno
pripijenim uniformama; za razliku od renderskih, ove su bile zatvoreno
zelene boje, i sadravale su jo i platove koji su se raznobojno pre-
livali sputajui se niz ramena. Ispod bronzanih lemova, pet pari kosih
crnih oiju, neobino slinih Storminim, podozrivo su posmatrale pri
dole pomonike.
Imamo jo jednog agenta na Britanskom ostrvu ree Maret.
On e dovesti nau vojsku kad padne mrak. U meuvremenu, obavi-
emo sve pripreme.
Lokrid, Ori i Fledelijus dobili su zaduenja iji smisao nisu razu-
meli. Poto je ovaj hodnik bio nepoznat neprijatelju, a kapija otvorena
u tako vanom periodu, predvorje je bilo pretrpano ratnim mainama.
Amerikanac je mogao da prepozna neke predmete po optim karakteri
stikama, na primer vozila sa gusenicama ili kratke puke; ali ta je
predstavljao kristalni globus u kome se nemirno kovitlala no posuta
zvezdastim takicama? emu je sluila spirala utog plamena, iji je
dodir bio sablasno hladan? Njegova pitanja naila su na potpuno igno-
risanje.
ak se i Fledelijus naroguio. J a nisam njihov sluga promumlao
j e nervozno.
Pol Anderson
80
Lokrid je pokuao da ga ukratko uputi u tajne psihologije. Ti
zna da potinjeni vole esto da se razmeu. Kada doemo do kraljice,
sve e biti drugaije.
To je istina. Zbog nje bih mogao da zaboravim na svoj ponos...
Razmeu se. Ha, ha! Ti ima duha, mome nasmeja se grohotom
Fledelijus i snano potapa Lokrida po leima, tako da se ovaj gotovo
zateturao.
Spustila se tama, a zatim je pala no. Pod visokim zvezdanim nebom
Henrikove Engleske uurbano se kretala grupa neobinih prilika.
Skupinu je sainjavalo stotinak divljih, ilavih ljudi, najrazliitijih
zanimanja; otputeni vojnici, mornari sa gusarskim sklonostima, mlai
sinovi koji su krenuli u potragu za sreom, drumski razbojnici, krpari,
buntovnici iz Velsa, kradljivci stoke iz Loulenda. Bilo je oigledno
da su skupljeni sa svih strana, od Dovera do Lends Enda, i od eviot
Hilsa do Londona. Lokrid je mogao samo da nagaa kako je svaki od
njih bio regrutovan. J edni zbog religije, drugi zbog novca, neki opet
da bi pobegli od del ata... Vordeni su ih nepogreivo nalazili jednog
po jednog i prikljuivali tajnoj ligi. A sada je doao as da vrate
svoj dug.
Svetlost baklji avetinjski je ocrtavala konture prilika koje su se
pribliavale, uurbano se komeajui i stalno mrmljajui neto meu
sobom. Kada su se zaustavili, Lokrid je priao nekom zdepastom mor
naru u pohabanoj koulji i zakrpljenim pantalonama. ovek je bio
bosonog i nosio je min due, a na licu su mu se primeivali oiljci iz
starih bitaka. Odakle si, prijatelju? upita ga Lokrid.
Iz Devona odgovori mornar na teko razumljivom dijalektu;
svaki Londonac bi po posebnom nainu izgovaranja samoglasnika zaklju
io da je u pitanju Nemac. Bio sam u Kalijevoj krmi u Sautemptonu
kad su me pozvali. On coknu usnama. Eh, tamo ti dre retko
dobre kurve! Da sam imao samo malo vie vremena, jedna bi dugo
pamtila Neda Brauna. Ali kada medaljon progovori, tako mi boga, makar
bio pod francuskom vatrom ili kokao Karibale dok se kae o bok nae
galije, nikada se ne bih usudio da se ogluim o poziv.
Medaljon?
Braun kucnu okrugao predmet koji mu je visio o vratu; u plitkom
reljefu bio je utisnut lik device. Lokrid je kasnije primetio istu stvar
icu i na ostalim maljavim grudima. ta, zar nikad nisi uo za ovo?
To propeva kad sam im potreban, a onda vie nema vrdanja. Medaljon
mi sve kae: kuda moram da idem, kako i kada. Tako je bilo i ovoga
puta. Zatekao me je u Sautemptonu i doveo najpre na sastanak u
divljinu, a potom ovamo... Nisam znao da mu slui toliko ljudi.
Maret se pojavi na vratima kolibe. Nije bilo potrebno da vie; samo
je povisio glas i gomila se utiala. Ljudi, obratio se masi mnogi
od vas su ve dugo u naem udruenju i sigurno se seate vremena kad
vas je ono spasio tamnice ili smrti. Vi pripadate legijama arobnjaka
bele magije, koji svojom odanom slubom pomau svetu katoliku veru
u borbi protiv neznaboaca i jeretika. Ove noi vi ste pozvani da ispu
nite svoj zavet. Putovaete veoma daleko da se borite sa divljim ljudima,
dok emo se mi, vai gospodari, sukobiti sa arobnjacima kojima ti div
I
Hodnici vremena 81
ljaci slue. Poite hrabro, u ime boga; junaci koji budu preiveli ovaj
veliki dan dobie bogate nagrade; oni, pak, koji budu pali, bie jo
bogatije nagraeni na nebu. Kleknite sada i primite oprotaj za sve
grehe koje ste poinili.
Lokrid je doiveo obred sa ukusom gorine u ustima. Da U je stvar
no bilo neophodno tako mnogo cinizma?
Dodue, u pitanju je bio spas Storm Derovej. Pri pomisli da e je
ponovo videti srce mu je bre zakucalo.
Daleko tie i disciplinovanije nego to je on verovao da je mogue,
Englezi su proli kroz unutranja vrata kolibe i spustili se niz silaznu
rampu. U predvorju, pred zastorom od duginih boja, svako je dobio po
neko oruje: ma, koplje sekiru ili samostrel. Barut bi bio beskoristan
protiv Rendera, a suvian protiv J utoaza. Maret pozva rukom Lokrida.
Najbolje je da ti ostane uz mene i da mi pokazuje put ree on
i prui Amerikancu energetski revolver. Evo ti; nadam se da dolazi
iz dovoljno mudrog doba da bi umeo da rukuje ovom stvaricom.
Upravljanje je sasvim jednostavno.
Znam odbrusi kratko Lokrid.
Maret je nastavio manje oholo. Razume se. Korijak te nije bez
razloga odabrala. Ti nisi obian ovek.
Iz guve se probila Ori. Glas joj je bio moleiv, a na licu joj se
itao strah. Rise, rekla je tiho budi blizu mene.
Ostavi je da eka ovde naredi Maret.
Ne! ree Lokrid. Poi e sa nama ako to eli.
Maret slegnu ramenima. Onda je bar ukloni s puta.
J a u morati stalno da budem u prvim redovima ree blago Lokrid
devojci. Oseao je kako drhti u njegovom naruju. Ovoga puta morao
je da je pol j ubi ...
Hodi, devojko! zabrunda J asper Fledelijus, stavivi svoju ruerdu
na njeno rame. Ostani uz mene. Mi Danci treba da se drimo zajedno
meu ovim engleskim glupacima. Ori mu prui ruku i oni nestadoe
u gomili.
Lokrid je bio odreen da pomae pri stavljanju vozila u pokret.
Ovalni oblak bletavih saonica bio je sasvim providan, ali ta osobina
nije poticala od materije, ve od tajanstvenih sila koje on nije razumeo.
Svako vozilo moglo je da primi po dvadeset ljudi. Lokrid je uao u
vodee saonice zajedno sa Maretom. Ljudi su ve teko disali; mnogi
su aputali molitve ili kletve i divlje arali pogledom kao ivotinje
uhvaene u klopku. Zar posle svega ovoga nee biti suvie upanieni
za borbu? zapita Lokrid na danskom.
Ne, poznajem ja njih odgovori Maret. Izmeu ostalog, uvodna
ceremonija ukljuuje i dovoenje u stanja odsustva svesti. Njihov
strah preobratie se u bes.
Maine su se beumno podigle i krenule niz hladno-beli zvuni kanal.
Na svakoj konzoli stajao je po jedan Vorden, dok su ostali sedeli iza
njega. Kad ve imate onaj prolaz ree Lokrid zato niste
obezbedili pojaanja iz drugih doba?
Nijedno razdoblje nije nam bilo pristupano uzvrati Maret. Go
vorio je odsutno, pokreui obema rukama poluge na kontrolnoj tabli;
Pol Anderson 82
izraz lica bio mu je napregnut i razdraljiv. Hodnik je izgraen
uglavnom zbog pristupa ovom dobu. Njegov kraj u budunosti zavrava
se u osamnaestom veku, gde imamo u I ndiji sledee jako uporite.
Renderi su posebno aktivni u Engleskoj izmeu normanskog osvajanja
i rata izmeu Crvene i Bele rue. Mi praktino uopte nemamo vrata
koja su otvorena u srednjem veku, a takoe ni u ranijim epohama,
kada su se svuda nalazila kritina podruja, poprita velikih sukoba.
U stvari, severne kapije u Neolitu i Bronzanom dobu slue gotovo
iskljuivo kao prelazne take, injenica da imamo ovaj hodnik, koji se
delimino vremenski poklapa sa onim u Danskoj, predstavlja samo
srenu podudarnost.
Lokrid je eleo da postavi jo neka pitanja. Ali neumitno brzo
saonice ve su bile u godini koju je Maret odabrao.
Vorden zaustavi vozilo, a zatim baci pogled na kalendarski asovnik
koji se nalazio u sanduetu. Odlino! ree zadovoljno, obraajui
se ostalima. Imali smo sree. Nema potrebe da ekamo. Sad je no
i uskoro e zora; mora da je sasvim blizu trenutak kad je ona zarob
ljena.
Zrane sile drale su na okupu celu flotu saonica dok su ljudi pro
lazili kroz vremensku kapiju. Pre no to su izali u no Neolita,
odstranili su sve tragove za sobom. ep zemlje se ponovo beumno podi
gao, a zatim spustio na staro mesto. Maret je podesio gravitacione ure
aje za nizak let ka istoku.
Lokrid je paljivo posmatrao okolinu. Pod meseinom Kamenog
doba, movare su izgledale jo vee i divljije. Ali iza njih, na obali,
stajala su ratrkana ribarska naselja, koja su veoma podseala na
Avildaro.
To nije bilo sluajno. Pre no to je nastalo Sevemo more, ljudi su
ili peice iz Danske u Englesku; kultura Maglemosa bila je jedinstvena.
Nakon toga, peaenje su zamenili brzi brodovi, a priblino u isto
vreme misionari troimene boginje poeli su da dolaze sa juga u obe
zemlje. Dijaglosa u Lokridovom levom uhu saoptila mu je da bi
pripadnici plemena iz istone Engleske i zapadnog J itlanda mogli jo
uvek da se meusobno razumeju, kada bi govorili polako.
Ta srodnost se gubila dok se zalazilo dublje u kopno. Sevema Engle
ska bila je mahom naseljena lovcima i oruarima iji se centar nalazio
u Lengdejl Pajku, ali koji su trgovali s kraja na kraj ostrva. Dolinu
Temze prilino mirno su nastanila imigrantska plemena koja su dola
s one strane Kanala. Zemljoradnici iz junih krajeva polako su naputali
surove obrede predaka, to ih je formalno uinilo otpadnicima. To se
po svoj prilici dogodilo pod uticajem mone, napredne drave sa jugo
zapada, koja je ve poela sa topljenjem kalaja da bi privukla trgovce
iz civilizovanih zemalja. Vodei meu njima bio je narod Bikera; oni
su uglavnom putovali u malim grupama i trgovali bronzom i pivom.
Stara doba su umirala u Danskoj, a nova se raala u Engleskoj: zapad
je bio blii budunosti. Bacivi pogled unazad, Lokrid je primetio veli
ke reke i neizmerne ume; kao kroz san, pred oima mu blesnue
milioni ptica koje spokojno lete na jug, irvasi koji zadovoljno tresu
Hodnici vremena 83
granatim rogovima i nadasve sreni ljudi. Sa bolom se setio da je nekada
pripadao tom svetu.
Pa ipak, nije bilo sasvim tako. More se nemirno valjalo pod njim.
On je hitao ka Storm.
Maret je sasvim usporio, ekajui da se razdani. ak i pri toj brzini
posle svega nekoliko desetina minuta Limfjord se pojavio na vidiku.
Na svoja mesta!
iva letelica ustremila se nadole. Voda se presijavala poput elika,
rosa je blistala po travi i liu ponovo roenog leta, a krovovi Avildara
ponosno su se dizali iza svetog gaja. Lokrid je ubrzo primetio da su
ljudi Ratne sekire jo uvek ulogoreni na polju koje se prualo ispred
sela. Takoe je opazio pospane straare pored tinjajuih vatri kako do
vikuju ljude zamotane u ebad.
J edna bletava letelica iznenada uzlete pred Dugom kuom. Bren
je, dakle, imao vremena da dozove svoje ljude. Zaslepljujue svetio
munja blesnu pod zvezdama koje su bledele i zagrme poput desetina
orkana.
Maret je brzo izgovorio nekoliko nareenja na nepoznatom jeziku.
Dve vordenske letelice ustremie se na neprijateljsku. S jedne od njih
iknu mlaz plamena i sevanje prestade. Ugljenisani komadi poee da
padaju kroz vazduh, razbijajui se o vrsto tie.
Sleemo! ree Maret Lokridu. Nisu oekivali napad, tako da
ih nema mnogo. Ali ako pozovu pomo... Moraemo brzo da preuzme
mo kontrolu.
Upravio je letelicu ka tlu, neosetno dodirnuo zemlju i iskljuio
energetsko polje. Izlazite! viknuo je.
Lokrid je bio prvi. Englez jumu za njim. Druga letelica aterirala je
nedaleko odatle. J asper Fledelijus je predvodio ljude iz nje, visoko vit
lajui bletavim maem. Za Boga i kralja Kristierna! grmnu
on. Ostala vozila spustila su se neto dalje, u polje gde su bili J utoazi,
a zatim ponovo uzletela poto su svi ljudi izali. Hladni i ravnoduni,
vordenski piloti ograniili su se samo da nadgledaju borbu, izdajui
kratke komande kroz amajlije i manipuliui ljudima kao da su ahov
ske figure.
Metal je zazveao o kamen. Lokrid jumu ka kolibi ijeg se poloaja
dobro seao. Bila je prazna. Sa psovkom, on se okrenu i potra ka
Dugoj kui.
Desetak J utoaza bilo je na strai. Ukoenih lica od natprirodnog
straha, oni su nemo stajali sa visoko uzdignutim sekirama. Bren istupi
napred.
Njegovo dugako lice izobliilo se u uznemireno keenje. Energetski
pitolj blesnu u desnoj ruci. Lokridov revolver bio je podeen da ga
zatiti. On skoi kroz plameni gejzir i baci se na Rendera. Obojica pa
doe u prainu, a oruje se otkotrlja daleko od njih. Sledeeg trenutka
poelo je grevito guanje.
Fledelijusov ma se podie i spusti. J edan ratnik se zakoprca u krvi.
Odmah je pritrao drugi, ali Danac je ve bio spreman. U meuvremenu
pristigli su i Englezi i borba se rasplamsala.
Krajikom oka Lokrid je opazio jo dva snopa kako se rasprskavaju
Pol Anderson 84
i raspadaju na mestu gde su zraci obrazovali energetski tit. Amerika
nac je napregao sve snage u borbi sa neprijateljem iz budunosti, ali
Render je bio nadljudski jak i umean. Meutim, kada su se nali
licem u lice, Bren prepoznade Lokrida. Zapanjeno je zinuo i ukoio se
od uasa. Trenutak kasnije pustio je Malkolma i poeo da uzmie.
Lokrid ga udari bridom ake u grkljan, baci se na njega i poe da mu
udara glavom o tie sve dok Render nije klonuo.
Nije mnogo razmiljao ta se dogodilo sa tom dugakom lobanjom.
Brzo se podigao i poeo da tri. Na drugom kraju, Fledelijus i njegovi
ljudi gonili su razbijene J utoaze. Renderi su leali spreni pred nogama
Mareta i njegovih Vordena. Lokrid je projurio pored njih uopte ih
ne primeujui. Ulaz Duge kue stajao je sada slobodan.
Unutranjost je bila ispunjena tamom. On stupi napred. Storm
pozvao je drhtavim glasom. Storm, jesi li tu?
Nepomina poput senke, ona je leala vezana na tronu. Malkolm
oseti prijatnu hladnou njene nage koe, poe da joj skida ice sa glave.
Zatim je privue k sebi i zajeca. Bio je to bezvremen trenutak. U
magnovenju, poto se nije pokrenula, Lokrid pomisli da je ve mrtva.
Ali tada se nepomine oi otvorie i Storm proaputa: Doao si!
Usne su same nale svoj put.
Glava trinaesta
Vest se brzo pronela kroz umu i izbeglice su se vratile kui. Radost
je ponovo zavladala u Avdldaru.
Svetkovina je bila manje buna i vesela nego obino, poto je u isti
mah predstavljala pogrebnu ceremoniju i trijumf. Stranci, ije je me
talno oruje razbilo J utoaze, takoe su bili pozvani na veselje. Oni
nisu imali zajedniki jezik, ali zar to neto znai? Peena prasad govo
rila je naroitim ukusom, ljudi dobrodunim smehom, a ene same
sobom.
Samo je Duga kua bila poteena rituala radosti. Tamo su se nala
zili zeleni bogovi koji su oslobodili svoj narod. Meso i pie bili su done
seni do vrata, a svaki muki lan plemena takmiio se za ast da bude
sluga ili donosilac poruke. Drugog podneva proslave jedan ribar je
priao Lokridu, koji je posmatrao igrae na livadi, i rekao mu da je
pozvan u Dugu kuu.
Malkolm nije odmah shvatio u emu je stvar. Briga za Storm spre
avala ga je da uzme veeg uea u ritualnim igrama. Ali sada mu je
bilo saopteno da je lino Boginja Meseca naredila da joj ga dovedu.
Sunce, miris ume, dim, slana voda, udaljena vika i vesele pesme
sasvim su iezli iz njegove svesti kad je uao u kuu. Sveta vatra jo
uvek nije bila ponovo upaljena; Storm je dala sveano obeanje da e
odrati obred im joj bude bolje. Bletava kugla jarko je osvetljavala
unutranjost Duge kue; pod njenim sjajem grede i stubovi jo vie su
se isticali u svojoj hrapavosti spram aavih zidova, dok su razastrta
krzna bletala kao da su iva. Sedam Vordena sedelo je na uzdignutim
mestima, ekajui svoju kraljicu; kad je Lokrid uao, oni ga ak nisu
udostojili ni pozdrava.
Ali zato su svi smemo ustali kad se Storm pojavila. Zadnji kraj kue
bio je sada pregraen energetskim zastorom, koji je upijao svetlost
oko sebe. Gordo koraajui, ona je prola kroz raznobojnu zavesu i
zastala na pragu. Okruena sa svih strana tamom, izgledalo je kao da
stoji u gejziru plamena ...
I li ne... sjaj je dolazio iz nje same, pomisli zbunjeno Lokrid, kao
onda kad se boginja raala iz pene morskih talasa. Tri dana i dve noi
provedeni pod iscrpijujuim ispitivanjem u maini za itanje misli
ostavili su primetnog traga na njoj; jagodice su joj postale izboenije,
dok su joj oi tinjale grozniavim zelenilom. Ali Storm se ipak drala
uspravno; tamnoplava kosa bletavo joj se slivala niz lice i obli vrat,
koji su dobili zagasitu boju. Iz vremenske kapije u dobu kralja Frodija
bila joj je donesena odea koja je odgovarala njenom vremenu i statusu.
Plava, prozrana haljina ravnomemo se sputala do bakarnog komand
nog pojasa da bi se odatle talasasto irila do lanaka, postajui tamnija
gotovo do purpurne nijanse; utkani srebrni amblemi predstavljali su
talase mora i udne zmije. Ogrta je drao bro slian Labrisu; postava
6 Andromeda
Pol Anderson 86
je bila bela kao letnji oblak, dok je spolja ogrta bio siv poput neba pred
oluju. Njene zlatne cipele bile su poprskane dijamantskom prainom.
Slino kruni, na elu joj se sjajio polumesec od kovanog srebra.
Iza nje je iao Maret, priajui joj neto na jeziku Vordena. Storm
ga prekide pokretom ruke. Govori tako da te Malkolm moe razume-
ti naredila je jezikom Orugareja.
Maret je izgledao zapanjen. Zar na tom svinjarskom jeziku, svet-
losti?
Onda na kritskom. On je dovoljno tanan.
Ali, svetlosti, morao bih da vas izvestim ...
Potrebno je da i on zna. Storm je saekala da Maret otrpi poni
enje, a zatim krenu ka Lokridu osmehujui se. Malkolm se neveto
povio da poljubi ruku koju mu je ona pruila.
J o ti nisam zahvalila za ono to si uinio kazala je blago. Ali
rei tu ne pomau mnogo. Tvoj podvig je znaio vie nego spasavanje
kraljice. Uinio si veliku stvar za celu nau misiju.
Ovaj ... radostan sam zbog toga promuca zbunjeno Amerikanac.
Sedi, ako eli. Okretna poput make, ona se veto udaljila od
njega, neujno hodajui. Lokrid nije uo njene korake po pranjavom
podu. Oseajui slabost u kolenima, spustio se pored jednog Vordena,
koji je kratkim klimanjem glave pokazao izvesno potovanje prema
njemu.
Miii zaigrae na Storminom licu. Imamo Brena ivog ree
ona. Mekani kritski govor zvonko je treperio iz njenog grla. Sa onim
to emo da saznamo od njega, imamo ansu da zadobijemo prevlast u
Evropi za sledeih hiljadu godina. Marete, produi.
Ostajui dosledan svom srednjovekovnom zvanju svetenika i arob
njaka, Maret je sve vreme stajao. Ne mogu da razumem, svetlosti,
zato oklevate. Bren je ve slomljen. Kapi njegovih tajni uskoro e
postati more.
I on je isto dobio od mene odvrati Storm ljutito. Da je imao
prilike da iskoristi ta obavetenja... ne, ne elim da mislim o tome.
Lokrid je za trenutak skrenuo pogled prema tamnom velu, ali ga
je munina u stomaku odmah naterala da zamuri. Tamo je leao Bren.
Malkolm nije znao ta se zapravo dogodilo. J edino je bilo izvesno da se
svako muenje izbegavalo. Storm se time nije koristila. To ne samo
da je bilo nezrelo, ve po svoj prilici i beskorisno protiv odgajanih i
istreniranih nerava nepokolebljive volje bogova budunosti. Storm je
bila drogirana, a energetska kola prodrla su u njen mozak do najskrive
nijih dubina. Cilj Rendera nije bio da ona umre, ve su samo eleli da
izmore njen Ego i da iznude sablasan automatizam misli, tako da, pe
dalj po pedalj, sve to je ikada znala i uinila, sve to je sanjala ili
stvarno bila, izae na povrinu i bude registrovano.
Nijedno ivo bie nije bilo u stanju da se odupre ovom udovinom
postupku.
Uasno! U Lokridu je sve kljualo. Bren sada guta svoj sopstveni
napitak, poto je bezrazlono pobio moje prijatelje koji mu nikada nisu
uinili nita naao. To je rat!
Maret je neko vreme gledao u zemlju, a zatim podigao glavu.
Hodnici vremena
87
Dakle poe on uspeli smo da saznamo ono to je najvanije.
Kada je Lokrid pobegao u hodnik, Bren naravno nije imao pojma o
pomoi koja je mogla da bude upuena iz Engleske. Ali mogunost da
Lokrid ipak odnese vest Vordenima nije ga ostavila spokojnim. Zbog
toga je obavestio agente kroz celu istoriju Danske. Oni, po svoj prilici,
jo tragaju za naim ovekom, ili za bilo kakvim znakom koji bi ukazao
da se organizuje spasilaka grupa Vordena.
U meuvremenu, Bren je morao odluiti da li da rizikuje, visosti, i da
vas prebaci u neko drugo mesto i vreme, ili da ostane ovde. Ali poto je
imao razloga da veru je kako Lokrid nee uspeti da nas oba vesti, on je
na kraju odluio da se za sada zadri u Neolitu. Ovo je daleko i retko
poseivano doba. Bren je doveo sa sobom nekoliko Rendera, a kako su
mu pri ruci stajali i ljudi Ratne sekire kao pouzdani pomagai, mogao je
da bude sasvim siguran da nee biti otkriven.
Meutim, ispalo je sasvim drugaije. On se sad nalazi u naim ruka
ma, a njegovi ljudi nemaju pojma o tome. Kada budemo zavrili ispiti
vanje, imaemo sva potrebna obavetenja da organizujemo iznenadne
napade na pozicije Rendera u bilo kom vremenu, da postavljamo zasede
njihovim agentima, da im zaposednemo uporita pa tako i da im
zadamo najtee udarce u elom ratu.
Storm klimnu glavom. Da. Razmiljala sam o tome. Najbolje je
da ostavimo neprijatelja u uverenju da smo se brzo premestili, dok
emo, u stvari, ostati ovde. Bren je bio u pravu kad je smatrao ovo
mesto pogodnim za glavni tab. Sva panja je, po pravilu, usredsreena
na Krit, Anadoliju i Indiju. Renderi misle da e nas unitenje tih
civilizacija veoma oslabiti. Zadrimo ih u tom uverenju. Neka trae
vreme i snagu u pomaganju indoevropskih osvajanja, koja su i onako
predodreena da se dogode. Srena okolnost je to smo i mi i oni u
ovom dobu sasvim zapostavili sever.
Storm je nekoliko trenutaka nervozno koraala, dok joj se ogrta
viorio na sve strane. Zatim snano udari pesnicom o dlan i viknu:
Da! Postepeno emo dovui glavninu naih ovamo. Moemo sasvim
mimo da uredimo ovaj deo sveta, onako kako to elimo. Nema dokaza
da to ve nismo uinili; mogunosti su otvorene. Koliko e uopte poda
taka stii do juga o delima varvara u ovom dalekom zaleu? Kada doe
Bronzano doba, ono e nositi nae obeleje, nas e snabdevati ljudima
i dobrima, i skrivae baze Vordena. Konani veliki udarac u budunosti
zasnovae se, po svoj prilici, ba ovde!
Kiptei od energije, ona se okrenula ka svojim ljudima i brzo izdala
dalja nareenja. to pre moramo da razvijamo domae oruane
snage, dovoljno jake da spree svako meanje kultura. Dasko, razmisli
o nainima i sredstvima i obavesti me sutra o tome. Sparijane, izvuci
Britance iz njihovih svinjaca i organizuj ih u straare. ekaj; oni su
suvie upadljivi. Ne smemo da ih zadrimo due nego to je to potrebno.
Kapija u njihovoj zemlji ostala je nezatiena, zar ne? Urio, uzmi neko
liko ljudi i preletite tamo; izvebaj ih da uvaju strau za ovih nekoliko
nedelja koliko e kapija jo biti otvorena. Moda e nam biti potrebna
ta jazbina. U svakom sluaju, moramo da obavestimo Krit da smo
ovde i da utvrdimo nain komunikacije. Radio i telepatija su odve
6*
Pol Anderson 88
riskantni. Zareh i Nigis, pripremite se da lino odletite tamo posle
mraka. ilone, poni sa programom dobij an ja detaljnih obavetenja o
celoj oblasti. Marete, ti moe da nastavi sa nadgledanjem rada na
Branu.
Po njihovim izrazima lica Storm je shvatila da je ostalo neto nera-
stumaeno; klimnula je glavom i hitro dodala: Da, da, znam da imate
svoja mesta u esnaestom veku i da se ovde ne oseate kompetentnim.
Pa, moraete nauiti da se oseate drugaije. Baza na Kritu ima sve to
je potrebno. Oni ne mogu da raunaju na nas sve dok reorganizacija ne
bude potpuno sprovedena. Ako prestanemo da traimo pomo, daemo
neprijatelju priliku da otkrije ta se dogaa.
Osmi Vorden podie ruku. Da, Hu? ree Storm.
Zar neemo da izvestimo nae doba, svetlosti? upita ovek s puno
potovanja.
Naravno. Te vesti mogu da odu sa Krita. Umorne oi se skupie.
Ona poloi prste na bradu i dodade blago: Ti e otii kui drugim
putem ... zajedno sa Malkolmom.
A? uzviiknu Lokrid.
Zar se ne sea? ree Maret. Usta mu se iskrivie. Zabeleili
smo ta ti je on rekao. Ti e doi kod njega i upozorie ga.
J a... ja ... Lokridu se zavrte u glavi.
Storm se primae. Malkolm je nepomino stajao i zurio napred.
Ona stavi ruku na njegovo rame i ree: Moda ja nemam pravo da
traim ovo od tebe. Ali injenice se ne mogu izbei. Na ovaj ili onaj
nain, ti e potraiti Brena u njegovoj zemlji i rei mu gde sam ja
odletela. I tako e zapoeti lanac dogaaja koji vode njegovom porazu.
Budi ponosan. Treba da zahvali sudbini.
Ali, ja ne znam... ja sam samo divljak u poreenju s nj i m... ili
tobom...
I ja sam samo karika u lancu; i ja pipam u mraku proaputa
Storm. Moja e dua uvek biti puna oiljaka. Zar misli da ja ne
elim drugaije? Ali, mi imamo samo jedan put i moramo da idemo
njime. To je poslednja stvar koju traim od tebe, a ujedno i najvanija.
Posle toga moe da ode u svoju zemlju. J a u te se uvek seati.
On stisnu pesnice. U redu, Storm, ree na engleskom. Za
tebe.
U njenom blagom i pomalo tunom osmehu bilo je vie zahvalnosti
nego to je on oseao da je zasluio.
I di sada da se zabavlja ree ona. Budi srean dok moe.
On se pokloni i izae.
Sunce mu je zasenilo enice. Nije eleo da se pridrui veselju zato
to je bilo mnogo stvari kojima je trebalo hrabro pogledati u oi.
Umesto toga nastavio je da besciljno tumara obalom. Izmeu njega
i sela sada se uzdizalo brdo. Stajao je sam i gledao u pravcu zaliva.
Talasi su zapljuskivali obalu, beli galebovi klizili su spram plavetnila, a
drozd je pevao na velikom hrastu.
Rise.
On se okrenu. Ori mu se pribliavala. Ponovo je nosila odeu svog
naroda: suknju od like, torbicu od lisije koe i ogrlicu od ilibara.
Hodnici vremena 89
Tereto joj je dao bakarnu brazletnu, koja je pripadala poglavici Ehego-
nu; devojka je drala vrsto vezanu za zglob; venac od maslaka pozlai-
vao joj je lepravu plavu kosu. Ali usne su joj podrhtavale, a suze su
magliasto ispunjavale oi boje neba.
ta se dogodilo, malecka? Zato nisi na sveanosti?
Ona stade pored njega i pognu glavu. elela sam da te naem.
Bio sam stalno tu, osim malopre kada sam razgovarao sa Storm.
Ali ti ... Tek sada mu je sinulo kroz seanje da je uopte nije video
kako igra, peva ili odlazi sa nekim u umu. Ori se pripila uz njega kao
mala, neutena senka. ta nije u redu? Svima sam rekao da je kletva
skinuta sa tebe. Zar mi ne veruju.
Veruju ti uzdahnu ona. Posle svega to se dogodilo, oni misle
da sam blagoslovena. Nisam znala da blagoslovenost moe da bude
tako teka.
Moda samo zbog toga to nije eleo da misli o svojim vlastitim
problemima, Lokrid sede i pusti je da plae na njegovim grudima. Ona
poe da pria isprekidanim reima. Umesto da je konano uini normal
nom, put kroz podzemni svet ispunio ju je manom. Ona je postala svedok
nepoznatih moi. Ko zna zbog ega je boginja izabrala ba nju. Zar
je sad neko smeo slobodno da joj se priblii? Pa ipak, ovoga puta nisu
je se klonili ili je izbegavali. Naprotiv, veoma su je potovali i smesta bi
uinili sve to bi zatraila, osim da je smatraju sebi ravnom.
To... ni j e... da oni nee... da me vole. J a mogu da ekam...
tebe... ili nekog drugog, ako ti to ne eli. Al i ... kada me vi de...
prestaju da se smeju!
J adno dete promrmlja Lokrid na svom matemjem jeziku. Si
roto malo. Kako si uasnu nagradu dobila.
Da li me se ti boji, Rise?
Ne, naravno da ne. Bili smo suvie dugo zajedno.
Ori ga zagrli. Glave naslonjene na njegovo rame, ona poe da muca:
Kada bih bila tvoja, oni, oni, oni bi znali da je sve u redu. Shvatili
bi da se to ispunila volja Boginje. Ponovo bih zadobila mesto meu
njima. Zar ne?
Lokrid se nije usuivao da prizna kako je Ori bila potpuno u pravu.
Ona se uvek nalazila u nekom posebnom poloaju. Ali njena nova,
neodgonetljiva sudbina sada nije vie bila potencijalna, ve stvarna,
vidljiva elom svetu; strah je morao da se izgubi u svakodnevici, a ona
e sigurno stei ponovo mnogo prijatelja.
Ne verujem da e se bilo koji ovek ikada usuditi da me dotakne
ree Ori. Ali to je dobro. J a ne elim nikog drugog osim tebe.
Sto mu muka, ti idiote! besneo je Lokrid u sebi. Zaboravi njenu
mladost. Ona nije naivna amerika srednjokolka. Ori je itav ivot
gledala roenja, Ijubav, smrt, slobodno trala umama punim vukova
i veslala u amcima od koe kroz bure; pravila je ostve od kamena,
krojila kou zubima, preivela mnoge bolesti, zime Sevemog mora, rat
i putovanja, koje veina odraslih ljudi dvadesetog veka ne bi ak mogla
ni da shvati. I mlae devojke od nje a ona je starija od ekspirove
J ulije ve su majke. Krajnje je vreme da odbaci sva glupa sputavanja
i da joj uini tu malu ljubaznost.
Pol Anderson
90
Onog dana u skifu Lokrid se sasvim pribliio predaji. Sada mu je
bilo jo tee. Mogao je jedino da se uzdri ako neprestano misli na
Storm. Ako se vrati iv, zahtevae kao nagradu da ga lii svega drugog,
sem da je prati. Znao je da je ona ravnoduna prema onome ta bi on
imao sa bilo kojom drugom enom. Ali on to vie nije bio. Nije mogao
da bude.
Ori rekao je proklinjui svoju smetenost. Moj posao nije obav
ljen. Moram uskoro da idem, po nalogu Boginje, i ne znam da li u
se vratiti.
Ona uzdahnu i pripi se uz njega; trenutak potom nita vie nije moglo
da obuzda histerian napad plaa. Povedi me sa sobom! Povedi me sa
sobom!
J edna senka pade na njih. Lokrid podie pogled. Storm je nepomino
stajala, posmatrajui ih sa visine. Drala je palicu Mudre ene, izrezba
renu od glogovog drveta, kojom je trebalo da blagoslovi svoj novi narod.
Tamna kosa, haljina boje okeana i talasasti ogrta leprali su se oko
njenog vitkog tela pod iznenadnim naletima vetra.
Osmeh joj je bio neodreen, ali to vie nije bio onaj koji mu je uputila
u Dugoj kui. Mislim rekla je sa nekim udnim prizvukom u glasu
da e mi biti drago dete koje ona eli.
Glava etrnaesta
Hu nije oekivao nevolje na putu kui. Lokrid je bio siguran da e
sresti Brena negde izmeu Storminog odlaska za dvadeseti vek i razor
nog protivnapada njenih neprijatelja. Ta injenica leala je u strukturi
Vaseljene.
Meutim, detalji su bili nepoznati. Da li se vratio iv, ili nije? Faktor
odstupanja na kapiji onemoguavao je da se to unapred proveri. U
svakom sluaju, agenti Rendera, koji su primetili Huovu grupu pri
povratku, znali su to ve sasvim pouzdano. Pa ipak, morao je i dalje da
bude oprezan.
ak i po danu, kada je niko nije gonio, u drutvu jednog heroja i jed
nog boga, Ori je jo uvek bila uplaena od groba u kome se nalazio ulaz
u hodnik. Iako je Lokrid stalno bio uz nju, ona je bespomono drhtala
neprestano mrmljajui: Bojim se.
Budi hrabra jo ovaj put, kao to si bila ranije.
Pomilovao je po kosi, i ona mu je uputila drhtav osmeh pun zahval-
nosti.
Malkolm se nije slagao sa Storminom odlukom. Ali kraljica Vordena
imala je i ovoga puta spremne argumente, protiv kojih je malo ta
moglo da se kae: Moramo da dobijemo ispravne podatke o ovoj
kulturi. Nisu u pitanju isto antropoloki detalji: da ne bismo poinili
neoprostive greke u radu sa njima, a to treba da bude uinjeno veoma
temeljito, moramo da proniknemo do dna ove primitivne psihe. Obu
eni specijalista moe mnogo da naui posmatrajui tipinog predstav
nika preistorijskog drutva izloenog procesu civilizovanja. Ova devojka
je najpogodnija za eksperiment. Ih, moda, smatra da postoji neko
drugi ko bi mogao da je zameni? Malkolm je utao. Saterala ga je u
tesnac, i on nije imao ta da primeti.
Zemlja se otvorila i njih troje hitro sioe.
Na ulazu u hodnik nije bilo nikoga. Pa ipak, nisu odmah produili u
daleku budunost. Hu ih je izveo napolje pri kraju sedmog veka nove
ere. U vremenu ove kapije danskim ostrvima vlada Frodi objasni
on. Na kopnu i moru sada je mir, a Vanir stariji bog zemlje i
vode jo ima podjednaku mo kao i mlai Esir. Neto kasnije, Ren-
deri e nas potisnuti, a Vikinzi e preuzeti dominaciju na morima.
Da smo nastavili ovim tunelom, sigurno bismo se sukobili sa neprija
teljskim agentima.
Setivi se ljudi u crnom protiv kojih se borio, Lokrid napravi neodre
enu grimasu.
Kad su izali iz hodnika, napolju je zima bila u punom jeku. Sneg
je prekrio ogolelo drvee jo uvek ogromne ume, a nebo je bilo hladno
i bezoblino sivo. Krenimo odmah odlui Hu. Postoji opasnost da
budemo primeeni. Svejedno je ako nas vidi neko od ovdanjih ljudi,
Pol Anderson 92
meuti m... On dodirnu komande na svom gravitacionom pojasu, i
sve troje se u sledeem trenutku naoe u vazduhu.
Rise, kuda idemo? uzviknu Ori. Bojim se.
Lokrid, koji je kao pilot ve imao prilike da se divi velianstvenom
prizoru gornjih slojeva oblaka slinih plavo osenenim snenim planina
ma, bio je vie zainteresovan da sazna na koji nain oni i dalje ostaju
topli pri letu kroz veoma hladan vazduh. Da li je u pitanju neka vrsta
zranog omotaa? Ali, opazivi kako se devojine oi radosno ire i
postaju blistavije, on shvati da je njegova tehnika znatielja suvie pro
zaina u ovom trenutku. Orin osmeh bio je vieznaniji od svih gravi
tacionih ti tova...
Danska je brzo ostala iza njih. Nemaka, granina drava hrian-
stva, bila je sakrivena u gustoj masi oblaka i magle, sve dok posle
jednog asa na horizontu nisu iskrsli Alpi. Hu je izabrao planine kao
orijentir i nekoliko trenutaka kasnije uronio sa svojim pratiocima u
oblake.
Usred pustog zimskog pejsaa Lokrid je ubrzo ugledao malo selo,
krovove prekrivene mahovinom i brvnare okruene drvenom ogradom.
Predeo je bio brdovit, tamne reke su se sporo probijale kroz sneni
pokrov, a led je okovao sva jezera. J ednog dana ovaj kraj e dobiti ime
Bavarska.
Hu je urno poeo da se sputa padinom ka jednom visokom lancu
brda. Kad su stigli u podnoje, sa njegovih boanskih usana skliznu
jedan sasvim ljudski uzdah: Dome! promrmljao je.
Lokrid se obazre unaokolo. Krevita i mrana divljina pritiskala ga
je odasvud. Svako prema svom ukusu ree on ironino.
Huove otre crte lica blesnue ljutnjom. Ova zemlja pripada Ko-
rijak: to je njeno imanje u budunosti, i stoga njeno kroz sva vremena.
itavih sedam hodnika izgraeno je ovde. J edan od njih ima kapiju i u
ovih etvrt stolea.
Ali ne i u moje vreme. Onda, dakle, nije bilo smisla da se ona iz
Amerike vraa u Nemaku. Pitam se zbog ega u tom sluaju nije ko
ristila put iz neolitske Danske, umesto onog preko Krita.
Muni malo glavom! odsee Hu. Poto je ve srela Rendere u
tom hodniku bio si tamo, trebalo bi to da zna smatrala je da
ima veoma mnogo verovatnoe da ih ponovo sretne. Tek sada, kada
imamo Brena, ovaj put je bezbedan.
On krenu napre. Lokrid i Ori pooe za njim. Devojka je jo drhta
la, ali ne vie od straha. Njene bose noge kripavo su gazile po smrznu
tom tlu.
Hej, tako e sasvim da prozebe ree joj Malkolm. Hodi
ovamo. Podigao ju je u naruje, i ona se sreno privi uz njega.
Nisu morali dugo da peae. Kad su stigli do neke povrinske peine,
Hu ponovo otvori tlo. Svetlost rampe trenutno se izmeala sa mutnom
dnevnom svetlou.
Putovali su ka budunosti u tiini koja je inila da pulsiranje ener
gije izgleda dvostruko glasnije. Samo su se jednom prebacili u drugi
tamni tunel koji je fiziki postojao u dvadeset treem veku i nastavljao
Hodnici vremena 93
se u jedan ui hodnik, iji kraj takoe nije mogao da se sagleda.
Lokridovo bilo se ubrza, a nepca osuie.
Kad su konano stigli do izlaza, Amerikanac se obreo u predvorju
koje je bilo daleko prostranije od svih koja je ranije video. Pod je bio
bogato obloen tepisima, a crvene draperije visile su izmeu mnogobroj
nih kovega. Kad se Hu pojavio, etiri straara, takoe odevena u
zelene uniforme, hitro podigoe puke u visinu ela, pozdravljajui
gospodara. Razlikovali su se od svog pretpostavljenog, ali su meusobno
izgledali izvanredno slini: svi su bili niski, zdepasti, zatupastih noseva
i snanih vilica.
Hu ih nije udostojao ak ni pogleda, ve odmah poe da pretura po
ormanu i izvue dve dijaglose. Lokrid izvadi svoju iz doba Reformacije,
da bi napravio mesta za novu.
Uzeu je ree Hu.
Ne. Ova ostaje kod mene ovdrati Lokrid. Hou ponovo da
razgovaram sa mojim pobratimom J asperom.
Zar me nisi uo? ponovi ljutito Vorden. Nareujem ti.
Straari se primakoe.
Lokrid izgubi strpljenje. Zna ta moe da uradi sa svojim
nareenjem... obrecnu se on. A sada ti mene dobro sluaj. J a sam
samo njen ovek... i niiji vie.
Vorden stee zube. Lice mu poblede. Kako eli.
Lokrid poe da koristi svoju malu pobedu. Mogao bi da mi da
par pantalona. Ove neolitske rite nemaju depove.
Dobie opremu. Poimo sada.
Straa nije mogla da razume razgovor koji je voen na kritskom
jeziku. Ali bilo je neeg uznemirujueg u nainu na koji su oni primili
celu stvar. Lokrid stavi u uho novu dijaglosu; morao je da se potpuno
usredsredi, kako bi to lake primao veliki priliv sloenih podataka.
J ezici: dva glavna, Istoni i Zapadni, vordenski i renderski; ostali
su bili u upotrebi u niim klasama obeju hegemonija. Religija: ovde
je vladao mistiki, ritualni panteizam, sa Boginjom kao simbolom i ote-
lovljenjem svega to je bilo veito; meutim, kod neprijatelja je posto
jala samo gruba teorija istorije. Vlada: spopala ga je muka od priliva
jezivih podataka o zemlji Rendera; podreeni su bili pretvoreni u ma
ine od krvi i mesa za potrebe nekolicine vladara. 0 Vordenima mu nije
mnogo stiglo. Teko, meutim, da je u pitanju bio neki oblik demokra-
tije; pre je stekao utisak o svojevrsnoj hijerarhijskoj strukturi; osnovni
zakoni znatno su vie bili izvedeni iz tradicije nego to su sadrali novine.
Mo je bila podeljena izmeu malog broja aristokrata koji su odravali
prilino bliske veze sa svojim narodom, uglavnom kao svetenici ili ro
ditelji, a ne kao gospodari. Svetenice, majke ili gospodarice svuda su
dominirale ene. Na vrhu je stajala Korijak, koja je predstavljala neto
izmeu Pape i Dalaj Lame. Ne, poreenje je bilo sasvim pogreno.
udno, kako je opis bio povran. Moda zbog toga to su posetiocu
lokalne prilike objanjavane viva voce.
Dvorac se pojavio pred Lokridom, i on odloi svoje nedoumice za
kasnije.
Nisu krenuli stepenitem, ve su se vazdunim putem uspeli do viso
Pol Anderson 94
kih spratova zdanja. Plaviasti pod, koji se presijavao, bio je ukraen
ornamentskim crteima ptica, riba, zmija i cvea; itava ta menaerija
izgledala je gotovo kao iva. Tie je bilo toplo i ugibalo se pod nogama.
Stubovi izraeni od nefrita i korala uzdizali su se tako visoko da je to
izazivalo vrtoglavicu. Njihovi kapi to li granali su se u bokore pozlaenog
lia. Podjednako draesne bile su i biljke koje su rasle izmeu stubova
i oko sredine fontane. Samo je nekoliko uspeo da prepozna od bez
brojnih grimiznih, purpurnih i zlatnih latica. Nauka, mlaa dve hiljade
godina od one iz njenog doba, umela je da stvori nove radosti. Luni
svodovi bili su prozirno obojeni, a velika duga se rastapala u mandali
koja je neodoljivo mamila pogled i dugo ga zadravala; ni na jednoj
katedrali nije postojao prozor koji bi bio tako velianstven i velelepan.
Zidovi su bili prozrani. Kroz njih je mogao da vidi prizore arobnih
vrtova, terasa, vonjaka i parkova; daleka brda bila su zaarena letom.
Hej, kakvo to ogromno udovite tumara meu drveem; stado jelena
izgleda tako siuno pored njega... Za ime boga, pa to je praistorijski
mamut; mora da je prevalio najmanje hiljadu vekova da bi bio doprem
ljen ovde. I sve to kao simbol njene moi...
Sedam parova mladia i devojka, slinih poput blizanaca i arobnih
u svojoj nagoti, padoe na kolena pred Huom. Dobrodoao rekoe
u horu. Dobrodoao, ti koji slui Tajni.
*
*
Vordeni >u odluili da samo jedno vee podare Lokridu, pre no
to krene u misiju. Suvie rryiogo pijuna ima okolo, objasnio je Hu.
Raskono odeveni, Ori i on seli su u neto to nije bilo ni stolica ni
sofa; udno sedite savreno se prilagoavalo svakoj promeni poloaja
njihovih tela. Uskoro im je bila servirana hrana; nikada je ranije nisu
videli, ali je zato bila neizrecivo ukusna. Vino je predstavljalo udesan
euforijak i pretvaralo je svet u sreu iz snova. J e li ovo droga?
upita Lokrid. Hu odmahnu glavom: Ostavite se svojih predrasuda.
Zato da se ne upotrebljavaju bezopasni euforijaci? Vorden je na
stavio da govori o napicima i mirisima koji su otvarali vrata oseanju
prave boanske prisutnosti u svemu to postoji. AH to se uva za
najsveanije obrede. ovek je odve slab da dugo nosi boansku plimu
u sebi.
ene to mogu ee da ine ree ledi J uri ja.
Ona je zauzimala visoko mesto u Storminom koncilu; plavokosa,
ljubiastih oiju, savrenih oblika lica i stasa, izgledalo je da direktno
vodi poreklo od Dijane. Za trpezom je bilo vie ena nego mukaraca,
i one su u svemu imale prednost. Pa ipak, sve Vordene je obeleavala
porodina slinost: oba pola su bila podjednako lepa, puna ivota i
mladosti. Njihov razgovor predstavljao je munjevito meusobno obra
anje, u kome se Lokrid uskoro sasvim izgubio; odustao je od poku
aja da i on uzme uea. Umesto toga, udobno se zavalio i prepustio
uivanju kao da slua muziku. Vie nije imao predstavu o emu priaju.
Zatim su preli u drugi hol gde su se boje slivale u hipnotiokom
ritmu kroz podove i zidove. Posluga se kretala majim korakom, nosei
Hodnici vremena
95
posluavnike sa osveavajuim napicima, ali nije bilo vidljivog izvora
melodije po kojoj su igrali. Dijaglosa je poduavala Amerikanca o
zamrenim koracima neobinog plesa; vordenske dame bile su veoma
gipke u Lokridovim rukama, savreno usklaujui svoje pokrete sa
njegovim, sve dok dva tela ne bd postala jedno. Iako mu je skala bila
sasvim nepoznata, on je daleko potpunije oseao ritam ove muzike
nego ma koje druge iz prolosti.
Vi sigurno imate subsonike kada uspevate da proizvedete ovakve to
nove upita Lokrid partnerku.
J urija klimnu glavom. Naravno. Ali zato svemu davati naziv i
tumaenje? Zar nije dovoljno to postoji?
Izvini. J a sam samo varvarin.
Ona se nasmei i privue ga blie u okretnoj figuri koju su upravo
igrali. Ostavi tu lanu skromnost. Poinjem da shvatam zato si se
dopao Kori jak. Svega nekoliko od nas ovde svakako ne ja mogli
bi da budu takvi pustolovi kao to ste vas dvoje.
Ovaj... hvala.
Odreena sam da se brinem o tebi, mladi prijatelju. Tvoja devojica
je zaspala, tako da joj vie neu biti potrebna noas. Da li ima neto
protiv da asove do zore posvetim samo tebi.
Sve do ovog trenutka Lokrid je mislio da eli samo Storm; ali J urija
joj je bila toliko slina, da se sva udnja u njemu uzdigla u jedno Da!
Morao je da sakupi svu volju da bi joj objasnio da mora biti odmoran
za sutra. A kad se bude vratio? proaputa J urija.
inie mi ast. Okruen vinom, muzikom i enama, on uopte nije
sumnjao u svoj povratak.
Ledi Taret, koja je igrala sa Huom pored njih, doviknu mu veselo:
Ostavi malo vremena i za mene, ratnie. Njen partner se osmehnu
bez uvrede. Brak je bio zaboravljena institucija. Storm je jednom pri-
metila, gotovo ljutito, da slobodni ljudi ne mogu da poseduju jedno
drugo.
Lokrid je rano otiao u postelju. I spunjen savrenim spokojstvom,
spavao je kao nikada ranije u ivotu.
*
* *
J utro je bilo manje veselo. Hu je insistirao da uzme jo jedan eufo-
rijak. Tvoj mozak mora da bude rastereen od straha objasnio je.
Poduhvat e biti u najveoj meri teak i opasan.
Izali su na poligon da bi malo vebali sa instrumentima koje e
Amerikanac poneti sa sobom. Bilo je to praktino otelovljenje znanja
koje mu je prenela dijaglosa. Leteli su visoko iznad beskrajnog rezervata.
Gotovo na rubu horizonta Lokrid je spazio neku tvravu golubije sive
boje. Na njenom vrhu, visokom preko hiljadu pet stotina stopa, dva
krila su se irila ispod zlatne koije, obrazujui udan znak koji je
predstavljao simbol ivota. Da li je ovo kraj grada? upita on.
Hu prasnu. Ne govori mi o gradovima! Renderi grade takva
rava odgajilita za zeeve. Mi putamo ljude da ive blizu njihove majke
Pol Anderson 96
zemlje. Ovo je industrijski kompleks. Tu se nalaze samo tehniari.
Automatska mainerija moe da radi bez suneve svetlosti.
Nekoliko minuta kasnije stigli su do udnog zdanja. Posmatrani iz
blizine, krovovi i vrhovi kula inili su ogroman, skladno obojen vodopad.
Hu je poveo Lokrida u malu prostoriju gde ih je ekalo nekoliko Vor-
dena. Svi su bili mukarci. Rat, kao i tehnika, jo uvek je uglavnom pri
padao jaem polu. Pa ipak, Storm je i ovde vodila glavnu re.
Izlaganje je dugo trajalo. Mi moemo da te prebacimo na nekoliko
milja od Nijoreka. Hu je palicom pokazao jednu taku na mapi koja se
nalazila na istonoj obali udno izmenjene Severne Amerike. Posle
toga nastavlja sam. Obrijane brade, u renderskoj uniformi, sa dijaglo-
som i dodatnim informacijama koje e naknadno dobiti, trebalo bi
da stigne do glavnog taba Brena. Sigurni smo da je on tamo u ovom
trenutku, i svakako znamo da e ga videti.
Droga nije mogla da obuzda napregnute Lokridove miie da se ne
stegnu. ta jo znate? upita on tiho.
Da si ponovo pobegao. Bren je bio obaveten odnosno bie obave-
ten da si ti nestao u vremenskom hodniku! Huov pogled postao je
mutan. Bolje da ne govorim vie o tome. Bio bi isuvie hendikepiran
oseajem da si samo puka marioneta u nepromenljivoj drami.
Ili saznanjem da su me ubili? prasnu Lokrid.
Nisu ree Hu. Ne preostaje ti drugo nego da mi veruje. Mogao
bih i da lapn, i to bih svakako uinio da je neophodno potrebno. Ali
govorim ti cistu istinu: ovoga puta Renderi te nee ni uhvatiti ni ubiti.
Izuzev moda u nekoj drugoj prilici... Ne zaboravi, Bren nikada nije
otkrio ta se dogodilo sa tobom. Uz malo sree, trebalo bi da pree
iz jednog hodnika u drugi, kroz neka vrata u prolost, a zatim da se
izvue iz grada i vrati preko okeana do ovog mesta. Tu e saznati
kako da ponovo doe u sadanjost. Nadam se da emo se jo videti
ovog meseca.
Gorine je nestalo u Lokridu. U redu ree on staloeno.
Razmotrimo sada detalje.
Glava petnaesta
Totalni rat se nije vodio u ovom vremenu, jer bi ubrzo bila zbrisana
cela planeta. Kad bi na nekom mestu i u nekom vremenu jedna od stra
na poverovala da je dovoljno ojaala, usledio bi veliki napad; ali
protivnici to nisu mogli da predvide. U meuvremenu, dve zaraene hemi
sfere bile su dobro utvrene, a sitnija arkanja nikad nisu prestajala.
Svemirski brod Vordena poeo je da se sputa u dugom luku ka
zapadu; nalazili su se iznad okeana gde se te noi raala bura. Na kraju
putanje oglasi se komanda: Sada! i Lokridova kapsula izlete kao
iz katapulta. Poput meteora, ona jurnu kroz vetar i kiu, postajui sve
usijanija usled estine izbaaja. Brod je napravio novi polukrug i izgu
bio se u visini.
Oko Lokrida je sve buktalo. J ara mu je udarala u lice, a glavom
su mu se prolamale vibracije. Usijana mahuna prsnu i on se u istom
trenutku nae na otvorenom moru, zatien monim gravitacionim
pojasom.
I dalje se kretao veoma brzo, tako da je energetsko polje jedva moglo
da ga zatiti od sila koje bi ga u deliu sekunde raznele na komade. Ta
ma, munje i zid od kie slili su se u aroliki komar. Talasi su ga gotovo
dohvatali, a na njihovim krestama prtala je pena. Kad se spustio ispod
brzine zvuka, zauo je pisak vetra, grmljavinu i urlanje vode. Plavo-beli
blesak rasparao je za trenutak nevreme i ostavio ga zaslepljenog.
Eksplozija koja je odmah usledila, zagluila mu je ui kao udar ekia.
Dakle, otkriveni smo pomisli on omamljen i ispali signalnu raketu
u pravcu broda. Nadam se da je ve uspeo da umakne. Da li e to
i meni poi za rukom?
Sreom, bura je ubrzo progutala siunu gravitacionu kapsulu.
Osim toga, teko je bilo poverovati da Renderi gaaju ba njega. Oni
su bili ubeeni da bi se njihov neprijatelj odluio na ovakav rizik
samo zbog neke velike operacije, tako da verovatno nisu ni slutili da
je ceo zadatak bio ubacivanje jednog jedinog agenta.
Uostalom, istorija je govorila da e on stii do Brenovog zamka.
Klimatsko kontrolno polje odstranilo je buru od obale, tako da je
Lokrid ubrzo uao u polje istog vazduha i ugledao pred sobom Niijorek.
Grad se udovino tamneo na obali; iza njega se avetinjski prostiralo
kopno, iji je kraj bilo nemogue sagledati. Mapa i dijaglosa ve su mu
ranije stvorili predstavu o novoj Americi koja je s kraja na kraj bila
prekrivena mreom megalopolisa. Malo je ta postojalo osim te mase
betona, elika, energije i deset milijardi robova nastanjenih u pustinji
koja je u dalekoj prolosti predstavljala arobno zeleno prostranstvo.
Oskrnavljenost njegove roene zemlje izgledala mu je tako neizrecivo
zloinaka da vie nije imao potrebu za drogom koja suzbija strah. U
ime veitih leta I ndijane i onih beskrajnih reka koje slobodno hrle u
more, on je morao da se osveti.
Pol Anderson 98
Na jugu, severu i zapadu dizali su se gradovi opasani velikim bedemi
ma; osim retkih slabunjavih lampi i svetlucavih odvodnih cevi iz stotina
fabrika nita nije ublailo neprozirnu tamu koja je vladala svuda unao
kolo; sa kopna je do njega dopiralo neprekidno zujanje i pulsiranje,
nadjaano s vremena na vreme veoma prodornim piskom koji mu je
stvarao bol u uima: bio je to zvuk maina. Na gornjem nivou, masivni
tornjevi dizali su se po itavu milju uvis, dok je na njihovim bonim
stranama bez prozora treperio prvi zrak zore. Kablovi, valjci i nadvo
njaci bili su nerazmrsivo isprepleteni. Postojala je izvesna velianstve-
nost u tom prizoru. Oni koji su podigli ove vertikalne peine put neba
sasvim sigurno nisu bili lieni mate. Konture su bile oble i mogle su
zauvek da privuku nemiran duh iji je najvei poniv bio neobuzdano
igranje neogranienim moima.
U Lokridovom lemu oglasi se poziv: Ko to dolazi tamo?
Odeveni u crnu uniformu kao i on, dva straara se ustremie ka njemu.
Amerikanac je imao spreman odgovor. Zapovednik strae Darvast
iz linih trupa Direktora Brena vraa se kui iz specijalne misije.
J ezik Rendera izgledao mu je suvie hrapav. Morao je priznati da je
gramatika i semantika bila blia engleskom nego govor Vordena, na
kome nikako nije uspevao precizno da se izrazi. Meutim, ovde je naj-
priblinija re za slobodu znaila sposobnost za izvrenje, a za
ljubav je uopte i nije bilo.
Poto je u svakom sluaju morao da otkrije svoj pravi identitet pred
Brenom, za trenutak je bio u nedoumici da li to da uini odmah. Ali
Hu je bio protiv toga. Morao bi da proe kroz itav birokratski
aparat. Igrom sluaja, istu ovu reenicu izgovorio je kasnije i jedan
Rendei^ Dok bi eventualno stigao do njega, proces ispitivanja bi
im suvie odao, a tebe bi sasvim onesposobio.
Ateriraj kod kapije 43 za identifikaciju naredi glas preko radija.
Lokrid je posluao i spustio se na platformu koja je trala iz
vode. Bila je to gola metalna ploa, kao to su bila i ogromna vrata u
zidu pred njom. Straar istupi napred. Va Ego obrazac ree on.
Vordenski eksperti dobro su obavili svoj posao. Zlu ne trebalo, bio
mu je sastavljen nov identitet u specijalnoj maini koja je registrovala
ivot svakog pojedinca u hemisferi. Lokrid je pristupio ispitivau
misli i pomislio propisanu re. Elektromagnetsko kolo je preuzelo impuls
kao potpuni biogram zapovednika strae Darvasta, 05-874-623-189, roe
nog pre trideset godina, obrazovanog u Krecu 935, a zatim Vojnoj aka
demiji, postavljenog u specijalnu slubu kod Direktora Brena, politiki
pouzdanog i nosioca mnogih odlikovanja za opasne zadatke koje je
uspeno obavio. Straar ga pozdravi rukom poloenom na grudi.
Proite, gospodaru.
Vrata se otvorie jezivo tiho za svoju teinu. Ritmiko pulsiranje
maina iz grada doprlo je do njega zajedno sa naletom smrdljivog
vazduha. Lokrid zakorai unutra.
Imao je samo toliko vremena da stvori letiminu predstavu o raspo
redu u gradu, budui da je odmah morao da se usredsredi na glavni
tab Rendera koji se uzdizao na jugu. Poto je dobro znao marrutu.
Hodnici vremena 99
dozvolio je sebi da jednim uhom slua ono to je dopiralo do njega
sa ulica.
B.renova kula predstavljala je savreno arhitektonsko zdanje; bila
je obloena elikom, a na vrhu se nalazilo kube od plavog plamena.
Odavde je bila udaljena sigurno nekoliko milja. Lokrid krenu napred.
Ubrzo je shvatio da se nalazi na samom dnu ljudskog prebivanja.
Grad se, dodue, pruao jo dublje ispod povrine tla, ah tamo su se
nalazile samo maine, sa nekoliko naoruanih inenjera i milionima
jadnika osuenih na rad, koji nisu dugo iveli u tom dimu i zraenju.
Zarali i prljavi zidovi ograivali su sa svih strana uske peake pre
laze. Visoko gore, metalni nosai i razne tehnike konstrukcije gotovo
sasvim su zaklanjali nebo. Vazduh je treperio i zaudarao. Oko Lokrida
su vrveli mediokriteti, otpadnici, odbegli kriminalci i bludnice. Bili
su odeveni u tanku plastinu odeu, dok im je koa bila zategnuta kao
kod riba. Niko nije izgledao gladan maine proizvoai namirnica
stvarale su neograniene koliine hrane u specijalnim reflektorijumima
ali je Lokrid osetio da su mu plua zagaena smradom neopranih
tela. U blizini neko poe da govori hrapavim glasom.
Tako sam mu rekao, rekao sam, ne moe ti to meni da uini, rekoh,
ja poznajem lino vlasnika apartmana, kazao sam, i ...
... gde mo da dobije pravu stvar, ih; istina, samo u tvojoj ubi...
Bolje da ga ostavimo samog. On ne radi kao drugi.J edne od ovih noi,
oni e doi da ga pokupe, upamti moje rei.
Ako ona hoe da se otarasi svojih derita pre no to se registruju,
dobro, to se tie samo nje i vlasnika, i ja ne elim da se meam, ah
kada ih bude bacila dole, moje veze sa njom e prestati, jeltako?
Poslednje to sam uo bilo je da je ona premetena u ... ovaj... ne
znam tano, ali bie da su je prebacili negde na jug.
Tja, oni nee da istrauju. Sigurno nije ispunila svoju kvotu. Zato
bi se brinuli ako joj neko presee grkljan? To e lm, u stvari, utedeti
trud.
! Pazi!
Tiina zavlada svuda oko Lokridove uniforme. On nije morao kao
drugi da se gura kroz guvu. Ljudi su se sabijali uz zidove, proputajui
ga da proe; pogleda sputenih na plonik, pretvarali su se da ga
uopte ne primeuju.
A njihovi preci gradili su slobodnu Ameriku...
Bio je zadovoljan kad je najzad stigao do jednog otvora koji je
vodio navie; konano je mogao da upotrebi energetski pojas. Na viim
nivoima pruale su se neuporedivo istije galerije irokih hodnika. Vrata
u nii svet bila su zatvorena i pred njima se nalazilo nekoliko straara;
klasa tehniara koja je tu radila nije imala potrebu da tumara unaokolo
u potrazi za sredstvima za ivot. Oni su nosili uniforme od dobrog ma
terijala, i kretali su se sa puritanskom celishodnou. Svi su pozdravili
Lokrida kratkim klimanjem glave.
J edna grupa ljudi odevenih u sivo prola je pored njega, predvoena
ravnodunim straarom. Glave su im bile obrijane, a lica sumorna.
Malkolm je prepoznao u njima kanjenike koji su osueni zbog nepo
uzdanosti. Genetika kontrola jo nije uspela da obuhvati elu linost,
Pol Anderson 100
niti je specijalna obuka bila uvek uspena. Njihovi mozgovi bili su
isprani u energetskom polju, kako bi mogli da budu baeni na najnii
nivo, meu maine. Dodue, znatno efikasnije bi bilo da se sve auto-
matizuje, nego upotrebljavati ovakvog radnika; ali slina kanjavanja
bila su neophodna kao primer drugima. J o vanije je bilo da svi budu
zaposleni. Iza ravnodunog izraza lica, Lokrid je sakrio plimu ga
enja.
Sunce se upravo dizalo kroz garave oblake kada je Amerikanac ko
nano ostavio krovove iza sebe i poleteo ka Brenovoj tvravi. Oko zidova
je bilo bezbroj patrola koje su krstarile u svim pravcima. Topovi su se
nalazili na svakom proeku, a ratne maine pretei su okruivale plam-
tei globus na vrhu. Na ovoj visini vazduh je bio ist i hladan, gradska
buka se svela na udaljeno kloparanje, a na zapadu se video venac
tornjeva.
Sledei uputstva, Lokrid se spustio na jednu platformu i ponovo
podvrgao identifikaciji. Naredna tri asa proveo je prilino besciljno,
delimino zbog toga to je morao da proe kroz niz raznih provera,
a delimino zato to gospodar jo nije bio spreman nikoga da primi.
J edan oficir, dovoljno visokog ranga da bi se usudio na to, objasnio mu
je u emu je stvar, posmatrajui ga podozrivo sve vreme. On je bio
zauzet do kasno u no sa svojim novim partnerom. Razumete?
Ne, bio sam odsutan ree Lokrid. Neka devojka?
ta? Render je izgledao preneraen. ena... za zadovoljstvo?
Gde ste vi to bili? On nabra obrve.
U prolosti; proveo sam tamo vie godina odvrati Lokrid brzo.
ovek sasvim zaboravi sopstveni svet, kad je tamo nazad.
Da-a-a-a... shvatam; to je stvarno problem. Agenti koji su dugo
odsutni u prolom vremenu mogu da razviju neke loe, devijantne
porive.
Poto ga je oficir i dalje uporno gledao, Lokrid pribee lukavstvu.
Ne morate da mi priate o tome. Sretao sam takve sluajeve. Sre
om, takoe i kod neprijatelja.
To uravnoteava stvar klimnu glavom oficir i opusti se. Pa, ta
je toliko hitno u tom vaem izvetaju kada ste tako nestrpljivi da
budete primljeni?
To samo on moe da uje ree Lokrid automatski. Bio je veoma
radoznao da vidi kako e da proe njegova la. Zar bilo ta moe da
obori Vordene? Sasvim sigurno nita u prolosti nije bilo bolje od
onoga to je video u dananjoj Evropi.
Hemijska sredstva protiv briga sasvim su potisla smetenost u njemu.
Dok je prelazio u jednostavnu, malu sobu, rezimirao je u sebi plan ope
racije; koji se sastojao samo iz dve take: najpre govoriti sa Brenom, a
zatim se to pre osloboditi. Vremenska kapija koja se nalazila u dnu
kule bila je otvorena ove godine. Morao je da se vrati u period pre uspo
na Rendera. Oni e ga verovatno goniti celim putem i moda na kraju
ubiti, kako bi ga spreili da se vrati u Neolit, poto je njihov gospodar
ve otiao tamo. Druga mogunost je bila da im umakne; u tom sluaju
trebalo je da odleti za Evropu, da pronae odgovarajui hodnik i da se
Hodnici vremena 101
slobodan vrati u Stormino doba. Moda se u ovoan istom trenutku on
ve pozdravlja sa Ori u dvorcu Vordena. Ta pomisao mu je godila.
Pucketavi, metalni glas zaorio se iz vazduha: Zapovednie strae
Darvast. Direktor eli da vas vidi.
Lokrid je proao kroz zid koji se otvorio pred njim i uao u pred
soblje armirano elikom i energijom. Vojnici ga svukoe i pretraie
mu odeou; zatim je opet bio podvrgnut identifikaciji, s puno potovanja
dodue, ali krajnje detaljno. Kada se ponovo obukao, bilo mu je dozvo
ljeno da zadri dijaglosu ali ne i gravitacioni pojas ili oruje.
Dvostruka vrata se irom otvorie i pred njim se pojavi lako na-
metena soba sa visokom tavanicom, sivim zavesama i debelim tepisima.
Prozor je otkrivao prostranu panoramu Nijoreka.
Na jednom zidu svetlucala se vizantijska ikona, optoena zlatom
i dragim kamenjem. Nakon depresivne skuenosti koja je vladala svuda
unaokolo, Lokrid je za trenutak ponovo imao udan oseaj domae
atmosfere.
Voa Rendera sedeo je za komandnom tablom. Povijeno telo, ode-
veno u crnu uniformu bilo je oputeno, a lice je moglo da pripada i
nekoj statui. Netremice ga posmatrajui, Bren mu se obrati bezbojnim
glasom: Moralo bi da ti bude jasno da takva osoba kao to si ti
nije dovoljno bliska meni da bih joj znao ime. U svakom sluaju, i
njenica da si proao identifikaciju bila je dovoljna da te primim, kao
to si traio. Sada nas jedino nadgledaju moje maine. Pretpostavljam
da nema na umu nikakav smean plan o ubistvu. Govori!
Lokrid podie pogled. Oseao je kako dejstvo droge sve vie slabi.
Iznenada, jedno komarno saznanje blesnu mu u svesti: Boe moj,
sreo sam ovog oveka i borio se protiv njega pre est hiljada godina,
pa ipak je ovo prvi put da me on uopte vidi.
Poela je da ga obuzima neka udna slutnja. Kolena su mu klecala,
a dlanovi se znojili. Bren je ekao.
Ne promuca najzad Lokrid. Mislim__ja nisam Render.
Ali sam na vaoj strani. Moram neto da vam kaem; uveren sam da
biste eleli da to ostane tajna.
Brenove otre crte lica nisu promenile svoju kamenu mirnou.
Skini lem ree on. Lokrid poslua. Arhaian tip promrmlja
Render. Mislio sam tako. Mnogi to ne bi primetili, ali ja sam sreo
bezbroj rasa u svim vremenima. Ko si ti?
Malkolm ... Lokrid ... SAD ... sredina dvadesetog veka.
Tako, dakle ... promrmlja Bren. Na njegovom licu pojavi se osmeh
koji ga je potpuno preobrazio. Sedi! ree on, kao domain svom
gostu. Blagim pokretom dodirnuo je prekida na kontrolnoj tabli. U
istom trenutku ploa se otvorila i na njoj se pojavie boca i dva pehara.
Ti sigurno voli vino.
Uzeo bih malo ree Lokrid hrapavo. Prisetio se kako je jednom
ve pio sa Brenom, i to ga nagna da iskapi au u dva duga gutljaja.
Bren mu nasu ponovo. Smiri se ree mu blago.
Ne, ja moram... Sluajte, Korijak od Vestmarka... Vi je znate?
Brenova mirnoa nije bila poremeena, ali maska skliznu sa njego
vog lica. Da. Ve vekovima.
7 Andromeda
Pol Anderson
102
Ona priprema operaciju protiv vas.
Znam. Iezla je pre izvesnog vremena, bez sumnje zbog neke izuzet
no znaajne misije. Bren se nagnu napred. Njegov pogled je postao
tako prodoran, da Lokridove oi potraie spas u dostojanstvenoj mir
noi vizantijskih svetaca. Dubok glas se ponovo prolomi: Ima li
obavetenja?
J a... imam ... gospodaru. Ona je otila u moj vek ... moju zem
lju ... da napravi hodnik dovde.
ta? Nemogue! Mi bismo to znali!
Vordeni rade kamuflirano. Domaa radna snaga, domai materijal;
poinju od samog poetka. Ali kada budu bih gotovi, krenue kroz
hodnik sa svim raspoloivim snagama.
Bren tresnu pesnicom o kontrolnu tablu, a zatim skoi na noge.
Obe strane su pokuavale to i ranije ree on energino. Nijedna
nije uspela. To je nemogue!
Lokrid je bio primoran da pogleda u priliku koja se nadnela nad
njim. Izgleda da e ovoga puta operacija biti uspena. Majstorski
je prikrivena, uveravam vas.
Ako bi to iko mogao, onda ona... Brenov glas zamuknu. Oh,
ne. Usta mu se iskrivie. Konani udar! Moj narod je u opasnosti.
Poeo je nervozno da koraa. Lokrid se zavali u fotelju i netremice
se zagleda u Rendera. Najednom, pade mu na um kako Bren u stvari
nije zao. U Avildaru mu je rekao odnosno rei e mu mnogo
lepih stvari o J utoazima, koji nikada nisu bili bezrazlono surovi. Nje
gova agonija je sada bila stvarna. Odrastao je u svetu zla i vemo mu je
sluio, ali i*a njegovih sivih oiju krila se tigrovska bezazlenost. Kada
je zatraio injenice, Lokrid mu ree gotovo tuno:
Vi ete je zaustaviti. Mogu tano da vam kaem gde se nalazi hodnik.
Kada se kapija ovde bude otvorila, vi ete se sjuriti kroz nju. Ona e
imati svega nekoliko pomagaa. Neete je tada uhvatiti, ali ete imati
jo jednu priliku kasnije.
Sa manjim izmenama Malkolm je ispriao svoje vlastito iskustvo,
sve do onog trenutka kada je poao u Avildaro sa Storm. Ona je.
uspela da postane njihova Boginja rekao je na kraju. Zatim je
upravljala jezivom svetkovinom. Kao to je pretpostavljao, Bren nije
znao da Temi Orugareji, koji su bili daleko izvan polja kulturne mani
pulacije Rendera, uopte ne upranjavaju ceremonijalni kanibalizam
kao njihovi susedi. Premda neistinito, Lokridovo klevetanje orgije ipak
se pokazalo korisnim.
Upravo je to bilo ono to je poelo da menja moje miljenje o njoj.
Tada ste doli vi, na elu jednog indoevropskog ratnikog plemena;
posle kratkog okraja potinili ste i nas i selo. Brenovi prsti se
otvorie, a zatim ponovo skupie. J a sam pobegao. U prvo vreme,
mislio sam da sam imao sree, ali sada shvatam da ste me vi namemo
slabo uvali. Otiao sam u Flandriju i naao jedan iberijski trgovaki
brod, gde su me primili kao palubskog mornara. Tako sam stigao na
Krit i uspostavio vezu sa Vordenima. Oni su me poslali u ovu godinu.
J a sam radije hteo da se vratim kui. Ovo nije moj rat. Ali oni me
nisu pustili.
Hodnici vremena 103
Sasvim razumljivo ree Bren. Ponovo je bio staloen. Osnovni
razlog je sujeverje. Vi znate da oni misle kako je Korijak sveta; tavie,
smatraju je potpunom inkarnacijom boginje. Kao poslednji koji ju je
sreo, vi ste postali suvie vani da biste se profanisali time to biste
se ponovo pretvorili u obinog graanina jednog vaka koji oni preziru.
Lokrid je bio zapanjen koliko je glatko prola pria koju su Vor-
deni zakuvali. Samo, da li je Brenovo objanjenje tano?
Oni su se, inae, ponaali prema meni veoma lepo ree Ameri
kanac. Postao sam veoma blizak sa gospoama iz visokog stalea.
Bren slegnu ramenima.
Ona mi je mnogo priala o njihovim operacijama, pokazivala mi
odeu i sve ostalo. Nastojala je na svaki nain da mi civilizaciju Vor-
dena prikae u to boljoj svetlosti; pa ipak, veoma brzo sam shvatio
da to nije mesto za ljudska bia. Uprkos propagandi kojom su me
kljukali, od poetka sam bio vie naklonjen Rendeiima; na kraju kra
jeva, vi ste potomci mog naroda. Od vas mogu pre oekivati da me
vratite kui. Zastao je za trenutak, da bi video kakav su utisak
ostavile njegove rei, a zatim produio na engleskom: U pitanju
je nostalgija. Osim toga, imam obaveza tamo. Nekako sam uspeo da
izmolim od Korijak da me pusti u ovu izviaku misiju prole noi.
Dobio sam jednu od vaih uniformi i laan Darvastov identitet...
On rairi ruke. I tako, evo me ovde.
Bren je prestao da se eta. itav minut je stajao nepomino, pre
no to je upitao: Koja je precizna geografska lokacija tog hodnika?
Lokrid je imao spreman odgovor. Posle moje prie ree na
kraju pitam se zato se Vordeni nisu jednostavno vratili nekoliko
meseci unazad i upozorili Korijak?
Oni to ne mogu odgovori odsutno Bren. ta je bilo, mora
da bude. Pod normalnim okolnostima, Korijak meu svojim ljudima
ima veu mo nego ja ovde. Ona ne obznanjuje planove nikome koga
nije izabrala. Zbog straha od pijuna, verovatno nikoga nije obavestila
osim nekolicinu tehniara koje je povela sa sobom. Bie dovoljno vre
mena da se to uini kada hodnik bude gotov. U ovom trenutku, meu
tim, dok je prednost jo neznatna, a angaovanost na drugim mestima
veoma velika, nije mogue organizovati glavne snage Vordena da efi
kasno delaju u odreenom punktu prolosti. ak kada bi oni i bili
upueni tamo, po svoj prilici bi ih omeo faktor vremenske greke:
stigli bi ili suvie rano ili suvie kasno. Uostalom, u takve operacije
se ne alje bilo ko. Ona ima mnogo suparnika koji ne bi alili da
je izgube.
Posmatrao je Lokrida jedan trenutak; Amerikancu se inilo da
protie itava venost. Konano, Bren polako ree: Ako je to to
ste rekli istina, ja sam vam vie nego zahvalan. Biete zaista vraeni
u vae doba i bogato nagraeni. Ali prethodno moramo da podvrgnemo
jednom psihikom testu vau potenu nameru.
Lokrida poee da podilaze marci. Sasvim se pribliio trenutak
iza koga je njegova budunost bila nepoznata. Bren ga je i dalje podoz-
rivo posmatrao. Amerikanac se vie nije trudio da obuzda znake ner
7*
Pol Anderson
104
voze; grake znoja islivale su mu se niz elo, ila kucavica besomuno
je udarala, a bledilo mu je odnelo i poslednje kapi krvi iz lica.
Ne! promucao je slabim glasom. Video sam ta se dogaa.
Morao je da nae neki razlog koji bi naveo Brena da povede svoje
trupe kroz Storminu kapiju. Pa ipak, pred oima mu se ponovo pojavio
zamraeni deo Duge kue ...
Ne bojte se ree Bren pomalo nestrpljivo. Proces nee ii
daleko, osim ako se ne pojavi neto sumnjivo.
Kako mogu da budem siguran da govorite istinu? Lokrid
ustade i poe da se povlai.
Morate mi verovati na re. Unapred vam se izvinjavam za sve even
tualne neugodnosti. Bren dade znak rukom.
Vrata se otvorie i dva straara uoe unutra. Odvedite ovog
oveka do Odeljenja osam. Neka me upravnik sekcije pozove kada sve
bude spremno kratko je naredio.
Lokrid teturavo izae iz sobe. Udaljene kao i nebo sa koga su gle
dale, oi svetaca netremice su ga pratile dok je odlazio.
Ljudi u crnom povedoe ga niz prazan hodnik. Zvuci su bih pri
gueni, bat koraka je tupo odzvanjao, nijedna re nije bila izgovorena.
Lokrid duboko udahnu vazduh. U redu, mome, ree on u sebi; ti
zna da e to uiniti kad budemo doli do vremenskog hodnika. Uosta
lom, sve je ve zapisano negde ...
Ulaz koji je oekivao ubrzo se pojavio na vidiku, bio je to pravo-
ugaoni otvor u belom zidu. U njegovoj dubini vazduh je potmulo jeao
presecan energetskim pranjenjima. J o samo nekoliko koraka i nai
e se pred njim.
Vojnici su izvukli energetske pitolje, ali ih nisu drali uperene u
Lokrida. Zatvorenici nikada nisu pravili neprilike. Amerikanac zastade
za trenutak, a zatim munjevito zasee bridom ake desnog straara
po Adamovoj jabuici, lem polete visoko, a telo se skljoka na pod.
Lokrid se brzo okrenu nalevo i svom teinom nalete na drugog stra
ara. epao ga je za guu, ali ih inercija obojicu povue u ponor
otvora.
U istom trenutku kada su poeli da se strmoglavljuju nadole, ogla
sio se alarm. Mnogooka maina, koja je neprestano nadzirala celo zdanje,
automatski je registrovala ovu neobinost. Glasom slinim ljudskom,
odmah je obavestila Brena i komandu strae.
Bezoblian i siv, sa zidovima koji su se suavali ka dnu u beskona
nost, tunel je poeo da promie. Lokrid epa Rendera jednom rukom
oko vrata i tresnu ga pesnicom u bradu. Straar se omlitavi, usne mu
se iskrivie na krvavom licu, a revolver mu ispade iz ruke. Groznia
vim pokretima Amerikanac poe da pretura po kontrolnom opasau.
Gde li je samo, do avola ...
Vrata za vratima promicala su sve bre. Energetski hici dva puta
zazvidae iz njih. Najednom, u daljini se pojavi dno. Konano, Lok
rid pronae ploicu koju je traio i mahnito je pritisnu. Osloboena
energija gotovo ga otre od Rendera. Ali ve sledeeg trenutka kretali
su se znatno sporije. Umesto smrtonosnog pada, aterirali su sasvim
mekano.
Hodnici vremena 105
Dno okna se produavalo u novi hodnik. Na suprotnom kraju nalazio
se ulaz koji je vodio u jednu prostoriju ija je sterilna belina inila
da svetlucanje duginih boja na vremenskoj kapiji izgleda jo divnije.
Dva straara zabezeknuto su posmatrala neobian prizor preko podignu
tog oruja. Vod vojnika jurio je niz prolaz.
uvajte ovog oveka! zadihano ree Lokrid. I pustite me
da proem!
On je bio u uniformi koja je bila oznaka visokog ina. Posebna obe-
leja sem boje uniforme nisu postojala kod Renera. Ruke se podigoe
u znak pozdrava. On uskoi u predvorje.
U istom trenutku, vazduh zapara Brenov glas, gromak poput boan
skog: Panja, panja! Govori Direktor, ovek odeven kao zapoved-
nik mojih linih trupa upravo je uao u vremenski prolaz na Podndvou
devet. On mora biti uhvaen iv po svaku cenu.
to pre kroz kapiju! Strahovit potres pri prolasku kroz granino
energetsko polje gotovo je pokosio Lokrida. On se otkotrlja i udari
nezatienom glavom o pod; bol mu prostruja svakim nervom i on za
trenutak ostade oamuen.
Strah od maine za itanje misli brzo ga je nagnao da ustane. Sa
naporom se podigao i popeo na gravitacione sanke koje su ekale.
U istom trenutku nekoliko ljudi jumu kroz zastor. Lokrid polee
po vozilu. Uz zagluujui prasak zraci poee da se rasprskavaju o
zatitni oklop. On podie dlan i presee kontrolno svetio za ubrzanje.
Sanke se pokrenue.
to dalje od Renera! Ali oni su mu zatvarali prolaz u prolost. Bio
je prinuen da ode u budunost.
Vetar mu zagreba po pluima. Lupanje srca ga je potresalo, kao
to pas trese pacova u zubima kada ga uhvati. Krajnjim naporom, Lok
rid je stiao paniku i usudio se da pogleda unazad. Crna oblija ve
su iezavala u daljini. Dok ih je posmatrao kako se smeteno vrte u
krug, na um mu iznenada pade Storm Derovej. Sedela je kraj vatre
u neolitskoj umi i priala mu drhtavim glasom dok su vukovi zavi
jali okolo: Jednom smo se usudili da odemo u budunost. Tamo su
bili straari koji su nas vratili nazad, orujem koje nam je bilo nepo
znato. Nismo vie pokuavali. Bilo je suvie strano.
Sluio sam ti, Korijak, zajeca Lokrid. Boginjo, pomozi mi!
Iz velike daljine, prolamajui se treperavom belinom hodnika, on
zau odjek Brenovih nareenja. Straari su ponovo bili organizovand.
Gravitacioni pojasevi ih podigoe i oni krenue u poteru.
Hodnik se pruao u nedogled. Lokrid nije video nikakva vrata
ispred. Praznina se pruala u nedogled.
Najednom, sanke se zaustavie. On tresnu po kontrolnoj tabli, ali
maina ostade nepokretna. Letai su se brzo pribliavali.
Lokrid iskoi i potra. U istom trenutku hitac pogodi u pod iza
njega. Gotovo mu je okrznuo pete, ali je zato potera bila zaustavljena.
Iz prednjeg dela hodnika dopro je pobedonosan uzvik.
A tada se najednom spustie No i Strah.
Nikada nije saznao ta se dogodilo. Vid, sluh, oseaji i svest sasvim
su iezli; Malkolm se pretvorio u bestelesnu taku koja je hrlila ka
Pol Anderson 106
venosti kroz prostor beskonanih razmera. Pa ipak, bio je svestan
jednog udnog postojanja, koje je treperilo negde na granici izmeu
svetla i tame. Sa one strane zjapio je ponor, konani uas, negacija
svega to jeste, to je bilo i to e biti; toplota se pretvorila u hlad
nou, svetlost u tamu, smisao u prazninu. Nita se vie nije odupiralo
vrtlogu koji ga je neumitno upijao u sebe. Trenutak kasnije i taj ko
vitlac se saeo do nultog volumena i utonuo u nitavilo nepostojanja.
Lokrid vie nije postojao.
Glava esnaesta
Ponovo je postojao.
Prvo je bio muzika, najnenija i najlepa melodija koja je ikad
postojala. Dopirala je negde iz zaboravljenog detinjstva, sa samog ruba
seanja. Zatim je bio miris rua, telo u miru sa samim sobom. I ko
nano, otvorio je oi ka suncu.
Dobro jutro, Malkolme Lokridu ree ovek. Ti si sa prijatelji
ma dodade ena. Govorili su engleski sa akcentom farmera iz Ken-
takija.
On sede. Poloila su ga na kau u sobi od javorovine. Unutra nije
biilo ukrasa, osim jednog platna na kome su boje igrale u nenim,
udnim oblicima, ali proporcije su bile tako pravilne da nita drugo
nije bilo potrebno. Kroz otvorena vrata Lokrid je ugledao vrt. Cvee
je raslo du staza posutih ljunkom; kronje vrba titile su bokore
ljiljana od vreline zrelog leta. Na drugom kraju staze, prekrivena zele
nim busenovima, nalazila se jo jedna kuica, ukraena ladoleom, jed
nostavna i ukusno izgraena.
Mukarac i ena prioe blie. Oboje su bili visoki, ne vie sasvim
mladi, ali uspravnog dranja i vrstih miica. Kosa im je bila kovrdava
ispod uiju i povezana vrpcom punom isprepletenih ornamenata. Nita
nisu imali na sebi osim jedne trake na zglobu leve mke. Lokrid piimeti
da je i on takoe nag i mahinalno se mai za narukvicu. ena se
nasmeja. Da, tvoja dijaglosa je tamo ree ona. Ne verujem
da e ti bilo ta drugo biti potrebno.
Ko ste vi? upita Lokrid zaueno.
Oni se uozbiljie. Nee biti dugo sa nama. ao mi je zbog toga
odgovori ovek. Zovi nas Don i Meri.
A ovo je ... kada?
Hiljadu godina nakon doba Vordena i Rendera.
Sa materinskim saaljenjem ena ree: Znamo da si doiveo ok.
Ali nismo imali drugog naina da vratimo one avole, sem da ih ubi
jemo. Izleili smo te psihiki i fiziki, dok si spavao.
Vi ete me vratiti kui?
Senka tuge narui njenu mirnou. Da.
I to odmah ree Don. Mi to moramo.
Lokrid ustade iz kreveta. Nisam mislio u moje doba. Treba
da odem u Evropu, u vreme Vordena.
Znamo. Hodi!
Dok su izlazili, Lokrid je s naporom pokuao da se razabere u celoj
situaciji. J asno mi je zato ne putate ovamo nikoga iz prolosti.
Ali, ta vam ja znaim?
To je sudbina ree Don. Najstranija re koju ovek moe
da izgovori.
Pol Anderson
108
ta? V i ... ja ... zar moj posao jo nije zavren?
J o ne ree tuno Meri i blago ga uhvati za ruku.
Ne smemo da ti kaemo vie ree Don. To je za tvoje dobro.
Vremenski rat je bio najnii stepen ljudske degradacije. Slobodna volja
nikada nije bila tako pogaena.
Lokrid je pokuavao da zadri mirnou koju su oni preneli na
njega. Ah, vreme je fiksirano, zar ne?
Sa nekog boanskog stanovita, moda ree Don. Ljudi ipak
nisu bogovi. Pogledajte sebe. Vi znate da uvek inite slobodan izbor, zar
ne? U vremenskom ratu oni su opravdavali svaku uasnu stvar koju
su poinili tvrenjem da je tako bilo predodreeno da se dogodi. Pa
ipak, na njima lei neiskupiva odgovornost za nebrojena muenja, umi
ranja, mrnje i patnje. Mi danas znamo da je bolje da ne gledamo u
sopstvenu budunost; zato odlazimo u prolost samo kao posmatrai
koji se ne meaju u zbivanja. *
Izgleda da je moj sluaj izuzetak ree Lokrid pomalo ljutito.
ao mi je. Nevolja je u tome to smo jednim zlom morali da spre-
imo drugo, daleko vee. Don mu uputi dug prijateljski pogled.
Tei me pomisao da ste vi dovoljno razboriti da nam ne zamerite
to smo intervenisali.
Pa... Lokridove usne se iskrivie u osmeh. U redu, stvarno
mi je drago to ste se umeali tamo u hodniku.
Ne bismo eleli da uradimo to ponovo ree Meri.
Izali su na stazu. Grad je bio osrednje veliine, sa kuama koje su
se pruale meu visokim drveem. J edna maina je ureivala travnjak.
Ljudi koje su sretali uz put izgledah su spokojni i kretali su se bez
urbe. Neki su bih nagi, dok su drugi oigledno smatrali da su lake
tunike udobnije na toj vruini. Dvoje odraslih lako se naklonie, oda
jui potovanje Donu. Nije bilo nieg servilnog u tom gestu.
Vi mora da ste vaan ovek primeti Lokrid.
Kontinentalni savetnik ree Meri. U njenom glasu oseala se
ljubav i ponos.
Deca zagrajae u blizini. Vikala su neto to nagna Dona da se
osmehne i da im mahne.
Ovaj ... moj boravak ovde ... vi ga primate mimo? upita Lokrid.
Da odgovori Meri. injenica da vi dolazite bila je poznata. Mi
smo se pripremili za to. Ali oni ... zovite ih uvari vremena ... nikada
ne saoptavaju detalje. Neko bi mogao suvie da vam kae. Zastala
je za trenutak, a zatim dodala urno: To nije uvek strano. Ali pozna
vanje sudbine stvara od oveka roba.
Uskoro treba da mi se dogodi neto presudno, pomisli Lokrid.
Oni ne ele da znam kako u umreti.
Osetio je kako ga podilazi jeza pri pomisli na tu neumitnost. Da
bi odagnao nervozu, on se grozniavo uhvati za jednu Merinu re.
uvari vremena! Tada je moja strana pobedila. Pogled mu je odlu-
tao prema nebu; duboko je udahnuo miris ume, oseajui pod nogama
prijatnu sveinu mekog busenja. Naravno, trebalo je i sam da po
godim. Ovo je dobro mesto.
Mislim da bi bilo dobro da se setite ta je napisao jedan od vaih
Hodnici vremena
109
filozofa ree Don. Kada zlo pone da nagriza zlo, ono po
staje dobro.
Lokrid ga je zaueno pratio u tiini. Desetak minuta kasnije stigli
su do jednog poligona koji je bio ograen ivicom. Don razmaknu
lie i pred njima se ukaza prolaz. Na poligonu se nalazilo vozilo slino
tonpedu koje ih je ekalo. Prednja kabina imala je oblik prozirnog
mehura, ali se nisu videli kontrolni ureaji. Bacivi pogled prema zad
njem delu, Lokrid je opazio kroz unutranja vrata neto to je tre
balo da budu maine. U svakom sluaju, neobini ureaji nisu imali
jasno razaznatljivu formu; pa ipak, izgledalo je da se prostiru do
beskonane ekspanzije po izukrtanim nestvarnim krivuljama ...
Don je zauzeo komandno mesto i vozilo se neujno podie. Zemlja
se lagano smanjivala pod njim, sve dok Lokrid nije ugledao celu
istonu obalu prekrivenu tamnim nebom. Kopno se uglavnom sastojalo
od zelenih prostranstava koliko li je samo vremena bilo potrebno
da se popravi ono to su uinili Renderi dok se na jugu pruao
dugaak kompleks zgrada. Kue su bile ukusno napravljene, a vazduh
je izgledao kristalno ist. Lokrid je ak primetio parkove. Misho
sam da Vordeni ne prave gradove ree on.
Oni ih i ne prave odgovori kratko Don. Mi to inimo.
oveku je potrebna blizina prijatelja objasni Meri.
Lokridovu ljubopitljivost prekinuo je prizor srebmastog ovala koji
se brzo dizao iznad horizonta. Procenivi udaljenost, shvatio je da je
letelica dugaka najmanje pola milje. ta je to? upita on zbunjeno.
Redovan putniki brod iz sazvea Bika ree Don.
Ali, oni nisu mogli da dostignu zvezde... u Stormino doba.
Zato to su suvie bili zauzeti meusobnim ubijanjem.
Vozilo je povealo brzinu i Amerika za tili as nestade u nepromen-
Ijivoj usamljenosti okeana. Lokrid je pokuao da pita jo neto, ali
Meri odmahnu glavom. Suze joj zamaglie oi.
Samo nekoliko minuta kasnije na istoku se pojavila obala Evrope.
Sputajui se prema kopnu, letelica je potpuno anulirala otpor vazduha.
U savrenoj tiini Lokridu pade na um kako bi mu sad buka dobro
dola da ne misli na komare budunosti i prolosti. Nagao se napred
da bi bolje video. Bili su jo prilino visoko, tako da se obala ocrtavala
kao na geografskoj mapi.
Hej! Pa mi idemo u Dansku!
Moramo ree Meri. Ti treba kopnom da ode do svog odredita.
Don je zaustavio mainu i letelica ostade da lebdi iznad Limfjorda.
Predeo je uglavnom bio prekriven umom i panjacima. Lokrid opazi
stado lepih, pegavih ivotinja; nikada ih ranije nije video i na um
mu pade da su dopremljene ovde sa neke druge planete. U samom
zalivu nalazio se grad. Nije bio slian onome koga su malopre napu
stili i to ga malo obradova. Nikada mu se nije dopadala ideja o svetu
koji bi bio ispunjen statinom jednoobraznou. Crveni zidovi i tornjevi
optoeni bakrom podseali su ga na panoramu Kopenhagena.
U redu, pomisli on; bez obzira kakvi me zadaci jo budu ekali,
bar znam da e imati dobar cilj.
Pol Anderson 110
elela bih da moemo vie da ti pomognemo, Malkolme, ree
ljupko Meri. Ali sada moramo da se rastanemo.
ta? Gde je va hodnik?
Pronali smo druga sredstva ree Don. Ova maina e nas
odvesti.
Plamen suknu du pramca broda i tama obavi kabinu. Lokrid je
povratio samopouzdanje. J o nije kucnuo njegov sudnji as. Don i
Meri su ga moda alili samo zato to je jo morao da se bori. Uosta
lom, uskoro e ponovo videti Ori. Zatim su ga ekale J uri ja i njene
roake. Kakva e to zabava da bude! A onda, na kraju, dolazi Storm ...
Put se zavrio. Donove crte lica se napregoe. Izai brzo! ree
on. Ne moemo da rizikujemo da budemo opaeni. Maina se spu
stila bez trzaja i Don istee ruku svom putniku. Srean put
ree hrapavim glasom.
uvaj se! proaputa Meri i brzo poljubi Lokrida.
Vrata se otvorie i Amerikanac iskoi napolje. Trenutak kasnije
vozilo se ponovo podie i nestade u vazduhu.
Glava sedamnaesta
arobna letnja zemlja koju je malopre napustio nalazila se sada
hiljadu godina u budunosti. Veliku civilizaciju zamenila je divljina koju
su samo Tenil Orugareji poznavali. ume su se ponovo sastojale od
visokih i belih bukvi ije su ogoljene grane parale tamno nebo. Opalo
lit suvo je utalo na hladnom vetru. Gavran je zaleprao iz estara.
Lokrid se tre. Zar je mogao da smatra ove ljude prijateljima,
1 kada su ga ostavili samog u ovoj pustoi bez ikakvog oruja?
Moda su to morali da uine, pomisli on.
Njegova propast malo je emu mogla da koristi. Uostalom, da li
je stvarno bio sasvim sam? Neko mora da ivi u blizini. Napregao se
da prodre pogledom kroz tamu i ubrzo je pronaao stazu. Uzak i oi
gledno retko korien puteljak vodio je kroz bunje i debla ka zalivu.
Lokrid je izabrao dijaglosu za ovo doba i namestio je u uho sa i
vahnou koja ga je malo zagrejala.
Sjaj poslednjih zraka jesenjeg sunca razlivao se umom. Tek sada
mu je postalo jasno da Ori eka na njegov povratak gotovo tri meseca.
Siroto, usamljeno dete. Sreom, Vordeni su verovatno ve obavili
sva svoja ispitivanja; morae da se stipi jo samo malo dok on ne
pronae neko prevozno sredstvo ...
Najednom, Amerikanac zastade kao ukopan. Zubi mu utmue od
hladnoe. Daleko napred, uo se lave pasa.
Zar je to bio razlog da se ukoi od straha. Zato je, do avola,
postao tako nervozan? On ponovo krenu.
Suton se zgunjavao u no. Granice su se krto lomile i bolno mu
se ubadale u noge. Iao je nasumice uskom stazom, dok je vetar po
stajao sve glasniji. Psi ponovo zalajae, sada ve mnogo blie. Da h
je to bio rog to je uo? Nije mogao da se prevari, iako mu je zvuk
pomalo liio na besno reanj e.
Verovatno idu istom ovom stazom, pomisli on. Da ih saekam...
Bolje ne. Potrao je u suprotnom pravcu. Iz odreenog razloga, nije
eleo da susretne taj opor.
Oseao je kako nelagodnost raste u njemu poput plime. Pokuao je
da se primiri, ali mu to vie nije polo za rukom. Bilo bi sasvim u
saglasnosti sa filozofijom Vordena da ovde naprave rezervat. ak i ako
su ili u lov iz sporta, ta onda? Meutim, ovaj region izgledao je
sasvim naputen. Za razliku od uma iz Orinog doba, ovde nije video
nita drugo osim drvea, estara i jednog leinara; takoe nije uo
nikakav zvuk izuzev vetra. i neprirodno brzog pribliavanja pasa.
Mesec se jo vie digao na nebu. Hladni zraci prodirali su kroz
visoka debla, inei ih avetinjski sivim; senke na tlu liile su na prljave
mrlje. Dublje u umi, tama je bila neprozirna. Lokrid je sve vie
imao utisak da leti kroz neki beskrajan tunel. Poeo je teko da die.
Pol Anderson
112
Zavijanje je zlokobno odjekivalo, rog se ponovo oglasio i on zau
topot kopita na hladnoj zemlji.
Najednom, uma se otvori ispred njega. Na pustari je inje zasleplju-
jue bletalo. Veliki zaliv Limfjorda srebrnasto se presijavao pod
treperavim sjajem zvezda. Lokrid zajeca sa olakanjem.
Trenutak kasnije psi divlje zalajae odmah iza njegovih lea, rog
prodorno odjeknu, a galop se pretvori u grmljavinu. J edno saznanje
blesnu mu u svesti: Nanjuili su me! Poeo je da ga obuzima nekon-
trolisani strah. Grozniavo je potrao, dok mu je uas mileo uz lea.
Hajka je zagrajala sasvim blizu. Neka ena vrisnu poput divlje make.
Najednom, meseina ga zaslepi. Na udaljenosti od jedne milje Lokrid
ugleda nepominu crnu masu i nekohko malih, utih svetiljki uz obalu.
K ue... Teturavo je krenuo napred, dok ga je utilovka grebala po
nogama do krvi.
Strah se pretvarao u paniku, inilo mu se da nikada nee stii do
sklonita, ako je to uopte bilo neko sklonite. Psi e ga stii za nepun
minut. Stonm, draga, zavapio je bespomono. Moram da stignem do
tebe. Seanje na dodir njenih grudi udvostruilo mu je hrabrost.
Stigao je do ivice ume i grozniavo se uspentrao uz prvo visoko
drvo. Zastao je na jednoj poprenoj grani, vrsto obgrlio deblo i pret
vorio se u senku.
Stazom koja je vodila sa pustare naioe lovci.
To nisu bili psi; pod mesecom je urlao i zavijao pravi opor vukova.
Umesto konja iz tame su iskrsle neke udne ivotinje; bile su znatno
vee, a iz glave im je trao nervalski rog. Svetlost meseca treperila
je ledeno prozranim sjajem, tako da je Lokrid mogao sasvim jasno
da vidi u tami. Grupu jahaa sainjavali su etiri mukarca i dve ene
u uniformama Vordena. Dugaka plava kosa leprala im se na vetru.
Najednom, Malkolmu zastade dah. Plen koji su nosih takoe je bilo
ljudsko bie; trupina rasparanog trbuha visila je prebaena preko jed
nog sedla dok su joj se udovi kruto klatili.
J edan od mukaraca dunu u rog ispod samog Lokrida. Amerikanac
umalo ne ispusti deblo od straha. Subsonici! blesnu mu kroz
poslednji bistar deo svesti; epao je koru drveta tako vrsto da je
osetio otar bol u akama.
Ho-jo, ho-jo! uzviknu ena predvodnik, uzmahujui svojim kop
ljem. Lice joj je bilo frapantno slino Storminom.
Hajka je upravo krenula dalje, kada psi najednom izgubie trag
i poee I jutito da se osvru. J ahai se zbimjeno zaustavie. Kroz vetar
i njitanje ivotinja Lokrid zau kako se lovci meusobno dovikuju.
J edna devojka pokaza energino ka umi. Ona je shvatila ta je div
lja uinila, ali ostali su odve uivali u jahanju da bi razgrtah bunje
i pentrali se na debla. Ubrzo potom, grupa se uputila preko pustare
ka istoku.
ta ako je sve samo trik, pomisli Lokrid. Moda me mame da
to pre siem dole, jer znaju da to jednom moram da uinim? Tada
e se brzo vratiti i lako me uhvatiti.
Rog se ponovo oglasi, ali sada ve tako daleko da se njegov ra
zoran efekat sasvim ublaio. Lokrid skliznu sa drveta. Oni moda ne
Hodnici vremena 113
oekuju da u odmah pohitati u zaseok. Uostalom, j a to i ne bih ui
nio da sam neuki slog, pa ma kako izbezumljen bio.
Odakle mu ta re? Ona nije dola iz dijaglose koja je sadravala
veoma oskudno znanje o ovoj polovini sveta. ekaj. Da! Storm j u je jed
nom upotrebila.
On duboko udahnu, stisnu laktove uz rebra i potra.
Meseina je preplavila ceo predeo, pustara je bila ledeno siva, a voda
se1avetinjski presijavala; gonii su sasvim lako mogli da ga opaze,
ali sve to mu je preostalo bilo je da tri. bunje ga je grebalo i
bolo, vetar mu je duvao pravo u grudi, ali osim titravih utih svetiljki
u daljini on nije video nita drugo. Svaki as je oekivao da mu se u
lea zariju kande, rog ili koplje. Da li od uasa ili zbog neeg to su
mu Don i Meri ulili u vene tek je trao mamutskim koracima kao
nikada ranije u ivotu. Sada je, najzad, poeo da shvata zbog ega
je Meri bila tuna ...
Stigao je do obale u sprintu.
Naseobina se sastojala od razbacane skupine koliba. Iako su im zi
dovi bili od betona, a krovovi od neke svetlucave plastine mase, izgle
dale su oskudnije i siromanije nego one iz Neolita. Kroz loe nametene
kapke i proreze oko vrata prodiralo je svetlucanje koje mu je bilo
jedini putokaz.
On zakuca na prvu kapiju. Pustite me unutra! viknu panino.
U porno!
Nije bilo odgovora, niti se bilo ta pokrenulo unutra; izgledalo
je da je kua sasvim zatvorena u sebe i da potpuno ignorie njegovo
prisustvo. On jumu preko priljave staze do sledee kolibe i ponovo
zalupa pesnicama iz sve snage. U pomo! U ime Boginje, pomo-
zite mi!
Neko se nakalja s druge strane vrata. J edan ljudski glas drhtavo
doviknu: Odlazi.
Udaljena u pustari buka se za trenutak utiala; a onda se ponovo
podigla i poela da se naglo pribliava.
Odlazi, ti neisti! prodra se opet ovek iznutra.
Lokrid se baci na vrata, ali metalna ploa je bila suvie jaka. Od
bio se kao da je od gume dok mu je celim telom prostrujala plima bola.
Strah ga je nagnao da odmah ustane i da nastavi sa traenjem pri-
beita. Na sredini sela nalazila se neka vrsta trga. Nedaleko od glavnog
bunara uzdizao se stub oblika slova T visok preko dvadeset stopa.
Na njegovom vrhu bio je privezan ovek. Leao je tu mrtav ve danima,
izloen kljunovima gavrana.
Lokrid zastade ispod stuba. Ponovo je mogao da uje bat kopita
rogatih ivotinja.
Na drugom kraju naseobine leala su polja zasejana krompirom. Na
jednom, on jasno ugleda pod nemilosrdnom meseinom grupu jahaa
kako se brzo pribliava iz tog pravca. J edna koliba, neuglednija od
ostalih, stajala je sasvim blizu mesta na kome se nalazio Lokrid. Vrata
se sa kripom otvorie. Neka starica izae i promuklo mu doviknu.
Ovamo! Brzo!
Lokrid upade unutra. ena zatvori vrata i brzo ih zakljua. Kroz
Pol Anderson 114
isprekidano dahtanje, jedva je razabrao njeno pijano mumlanje: Ne
maju obiaj da ulaze u grad. Ubijanje zatvorenog oveka nije vie sport.
A ja kaem da je svaki Vildruner ovek. Neka se naljuti ako te pro
nae. Ba me briga. J a znam svoja prava. Oni su mi uzeli Ola, i to
me je uinilo svetom itavu godinu. Niko osim Korijak nema prava
da mi sudi; I tar se nee usuditi da je uznemirava zbog tako bez
naajne stvari.
Lokriu se polako vraala prisebnost i on poe ivahno da razgleda
unutranjost kuice. Upamti opomenu ga starica ako pokua
bilo ta, ja samo treba da otvorim vrata i da viknem. Moji susedi su
jaki ljudi i bie sreni da zariju svoje kande u jednog Vildrunera.
Ne znam da li bi te sami rastrgli na komade, ili te izbacih napolje
da te I tar goni, ali tvoj bedni ivot je u mojim rukama i to nipoto
nemoj da zaboravi.
Neu ... vam ... praviti neprilike promuca zadihano Lokrid.
Zatim je seo, obgrlio kolena i zagledao se u enu. Ako mogu na
neki nain da vam zahvalim ... ih da vam uzvratim ...
Tek sada je primetio da ona u stvari nije bila tako stara. Pogureno
dranje, neupadljiva odea, uljevite ruke, oronula koa, krezavi zubi
sve ga je to obmanulo. Do pojasa upletena kosa jo uvek nije po
stala seda, crte lica bile su gotovo bez bora, a mutno pijane oi zadr
ale su svoj sjaj.
J edina prostorija u kolibi bila je oskudno nametena; dva krevetska
postolja, sto sa nekoliko stolica, kredenac, ormar i ... Lokrid je tek
tada primetio da se u kuhinjskom uglu nalazi neki aparat koji je iz
gledao kao televizor. U zidu je bio ugraen ekran za video vezu,
nedaleko od malog oltara sa srebrnim kipom boginje L abrisa...
Starica uplaeno promuca: Ti nisi Vildruner!
Pretpostavljam da nisam, iako ne znam ta to znai. Lokrid
naulji ui. Potera se ponovo udaljila. On uzdahnu sa olakanjem;
izgleda da nije bilo sueno da umre ove noi.
Ti si doao nag iz ume, beei od njih; pa ipak, lice ti je obrijano
i govori bolje od mene ...
Recimo da sam stranac, ali ne i neprijatelj oprezno uzvrati Lok
rid. Sluajno sam se naao na putu kojim su se kretali i lovci.
Moram to pre da stupim u vezu sa... ovaj ... sa glavnim tabom
Korijak. Biete bogato nagraeni to ste mi spash ivot. On ustade.
Moete li mi pozajmiti neko odalo?
Ona ga odmeri pogledom, ne kao ena mukarca, ve pre sa mate
rinskom briljivou; trenutak kasnije bila je donesena odluka: U
redu, moda lae, moda si sam avo koji je doao do uboge sloge,
ali ja sam navikla da gubim. Tunika mog sina sasvim e ti odgo
varati. Ona poe da pretura po kredencu i izvadi neugledan komad
odee koji se sastojao samo iz jednog dela. Malkolm je obue preko
glave, a starica prevue blago rukom preko tkanine. Njegov duh
mora da je jo tu ree ona tiho. Moda me se sea. Ako je tako,
ja sam bezbedna.
Lokridu pade neto na pamet. Da li je Ola bio va sin?
upita on blago.
Hodnici vremena 115
Da. Poslednji. Bolest mi je odnela ostale jo u kolevci. Napunio
je sedamnaestu ove godine, kada je sudbina dola i po njega.
Voen mranim predoseanjem, Lokrid neoprezno upita: J e li
on onaj na krstu?
Bes ponovo obuze staricu. Zavei! To je bio izdajnik! On je pro
kleo Priboa, ljubavnika moje gospe I tar, koji nije nita uinio sem
to mu je rasparao ribarsku mreu!
ao mi je promuca Malkolm. Rekao sam vam da sam stranac.
Njeno raspoloenje se ponovo naglo promeni. 01a ree ona
treba da postane ovek godine. Zenice joj se suzie. Boginja
mu je oprostila. J a znam da je njegov ivot sada u zemlji. Kada bih
samo mogla da zaboravim kako je vritao dok je goreo ...
Lokrid pronae stolicu, srui se na nju i zagleda se u jednu taku
na zidu.
Tako si bled ree ena. eli li da popije neto?
Ne ekajui odgovor, starica mu nasu iz kraga u glinenu au.
Vino je bilo oporije od onog koje je pio u dvorcu, ah je izazivalo isto
spokojno blaenstvo koje se lagano razlivalo njegovim nervima i mi
slima. Ovim ljudima je, bez sumnje, bilo potrebno neto to bi ih
uinilo otpornim ...
Reci mi upita Lokrid da li je I tar vaa svetenica?
Da, tako je. Ona je ta koju treba da potrai. Ali ne pre sutra
popodne. Bie dugo u lovu, a zatim e takoe dugo spavati; bez obzira
koliko si vaan, ona nee zbog tebe ustati ranije. Zena-slog ispi iz
svoje ae i isceri se. A sada u krevet; oseam da e se jo neto
dogoditi. Momci ponekad nisu raspoloeni da priaju o prolenim
ritualima, ali nikad se ne zna...
Ovaj, ti Vildruneri. Ko su oni?
ta? Ti mora da si iz daleka! Oni su golai, stanovnici ume, prok-
letnici koji se unjaju da ukradu neko pile ili da ubiju oveka koji
je dovoljno lud da ode tamo sam. Stvarno ne znam zato sam te
pustila unutra, kada sam verovala da si Vildruner. Sem moda zato
to sam sedela ovde sama, seajui se 01a, i ... oni svakako moraju
da budu ulovljeni, ne zato da bi bili pokoreni, ve zato to njihovi
ivoti idu u zemlju... Pa ak i u tom sluaju, ponekad se pitam da
li e nam Boginja ikad doneti neko poboljanje.
0, da, pomisli tuno Lokrid, poboljanje e biti doneto...
Ali do tog trenutka trebalo je da protekne jo hiljadu godina. Sa
svim je jasno video stare ratnike, pre dve hiljade godina, koji su bili
grubo odbaeni samo zato to nisu mogli da rukuju kibemetskim ma
inama. ta se u ovom dobu radi sa vikom ljudi?
Kod Rendera oni su bili prisiljeni na stalnu vojnu slubu. Vordeni
su ih drali kao zaglupljene sluge, izmeane sa divljacima; a religija...
ne, to je bilo najgore u celoj stvari. Vordeni veruju u same sebe.
Da li i ti to ini, Storm?
Stariine rei dopirale su do njega iz velike daljine. Iako sam
grena, 01a me dri svetom sve dok sledei ovek godine ne bude iza
bran. Sigurno me je on naveo da te pustim unutra, ta je drugo moglo
da bude? Zastala je za trenutak, a zatim urno dodala: Strane,
Pol Anderson
116
ja sam ti pomogla. Zauzvrat, mogu li da vidim Korijak? Moja baba
je to jednom uinila. Boginja je doletela preko velike zemlje, dok joj
se kosa cmela poput letnje oluje*, kojom ona esto naziva sebe; slogi
pamte taj prizor itavih ezdeset godina. Kada bih mogla da je vidim,
umrla bih tako srena.
ta? Iscrpljenost i droga ve su ga uspavljivah, ali on se tre
iz omamljenosti. I sta? Tako dugo?
Razume se. Boginja ne stari.
Sigurno je posredi trik za koji je iskoriena vremenska kapija. Bren
je govorio o tome kako se borio protiv nje kroz celu istoriju. Postoji
sasvim malo izabranih sa obe strane koji mogu da koriste hodnike.
Voe sigurno provode itave godine ili decenije u svakom dobu...
Nije li to neka vrsta venosti?
aa ispade iz Lokridove ruke. On ustade. Ne mogu da ostanem
ovde ree nervozno. Idem da pozovem nekoga da doe po mene.
Ne, ekaj, to moe samo da ide preko I tar. Ne misli valjda da
ovakvi kao to sam ja imaju direktnu vezu sa Boginjom? Smiri se,
luae.
Lokrid samo odmahnu rukom. Starica je sela na krevet i nasula
sebi jo jednu au. Amerikanac prekri rukom pozivno svetio i ekran
oive. Mladi koji se pojavio u gro-planu izgledao je pospan, ljutit i
mrzovoljan.
Ko si ti? upita on Vordena. Moja gospodarica je u lovu.
Tvoja gospodarica moe da ode u lov na samu sebe u Haas, ako
to eli odbrusi Lokrid. Povei me sa Korijakinim dvorcem u
Vestmarku.
osava brada se opusti. J esi li ti pri sebi?
Sluaj, lepotane, ako smesta ne skoi, prikovau ti kou za naj
blii ambar i ostaviu te tamo da visi do sudnjeg asa. Povei me
odmah sa Huom, ledi J urijom, ili bilo kim iz dvora. Reci im da se
Malkolm Lokrid vratio. U ime Korijak!
Ti ih poznaje? Oprosti mi. Samo trenutak, molim te. Ekran
pobele.
Lokrid ponovo posegnu za kragom, ali se u poslednjem trenutku
predomisli. Ne, potrebno je da mu svest ostane bistra. Stajao je ne
pomino neko vreme, pokuavajui da se pribere. Napolju su naleti
vetra jednolino udarah u strehu. ena ga je tupo posmatrala, ne
prestajui da pije.
Huovo lice se pojavi na ekranu. Ti! Mislili smo da si izgubljen!
U njegovom glasu bilo je vie zauenosti nego radosti.
Duga je to pria prekide ga Lokrid. Da li po ovom pozivu
moe da odredi gde se nalazim?... Vrlo dobro, doi odmah po
mene. On prekide vezu.
Starica je bila suvie pijana da bi mogla da prikrije strah koji ju
je obuzeo. Ona ustuknu pred njim i promrmlja: Gospodaru, oprosti
mi, nisam znala ...
I dalje ti dugujem ivot ree Lokrid. Ali Korijak je trenutno
* Neprevodljiva igra rei: Storm (engl.) oluja; (prim, prev.)
Hodnici vremena
117
odsutna, ao mi je. Nije eleo vie da ostane u ovoj kolibi gde
je deakova postelja bila tako uredno nametena. Brzo je podigao sta
riinu ruku do svojih usana i izaao.
Prodoran fijuk vetra meao se sa utanjem mrtvog lia. Mesec je
bio visoko na nebu i izgledao je nekako umanjen. Iz ogromne udalje-
nosti Lokrid ponovo zau lovce. Vie nisu bili vani.
Moram da budem oprezan, pomisli on. Ako nita drugo, neko treba
Ori da vrati kui...
Nije imao predstavu koliko je dugo ekao. Moda itavih pola
sata. Dva oveka odevena u zeleno iskrsnue iz mraka i pozdravie ga.
Hajdemo! ree on.
Sva trojica se odmah vinue u vazduh. Predeo ispod njega izgledao
mu je kao ogroman pokrov noi. Tu i tamo leala su sela, koja su
okruivala bletava uzvienja dvoraca-hramova; izmeu njih se nala
zilo po nekoliko milja praznog, brisanog prostora. Mestimino su se
primeivala dinovska fabrika postrojenja. Naravno, pomisli Lokrid;
Vordeni zavise od maina isto koliko i Renderi. J edina razlika je u
tome to Korijak malo vie zaodeva injenice.
Nije bilo predvieno da vidi bilo ta od svega ovoga. Prema planu
trebalo je da se vrati pravo kroz hodnik i da odmah ode u njeno
svetilite. Razume se, ako preivi...
Hram se mono uzdizao pred njim; i dalje mu je izgledao velian
stven, tako da je za trenutak osetio bol pri pomisli da e jednom pro-
pasti. Vodii ga spustie na veliku terasu; unaokolo se oseao miris
jasmina, vazduh je bio topao, a fontane su pevale. Hu ga je oekivao
u odei koja je bletala poput plamene lopte.
Malkolme! On zgrabi Lokrida za ramena, ali bilo je oigledno
da njegovo oduevljenje nije iskreno. ta se dogodilo? Kako si
pobegao? Zbog ega si otiao tako daleko na sever? Ali ostavimo to
za drugi put; ovo je povod za najveu sveanost od njene poslednje
inkarnacije u Vestmarku.
Kasnije ree Amerikanac. J edva stojim na nogama od umora.
Misija je uspela; ispriau vam pojedinosti kada se ispavam. Kako
je Ori?
Ko? ... A, devojka iz Neolita. Spava, pretpostavljam.
Odvedi me k njoj.
Ovaj... Vorden se namrti i protrlja bradu. Zato si tako
zabrinut?
Da li je povreena? prekide ga Lokrid.
Hu odmahnu glavom. Ne. Nipoto. Meutim, tvoje odsustvo je
prilino deprimiralo. Ona oigledno nije razumela mnoge stvari koje
je videla. To se i moglo oekivati. Upravo zato smo morah tako pod
robno da prouimo nekoga iz njene kulture. Veruj mi, ophodili smo
se prema devojci to smo blae mogli.
Veruj em ti. A sada me odvedi k njoj.
Zar ne moe malo da saeka? Mislio sam da ti najpre damo neke
stimulanse; a kada zabeleimo tvoj izvetaj, prirediemo takvu pro
slavu ... Videvi Lokriov izraz lica, Hu slee ramenima. Uo
stalom, kako hoe.
8 Andromeda
Pol Anderson
118
On podie jednu ruku i pred njim se pojavi mladi sluga. Hu mu
dade naloge. Videu te sutra, Malkolme, ree bezbojnim glasom
i brzo se udalji. Odea je plamtela oko njega.
Lokrid je jedva primeivao kojim ga putem vode. Konano, jedna
vrata se otvorie i on ue unutra; obreo se u maloj sobi sa jo jednim
vratima na suprotnoj strani i krevetom na kome je leala Ori. Izgle
dala je veoma lepo u svilenoj spavaici. Nije se primeivala nikakva
pramena na njoj (lokalni biomedi znali su kako da odre svoje pa
cijente u dobrom stanju) ali je ipak jeala u snu.
Drhtavom rukom on stavi u uho dijaglosu za njeno vreme i dodirnu
joj meke obraze. Orme oi zatreptae. Rise! promrmlja devojka
u polusnu. Zatim se tre potpuno rasejana i viknu: Rise!
On sede i vrsto je zagrli; devojka se istovremeno smejala, plakala
i drhtala u njegovom naruju. Rei su neobuzdano navirale iz nje:
0, Rise, mislila sam da si mrtav; odvedi me daleko, odvedi me kui,
bilo gde; ovo je mesto za grenike, za zle duhove. Ne, nisu me tukli,
ali oni postupaju sa ljudima kao sa ivotinjama; ovde svako mrzi
svakog, uvek neto apuu, svi ele da dre u vlasti druge; Korijak
ne moe da bude Boginja, ona ne sme to da bude...
Ona to i nije ree Lokrid. Proao sam kroz njenu zemlju,
video sam njene ljude, i sada konano znam. Da, Ori, otii emo kui.
Unutranja vrata se otvorie. On okrete glavu i ugleda ledi J uriju.
Plave vitice nisu sasvim zaklanjale predmet u njenom uhu, niti je
noni plat prikrivao nemirne drhtaje tela.
Milo mi je to si to shvatio, Malkolme, ree ona.
Glava osamnaesta
Godina 1827. pre Hrista.
Lokrid proe kroz zrani zastor. U kome smo dobu?
Hu proveri kalendarski asovnik. Kasnije nego to sam eleo
ree on. Kraj avgusta.
Avildaro je, dakle, preiveo ve etvrt godine od kada smo savladali
Brena i J utoaze, pomisli Lokrid. Ori je takoe bila za toliko starija.
J edino je u mom vremenu proteklo svega nekoliko dana, premda je
svaki izgledao dug kao venost. ta li je Storm radila celo ovo leto?
Faktor greke prilino oteava transtemporalnu vezu poali se
Hu. Napola okrenut, stajao je neodluno pred vratima. Mogli bismo
da pokuamo ponovo. Vojnicima koji su ih pratili ova ideja se
oigledno nije dopala. J edan od njih ak poe poluglasno da protestuje.
Hu promeini odluku. Ne. To bi moglo da nas zaplete u mreu naj
stranijih paradoksa, ukoliko ne budemo imali sree. Odaslao sam
napred i nazad glasnike u radijusu od nekoliko nedelja. Prema posled-
njem izvetaju, u narednih mesec dana lokalnog vremena nita se
znaajno nije dogodilo.
Vorden pokrenu rampu. Njegovi ljudi se postrojie oko Lokrida
i Ori. Devojka uhvati Amerikanca za ruku i uzdahnu. Da h smo
stvarno kod kue?
Ti jesi ree on tiho.
Nije mu bilo jasno zbog ega nijedan odred Vordena ne uva ovu
kapiju koja je postala tako vana. Storm verovatno ima odreene
razloge, ukljuujui tu i injenicu da joj je potrebno to vie odanih
ljudi u njenom vlastitom dobu. Osim toga, elela je da ostane nepri-
meena u sluaju da neki renderski skaut krene tako daleko u iz
vianje.
Kad su izali sunce se nalazilo u zenitu. Mono probijajui gusti
estar ume, izgledalo je ogromno i velianstveno. Krdo sma, koje je
paislo na livadi, dade se u beg, razjurivi veliko jato jarebica. Orino
lice ponovo se ozari sreom, ona radosno podie ruku ka nebu i
zabaci kosu unazad. Pre no to su krenuli, devojka se preobukla u
kratku odeu Naroda Mora. Lokrid je sa divljenjem primetio da joj
je telo zapanjujue sazrelo od kada su se poslednji put videli.
I on je eleo da obue koni kilt, ogrta i ogrlicu, umesto zelene
uniforme koju su mu Vordeni dah, ali to bi verovatno izazvalo nepo
trebna raspravljanja.
Sada smo ponovo slobodni, Rise, viknu devojka i poskoi od
radosti.
Ti jesi. Moda. Bar se nadam, pomisli on. J a? Ne znam.
Nisu ga suvie gnjavili u toku ona dva dana dok se nalazio u dvorcu
pre no to su krenuli natrag u Neolit. Mogao je slobodno da se kree
u pratnji samo jednog straara. Sasvim kurtoazno su zatraili da
Pol Anderson 120
podnese izvetaj pod dejstvom droga .koje onemoguavaju laganje;
on je to rado uinio, svesno se izloivi riziku, budui da je alternativa
mogla da bude maina za itanje misli. Posle toga J urija je dugo
razgovarala s njim, ali ni najmanje neprijatno. Njena prva postavka
bila je da Lokridovo predznanje nije dovoljno za potpuno shvatanje
totalno razliitih civilizacija; drugo, ono to je on video nipoto nije
bio prototip; tree, tragedija mora da sainjava deo svakog ljudskog
ivota, inae kako bismo shvatih njegovu punu plemenitost i lepotu;
etvrto, nije iskljueno da su se dogaale i zloupotrebe, ali to se jo
moe ispraviti, a pod mudrijom vladom ve bi svakako bilo uinjeno.
Nita nije odgovorio, niti je prihvatio predloge koje je ona nudila.
Bila mu je suvie strana, kao uostalom i svi ostali u ovom vremenu.
Hu je naredio pokret i grupa se uputila ka Limfjordu.
Danas u ponovo vieti Storm, pomisli Lokrid. Srce mu zakuca
bre. Gotovo da nije bio siguran da li je se vie boji ili je eli...
Pa ipak, samo e ona moi da donese konanu odluku o njegovoj
sudbini. Ne samo zbog toga to je bio njen izabranik, ve i zato to
je znao zagonetnu re iz nedostupne budunosti...
uma je ubrzo ostala iza njih i oni -izbie na istinu. Ispod svetog
gaja pruao se Avildaro okruen bletavim Limfjordom. Zalivom je
plovilo nekoliko ribarskih amaca, dok su ene radile uobiajene po
slove oko koliba. Ali, ulogoreni na severnoj uzviici i u kotlini na
istoku...
Ori vrisnu, a Lokrid besno opsova.
J utoazi! Rise, ta se dogodilo?
Za ime boga, Vordene, ta znai ovo? povika Lokrid.
Polako odgovori Hu preko ramena. Smirite se! Sve je u redu.
Lokrid podie pogled i poe da broji. Narod Ratne sekire nije
bio u osvajakom pohodu. Video je desetak bojnih kola, nehajno raz-
metenih oko atora poglavica. Oko stotinak ljudi uzbueno se sakup
ljalo sa svih strana, netremice zurei u grupu koja je letela ka selu.
Ostali su verovatno otili u lov ili nekim drugim poslom, ali ih svakako
nije bilo mnogo.
J utoazi su ovoga puta sa sobom poveli i ene. Nijedna pripadnica
Naroda Mora nije nosila grube vunene dempere i suknje. Sasvim mala
deca uurila su se izmeu majki, dok su starija uvala stada ovaca
i konja za koje su bile podignute zemljane staj e...
Neprijatelj se, dakle vratio sa namerom da ostane.
Storm, Storm, zato?
Hu je poeo da ih sputa ka Dugoj kui. Kolibe naikane oko
svetog zdanja zaklanjale su logor J utoaza. Na otvorenom prostoru is
pred ulaza nije se nalazio niko; seljaci kao da su poeli da zaziru
od tog mesta koje je svojevremeno bilo veoma prometno sastajalite,
panaur, centar za zabavu Naroda Mora. Udaljeni glasovi jedva da su
remetili kamenu tiinu.
I sama kua se promenila. Venac koji je visio o gornjoj gredi leti
je obino bio ispleten od hrastovog lia, a zimi od iglica etinara.
Umesto njega sada se sijao veliki amblem, optoen zlatom i srebrom,
sa likom boginje Labris ispod Sunevog diska. Dva ratnika gordo su
121
stajala na strai; nosili su odeu od koe, glave su im bile ukraene
perjanicama a lica iarana bojama; bili su naoruani kopljima, bode
ima, lukovima i tomahavcima. Pozdravili su pridolice na vordenskom.
Da li je Boginja unutra? upita Hu.
Da, gospodaru, ree stariji od dvojice J utoaza; bio je to zdepast
i crvenokos ratnik sa raljastom bradom. Na njegovom titu nalazio
se naslikan vuk. Lokridu neto zastade u grlu kada je u straaru
prepoznao Vidakara. Slomljena ruka odavno je zarasla. Ona obavlja
svoje magije iza tamnog zastora.
Smatraj ove ljude njenim uzvanicima ree Hu i ue unutra.
Kona zavesa talasasto se zaleprala za njim.
Ori prekri lice rukama i zajeca. Lokrid joj blago ukloni plavi
uvojak sa ela. Ti ne mora da ostane promrmljao je. Idi
i potrai svoj narod.
Ako su ivi. .
J esu, sigurno. Ovde nije bilo nove bitke. Storm je vratila strance
iz sasvim drugog razloga. Poi sada kui.
Vojnik koji je stajao sa Vidakarom na strai preprei devojci put.
Lokrid mu prie i grubo ga odgumu. Nema nareenje da je za
dri! viknu on. Straar ustuknu sa izrazom straha na licu i Ori
brzo nestade izmeu koliba.
Vidakara je vie zabavljao ovaj dogaaj nego njegovog zastraenog
druga. Ti si onaj koji nam je utekao! ree on gromko. Le-
po, lepo!
Odloio je svoje koplje, a zatim priao Lokridu i potapao ga po
leima. Bio je to pravi ratniki podvig osmehnuo se iskreno i
toplo. Ha, ala si nas ispreturao onda, i to samo radi bezbednosti
jedne devojice! Kako te je srea pratila od tada? Mi smo, zna, po
stali vai prijatelji. Bio sam u blizini bogova proteklih nedelja i video
sam mnoge udne stvari; pa ipak, mislim da ti one noi nisi upo-
trebio nikakvu aroliju, ve trikove koje bih i ja rado nauio. Budi
dobrodoao!
Lokridu pade na pamet zanimljiva ideja. Imao je priliku da dobije
pouzdano objanjenje. Bio sam daleko, po Boginjinom poslu poe
on polako. Ne znam ta se za to vreme dogaalo u ovoj zemlji.
Veoma me je iznenadilo kada sam video da se tvoje pleme vratilo.
Zastao je za trenutak, a zatim bacio udicu: Takoe nisam mogao
pretpostaviti da u te ovde zatei kako uva strau kao neki golobradi
mladi.
Vidakar se isprsi i odgovori brzo i ozbiljno: Ko, sem onih ije
je poreklo visoko, moe da slui Boginji?
Ovaj ... da. Ali, od kada to rade vozai bojnih kola?
Od sredine leta, ili malo kasnije. Kad su nas razjurili stranci, ije
je oruje bilo od nekog udnog metala, shvatili smo da je Gospodar
vatre poraen. Bih smo sreoni to smo uopte izvukli ive glave; im
smo malo predahnuli, odmah smo prineli velike rtve bogovima. Za
tim je odavde doao jedan poslanik i govorio na naoj skuptini.
Rekao je da Boginja nije mnogo ljuta na nas, poto smo mi prost
narod koga je div obmanuo. Ona ne sumnja u nau hrabrost i htela
Pol Anderson
122
bi da nas iskoristi kao ratnike, poto njeni ljudi moraju da se vrate
odakle su doli.
Naravno, seti se Lokrid, Englezi su morali da budu poslati kui;
bili su odve teko prilagodljivi da bi bili valjana pomo u ovom dobu,
a osim toga izgledali su suvie upadljivo. Storm je ve sprovodila u
delo ideju o naoruanju i opremanju njenog novog glavnog taba i
budueg poprita centralnih operacija...
U prvi as nastavi Vidakar bili smo neodluni. Mladii skloni
pustolovinama jo su i mogli da se pridrue njenoj gardi za nekoliko
godina, ali ljudi sa porodicama... Osim toga, nalazili smo se tako
daleko od nae postojbine i bogova. Tada je poslanik objasnio da
Boginja eli da ceo narod Ratne sekire doe i ostane ovde zauvek.
Ribari su hrabri, ali nisu izvebani za bitke i moderno oruje. Ona
nije htela samo snane ljude, ve celo pleme...
Zastao je za trenutak kao da razmilja o neemu, a zatim na
stavio:
Dobili bismo zemlju i odgovarajue poasti. To je oekivalo i
nae bogove. Sunce i Mesec, Vatra i Voda, Vazduh i Zemlja zato
se i oni ne bi sjedinili i bili podjednako oboavani? I tako, na kraju,
naa bratstva su shvatila da su postala odve mnogobrojna za siro
mane panjake u staroj postojbini, razmislila su ta mogu da dobiju
od saveza sa Boginjom koja je tako mona, i krenula natrag na put
izmirenja kroz veliku pustaru... Iako je bilo daleko, kretali smo se
veoma dobro. Uz put smo esto imali okraje sa raznim plemenima
Naroda Mora, to nas je odralo u dobroj formi i omoguilo nam
da doemo do neto plena i robova. Dogodine emo verovatno krenuti
u odluujui pohod da prisilimo i ostala plemena da joj se pokore.
U meuvremenu, sestra Sunca nam je dozvolila da se naselimo na
dobru zemlju.
Storm, ove severnjake rase nikada pre nisu bile osuene na
carstvo...
Kako se slaete sa starosedeocima iz Avildara? upita Lokrid.
Vidakar se namrti. Ne tako dobro. Oni vie ne zapoinju arke
od kad im je Boginja rekla da nas ne diraju. Ali neki su uspeli da
prebegnu preko mora; oni koji su ostali uglavnom su zlovoljni i ne
trpe nas. Zna i sam kakve su im ene; ako neki na mladi hoe
malo da se zabavi, jedina mu je nada da uhvati neku u umi i da je
prisili. Mi im inae ne inimo nita naao osim toga. Vidakarovo
lice najednom se ozari. Ali daj nam samo malo vremena. Ako ribari
nee da imaju veze sa nama, mi emo sami uspeti. U svakom sluaju,
na kraju emo ih preobratiti, kao to su i nai preci uinili sa onima
koje su pokorili. On prie blie, lako udari Lokrida po rebrima i
ree mu u poverenju: Boginja i rauna sa tim ishodom. Ne tako
davno ona mi je sama obeala da e biti venanja izmeu kua visokog
roda oba naroda. Na taj nain, razume, nasledstvo prelazi sa njihovih
majki na nae sinove.
A na kraju, pomisli Lokrid, nalazi se junker Erik... Ne, ekaj.
To je bio renderski nain. Da nisu moda Vordeni postavili temelje
tome?
Hodnici vremena
123
Zadubljen u misli, Malkolm nije progovorio ni rei taiko da se Vi-
dakar uvreeno vratio na svoje mesto. Sunce se lagano sputalo ka
zapadu.
U tiini koja je nastala Lokrid je oseao kako napetost raste.
Svima je laknulo kad se Hu najzad pojavio i rekao: Ona eli odmah
da te vidi.
Amerikanac gotovo prolete kroz zavesu. Niko nije uao za njim.
Duga kua je bila jo uvek bez vatre, hladno osvetljena bletavim
globusom. Zadnji deo bio je obavijen gustom tamom. Na mestu gde
je Lokrid stajao pod je bio prekriven nekim vrstim materijalom, a
zidovi obloeni neobinim sivim tapetima. Nametaj i maine iz bu
dunosti stajali su izmeu drvenih stubova kao da se rugaju jednostav
nosti neolitske arhitekture.
Storm krenu prema njemu.
Nije vie bila mrava kao posle zarobljenitva. Tamnoplava kosa,
koa boje zlata i zelene oi sline morskim dubinama sijale su se kao
da su sam izvor svetlosti; gibak hod jo vie je isticao pod haljinom
oble grudi, arobna bedra i duge noge; zurei nepomino u njenu
figuru, Lokrid je za trenutak pomislio da pred sobom ima Niku od
Samotrake. Danas je nosila belu haljinu sa dubokim izrezom, ukra
enu plavetnilom kritskog neba. Meseev srp svetlucao joj se iznad
povij enih obrva.
Malkolme, ree ona na vordenskom. Za mene je prava nagrada
to si se vratio. Obujmila mu je lice rukama i pogledala ga ehnom
mirnoom. Hvala ti dodala je na jeziku Orugareja.
Lokrid je sasvim dobro znao kada ena oekuje poljubac. U slat
koj vrtoglavici, pokuao je da odoli iskuenju i da ostane hladan. Neke
sumnje i uvrede jo su ekale na objanjenje. Hu ti je sigurno
podneo moj izvetaj ree on s naporom. Nemam nita da dodam.
Nita i ne treba da doda, dragi moj. Ona mu pokaza da sedne.
Hodi. Nas dvoje imamo da priamo o neem drugom...
On joj se priblii i kolena im se dodimue. Boca i dva puna pehara
stajali su ispred njih. Storm mu prui jedan, a zatim podie svoj.
Hoe li da popije u nae zdravlje?
Bren me je takoe ponudio vinom odvrati on.
Osmeha nestade sa njenog lica. Dugo ga je posmatrala pre nego
to je spustila au i rekla: Znam ta misli.
Kako Vordeni nisu bolji od Rendera, i kako i jedni i drugi mogu
da idu do avola? Da, upravo to.
Ali, to nije istina ree Storm ozbiljno, gledajui ga i dalje u oi.
J ednom si pomenuo naciste iz tvog doba kao primer za apsolutno
zlo. Slaem se. Oni su tvorevina Rendera. Ali budi iskren: pretposta
vimo da si ti ovek iz Neolita, i da si prebaen u 1940. godinu. Koliko
bi ti bile jasne razlike koje razdvajaju zaraene zemlje?
Tvoja roaka J urija upotrebljava sline argumente.
O, da, J urija. Usne joj se za trenutak stisnue. J ednog dana
morau da uradim neto s njom ...
Zatim se ponovo opustila, poloila svoju ruku na njegovo bedro
i rekla blago i brzo: Sreo si dva, samo dva bia u mojoj budunosti.
Pol Anderson 124
koja su ti pritekla u pomo radi svojih sopstvenih ciljeva. Proveo
si u njihovom svetu tek jedan sat, a zatim su te vratili nazad na mesto
koje su sami izabrali i ostavili te poto su uinili nekoliko sraunatih
i dvosmislenih opaski. Ma hajde, Malkolme, ti si bar imao nauno
obrazovanje. Na osnovu ega izvlai zakljuke? ta ti daje pravo na to?
Glas joj je postao opor.
Video si ono to ti je bilo servirano i uo samo ono to je trebalo
da uje. Oni su eleli da dou do neega, a ti si za to bio klju. Ali,
ta je klju nego puko sredstvo. Pa ipak, boravio si u jednom svetu
koji se stvarno promenio. Kako moe znati da koreni te promene
ne potiu ba od pobede Vordena? J a mislim da je tako.
Zastala je za trenutak, a zatim nastavila znatno smirenije.
Veliki deo ravih stvari koje si sreo u mojoj zemlji, Malkolme, po-
sledica su ovog uasnog rata. Kada ne bi bilo opasnosti od neprijatelja,
sva ta disciplina bila bi suvina; onda nam niko ne bi stajao na putu
da istraujemo i reformiemo. Da, ja znam kakva je I tar. Ali ti nisi
toliko naivan da pomisli kako i najapsolutistikija vladarka moe tek
tako da izdaje naredbe, i da se njena volja jednostavno izvrava. Ili
moda jesi? J a moram da iskoristim ono to mi sudbina prua.
Upravo zbog toga moram ponekad da progledam I tar kroz prste.
Njen naslednik a ja ne mogu da preobratim zakon nasledstva bez
opasnosti da uzdrmam celo kraljevstvo onaj ko bude doao posle
nje, taj e ve biti iz druge sekte.
Iz J urijine? upita on zbunjeno.
Storm se nasmeja. Draga J urija. Kako bi ona elela da bude
Korijak! I ta bi sve jadnica uinila za to. Osmeha nestade s njenog
lica. Ne potcenjujem sebe, Malkolme. Ti si video ta ja mogu da
uinim. Uhvativi Brena, uz tvoju pomo, ja sam naela Rendere; a
to moe da predstavlja poetak njihovog kraja. Veoma nas je malo
sposobnih da ovladamo temporalnim operacijama, i zbog toga toliko
mnogo zavisi od nas. Dok je Bren bio na slobodi, najvei deo mojih
snaga bio je upotrebljavan da se drim to dalje od njega. Sada znam
kome je izdavao nareenja i ko mu je bio prvi doglavnik; iskreno
govorei, i sumnjala sam na Garvena ...
Storm nije obratila panju da Lokridu ovo ime nije govorilo nita.
Ali na veliki trijumf istovremeno je doneo i mnotvo novih prob
lema. Dok si bio odsutan, Hu je poslao na sve strane pijune; osim
toga, specijalni glasnici upueni su napred i nazad u vreme. Moji
suparnici o, da, daleko su brojnije i mranije dvorske intrige kod
kue nego to ti i moe da pretpostavi oni koji kuju zavere pro
tiv mene pod maskom prijateljstva koju svi moramo da nosimo dok
rat traje, doepali su se nekih stratekih punktova. Zar ti J urija nije
nagovetavala fantastine nagrade ako postane njen agent u mom
logoru? Lokrid je morao da klimne glavom. Pa, u cilju kon
centracije snaga, njena sekta se zalae da i dalje dajemo puni prioritet
Mediteranu i Orijentu. Treba zanemariti sever, kau oni, jer to pod
ruje nema veeg znaaja. Kako e se indoevropska osvajanja stvarno
dogoditi na jugu i istoku, spreimo da to postane istinski korisno ne
prijatelju. J a, meutim, insistiram da napustimo te oblasti; ostavimo
Hodnici vremena 125
tamo samo simboline snage, poto e Renderi i onako tu da dre
svoje najbolje ljude. Bez njihovog znanja, mi emo za to vreme na
severu da napravimo hiljadugodinje uporite.
On skrenu pogled sa kamenog lica i oblog tela, i ree, manje od
luno nego to je nameravao: J esi li zbog toga predala neprijatelju
ljude koji su ti verovali?
Ah, da, pozvala sam J utoaze, a to se ne svia graditeljima megalita.
Storm uzdahnu. Malkolme, zar te nisam poslala da neko vreme
provede itajui knjige u danskom Nacionalnom muzeju? Trebalo bi
da zna arheoloke injenice. Nova kultura je dola i ona e uobliiti
budunost; nita to ti i ja moemo da uinimo nee ukloniti te relik
vije koje stoje kao nepobitan dokaz u staklenim vitrinama dvadesetog
veka. U naoj moi je samo da kontroliemo detalje o kojima relikvije
ne kau nita. Zar bi ti se vie dopalo da osvajai zauzmu Dansku kao
to e to uiniti sa Indijom, uz pokolje i ropstva?
Ali, za ime boga, ta e ti J utoazi?
Nisam mogla due da drim Engleze ree Storm. Svi su vra
eni kui, izuzev jedne aice koja e uvati ona vrata dok se ne
zatvore za nekoliko nedelja. U stvari, ja sam ak poslala natrag i one
agente koje si sreo u esnaestom vetku. Poto je ovde glavni posao
obavljen, oni bi bili od male pomoi. Na alost, zbog pojaane aktiv
nosti mojih suparnika, za sada ne mogu da pozovem prave strunjake
sa Krita sve dok ne budem bila u stanju da im pruim odgovarajue
uslove.
Storm rairi ruke. Ali uskoro u imati ta da im pokaem
ree odluno. Ovde e zatei nov i dugovean narod, snane i
istrajne ljude spremne da pod bilo kojim mitolokim kompromisom
svuda prate svoju Boginju. Neolit e postati izvor dobara, bogatstva i
ljudi potrebnih za nae operacije. Bie to najbranjeniji odeljak u pro
storu i vremenu, u kome emo stvoriti glavni tab Vorena za konani
obraun. Kada jednom budem postavila vrste temelje novoj strate
giji, ostale Korijak ve e mi biti naklonjene. Moj poloaj kod kue
bie osiguran, a to je jo vanije, novi plan e biti prihvaen i nae
glavne snage dovedene ovde. Tako e najzad rendersko zlo i izopae-
nost biti dovedeni do prapasti. Onda emo imati dovoljno vremena
da ispravimo i neke nepravde u naem vlastitom domu...
Glava joj klonu. Ali ja sam sada tako usamljena proapta
maznim glasom.
Lokrid vie nije imao ta da primeti; morao je da je uzme za
ruku koju je nepomino drala u krilu. Svojom drugom rukom, on
je obgrli oko ramena.
Storm se pripi uz njega. Rat je runa stvar. ovek je prinuen
da radi i ono to mu lomi srce. Obeala sam ti da posle ove misije
moe da ode kui. Ali potreban mi je svako ko eli da ostane
uz mene.
J a u ostati ree on.
Posle svega... nije li misija ostala neizvrena?
Ti nisi obian ovek, Malkolme, ree ona. Kraljevstvu koje
gradimo potreban je kralj.
Pol Anderson
126
On je poljubi i ona mu uzvrati poljubac.
Tiina je bila puna slatkog predskazanja.
Njene usne se zavodljivo napuie i ona proaputa: Hajde, Mal-
kolme, uini me srenom ...
Sunce se sputalo. Ribarski amci vraali su se sa zapada gde se
voda treperavo utela, dim se dizao iz okolnih koliba, a Mudra ena
i njeni pratioci ili su da prinesu veernje rtve u gaju. Gromovi su
tresli hvadom, gde su ljudi Ratne sekire prireivali trku dvokolica.
Storm se izmae. Bilo bi bolje da krene sada uzdahnu ona.
ao mi je, ali potreban mi je san. Sutra me eka teak dan. Ali
ti e ponovo doi, zar ne? Molim te.
Kad god eli odgovori Lokri dubokim glasom.
Dok je izlazio u suton oseao je kako ga ispunjava dubok mir.
Iza Duge kue pronaao je Tenil Orugareje. Deca su dizala graju pred
vratima, dok su stariji prigueno eretali; kroz otvorene ulaze on pri-
meti kako ene iju, pletu, kuvaju, melju brano i oblikuju grnariju.
Njegov dolazak bio je propraen tiinom.
On poe prema kolibi koja je nekada pripadala Ehegonu. Tu je
mogao da ostane.
Porodica je bila okupljena oko vatre. Kada se pojavio na vratima
svi ustadoe i poklonie se na nain koji im je ne tako davno bio pot
puno stran. J edino je jo Ori zadrala ponos i dostojanstvo. Ona mu
prie i ljutito ga upita: Toliko si dugo bio sa Boginjom?
Morao sam ree blago Lokrid.
Zauzee se kod Korijak za nas? zamoli ga devojka. Ona
moda ne zna koliko su zli.
Ko?
Ovi koje je dovela. 0, Rise, ta sam sve ula! J utoazi napasaju
svoje ivotinje u mladom itu, na silu odvode ene i rugaju nam se na
naem vlastitom ognjitu. Osim toga, napadaju i pljakaju nae roake
i pale im domove. Ljudi iz Ulara i Faona, moji srodnici, nalaze se
u njihovom kampu ove noi kao robovi. Reci joj, Rise!
Hou, ako budem mogao odgovori Lokrid nestrpljivo. eleo je
da tog dana bude bar na kratko sam sa svojim mislima. Ali ono
to mora da bude, mora. A sada, mogu li da neto pojedem, a zatim
u otii u neki miran ugao. Moram mnogo da razmiljam.
Glava devetnaesta
Kao i svaki drugi rat za koji je Lokrid znao, i ovaj je zahtevao
da glavnina napora bude utroena na nespektakularan organizacioni
deo. Budui bez dovoljno uesnika, borba se odvijala na prilino
ogranienom podruju. Sa agentima rasturenim po celoj istoriji, pro
tivnici u ratu kroz vreme samo su retko mogli na jednom mestu da
koncentriu sve svoje snage. Storm Derovej nalazila se sada u jo
teoj situaciji: bila je praktino sama.
Ona je priznavala da politika ljubomora nije bila jedini razlog to
nije dobila pomo od svojih ljudi iz budunosti. Njen plan bio je
veoma radikalan i ukljuivao je znaajna ulaganja u drevne civiliza
cije za koje se pouzdano znalo da su osuene na propast. Neke od
kraljica Vordena kategoriki su izjavile da plan, za koji se Korijak
zaklela da e doneti konaan trijumf, mora najpre da bude detaljno
prouen, pre no to one prue pomo. Ovo podozrenje bilo je sasvim
na mestu, poto je ilo u prilog pretpostavci da vremenski rat nee
zahvatiti Bronzano doba seveme Evrope. Ni Vordeni ni Renderi nisu
do sada uspevali da kontroliu neku znaajniju operaciju u tom di
novskom rasponu od hiljadu godina i milion kvadratnih milja.
Ali, zar to nije dokaz da si pogreila? namrti se Lokrid.
Ne! ree Storm. To moe isto tako da znai i uspeh. Seti
se, zbog straara u hodnicima mi nita ne znamo o sopstvenoj bu
dunosti. Onemogueni smo da proreknemo ono to e se dogoditi.
ak i ovakve uzrono-posledine veze koje smo upotrebili pri hvatanju
Brena prilino su neizvesne, upravo zbog faktora greke u kapijama.
Svakako, svakako. Ali pazi, ti moe sasvim detaljno da proveri
bilo koji deo prolosti, kao ovaj na primer, i da utvrdi da li se
neki od tvojih agenata nalazi u blizini.
ak i da je tako, ta misli ta bih videla? Nita osim domoro
daca kako vode svoj svakodnevni ivot. Kad su agenti Vordena skri
veni od Rendera, oni su u znatnoj meri skriveni i od ostalih Vordena.
Ovaj... razumem. Problem bezbednosti. Ti ne moe dopustiti da
tvoje ete znaju vie nego to je potrebno, jer bi u protivnom nepri
jatelj saznao suvie.
Uostalom ree gordo Storm ovo je moje podruje. J a u da
zapoljavam svoje ljude kako naem za shodno. Mo kojom raspo-
laem nee biti upotrebljena samo protiv Rendera. J a imam i kod
kue da sredim neke raune.
Ponekad me plai proaputa on.
Storm se nasmeja i zabaci kosu. A ponekad? ree umiljato.
Kako si ti uvek spremna na to!
Ovoga puta nisu mogli da ostanu dugo zajedno. Trebalo je obaviti
jo mnogo poslova.
Storm je morala da bude u Avildaru kao Boginja, sudija, dono
Pol Anderson 128
silac odluka i zakonodavac, sve dok narod koji je podizala ne dobije
eljeni oblik. Hu je takoe trebalo da ostane ovde zbog odranja veze
sa budunou i sa bazom na Kritu. Obini vojnici bili su korisni
jedino kao glasnici ili straari; upravo zbog toga Englezi koje je Hu
doveo nisu bili potrebni u velikom broju i ona ih je poslala kui.
Kako su uvebani agenti veoma teko mogli da budu dovedeni iz
drugog doba, najvei problem je trenutno bio nai oveka sposobnog
da radi sa plemenom.
Lokrid je izaao u pratnji Vidakara i nekoliko ratnika. Dobro se
slagao sa riim J utoazom; meusobno su se esto aavali, zajedno
pili medovinu i askali do duboko u no. U redu, on nije civilizovan,
pomisli Lokrid. Ali ta to mari. Ponekad mi se ini da ni ja to
nisam vie. Dopada mi se ovaj ivot...
Krajnji cilj itave operacije bio je da se narod Labrisa i narod
Ratne sekire sliju u jedan. To e se odista i dogoditi: J itlanani e
se pojaviti u istoriji kao jedinstvena etnika formacija, pa e ak i
posle Lokridovog veka moi da se identifikuju kao celina. Slian
proces odigravao se u mnogim drugim oblastima. J edino je bilo pi
tanje da li bi upad Indoevropljana, koji su Renderi preduzeli da bi
razorili stare kulture, bio podjednako delotvoran i ovde, odnosno
da li bi toliko graditelja megalita opstalo, bez obzira na koji nain,
da se Vordeni nisu tajno, ali sigurno, infiltrirah u Bronzano doba
na severu? Izvetaj iz sledeeg milenijuma pokazivao je da je sasvim
lako ovo drugo moglo da bude posredi, budui da su se Renderi
potpuno povukli pred Vordenima u tom delu sveta.
Ali osnivanje novih kraljevstava trebalo je da se odvija polako,
kako zbog nedostatka agenata, tako i zbog toga to su dogaaji morali
da izgledaju kao da imaju prirodan tok. (Osim toga, prirodan raz
vitak jemio je i veu postojanost; ravo sazdana carstva, kao Alek
sandrovo ili Tamerlanovo, bila su suvie kratkovena da bi bila od
vee vrednosti.) Prvi korak se sastojao u povezivanju seljaka oko
Limfjorda u zatvoreniju i vru zajednicu. U tu svrhu, Storm se
uglavnom koristila strahom koji je ulivalo njeno prisustvo, ali i etama
J utoaza gde god je sila bila potrebna. Istovremeno je trebalo stvoriti
trajnije saveze sa plemenima koja su se nalazila dublje u kopnu, bez
obzira da li su u pitanju domoroci ili naseljenici. Odlueno je da
Lokrid krene u prvu takvu misiju.
Amerikanac je eleo da ode na konju, ali dugogrivi poniji nikada
ranije nisu bili jahani, i njemu bi bilo potrebno suvie vremena da
ukroti jedno grlo. Druga mogunost su bila bojna kola, ali Lokrid
je ipak vei deo puta prevalio peice. Kada su se pribliili naseobini,
on i Vidakar se popee u dvokolice; morali su da stisnu zube zbog
estokog truckanja, ah zato im je ta grimasa davala izraz koji se
u Neolitu smatrao dostojanstvenim ...
Sve u svemu, ak i posle onoga to je usledilo, Lokrid je priznao
da se retko kada tako dobro zabavljao. Njegova najomiljenija rekre
acija oduvek je bila da pobegne negde u divljinu; sada je mogao da
uiva u tome prilino bezbrino poto je sa sobom poveo nekoliko
Vidakarovih ljudi koje je koristio kao nosae. Pleme kod koga su
Hodnici vremena
129
stigli doekalo ih je veoma gostoljubivo. Lokrida su naroito zadi
vile neke pojedinosti koje nisu bile zabeleene u dijaglosi. (Njome
se sve manje sluio, dok je neprestana upotreba utiskivala govorni
jezik i obiaje u njegovo prirodno pamenje.) U logorima Ratne
sekire grube ceremonije uvek su bile praene raskalanim veseljem.
Stara zemljoradnika plemena bila su zbog toga u poetku malo
zabrinuta, ali ne i preplaena, zato to nisu imala mnogo sukoba sa
imigrantima, a i zemlja je bila prostrana i retko naseljena. Oni bi
obino zapoinjali proslavu obrednim ritualom, ali bi se svetkovina
zavravala na nain koji je zapanjivao oveka iz dvadesetog veka.
Poruka koju je Lokrid doneo bila je sasvim jednostavna. Prava
boginja ustoliila se u Avildaru. Ona nije bila, kao to su neki govorili,
neprijatelj Sunca i Vatre, ve pre Majka, ena i Ki mukim bogo
vima. ile su elele da se Njihova deca ujedine, kao to su i one
same uinile. U tom cilju, u Avildaru e naredne zime biti odran
prvi savet na kome bi se vodili razgovori o nainima i sredstvima
tog ujedinjavanja. Sve glaveine bile su pozvane. Lokrid nije dodao:
U protivnom... poto bi to bilo neprijateljski i nepotrebno.
Pa ipak, postojalo je nekoliko stvari kod zemljoradnikih plemena
koje mu se nisu svidele. Ali bie vremena da se to ispravi. Ovi ljudi
su mu se uglavnom dopadali. Lokrid ih ak nije mogao nazvati manje
mudrim od ljudi iz njegovog vremena. Premda je gustina naseljenosti
bila veoma mala, oni su se susretali irom evropskog kontinenta: u
sluaju plemena Ratne sekire ak i junoj Rusiji. Njihovo shvatanje
politike izgledalo je gotovo isto toliko sloeno kao i one iz dvadesetog
veka; u pojedinim vidovima oni su ak pokazivali znatno veu suptil
nost. Iako nisu poznavali fiziku, istoriografiju, ili takvu pseudonauku
kao to je ekonomija, narodi Neolita pokazivali su izvanrednu otro-
umnost kada su u pitanju bili problemi neba, zemlja ili ljudske vrste.
Lokridov put vodio je najpre pored svetog brda koje e jednoga
dana postati Viborg, a zatim preko polja koja su bila znatno plodnija
od onih iz budunosti; na severu su se pruala prostrana ala Skoa,
zapljuskivana velikim talasima, dok se na jugu presijavao Limfjordski
zaliv. Ono to je uradio bilo je prilino skromno, pa ipak, u misiji
je proveo gotovo mesec dana. Kad se ponovo vratio u Avildaro pustara
se rascvetala u purpurne i zlatne prelive, inje je kitilo zore, a lie
je ve poelo da menja boju.
Bilo je to na dan kada je vetar poeo da hui sa zapadnog mora;
svetlost i senke oblaka meusobno su se sustizale na zagasitom tlu,
dok su talasi nemilosrdno zapljuskivali zaliv i zemlju raskvaenu
od noanje kie. uma se lelujavo povijala i treperila; polja sa stmji-
kom postala su uta, a trava na livadama dobila je boju sena. J ato
roda letelo je ispod sunca u pravcu Egipta. Vazduh je bio sve, pun
mirisa soli, dima i konja.
Lokridova grupa bila je primeena jo iz daleka. Logor J utoaza,
kroz koji su najpre proli, bio je pun krepkih lica; izmeu njega
i sela pruao se uzak pojas niije zemlje. Nijedan Tenil Orugarej nije
izaao da ga doeka.
Niko osim Ori. Devojka je veselo dotrala, doviknuvi Lokridovo
Pol Anderson 130
novo ime nekoliko puta. On naredi vozau da stane, pomilova je po
kosi i zagrli. Da, malecka, dobro sam, nismo imali neprilika, na
ravno da mi je milo to te vidim, ali moram prvo Boginji da pod
nesem izvetaj... On bi je rado povezao sa sobom, meutim, u
kolima nije bilo dovoljno mesta. Ori je veselo skakutala pored dvo-
kolica celim putem do sela.
Kad su se pribliili Dugoj kui njena radost se najednom pretvorila
u bojaljivu nelagodnost. Biu u naoj kolibi, Rise rekla je
i odjurila natrag.
Vidakar podie pogled za njom i poea bradu. Dobro pare
ree coknuvi jezikom. Kakva li je sa mukarcem?
Ona je jo devica odgovori otro Lokrid.
Zar? Na J utoazovom licu pojavio se izraz neverice. Ne moe
biti. Bar ne kod Naroda Mora ...
U nekoliko kratkih reenica Lokrid mu ispria ta se dogodilo.
Pa-a-a-a promrmlja poglavica. Dobro, dobro. Ali, naravno,
ti je se ne boji?
Ne. Suvie sam zauzet. Nije eleo vie da razgovara o tome.
A, da isceri se Vidakar, poklonivi se pritvorno. Ti si u mi
losti Boginje. Vie nije bilo razloga za preterano odavanje poasti,
budui da su on i Amerikanac proveli mnoge dane zajedno. Dugo su
tumarali brdima, ili u hajku na jelene, proklinjali kiu i vatru
koju nisu mogli da upale i esto stajali licem u lice sa smru.
Ori mi se sviala i ranije nastavi polako J utoaz ali tada sam
mislio da je ti eli za sebe. Ona koristi svaku priliku da ti se udvara.
Mi smo samo prijatelji odgovori Lokrid. Oseanje nelagodnosti
lagano je raslo u njemu. Da je mukarac, bili bismo pobratimi.
Svaka uvreda uinjena njoj, uinjena je i meni.
Da, da, svakako. Pa ipak, ti ne eli da ona ostane zauvek sama,
zar ne?
Lokrid je jedino mogao da odmahne glavom.
Devojka je naslednik starog poglavice, a ti si rekao da prokletstvo
vre ne lei na njoj ...
Moda je Vidakar u pravu, pomisli sa nejasnom slutnjom Lokrid.
To bi moglo da bude najbolje reenje njenog problema...
Ali vie nije bilo vremena da se razmilja o tome, poto je Storm
ekala.
U prisustvu Hua i Vidakara ona mu se samo formalno zahvalila;
izgledalo je kao da tek letimino slua njegov izvetaj. Uskoro je
bio otputen. Meutim, pre no to je izaao, Storm mu je uputila
jedan osmeh i rekla kratko na engleskom: Noas.
Da li zbog skorog susreta sa njom, ili zato to se neto preutno
ispreilo izmeu njega i Orinog naroda, tek Lokrid nije eleo da
provede dan meu Tenil Orugarejima. Oni su se preobratili iz veselog
plemena, kakve ih je prvi put upoznao, u smuene i namrgoene
podanike. J az se otvorio meu njima; Lokrid je postao Boginjin
agent, a ona je ve poela da pokazuje neke od svojih najuasnijih
vidova. Moda je mogao da poseti J utoaze... ne, tamo bi sigurno
video njihove robove, a to je jo manje eleo... Ori? Odnos sa njom
Hodnici vremena 131
postao je prilino teak... Na kraju je odluio da izae sam iz
sela i da se malo proeta. Sveti ribnjak na rubu ume verovatno
nije bio toliko hladan da u njemu ne spere svu prljavtinu sa puta.
Trebalo bi da bude potpuno srean, ali neto je poelo da ga
nagriza. Razmiljao je o svemu to mu se dogodilo dok su milje
lagano promicale. Bezbolno ujedinjenje dveju rasa bio je prilino
mudar potez. Ljudi Ratne sekire nisu bili zli po prirodi, ve samo
nadmeni na izvestan nain, poput neotesanih momaka. U tome je cela
stvar. Njima je bio potreban strah od boga, u prvom redu zato to
im je nedostajalo potovanje prema starosedeocima. Sada, kada su
dodah boginju Meseca svom panteonu, nita osim njenog nareenja
nije moglo da ih zadri da pljakaju Narod Mora. Bilo je to u skladu
sa velikim naelom Neolita: jedna kultura nipoto ne bi potovala
drugu, ukoliko se ova ne pokae dobrom u ratu.
Progres, pomisli Lokrid tuno. Hoe li se ovek promeniti za hi
ljadu godina? Naseljenici su u devetnaestom veku lako porobili crve-
nokoce, ali tek kada su im ovi uzvratili borbom, Amerikanci su
postali ponosni zbog svake kapi indijanske krvi koju su prolih. Crnce
smo uglavnom prezirali, sve do moje decenije, kada su se i oni ko
nano digli i pobunili za svoja prava.
Moda narod Dona i Meri ne mora da uprlja svoje ruke krvlju,
pre nego to zadobije potovanje stranaca. Voleo bih da je tako.
Ali kako da to ostvarimo?
Moda se ceo moj zadatak sastoji u tome da postavim jednu jedinu
ciglu za njihovu kuu.
Samo kako? J utoazi savreno dobro znaju da bi pobedili Tenil Oru-
gareje samo da se bogovi nisu umeali. Vratili su se ovamo, po Stor-
minom pozivu, zato to su bolji ratnici. Dobro je sazvati skuptinu
i izabrati kralja. Ah kako da izbegnemo kraljevstvo sastavljeno od
gospodara i robova?
Ne eli li Storm upravo to?
Ne! Dosta!
Mrane misli gomilale su se veoma brzo tako da je gotovo stigao
do ruba ribnjaka, pre no to je primetio ta se dogaa. Ali i grupa
koja se tu nalazila sedam mladia i jedna devojka takoe je bila
zaokupljena svojim poslom, tako da je i njegov dolazak ostao ne-
primeen!
Devojka je leala na velikom kamenu sa koga se oruje bacalo u
znak rtvovanja. Dok su ostali igrali okolo kao u transu, sa granicama
imele u rukama, jedan mladi je podigao kameni no iznad njenih
grudi.
ta, do avola! povika Lokrid i pojuri ka njima.
Naglo izbaeni iz zanosa, mladii se panino razbeae na sve
strane. Kad su videli ko je doao, ukoie se od straha i poee da
puze po zemlji; devojka je i dalje leala na rtveniku, polako se
vraajui iz transa.
Lokrid s naporom obuzda muninu koju je oseao u stomaku
i ree dubokim glasom: U ime Boginje, zahtevam da mi ispriate
sve o vaem zlodelu.
Pol Anderson 132
Umesto priznanja usledilo je mucanje i moljakanje. Neke poje
dinosti bile su isputene, ali ih je on sam nadomestio.
Boginja nije bio dobar prevod za ono to je Storm predstavljala
u ovoj kulturi. J apanski kami bio je znatno blii tom znaenju: svako
natprirodno bie, poev od duhova stena ili drvea, iji se oprotaj
trai pre no to se oni slome ili obore, pa do ogromnih, nejasnih sila
koje proimaju veite elemente. Proimaju, a ne upravljaju. Nije bilo
formalne teologije, nije se odvajalo magino i boanskoj sve stvari
imale su svoju mistinu snagu. I on, Lokrid, takoe je posedovao
ovo zastraujue svojstvo. Vidakar je mogao .da mu bude prijatelj,
ali to je bilo zato to J utoaz nije oekivao da e magija biti uprav
ljena protiv njega. Ori je bila jo nesrenija, poto uopte nije imala
nikoga ko bi se oseao prijatno u njenom prisustvu.
Dobroudni Tenil Orugareji smatrali su da je njihova zemlja osvo
jena iskljuivo voljom Boginje. Oni su mogli da pobegnu u Flandriju
ili Englesku, kao to su neki i uinili, ali je instinkt domaeg ognji
ta kod veine bio suvie jak. Umesto toga, bilo je znatno razumnije
umilostiviti Sile da se podignu protiv Boginje. Oni su uli prie o
rtvovanju ljudi meu plemenima na kopnu, koja su sada imala jednu
veliku prednost u odnosu na njih: bila su jo uvek slobodna.
I dite kui ree blago Lokrid. Neu poslati zlo na vas, niti
u ita rei Boginji o ovome. Bolja vremena e ubrzo doi. Kunem
vam se a je tako.
Devojka i mladii poee natrake da puze. Kad su se dovoljno
udaljili, podigoe se i brzo otrae. Lokrid skoi u ribnjak i oseti
prijatnu sveinu iste vode koja mu je milovala umorno telo.
Ostao je kod ribnjaka sve do zalaska sunca. Vreme je poelo naglo
da se menja; mase oblaka primicale su se sa mora donosei hladnou
i rani sumrak. U selu vie nikog nije bilo napolju, a koni zastori
potpuno su zatvarali ulaze u kolibe.
Bez obzira kakva su mu oseanja, ovek mora da jede, i Lokrid
se uputi ka kui koja je nekada pripadala Ehegonu. Uao je u tiini,
dok mu je dim grizao oi; lelujave seni ispunjavale su uglove i zbi
jale se oko slabanog, treperavog plamena ognjita. Orini roaci kao
da su ga oekivah: njena majka udovica podsetila ga je za trenutak
na onu staricu koja mu je pruila zatitu od I terine hajke; na okupu
su joj bili Orina mlaa polubraa, njena tetka i ujak. Svi su ga
posmatrali sa strahopotovanjem; deca koja nisu bila zaspala upla
eno ustuknue kad se Lokrid pojavio na ulazu. Gde je Ori?
upita Amerikanac.
Devojina majka pokaza rukom na jedno izdignuto mesto. Kosa
boje ita bila je rasuta preko pokrivaa od jelenje koe. I scrpljena
je od plakanja. Moram li da je probudim?
Ne Lokridov pogled pree preko tmurnih i brinih lica.
ta se dogodilo?
Vi to najbolje znate ree njena majka bez prizvuka optube.
Ne znam. Recite mi! Vatra se za trenutak rasplamsa; Orine kon
ture postae otrije i uoljivije. Spavala je sa stisnutim palevima, kao
zaplaeno dete. elim da vam pomognem dodade Lokrid.
Hodnici vremena 133
O, da. Vi ste joj uvek bili prijatelj. Ali ta je najbolje za nju?
proaputa majka. Nama je to nepoznato. Mi smo samo stanovnici
Zemlje.
Nisam ni ja vie od toga ree Lokrid; eleo je da mu poveruju,
ali znao je da on vie nikada nije mogao da bude jednak sa njima.
Pa onda, u redu. Ovog popodneva doao je poglavica J utoaza, zvani
Vidakar, i pitao da mu ona bude... kako se kae ta njihova re?
ena. odgovori Lokrid. Za trenutak mu pade na pamet da ih
Vidakar ima ve tri.
Tako je. ena. Neka vrsta roba koji mora da izvrava svaku nje
govu zapovest. Vi ste mudriji od nas i poznajete bolje tog oveka.
Rekao je da emo svi doi pod njegovu zatitu. Da li je to istina?
Ovoj kui je preko potreban mukarac.
Lokrid klimnu glavom. Svaka zatita ima svoju cenu, pomisli
on u sebi, ali nije rekao nita.
Ori ga je odbila nastavi majka umornim glasom. On je
odgovorio da mu je Boginja rekla da moe da je ima. Tada je ona
pobesnela i poela da vas doziva kroz pla. Mi smo je malo umirili i
otili u Dugu kuu. Boginja nas je neto kasnije primila i naredila
Ori da prihvati Vidakarovu ponudu. Ali J utoazi ine te stvari na sa
svim drukiji nain. Kod nas ne srne nita da se dogodi pre no to
se ne obave odreeni obredi. I tako smo je vratili kui. Dugo je priala
kako e se sama izvesti u amcu dok je struja ne odnese na puinu, ali
na kraju je ipak zaspala. ta da radimo?
Razgovarau sa Boginjom ree Lokrid hrapavim glasom.
Hvala vam. Moramo to pre da preduzmemo neto. Ona nee
biti slobodna sa njim, ali ni mi nismo vie slobodni. Osim toga,
Boginja je naredila. Pa ipak, Ori nikada ne bi mogla da provede svoj
ivot na takav nain. Moda biste vi mogli da joj kaete da je to
najbolje za nju.
Ili da je oslobodim ree Lokrid. Idem odmah tamo.
Zar niste prvo eleli da jedete?
Ne, nisam vie gladan. On spusti zavesu za sobom.
Selo je bilo u mraku. Nije lako mogao da nae put do Duge kue.
J utoazi koji su bili na strai propustie ga bez rei.
Globus je bacio bletavu svetlost po celoj prostoriji. Storm je
sedela sama za kontrolnim pultom psihokompjutera. Unutra je bilo
prilino toplo, tako da je ona nosila sasvim kratku tuniku, ali Lok
rid je pogleda bez ikakve poude. Storm se okrenu, osmehnu se i
mazno protegli. Tako rano, Malkolme? Umorna sam od ovoga rada.
Podaci su uglavnom zagonetni.
Storm, ree on moramo da razgovaramo.
Radost ieze sa njenog lica i ona postade sasvim mirna.
Na projekat se ne razvija kako treba poe Lokrid. Verovao
sam da e se staroseeoci postepeno prilagoditi novom ureenju.
Ali umesto toga, dok sam bio odsutan, stvari su se prilino pogorale.
Mislim da si na brzinu doneo pogrean zakljuak ree ona
hladnim tonom. Budi razloniji. ini ti se da se razdor izmeu
plemena poveao, zar ne? To je neizbena cena progresa i ja tu nita
9 Andromeda
Pol Anderson 134
ne mogu da promenim; zar treba da se odreknem J utoaza da bih
zadovoljila Orugareje.
Ne, ali obuzdaj ih malo vie.
Dragi moj Malkolme, ree materinski Storm nismo doli
ovde da gradimo utopiju. Tako neto nije nigde mogue. Nas jedino
interesuje stvaranje moi. A to znai povlastiti one koji imaju pred-
uslova da budu jaki. Pre no to mi bilo ta bude zamerio, zapitaj se
da li su stanovnici Enivetoka zaista eleli da budu preseljeni kako bi
napravih mesta za nuklearne eksperimente tvoje zemlje. Mi moemo
pokuati da maksimalno ublaimo bol koji zadajemo, ali onaj ko od
bija da zadaje bilo kakav bol nema ta da trai na ovom svetu.
Lokrid slegnu ramenima. U redu, moe da me vrea, kako
god hoe ...
Storm ustade. Pogled joj je postao opinjavajui. Posebno na
jedan nain ree ona.
Ne, ekaj, do avola! usprotivi se Lokrid. Moda mi ljudi
moramo da budemo kopilad. Ali ne treba nas uvek potcenjivati. o-
veku su potrebni prijatelji. A Ori je moj prijatelj.
Storm se ukoi. Za trenutak je stajala nepokretno, a zatim lagano
provukla prste kroz uvojke crne kose i rekla neno: Da, iza svega
stoji ona. Mislila sam da e me to pitati. Hajde, samo napred.
Pa, ovaj, ona ne eli da bude u Viakarevom haremu.
Zar je on lo ovek?
Ne. Ali...
eli li da ostane neudata i pored toga to zna koliko e to ovde
neprirodno izgledati?
Ne, ne...
Da li je jo neko pogodan za nju?
Pa...
Da nisi to, moda, ba ti? upita otro Storm.
Oh, blagi boe! viknu Lokrid. Ti zna da j a... ti i j a...
Ne zanosi se suvie, dragi. Sada je re o devojci. Ako dve rase
treba da postanu jedna, one moraju to vre da se ujedine. Brak
je suvie jaka institucija za narod Ratne sekire da bi odustali od
njega; zbog toga e Narod Mora morati da ga prihvati. Ori je nasled-
nik poglavara starosedelaca, a Vidakar je najuticajniji u svom ple
menu. Praktino, ali i kao valjan primer ostalima, u ovom trenutku
nita bolje ne bi moglo da se dogodi od njihovog braka za stvar uje
dinjenja. Naravno, devojka je uzrujana. Ali, zar si tako naivan da
pomisli kako se ona nikada nee uteiti? Niti voleti svoju decu koju
e dobiti s njim? Niti zaboraviti tebe?
I pak... mislim da ona zasluuje slobodan izbor.
Koga bi ona drugog izabrala osim tebe, koji je ne eli? Uostalom,
bilo bi beskorisno i da je eli. im si uao poeo si da saaljeva
nesrene seljake. Englezi e biti jo nesreniji posle normanskog osva
janja. Ali nekoliko vekova kasnije tamo vie nee biti Normana. Svi
e biti Englezi. Za nas, ovde i sada, taj proces poinje sa Ori i Vida-
karom. Nemoj vie da pominje slobodan izbor... sem ako ne misli
da bi svaki rat trebalo da bude borba dobrovoljaca.
Hodnici vremena 135
Lokrid je stajao bespomono. Storm se prknae i obavi mu ruke
oko vrata. ini mi se da te Ori na svoj detinji nain zove Ris
promrmlja ona. I ja bih volela da te tako zovem.
Ovaj... pazi...
Ona prisloni glavu na njegove grudi. Dozvoli mi da bar malo
budem detinjasta sa tobom.
Iza zavese zagrme glas jednog straara: Boginjo, gospodar Hu
trai da ue.
Do avola! proaputa Storm. Zavriu sa njim to bre mogu.
Zatim uzviknu: Pustite ga!
Mrav i gibak u svojoj zelenoj uniformi, Hu se kratko pokloni.
Molim za oprotaj, svetlosti. Bio sam u izvianju.
Storm odvrati kruto: Pa?
Po svoj prilici, to je beznaajno. Pa ipak, video sam oveu flotu
kako plovi ka nama Severnim morem. Vodei brod je iberijski, a
ostalo su veliki koni amci. Nikada nisam uo za takvu kombinaciju.
Oigledno je da plove iz Engleske za Dansku.
U ovo doba godine? tre se Lokrid. Storm se odmae od njega
i ostade sama u hladnom svetlu.
Postoji jo jedna neobinost, svetlosti ree Hu. Nisam mogao
da otkrijem prethodnice. Ako ih i imaju one mora da su dobro skri
vene. Ali flota e u svakom sluaju biti ovde za dan ili dva.
Tajna operacija Rendera? I h neka lokalna pustolovina? Ovo su
vremena kada su domoroci esto preduzimali sline poduhvate
namrti se Storm. Najbolje da odem i sama pogledam.
Ona dohvati svoj gravitacioni pojas, zakai ga oko struka, a ener
getski pitolj privrsti za kuk. Ostani ovde i odmori se, Malkolme.
J a se neu dugo zadrati rekla je i poletela sa Huom.
Lokrid je neko vreme besciljno hodao velikim holom. Vetar je
huao kroz no, ali on je uo kako tiina podrhtava unutra. A bogovi
su tako polako i neno odjezdili kroz stubove... Na um mu pade
ikona iz Brenove sobe. Boe, boe, pomisli on, ta da radi ovek kada
ne moe da pomogne nekom ko strepi za njega?
ta je istina?
J edna ena, mnogo godina odavde rekla mu je da je njen sin iv
spaljen. Ali ona je znala da je uzrok bio opravdan. Ili joj se bar tako
inilo...
Lokrid se najednom tre. Udubljen u misli nije primetio da je
zakoraio u tamni veo. Bren je bio dugo muen, a zatim ubijen iza
ovog zastora. Zbog ega crni paravan i dalje stoji tu? Zato je nikada
nisam pitao?
Moda me je bilo strah, pomisli Lokrid i energino ue unutra.
U ovom delu kue nije bilo nametaja. Pod je bio prljav, a na
konim seditima nalazio se debeli sloj praine. J edan globus oba
sjavao je odaju bledom svetlou, a senke su se pruale do udaljenih
uglova. Crna barikada zadravala je takoe i zvuke. Vetra je nestalo.
Lokrid se obreo u potpunoj tiini.
Ono to je lealo na stolu, povezano icama i kablovima sa nekom
velikom mainom, lagano se trzalo i jealo.
9*
Pol Anderson
136
Ne! kriknu Lokrid i ustuknu.
Dugo potom nije uspeo da prikupi hrabrost i da se vrati. Ali
morao je to da uini. Bren, koji se borio to je bolje mogao za sopstve-
ni narod, jo nije bio mrtav.
Malo ta je ostalo osim sparuene koe naborane preko omralog,
povijenog tela. Cevi su dovodile hranu i odravale ga u ivotu. Elek
trode su mu bile zabodene u lobanju, da bi izazivale okove u mozgu
i beleile slabe cerebralne impulse. Zbog video stimulacija kapci
su bili odseeni, a one jabuice su netremice stajale upravljene ka
jarkoj svetiljci koja je nisko visila sa plafona.
Nisam znao... zavapi Lokrid.
J ezik i usne su se grevito naprezali na unakaenom licu. Lokrid
nije imao kod sebe dijaglosu za Brenovo doba, ali mogao je da odgo-
netne deli nadljudskih napora: Ubij me.
A neposredno iza zavese ... ona i ja ...
Lokrid posegnu za mainom.
Stani! ta to radi?
Malkolm se lagano okrenu i ugleda Storm i Hua. Energetski
pitolj u ruci mukarca bio je uperen u njegove grudi. Storm ga
tuno pogleda. Htela sam da te potedim ovoga. Potrebno je dosta
vremena da bi se izvukli i poslednji ostaci pamenja. Tu vie nema
mnogo modane mase; Bren sada stvarno nije vie nego crv, tako da
nema razloga da ga ali. Seti se, i on je isto poeo da radi sa mnom.
Da li te to opravdava? povika Lokrid.
Da li Perl Harbur opravdava Hiroimu? podsmehnu se ona.
Prvi put u ivotu Lokrid ree neto nepristojno jednoj eni.
Nisu vani tvoji izmiljeni razlozi prasnuo je. Znam od ega si
ivela u dvadesetom veku... od ubijanja mojih sunarodnika. Tek
su mi Don i Meri omoguili pravi uvid u nain na koji si se doepala
vlasti. Koliko si ti u stvari stara? I o tome sam dobio dovoljno poda
taka. Nisu ti bili potrebni svi oni zloini koje si poinila u stotinama
godina tvog pravog vremena. Zato je i skovana zavera protiv tebe,
tamo u dvorcu; zato svako eli da bude Korijak, jer ti si sebi obezbe-
dila besmrtnost. Olova majka videla te je neizmenjenu pre itavih
etrdeset godina...
Prekini! povika Storm.
Lokrida vie nita nije moglo da zaustavi. Ne interesuje me
koliko si ljubavnika imala, ili u kojoj sam meri ja samo stvar koju
ti koristi praskao je. Ali ti nee upotrebiti Ori, shvata? Ni
njen narod. Niti bilo koga vie. Do avola sa tobom: ti si i dola
od samog avola!
Hu podie revolver i odluno ree: Sad je dosta.
Glava dvadeseta
Kia je poela pre zore. Lokrida je probudilo prigueno dobo-
vanje po tresetnom krovu kolibe u kojoj je leao. Na blatnjavoj
zemlji rominjanje je bilo neto bunije. Kroz reetke na ulazu po-
smatrao je panjake po kojima se sporo kretala stoka mokra kao i pa
stiri. Suvo lie padalo je sa oblinjeg hrasta pod neprekidnim nale
tima kinih kapi. Veliki deo sela i zaliv nisu mogli da se vide iz ove
zabaene kolibe. Sve je to upotpunjavalo oseaj usamljenosti koja
mu se inila kao more bez obala ...
Nije eleo vie da ima na sebi uniformu Vordena, ali kada ju je
skinuo, osetio je da je vazduh najednom postao suvie hladan i vla
an. Traiu jednu orugarejsku nonju, ih ak jutoasku, pomish on.
Ona mi to nee odbiti; bar ne pre no to...
... bude uinila ta?
Lokrid zatrese glavom. Polo mu je za rukom da odspava nekoliko
asova. U poetku se oseao kao da su mu sve lae potonule, a onda je
naiao san. Sada mu se ponovo vraalo samopouzdanje...
Za to je bio potreban veliki napor volje; prethodna no donela je
krah svih njegovih iluzija: shvatio je, najzad, ko je zapravo Storm
i ta su njeni pravi motivi. Dodue, i ranije je imao dovoljno indi
cija, ali je jednostavno odbijao da misli o tome, sve dok pogled na
Brena nije raskinuo sve niti kojima ga je Storm sputavala. Ziveti sa
saznanjem da je ona ravnoduno rtvovala ovaj narod koji je on tako
zavoleo sve je to bilo vie nego bolno.
J adna Ori, pomisli Lokrid sa gorinom u grlu. J adni Vidakar.
Pa ipak, pomisao na devojku delovala je izvanredno okrepljujue.
Moda je jo bio u stanju da uradi neto za nju, ako ve nije mogao
sebi da pomogne. Kada bi samo Ori nekako uspela da se probije do
flote koja je dolazila ovamo... To je sigurno bio zajedniki iberijsko-
-britanski poduhvat, sudei po nekim opaskama koje su Storm i Hu
izmenjali nadgledajui pripremanje zatvora za Lokrida. Veliina
i sastav flote bili su vie nego neobini, ali gotovo istovremeno u
Engleskoj su iznenada iskrsli znatno vaniji dogaaji, ija je posledica
mogla da bude osnivanje Stounhenda. Storm je bila suvie zauzeta
da bi posvetila posebnu panju zagonetnoj floti. Sasvim ju je ospoko-
jila injenica da je svaki stranac, vien kroz infra-crveni dogled,
pripadao arhajskom tipu rase, a ne agentima iz budunosti. Naravno,
po ovom nevremenu brodovi su morali da se zaustave, to je znailo da
se njihov dolazak odlae za nekoliko dana. Moda ga onda vie nee
biti ovde. Ali zato je u meuvremenu mogao da pronae nain da
nagovori Ori na bekstvo.
U svakom sluaju, vredelo je pokuati. On ode do ulaza i promoli
glavu na kiu kroz izukrtane motke. etiri J utoaza stajala su na
strai, umotani u kone ogrtae. Oni ustuknue preplaeno, podiui
Pol Anderson
138
mokro oruje; gotovo nesvesno poeli su da ine pokrete koji su
predstavljali zatitu od zlih ini.
Budite pozdravljeni, momci, ree Lokrid. Storm mu je osta
vila dijaglosu. elim da vas zamolim neto.
Zdepasti voa se odvai da zlovoljno uzvrati: ta moemo da
uradimo za nekoga ko je pao u nemilost Boginje, osim da ga dobro
uvamo, kako nam je nareeno?
Zar ne mogu ak ni poruku da poaljem? elim samo da vidim
jednog prijatelja.
Niko ne sme da doe ovde. Boginja je to izriito naredila. Ve
smo morali da oteramo neku devojku.
Lokrid stisnu zube. Naravno, Ori je ula novosti. Mnoge zapla-
ene oi videle su noas pod svetlou baklji kako ga J utoazi sprovode
sa uperenim kopljima. Sve je to prljavo, Storm, veoma prljavo. U
zatvoru, iz koga si me izvukla, mogao sam bar da primam posete.
Dobro ree najzad Lokrid. Onda hou da razgovaram sa
Boginjom.
Ho-ho! nasmeja se ratnik. Ti bi eleo da joj mi kaemo da
doe na tvoju zapovest?
Mogao bi, uz duno potovanje, da joj kae kako ja molim da
me primi. Valjda ti sada lepe zvui nego pre.
Zato bismo to uinili? Ona najbolje zna ta radi.
Sluaj, ti svinjo, viknu Lokrid prezrivo. J a sam moda u
neprilici, ali nisam izgubio sve moi. Uinie kako ti kaem, ili u
da ti zgulim meso sa kostiju. Tada e u svakom sluaju morati da
moli Boginju za pomo.
Straari uplaeno ustuknue. Lokridu je u magnovenju postalo
jasno da pred sobom ima idealan prototip podanika koje je Storm
nameravala da stvori u novom kraljevstvu. Odlazi! dreknu on.
I donesi mi uz put neto za doruak.
J a... ovaj ... ne usuujem se. Niko od nas ne sme da napusti
ovo mesto pre no to nam to ne bude nareeno. Ali ekaj. Voa
izvue rog ispod ogrtaa i kratko dunu; sumoran i tuan zvuk pro
lomi se kroz kiu. Uskom stazom brzo je dotrala omanja grupa
mladia sa sekirama u rukama da izvidi u emu je neprilika. Voa
ih posla po Lokridovom nalogu.
Bio je to mrav uspeh, ali sasvim dovoljan da ga za trenutak
povrati iz beznaa. On navali na gnjecav hleb i loe zgotovljeno svinj
sko peenje sa neoekivanim apetitom. Storm moe da me slomi,
pomisli Malkolm, ali samo ako bude upotrebila mainu za itanje
misli.
On ak nije bio ni iznenaen kad se Boginja pojavila nekoliko
asova kasnije. J edino ga je zaudio nain na koji mu je srce reago-
valo na njenu pojavu. Sasvim odevena, Korijak je dostojanstveno ko
raala, velika, gipka i pre svega divna. U ruci je drala tap Mudre
ene, dok joj je pratnju sainjavalo desetak jutoaskih voa. Lokrid
primeti Vidakara meu njima. Iz energetskog pojasa izvirao je ne
vidljiv tit preko koga su se slivale kapi kie; stojei u srebrnastoj
bujici svetlosti i vode, Storm je izgledala kao nimifa ili morska kraljica.
Hodnici vremena
139
Zastala je pred kolibom i pogledala ga oima u kojima je bilo vie
tuge nego ieg drugog. Evo me, Malkolme rekla je na engleskom.
Smatram za potrebno da doem kad me ti zove.
Ali zato ja vie nikada neu dotrati na tvoj zviduk, draga,
ree prkosno Lokrid. Suvie sam ponosan da bih mogao da ti
pripadam.
Nikada vie?
On odmahnu glavom. 2eleo bih, ali ne mogu.
Znam. Ti pripada posebnoj vrsti ljudi. Kad to ne bi bio sluaj,
sve bi me ovo znatno manje pogodilo.
ta namerava sa mnom? Da me ubije?
Pokuavam da pronaem neki drugi nain. Ti i ne zna koliko se
napreem da smislim neto.
uj viknu Lokrid sa divljom, slatkom i uzaludnom nadom.
Sve ti ovo nije potrebno. Odrekni se vremenskog rata. Zar ti je to
liko stalo do njega?
Ne mogu. Njen ponos bio je pomuen. J a sam Korijak.
Lokrid nije odgovorio. Kia je jednolino dobovala po krovu.
Hu je hteo da te odmah ubijemo ree Storm. Ti si orue
sudbine, a poto si postao na neprijatelj, zar da rizikujemo i da te
ostavimo u ivotu? Ali ja sam odgovorila da bi tvoja smrt mogla da
bude izuzetno vaan dogaaj, koji bi neminovno prouzrokovao... ta?
Govorila je treptavim, niskim glasom stojei i dalje izolovana u
maglovitom vodopadu svetlosti. Upravo je to ono to ne znamo. Po
mislila sam kako sam samo radosno pomislila kada si se vratio
da si ti ma moje pobede. Sada vie nisam sigurna. Bilo ta da ui
nim, to moe da donese propast. Ili moda uspeh, ko zna? J edina
izvesna stvar je da ti predstavlja prst sudbine i da odista elim da te
spasim. Hoe li mi dopustiti?
Lokrid se zagleda u sablasno zelene oi i ree oporim glasom:
Bili su u pravu oni iz daleke budunosti. Sudbina nas ini robovima.
Zbog toga si sada tako dobra prema meni, Storm. Ili ne, ne dobra
ali ne ni zla; moda nita to je ljudsko; u svakom sluaju, ao
mi je to se sve ovo dogodilo.
Da li mu se samo uinilo, ili je stvarno video suze kroz veo od kie?
Nije bio siguran. Konano, kada mu se ponovo obratila, glas joj je
bio sasvim staloen. Ako odluim da mora umreti, to u uiniti
ja brzo i bezbolno; bie sahranjen u dolmenu kapije uz sve ratnike
poasti. Ali ja se molim da se to ne dogodi.
Oseao je da protiv sebe ima aroliju, stariju i jau od svih sila
koje je stvorio njen izopaeni svet. Dok budem ekao, mogu li
da se oprostim od nekoliko prijatelja?
Bes ponovo buknu. Ona udari palicom po blatu i uzviknu: Ori?
Ne! Videe je sutra venanu u logoru J utoaza. Razgovarau s tobom
ponovo posle toga. Ako se i dalje bude ponaao kao idiot, onda u
odista morati da ti otvorim oi...
Ona se okrenu i Ijutito poe prema selu. Ogrta i haljine kovitlavo
su se leprali kroz slapove svetlosti.
Pol Anderson 140
Iz pratnje koja ju je u tiini sledila brzo iskoi Vidakar. J edan
straar je pokuao da ga zaustavi, ali ga rii J utoaz grubo odgumu;
stao je uz sama vrata kolibe i pruio ruku Lokridu.
Ti si i dalje moj brat, Malkolme, ree on hrapavim glasom.
Govoriu sa Boginjom o tebi.
Lokrid prihvati ruku. Hvala. Oseao je kako ga oi nesnos
no peku. Uini mi jednu stvar, u ime starog prijateljstva. Budi
dobar prema Ori. Pusti je da ostane slobodna ena.
Koliko mi to bude bilo mogue. Daemo tvoje ime naem sinu, i
prineemo rtve na tvoj grob, ako do toga doe. Ali nadam se da nee.
Srea jae sa tobom, prijatelju. Usledio je jo jedan stisak ruku, a
zatim se J utoaz brzo udalji.
Lokrid se spusti na jedno izdignuto mesto i poe da zuri u kiu.
Njegove misli lelujale su negde daleko i nikoga se nisu ticale.
Pred samo podne pljusak je prestao, ali sunce se nije probilo kroz
niske oblake. Umesto toga, brzo je poela da se sputa magla, sve dok
svet sa one strane vrata nije postao mokra, siva bezoblinost. S
vremena na vreme do Lokrida je dopiralo nerazgovetno dovikivanje,
rzanje konja i mukanje krava, ali svi ti zvuci bili su prigueni i daleki.
Kao da se ivot udaljavao od male kolibe... Vazduh je postao veoma
vlaan i hladan, tako da je morao da se pokrije ebetom. Konano,
umor ga savlada i on zaspa.
Imao je udan san. Prizori arenila smenjivali su se sa neprozir
nom tamom punom neobinih zvukova. San i java su se isprepleli i sve
je preraslo u mahniti komar; on je bio brodolomnik u okeanu, tam
nom kao kosa boginje, Ori je brzo promakla pored njega viui ime
svoje majke, rog je prizivao gonie; najednom, poeo je da pada u
beskrajne zelene dubine. Oko njega su zabrujala dinovska elina
zvona i on se nae na mestu gde se raaju munje. Snano poput hi
ljadu gromova, neto mu pue iznad glave i ... koliba je bila ispunje
na tamom;, suton se lagano sputao kroz maglu, ljudi su se brzo dovi
kivali, a oruje je zvealo ...
Nije san!
Lokrid skoi i teturavo krenu ka vratima; poeo je da trese vlane
motke, pokuavajui da pronikne pogledom kroz tmurno sivilo sutona.
ta se dogaa? Gde ste? Pustite me napolje. Prokleti da ste! Storm!
Bubnjevi su odjekivali kroz guste pramenove magle. J utoazi su
divlje urlali, nadjaavajui besomunu tutnjavu kopita. Trona vozila
su se sudarala, a osovine su prskale kao granice suvog drveta. U
daljini je neka ena prodorno vritala, ali njen ropac je zamro pod
lavinom kamenja koje se ruilo. Metal i bronza estoko su udarah
jedno o drugo, a sa juga je dopiralo zvidanje strela.
Najednom se u tamnoj izmaglici pojavie nejasne prilike: njegovi
uvari! Neko je napao sa obale ree kratko voa.
Zato ekamo, Hrano? viknu drugi straar. Nae mesto je u
borbi!
Ostanite gde ste! Nae mesto je ovde sve dok nam Boginja ne
naredi drugaije. Neko protra u blizini. Hej, ti, ko nas je to
napao! Kako ide bitka?
Hodnici vremena 14!
Ljudi sa vode prodahta nevidljivi. Naleteli su pravo na na
logor. Drite se svog zadatka. J a idem kod poglavice.
J edan straar opsova i nestade u magli. Voa se uzalud prodra za
njim. Buka je postala glasnija kad su se stranci sudarili sa nespremnim
etama J utoaza.
Gusari, pomisli Lokrid. To je sigurno ona flota koju su Vordeni vi-
deli. Nita drugo ne moe da bude. Znai da se uopte nisu zaustav
ljali; veslali su ceo dan i no, a magla im je pruila zatitu da se ne-
opaeno iskrcaju na obalu. Da, svakako. Izgleda da su gusari iz Sre
dozemlja poveli sa sobom i neka lokalna plemena. Engleska je posta
la suvie ilava, kako sam uo, ali zato po Sevemom moru ima ta
da se pljaka.
Pa ipak, ta ti jadnici mogu da urade kada Storm i Hu budu po
eli da ih ubijaju orujem iz budunosti?
Moda je tako najbolje. Avildaro je dovoljno patio da bi ponovo bio
opustoen... i da bi Ori bila odvedena u roblje. Lokrid je grevito
stezao motke i ekao na erupciju panike koja e zahvatiti neolitske
gusare kada se sukobe sa Boginjom.
J edna prilika iskoi iz magle; bio je to visok i plav ovek sa neim
divljim u oima. Voa J utoaza zakrguta zubima: Marut te odneo,
ti orugarejska kokoko, prodra se on. Vrati se tamo gde pripada!
Krupan ovek zavitla nepogreivo svoj harpun. Voa se uhvati za
probijeni stomak, ispusti prigueni jauk i bespomono se skljoka na
kolena.
Drugi straar urliknu i podie svoj tomahavk. Ali pre no to je
uspeo da ga upotrebi, iz sutona iskrsnu drugi seljak, zabaci mu struk
od udice oko vrata i stee dvema snanim mornarskim rukama. Trei
straar nije uspeo ni re da izusti a ve je leao razbijene lobanje na
vlanom tlu.
Gotovi su, devojko, doviknu visoki ovek i prie vratima. Do
Lokrida je dopiralo dovoljno svetlosti da vidi kako se u bradi mu
karca iskrie kapi vode, i on prepoznade Ehegonovog sina. Nekolicinu
iz grupe poznavao je po imenu, dok se ostalih, koji su nestrpljivo
ekali pozadi, seao iz vienja. Dvojica od njih bili su umeani u onaj
jueranji pokuaj rtvovanja devojke. Sada su stajali kao pravi ljudi.
Ehegonov sin izvadi kameni no i poe da see spone koje su po
vezivale motke. Uskoro e biti slobodan-------ree on. Ukoliko
nas neko ne primeti.
k-
Lokrid je bio suvie oamuen da bi mogao da uradi ma ta
drugo sem da slua.
Mislim da smo najzad slobodni. Ori je jurila unaokolo ceo dan,
molei svakoga za koga je verovala da moe da ti pomogne. Najpre
se nismo usuivah; sedeli smo u njenoj kui i prikupljah hrabrost. A
tada su doli ovi stranci, kao boansko znamenje, i ona nas je podse-
tila na moi koje je dobila u podzemnom svetu. Neka borba potraje
samo jo malo, i mi emo biti dovoljno daleko. Avildaro nije vie dobro
mesto da i dalje ostanemo u njemu. ovek je radoznalo posmatrao
Lokrida. Uradili smo ovo zato to se Ori zaklela da ti ima moi da
Pol Anderson 142
nas zatiti od Boginjinog besa. Ona bi to trebalo najbolje da zna.
Da li je stvarno u pravu?
Pre nego to je Lokrid stigao da odgovori, Ori se ve pripila uz
njega. Kratko ga je pozdravila treperavim apatom. Oseao je kako
devojka drhti pod mokrim ogrtaem od kose; ali zato je u ruci dra
la lako koplje, i on shvati da pred sobom ima pravu enu. Rise,
ti moe da nas izbavi odavde. J a znam da moe. Reci da e nam
biti voa.
Bitka koja se vodila u blizini nije bila bunija i ea od otkucaja
srca u Lokridovim grudima. Ne zasluujem te ree on. Ne
zasluujem sve ovo. Zaboravivi gde se nalazi, Malkolm je poeo
da govori na engleskom. Devojka se uozbilji i ree sa dostojanstvom
kraljice:
On baca ini za nas. Hoe da nas odvede tamo gde zna da je naj
bolje.
Spone poprskae i Lokrid se provue izmeu dve motke. Magla se
kovitlala oko njega. Pokuavao je da u sumraku pogodi gde se vodi
glavna bitka. Izgledalo je da se front proirio i da se kree sve dublje
u kopno. To znai da na obali zaliva sada po svoj prilici nije bilo nikoga.
Ovuda ree on.
Grupa krenu pod njegovim vodstvom. Osim mukaraca bilo je jo
ena i dece koja su se uplaeno pripijala uz roditelje; nekoliko majki
nosilo je bebe u naruju. Svako ko sada bude preuzeo rizik da po
stane slobodan, pomisli Lokrid, morae da se odrekne svega to
ima ovde.
Najednom, neto mu sinu u svesti. Moram da obavim jedan po
sao u Dugoj kui rekao je.
Rise! Ori ga epa izbezumljeno za ruke. Ne sme!
Produite do amca ree on. Sigurno ste poneli meine sa
vodom i opremu za lov i ribolov. Kada budete spremni za polazak,
ja u vam se pridruiti. Ako ne doem, krenite bez mene.
Duga kua! zadrhta Ehegonov sin. ta ima tamo da radi?
Neto... nee nas pratiti srea dok ne uradim to.
Idem i ja ree Ori.
Ne. On zastade i poljubi je; bio je to kratak dodir usana koje
su imale ukus soli. Pa ipak, polo mu je za rukom da oseti vlani
miris njene kose i toplinu tela. Na svako drugo mesto, ako eli,
ali ne ovde. I di i sauvaj mi mesto u amcu.
Lokrid se otre i potra pre no to je devojka mogla bilo ta
da kae.
Kolibe su se bezglasno tamnele oko njega, a sumrak pun uasa
sakrivao je mnoge leeve. J edna crna i sablasna svinja uplaeno je
groktala. Za trenutak mu pade na um da je Storm smatrala svinju pred
znakom smrti Boginje. Zvuci bitke sada su odjekivali sasvim blizu;
mahnitu kakofoniju sainjavah su divljaki krici, bat brzih koraka,
estoka sudaranja, fijuk strela i teki udarci sekira koje nepogreivo
pogaaju cilj. Pa ipak, Lokrida se sve to vie nije ticalo...
Hodnici vremena
143
Kao to je i oekivao, Dugu kuu niko nije uvao. Dodue, moda
su Storm i Hu jo unutra. Ali sada vie nije imao izbora; oprezan
poput risa, Lokrid zakorai unutra.
Hol je bio prazan.
On potra izmeu maina i velikih slika bogova. Kad je doao do
tamnog zastora, neto mu zastade u grlu. Sve je tu samo igra sudbine,
sinu mu najednom u svesti i on odluno ue u prostoriju.
Brenova agonija jo je delovala na njega. On stavi u uho dijaglosu
uasne budunosti, zaustavi se i ree: Uiniu da umre, ako eli.
Ooo, molim te projea glas mumije. Lokrid se tre. Storm mu
je rekla da je Brenov um sasvim uniten.
I to je slagala, pomisli on, i dade se na posao.
Nije mogao da presee Renderov vrat, poto nije imao nikakvo
oruje.
Preostalo mu je samo da iupa ice i cevi. Pocmelo telo se zgri
uz neujan, detinji jecaj. Iz otvorenih rana iscurilo je samo nekoliko
kapi krvi.
Lezi tu proaputa Lokrid i pomilova Brena po elu. Nee
morati dugo da eka. Zbogom.
Dok je izlazio, ponovo je osetio kako ga neto grebe u grlu.
Sa obe strane barijere doekala ga je velika graja. Borba se po
novo vodila u selu. Najednom sve ostale zvukove nadjaa prasak
energetskog pitolja. Svetlost estoko blesnu pored zastora na ulazu.
Ovo je kraj gusara, pomisli Lokrid. Ako odmah ne izaem odavde,
nikada neu.
On potra prema trgu.
Na drugom kraju iz magle iskrsnu Hu. Korijak! povika on
izbezumljeno i mahnito. Korijak, gde si? Moramo da budemo za
jedno ... najdraa moja... Pitolj koji je malopre napravio sa
mrtni vatromet meu kolibama nije bio ovaj u njegovoj ruci.
Vorden se panino okretao na sve strane, traei svoju Boginju.
Lokrid je znao da ne moe da se neopaeno izvue, niti da se vrati
u Dugu kuu, a da ga Hu ne vidi. On skoi.
Vorden ga primeti i kriknu. Pitolj se upravi ka njemu, ali nije
bilo vremena za pucanj. Lokrid se estoko sudari sa telom u zelenoj
uniformi. Obojica padoe na zemlju i poee da se guaju oko oruja.
Hu je veoma vrsto stezao pitolj, tako da je Lokrid morao da pro-
meni taktiku. On se izvue iz njegovog elinog zagrljaja i baci mu
se na lea. Prikljetio ga je nogama za zemlju, a slobodnom rukom
vrsto zgrabio za vrat i poeo da stee.
Kroz pakleni mete Lokrid zau kako kosti u Huovom vratu krto
prskaju. Vorden prestade da se mie. Malkolm se podie i vide da je
protivnik mrtav. ao mi je ree iskrenim glasom. Polako je
zatvorio oi koje su ga ukoeno gledale, a zatim uzeo pitolj i udaljio se.
Za trenutak je bio reen da krene u potragu za Storm, poto je
sada bio naoruan isto kao i ona. Ah ne; to bi bilo suvie riskantno;
neki J utoaz lako bi mogao da ga ubije, dok bude zaokupljen njenim
energetskim titom. ta bi se tada dogodilo sa Ori? Bio je svestan da
Pol Anderson
144
mnogo duguje devojci i onoj aici njenih saplemenika koji ga ekaju
na obali.
Osim toga, nije bio siguran da je u stanju da puca na Storm ...
Svetlucavi rub vode pojavi se pred njim. On primeti veliki koni
amac kako se ljulja na talasima, pun sivih oblija. Ori ga je ekala
na obali. Ona potra ka njemu sa smehom i suzama. Kratak zagrljaj
trajao je itavu venost, a zatim zagazie u vodu i uskoie u amac.
Gde emo sad? upita Ehegonov sin.
Lokrid baci pogled unazad. J o je mogao da vidi grupu kua,
maglovite konture svetog gaja, obrise ljudi i konja na popritu borbe.
Zbogom, Avildaro, viknu on. Neka te bog sauva.
Orine oi napunie se suzama.
Iril Varaj! ree odluno Lokrid Engleska!
Vesla zahvatie dublje. Krmano poe neki napev u ast Boginje
mora; Ori, koja je ponovo izgledala ozareno, priala je o tome kako
Storm nije nikakva Boginja, ve vetica. J edna beba je plakala, neka
ena je tiho jecala, a ljudi podigoe koplja u znak pozdrava.
Oplovili su zapadni rt u irokom luku i Avildaro im nestade sa
vidika. Kroz no koja je postajala sve gua primetili su konture gu
sarske flote na udaljenosti od jedne milje. Mali amci bili su izvueni
na obalu, a galija se nalazila ukotvljena u dubokom gazu. Nekoliko
straarskih baklji treperavo je svetlelo, tako da je Lokrid mogao da
razazna ponosne oblike figure na pramcu i deo krme koji se dizao
iz vode.
Bilo je pravo udo da ovi Vikinzi iz Bronzanog doba jo nisu bili
desetkovani. Storm i Hu su se razdvojili da bi prikupili zbunjene i
ratrkane J utoaze oko svojih plamenih pitolja. Ali najednom, ko zna
iz kog razloga, Hu se naao sam. ak i tako, Storm je jo bila u
stanju da... uostalom, to ga se vie nije ticalo.
Ili moda jeste? Gonjena sudbinom, ona nee odustati sve dok
ga ne pronae i uniti. Kada bi nekako uspeo da se vrati natrag u
svoj vek... ne, tu bi njene uhode mogle znatno lake da mu uu
u trag nego ovde, u prostranom i usamljenom svetu Neolita. Tim pre
to je vodio sa sobom ovu grupu ljudi koje vie nije mogao da
napusti.
Poeo je da sumnja da je Engleska dobar izbor. Dodue, tamo
su beali i drugi graditelji megalita iz Danske. Mogao je da im se
pridrui i da ostatak ivota provede u neprestanom strahu. To nije
bio ivot koji je eleo da ponudi Ori.
Rise, proaputa devojka, oslonivi mu glavu na rame. Ne
bi trebalo da budem tako srena, zar ne? Ali ipak jesam.
Ori nije bila Storm Derovej. Pa ta onda? Lokrid je zagrli. I ona
je sudbina, pomisli. Moda Don i Meri nisu eleli vie nego da preko
nje ljudska rasa dobije divno i ljupko potomstvo. Ona sama nije bila
mnogo, ali njeni sinovi i keri e to moda biti.
Najednom mu postade jasno ta mora da uradi. Sedeo je dugo
nepokretan, sve dok ga Ori nije pomilovala po kosi. J e li ti dobro,
dragi?
Da ree on i poljubi je.
Hodnici vremena
145
Begunci su sporo napredovali kroz no, ali svaki zamah vesla pri
bliavao ih je pobedi. Kad je svanula zora, prevalili su ve dobar
komad puta i zastali da se odmore. Mukarci su otili u lov i na
pecanje, a ene su napunile meine sa vodom. Oko podne severni
povetarac je rasterao maglu i ve sledee veeri zvezde su ponovo
blistale na nebu. Lokrid je naredio da se podigne jarbol i razviju jedra.
Ujutro su se obreli na puini.
Bio je to hladan, teak i opasan put. Niko sem Tenil Orugareja
ne bi mogao da prebrodi buru u koju su upali sa pretovarenim i krh
kim amcima. Uprkos svim nedaama, Lokrid je bio radostan. Poto
ga Kori jak nije nala, ona je verovatno zakljuila da se udavio i pre
kinula traganje.
Pitao se da li bi joj bilo ao. Ili bi moda i to saaljenje bila jo
jedna u nizu lai?
Posle nekoliko dana ispred njih iskrsnu istona obala Engleske.
Zemljite je bilo nisko i presvueno bojama jeseni. Okoreli od soli,
tueni vetrom i kiom, gladni i poderani, oni se nasukae na obalu
i prvo se napie slatke vode iz potoka koji su nali u blizini.
Orugareji su eleli da pronau zajednicu moreplovaca koji bi ih
primili kod sebe. Ali Lokrid se nije sloio. Znam bolje mesto
obea on. Moraemo da proemo kroz podzemni svet da bismo
tamo stigli, ali jedino emo tako biti sigurni od vetice. Hoete li
da se krijete kao ivotinje, ili da hodate slobodno kao ljudi?
Pratiemo te, Rise, odgovori Ehegonov sin.
Put ih je vodio duboko u kopno. Napredovah su prilino sporo
zbog male dece i potrebe da se stalno lovi za hranu. Lokrid je poeo
da se pribojava da e stii na cilj suvie kasno. Orino nestrpljenje
bilo je drugaije vrste. Sada smo na obali, dragi. Ovde u izobilju
raste meka mahovina ...
On joj uputi umoran osmeh. Ne, sve dok ne doemo, malecka.
Zatim dodade ozbiljno: Suvie si mi dragocena.
Njene oi gledale su ga zaljubljeno.
Nedelju dana kasnije stigli su do zaleenog jezera i preli na malo
ostrvo koga su se lokalna plemena klonila. Nekoliko veeri pre toga,
kada se Lokridova grupa zaustavila u nekom zaseoku da prenoi,
metani su im ispriali da je ostrvce nekada bilo naseljeno. Izabrao
je, dakle, pravi put.
Ispod ogolelog drvea stajala je grubo sklepana brvnara. J edan
ovek je ekao sa maem u ruci. Bio je krupan, sa velikim stoma
kom, osedelom kosom i ekinjavom bradom koja mu je padala niz
roavo izborano lice.
Lokrid poskoi od radosti. J aspere, ti stari vrae! povika
on. Dva prijatelja srdano se potapae po leima. im je namestio
dijaglosu za esnaesti vek, Malkolm upita Danca otkud on ovde.
J asper slegnu ramenima. Doveli su me sa ostalim borcima. a
robnjak je traio dobrovoljca da uva ova vrata do zatvaranja. J a sam
se javio. Zato da ne uinim uslugu mojoj dragoj Gospi? Ovde je,
inae, zabavno; pomalo lovim patke, pecam, plaim seljake i dosta
spavam. U sluaju nevolje, moram da uradim neto na jednoj maini
Pol Anderson 146
dole, i ona e odmah biti obavetena. Nita se nije dogodilo, a kako
sam vas smatrao za obine divljake, nisam uputio nikakav poziv.
Umesto toga, pomislio sam da e biti mnogo zabavnije ako vas uplaim.
Drago mi je to te opet vidim, Malkolme!
Zar se tvoje straarenje ne zavrava uskoro?
Da, za nekoliko dana. Svetenik Markus mi je rekao da pazim na
asovnik i da na svaki nain siem u hodnik kada doe as; inae,
vrata e nestati, a onda sam izvisio. Moram da doem do drugih
vrata koje mi je on pokazao, a odatle u se prebaciti kui.
Lokrid pogleda saaljivo Fleelijusa. U Dansku?
A gde drugde?
J a sam ovde po tajnom zadatku nae Gospe. O naem dolasku ne
sme nikom da izusti ni re.
Ne brini. Moe mi verovati, kao to i ja tebi verujem.
Lokrid se snebivao nekoliko trenutaka. J aspere, ree najzad
poi sa nama. Kada budemo stigli gde smo namerili, ispriau ti
celu priu. Ti zasluuje vie nego sudbinu obinog odmetnika. Tamo
gde idemo eka te novi ivot.
Odlunost zablista u sitnim oima. J asper zatrese tekom glavom;
Ne. Zahvaljujem ti prijatelju, ali ja sam se zavetovao mojoj Gospi
i mom kralju. Sve dok me straari ne uhvate, ja u ekati u krmi
kod Zlatnog lava u svako predveerje Svih Svetih.
Pa to je nemogue... mislim, posle onoga to se dogodilo...
Fledelijus protrlja bradu. Nai u ve ja naina. J unker Erik
nee tako lako da ulovi ovog starog vepra.
Lokridovi ljudi su drhtali od zime.
Pa... mi moramo da upotrebimo hodnik. Ne mogu da ti kaem
vie, ali upamti, ovo je sveta tajna. Zbogom, J aspere.
Zbogom, Malkolme, i ti, mala devojko. I spijte s vremena na vreme
punu au u moje zdravlje.
Lokrid klimnu glavom i povede svoje pratioce pod zemlju.
Imao je ve pripremljenu priu kojom je trebalo da obmane ne
poznatog straara. U najgorem sluaju, bio bi prinuen da upotrebi
energetski pitolj. Sreom, naili su na J aspera. Ili je to moda bila
sudbina? Ne, sudbinu odreuje Satana. Ako Storm pogodi da su be-
gunci krenuh ovim putem i pone lino da ispituje Danca, on e
progovoriti; ali to je bilo sasvim neverovatno; u ostalim sluajevima
J asper nee izustiti ni rei. Lokrid sigurno ne bi nikada razmiljao
o tome, da se u njegovoj blizini nije nalazila Ori ...
Da bi dao primer ostalima, on energino zakorai kroz plamena
vrata. Tenil Orugareji prikupie svu hrabrost i krenue za njim.
Ne treba da oklevamo ree Lokrid. Idemo da se ponovo
rodimo. Drite se za ruke i nipoto se ne razdvajajte.
Odredite male grupe nalazilo se odmah sa druge strane istih
vrata. To je odgovaralo trenutku kada se kapija prvi put pojavila
na svetu, kao to e i nestati etvrt veka kasnije.
Predvorje je, kao i ostrvo, bilo prazno. Lokrid pritisnu prekida
na kontrolnoj cevi koju mu je Fledelijus dao i visoko iznad rampe
ukaza se vedro letnje nebo. Movara je bila zelena, puna lia i
Hodnici vremena
147
trske; voda se svetlucavo iskriila, a tiinu su parali krici divljih
ptica; trebalo je da proe jo dvadeset pet godina pre nego to e
on i Storm prvi put stii u neolitsku Dansku.
Oh, kako je divno! uzdahnu Ori.
Lokrid je stajao nepomino nekoliko trenutaka, a zatim se obratio
grupi. Ponovo emo otii na more i ostaemo tamo zauvek. Narod
kao to ste vi moe brzo da ojaa na ovoj zemlji. to se mene tie,
biu va poglavica ako to elite. Ali ja u morati esto da putujem,
a ponekad i da vas vodim u borbe. Ovdanja plemena su velika i
zauzimaju iroka prostranstva, ali su podeljena meu sobom. U go
dinama koje dolaze mi emo se polako ujedinjavati sa junim naro
dima, sve dok ne osnujemo veliku i monu zajednicu. To je moj
zadatak.
Pred oima mu za trenutak iskrsnu cela njegova budunost i on
uplaeno zastade. Izgubio je tako mnogo. Bilo mu je najvie ao
majke koja nikada nee saznati njegovu sudbinu, to se ostalog tie,
on je ve prealio svoje vreme, zemlju, narod, celu svoju civilizaciju:
Partenon i most Goldn Gejt, muziku, knjige, jela, medicinu, nauku
i sve one dobre stvari koje su mukotrpno stvarane etiri hiljade
godina; kao zamenu za to dobio je titulu poglavice u Kamenom dobu;
sada je bio siguran da e se ovde uvek oseati usamljen.
Ali ta otuenost e mu doneti znamenja potovanja i moi. Svestan
svoga zadatka, on bi mnogo mogao da uradi, ali ne vie kao osvaja
ili ratnik, ve kao ujedinitelj, uitelj, mudrac i zakonodavac. J edino
je tako mogao da postavi temelje kadre da odole zlu koje je Storm
donela.
To je bila njegova sudbina. Sve to mu je preostalo bilo je da
joj smelo krene u susret.
Lokrid baci pogled na aicu svojih ljudi; bile su to siune
semenke iz kojih e iznii dinovski svet Dona i Meri. Hoe li
da mi pomogne? upita on devojku.
Da! ree Ori glasom zrele ene.
Glava dvadeset prva
Godine su proletele, sve dok ponovo nije doao dan kada je kia
lagano prerastala u maglu; ratnici sa zapada iskoristili su njeno
okrilje da neopaeno stignu preko Limfjorda u Avildaro.
Onaj koga su zvali Ris stajao je na pramcu velike galije; bio je
stariji od veine ostalih ratnika, sede kose i brade, ali podjednako
snaan kao i njegova etiri odrasla sina koji su ponosno stajali uz
oca. Svi su imali metalno oruje i bletave bronzane oklope. Napre
zali su se da nazru liniju obale koja se nejasno ocrtavala u bledoj
svetlosti punoj pare. Konano, Ris donese odluku: Ovde emo se
iskrcati.
udnja duga esnaest godina odzvanjala je u glasu Hauka, Orinog
sina, dok je prenosio oevo nareenje. Vesla prestae da kripavo
zapljuskuju po vodi. Kameno sidro nestade u dubini.
Dok im je ratnika odea metalno zveala, ljudi preoe na stranu
broda bliu obali; u savrenom poretku poee da skau sa ograde
u hladnu vodu koja im je dopirala do ramena; ubrzo su bili sputeni
koni amci puni oruja, i invazija otpoe.
Polako sa iskrcavanjem ree Ris. Moramo da budemo neujni.
Kapetan klimnu glavom. Tiina, vi tamo naredio je svojim
ljudima. Morao je neprestano da sputava i dri na uzdi Iberijance.
Bili su to ratnici tamnog lica i okruglih glava sa kukastim nosevima,
znatno nii i vitkiji nego plava plemena iz seveme Britanije. Gak je
i kapetan civilizovan ovek, koji je vie puta bio u Egiptu i na
Kritu samo s naporom uspevao da shvati kako ovo ne sme da bude
gusarska pljaka.
- Skupio sam dovoljno novca i krzna da ti deset puta preplatim
put ree mu Ris. Sve je tvoje ako nam pomogne. Ali moraemo
da se sukobimo sa veticom koja baca plamene munje. Da li e
tvoji ljudi biti suvie uplaeni ako to i ja budem morao da uinim?
Osim toga, ne sme nipoto da zaboravi da mi ne idemo u pljaku,
ve da oslobodimo moju brau. Da Ii si zadovoljan onim to ti nudim?
Kapetan se zakleo u vrhovnu boginju svog Panteona, kao to to ine
svi moni varvari. Nije ak ni pomiljao da obmane Risa. Plave oi
koje su ga netremice posmatrale nagovetavale su svemono boan
stvo, nita manje od Minosa sa Krita.
U svakom sluaju, pomisli Lokrid, Storm e moi da bude raz
obliena tek kada je budemo savladali. J edino tako e Narod Mora
postati slobodan. Noas ponovo dolazi veliki trenutak sudbine. Ne
radim sve ovo zato to mi se vreme provedeno u Engleskoj nije
dopalo. Naprotiv; tamo sam imao bolji, sreniji i korisniji ivot nego
to sam se ikada usudio i da sanjam ...
On pogleda unaokolo sa kapetanskog mosta. Ori je stajala pored
glavne kabine ispod gornje palube. Njihova ostala deca, tri devojice
Hodnici vremena 149
i jedan deak, suvie mlad da bi poao u borbu, ekali su sa majkom.
Kroz ponore seanja Lokridu za trenutak iskrsnu pred oima mali
kameni dolmen koji je nekada sakrio u sebe jednu siunu priliku.
Bogovi su joj odista bili naklonjeni...
Visoka i krupna, sa kosom koja se slivala preko kritske odee i
manje svetla nego onda kada je bila devojka, Ori je posmatrala svoga
mua oima punim suza. etvrt stolea u kojem je ona morala da
mu bude desna ruka donelo joj je dostojanstvo i slavu. Sreno,
dragi, doviknula je.
Nee dugo trajati. im pobedimo, moe da doe kui.
Ti si mi dao dom tamo, preko mora. U sluaju da pogine...
Onda se vrati, za njihovo dobro. On pomilova decu, jedno
po jedno. Upravljaj Vesthevenom, kao to smo to zajedno do
sada inili. Narod e biti srean. Na Lokridovim usnama iskrio
se osmeh. Ali meni se nee dogoditi nita.
Bie to divno ree Ori tiho videti nas kao mlade kako odla
zimo. elela bih da tada bude sa mnom.
Da li e ti biti ao zbog toga?
Ne. Oni e mi biti dragi, taj par, i biu srena zbog onoga to
stoji pred njima.
Ori je shvatila ta se dogodilo sa vremenom. Za ostale Tenil Oru-
gareje to je bila uznemirujua magija na koju su oni mislili to su
manje mogli. Istina, arolija ih je dovela u dobru zemlju i oni su
joj bili zahvalni; ah neka Ris nosi teret odgovornosti zbog vradbine,
on je kralj.
Stupivi na kopno, Ris okupi ljude oko sebe. Nekoliko njih rodilo
se u Avildaru i bili su jo deca kad su pobegli. Ostali su poticah
iz Britanije.
Lokridov izbor bio je dobar. Nije se vratio u istonu Englesku,
da glasine o njemu ne bi prele preko mora i dospele do Storm
Derovej. Umesto toga, poveo je svoje ljude u divnu zemlju koja e
jednoga dana dobiti ime Kornval. Tamo su orali i sejali, lovili i pecali,
voleli i rtvovali, na stari, bezbrian nain; ah, malo-pomalo, on ih
je nauio kako da vade i obrauju kalaj i razvijaju trgovinu. Poeo
je da okuplja oko sebe ljude iz nemirnih okolnih plemena, uvodei
nov nain ivota i rada, sve dok Vestheven nije postao poznat od kara
Bree do Memfisa kao bogato i mono kraljevstvo. U meuvremenu, sklo
pio je savez sa kovaima sekira iz Lengdejl Pajka, sa stanovnicima
du Temze, pa ak i sa zloudnim zemljoradnicima iz nizije, koje
je ubedio da ubijanje ljudi nije po volji bogova. Tako se rodila i
ideja o podizanju velikog hrama u ravnici Salsberija, koji bi pred
stavljao simbol i peat njihove konferencije. Time je glavni deo posla
bio uspeno okonan. Od mnogih koji su se dobrovoljno javili, Lokrid
je izabrao samo stotinak najboljih ratnika za predstojeu bitku na
istoku.
Postrojte se u redove naredi on. Napred.
Sevemjaci i junjaci zajedno su obrazovah udarnu formaciju, koju
je Ris dugo uvebavao. Trenutak kasnije otpoeo je mar prema
Avildaru.
10 Andromeda
Pol Anderson 150
Koraajui kroz vlano sivilo, gde su samo prigueni bat koraka
i krici ptica parali tiinu, Lokrid oseti kako mu se grlo stee, a srce
divlje udara. Storm, Storm, pomisli on, vraam se ponovo. ..
Dvadeset pet godina jo je nisu izbrisali iz njegove svesti. Povijen
i sed kao stepski vuk, sa svim nevoljama i radostima mnogih poko-
lenja koja su sada leala meu njima, jo se seao crnih uvojaka,
zelenih oiju, koe boje ilibara i usana koje su ga nekada ljubile.
Nerado, korak po korak, on je polako saznavao sopstvenu zlu kob.
Sever mora da bude spasen od Korijak. Ljudska rasa mora da bude
spasena. Bez Brena, ona je mogla da dovede Vordene do konane
pobede. Ali ni Vordeni ni Renderi nisu smeli na kraju da preovladaju.
Njihovo meusobno unitavanje trebalo je da potraje sve dok ono to
je dobro sa obe strane ne nadivi konani brodolom zla; jedino iz
tog semena mogao je da nikne svet Dona i Meri.
On jo nije predstavljao pravog Risa, mudrog i nepobedivog. Bio
je samo Malkolm Lokrid koji je nekad voleo Storm Derovej. Pred
stojea borba bila je teka zato to se Ori nalazila u blizini, ali i
zbog injenice to je iao protiv Korijak.
Houk se vrati iz izvidnice. Video sam nekoliko ljudi u selu,
oe, ree on. Niko nije izgledao kao J utoaz, bar prema onome
to si nam priao o njima. Straarske vatre naroda bojnih kola slabo
se vide u magli, a uvari lee umotani oko njih zbog zime.
Dobro. Lokrid je bio zadovoljan Houkovim izvetajem. Sada
emo se podeliti; svaka grupa neka krene svojim delom livade.
Komandanti mu prioe i on im dade poslednja uputstva. J edna za
drugom, grupe su ubrzo nestajale u tami, sve dok on nije ostao sam
sa svojom etom. Preleteo je pogledom preko titova i otrih ivica
kamenog oruja, a zatim podigao ruku i rekao glasno: Na zadatak
je najtei. Mi emo sresti samu veticu. J o jednom se zaklinjem da
je moja magija jaka koliko i njena. Neka slobodno odstupi svako
ko se boji da uestvuje u naoj borbi.
Dugo nas vodi i uvek si bio u pravu grunu jedan branin.
J a ostajem pri svojoj zakletvi. Plahovit apat odobravanja prostruja
grupom.
Pratite me onda.
Grupa krenu uskom stazom prema svetom gaju. Kada bitka bude
poela, Storm i njene sluge iz Duge kue treba da prou ovim
putem.
Krici se prolomie kroz suton.
Lokrid se zaustavi kraj mokrog drvea. Sa desne strane buka je
postajala sve jaa; rogovi su prodorno jeali, ulo se njitanje konja,
ljudi su mahnito uzvikivali i vritali, strele su otegnuto fijukale, kola
su tutnjala, a na kraju poee da grme sekire.
Zar nikad nee naii? promrmlja Erou.
Lokridovi nervi bili su napregnuti do granice kidan ja. Uspeh mu
nije bio zajemen. Energetski pitolj mogao je lako da smlavi itavu
jednu vojsku, a predmet iju je teinu oseao u aci bio je istovre
meno upravljen na dve.
Bat brzih koraka pribliavao se iz Avildara. Desetak J utoaza iskrs-
Hodnici vremena 151
nue iz magle. Oruje im je bilo visoko podignuto, a lica razjarena.
Na elu je trao Hu.
Ovog puta te neu ubiti, pomisli grozniavo Lokrid.
Vorden im doviknu da se zaustave. Njegov pitolj se podie.
Isto oruje blesnu u Lokridovoj aci i upravi se ka samome sebi.
Trenutak kasnije zapraska crvena, zelena, uta i samrtno plava vatra.
J utoazi se bacie na Britance, koji se razbeae na sve strane zahva
eni natprirodnim strahom.
Korijak! Hu je nadvikivao praskanje energije. Ovo su Ren-
deri!
Vorden nije prepoznao Lokrida u oveku koji mu se suprotstavio.
A jo u toku ovoga sata, on e pasti pod njegovom rukom pred Dugom
kuom. Lokridu se zamagli pred oima pri pomisli na to. Hu se
pribliavao. J edan J utoaz urliknu i zavitla svoj tomahavk. Branin
koji je govorio o zakletvi pade kao pokoen.
Smrt tre Lokrida iz ukoenosti. Ljudi Vesthevena! kriknu
on. U boj za svoju brau!
Erou jurnu napred. Njegov bronzani ma iskriavo sevnu, pogodi
cilj i obli se krvlju. Houk dobi udarac po lemu; metal resko zazvea
kao mladiev smeh dok je uzvraao udarac. Ostala dva brata, Herd
smen i San Bilou, nisu vie oklevali ni asa, ubrzo im se pridruie
i ostali. Bili su brojniji od ljudi Ratne sekire. Borba je bila kratka
i nemilosrdna.
Lokrid potrai pogledom Hua. Vorden je video kako se njegovi
ljudi povlae; podigao se brzo sa tla i nestao u magli. I pored buke
u polju, Lokrid je mogao da uje kako Vorden neprestano doziva
Storm.
Ona je, dakle, krenula drugim putem! Mora da je tamo, pomisli
Lokrid. Ovuda!
Grupa je izbila na livadu. J edne dvokolice nagnuto su jurile ka
liniji Lokridovih ljudi. Uvebani za to, Vesthevenci ostadoe nepo
mini sve dok im se vozilo nije sasvim pribliilo, a onda se brzo
razmakoe i sa strane poobarae vozae. Bez kontrole, konji nasumice
produie dalje i izgubie se u magli. Britanci navalie na J utoaze
koji su pratili dvokolice. Lokrida to vie nije zanimalo. On je lovio
Storm...
Pojurio j e sa svojom etom preko strnjikavog polja. S vremena
na vreme primetio bi pojedine detalje borbe. J ednog J utoaza, koji je
razmrskao mozak nekom vesthevenskom ratniku, isekao je na komade
jedan Iberijanac. Dva oveka su se valjala u blatu pokuavajui da
jedan drugoga epaju za guu. Deak po imenu Tuno leao je u
velikoj lokvi krvi; njegov prazan pogled bio je nepomino uperen u
skriveno nebo. Lokrid projuri pored njega, oseajui kako mu me
talna futrola pitolja udara po nozi. lem i prsnik postadoe mu
najednom teki.
inilo mu se da je venost prola kad je najzad zauo krike. Grupa
Iberijanaca projuri u panici pored njega. Lokrid zaustavi vou.
Sreli smo je na kraju sela uplaeno promuca poglavica plemena.
Njen plamen je sprio trojicu pre no to smo uspeli da umaknemo.
10*
Pol Anderson 152
Pa ipak, oni nisu bezglavo pobegli. Sledei uputstva, samo su se
povukli i potraili drugog protivnika. Lokrid pouri putem kojim su
ratnici doli.
Najpre joj zau glas: Ti, ti i ti. Naite vou plemena. Dovedite
ga odmah. J a u ekati ovde; kada se sastanemo i sredimo nae
redove, unitiemo te morske bandite. Glas joj je bio treperav i
divan.
On se zakloni u oblak magle. Izgledala je tako bespomono i
arobno...
Nekoliko J utoaza ostalo je u blizini. Konji su nemirno poigravah
pred jednim kolima gde je stajao Vidakar sa spremnom halebardom.
Storm je bila sama, neto dalje od njih. Na sebi je imala samo lo
vaku haljinu, a mesec joj se blistao na elu. Njena vlana kosa
iskriavo se presijavala na slaboj svetlosti, a crte lica bile su joj pune
ivota. Trenutak odluke je doao; Malkolm podie revolver i pritisnu
obara.
Bila je suvie brza. tit je u trenutku obavi. U direktnom sudaru,
dve energije poee da potiru jedna drugu.
Renderu doviknu ona kroz uragansku, uasnu lepotu samrtne
duge. Doi i bie ubijen. Kako je nosio dijaglosu, prvi put
posle dvadeset pet godina, Lokrid ju je razumeo. On krenu ka njoj.
Stormino boansko lice iskrivi se od uasa. Malkolme!
vrisnu ona.
Lokriovi sinovi brzo su napredovali kroz redove J utoaza. Maevi,
koplja i tomahavci slobodno su se vitlali.
Krajikom oka, Lokrid opazi kako Vidakar zamahuje svojom du
gom sekiram na Houka. Deak izbee udarac, skoi ustranu i podie
ma. U deliu sekunde, pre no to se smrt spustila na Vidakara, golo-
bradi voza bojnih kola baci se izmeu seiva i svog gospodara. Kada
se mladi stropotao, voa J utoaza potre kameni no. Houk nije
mogao na vreme da izvue svoje oruje. On zgrabi golim rukama
riobradog ratnika; obojica padoe na zemlju i poee da se guaju
izmeu kola.
Ljudi iz Vesthevena pribliavali su se sa svih strana. Uz put su
se sudarali sa hrabrim i vetim neprijateljima koji su pruah estok
otpor. Vazduh je podrhtavao od siline udaraca.
Oh, Malkolme zajeca Storm. ta ti je vreme uinilo?
J edino je jo mogao da bude nemilosrdan. Krenuo je ponovo u
napad sa revolverom u jednoj ruci dok mu je druga, u kojoj je tre
balo da dri ma, ostala slobodna. Svakog trenutka ona je mogla
da uzleti u vazduh. Njene ljude ve je sa svih strana potiskivao broj
niji neprijatelj. Ona se takoe polako povlaila sa J utoazima. Lokrid
nije mogao da joj se priblii kroz haotian mete koji se dizao svuda
okolo. Kada se za kratko izmeu njih ukazalo malo istog prostora,
oni odmah ukljuie energetske titove. Krkljanje, dahtanje i div
ljaka borba drali su ih uglavnom razdvojene.
Borba se prenela meu kolibe. Sablasno crna, Duga kua se po
maljala izmeu niskih krovova.
Iznenada, Erou i San Bilou probie se kroz liniju J utoaza. Nogama
Hodnici vremena
153
su odgurivali ljude koje su poubijali. Vitlajui besno orujem, Risovi
sinovi poee da seku neprijatelja s lea. Ostali Vesthevenci brzo se
probie za mladiima kroz procep. Ratnici se meusobno izmeae i
otpoee borbu prsa u prsa.
Lokrid ugleda Storm pred sobom i munjevito se pognu. Zraenje
je postalo tako intenzivno da su oboje za trenutak bili zaslepljeni. Nje
gova ruka posegnu napred. Ona kriknu od bola. Malkolm oseti kako
joj pitolj ispade. Pre no to je mogla da ga podigne, on odbaci svoje
oruje i vrsto je epa.
Trenutak kasnije oboje su bili na zemlji. Ona se borila rukama,
noktima, kolenima i zubima, sve dok krv nije poela da se sliva niz
Lokridovu kou. Ali on ju je vrsto drao prikljetenu na tlu pod
sopstvenom teinom i masivnim oklopom. Risove enice se skupie i
on je pogleda u oi. Storm podie glavu i poljubi ga.
Ne zadrhta Lokrid.
Malkolme ree ona isprekidanim dahom. Mogu ponovo da te
uinim mladim, besmrtnim, venim.
Ris zamuri i proaputa: J a pripadam Ori.
Zaista? Storm se odjedanput opusti pod njim. Onda iz
vuci ma.
Zna da to ne mogu da uinim. On ustade, uze joj pojas, pomoe
joj da se digne i blago joj izvi ruke iza lea. Ona se osmehnu i
neveto pognu.
Borba je jenjavala oko njih. Kada videe da im je Boginja uhva
ena, preiveli J utoazi odbacie sekire i dadoe se u beg. Ranjenici
su jaukali na zemlji.
Imamo veticu ree Lokrid. Vlastite rei zazvuae mu nekako
udno. Sada preostaju samo ratnici.
Njegovi sinovi se pribliie sa isukanim maevima. Bilo mu je
nelagodno to nije osetio vee zadovoljstvo kada je meu njima video
Houka. On pusti Storm. U modricama, uprljana i zarobljena, ona ih
sve pogleda sa visine. J e li ovo sudbina koju eli? upitala je
na engleskom.
Lokrid nije imao snage da je pogleda u oi; on spusti glavu i
uzdahnu. To je jedina koju imam.
Da li si i za trenutak poverovao da e izbei osveti?
Da. Poto ne budu imali vesti, tvoji pijuni e, naravno, doi da
vide ta se dogodilo. ue o pljaki i pokolju u kome si i ti nastradala,
ali na osnovu smetenih prepriavanja domorodaca zakljuie da to
nije bilo delo Rendera, ve samo napad nekog ambicioznog neolitskog
poglavice koji je uo da na J itlandu vladaju neredi, video u tome
svoju ansu i imao sreu da zalutale strele pogode tebe i Hua pre
nego to ste stigli da ga savladate. Vie nego ikada, tvoji naslednici
e smatrati da nije ni malo pogodan period da se upliu. Oni su
suvie zauzeti na drugim mestima i drugim vremenima, tako da e
nas ostaviti na miru.
Storm za trenutak ostade nepomina. Veoma otroumno, Mal
kolme, rekla je prigueno. Kakav bi ti heroj mogao da bude
kod nas!
Pol Anderson 154
To me ne interesu je ree on tiho.
Storm zatee svoju odeu, sve dok joj se nije sasvim pripila uz
telo. ta e uraditi sa mnom?
Ne znam ree neodluno Ris. Dok god si iva, ti predstavlja
opasnost po sve nas. Ali j a . .. ja ne mogu da ti nanesem zlo. Zahva
lan sam ti za sve ono to si za mene uinila. On je pogleda s
naporom. Moda bismo mogli da te negde drimo zatvorenu
ree hrapavim glasom. Uz svu poast koja tebi prilii, razume se.
Ona se osmehnu. Hoe li da me obilazi?
Ne verujem.
Pa ipak, hoe. Tada emo moi da razgovaramo. Ona odgurnu
ma Herdsmana, Orinog sina, prie Lokridu i ponovo ga poljubi.
Sreno, Rise.
Vodite je! odgurnu je on. Veite je, ali budite paljivi. Ona
ne sme da bude povreena.
Gde da je drimo, oe? upita ga Erou.
Lokrid se vrati na trg pred Dugom kuom. Huovo telo lealo je
zgreno kraj njegovih nogu.
Tamo odlui on. Na njeno prirodno mesto. Postavite strau
napolju. Pokupite mrtve i pomozite ranjenima.
Gledao je za njom sve dok je ne uvedoe u kuu.
Rat mu je odzvanjao u uima podjednako snano kao i bilo u
venama. Trenutak potom, neto se prelomi u njemu. On potra kroz
selo, viui na sav glas.
Ljudi Avildara! Narode Mora! Doli smo da vas oslobodimo. Ve
tica je pala. Za vas se jo uvek borimo na livadi. Zar ete i dalje da
se krijete i da nijedan udarac ne zadate za vlastito dobro? Izaite,
ako ste ljudi!
I Orugareji dooe; lovci, ribari, moreplovci polako se okupie
oko novodolog oslobodioca. On pozva svoje sinove da im se pridrue.
Pedeset najodvanijih krenue kroz sveti gaj da napadnu na poslednje
uporite boraca Ratne sekire.
Bitka je bila kratka.
Kada su poslednje dvokolice bile unitene i poslednji J utoaz oteran
u pustaru, Lokrid naredi da se svi zarobljenici dovedu pred njega.
To su uglavnom bile bespomone ene i deca. Ali i Vidakar je bio
iv. Ruku vezanih iza lea, on prepoznade Lokrida i ponosito ga
pogleda.
J edna ve zgasla vatra ponovo je bila razgorena. Plamen poe
da razbija vlanu tamu podjednako mono kao i ples Teni! Orugareja.
Lokrid pogleda preplaene ljude koji su mu bili dovedeni i ree
sa mnogo uviavnosti:
Nee vam vie biti nanoeno nikakvo zlo. Sutra moete da odete.
Ovo je nae mesto, a ne vae. Ali jedan na ovek poi e sa vama
da vam govori o miru. Zemlja je prostrana; znamo neke dobre obla-
sti koje su jo nenaseljene. Kada doe zima, plemenske poglavice odr-
ae veliki savet u Avildaru i tada emo pokuati da usaglasimo za
jednike interese. Vidakare, nadam se da e biti meu njima.
J utoaz se spusti na kolena. Gospodaru, ne znam kakvo se to
Hodnici vremena
155
udo dogodilo s tobom ove noi. Ali mi smo jo drugovi po oruju.
Nadam se da me prihvata.
Lokrid ga podie. Odveite ga. On je na prijatelj.
Pogledavi svoje ljude, Ris shvati da njegov posao jo nije zavren.
Vesthevenci imaju dobru osnovu. U sledeih dvadeset ili trideset go
dina, ve prema tome koliko mu vremena bude preostalo on mora
da izgradi isti takav savez i u Danskoj.
Ako samo Storm . . .
J edan ovek dojuri i pade niice pred njim. Nismo znali! Nismo
znali! uli smo buku suvie kasno!
Lokridu se zamuti pred oima. On povika bakljonoama i iz
bezumljeno potra ka Dugoj kui.
Pod slabanim svetlom globusa leala je Storm. Njene lepote je
nestalo; niko ko je udavljen nije bez pomodrele koe, nateenog je
zika i poluiskolaenih oiju. Pa ipak, ostalo je jo neto u svetlucavoj
kosi i mramornom licu, u telu koje se borilo do poslednjeg daha i
u vezanim rukama koje su ga nekad milovale.
Brenov le leao je preko nje.
Sasvim sam zaboravio na njega, pomisli Lokrid. Bren je, dakle,
proao kroz veo, sa smru za petama, i ugledao nju, svog muitelja,
bespomonu.
Storm, oh, moja Storm!
Narod Mora se utia kada njihov gospodar zaplaka.
On im naredi da donesu drva. Neno ju je podigao na ruke i po
stavio na odar. Na donji kraj lomae poloio je njenog prvog pomo
nika i najveeg neprijatelja, a zatim dohvati baklju i baci je na
Dugu kuu. Visoki i preglasan plamen pretvorio je tamu u bletavi
dan. Izgradiemo novo svetilite ovde, pomisli Lokrid, u ast mrtve
Boginje koja e jednoga dana biti nazvana Marijom.
Za njega je sada postojalo samo jedno mesto gde je mogao da
ode. On se vrati na brod.
Orine rairene ruke radosno ga doekae. Pred svitanje, njegovi
prenadraeni nervi malo se opustie.
Boe, ili sudbino, ili ma kakvo ti bilo ime, hvala ti za sve.
*
* *
Bronzano doba polako je dolazilo. Ono to je video u jo neroe
noj prolosti dozvolilo mu je da veruje kako e to biti vreme izobilja,
mira i sree; moda srenije od svakoga doba koje su ljudi pozna
vali sve do one daleke budunosti Dona i Meri. Upravo zbog toga
relikvije iz ovog perioda nisu sadravale simbole paljevina, klanja
i ropstva. Zlatne suneve koije Trandholma i povijeni rog, ije su
zakrivljenosti podseale na obline iezle Boginje, govorili su da je
Severnjaka rasa postala jedinstvena. Nadaleko su putovali; ulice
Knososa poznavale su noge Danaca, a najodvaniji su odlazili ak i
u Arabiju. Neki su moda dospeli i do Amerike, gde je meu indi
janskim plemenima postojalo predanje o mudrom, dobrom bogu i
1. Bal e Rodi er s Dika Kalikinsa
(Dick Calkins), 1929, SAD
2. Br i k Br adf or d Klerensa Greja
(Clarence Gray), 1934, SAD
SO,
VDJ USTIN.G ^
pyyGEN .
WE DIVED
kx BREATH
CAKING SPEED,
OUR ROCKET
bUNS SPITTING
DEATH AND
DESTRUCTION;,#
2
3. Fl a Gor don Aleksa Rejmonda (Alex Raymond), 1939, SAD
4. Bar bar el a an-Kloda Forea (J ean-Claude Forest), 1962, Francuska
5. Bl i znaki nj a Zeml j e Aldena Mekvilijamsona (Aldcn McWilliamson), 1962, SAD
6. Met eor XL 5 Gerija Andersona (Garry Anderson), 1965, Velika Britanija
/ ax.'i/ mjotjoeu,
B " TfTOf*f30 &UO.
AJ A.. .. CCMXSCO
/ MUKt C vvefrr/ ,___
/ Ml*/
SL&NCi HAHHO QUAICO-
SA Or MBCCAK/ KO
FLASH. A l_'ARRl6Pt- )! I
QAROE . TIRE, DE SON ARME I
A PLEI NE PUI SSANCE . SUR
LE TE NTACULE PROCHE... MAI S
C S t r a n s e c h a r g e Eu e c t r i q u e d u
m o n s t r e r e p o u s s e l e r a y o n .
- 5 C^r !>>. tm,featsK, !"<
NEVER? IT ISN'T TERRANIAN
CR VENUSIAN...EARTH ISN'T
K THAT ADVANCED AND THE
MARTIANS WOULDN'T j
<T V BUI LD A SHIP THAT /
I DOUBT IF IT ^
CONTAINS ALIEN3...THEy
ONLY USE CAPTURED I
TERRANIAH SHI PS. A
^ CHRI S
t h er e i t i s T ^I
CAPTAIN/ EVER .
SEEN A SHI P OF
THAT DESI GN
L b e f o r e
1. Patr ol a Gr oma
engleska serija iz 1970.
2. Kapetan Skr l et
engleska serija iz 1970.
2
3. Zvezdane staze
amerika serija iz 1973.
4. Letei tanj i r i
amerika serija iz 1974.
6. Pl aneta maj muna amerika serija iz 1975.
Pol Anderson
156
boginji po imenu Cvetno Pero. Ali veina se vratila. Gde je jo ivot
bio tako dobar kao u prvoj zemlji na svetu koja je bila i jaka i
slobodna?
Na kraju i ona e pasti pred okrutnim Gvozdenim dobom. Pa
ipak, hiljadu srenih godina nije beznaajan podvig; duh koji je to
vreme iznedrilo preivee nebrojene vekove. Kroz svako stolee koje
je dolazilo, provlaila se i bila delotvorna zaboravljena istina da su
ljudi jednom poznavali srena vremena. Oni koji grade krajnju bu
dunost mogu s razlogom da se vrate u carstvo koje je Ris osnovao
i tu da ue. ..
*
* *
Ori proaputa Lokrid. Budi uz mene. Pomozi mi!
Uvek, dragi, ree ona.
sf novele
i price
Ivan Jefremov
Srce zmije
ivot se polako vraao. Ogromni brod je podrhtavao, dok su automatski
mehanizmi jo uvek radili. Onda su vihori energije oko svakog zatitnog
poklopca zaustavili svoj nevidljivi vrtlog. Nekoliko sekundi poklopci
su ostali u preanjem poloaju, zatim su odjednom svi u isto vreme
odskoili nagore i nestali u leitima na tavanici, usred komplikovanog
spleta cevi, preaga i kablova.
Dva oveka su i dalje nepomino leala u dubokim foteljama, okru
ena obruima nestalih poklopaca. Trei je oprezno podigao svoju ote-
alu glavu i poeo da otresa tamnu kosu. Podigao se iz dubine najmeke
izolacije, seo i nagnuo se prema tabli da proita pokazatelje aparata.
Izali smo iz pulsacije! zauo se njegov energian glas. Opet
ste se prvi probudili, Kari. Za jednog astronauta vi ste idealno zdravi.
Kari Ram, elektronski inenjer i navigator astralne letelice Telur,
momentano se okrenuo i sreo sa jo uvek mutnim pogledom ko
mandanta.
Kreui se s naporom, Mut Ang uzdahnu sa olakanjem i stade pred
tablu.
Dvadeset etiri parseka ... Proli smo pored zvezde ... Nova apara
tura nikad nije precizna. .. ili, tanije, mi ne umemo dobro njome da
vladamo.
Centralna sala za upravljanje vasionskim brodom bila je prostrana
i okrugla, dobro zatiena u dubinama gigantske letelice. Iznad ko
mandnog pulta i hermetikih vrata, svud unaokolo, nalazio se plavi-
asti ekran koji je sainjavao jedan zatvoreni krug. Napred, du cen
tralne osovine broda uzdizao se kao kristal providan diskos lokatora,
iji je prenik iznosio oko etiri metra; sjedinjavajui se sa kosmikim
prostorom, njegov odblesak u kontrolnim lampama aparature liio je na
crni dijamant.
Mut Ang je nainio jedva primetan pokret, i odmah su sva tri oveka
koja su se nalazila u komandantskoj kabini gotovo na isti nain pokrila
oi. S leve strane na ekranu zasvetlilo je dinovsko narandasto sunce.
Njegova svetlost, mada je izgubila od svoje jaine prolazei kroz snane
filtere, jedva se mogla podneti.
Mut Ang klimnu glavom.
I VAN J EFREMOV (19071972), doktor biologije, rudarski inenjer, moreplovac i paleontolog,
jedan j e od najpoznatijih sovjetskih autora naune fantastike. Njegovom peru pripadaju mnogi
romani i prie o kosmikoj budunosti oveanstva, meu kojima su najpoznatiji Maglina An-
dromede, Srce Zmije i as Bika. I sti uspeh doiveli su i njegova istorijska i avanturistika
dela, u kojima se napetost radnje preplie sa psiholokom i filozofskom analizom ovekovih
mogunosti: Na kraju Ojkumene, Veliki Luk, Susret iznad Tuskarore, Lepotica Tais i drugi.
Prevela: DESANKA POLI KARPOV
Ivan J efremov
160
J o malo i mi bismo proleteli kroz koronu zvezde. Vie neu da
izraunavam pravac. Mnogo je sigurnije da proemo sa strane.
Zbog toga novi pulsacioni vasionski brodovi mogu da zaplae oveka
primetio je sedei u dubokoj fotelji, Tej Eron, pomonik koman
danta i glavni astrofiziar. Mi izraunavamo putanju, a brod zatim
leti naslepo kao hitac u noi. Ne dopada mi se ovakav nain letenja
u kosmos, mada je bri od svega to je dosad oveanstvo moglo da
izmisli.
Dvadeset etiri parseka! uskliknu Mut Ang. A mi smo to vreme
ipak doiveli kao jedan tren . ..
Tren sna slian smrti namrgoeno proguna Tej Eron. Uz to,
na Zemlji uopte . ..
Bolje da ne mislimo o tome ree Kari Ram ustajui. Na Zemlji
je prolo preko sedamdeset osam godina. Veina drugova su ve
mrtvi, mnogo ta se promenilo . . . ta e biti kada ...
To je neizbeno pri dalekom putovanju bilo kojim vasionskim
brodom mirno odgovori komandant. Na Teluru vreme veoma
brzo prolazi. I mada smo najdalje od svih otili u kosmos, vratiemo
se gotovo isto toliko stari kao to smo bili kada smo poli.
Tej Eron se priblii maini za izraunavanje pozicije.
Sve je besprekorno rekao je posle nekoliko minuta. Ovo je bio
Kor Serpentis, ili Unuk al Haj Srce Zmije, kako su ga zvali drevni
arapski astronomi, zato to se ta zvezda nalazi u sredini dugakog sa-
zvea.
A gde je njen najblii sused? upita Kari Ram.
Skrila ga je od nas glavna zvezda. Pogledajte, spektar K je na
nuli. S nae strane je senka odgovori Tej.
Razmaknite zatitne ploe na svim prijemnicima! zapovedi ko
mandant.
Okruila ih je neizmerna tama kosmosa, koja je izgledala jo dublja
jer je s leve strane i u pozadini gorelo narandasto-zlatnim plamenom
Srce Zmije, bacajui u zasenak sve zvezde i Mleni Put.
Telur je bio poslat na beskrajno daleko putovanje da bi njegova
posada mogla neposredno da proui zagonetne procese pretvaranja
materije na jednoj ugljenikoj zvezdi, koji su veoma vani za zemaljsku
energetiku. Postojala je sumnja da je ta zvezda bila povezana sa tamnim
oblakom, perpendikulamo okrenutim prema Zemlji u obliku elektro
magnetskog kruga koji se okretao. Naunici su se nadali da e u rela
tivnoj blizini Sunca otkriti istoriju stvaranja naeg planetskog sistema.
Relativno blizu znailo je sto deset parseka, ili trista pedeset go
dina, to odgovara vremenu potrebnom da svetlosni zrak prevali put od
te zvezde do Zemlje.
Kari Ram je proverio kontrolnu aparaturu, koja je pokazivala da
su sve veze automatskih mehanizama u redu. Onda mladi astronaut
utonu u razmiljanje.
Daleko, daleko, na razdaljini od sedamdeset osam svetlosnih godi
na, ostala je prekrasna Zemlja koju je oveanstvo preuredilo za divan
ivot i nadahnut stvaralaki rad. U tom besklasnom drutvu svaki ovek
Srce zmije 161
je dobro poznavao svoju planetu. Ne samo njene fabrike, rudnike, plan
tae i ribna lovita, naune i istraivake centre, muzeje i rezervate,
ve i srcu draga mesta za odmor, gde je ovek mogao da bude sam ili sa
voljenim biem.
Iz tog prekrasnog sveta, imajui pred sobom mnogo vee ciljeve,
ljudi su sve dublje prodirali u ledene ponore kosmosa, u potrazi za
novim saznanjima i teei da odgonetnu tajne prirode. Kosmos je pru
ao estok otpor. Ljudi su se sve vie udaljavali od Meseca, obasjanog
smrtonosnim rendgenskim i ultraljubiastim zracima Sunca, od vrele
i beivotne Venere s njenim lepljivim smolastim tlom i veitom mag
lom, od hladnog, peskom zatrpanog Marsa u kome je jedva tinjao pod
zemni ivot. Tek to je poelo izuavanje J upitera, novi brodovi ve
su dospeli do najbliih zvezda. Zemaljske vasionske letelice posetile
su Alfu i Proksimu Kentaura, zvezdu Sirijus, Etu Eridani, pa ak i Tau
Ceti. Naravno, ne samo zvezde, ve i njihove planete ili najbliu okolinu,
ako su to bile dvostruke zvezde, liene planetskih sistema.
Ali zemaljski interstelarni brodovi jo nisu bili na planetarna na ko
jima je ivot ve dostigao viu formu, i na kojima su bila nastanjena
misaona bia.
I z beskrajnih prostora vasione, ultrakratki radio-talasi donosili su
vesti iz drugih svetova; ponekad su oni stizali na Zemlju mnogo vekova
posle emitovanja. oveanstvo se tek uilo da ita te emisije i poi
njalo da dobij a predstavu o tome koliki okean znanja, tehnike i umet-
nosti obavlja svoj kruni put izmeu nastanjenih svetova nae Galaksi
je. ta onda da se kae o drugim zvezdanim ostrvima galaksijama
udaljenim milionima svetlosnih godina! Ipak, to je podsticalo sve veu
elju da se doe do planeta na kojima ive ljudi, makar i ne bili slini
onima na Zemlji; verovalo se da su i oni izgradili drutvo u kome
svako ima svoj deo sree onoliko koliko to omoguuje njegov nivo
vlasti nad prirodom. Uostalom, znalo se da postoje ljudi potpuno nalik
na Zemljane i da ih verovatno ima u veoma velikom broju. Znalo se
takoe da su zakoni razvitka planetskih sistema i ivot na njima isto-
vetni ne samo u naoj Galaksiji, ve i u svim dosad poznatim delovima
kosmosa.
Pulsacioni vasionski brod poslednji izum genija Zemlje omo
guavao je posadi da se odazove pozivu dalekih svetova. Ako na ovom
letu Telura poslui srea, onda ...
Svaki novi pronalazak ima dve strane, ba kao i sve u ivotu
razmiljao je Kari Ram glasno. Mut Ang ga je dobro shvatio.
Na Zemlju emo se vratiti posle sedam stotina godina ree on.
Bez obzira na to to je ljudski vek udvostruen, ak i praunuci naih
najbliih ve e biti mrtvi ...
Ba o tome sam razmiljao!
Vi i imate i nemate pravo. Ekspanzija znanja i nagomilavanje isku
stva moraju biti permanentni, jer bi se inae poremetili zakoni razvoja
koji su uvek neravnomerni i protivreni. Zamislite da su drevni pri
rodnjaci, koji nam danas izgledaju tako naivni u nekim svojim
Ivan J efremov 162
tumaenjima, ekali pronalazak savremenih kvantnih mikroskopa; ili
da su ratari i graditelji iz drevne prolosti, koji su obilno kropili nau
planetu svojim znojem, ekali pronalazak automatskih maina. U tom
sluaju, oni nikada ne bi ni izali iz vlanih zemunica i jo uvek bi se
hranili mrvicama koje im priroda daje!
Kari Ram se glasno nasmejao. Mut Ang ozbiljna lica nastavi:
I mi smo takoe obavezni da ispunimo svoju dunost prema o-
veanstvu. Za to to emo se prvi dotai jo nevienih dubina kosmosa,
svesno smo se odrekli sedam vekova koji su protekli na Zemlji. To
je cena naeg poduhvata. Oni koji su ostali na planeti da bi uivali sva
blaga zemaljskog ivota nikada nee doiveti neopisivo oseanje koje
emo doiveti mi kada budemo zavirili u tajne razvoja Vasione. .. Isto
tako, pomiljam i na povratak. .. Vi se neosnovano plaite budunosti.
U svakoj etapi svoje istorije oveanstvo se u poneemu vraalo nazad,
bez obzira na opti uspeh po zakonu spiralnog razvoja. Svako stolee
imalo je svoje neponovljive i ujedno zajednike osobine kada je progres
u pitanju. Ko zna, moda e ovo zrnce saznanja koje emo doneti na
nau planetu posluiti novom usponu nauke i poboljanju ivota na
Zemlji...
*
. .. Buenje posle dugog sna izazvalo je priliv energije. Posada va-
sionskog broda preteno omladina provodila je slobodno vreme
u gimnastikoj dvorani.
Mlade je izmislila vrlo teke vebe, samo njima razumljive igre,
ili je pak, stavivi odbojne pojaseve i karike na ruke i noge, izvodila
vratolomne plesove u antigravitacionom elu dvorane. Astronauti su
voleli da plivaju u velikom bazenu sa joniziranom vodom, koja je sa
uvala prekrasno plavetnilo kolevke zemaljskih naroda Sredozemnog
mora.
Kari Ram je svukao radno odelo i uputio se prema bazenu, ali ga
zaustavi jedan veseo glas:
Kari, pomozite mi! Bez vas nikako ne mogu da napravim ovaj
okret.
Hemiarka Tajna Dan, visoka devojka u kratkoj tunici bletavo-
-zelene tkanine u tonu sa njenim oima, bila je najveseliji i najmlai
lan ekspedicije. Ona je ponekad svojom neobuzdanou ljutila uvek
staloenog Karija, mada je voleo ples isto toliko koliko i Tajna, kojoj
je smisao za igru bio uroen. Priao joj je osmehujui se.
Kari i Tajna bili su najbolji plesai na brodu. J edino su oni mogli
potpuno da se predaju melodiji i ritmu, iskljuujui se iz svih misli i
oseanja. Ponesen igrom, Kari nije oseao nita drugo osim uivanja u
sinhronim i lakim pokretima. Devojina ruka, koja mu je leala na
ramenu, bila je i snana i nena u isti mah, a zelene oi zavodljive.
Vi i vae ime ste jedno isto aputao joj je Kari. Re tajna
na drevnom jeziku Zemlje znai neto nepoznato i jo neodgonetnuto.
Raduje me to to ujem ozbiljno odgovori devojka. Uvek
Srce zmije
16?
mi se inilo da su tajne prisutne jo samo u kosmosu, a da ih na
naoj Zemlji vie nema . ..
*
U radnoj dvorani, u dubokim foteljama izmeu ormana filmoteke,
skriveni u senkama udubljenja sedeli su Svet Sima, lekar, i J as Tina,
pogonski inenjer pulsacionih mehanizama. Levo, ispod uglaanih
koljki akustikih ureaja, predao se razmiljanju Mut Ang, komandant
Telura.
etvrto putovanje u vasionu. .. Nije ni sanjao da e napraviti tako
veliki skok kroz prostor i vreme. Sedam stotina godina! Teko je praviti
poreenja, ali sedam vekova su vrlo malo znaili u epohi drevnih ci
vilizacija, kada se razvoj drutva, nepodstican znanjima, kretao samo
ka daljoj reprodukciji ljudi i naseljavanju jo nenastanjenih prostora
na Zemlji. Tada je vreme bilo neizmerivo i sve promene oveanstva
proticale su sporo. Milionima godina ljudi su traili hranu, ubijali zveri
i ubijali se meusobno. Stolea kao da su propadala u prazninu stati
nosti. ta je znaio jedan ljudski ivot, ta stotinu ili ak hiljadu
godina?
Mut Ang se gotovo zgrozio kada je pomislio na ljude iz prastarih
vremena. Kako bi se oni oseali da su mogli unapred da znaju sporost
tadanjih drutvenih procesa, da su mogli shvatiti da e ugnjetavanje,
nepravda i nesreenost trajati mnogo vekova. Vratiti se sedam stotina
godina unazad za stari Egipat znailo bi dospeti u robovlasniko dru
tvo, za hiljadugodinju Kinu to bi bio povratak ratovima dinastija
i imperatora, za Evropu poetak verskog previranja srednjeg veka,
u jeku lomaa inkvizicije i svirepog pira mranjatva...
Iznenada, neto se desilo. Odjeknulo je otro zvonjenje od kojeg je
svima zastao dah.
Mut Ang je uleteo u salu za upravljanje prodom i u dva skoka naao
se pred komandnom tablom. Crno ogledalo lokatora je oivelo. U njemu,
kao u jezeru bez dna, plivala je majuna svetla lopta sa otro ocrtanim
ivicama. Ona se ljuljala gore-dole, polako klizei udesno. Astronaute
je zaudilo to su roboti, ija je dunost bila da upozore na mogunost
sudara letelice sa meteoritima, ostali nemi. Da li je to znak da se na
ekranu reflektuje neki neidentifikovan, a ne njihov svetlosni zrak?
Vasionski brod je produio da leti po istom kursu. Svetla taka
sada je treperila u donjem desnom kvadratu. Od pomisli koja je svima
proletela kroz glavu Mut Ang je zadrhtao, Tej Eron se ugrizao za usnu,
a Kari Ram grevito uhvatio za ivicu stola. Neto nepoznato letelo
im je u susret, aljui moan zrak lokatora isti onakav kakav j e
daleko ispred sebe bacao Telur.
Neodoljiva je bila elja ljudi da se ta pretpostavka obistini, da se
posle bezumnih nada ne potone u puinu razoaranja koje su astronauti
sa Zemlje ve nebrojeno puta doiveli. Od tih misli komandant je zamro,
plaei se da izusti ijednu re. inilo mu se da je njegova uznemirenost
prela i na bia koja su se nalazila u nepoznatoj letelici, jer se svetlea
Ivan J efremov 164
taka na ekranu ugasila, zatim opet upalila i onda poela da svetli
u isprekidanim intervalima: etiri pauza dva. Ovakvo ravno-
merno ponavljanje moglo je da bude emanacija samo jedne jedine sile
u itavoj vasioni ljudske misli. Vie nije bilo nikakve sumnje
njima u susret ide vasionski brod, tvorevina sa planete nekog drugog
sunca.
Zrak glavnog lokatora Telura takoe je postao isprekidan. Kari
Ram je emitovao nekoliko signala uslovnog svetlosnog koda. Izgledalo
je potpuno neverovatno da su tamo, napred, ovi jednostavni pritisci na
dugme izazvali na ekranu nepoznatog broda pravilne intervale svetlosti.
Uzbueni glas Mut Anga odjekivao je iz svih brodskih mikrofona.
Panja! Panja! U susret nam ide nepoznat brod! Skreemo sa kursa
i poinjemo ekstreno koenje. Prekinite sve poslove i zauzmite mesta po
rasporedu za ateriranje!
Nije se smela gubiti ni sekunda. Ako se nepoznata letelica kretala
priblino istom brzinom kao i Telur, onda je brzina pribliavanja bila
bliska svetlosnoj, dostiui dvesta devedeset pet hiljada kilometara u
sekundi. Lokator je davao ljudima samo nekoliko sekundi na raspola
ganje. Dok je Mut Ang govorio u mikrofon, Tej Eron je neto apnuo
Kariju. Iako bled od velikog napora, mladi je odmah razumeo poruku
i izvrio neke manipulacije na tabli lokatora.
Odlino! uzviknu komandant, gledajui kako je na kontrolnom
ekranu svetlosni zrak ocrtao strelu, izvio se ulevo i uvio u spiralu.
Prolo je najvie deset sekundi. Na ekranu se pokazala svetlea
kontura u obliku strele, izvila se ka desnoj strani crnog kruga i munje
vito zavrtela u spiralu. Znai, nepoznata bia iz dubina kosmikog pro
stora su ih razumela! Dugo oekivani trenutak je nastupio.
Zazvonila su alarmna zvona. Sada se na glavnom ekranu vie nije
video zrak lokatora, ve trup nepoznatog broda. Tej Eron je munjevitim
pokretom iskljuio robota koji je upravljao Telurom i neznatno ga
skrenuo ulevo. Zvonjenje je prestalo i crno ogledalo ekrana se ugasilo.
Ljudi su jedva uspeli da primete svetlosnu crtu koja se pokazala na
osmatrakom lokatoru desne palube. Brodovi su se mimoili neza
mislivom brzinom i odleteli u daljinu.
Proi e nekoliko dana pre nego to se ponovo sretnu. Prorauni
su bili tani: oba broda e se zaustaviti, okrenuti i brzinom koju
su precizne maine tano odredile opet pribliiti mestu susreta.
Sluajte svi! Poinjemo ekstreno koenje! Dajte signale spremnosti
po sekcijama! odjeknuo je Mut Angov glas.
Zelene lampe ukljuivale su se jedna za drugom iznad ugaenih in
dikatora meraa. Brodski motori su zautali. Letelica je lebdela u ne
pominom oekivanju. Komandant je obuhvatio pogledom komandnu
dvoranu i utei pokazao glavom na fotelje, ukljuujui u isto vreme
robota predvienog da upravlja koenjem. Pomonici su videli kako je
Munt Ang namrteno motrio skalu programa, okreui glavnu polugu
na broj 8.
Bilo je potrebno samo nekoliko sekundi da se uzme pilula za sma
njenje srane aktivnosti, sedne u fotelju i ukljui robot. ..
Srce zmije 165
Kao da se letelica spotakla o prazninu prostora tako su se u
stara vremena spoticale jahae ivotinje i jahai leteli preko njihovih
glava; gigantski brod se propeo, njegovi jahai poleteli su u dubinu
hidraulinih fotelja i izgubili svest.
*
itava posada Telura okupila se u biblioteci, izuzev deurnog pored
aparata koji je kontrolisao sloene elektronske ureaje. Telur se
okrenuo posle koenja i pri tom udaljio od mesta susreta vie od
deset milijardi kilometara. Vasionski brod se kretao polako, dvadesetim
delom svoje apsolutne brzine, dok su svi njegovi kompjuteri neprestano
proveravali i ispravljali kurs. Trebalo je ponovo nai nevidljivu taku
u neobuhvatnom kosmosu i u njoj sasvim nitavnu esticu nepoznati
vasionski brod. Ovo gotovo nepodnoljivo ekanje trebalo je da traje
osam dana. Ako svi prorauni budu tani i ako brod ne skrene vie nego
to je dozvoljeno, pod uslovom da i nepoznati kosmonauti ne pogree,
onda e letelice doi dovoljno blizu da u nepreglednoj tami lokatorima
napipaju jedna drugu.
Tada e prvi put u istoriji ovek doi u dodir sa braom po misli,
snazi i tenjama; sa biima ije je prisustvo ve odavno bilo predvieno
i potvreno beskrajno pronicljivim ljudskim umom. udovine pro
valije vremena i prostora koje razdeljuju naseljene svetove sve do
tog trenutka bile su nesavladive. Meutim, sada e ljudi sa Zemlje pru
iti ruku drugim misaonim biima kosmosa, a posle njih u bliskoj
budunosti i ostalim stanovnicima dalekih zvezda. Lanac misli i dela
pruie se preko provalije prostora, kao konana pobeda nad stihijskim
silama prirode.
Svest o ogromnoj odgovornosti trenutka naterala je ak i ivahnu
Tajnu da postane ozbiljna. Hoe li oni nitavna trunica predstavnika
mnogomilijardnog oveanstva Zemlje biti na ravnoj nozi sa even
tualnim fizikim savrenstvom, razumom i hrabrou nepoznatih sta
novnika kosmosa? I kako se pripremiti za predstojei susret?
Najvanije, najintersantnije i najtajanstvenije bilo je pitanje: kako
izgledaju bia s kojima treba da se sretnu? J esu li udovina ili lepa,
prema zemaljskim merilima?
Afra Devi, biolog, uzela je re.
Ova mlada ena, koja je od uzbuenja postala jo lepa, govorila je
da se oveanstvo ve odavno odreklo nekadanjih teorija da misaona
bia mogu imati bilo kakav oblik i najraznovrsniju telesnu grau. U
stvari, oblik oveka, jedinstvenog bia na Zemlji sa misaonim mozgom,
nije sluajan i odgovara maksimalnoj mogunosti prilagoavanja jedne
takve ivotinje, njenim sposobnostima da izdri ogromno optereenje
mozga i izvanrednu aktivnost nervnog sistema. Covek se jo u ranim
stadijumima svog formiranja razvio kao univerzalni organizam prila
goen raznovrsnim uslovima. S daljim razvitkom drutvenog ivota,
ova mnogostrukost ljudskog organizma postala je jo vea, jo razno
vrsnija. Pored te univerzalnosti, ovekova lepota je pojaana i usavrena
intelektom i duhovnim vaspitanjem. Misaono bie iz drugog sveta,
11 Andromeda
Ivan J efremov 166
ako je prodrlo u kosmos, isto tako je savreno i univerzalno. Nikakvih
cerebralnih udovita u obliku oveka-peurke ili oveka-meduze ne
sme biti, zavrila je svoje izlaganje Afra Devi.
Meni se dopada ta teorija javio se Tej Eron ali ...
Razumela sam vas prekinula ga je Afra. ak i malo odstupa
nje od uobiajenog oblika stvara nakaznost, a ovde je verovatnoa
odstupanja suvie velika. Hoete da kaete da mi primamo kao nakaz
nost sve razlike u formi ovejeg lica, kao to su, na primer, odsustvo
nosa, trepavica ili usana usled povrede. Ali, njuka konja ili psa otro
se razlikuju od ovejeg lica, pa ipak ne deluju nakazno; ak su lepe,
zato to je u njima prisutna lepota svrsishodnosti, dok je na povree-
nom ovekovom licu poremeena harmonija ...
Znai, ako se neznanci budu po obliku veoma razlikovali od nas,
oni nam nee izgledati nakazni. Ipak, eleo bih da znam jo neto:
ta ako su isti kao mi, ali sa rogovima i surlom? uporno se raspiti
vao Tej.
Misaonom biu nisu potrebni rogovi, i on ih nikada nee ni imati,
to se tie nosa, on moe biti izvuen kao polovina surle mada surla,
kada se imaju ruke bez kojih ovek ne moe biti ovek, takoe nije
potrebna. To bi bio pojedinaan sluaj u kosmikim razmerama, neoba
vezan uslov anatomije misaonog bia. Ali sve to se formira tokom
istorije kao rezultat prirodne selekcije postaje zakonomernost, neto
srednje izmeu mnotva odstupanja. Upravo ovde se i pojavljuje u svoj
svojoj lepoti mnogostruka svrsishodnost. Zato ne oekujem rogata i
repata udovita u brodu koji nam ide u susret; tamo ih ne moe biti!
Vi ste pobedili! saglasio se Tej Eron sa Afrom.
Neoekivano, poeo je da oponira Kari Ram, ije je mladiko lice
oblila rumen. On je govorio da nepoznata bia, ak i kad bi bila
ovekolika, mogu u stvari da budu beskrajno daleka od ljudi po razumu
i svojim pojmovima o svetu i ivotu. Ukoliko su razlike vee, utoliko
je vea i opasnost da neznanci iz kosmosa postanu estoki i strani
neprijatelji.
U odbranu Afre Devi ustao je Mut Ang.
Nedavno sam razmiljao o tome, i shvatio da na viem stupnju
razvoja nikakvog nerazumevanja izmeu misaonih bia ne moe biti.
ovekovo rezonovanje i njegova svest odraavaju zakone logikog ra
zvoja sveta koji ga okruuje i itavog kosmosa. U tom pogledu svaki
ovek je mikrokosmos. Nain miljenja proistie iz zakona svemira
koji su svuda jednaki. Misao, ma gde se pojavila, neizbeno e imati za
svoju osnovu matematiku i dijalektiku logiku. Ne mogu postojati
nikakva tua, potpuno razliita miljenja, kao to ne moe da postoji
ni ovek van drutva i prirode . ..
Ali, ta e biti u pogledu neizbenosti kosmikog rata, u koji su
bili ubeeni nai preci na dosta visokom nivou kulture? upita
astronavigator.
Kari Ram je zapazio najvaniju injenicu produi Mut Ang.
Straniji od naunog neznanja ili pogrene metodike je konzervatizam,
upornost u odbrani onih formi drutvenog ureenja koje nisu oprav
dale sebe ak ni u oima savremenika.
Srce zmije 167
Nepromiljena potronja rezervi tenih goriva, uma, voda, iscrplji
vanje zemljita, vrlo opasni eksperimenti u stvaranju smrtonosnih vrsta
atomskog oruja sve to odredilo je delatnost i gledanje na svet onih
koji su se trudili da po svaku cenu sauvaju ono to je ve preivelo.
Upravo ovde nicalo je i izrastalo otrovno seme iskljuivih privilegija,
izmiljotina o superiornosti jedne grupe, klase ili rase ljudi nad dru
gom, opravdavanje nasilja i ratova sve to to je u davna vremena
dobilo naziv faizam.
Prenesite to sa borbe klasa u jednoj zemlji na meusobnu borbu
privilegovanih i potlaenih zemalja, i onda ete razumeti uzrok na
stajanja ratne ideologije, propagiranje neizbenosti rata ak i u kos-
mosu. Vidim u tome srce zla, tu zmiju koja e, ma kako je uvali,
obavezno da ujede, zato to ne moe da ne ujeda. Setite se sa kakvom
je zlokobnom crveno-utom svetlou gorela zvezda pored koje smo
proli, idui naem cil ju__
Srce Zmije uzviknula je Tajna.
Prema tome, naa bojazan je takoe eho zmijskog srca, odjek koji je
u nama ostao jo od drevnih vremena! ozbiljno i sa tugom ree
Kari. Moram da kaem da sam ja verovatno najzmijskiji ovek od
svih nas, zato to u meni jo uvek tinja strah. .. ili sumnja, ne znam
kako to da nazovem.
Kari! prekorno ree Tajna.
Ali mladi je tvrdoglavo produio:
Komandant nam je lepo govorio o smrtnim krizama viih civi
lizacija. Svima nam je poznata pria o mrtvim planetarna, na kojima
je ivot uniten zato to ljudi na njima nisu umeli da blagovremeno
spree atomski rat i stvore novo drutvo koje bi se zasnivalo na nau
nim zakonima; da zauvek unite elju za ubijanjem, da iupaju to
zmijsko srce. Svi znamo da je naa planeta jedva uspela da izbegne
takvu sudbinu. Ali, ako oni tamo mladi astronavigator pokaza na
stranu sa koje se oekivao nepoznati brod ta ako oni jo nisu
proli preko te opasne provalije?
To je iskljueno, Kari, mirno odgovori Mut Ang. Katastrofe,
kataklizme i velike promene onemoguile bi razvoj vieg misaonog bia
sposobnog da se otisne u kosmos. Ne, ti koji nam dolaze u susret takoe
su proli kritinu fazu; oni su se isto tako muili i ginuli dok nisu
izgradili jedno pravino, mudro drutvo.
*
Negde tamo napred, jo uvek na ogromnoj udaljenosti, leteo je u
susret brod sa planete neke tue i daleke zvezde. Nije nikakvo udo to
je astronaute, ma koliko da su se uzdravali, obuzelo grozniavo uzbu
enje. Izdvojiti se negde radi odmora, ili potraiti osamu nekog skri
venog kutka izgledalo je nemogue u toj nervnoj napetosti. Zato je Mut
Ang naredio da svi uzmu sredstva za umirenje.
Mi treba da doekamo nau sabrau u najboljoj fizikoj i psihikoj
kondiciji tvrdim glasom odgovarao je na proteste. Pred nama je
li*
Ivan J efremov 168
ogroman posao, jer moramo da se sporazumemo s njima; da im pre
nesemo naa znanja i da se upoznamo s njihovim dostignuima.
Vasionski brod leteo je veoma polako, prelazei dvesta hiljada ki
lometara na as takozvanom tangentnom brzinom koja se koristi
prilikom ulaenja u zonu Roa bilo kog nebeskog tela. Roboti koji su
upravljali brodom drali su ga na precizno izraunatom obratnom
kursu. Ve je bilo vreme da se pojavi zrak lokatora sa nepoznate
letelice, ali se niko nije javljao, i to je izazivalo sve veu zabrinutost.
Probajte da signalizirate naim zrakom, Kari, naredio je Mut
Ang.
Prolo je jo dva asa. Kari je zamiljao kako njihov zrak, tamo
negde napred, na kolosalnoj udaljenosti klizi levo i desno, gore i dole,
prelazei svakim zamahom stotine hiljada kilometara crne praznine.
Onda je Mut Ang, mada prividno pribran, po iznenadnoj napregnu-
tosti svojih drugova osetio pojavu signala na ekranu lokatora. On nije
uspeo ni da vidi tu svetlu taku tako brzo je iezla, dodirnuvi crnu
blistavu kuglu. Signalno zvono jedva se oglasilo. Astronauti skoie,
trudei se da to blie priu ekranu. Mada se svetla taka pokazala
samo za tren, ipak je znaila mnogo. Nepoznati vasionski brod je
krenuo prema njima nije se sakrio u beskrajnom prostranstvu. To
je znailo da brodom upravljaju bia veta u kosmikim letovima,
poto su umela tano i brzo da izraunaju povratni kurs i onda svetlos-
nim zracima potrae Telur sa ogromnog rastojanja. Dve nezamislivo
male take, izgubljene u nepreglednom mraku, traile su jedna drugu.
U isto vreme, to su bila dva ogromna sveta, puna energije i znanja,
koji su se sada dodirivali usmerenim snopovima svetlosnih talasa. ..
*
Brod sa druge zvezde nalazio se na svega nekoliko kilometara
udaljenosti. Ovakvo precizno pribliavanje inilo je ast kako zemalj
skim astronautima, tako i nepoznatim doljacima. Bilo je teko sa tog
rastojanja tano odrediti razmere letelica. Onda je odjednom sa nepo
znatog broda sunuo irok zrak narandaste svetlosti, ija je talasna
duina bila istovetna sa svetlosnim snopom koji je zraio Telur.
Zrak se pojavio, nestao, pa opet zasvetleo i ostao da blista vertikalno,
uznosei se nad nepoznatim sazveima na kraju Mlenog Puta.
Mut Ang protrlja elo, to je uvek inio u trenucima napregnutog
razmiljanja.
Verovatno ele neto da nam saopte oprezno ree Tej Eron.
Van svake sumnje. J a bih to ovako protumaio: Nepomian stub
nae svetlosti znai stojte na mestu, ja prilazim. Pokuaemo da
odgovorimo.
Zemljin brod je ugasio svoje reflektore, prebacio filter na talasnu
duinu 430 i upravio plave zrake ka svom krmilu. Stub narandaste
svetlosti na nepoznatom brodu momentano se ugasio.
Astronauti su napregnuto oekivali. Brod tuinaca liio je na kalem,
sastavljen od dve kupe spojene vrhovima. Osnova jedne kupe, po svemu
sudei prednje, bila je zatiena kupolom, dok se na osnovi zadnje na
Srce zmije 169
lazio otvor levkastog oblika. Srednji deo broda bio je u obliku prstena,
koji je isputao blagu svetlost. Kroz prsten nazirale su se konture ci
lindra kojim su bile spojene kupe. Iznenada, prsten se zgusnuo, postao
neprovidan i poeo da se okree kao toak turbine. Na osmatrakim
ekranima brod je postajao sve vei; za tri-etiri sekunde ispunio je
ceo ekran. Zemljani su shvatili da se pred njima nalazi brod oko tri
puta vei od Telura.
Afra, J as i Kari neka pou sa mnom u komoru za izlazak iz broda.
Tej ostaje da deura. Ukljuite planetski osvetljiva! Na levoj palubi
upalite osvetljenje za sputanje! naredio je komandant.
Poklopac izlaznog otvora odskoio je i odmah su hidrauline cevi
podigle do vrha pod izlazne komore. etiri astronauta sada su stajala na
okrugloj, ograenoj platformi takozvane gornje osmatranice, koja je
bila etiri metra via od prednjeg dela Telura.
*
Bilo je sasvim primetno kako se divovski brod pribliava. U kos-
mikom prostoru, daleko od bilo kakvih polja gravitacije, osealo se
meusobno privlaenje brodova. Telur je na desnoj palubi izbacio
gigantske amortizatore za sputanje u obliku teleskopskih spiralnih
cevi. Pramac u obliku kupole na nepoznatom brodu se razmakao, pa
je sada liio na usta razvuena u drzak osmeh. I z njega se pojavio
balkon ograen umom tankih stubova. U crnoj eljusti pokrenulo se
neto belo. Tri Afrina druga primetila su njen razoarani osmeh. Pet
mrtvako belih, nesrazmerno irokih figura pojavilo se na platformi
koja se izdizala. One su stasom otprilike odgovarale Zemljanima, mada
su bile mnogo deblje i s grbama u obliku grebena na leima. Umesto
okruglih providnih lemova koje su imali Zemljani, tuinci su nosili
neto nalik na koljke, koje su im se oslanjale na poprene valjke na
ramenima. Ispupena strana tih koljki bila je okrenuta unazad, a
napred su se kao lepeza razilazile i trale velike ipke, inei nastreni-
cu pod kojom se u crnilu tame nita nije moglo razaznati; jedino bi
katkad zasvetlucalo crno staklo.
Prva figura koja se pojavila uinila je nagli pokret i odmah je
bilo jasno da tuinci imaju dve ruke i dve noge. Beli vasionski brod
okrenuo se pramcem prema boku zemaljskog broda i izbacio svojevrsnu
harmoniku od crvenih metalnih ploica, dugaku preko dvadeset me
tara.
Osetio se blag potres, i oba broda se dotakoe. Meutim, na krajevi
ma osovina nije sevnula munja potpunog atomskog raspadanja, bloki
ranog monim magnetskim poljem, to je znailo da je materija oba
vasionska broda bila istovetna.
lanovi posade koji su stajali na osmatrakoj platformi Telura
uli su u svojim skafanderima tiho zadovoljno smekanje komandanta
i zaueno ga pogledali.
Hov. da vas ohrabrim, u prvom redu Afru ree Mut Ang. Za
mislite kako mi izgledamo u njihovim oima! Naduvane lutke sa zglo-
Ivan J efremov
170
bastim rukama i nogama, i ogromnim okruglim glavama koje su tri
etvrtine . .. prazne!
Afra se veselo nasmejala.
Stvar je u sadrini skafandra, u tome ta se unutra nalazi. Spolja
nije tako vano!
Nogu i ruku je toliko koliko i kod nas konstatovao je Kari.
U taj mah, oko metalnog stakla izbaenog sa prispelog broda, iznik
la je bela nabrana futrola koja se kao prazan rukav primicala Teluru.
Prednja figura na platformi, u kojoj je Mut Ang instinktivno naslutio
komandanta i ravnog sebi po rangu, poela je da gestikulira, prinosei
ruke grudima. Ljudi sa Telura hitro su reagovali, izbacivi iz donjeg
dela broda cev-koridor, pomou koje se brodovi spajaju u kosmikom
prostoru. Onda su od mekog drveta napravili mosti za prelaz. Drvo
je na kosmikom mrazu trenutno izmenilo svoj molekularni sastav i
postalo vre od elika. Za to vreme, na ispustu drugog broda pojavio
se ekran u obliku kocke od crvenog metala, sa zatamnjenim prednjim
delom. Dve bele figure nagnule su se nad njim, ispravile se, i onda
odmakle u stranu. Pred oima Zemljana na ekranu se pojavila silueta
slina oveku, iji se gornji deo ritmiki dizao i sputao. Male bele
strelice as su ulazile u figuru, as izlazile iz nje.
Genijalno jednostavno: disanje! uzviknula je Afra. Oni ele da
nam pokau sastav svoje atmosfere. Ali, ta je to to diu?
Kao da odgovara na njeno pitanje, model je nestao i pojavila se
nova slika: crna taka u prstenastom oblaku verovatno jezgro atoma,
okrueno tankim elipsama svetleih taaka elektrona. Mut Ang je
osetio kako mu se stee grlo. Na ekranu su se videle etiri figure: dve
u sredini, jedna iza druge i dve bone, spojene crnim strelicama.
Zemljani su uzbueno brojali elektrone. Oh! alosno uzviknu Afra
Devi. Fluor. . . !
Kada su Zemljani istakli tablicu svoje atmosfere, astronauti su pri-
metili kako se bela figura na mostiu nepoznatog broda trgla i podigla
ruku ka koljki skafandra, na nain razumljiv oveku sa Zemlje.
Izgleda da su ista oseanja, samo jo snanija, proela i koman
danta prispelog broda.
Hoemo li graditi pregrade, a posle spajati koridore? upita J as
Tin komandanta.
Mut Ang se nije kolebao.
Fluor koji oni diu za nas je smrtonosan, ba kao to je kiseonik
za njih. Mnogi nai materijali, boje i metali otporni na kiseoniku
atmosferu mogu da se razgrade od njihovog disanja. Umesto vode, oni
imaju tean fluorni vodonik istu fluorovodoniku kiselinu koja kod
nas razjeda staklo i razara gotovo sve minerale u ijem je sastavu
silicijum. Eto zato moramo da stavimo providnu pregradu, otpornu
na kiseonik; oni e takoe staviti pregradu od materijala koji fluor ne
moe da uniti. Hajde, treba da pourimo. O svemu emo detaljno
razgovarati dok pripreme budu okonane ...
U biblioteci Telura posao je bio u punom jeku. Svi lanovi posade
birali su stereofilmove i magnetske foto-snimke o Zemlji, kao i repro
Srce zmije 171
dukcije najboljih umetnikih dela. Hitno su se pripremali dijagrami
i crtei matematikih funkcija, sheme kristalastih materija najraspro
stranjenijih u Zemljinoj kori, na drugim planetarna i na Suncu. Astro
nauti su pakovali obertonske zvunike koji tano reprodukuju ljudski
glas, u futrole otporne na fluor.
U kratkim prekidima izmeu jela i odmora, astronauti su razgova
rali o neobinoj atmosferi u kojoj su iveli putnici kosmosa sa kojima
su se sluajno sreli. Na planeti tuinaca verovatno je postojao fluoro-
vodoniki okean. Razvijajui fluorovodonik pomou energije zraenja
svoje zvezde, biljke te planete akumulirale su ugljenik i luile fluor,
kojeg su, pomeanog sa azotom, udisali ljudi i ivotinje, dobijajui
energiju od sagorevanja ugljenika u fluoru. Nametao se samo jedan
zakljuak: ivotinje i ljudi na nepoznatoj planeti mora da izdiu fluo-
riki ugljenik i fluorovodonik.
Ovakva razmena materija daje jedan i po put vie energije nego
to je sluaj na Zemlji sa njenom kiseonikom osnovom. Nije onda udo
to je takav metabolizam omoguio da se razvije vii misaoni ivot.
Meutim, velika aktivnost fluora u poreenju sa kiseonikom zahteva
i veu radijaciju zvezde. Da bi energija zraenja bila u stanju da razbije
molekul fluorinog vodonika u biljnoj fotosintezi, potrebni su ne uto-
-zeleni zraci kao za vodu, ve zraci monijih kvantova plavi i ljubi
asti. Oigledno da je zvezda sunce tuinaca plava i vrlo visoke
temperature.
Paradoks! umea se u razgovor Tej Eron, vraajui se iz radioni
ce. Fluorini vodonik lako se pretvara u gas.
Da, na temperaturi od plus dvadeset primeti Kari, poto je
pogledao u prirunik.
Da li se mrzne?
Na minus osamdeset.
I z toga sledi da njihova planeta mora biti hladna! To nije u skladu
sa plavom vrelom zvezdom.
Zato? primeti J as Tin. Njihova planeta moe da bude veoma
udaljena od svoje zvezde. Okeani mogu da se nalaze u umerenim ili
polarnim zonama. I l i . . .
Verovatno postoje mnoga ili ree Mut Ang. Bilo kako bilo,
brod sa fluorne planete je pred nama i uskoro emo saznati sve
detalje njihovog ivota. Vanije je a sada imamo na umu da se fluor
veoma retko javlja u vasioni, mada se cn, prema poslednjim istraiva
njima, pomakao sa etrdesetog na osamnaesto mesto po stepenu
rasprostranjenosti. Meutim, na kiseonik zauzima u vasioni tree mesto
po ukupnoj koliini svojih atoma, odmah posle vodonika i helijuma,
a za kiseonikom idu azot i ugljenik. Prema drugom sistemu izrauna
vanja, kiseonika ima dvesta hiljada puta vie od fluora. To moe da
znai samo jedno broj planeta sa fluornom atmosferom je nitavan.
Sad razumem oajanje njihovog komandanta zamiljeno ree
Afra Devi. Oni trae sebi slina bia i njihovo razoaranje je veoma
veliko.
Ivan J efremov 172
Ako je to tano, onda znai da oni odavno istrauju i da su ve na
ilazili na misaoni i vot...
Verovatno je i on bio kiseonikog tipa dodade Afra.
Ali, mogu da postoje i drugi tipovi atmosfere javi se Tej Eron.
Na primer, hlorna ili sumporna, ak i sumporovodonina.
One nisu pogodne za vii ivot! pobedonosno je uskliknula Afra.
Sve one pri razmeni materija daju tri puta, pa ak i deset puta
manje energije nego kiseonik, ivotvorni gas Zemlje!
- To se ne odnosi na sumpornu atmosferu promrmlja J as Tin.
Ona ima istu energiju kao i kiseonik.
Vi imate u vidu atmosferu od sumporastog anhidrida i okean od
tenog sumpora? upita Mut Ang.
Inenjer potvrdi.
U tom sluaju, sumpor ne zamenjuje kiseonik, ve vodonik nae
Zemlje mrtei se ree Afra. To je najobiniji element vasione.
Teko da e sumpor, na koji se retko nailazi, biti ist zamenik vodo-
nika. Nema sumnje da je takva atmosfera jo reda pojava nego to je
fluor.
Uz to, samo na veoma vrelim planetarna okean od sumpora moe biti
tean dodao je Tej listajui prirunik.
ini mi se da je Afra u pravu umea se komandant. Sve atmo
sfere koje smo nabrojali suvie su velika retkost u poreenju sa
naom, koja se sastoji od najrasprostranjenijih elemenata u kosmosu.
Kako je divno to je naa atmosfera upravo takva. Oekuje nas
susret s velikim brojem slinih planeta! oduevljavala se Afra.
Rekao bih da prvi susret nije takav primeti Tej.
Afra pocrvene i htede neto da kae, ali se tada pojavi brodski
hemiar i saopti da je zatitna pregrada gotova.
Astronauti su uvrstili providnu tablu na kraju svog koridora. Bele
figure tuinaca uinile su to isto u svom koridoru. Zatim su se Zem
ljani i tuinci sreli u praznom prostoru, pomaui jedni drugima u
kretanju preko prelaznog mostia. Pomilovati rukav skafandra, ili rame
izraz nenosti i prijateljstva bilo je u jednakoj meri gest razumljiv
i jednima i drugima.
Zbog ispupenja nalik na rogove, tuinci su onemoguavali Zemlja
ne pri pokuaju da razgledaju njihova lica kroz zasenene lemove. I
dok su se glave Zemljana videle relativno jasno, dotle su ispupena
prednja oklopna stakla na lemovima tuinaca, sakrivena pod ipkastom
nastrenicom koljke, ostala neprozirna za zemaljske oi. Samo nepo
greiv ljudski instinkt govorio je da ih tuinci napregnuto i dobro-
namerno posmatraju.
*
Oba kosmika broda jedan sneno beo, a drugi boje hromiranog
elika predstavljali su sada celinu koja je nepomino lebdela u
beskrajnoj vasioni. Telur je ukljuio mone grejae, pa je njegova
posada mogla da ue u cev-koridor u obinim radnim odelima pri
pijenim i do grla zatvorenim kombinezonima od vetake vune.
Srce zmije 173
U dubini koridora pojavila se grupa od osam tuinaca. .. Ipak,
da li su to bili tuinci? Iza ovog jedva primetnog zida stajali su ljudi.
Bilo je neverovatno da oni udiu gas najotrovniji za Zemlju i kupaju
se u moru od fluorovodonine kiseline koja sve razjeda. Proporcionalne
linije tela, stas koji odgovara prosenoj visini Zemljana, okrugle glave
obrasle gustom modrikasto-crnom kosom ... Ali, najinteresantniji detalj
na njihovom licu bile su oi. Neverovatno krupne i izduene, zauzimale
su gotovo celu irinu lica; njihovi spoljanja uglovi koso su se podizali
prema slepoonicama. Beonjae tirkizne boje izgledale su nepropor
cionalno izduene u odnosu na duicu. Nos kratak i prilino pljosnat,
imao je kao i kod Zemljana nozdrve okrenute nadole. Mala usta sa
ljubiastim usnama i pravilni zubi bili su im plave boje, kao i beonjae.
Gornja polovina lica izgledala je veoma iroka, a od oiju nadole lice
se prema bradi naglo suavalo. Forma uiju ostala je nerazjanjena,
jer su svima slepoonice bile pokrivene zlatnim pletenim gajtanima
koji su ili preko temena.
Meu tuincima bilo je i mukaraca i ena. ene su se raspoznavale
po duini i liniji vrata, oblim konturama i veoma bujnoj, kratko podi-
anoj kosi. Mukarci su bili vii i korpulentniji, sa jae izraenom
bradom. Uopte uzev, bile su to karakteristike po kojima se razlikuju
oba pola i kod Zemljana.
Afri se uinilo da tuinci imaju samo etiri prsta na rukama. Noge
im nije najbolje videla, jer su njihova stopala tonula u mekom podu.
Odea im je u svetlosti normalnoj za oi Zemljana izgledala tamno
crvene boje.
to su astronauti vie gledali u doljake sa fluorne planete, njihov
oblik im je sve manje izgledao stran, tavie, postojala je sve blia
svojevrsna egzotina lepota tuinaca. Njihovu najveu dra predstavlja
le su ogromne oi, iz kojih je zraila toplina mudrosti i prijateljstva.
Kakve oi! nije mogla da se uzdri Afra. I nae su lepe, ali sa
ovakvim oima jo je lake postati ovek.
Zato? apatom upita Tej.
to su oi krupnije, utoliko je vie elemenata mrenjae i takvo
oko moe da obuhvati vei broj detalja.
Tej glavom dade znak da je razumeo.
J edan tuinac izae napred i pozva ih pokretom ruke. Tog momenta
svetio na Teluru se ugasilo.
Oh! oajno uzviknu Mut Ang. To nisam predvideo!
Ali ja jesam mirno odgovori Kari. Iskljuio sam obino svetio
i upalio dve snane lampe sa filterima etiri stotine trideset.
Mi izgledamo kao mrtvaci ogoreno proaputa Tajna. ove-
anstvo ne izgleda ba najbolje pri takvoj svetlosti. Gledajte kako smo
svi zeleni, kao da smo sad izali iz movare.
Vaa bojazan je neosnovana ree Mut Ang. Njihov spektar
najbolje vidljivosti daleko naginje ka ljubiastom, moda ak i ultra-
ljubiastom. To daje mnogo vie toplote i nijansi nego to mi moemo
da vidimo, ali ja ne mogu da zamislim kako to izgleda.
Verovatno emo im izgledati mnogo ui nego to smo u stvari
ree posle kraeg razmiljanja Tej.
Ivan J efremov 174
Tuinci su sada upalili zemaljsku svetlost, a Zemljani iskljuili plavu.
Providnoj pregradi pribliie se dva bia mukarac i ena. Oni bez
urbe zbacie svoja tamnocrvena odela i uzee se za ruke. Tako su mirno
stajali nekoliko trenutaka; zatim poee da se okreu kako bi Zemljani
mogli da razgledaju njihova tela, koja su bila mnogo slinija zemaljskim
nego lica. Proporcionalne linije potpuno su odgovarale pojmovima le-
pote na Zemlji; jedino to su bile reljefnije nego kod ljudi sa Zemlje.
Glave tuinaca su lepo i ponosno stajale na visokim vratovima;
mukarac je imao iroka ramena oveka koji se bori i radi, a iroka
bedra ene majke misaonog bia iz kosmosa ni najmanje nisu pro-
tivreila oseanju intelektualne snage predstavnika nepoznate planete.
Kada su se tuinci odmakli i uto zemaljsko svetio ugasilo, Zemljani
se vie nisu kolebali.
Na molbu komandanta Mut Anga, ispred providne pregrade stali
su drei se za ruke Tej Eron i Afra Devi. Bez obzira to su zbog
nezemaljskog osvetljenja njihova tela izgledala kao od plavog hladnog
mermera, svi astronauti su ih ushieno posmatrali tako je bila lepa
naga lepota njihovih drugova. To su shvatili i tuinci, to se moglo
zakljuiti po njihovim brzim i kratkim pokretima i meusobnim po
gledima.
Afra i Tej stajali su obuzeti nervnom napetou, koja se uvek pojav
ljuje kada treba izvriti teak i riskantan zadatak. Najzad su tuinci
zavrili snimanje i upalili svoje svetio.
Sada vie ne sumnjam da i kod njih postoji ljubav ree Tajna
prava, divna i velika ljudska ljubav. . . Inae, njihovi mukarci i
ene ne bi bili tako lepi i inteligentni.
Vi ste potpuno u pravu. Tajna. Zbog toga sam jo zadovoljniji. Oni
e nas potpuno shvatiti odazva se Mut Ang. Pogledajte samo
K ari ja. . ! Kari, nemojte se sluajno zaljubiti u devojku sa fluorne
planete, to bi za vas bilo katastrofalno.
Astronavigator se prenu iz zanosa i odvoji oi od providne pregrade
belog broda.
Gotovo ste u pravu setno se osmehnuo. Mogao bih da se za
ljubim, bez obzira na razliku tela i na udovinu udaljenost naih
planeta. Tek sada sam shvatio svu silu i mo ljubavi.
Ljudi su se kao oamueni razilazili. Ugasila su se svetla u koridoru,
preostali su da svetle spoljanji reflektori na brodovima. Obe letelice
potonule su u mrak, ukoene i priljubljene jedna uz drugu, kao da je
sve ivo u njima umrlo i zaledilo se u stranoj hladnoi i dubokoj tami
vasione...
*
Drugi susret u koridoru poeo je pokazivanjem zvezdanih karata.
I Zemljanima i stanovnicima fluorne planete bila su potpuno nepoznata
sazvea pored kojih su prolazili brodovi. (Tek na Zemlji astronomima
je polo za rukom da ustanove taan poloaj plave zvezde: u omanjem
zvezdanom oblaku Mlenog Puta, oko Tau Zmijonosca). Put nepoznate
letelice vodio je ka zvezdanoj skupini na severnoj periferiji Zmijonosca,
Srce zmije
175
ukrstivi se sa putem Telura kada je doao do junih granica saz-
vea Herkulesa.
U koridom tuinaca pojavila se nekakva reetka od crvenih metal
nih ploica. Neto se iza nje zavrtelo, a onda su se ploice pomakle,
okrenule popreno i nestale. Umesto reetke pokazao se ogroman prazan
prostor, a onda se u daljini pojavila i fluorna planeta. Polako se
pribliavala plava kugla vea od Zemlje. Zemljani su videli ljubiaste
talase okeana od fluorovodonine kiseline kako zapljuskuje obale od crnog
peska, i crvene hridine i padine izlomljenih planina, koje su zraile
plavu meseevu svetlost. Veliki zalivi bili su oseneni stalnim pokriva
em plaviastih oblaka. Gigantska postrojenja od crvenog metala i ne
kog kao trava zelenog kamena bila su podignuta na obalama mora, ili
su se u beskrajnom lancu uspinjala vertikalnim dolinama ka polovima.
Ove ogromne skupine postrojenja, primetne sa veoma velike visine, bile
su ispresecane irokim trakama gustog rastinja sa zelenkasto-plavim
liem ili zaravnjenim kupolama planina, koje su zraile svetlost kao
da su opali ili kamenje doneseno sa Meseca na Zemlju.
Venci gradova videli su se na obe polulopte, u zonama koje bi odgo
varale polarnom i umerenom pojasu Zemlje. Povrina nastanjenih
zona, izuzimajui tajanstveni ekvatorijalni pojas utonuo u plaviastu
paru, bila je ureena, izmenjena i oplemenjena pomou ruku i stvara
lake misli oveka. ivot je gospodario nad stihijama burnih voda i
guste atmosfere, koja je bila proeta smrtonosnim zracima plave zvezde
i neverovatno snanim nabojem elektriciteta.
Onda su u koridoru tuinaca pejzai na fluornoj planeti ustupili
mesto kolosalnim gradilitima. Nagibi kosih zidova liili su na zdanja
tibetske arhitekture. Nigde nije bilo pravih uglova i horizontalnih ravni
forme su se blago ugibale, prelazei od vertikale ka horizontalnim
spiralnim zavojima. U daljini se pojavio taman otvor nalik na elisu.
Kada je priao blie, moglo se videti da donji deo elise predstavlja
spiralno uvijen irok put, koji se izdie i ulazi u zdanje veliko kao
grad. U dubini ulaza mogla se videti blaga osvetljena sala sa fluorescent
nim zidovima.
*
Odjednom, bez ikakvih prethodnih znakova, slika je nestala. Zau
eni astronauti, koji su oekivali da vide jo neto neobino, bukvalno
su bili okirani. S druge strane pregrade koridor se osvetlio obinom
plavom svetlou. Pojavili su se nepoznati astronauti. Ovoga puta kre
tali su se uurbano.
Tog momenta na ekranu su jedna za drugom poele da se redaju
slike, koje su prolazile u tako brzom tempu da je posada Telura jedva
stizala da ih prati. Tamo negde, u mraku vasione, kretao se jo jedan
beli astralni brod. J asno se videlo kako se okree i iskri njegov centralni
prsten, razbacujui zrake na sve strane. Odjednom, prsten je prestao da
se okree i brod je ostao da visi u kosmikoj tami, nedaleko od plave
patuljaste zvezde.
Ivan J efremov
176
Mut Ang je uzdahnuo tako glasno da su se ljudi okrenuli ka njemu
i upitno pogledali.
Da! Oni e uskoro otii. Negde vrlo daleko nalazi se njihov drugi
brod. Oni su se na neki nain sporazumeli, mada ne mogu da zamislim
kako je to mogue u beskrajnom prostranstvu koje ih deli. Sada se
neto desilo sa drugim brodom i njegov poziv je doao do naih pri
jatelja.
Moda je tamo sve u redu, samo to je onaj brod naiao na neto
veoma vano? tiho upita Tajna.
Moda. Ma kakav da je razlog, oni e uskoro otii. Zato moramo da
saznamo od njih to vie podataka. Najvanije od svega su zvezdane
karte, njihov kurs, susreti koje su do sada imali sa drugim biima u
kosmosu. Ubeen sam da su sretali ljude sline nama...
I z razgovora sa tuincima saznalo se da mogu da ostanu samo jo
jedan zemaljski dan. Zato su ljudi uz pomo stimulativnih preparata
neumorno radili, istim tempom kao i itelji fluorne planete, ija je
energija izgledala neiscrpna ...
Prolo je dvadeset asova. U koridoru su se pojavili Tej i Kari;
jedva se drei na nogama od umora, oni su nosili trake zvezdanih
karata, u kojima je bio zapisan ceo put Telura od Zemlje do mesta
gde su se brodovi sreli. Tuinci su se jo vie uurbali. Maine za me
moriju na letelici Zemljana zapisivale su na foto-magnetske trake po
loaje neotkrivenih zvezda, iskazane nepoznatim znacima rastojanja,
=>strofizike podatke i komplikovane i izukrtane puteve oba bela broda.
Sve je to trebalo da se deifruje prema tablicama objanjenja koje su
tuinci pripremili. Ljudi nisu mogli da uzdre radosne usklike kad su
se prvo kod jedne, zatim druge, tree, etvrte i pete zvezde na ekranu
pojavili uveani kruii, u kojima su se zavrtele planete.
Lik robustnog, trbuastog broda smenilo je itavo jato drugih, daleko
lepih letelica. Na viseim ovalnim platformama ispod njih stajala su
u svojim skafandrima bia svakako ljudi. Znak atoma sa osam elek
trona kiseonikom krunisao je sliku planeta i brodova; ali bro
dovi na shemi sjedinjavali su se samo sa dvema prikazanim planetarna:
sa jednom koja je stajala blizu crvenog velikog sunca, i drugom, koja
se okretala oko jarko zlataste zvezde spektralne klase F. Po svemu
sudei, ivot na planetarna tri druge zvezde takoe je bio kiseoniki,
ali jo nije dostigao tako visok nivo da bi mogao da izlazi u kosmos;
ili se tamo moda jo nisu pojavila misaona bia.
Zemljani to nisu mogli tano da utvrde, ali u njihovim rukama bili
su podaci od neocenjive vrednosti. Oni su ih vodili do tih nastanjenih
svetova, udaljenih mnogo stotina parseka od mesta gde su se dva broda
srela.
*
Dolo je vreme rastanka. Posade oba broda postrojile su se s obe
strane providne pregrade: bledobronzani ljudi Zemlje i sivi ljudi fluorne
planete, ije je ime za Zemljane ostalo nejasno. Mimikom su jedni
drugima izraavali svoje simpatije i alost zbog rastanka.
Srce zmije 177
Duboka tuga zavladala je na Teluru. ak i odlazak sa Zemlje, na
koju je trebalo da se vrate tek kroz sedam vekova, nije im onda izgledao
kao nenadoknadiv gubitak. Nikako nisu mogli da se pomire s injeni
com da e ve kroz nekoliko minuta ovi lepi, udni i dobri ljudi zauvek
ieznuti u vasioni, da i dalje beznadeno trae sebi srodan misaoni
ivot.
Moda su tek sada astronauti u potpunosti shvatili da je u svim
ovekovim traganjima, tenjama, vizijama i borbi za progres najvaniji
ovek. Za svaku civilizaciju, za svaku zvezdu, za itavu Galaksiju i
beskonanu Vasionu najvaniji su bili ljudi, njihov um, oseanja, snaga
i lepota.
Komandant nepoznatog broda napravio je nekakav znak. Istog tre
nutka, mlada ena koja je prikazala lepotu stanovnika fluorne planete
naglo se pribliila mestu gde je s druge strane stajala Afra. Rairivi
ruke, ona se priljubila uz pregradu, u elji da zagrli prekrasnu enu
Zemlje. Ne primeujui da joj se niz obraze slivaju suze, Afra se takoe
priljubila uz pregradu, kao ptica zarobljena u staklenom kavezu. Onda
se svetio na tuinskom brodu ugasilo i pocrnelo staklo ekrana pretvo
rilo u puinu, u koju su potonuli svi pokuaji Zemljana da jo jednom
vide bia koja su im za kratko vreme postala tako bliska.
Mut Ang je naredio da se upali osvetljenje na Teluru, ali koridor
s one strane pregrade bio je prazan.
Vanbrodska grupa neka obue skafandere za razdvajanje koridora!
zapovednikim glasom presee tiinu Mut Ang. Pogonski ine
njeri na motore, astronavigator u komandnu salu. Svi da se pripreme
za let!
Ljudi su poeli da naputaju koridor. Samo je Afra, osvetljena
priguenom svetlou iz otvora na palubi, nepomino stajala kao da
se ukoila od ledene hladnoe vasionskog prostora.
Afra, sputamo poklopac na otvoru! doviknu joj Tej odnekud iz
dubine broda. elimo da vidimo njihov odlazak.
Afra se odjednom prenu, povika Teju da prieka i potra prema
komandantu. Zaueni pomonik je u nedoumici stajao, ali Afra se
brzo vratila. S njom je bio i Mut Ang.
Teje, uperi reflektor u koridor! Pozovite tehniare, vratite nazad
ekran! naredio je komandant.
Ljudi su se uurbali. Snaan snop svetlosti prodro je u koridor i
poeo da daje signale u istim intervalima kao i prilikom prvog susreta.
Nepoznati astronauti opet su se pojavili u koridoru. Sva drhtei, Afra
se nagnula nad tablu sa koje su se na ekran reflektovali njeni na brzinu
napisani bioloki podaci. Dvostruki spiralni lanii mehanizma nasled-
nosti trebalo bi u optim crtama da budu jednaki i kod zemaljskih
i kod fluornih ljudi. Poto ih je napisala, Afra je nacrtala dijagram
metabolizma u ljudskom organizmu, koji se svodio na podjednako
pretvaranje energije zraenja nebeskih zvezda, dobijeno putem biljaka.
Mlada ena je pogledala nepomine sive figure i krstom precrtala atom
fluora sa njegovih devet elektrona, stavivi na njegovo mesto atom
kiseonika.
Ivan J efremov 178
Tuinci se pokrenue. Komandant je istupio napred i pribliio
lice tik uz pregradu, posmatrajui ogromnim oima Afrine nevete
crtee. Onda je elu prineo sastavljene ruke i duboko se poklonio pred
enom Zemlje.
Oni su razumeli misao koja je Afri u poslednjem trenutku pala na
pamet. Afra je mislila na smelu promenu hemijskih procesa, koji akti
viraju celokupan ovekov organizam pokuaj da se putem dejstva na
mehanizam naslednosti fluorni metabolizam zameni kiseonikim! Sa
uvati sve osobine, svu naslednost fluornih ljudi, ali naterati njihova
tela da rade na drugoj energetskoj osnovi. Ovaj dinovski zadatak bio
je jo uvek veoma daleko od mogunosti da se ostvari. Ali trebalo je
verovati u napor koji mogu uiniti ujedinjeni napori obe planete! Ako
se njima pridrue i druga misaona bia, fluorno oveanstvo nee proi
kao senka bez traga, izgubljeno u beskrajnim prostorima Vasione.
*
Oba vasionska broda polako su se udaljavala, plaei se da ne otete
jedan drugog snagom svojih pomonih motora. Nekoliko trenutaka ka
snije beli brod je obavio oblak zaslepljujueg plamena, a kada se on
ugasio, nije ostalo nita osim mrane tiine kosmosa.
Tada je i Telur, oprezno uzimajui zalet, uao u pulsaciju koja
je sluila kao most kojim se skrauje nekad nezamisliva udaljenost
izmeu zvezda. Sigurno zatieni svojim oklopima, ljudi vie nisu videli
kako se skrauju svetlosni kvanti i kako daleke zvezde, koje su bile
pred njima, od plavih postaju ljubiaste. Zatim je brod potonuo u
neprozirni mrak vasione, iza koje je ljude ekala draga i puna ivota
Zemlja.
Stanislav Lem
Istina
Sedim ovde i piem u zatvorenoj sobi s vratima bez kvake, a ni
prozori se ne mogu otvoriti. Okno je od neprobojnog stakla. Isprobao
sam ga. Ne zato to sam dobijao volju da pobegnem, hteo sam samo
da se uverim. Piem na drvenom stolu od orahovine. Papira imam
dovoljno. Mogu slobodno da piem. Samo to niko to ne ita. Ali ja
ipak piem. Neu da budem sam, a da itam ne mogu. Sve to mi
daju za itanje jeste la, slova poinju da mi igraju pred oima i
gubim strpljenje. Ono to postoji u njima apsolutno me ne zanima
od trenutka kad sam shvatio da je neistina. 0 meni mnogo vode
rauna. Ujutro imam kupanje u toploj ili mlakoj vodi, sa nenim mi
risom. Otkrio sam na emu se zasniva razlika izmeu dana u sedmici:
utorkom i subotom voda ima miris lavande, u ostalim danima eti-
narskih uma. Zatim je doruak i lekarska vizita. J edan od mlaih
lekara (ne seam se kako se zove, to ne znai da neto nije u redu
s mojim pamenjem, nego se sad trudim da ne pamtim nevane stvari)
zanimao se za moj sluaj. Ispriao sam mu ga dva puta, ceo, a on je
moju izjavu snimio na magnetofonsku traku. Pretpostavljam da je
ponavljanje iskaza traio zato da bi obe prie mogao da uporedi i
time otkrije ono to u njima ostaje nepromenjeno. Rekoh mu ta
mislim, kao i to da pojedinosti nisu vane.
Takoe sam ga upitao ne namerava li da moj sluaj obradi kao
takozvani kliniki sluaj, kako bi na sebe skrenuo panju lekarskog
sveta. Malo se zbunio. Moda mi se to samo uinilo, no u svakom
sluaju prestao je da mi ukazuje naklonost.
Ali sve je to nevano. Ono do ega sam doao, delimino zahvalju
jui sluaju, delimino zahvaljujui drugim okolnostima, u izvesnom
(trivijalnom) smislu takoe je nevano.
Postoje dve vrste injenica. J edne mogu postati korisne, na primer
injenica da voda kljua na sto stepeni i pretvara se u paru po Bojl-
-Mariotovom i Gej-Lisakovom zakonu; zahvaljujui tome mogla je u
prolosti da se izgradi parna maina. Druge injenice nemaju takvo
znaenje jer se tiu svega, i od njih se ne moe pobei. Ne znaju
za izuzetke niti za primenu, i u tom smislu su beskorisne. Ponekad
mogu za nekoga da imaju neprijatne posledice.
STANI SAW LEM, roen 1921, po struci lekar, po vokaciji filozof, danas j e jedan od najveih
svetskih majstora naune fantastike. Sem mnotva romana, pripovedaka i drama napisao je
vie dela iz filozofske, naune i knjievno-teorijske oblasti: Summa technologiae (1964, proireno
1967), Filozofija sluaja, (1968), Fantastika i futurologija (1970). Najvanija nauno-fantastina
dela Stanislava Lema: Astronauti (1951), Magelanov oblak (1955), Dijalozi (1957), Zvezdani dnev
nici (1957) Eden (1959) Invazija s Aldebarana (1959), Istraga (1959), Knjiga robota (1961),
Povratak sa zvezda (1961), Solaris (1961) Mesena no (1963), Nepobedivi (1964), Ciberijada
(1965), Lov (1965), Glas odozgo (1968), Pripovetke o pilotu Pirksu (1968), Savreni vakuum
(1971) Fiktivna veliina (1974).
Preveo: PE TAR VUJ ICI
Stanislav Lem
180
Lagao bih kada bih tvrdio da sam svojom sadanjom situacijom
zadovoljan i da sam potpuno ravnoduan zbog onoga to je zapisano
u mojoj istoriji bolesti. Poto ipak znam da je moja bolest moja
egzistencija i da sam zahvaljujui tom oboljenju, koje se uvek zavrava
fatalno, doao do istine, postao sam vlasnik sitne satisfakcije kao svako
ko je u pravu nasuprot veini. U mome sluaju nasuprot celome
svetu.
Mogu to da kaem zato to Martens i Ganimaldi nisu vie ivi.
Istina koju smo otkrili zajedniki njih je ubila. Prevedene na jezik
veine, te rei znae samo to da se desio nesrean sluaj. Odista
se desio, samo mnogo ranije pre nekih etiri milijarde godina, kada
su plahte vatre zderane sa Sunca poele da se smotavaju u kuglu.
To je bila agonija, a sve ostalo, zajedno sa onim tamnim kanadskim
jelama ispred mog prozora, sa avrljanjem bolniarki i mojim kra-
banjem samo je zagrobni ivot. A znate li iji? Zaista ne znate?
A volite da gledate vatru. Ako ne volite, onda je to zbog razbori
tosti ili iz inata. Pokuajte samo da sednete kraj vatre i da odvojite
od nje pogled, pa ete se odmah uveriti koliko ona privlai. Sve ono
to se deava u plamenu (a deava se veoma mnogo) nismo kadri
ak ni da nazovemo nekim imenom. Imamo za to dvadesetak odre
daba koje nita ne kazuju. Uostalom, pojma o tome nisam imao, kao
ni bilo ko od vas. I pored svog otkria nisam postao potovalac vatre,
ba kao to ni materijalisti ne postaju, ili bar ne moraju da postanu,
potovaoci materije.
Uostalom, vatra... Ona je samo aluzija. Nagovetaj. Zato mi doe
da se smejem kad estita doktorka Merijah govori ponekad nekome
stranom (oito je to neki lekar koji poseuje nau uzornu ustanovu)
kako je onaj ovek tamo, onaj mravko to se greje na suncu
piroparanoik. to oznaava da moj sistem, koji je u sukobu sa stvar
nou, ima kao imenitelj vatru. Kao da verujem u ivot vatre
(po recima mnogouvaene doktorke Merijah). Razume se, nema u
tome ni trunke istine. Vatra u koju volimo da gledamo iva je koliko
i fotografije naih milih pokojnika. Moe ovek da je izuava kroz
itav ivot i da nita ne postigne. Stvarnost je, kao uvek, daleko kom-
plikovanija ali i manje zloudna.
Mnogo sam napisao, a sadrine gotovo da i nema. Znam, naime,
da u, kada doem do vanih stvari, kad ih ispriam do kraja, zaista
upasti u najdublje oajanje. Sve do onog asa kad ove beleke budu
unitene, i kad budem mogao da pristupim pisanju novih. Ne piem
uvek isto. Nisam gramofonska ploa.
Voleo bih da Sunce zaviri u moju sobu, ali u ovo doba godine
ono dolazi u posetu tek negde oko etiri asa, i to samo na kratko.
Hteo bih da ga posmatram pomou nekog velikog, dobrog ureaja,
poput onoga kojeg je Hamfri Fild pre etiri godine postavio na Maunt
Vilsonu, sa itavim kompletom gutaa vika energije, tako da ovek
moe mirno satima da posmatra izbrazdano lice naeg oca. Loe
govorim, jer to nije na otac. Otac daje ivot, a Sunce polako umire,
kao i mnoge milijarde drugih sunaca.
Istina 181
Moda je ve vreme da ponem posveivanje u tajnu ove istine
koju sam upoznao zahvaljujui sluaju i radoznalosti. Bio sam tada
fiziar. Strunjak za visoke temperature. To je strunjak koji se bavi
vatrom, onako kao to se grobar bavi ovekom. Nas trojica, Mar
tens, Ganimaldi i ja radili smo na velikom boulderskom plazmotronu.
Ranije je nauka poslovala sa neuporedivo manje epruveta, retorti i
stativa, i njeni su rezultati bili srazmerno manji. Mi smo iz meudr
avne akumulatorske linije uzimali milijarde vati energije, putah je
u trbuh elektromagneta ija je samo jedna sekcija imala 70 tona te
ine, a u arite magnetnog polja smetali smo veliku kvarcnu cev.
Elektrino pranjenje ilo je kroz cev, od jedne elektrode do
druge, a njegova mo bila je takva da je atomima skidala elektronske
obloge, te je ostajala samo kaa usijanih nukleusa, degenerisani nukle
arni gas, ili plazma koja bi eksplodirala u jednom stomilijarditom
deliu sekunda, i koja bi nas, oklope, kvare, elektromagnete s njiho
vim betonskim ukotvljenjem, sa zidovima zgrade i njenom kupolom
koja izdaleka bleti pretvorila u gljivasti oblak, i sve bi se to zbilo
mnogo pre no to se moe i zamisliti mogunost takvog dogaaja,
samo da nije ovog magnetnog polja.
To polje je vrilo pritisak na pranjenje koje ide u plazmu, ispli-
talo iz nje neku vrstu nura koja pulsira vrelinom, tanku nit koja
isputa tvrde zrake, nit zategnutu od elektrode do elektrode i koja
treperi unutar vakuuma zatvorenog u kvarcu, poto magnetno polje nije
doputalo nagim nuklearnim esticama sa temperaturom od rnilion
stepeni da se priblie zidovima posude, titei tako i nas i na ekspe
riment. No sve to, reeno jezikom plemenite popularizacije, nai ete
u bilo kojoj knjizi, a ja to neveto ponavljam samo reda radi, poto
od neeg valja poeti, a teko je -ipak kao poetak ove istanje smat
rati svaka dvokrilna vrata bez kvake, ili platnenu vreu s veoma dugim
rukavima. Dodue, u ovom trenutku upravo poinjem da preterujem,
jer se takve vree, takve luake koulje vie ne upotrebljavaju. Nisu
potrebne, zato to je otkrivena jedna vrsta lekova sa drastino umiru-
juim dejstvom. Ali to nije vano.
Plazmu smo, dakle, ispitivali, bavili se problemima plazme kao to
pristoji fiziarima: teorijski, matematiki, hijeratiki, uzvieno i tajno
bar u tome smislu to smo se prezrivo odnosili prema pritisku
naih nestrpljivih finansijskih staratelja koji se ne razume ju u nauku;
naime, oni su zahtevali rezultate koji bi davali mogunosti konkretne
primene. U to vreme bilo je veoma u modi raspravljanje o takvim
rezultatima ili barem o njihovoj verovatnoi. Trebalo je, dakle, da
nastane zasad samo na papiru, projektovan plazmatski motor za ra
kete, a veoma je bio potreban i plazmatski upalja za hidrogenske
bombe, one iste; ak je trebalo da bude teorijski razraen hidro
genski reaktor ili teimonuklearni lanac uz oslonac na princip plazmat-
skog nura. J ednom rei, budunost ako ne sveta, a ono bar njegove
energetike i transporta, sagledavana je u plazmi. Plazma je, kao to
rekoh, bila u velikoj modi, baviti se njenim istraivanjem spadalo
je u bon-ton, a mi smo bili mladi, hteli smo da radimo ono to je
12 Andromeda
Stanislav Lem
182
najvanije i to moe da donese blesak, slavu, ta ga znam, uostalom?
Svedeni na primame motive, ljudski postupci se pretvaraju u gomilu
trivijalnosti, dok razboritost i umerenost kao i prefinjenost analize
poivaju na tome da se popreni presak i fiksacija izvre na mestu
maksimalne komplikacije, a ne na njenim izvorima, jer svi znaju da
mnogo ta od onoga to imponuje ne postoji ak ni na izvorima Mi-
sisipija, i da svako s lakoom moe takve stvari da preskoi. Otuda
izvestan prezir prema izvorima. Ali mislim da sam se udaljio od teme.
Veliki planovi, ije se ostvarenje oekivalo od naih istraivanja i
istraivanja jo nekoliko stotina dmgih plazmologa, naili su posle
izvesnog vremena na sferu pojava isto toliko neshvatljivih koliko i
neprijatnih. Do izvesne granice do granice srednjih temperatura
(srednjih u kosmikom smislu, znai takvih kakve vladaju na povr
ini zvezda) plazma se ponaala na pokoran i solidan nain. Ako bi
bila sputana odgovarajuim vezama poput spomenutog magnetnog
polja, ili izvesnim rafinovanim majstorijama zasnovanim na principu
indikacije, plazma bi doputala da bude upregnuta u pogon praktinih
primena, i njena se energija prividno mogla koristiti. Prividno, poto
se u odravanje plazmatskog nora ulagalo vie energije nego to se
iz plazme dobijalo, razlika je odlazila u zrane gubitke, kao i na pove
anje entropije. Bilans zasada nije bio vaan, jer je iz teorije pro-
izilazilo da e pri viim temperaturama trokovi automatski opasti.
I tako je stvarno nastao izvesan tip malog reaktivnog motora, pa ak
i generator veoma tvrdih gama zraka, ali plazma, istovremeno, nije
ispunila mnotvo nada koje su u nju ulagane. Mali plazmatski motor
je radio, dok su motori projektovani na veu snagu eksplodirali ili
otkazivali poslunost. Pokazalo se da se u izvesnom domenu termikih
i elektrodinamiokih ekscitacija plazma ponaa drugaije nego to pred
via teorija; svi su zbog toga negodovali, jer je teorija u matematikom
pogledu bila neobino privlana i potpuno nova.
Takve stvari se deavaju, tavie, one moraju da se deavaju. I
stoga, ne doputajui da ih ova nepokornost pojave zbuni, mnogi
teoretiari, a meu njima i nas trojica, prihvatili smo se istraivanja
plazme tamo gde je bila najudljivija.
Plazma a u istoriji to ima izvesno znaenje izgleda dosta
impozantno. Najprostije reeno, ona podsea na komadi Sunca, i
to uzet radije iz sredinjih sfera, a ne iz hladnjikave hromosfere. Po
blesiku, plazma ne zaostaje za suncem, nego ga, naprotiv, ak preva-
zilazi. Nieg zajednikog nema sa bledozlatastom igrom onih sekundar
nih, krajnjih umiranja kakva nam pokazuje drvo u kaminu dok se
sjedinjuje s kiseonikom, niti sa bledoljubiastim, zvidavim konusom
palivne brizgaljke, gde fluor ulazi u reakciju s kiseonikom, kako bi
dao najviu hemijski ostvarivanu temperaturu, niti pak s Voltinim
lukom, lunim plamenom sred kratera dva komada uglja, iako bi uz
dobnu volju i potrebnu strpljivost istraiva mogao da pronae mesta
koja imaju temperaturu iznad 3000 stepeni. Takoe, i temperature po
stizane zahvaljujui ubacivanju kojeg miliona ampera u tanki elektrini
vod, koji tada postaje sasvim ve topao oblaak, ili termiki efekti
udarnih talasa pri kumulativnoj eksploziji sve to plazma ostavlja
Istina 183
daleko iza sebe. U poreenju s njom, sline reakcije treba smatrati
hladnima, ak ledeno-hladnima, a mi tako ne rezonujemo samo zbog
sluaja koji je uinio da smo nastali iz tela ve kompletno ohlaenih,
umrtvi jenih, u blizini apsolutne nule; nae drsko ivovanje deli od
nje jedva trista stepeni u apsolutnoj Kelvinovoj skali, dok se pri vrhu
stub ove skale die do milijardu stepeni. Tako, dakle, nije preterano
govoriti o onim najvatrenijim mogunostima koje umemo laborato
rijski da postiemo, smatrajui ih pojavama veitog toplotnog utanja.
Prvi plamici plazme koji su se pojavili u laboratorijama nisu
ni bili ba toliko topli vesta hiljada stepeni u to vreme se sma
tralo za temperaturu dostojnu potovanja, a milion stepeni bilo je
ve neobino dostignue. Matematika, ona primitivna i aproksima
tivna, nastala iz poznavanja pojava hladnog pojasa, ipak je obeavala
da e se nade polagane u plazmu ostvariti u znatno veem stepenu
termometarske skale: zahtevala je temperature istinski visoke, gotovo
zvezdane; mislim, naravno, na unutranjost zvezda. To mora da su
neobino zanimljiva mesta, iako e na ovekovo lino prisustvo u
njima morati jo da se eka.
Tako su, dakle, bile potrebne temperature visoke vie miliona ste
peni. Poele su da se realizuju, mi smo takoe na tome radili, i evo
ta je ispalo.
Onako kako rastu temperature, uveava se i brzina preobraaja,
svejedno kakvih; u odnosu prema skromnim mogunostima takve te
ne kapljice kakva je nae oko, povezane sa drugom, veom kapljom
koju predstavlja na mozak, ak i plamen obine svee ve je domen
pojava neprimetnih za njihov tempo, a ta tek da govorimo o trepe
ravom plamenu plazme! Valjalo je, dakle, prihvatiti se drugih metoda,
prelo se na fotografisanje plazmatskih pranjenja, pa smo i to radili.
Najzad je Martens uz pomo nekolicine poznatih optiara i inenjera-
-mehaniara konstruisao filmsku kameru, pravo udo tehnike, bar
prema naim mogunostima, kameru koja je pravila vie miliona
snimaka u sekundi. Nije sad vana njena konstrukcija, veoma smilje
na, koja je pohvalno svedoila o naem usrdnom zalaganju. Uglavnom,
pokvarili smo itave kilometre filmske trake, ali najzad smo dobili
nekoliko stotina metara snimaka dostojnih panje, i projektovali
smo ih u tempu usporenom najpre hiljadu, a potom i deset hiljada
puta. Nismo zapazili nita naroito, sem to da su se neki svetlosni
impulsi, koje smo najpre smatrali elementarnom pojavom, pokazali
kao spojevi nastali naslojavanjem veoma brzih preobraaja, ali i
njih smo najzad mogli savladati naom primitivnom matematikom.
udo nas je snalo tek kad je jednoga dana, pod uticajem neobja
njivog propusta ili nekog nestorivljenog uzorka dolo do eksplozije.
U stvari, nije to bila prava eksplozija, jer je ne bismo preiveli, nego
je plazma naprosto, u apokaliptiki siunom delu sekunda, savladala
nevidljivo magnetno polje koje ju je sa svih strana pri tiskalo, i razo
rila nam masivnu kvarcnu cev u kojoj je bila zatvorena.
Srenim sticajem okolnosti spasena je kamera koja je snimala ek-
sperimenat, i spasena je filmska traka u kameri. Cela eksplozija tra
12*
Stanislav Lem 184
jala je moda milijarditi deli sekunde, a sve posle toga bilo je ve
samo zgarite kaplji stopljenog kvarca i metala koje su se rasprska
vale na sve strane. Ti nanosekundi zabeleeni su na naem filmu kao
pojava koju do kraja ivota neu zaboraviti.
Neposredno uoi eksplozije, dotada gotovo monolitni nur plazmat-
skog plamena stanjivao se u regularnim intervalima kao zategnuta
struna, posle ega je, rasprsnuvi se na niz okruglih zrnaca, prestao
da postoji kao celina. Svako od tih zrna raslo je i preobraavalo se,
granice tih kapljica atomske vreline postale su tene, i iz njih su
izbile treplje od kojih je nastala naredna generacija kapljica, zatim
su se sve te kapljice sjatile prema centru i formirale spljotenu kuglu,
koja, grei se i nadimajui se, kao da je disala, a istovremeno raza-
iljala u izvianje oko sebe neku vrstu vatrenih, na krajevima razi
granih pipaka, nakon ega je usledio, ovoga puta ve i na naem
filmu, munjevit raspad, gubljenje svake organizovanosti: video se jo
samo pljusak plamenih mlazova koji su ibali vidno polje, dok se sve
nije utopilo u kompletnom haosu.
Nee biti preterano ako kaem da smo tu traku razgledali nekih
stotinu puta. Zatim smo, i priznajem da je to bila moja ideja, pozvali
k nama, ne u laboratoriju nego u Ganimaldijev stan, jednog poznatog
biologa, veoma cenjenog u naunim krugovima. Ne govorei mu nita
unapred i ne upozoravajui ga ni na ta, izdvojili smo samo sredinji
deo nae velelepne trake i pred oima uvaenoga gosta izvrili projek
ciju na normalnom aparatu, s tim izuzetkom to smo na objektiv
stavili tamni filtar, zahvaljujui emu je ono to je na snimku bilo
plamen izbledelo i izgledalo kao predmet dovoljno mono osvetljen
svetlou aparature.
Profesor je video na film, i kad smo upalili sijalice, izrazio utivo
uenje to se mi, fiziari, bavimo stvarima tako dalekim od nae
struke, kao to je ivot infuzorija u akvarijumima. Upitah ga je li
siguran da je ono to je video odista kolonija infuzorija?
Seam se njegova osmeha, kao da ga sad gledam.
Snimci nisu dovoljno otri rekao je kroz taj svoj smeak i,
izvinite na iskrenosti, vidi se da su ga pravili nestrunjaci, ali mogu
vam dati re, gospodo, da to nije artefakt.
ta podrazumevate pod tim nazivom? upitah.
Ar te f actum, ili neto vetaki stvoreno. J o u Svamovo vreme
ljudi su se igrali imitiranjem ivih oblika na taj nain to su u ulje
ubacivali kaplje hloroforma; takve kaplje obavljaju ameboidalne kret
nje, puze po dnu posude i ak se, pri menjanju osmotikog pritiska,
menjaju na polovima, ali to su isto spoljanje, primitivne slinosti
koje imaju sa ivotom zajednikog isto koliko i maneken iz izloga
sa ovekom. Odluujue znaenje, naime, ima unutranja graa, mik-
rostruktura. Na vaem snimku vidi se, mada nerazgovetno, kako pro-
tie podela tih jednoelinih stvorova; ne mogu da odredim vrstu i
ne dajem glavu da to moda nisu naprosto elije ivotinjskog tkiva,
Istina 185
odgajane due vreme na vetakoj podlozi i podvrgnute hijaluroni-
dazi da bi se razluile, odvojile jedna od druge; u svakom sluaju
to su elije, jer imaju hromozomski aparat, iako defektan. J e li sredina
bila podvrgnuta dejstvu nekog kancerogenog sredstva? ...
Nismo se usudili ni da pogledamo jedan drugog. Trudili smo se
da ne odgovaramo na njegova sve uestalija pitanja. Ganimaldi je
gosta zamolio da jo jednom pogleda ceo film, ali do toga nije dolo,
mada se ne seam zbog ega; moda je profesor urio, ili je moda
mislio da se iza naih oskudnih obavetenja krije neka smicalica.
Zaista se vie ne seam. Uglavnom, kad smo ostali sami, kad su se
iza ovog autoritativnog oveka zatvorila vrata, pogledasmo se u pot
punoj zapanjenosti.
ujte rekoh pre no to je iko drugi stigao da neto kae
smatram da moramo pozvati drugog strunjaka i pokazati mu ceo
film. Sada, kad znamo ta je u pitanju, to mora biti strunjak naj
vie klase, koji se bavi iskljuivo prouavanjem jednoelijskih bia.
Martens je predloio da pozovemo jednog od njegovih poznanika
sa univerziteta, oveka koji je ak i stanovao blizu nas. Nije ga naao
kod kue. Poznanik se vratio posle nedelju dana i doao na briljivo
pripremljenu seansu. Ganimaldi je odluio da mu ne kae istinu.
J ednostavno mu je pokazao ceo film, izuzevi poetak, poto je slika
preobraaja tamo gde je nur plazme poinjao da se suava u po
jedinane, grozniavo uzdrhtale kaplje, mogao da ga navede na naj-
razliitije misli. Ali zato je ovoga puta pokazana traka do kraja, poka
zana je ona poslednja faza postojanja plazmatske amebe koja se ras
prskavala poput eksplozivnog rapnela.
Ovaj drugi strunjak, takoe biolog, bio je mnogo mlai od svog
ranijeg kolege, i samim tim manje samouveren, a ini se i da je bio
mnogo naklonjeniji Martensu.
To su neke dubokovodne amebe rekao je. Razneo ih je spoljni
pritisak u trenutku kad je unutranji poeo da opada. Onako kao to
se deava sa dubinskim ribama. Nemogue je izvaditi ih ive sa
okeanskog dna, uvek ginu, raznesene iznutra. Ali otkuda vama takvi
snimci? Sputali ste kameru na okeansko dno, ta li?
Gledao nas je s rastuim podozrenjem.
Snimci nisu dovoljno uotreni, zar ne? skromno primeti Martens.
Mada neizotreni, ipak su veoma zanimljivi. Sem toga, proces deobe
protie nekako nenormalno. Nisam dobro mogao da pratim postup
nost faza. Pustite traku jo jednom, ali sporije...
Pustili smo je najsporije to smo mogli, ali to nije mnogo pomoglo,
i mladi biolog nije bio sasvim zadovoljan.
J o sporije ne moe?
Ne moe.
A zato niste radili ubrzane snimke?
Imao sam neodoljivu elju da ga upitam da li pet miliona snimaka
u sekundu smatra izvesnom brzinom, ali se ugrizoh za jezik. Najzad,
nije bilo vreme za ale.
Stanislav Lem 186
J este, deoba protie anormalno ree on, poto je film video
i po trei put. Sem toga, dobija se utisak kao da se sve deava
u sredini guoj od vode. .. a uz to, veina potomaka drugog poko-
lenja ispoljava rastue razvojne defekte, mitoza je pokarabaena, i
zbog ega se stapaju u jedno? To je veoma udno. .. Da nije to raeno
na materijalu protozoa u radioaktivnoj sredini? upitao je naglo.
Razumeo sam na ta misli. U to vreme mnogo se govorilo o tome
kako su naini primenjivani za neutralizaciju radioaktivnog pepela
poreklom iz atomskih reaktora, time to su ga u hermetinim posu
dama potapali na okeanskom dnu, postajali veoma rizini, i kako
mogu dovesti do zagaenja morske vode.
Ubedili smo ga da se vara, da to nema nieg zajednikog s radio-
aktivnou. Reili smo ga se ne bez muke, namrgoenog, nepoverljivo
zagledanog u svakog od nas ponaosob, tek poto nam je postavio
mnoga pitanja na koja niko nije hteo da odgovara, jer smo se pret
hodno tako dogovorili. Stvar je bila previe neobina i previe velika
da bismo je mogli poveriti stranom oveku, makar on bio i Martensov
prijatelj.
Sad, mili moji, moramo dobro da razmislimo ta da radimo
ree Martens kad smo posle ove druge konsultacije ostali sami.
Ono to je tvoj biolog ocenio kao smanjenje pritiska koje je dovelo
do rasprskavanja ameba u stvari je bilo naglo opadanje napetosti
magnetnog polja. .. rekoh Martensu.
Ganimaldi, koji je dotle utao, progovori razborito, kao i obino:
Smatram da moramo nastaviti dalja istraivanja...
Svesni smo bili rizika kome se izlaemo. Bilo je ve poznato da
plazma, relativno mirna i pokorna kad bi je zarobljavali u tempe
raturama ispod milion stepeni, negde iznad te granice prelazi u ne
postojano stanje i svoje efemerno postojanje zavrava eksplozijom
nalik na onu koja se dogodila onog jutra u naoj laboratoriji. Pojaa
vanje magnetnog polja uvodilo je samo inilac gotovo nepredvidljivog
zakanjenja eksplozije. Veina fiziara smatrala je da se vrednost
nekih parametara menja u skokovima i da e biti potrebna potpuno
nova teorija gorueg nuklearnog plina. Uostalom, hipoteza koje su
imale za cilj da razjasne ovaj fenomen bilo je ve mnogo.
U svakom sluaju, privremeno se nije moglo ni pomiljati na isko-
riavanje gorue plazme za pogon raketa ili automatskih reaktora.
Taj put je proglaen pogrenim, poto vodi u orsokak. Istraivai,
i to naroito oni koji su se zanimali za konkretne rezultate, vratie
se izuavanju niih temperatura. Tako je, manje-vie, izgledala situ
acija kada smo pristupili nastavku eksperimenata.
Dok se penjala na temperaturu iznad milion stepeni, plazma je
postajala materijal naspram koga je vagon s nitroglicerinom delovao
kao deja egrtaljka. Ali ni ta opasnost ne bi nas mogla zadrati. Bili
smo ve previe zaintrigirani neobinou otkria, i spremni na sve.
Druga je stvar to smo sagledavali mnotvo grozomornih prepreka.
Poslednji trag jasnoe koju je matematika unosila u dubinu razbuktale
plazme gubio se negde na oko milion stepeni, ili, kod primene drugih,
Istina 187
manje pouzdanih metoda, na visini oko milion i po stepeni. Dalje
je raun potpuno zatajivao, jer bi davao ve iskljuivo besmislene
zakljuke.
Preostajao nam je, dakle, samo stari metod pokuaja i greaka,
to jest eksperimentisanje naslepo bar u prvim fazama. Ali kako
se braniti od eksplozija koje su pretile da izbiju u svakom trenutku?
Blokovi armiranog betona, najdeblji elini oklopi, zasuni sve to
naspram neznatnog delia materije usijane do vie miliona stepeni
postaje zavesa koja nije bila ni malo bezbednija od lista flispapira.
Zamislite rekoh drugovima da se negde u kosmikom va
kuumu, u blizini apsolutne nule, nalaze bia potpuno razliita od
nas, recimo neka vrsta metalnih organizama koji obavljaju razliite
eksperimente. Izmeu ostalog polazi im za rukom u ovom tre
nutku ak nije ni vano kako uglavnom polazi im za rukom da
sintetizuju ivu, belanevinastu eliju. J ednu amebu, ta e se desiti
s njom? Naravno, tek to bi bila stvorena, ona bi se raspala, eksplo
dirala, a njeni ostaci bi se zamrzli, jer u vakuumu prokljua i tre
nutno se pretvara u paru voda to u njoj postoji, a toplota od belan-
evinastog preobraaja smesta e se izgubiti putem radijacije. Nai
eksperimentatori, koji svoju eliju snimaju kamerom ovakvom kao
to je naa, mogli bi u nekom tamo deliu sekunda da je ugledaju...
ali da bi je mogli odrati u ivotu, morali bi za nju da stvore
odgovarajuu sredinu . ..
Zaista smatra da je naa plazma rodila ivu amebu? upita
Ganimaldi. Da je to ivot izgraen iz vatre?
ta je ivot? odgovorih maltene kao Pontije Pilat kad je upi
tao ta je istina? Nita ne smatram. J edno je u svakom sluaju
sigurno: kosmiki vakuum i kosmika hladnoa su daleko pogodniji
uslovi za egzistenciju amebe, nego to su to zemaljski uslovi za
postojanje plazme. Postoji samo jedna sredina u kojoj iznad milion
stepeni ne bi morala biti unitena ...
Razumem. Zvezda. Unutranjost zvezde ree Ganimaldi. Hoe
da tu unutranjost stvori u laboratoriji, oko cevi s plazmom? Zaista
nita jednostavnije. . . Ali, pre toga bismo morali zapaliti ceo okeanski
vodonik...
Nije ba neophodno. Pokuajmo neto drugo.
Moglo bi se to uiniti drugaije primeti Martens. Izazvati
eksploziju tovara tritijuma, i u mehur eksplozije uneti plazmu...
To se ne da uiniti, zna i sam. Pre svega, niko ti nee dozvoliti da
izazove hidrogensku eksploziju, a ak i kada se to ne bi desilo, nema
naina da se plazma ubaci u arite eksplozije. Uostalom, mehur postoji
samo dotle dok traje dodavanje sveeg tritijuma spolja.
Posle tog razgovora razili smo se dosta neraspoloeni, jer je izgledalo
da su sve nade izgubljene. Ali kasnije smo se upustili u naknadne besko
nane diskusije, i najzad pronali neto to je izgledalo kao da ima nekih
izgleda, ili bar neke daleke senke ostvarenja. Bilo nam je potrebno
magnetno polje s neverovatno visokom napetou i zvezdana tempera
tura. To je trebalo da bude hrana plazme. Njena prirodna sredina.
Stanislav Lem 188
Resili smo da izvrimo eksperimenat u polju sa obinom napetou,
a zatim da njegovu snagu pojaamo u naglom, desetostrukom skoku.
I z prorauna je proizlazilo da e se aparatura, ova naa magnetna nakaza
od osamsto tona razleteti, ili da e bar kalemovi morati da se rastope,
ali da emo pre toga, u momentu kratkog spoja, imati postulirano polje
u trajanju dve, a moda i tri stohiljaditne sekunde. U odnosu prema
tempu procesa koji se dogaaju u plazmi, bilo je to dosta dugo vreme.
Ceo projekt imao je otvoreno kriminalistiki karakter i, naravno, niko
nam ne bi dao dozvolu da ga realizujemo. Ali malo smo za to marili.
Bilo nam je stalo jedino do toga da registrujemo pojave koje e nastu
piti u momentu spoja, i u detonaciji koja e uslediti odmah posle njega.
Kad bismo upropastili aparaturu ne dobivi ni metar filmske trake,
nijedan snimak sve to bismo izvrili oznaavalo bi delikt unitenja
imovine. Zgrada u kojoj se nalazila laboratorija bila je, sreom, dvade
setak milja izvan grada, meu blagim, travnatim breuljcima. Na vrhu
jednog breuljka uredili smo osmatraki punkt, sa filmskom kamerom,
teleobjektivima i itavom gomilom elektronskih ureaja, smeten iza
ploe od neprobojnog stakla visoke providnosti. Nainili smo seriju
probnih snimaka koristei sve jae teleobjektive, dok se najzad nismo
odluili za takav koji je imao osamdesetostruku mo pribliavanja. Imao
je veoma malu svetlosnu snagu, ali poto je plazma svetlija od Sunca, to
nije ni bilo vano. U to vreme ve smo radili vie kao zaverenici nego
kao istraivai. Koristili smo priliku to je to bilo razdoblje godinjih
odmora, i to niko osim nas nije radio u laboratoriji, a takvo stanje
trebalo je da potraje jo neke dve nedelje. U tom razdoblju morali smo,
dakle, da obavimo svoj ogled. Znali smo da nee proi bez galame, pa
ak i veih neprijatnosti, jer emo morati nekako da opravdamo kata
strofu te smo ak razmotrili nekoliko varijanti dosta verovatnog
opravdavanja koje je trebalo da dokae nau nevinost. Nismo znali da
li e taj luaki projekt uopte dati neke rezultate; sigurno je bilo samo
to da e itava laboratorija posle eksplozije prestati da postoji. Mogli
smo raunati samo na nju. Izvadili smo prozore zajedno s okvirima iz
onog zida zgrade koji je gledao prema vrhu brega; trebalo je jo demon
tirati i izneti van zatitne pregrade iz hale elektromagnet, tako da bi
izvor plazme bio dovoljno vidljiv s naeg poloaja.
To smo uinili estog avgusta, u sedam i dvadeset ujutro, po vedrom
vremenu i vrelom, sunanom danu. Na padini, pod samim vrhom bre
uljka, bio je iskopan dubok rov iz koga je Martens vrio izvianja
posredstvom malog prenosnog pulta i kablova koji su se protezali od
zgrade na bregu pa sve do ureaja u laboratoriji. Ganimaldi je upravljao
kamerom, a ja sam pored njega, s glavom pomoljenom iznad grudobrana,
kroz oklopno staklo i sluei se snanim dogledom postavljenim na tro
nocu, posmatrao tamni kvadrat izvaenog prozora, ekajui na ono to
e se dogoditi u prostoriji.
Minus 21... minus 20 . .. minus 19 . . . monotonim glasom, bez
trunke oseanja govorio je Martens koji je sedeo odmah iza mene, iznad
itavog spleta kablova i prekidaa. U vidnom polju imao sam apsolutno
crnilo, u ijem je centru podrhtavala i leno se izvijala ivina ilica zagre-
Istina
189
javane plazme. Nisam video ni osunane dine, ni travu punu belog i
utog ovea, ak ni avgustovsko nebo iznad kupole zgrade; stakla su bila
valjano prevuena crnom bojom. Kad je plazma poela da se nadima u
sredini, uplaih se da ne raznese cev pre no to Martens skokom spoja
pojaa magnetno polje. Otvorio sam usta da viknem, no u tom trenu
Martens ree: Nula!!
Ne. Zemlja se nije zaljuljala niti smo uli bilo kakvu grmljavinu;
samo je crna boja u koju sam bio zagledan, samo je ono to je liilo na
nekakvu najdublju no pobledelo. Otvor u zidu laboratorije ispunila
je narandasta magla, otvor se pretvorio u kvadratno sunce, u samom
centru buknuo je zaslepljujui blesak, a zatim je sve progutao vihor
vatre; otvor u zidu se poveao, procvao granatim linijama pukotina, iz
kojih su se probijali dim i plamen, i uz otegnutu grmljavinu koja se
sputala na ceo kraj kupola se svalila na zidove to su padali. Istovre
meno prestadoh da vidim bilo ta kroz stakla; odmakao sam dogled od
oiju i ugledao stub dima koji se dizao prema nebu. Ganimaldi je uzbu
eno micao usnama, neto viui, ali grmljavina je jo trajala, razlegala
se iznad nas; nita nisam uo od onoga to je govorio ui sam imao
kao zaepljene vatom. Martens skoi na noge i probi se izmeu nas da
pogleda nanie jer je sve dotad bio zauzet pultom: lomljava se utia.
I tada povikasmo uglas valjda sva trojica.
Oblak, odbaen snagom eksplozije, dizao se ve visoko iznad zgarita
koje se sve sporije raspadalo u oblak krene praine. I z njegovih na
slaga probi se zaslepljujui izdueni plamen, okruen zrakastim oreolom
rekao bih drugo Sunce, spljoteno poput crva. Moda jedan sekund
ostao je tako da visi gotovo nepomino iznad zadimljene ruevine,
stalno krvarei i rasteui se, nakon ega se sruio na zemlju. Crni i
crveni krugovi poee da mi se vrte u oima, jer je taj stvor ili plamen
sipao blesak ravan sunanom, ali opazih, jo dok se sputao, kako visoka
trava, dimei se, nestaje na njegovom putu, a on je sukljao prema nama,
nekako vukui se i poleui, pri emu se oreol koji ga je okruavao irio
tako da je ve postajao jedro vatrenog mehura. Kroz oklopna stakla
udari toplina od zraenja, vatreni crv nam se izgubi ispred oiju, ali po
treperenju vazduha iznad padine, po kolutima pare i snopovima pucke-
tavih varnica u koje se pretvaralo bunje, shvatismo da se valja prema
vrhu naeg brega. Gurajui se meusobno u naglom napadu panike,
nadadosmo se u bekstvo. Znam da sam trao napred, dok su mi glava i
ramena bili osmueni nevidljivim plamenom koji kao da je jurio za mnom.
Nisam video Martensa i Ganimaldija; bio sam kao slep, bezglavo sam
trao, dok se ne spotakoh o neki krtinjak i ne sruih se u travu jo vla
nu od none rose, na dnu sledee kotline. Teko sam disao, stiskajui
svom snagom one kapke, i mada sam lice bio zario u travu, one duplje
mi se odjednom ispunie crvenkastim bleskom, kao kad se kroz zatvore
ne oi gleda u Sunce. Ah, istinu govorei, nisam sasvim ubeen da je ba
tako bilo . ..
Tu se otvara praznina u mom seanju. Ne znam koliko sam dugo
leao. Probudio sam se kao iz tekog sna, s licem zarivenim u travu.
Kada sam se pomerio, osetih u vratu i pleima uasan bol od opekotina;
Stanislav Lem 190
dugo se nisam usuivao ak ni da dignem glavu. Najzad to uinih. Nala
zio sam se na dnu manje kotline, okruene niskim breuljcima; unaokolo
se lagano njihala trava, potiskivana vetrom, sa poslednjim svetlucavim
rosnim kapima, koje su se brzo gubile pod sunanim zracima. Sunana
ega ve me je propisno oamuivala, ali to je doprlo do moje svesti tek
onda kad sam, paljivo dodirnuvi vrat, osetio pod prstima velike plikove
od opekotina. Tada sam ustao i pogledom pronaao breuljak na kome
se prethodno nalazila naa osmatranica. Dugo nisam mogao da se
odluim, bojao sam se da tamo poem. U oima sam jo oseao uasno
valjanje onog sunanog crva.
Martens! povikah. Ganimaldi!!
Instinktivno sam pogledao na asovnik: bilo je osam asova i pet
minuta. Prislonih asovnik uhu: radio je. Eksplozija je izbila u sedam
i dvadeset; sve ostalo je trajalo moda pola minuta. U nesvestici sam bio
gotovo tri etvrti asa?
Poao sam uz padinu ka vrhu. Nekih tridesetak metara ispod vrha
naioh na prve ele ispeene zemlje. Bile su pokrivene sivkastim, ve
gotovo ohlaenim pepelom, kao tragom od poara koji je tuda proao.
Ali mora da je to bio veoma udan poar, jer nije poivao na jednom
mestu.
Od ugljenisanog mesta iao je pojas ispeene zemlje, irok oko metar
i po, talasast, sa ugljenisanom travom koja se dizala i s jedne i s druge
njegove strane, a dalje je bila samo poutela i uvela. Taj pojas se zavra
vao na sledeem krugu spaljene zemlje. Tu odmah, licem prema zemlji,
s jednim kolenom podvuenim gotovo pod grudi, leao je ovek. J o
pre no to ga dotakoh znao sam da je mrtav. Odelo, na izgled itavo,
promenilo je boju u srebrnastosivu; istu takvu nemoguu boju imao je
i njegov vrat, a kad sam se nagnuo iznad njega, pod mojim dahom sve
poe da se rasipa.
Uplaeno sam kriknuo i odskoio, ali pred sobom sam imao jo
samo zgren crn oblik, samo optu konturu koja je podseala na
ljudsko telo. Nisam znao da li je to Martens ili Ganimaldi, a nisam imao
hrabrosti da ga dotaknem, predoseajui da vie i nema lica. U krupnim
skokovima potrao sam na vrh brega, ali utke. Ponovo naioh na trag
vatre, vijugav, na crnu opaljenu stazu koja je ila kroz travu, irei se
mestimino do razmera kruga s prenikom od nekoliko metara.
Oekivao sam da u ugledati drugo telo, ali ga ne naoh. Potrao
sam nanie, tamo gde je ranije bio na rov; od zaklona nainjenog od
neprobojnog stakla ostala je jo samo glatka kora razlivena na padini,
nalik na sleenu kaljuu. Sve ostalo aparati, filmske kamere, pult,
dogledi prestalo je da postoji, a sam rov kao da se jo produbio pod
pritiskom odozgo, i samo se na kamenju videlo neto ostataka od istop
ljenog metala. Bacio sam pogled prema laboratoriji. Izgledala je kao
da ju je razorila avionska bomba. Meu blokovima razruenih zidova jo
su lizali plamenovi poara koji se gasio. To gotovo da i nisam video,
pokuavajui da se prisetim na koju su stranu potrali moji drugovi kad
smo istovremeno iskoili iz rova. Martens je tada bio na mojoj levoj
strani, znai da sam ono valjda otkrio njegovo telo a Ganimaldi?...
Istina
191
Poeh da traim njegove tragove, uzaludno, jer se izvan granice spa
ljenog kruga trava ve digla, uspravila. Trao sam tako dok ne naioh
na drugi spaljeni pojas, i poeh njime da silazim nanie stazom koja
mi je kripala pod nogama. .. dok nisam zastao ukoen. Zgarite se
irilo; stabla mrtve trave okruivala su prostor koji u preniku nije
imao vie od dva metra, ali sa nepravilnim granicama. S jedne strane
prostor je bio ui, s druge se razdvajao... sve zajedno podsealo je na
deformisan, spljoten krst pokriven dosta debelim slojem crnkaste pra
ine, kao da je tu dugo dogorevala drvena figura s rairenim rukama,
leei nauznak... No moda je to bila samo varka? Ne znam.
Ve odavno mi se inilo da ujem daleko, prodorno zavijanje, ali ni
sam na njega obraao panju. Onda do mene dopree i ljudski glasovi,
ali ni oni me se nisu ticali. Odjednom ugledah sitne prilike ljudi koji
su trali prema meni. U prvi mah bacio sam se na zemlju, kao da
elim da se sakrijem, i ak sam otpuzao od zgarita i skoio u stranu;
dok sam trao niz drugu padinu oni se naglo ponovo pojavie, opkolivi
me sa dveju strana. Oseao sam kako mi noge otkazuju poslunost, no
bilo mi je, uostalom, sasvim svejedno.
U stvari, ne znam zato sam beao ukoliko je to uopte bio pokuaj
bekstva. Seo sam na travu, a oni su me opkolili. J edan se nagnuo na
da mnom i neto govorio; rekoh mu da prestane i da e biti bolje da
potrae Ganimaldija, jer meni nita nije. Kad su hteli da me dignu
poeh se braniti, a tada me neko uhvati za ruku. Kriknuo sam od bola.
Zatim osetih ubod i izgubih svest. Probudio sam se u bolnici.
Pamenje mi se odlino ouvalo. Nisam znao jedino koliko je vremena
proteklo od katastrofe. Glava mi je bila u zavojima, opekotine su me
uasnim bolom podseale na sebe pri svakom pomeranju; trudio sam
se, dakle, da budem to spokojniji. Uostalom, ti moji bolniki doivljaji,
sve transplantacije koe koje su na meni obavljali tokom vie meseci
sasvim su nevani, kao i ono to se dogodilo posle. Na kraju krajeva,
nita se drugo nije ni moglo dogoditi. Tek mnogo sedmica kasnije pro
itao sam u novinama zvaninu verziju dogaaja. Pronaeno je jedno
stavno objanjenje koje se nametalo samo po sebi. Laboratoriju je
razorila eksplozija plazme; plamenom zahvaeni ljudi pokuali su da
bee; od njih je Ganimaldi poginuo u zgradi, pod ruevinama, Martens
je umro u zapaljenom odelu dotravi do vrha brda, a ja sam iziao iz
katastrofe s tekim opekotinama, u stanju tekog oka. Na spaljene
tragove u travi nije uopte obraena panja, poto su istraivane pre
svega ruevine laboratorije. Neko je, uostalom, tvrdio da se trava zapa
lila od zapaljenog Martensa koji se vukao preko nje, trudei se da ugasi
plamen. I tako dalje.
Smatrao sam svojom dunou da kaem istinu, bez obzira na kon-
sekvence, u prvom redu iz potovanja prema Ganimaldiju i Martensu.
Vrlo onrezno stavlieno mi je do znanja da je moja verzija dogaaja
posledica oka, takozvano posledino buncanje: nisam jo povratio
ravnoteu. Poeo sam otro da protestujem i moju ljutnju uzee kao
simptom koji je potvrivao dijagnozu. Moda nedelju dana kasnije oba
vili su sa mnom naredni razgovor.
Stanislav Lem
192
Toga puta trudio sam se da argumentujem hladnije, ispriao sam
o prvom snimljenom filmu koji se nalazio u Martensovom stanu; pretra
ivanja su ipak ostala bez rezultata. Zakljuio sam da je Martens uinio
ono to je jednom uzgred spomenuo: sigurno je film deponovao u ban
kovni sef. Poto je sve to je pri sebi imao potpuno uniteno, nije pro
naen ni klju ni depozitna potvrda. Znai da film do danas sigurno lei
u nekom sefu. Prema tome, i tu sam izgubio. Ipak, nisam hteo da po
pustim, i zahvaljujui mojim ponavljanim zahtevima dolo je do izlaska
na lice mesta. Tvrdio sam da u sve dokazati na mestu dogaaja; lekari
su pak smatrali da e mi se moda, kad se tamo naem, obnoviti seanje
na stvarne dogaaje. Hteo sam da im pokaem kablove koje smo
sproveli do zemunice na vrhu brda. Ali ni kablovi se nisu ouvali. Tvrdio
sam da su, ako ih nema, sigurno uklonjeni kasnije, da ih je moda
uklonila ekipa koja je gasila poar. Rekoe mi da se varam niko nije
odnosio nikakve kablove, jer nisu ni postojali, sem u mojoj mati.
I tek tada, tamo u brdima, pod plavim nebom, u blizini pocrnelih i
nekako kao smanjenih ruevina laboratorije, shvatio sam zato se tako
dogodilo. Vatreni crv nije ubio nas. Nije hteo nas da ubije. Nita o nama
nije znao, nismo ga se ticali. Stvoren eksplozijom, ispuzavi iz nje, primio
je iz okoline ritam signala koji su u kablovima jo uvek pulsirali, jer
Martens nije iskljuio komandni ureaj. To je ka njegovom izvoru, ka
izvoru elektrinih impulsa, poeo da puzi vatreni stvor, ne neko svesno
bie, nego sunana glista, cilindrino klupko organizovane usijanosti...
koja je pred sobom imala jedva desetak sekundi egzistencije. To je
potvrivao njegov rastui oreol. Temperatura koja mu je omoguavala
postojanje naglo se smanjivala, u svakom trenu je oito gubio ogromnu
koliinu energije, ona je zraila iz njega, a nije imao otkuda da je crpe,
te se zato grevito kotrljao du kablova koji su bili ispunjeni elektricite
tom, istovremeno i njih pretvarajui u paru, u gas. Martens i Ganimaldi
nali su se sluajno na njegovom putu; uostalom, izvesno je da se nije
pribliavao njima. Beali su. Martensa je pogodio termiki udar vatrenog
prelaza dvadesetak koraka ispred vrha, a Ganimaldi je, moda potpuno
zaslepljen, izgubio orijentaciju i upao pravo u ponor bletave agonije.
Tako je vatreni stvor umirao tamo, na vrhu brda, besmisleno se
uvijajui, u silovitoj i uzaludnoj potrazi za izvorom energije koja je iz
njega isticala kao krv iz ila. Ubio je obojicu, ak i ne znajui za to.
Uostalom, trava je izrasla i uklonila spaljene tragove.
Kad smo stigli tamo sa dvojicom lekara, jednim stranim ovekom,
valjda nekim iz policije, i profesorom Giem, nismo vie mogli da pro
naemo tragove, iako je od katostrofe bilo prolo jedva tri meseca. Sve
je prekrila trava, ak i ono mesto koje je liilo na senku razapetog
oveka. Trava je na tome mestu bila naroito bujna. Sve kao da se bilo
zaklelo protiv mene, jer je zemunica, dodue, postojala, ali neko je od
nje nainio smetlite; u njoj se nalazila ve samo zarala gvourija i
prazne kutije od konzervi. Tvrdio sam da se pod njima sigurno nalaze
ostaci neprobojnog stakla koje se istopilo. eprkali smo po tome smeu,
ali staklo nismo nali. Tanije reeno, nali smo neto krhotina, ak
stopljenih u grumenje. Ljudi koji su bili sa mnom zakljuie da one
Istina
193
potiu od obinih flaica koje je neko istopio u pei centralnog grejanja,
razbivi ih pre toga da bi im smanjio obim pre no to budu baene u
kantu za otpatke. Traio sam da se izvri analiza stakla, ali i to su odbili.
Ostajao mi je jo samo jedan adut, onaj mladi biolog i profesor, jer su
obojica videli na film. Profesor je bio u J apanu i trebalo je da se vrati
tek na prolee, a Martensov prijatelj potvrdio je da smo mu zaista poka
zali takav fim da su to bili snimci dubokovodnih ameba, a ne snimci
nuklearne plazme. Podvlaio je kako je Martens pred njim kategoriki
poricao da su snimci mogli, toboe, predstavljati bilo ta drugo.
I to je bilo istina. Martens je tako govorio zato to smo se dogovorili,
elei da sve ouvamo u tajnosti. Na taj nain pitanje se zatvorilo.
A ta se desilo sa sunanim crvom? Moda je eksplodirao dok sam
leao u nesvestici, ili je moda tiho okonao svoje kratkotrajno posto
janje? J edno je verovatno isto koliko i drugo.
Bez obzira na sve to mislim da bi me pustili iz bolnice kao bezo
pasnog, ali ja sam se pokazao tvrdoglav. Katastrofa koja je odnela Mar-
tensa i Ganimaldija nametala mi je obavezu. Tokom ozdravljenja zatra
io sam razne knjige. Davali su mi sve to sam hteo. Prouio sam celo-
kupnu solarijsku literaturu i saznao ono to se zna o sunanim protu-
berancama i loptastim munjama. Misao da je vatreni crv imao neeg
zajednikog s tom munjom sugerirala mi je izvesna slinost u njihovom
ponaanju. Loptaste munje, pojave do danas u stvari neobjanjene i za
fiziare zagonetne, nastaju u sredini snanih elektrinih pranjenja za
vreme oluje. Te tvorevine, koje podseaju na usijane kugle ili bisere,
diu se slobodno kroz vazduh, ponekad ih nose vazdune struje, promaje
i vetrovi, ponekad jedre onako kako ih oni nose; privlae ih metalni
predmeti i elektromagnetni talasi, a naroito oni veoma kratki vue
ih tamo gde je vazduh jonizovan. Najradije krue oko elektrinih vodova,
nastoje da upiju elektricitet iz njih. U tome ipak ne uspevaju. Ali zato je
verovatno kako bar tvrde neki strunjaci da se hrane talasima
decimetarske duine kroz kanal jonizovanog vazduha stvoren matinom
pravolinijskom munjom, koja ih i raa.
Gubljenje energije ipak prevazilazi onu koliinu koju lopte apsorbuju,
i stoga njihov ivot traje jedva koju desetinu sekundi. Obasjavi sredinu
plavoutim bleskom, zakruivi u njemu kolebljivim i plavim letom,
zavravaju naglom eksplozijom ili se rasplinjavaju i gase gotovo beste-
lesno. Nisu to, naravno, ivi stvorovi; sa ivotom imaju zajednikog upra
vo onoliko koliko i one kaplje hloroforma ubaene u ulje, o kojima nam
je priao profesor.
Da li je ognjeni crv koga smo stvorili bio iv? Onome ko bi mi takvo
pitanje postavio bez namere da razdrauje luaka kakav sam postao,
odgovorio bih poteno: ne znam. Ipak, sama nesigurnost, samo to nezna
nje krije u sebi i jednu mogunost preobraaja naeg znanja o kakvoj
niko nije pokuavao ni da sanja.
Postoji kau mi samo jedna vrsta ivota, vegetacija belanevina
koju poznajemo, podeljena na svet biljaka i svet ivotinja. U tempera
turama udaljenim od apsolutne nule za jedva trista sitnih koraka nastaje
evolucija, i njen vrhunac, ovek. Samo on i njemu slini mogu da se
Stanislav Lem 194
suprotstave tendenciji rasta haosa kakva vlada u elom svemiru. I tako,
u skladu s tim tvrenjem, sve je haos i nered strahotna usijanost
unutranjosti zvezda, vatreni zidovi galaksijskih maglina koji se usija
vaju od uzajamnog prodiranja jednih u druge, gasovite kugle sunaca.
Naime kau ti trezveni, razumni ljudi, koji su samim tim nesumnjivo
u pravu nikakav ureaj, nikakva vrsta ili makar samo trag bilo kakve
organizacije ne moe nastati u okeanima razbuktalog ognja; sunca su
slepi vulkani koji iz sebe izbacuju planete, a ove pak, izuzetno i retko,
ponekad stvaraju oveka a sve drugo je mrtva pomamnost dege-
nerisanih atomskih gasova, more apokaliptikog ognja, potresanog pro-
tuberancama.
Smeim se dok sluam to autoapologetsko izlaganje koje je nastalo
kao rezultat zaslepljujue megalomanije. Postoje kaem dva nivoa
ivota. J edan, moan i ogroman, ovladao je celokupnim vidljivim kosmo-
som. Ono to je za nas strahota i pretnja unitenjem, zvezdana jara, di
vovska polja magnetnih potencijala, nakazne erupcije plamena, za taj
oblik ivota jeste skup odgovarajuih i pogodnih pa i vie od toga
skup neophodnih uslova postojanja.
Haos, kaete? Kljuanje mrtve usijanosti? Pa otkuda onda toliko
nesagledivo mnotvo regularnih, iako nepojmljivih pojava ispoljava
povrina Sunca koju astronomi posmatraju? Otkuda su magnetni vetrovi
tako zauujue pravilni? Otkud postojanje ritmikih ciklusa zvezdane
aktivnosti, isto kao i postojanje ciklusa promene materije svakog ivog
sistema? ovek poznaje ritam dana i ritam meseca, a osim toga na
povrini ivota vode borbu meusobno suprotne sile rasta i odumiranja;
Sunce ima jedanaestogodinji ciklus, svakih etvrt milijarde godina
preivljava depresiju, svoj klimakterijum koji izaziva zemaljska ledena
doba. ovek se raa, i umire kao zvezda.
ujete, ali ne verujete. I dobijate volju da se smejete. elite da me
upitate, ve samo podsmeha radi, ne verujem li moda u svesnost zvezda?
Ne smatram li da zvezde misle? Ni to ne znam. Ali umesto da bezbrino
osuujete moje ludilo, zagledajte se paljivije u protuberance. Poku
ajte da jednom vidite film snimljen za vreme pomraenja sunca, kad
ponu da izranjaju plameni crvi koji se na stotine hiljada i na milione
kilometara udaljavaju od matice, da bi se u nakaznim i neshvatljivim
evolucijama, uz protezanje i grenje u sve novim i novim oblicima, naj
zad rasplinuti i iezli u prostoru, ili se vratili u belousijani okean iz koga
su izili. Ne tvrdim da su one prsti Sunca. Isto bi tako mogle da se
smatraju njegovim parazitima.
Neka je i tako kaete ali radi dobra diskusije, da se ovaj ori
ginalni, iako rizini razgovor zbog preteranog prisustva apsurda ne bi pre
vremena prekinuo, hoemo jo neto da znamo. Zato ne pokuamo da
se sporazumemo sa Suncem? Da ga bombardujemo radio-talasima. Moda
bi odgovorilo? . .. A ako ne odgovori, tvoja e teza biti oborena ...
Pitam se o emu bismo mogli sa Suncem da razgovaramo. Koja su
to pitanja, pojmovi, problemi zajedniki za njega i za nas? Prisetite se ta
je pokazao na prvi film. Vatrena ameba se u milionitom delu sekunda
pretvorila u dva naredna pokolenja. Razlika tempa takoe ima izvesno
(izvesno . . . ) znaenje. Sporazumejte se najpre s bakterijama vaih tela.
Istina 195
sa bunjem vaih vrtova, sa pelama i njihovim oveem i tada ete
moi da se zamislite nad metodikom informacionog kontakta sa Suncem,
Ako je tako rei e neki najdobroduniji skeptik sve se pokazuje
samo kao. .. neto originalni ja taka gledita. Tvoji pogledi ni u emu
ne menjaju postojei svet, ni sada ni u prolosti. Pitanje da li je zvezda
bie, da li ivi, postaje stvar dogovora, pristanka da se takav termin
prihvati, i nita vie. Reju, priao si nam bajku ...
Ne, odgovaram. Varate se. Mislite, naime, da je Zemlja mrvica ivota
u okeanu nitavila. Da je ovek usamljen i da su zvezde, magline, galak
sije njegovi protivnici, neprijatelji. Da jedino znanje koje se moe stei
jeste ono koje je osvojio i koje e jo osvojiti on, jedini tvorac Reda,
veno ugroenog poplavom beskrajnosti koja zrai udaljenim svetlosnim
punktovima. Ali nije tako. Hijerarhija aktivnog trajanja je sveprisutna.
Ko hoe, moe da je nazove ivotom. Na njenim vrhovima, na visinama
energetskog impulsa traju vatreni organizmi. Pred samim krajem, ne
posredno pored apsolutne nule, u predelu mraka i krajnjeg, nestajueg
daha ivot se pojavljuje jo jednom, kao slabi odblesak prvoga, kao
njegovo bledo, dogorevajue priseanje to smo mi. Gledajte tako,
i nauiete da budete pokorni i istovremeno da se nadate, jer jednoga
dana Sunce e postati Nova, i obuhvatie nas milostivom rukom poara,
i tada, vraajui se u veiti kovitlac ivota, postajui estice njegove
veliine, stei emo znanje dublje od ovoga koje moe da ima stanovnik
pojasa u zaleavanju. Ne verujete mi. Znao sam. Sada u pokupiti ove
ispisane listove da ih unitim, ali u sutra ili preksutra ponovo sesti za
prazan sto i poeu da ispisujem istinu.
Robert ekli
Pitaj ta ti drago
Odgovara je bio nainjen da traje onoliko koliko je potrebno to
je bilo veoma dugo, sudei po tome kako neke rase mere vreme, i
uopte nimalo dugo, sudei po merilima ostalih. Ali za samog Odgo-
varaa to je bilo taman dovoljno dugo.
to se veliine tie, Odgovara je nekima izgledao velik, a drugima
malen. Moglo se smatrati da je kompleksan, mada su neki verovali da
je, u stvari, veoma jednostavan.
Odgovara je znao da je onakav kakav treba da bude. Iznad i iza
svega drugoga, on je bio Odgovara. On je Znao.
0 rasi koja ga je stvorila to manje reeno, utoliko bolje. I oni
su Znali, ali nikada nisu kazali da li im je znanje prijalo.
Nainili su Odgovaraa kao jednu uslugu manje prefinjenim rasa
ma, i otputovali na neki jedinstven nain. Kuda su otputovali, to samo
Odgovara zna.
Zato to Odgovara zna sve.
Na planeti, koja se obrtala oko svog sunca, Odgovara je sedeo.
Trajanje se nastavljalo, dugo, ako se ceni po tome kako neki mere
trajanje, kratko po merilima drugih. Ali za samog Odgovaraa ba
onakvo kakvo treba da bude.
Unutar njega nalazili su se Odgovori. On je znao prirodu stvari, i
zato su stvari onakve kakve su, i ta su one, i ta sve to znai.
Odgovara je mogao da odgovori na sve, pod uslovom da to budu
propisna pitanja. A i eleo je da odgovara. udeo je za tim!
Kakav bi, inae, trebalo da bude jedan Odgovara?
ta bi, inae, mogao da radi jedan Odgovara?
1 tako je ekao da stvorenja dou i pitaju.
*
Kako se oseate, gospodine? upita Moran, lebdei blago prema
starom oveku.
Bolje ree Lingman, pokuavajui da se osmehne. Besteinsko
stanje bilo je silno olakanje. Bez obzira na to to je Moran potroio
ogromnu koliinu goriva, dospevi u svemir pod minimalnim ubrza-
ROBE RT SHE CKLE Y, roen 1928, bez sumnje j e jedan od najpopularnijih pisaca ne samo u
SAD nego i irom sveta; utoliko vie udi to j e u naoj zemlji relativno malo prevoen.
Objavio nekoliko romana i zbirki pria: Omega, Utopijska Amerika, Graanin u svemiru, Iza
sutranjice i drugi. Humor i satira predstavljaju jaku stranu eklijevu, o emu svedoi i
pria koju objavljujemo.
Preveo: GAVRI LO VUKOVI
Pitaj ta ti drago
197
njem, Lingmanovom slabom srcu to se nije dopadalo. Ono se nadimalo
i skupljalo, tuklo ljutito o otri sanduk rebara, zastajalo i ubrzavalo.
Neko vreme se inilo da e prestati da radi, iz istog efa.
Ali besteinsko stanje bilo je silno olakanje, i slabo srce opet je
nastavljalo da radi.
Moran nije imao takve probleme. Njegovo snano telo bilo je gra
eno za napore i stresove. Nije smeo da ih iskusi na ovom putovanju,
ne ukoliko je oekivao da stari Lingman poivi.
J a u iveti protenja Lingman, u odgovor na neizgovoreno pita
nje. Dovoljno dugo da saznam. Moran dotae komandne ureaje,
i brod skliznu u pod-svemir kao jegulja u ulje.
Saznaemo promrmlja Moran. Pomogao je starcu da se odvee.
Nai emo Odgovaraa.
Lingman klimnu glavom svom mladom ortaku. Ve godinama su
sebe u to uveravali. Projekat je u poetku bio iskljuivo Lingmanov.
Onda mu se, kad je diplomirao na tehnikom fakultetu, pridruio
Moran. Zajedno su krenuli tragom glasina, krstarili kroz Sunev sistem.
Tragom legendi o jednoj staroj humanoidnoj rasi, koja je znala odgo
vor na sve, i koja je nainila Odgovaraa, a zatim otila.
Kad ovek samo pomisli na to ree Moran. Odgovor na sve!
Fiziar po struci, Moran je imao da postavi mnoga pitanja Odgovarau.
Univerzum u stalnoj ekspanziji; sila koja vee atomska jezgra; nove
i supernove i hiljadu drugih stvari.
Da ree Lingman. S naporom se privukao do video-ploe i bacio
pogled u crnu preriju iluzornog pod-svemira. On je bio biolog i star
ovek. Imao je dva pitanja.
ta je ivot?
ta je smrt?
*
Posle jednog naroito dugog perioda lova na purpur, Lek i njegovi
prijatelji sastali su se da porazgovaraju. Purpur je uvek postajao tanji
u blizini zvezdanih grozdova zato, to niko nije znao pa je tako
malice razgovora bilo sasvim na svom mestu.
Zna ree Lek mislim da u uhvatiti tog Odgovaraa. Lek
je sada govorio jezikom Olgreta, jezikom iminentne odlunosti.
Zato? upita lim na jeziku Hvesta, jeziku blagog zadirkivanja.
Zato eli da zna stvari? Zar ti posao skupljanja purpura nije
dovoljan?
Ne ree Lek, i dalje govorei jezikom iminentne odlunosti.
Nije dovoljan. Veliki posao Leka i njegove vrste bio je skupljanje
purpura. Nalazili su purpur utkan u mnoge delove svemirskog tkiva,
dodue u siunim koliinama. Polako i strpljivo, zidali su ogromnu
gomilu purpura. Cemu e sluiti gomila, to niko nije znao.
Pretpostavljam da e ga pitati ta je purpur? upita lim, odgur-
nuvi sa puta jednu zvezdu i opruajui se.
Hou ree Lek. Suvie smo dugo trajali u neznanju. Mi mora
mo da znamo pravu prirodu purpura, i njegovo znaenje u optoj shemi
13 Andromeda
Robert ekli
198
stvari. Moramo da znamo zato on upravlja naim ivotima. Za ovaj
govor Lek je preao na Ilgret, jezik poetnog znanja.
Ilm i ostali nisu pokuavali da se upuste u raspru, ak ni jezikom
argumenata. Znali su da je znanje vano. Od prapoetka vremena, Lek,
Ilm i ostali skupljali su purpur. Sada je dolo vreme da se saznaju
konani odgovori o Univerzumu ta je purpur, i emu slui gomila?
I, naravno, tu je bio Odgovara da im kae. Svi su uli za Odgo-
varaa, koga je izgradila rasa neslina njima, i koja je odavno otpu
tovala.
Hoe li ga pitati jo neto drugo? Ilm upita Leka.
Ne znam ree Lek. Moda u ga pitati o zvezdama. Nita
drugo zaista nije ni vano. Otkako su Lek i njegova braa iveli,
od prapoetka vremena, nikada nisu razmatrali pitanje smrti. A budui
da ih je oduvek bio jednak broj, nikada nisu razmatrali ni pitanje
ivota.
Ali purpur? I gomila?
J a idem! viknu Lek, maternjim jezikom Spremnosti-na-akciju.
Sreno! doviknue mu njegova braa, argonom Najveeg prija
teljstva.
Lek se udalji, skaui sa zvezde na zvezdu.
*
Sam na svojoj maloj planeti, Odgovara je sedeo, ekajui da
dou Pitai. S vremena na vreme promrmljao bi odgovore samome sebi.
To je bila njegova privilegija. On je Znao.
Ali ekao je, i vreme nije bilo ni suvie dugo ni suvie kratko, da
dou bilo koja svemirska stvorenja i da pitaju.
*
Bilo ih je osamnaest, okupljenih na jednom mestu.
Prizivam pravilo osamnaest povika jedan. I pojavie se drugi,
koji nikada ranije nisu bili, roeni pravilom osamnaest.
Moramo da idemo Odgovarau povika jedan. Nai ivoti su
upravljani pravilom osamnaest. Zato je to tako?
Niko nije umeo da odgovori.
Gde sam ja? upita novoroeni devetnaesti. J edan ga odvede u
stranu, da mu da instrukcije.
Tako ih je preostalo sedamnaest. Stabilan broj.
I moramo saznati povika drugi zato su sva mesta razliita,
mada ne postoje nikakve udaljenosti.
U tome je bio problem. J edan je ovde. Onda je jedan tamo. Ba tako,
nikakvog pokreta, nikakvog razloga. A ipak, i ne pokreui se, jedan je
na drugom mestu.
Zvezde su hladne povika jedan.
Zato?
Moramo da odemo do Odgovaraa.
Pitaj ta ti drago 199
J er oni su uli legende, znali su prie. Bila jednom jedna rasa, u
mnogo emu slina nama. Oni su Znali i rekli su to Odgovarau.
Zatim su otputovali tamo gde nema nikakvog mesta, ali ima mnogo
razdaljine.
Kako da stignemo tamo? povika novoroeni devetnaesti, sada
ispunjen znanjem.
Idemo. I osamnaest njih ieze. J edan je ostao. Sumoran, on se
zagleda u dinovsko prostranstvo jedne ledene zvezde, a zatim i sam
ieze.
*
One stare legende su istinite ree Moran zadihano. Eno je
tamo.
Oni su stigli iz pod-svemira na mesto o kome su legende govorile,
i pred njima je bila zvezda koja nije liila ni na jednu drugu zvezdu.
Moran je za nju odmah izmislio klasifikaciju, ali to nije bilo vano.
Nije postojala nijedna druga kao ona.
Oko zvezde se obrtala jedna planeta, a i ona nije liila ni na jednu
drugu planetu. Moran je odmah izmislio razloge, ali oni nisu bili vani.
Ova planeta bila je jedinstvena.
Priveite se, gospodine, ree Moran. J a u poeti sa sputa
njem, to blae mogu.
*
Lek je stigao do Odgovaraa, koraajui brzo sa zvezde na zvezdu.
Podigao je Odgovaraa, podrao ga u ruci i zagledao se u njega.
Znai, ti si Odgovara ree on.
Da potvrdi Odgovara.
Onda mi kai ree Lek, smestivi se udobno u jednu provaliju
izmeu zvezda kai mi ta sam ja.
J edna parcijalnost uzvrati Odgovara. J edna indikacija.
De, de promrmlja Lek, ranjenog ponosa. Izmisli neto pamet
nije od toga... Dakle, da nastavimo. Svrha moje vrste je da skuplja
purpur, i da od njega pravi gomilu. Moe li mi kazati kakvo je pravo
znaenje toga?
Tvoje pitanje je bez znaenja ree Odgovara. Znao je ta je u
stvari purpur, i emu slui gomila. Ali objanjenje je bilo skriveno u
jednom veem objanjenju. Bez toga, Lekovo pitanje bilo je neobja
njivo, i Lek je propustio da postavi pravo pitanje.
Lek je postavljao i druga pitanja, a Odgovara nije bio kadar da na
njih odgovori. Lek je gledao na stvari svojim specijalizovanim okom,
izdvajajui jedan deo istine i odbijajui da vidi vie. Kako da nekom
lepom oveku opie senzaciju zelenog?
Odgovara nije pokuao. Od njega se to nije ni oekivalo.
Najzad, Lek prasnu u prezriv smeh. J edan od njegovih malih zvezda-
nih kamiaka po kojima je koraao buknu jarkim sjajem uzdrman tim
zvukom, a zatim polako izblede do svog uobiajenog intenziteta.
Lek se udalji, koraajui urno sa zvezde na zvezdu.
13*
Robert ekli
200
*
Odgovara je znao. Ali njemu je najpre trebalo da bude postavljeno
pravo pitanje. Razmiljao je o tom ogranienju, zurei u zvezde koje
nisu bile niti velike niti male, ve upravo propisne veliine.
Prava pitanja. Rasa koja je nainila Odgovaraa trebalo je da ima
i to u vidu, razmiljao je Odgovara. Trebalo je da mu ostave donekle
odreene ruke za taj semantiki besmisao, dozvole mu da ga pokua
razmisliti.
Odgovara se sporio sa sobom, mrmljajui odgovore samom sebi.
*
Osamnaest stvorova dolo je Odgovarau; nisu koraali, niti su
leteli, nego su se jednostavno pojavili. Podrhtavajui na hladnom ble-
sku zvezda, zurili su u masivnost Odgovaraa.
Ako ne postoji razdaljina ree jedan kako onda stvari mogu
da budu na drugim mestima?
Odgovara je znao ta je to razdaljina, i ta su to mesta. Ali nije
mogao da odgovori na pitanje. Postojala je razdaljina, ali ne onako
kako su je ta stvorenja videla. A postojala su i mesta, ali na drukiji
nain od onoga koji su stvorenja oekivala.
Prestilizujte pitanje ree Odgovara, pun nade.
Zato smo kratki ovde, a dugi tamo negde? upita jedan. Zato
smo debeli tamo negde, a kratki ovde? Zato su zvezde hladne?
Odgovara je znao sve stvari. Znao je zato su zvezde hladne, ali
nije mogao da to objasni u terminima zvezda ili hladnoe.
Zato postoji pravilo osamnaest? upita drugi. Zato, kada se
sastanu osamnaest, jo jedan bude proizveden?
Ali, naravno, odgovor je bio deo drugog, veeg pitanja, koje nije
bilo postavljeno.
J o jedan je bio proizveden pravilom osamnaest, i devetnaest stvo
renja iezoe.
*
Odgovara je mrmljao prava pitanja samome sebi, i odgovarao
na njih.
*
Uspeli smo ree Moran. Lepo, lepo. Potapao je Lingmana
po ramenu sasvim blago, jer bi Lingman inae mogao da se raspadne.
Stari biolog bee umoran. Lice mu je splasnulo, ukasto, izbrazda-
no. Obris lobanje ve se promaljao kroz njegove isturene ute zube,
njegov mali ravni nos, njegove izboene jagodice. Matrica je izbijala
na videlo.
Zatieni svojim lemovima, koraali su malom stazom.
Ne tako brzo promrmlja Lingman.
Pitaj ta ti drago 201
U redu ree Moran. Koraali su jedan pored drugog, niz mranu
stazu planete koja se razlikovala od svih drugih planeta, vrtei se oko
jednog sunca drukijeg od svih ostalih sunaca.
Ovuda gore ree Moran. Legende su bile eksplicitne. J edna staza,
koja vodi do kamenih stepenica. Kamene stepenice do jednog dvorita.
A onda Odgovara!
Njima dvojici Odgovara je izgledao kao neki beli ekran smeten
u zidu. Za njihove oi, Odgovara je bio veoma jednostavan.
Lingman sklopi svoje drhtave ruke. Bila je to kulminacija jednog
ivotnog dela, finansiranja, argumentisanja, pabirenja mrvica legende,
koje se zavravalo ovde, sada.
Sea se ree on Moranu. Mi emo biti okirani. Istina uopte
nee liiti na ono ta smo zamiljali.
Spreman sam ree Moran, ushienog oka.
Vrlo dobro. Dakle, Odgovarau, ree Lingman svojim slabanim
glasom ta je ivot?
Pitanje nema nikakvog znaenja. Pod ivotom Pita podrazumeva
jedan parcijalan fenomen, neobjanjiv sem ako se ne objasni u termi
nima njegove celine.
Od ega je ivot deo? upita Lingman.
To pitanje, u njegovoj sadanjoj formi, ne doputa nikakav odgo
vor. Pita jo uvek razmatra ivot sa svog linog, ogranienog sta
novita.
Onda nam na to odgovori u tvojim sopstvenim terminima ree
Moran.
Odgovara moe samo da odgovara na pitanja ree Odgovara.
Ponovo je razmiljao o alosnim ogranienjima koje su mu nametnuli
njegovi graditelji.
utanje.
Da li se univerzum iri? upita Moran poverljivim tonom.
irenje je termin neprimenljiv na situaciju. Univerzum, onakav
kako ga Pita shvata, jeste jedna iluzorna koncepcija.
Moe li nam rei bilo ta? upita Moran.
J a mogu da odgovorim na svako propisno pitanje koje se tie pri
rode stvari.
Dva oveka se zgledae.
Mislim da znam ta on hoe da kae ree Lingman. Nae
osnovne pretpostavke su pogrene. Sve do jedne.
To ne moe biti ree Moran. Fizika, biologija...
Delimine istine ree Lingman, sa silnim umorom u glasu. U
svakom sluaju, do neega smo doli. Saznali smo da su pogreni nai
zakljuci koji se odnose na posmatrane fenomene.
A ta je sa pravilom najjednostavnije hipoteze?
To je samo teorija ree Lingman.
Ali, i vot. .. on bi sigurno mogao da odgovori ta je ivot?
Razmotrimo to pitanje ovako ree Lingman. Pretpostavimo
da si ga pitao: Zato sam roen u znaku korpiona, u konjukciji sa
Robert ekli 202
Saturnom? J a ti ne bih mogao odgovoriti na to pitanje u terminima
Zodijaka, zato to Zodijak nema nikakve veze s tim.
Shvatam ree Moran polako. On ne moe da odgovori u ter
minima naih pretpostavki.
Izgleda da je ba takav sluaj. A on ne moe ni da izmeni nae
pretpostavke. On je ogranien na ispravna pitanja, to podrazumeva,
ini se, jedno znanje koje mi naprosto ne posedujemo.
Ne moemo ak ni da mu postavimo ispravno pitanje? upita Mo
ran. Ne verujem da je tako. Mi moramo da znamo neke bazine
istine. On se okrete Odgovarau: ta je smrt?
Ne mogu da objasnim antropomorfizam.
ta, smrt antropomorfizam! ree Moran, a Lingman mu se okrete
brzo: Sada se ve primiemo neemu.
J esu li antropomorfizmi nerealni? obratio se Odgovarau.
Antropomorfizmi mogu da budu klasifikovani kao: A, lane istine,
ili B, delimine istine u terminima neke delimine situacije.
Koja se postavka moe primeniti ovde?
Obe.
To je bilo najblie do ega su dospeli. Moran nije mogao vie nita
da izvue od Odgovaraa. asovima su se dva oveka upinjala, ali
istina im je izmicala sve dalje i dalje.
To je da poludi ree Moran najzad. Ovaj baja ima odgovor
za itav univerzum, a ne moe da nam ga kae sem ukoliko mu ne
postavimo pravo pitanje. Ali otkud moemo da znamo pravo pitanje?
Lingman sede na tie, oslanjajui se na kameni zid. Zatvorio je oi.
Divljaci, eto ta smo mi ree Moran, koraajui gore-dole ispred
Odgovaraa. Zamislimo nekog Bumana koji odlazi fiziaru i pita ga
zato ne moe da odapne svoju strelu u Sunce. Naunik moe to
objasniti samo u svojim sopstvenim terminima, ta bi se desilo?
Naunik ne bi to ak ni pokuao ree Lingman slabim glasom.
On bi znao pitaeva ogranienja.
Ba lepo ree Moran ljuti to. A kako da jednom Bumanu
objasnite Zemljinu rotaciju? Ili, jo bolje, kako da mu objasnite rela
tivnost potujui itavo vreme naunu strogost u vaem objanje
nju, razume se.
Lingman, zatvorenih oiju, nije odgovarao.
Mi smo Bumani. Ali provalija je ovde mnogo vea. Crv i supermen,
moda. Crv eli da zna prirodu blata, i zato ga ima tako mnogo. Dakle,
ta kaete?
Lingman je i dalje utao.
Hoemo li da idemo, gospodine? upita Moran. Lingmanove oi
ostale su sklopljene. Njegovi kandasti prsti bili su zgreni, obrazi jo
vie utonuli. Lobanja se jasno ocrtavala.
Gospodine! Gospodine!
A Odgovara je znao da nee biti odgovora.
Pitaj ta ti drago
203
Sam na svojoj planeti, koja nije ni velika ni mala, ve tano prave
veliine, Odgovara eka. On ne moe da pomogne svetu koji mu dolazi,
jer ak i Odgovara ima svoja ogranienja.
On moe da odgovori samo na propisna pitanja.
Univerzum? ivot? Smrt? Purpur? Osamnaest?
Delimine istine, poluistine, male mrvice velikog pitanja.
Ali Odgovara, sam, mrmlja pitanja sebi, prava pitanja, koja niko
ne moe da razume.
Kako bi, onda, oni mogli da razumeju prave odgovore?
Pitanja nikada nee biti postavljena, i Odgovara se sea neega
ta su njegovi graditelji znali i zaboravili.
Da bi se postavilo pitanje, morate ve da znate najvei deo odgovora.
Nils E. Nilsen
Zabranjene bajke
iveli su nekada davno kralj i kraljica. Mnoge godine matali su o
detetu. I zaista, dobili su malu ker . . .
Saekajte, molim vas, 902, htela bih neto da pitam! Odakle su kralj
i kraljica dobili svoju malenu ker? Iz fabrike kao to je ova?
To je malo verovatno, 1001! Prema podacima mentalno-kriminalne
biblioteke, bajka Trnoruica je stara oko hiljadu godina. Stvorili su
je braa J akob i Vilhelm Grim, godine ivota: 17851863, 17861859.
A u to vreme nije bilo rasplodnih fabrika, i nije bilo ovakvih kao to
sam ja, robot-dadilja dravne serije BBB!
Hvala, 902, shvatila sam! Molim Vas, itajte dalje!
No nad pustom flamanskom ravnicom, no nad kontinentom I I I .
junska no i teke zvezde. .. I rasplodna fabrika IV, kilometarski
elini neboder izmeu drugih nebodera. Grad A-14, bivi Brisel.
No i tiina iznad fabrike IV. Deset hiljada kondicioniranih i de-
zinfikovanih prostorija bez prozora. U njima spava etiri stotine hi
ljada malih deaka i devojica. No, u svakoj prostoriji bdi robot-dadilja
uvene serije BBB, iskljuivo savreni robot, pridodat svim rasplod
nim fabrikama.
etiri stotine hiljada deaka i devojica posluno je spavalo odre
enih osam asova, a pod jastucima su celu no, svih 28.800 sekundi
mikrofoni aputali hipnopedijske lekcije. Nisu uzalud nad ulazom
u fabriku I V danonono svetlela purpurna slova:
PROIZVODNOST! EFIKASNOST! EKONOMIJ A!
. .. jedanaest vila je obdarilo detence udesnim darovima: dobrotom,
lepotom i umom. Ali trinaesta vila, koju nisu pozvali, javila se sama
i uzviknula jakim glasom: Princeza e se u petnaestoj godini ubosti
vretenom i od toga e umreti! Ali tada je prila dvanaesta vila i
rekla: Ne, ona nee umreti, ve samo prospavati stotinu godina!
A kako je to bilo, 902? Vile su princezi izvrile modanu sterili
zaciju?
Ne, 1001, tada nisu jo znali za elektroneuronsku sterilizaciju mozga.
Vile su znale arolije ...
NI E L S E. NI E LSE N, Danac, roen j e 1924. godine. vedski kritiari ga nazivaju Skandinav
skim fantastom br. 1. Napisao preko dvadeset romana i veliki broj pria i novela. Pria
Zabranjene bajke uzeta j e iz knjige Naget rigtig tasset indirektno, sa ruskog jezika (Antolo
gija skandinavskoj fantastiki, izdanje Molodaja Gvardija, 1971).
Preveo: STANISLAV ORGOVSKI
Zabranjene igre
205
etiri stotine hiljada dece mirno je spavalo u fabrici IV. J o pre
roenja od njih su pravili budue pokorne podanike univerzalne auto-
matizovane drave. ak i u snu, oni su ispunjavali zakon: Proizvod
nost, efikasnost, ekonomija! Re nepokoravanje bila im je apso
lutno nepoznata.
Tanije reeno, 399.999 dece je ispunjavalo zakon. Zato jer dete
1001 serija XV, godina proizvodnje 2830, jedanaestogodinja devoj-
ica u prostoriji br. 7789, nije spavala, iako se nad grad A-14 odavno
spustila tiha zvezdana no.
To je bilo tim vie zauujue to je prostorija 7789 bila predna-
znaena za jednu od najvanijih serija. Ovde su odgajali instruktore za
robote-dadilje, a delatnost tih instruktora je, po sutini stvari, pred
stavljala kamen-temeljac postojanja univerzalne drave.
Dete 1001 je oekivala doivotna sluba u robotopedagokom insti
tutu. Dobivi zvanje mentalnog inenjera, ona e usaivati u mozgove
hiljada robota direktive po kojima e te savrene konstrukcije vaspi-
tavati milione dece u srednje ljude, liene svake fantazije, spremati
besprekorne okrugle tokie za nepromenljivi mehanizam univerzalne
drave, koja se prostirala od oblasti P-87 (biva Aljaska) do ostrva
KL-3172 (bivi Tahiti).
Vile su znale arolije . ..
Dete 1001 je ushieno ponovilo te sramno oparavajue rei.
Da, tako pie u knjizi potvrdio je tihi metalni glas kraj uzglavlja
kreveta. No ja ne znam kako da objasnim tu re. U mojoj memoriji
nije zapisana nikakva definicija.
Metalni glas je zamukao. U utim kao Mesec oima-fotoelementima
iskrilo se slabo nono svetio.
Evo najblie meni poznate analogije: sila srodna elektromagnetizmu!
opet progovori robot.
Priajte mi jo o Trnoruici! nestrpljivo ree dete 1001, gledajui
na metalnu siluetu.
. . . i princeza se ubola prstom na vreteno, i pala bez svesti. Ali
tu se nala dvanaesta vila koja je ublaila strano prokletstvo, i dodir-
nula svojim arobnim tapiem sve i svakoga u zamku, ak i vatru
u ognjitu. I san se rasprostro po zamku, zaspao je ak i kuvar koji
se spremao da udari pomonika. ..
Na zidovima prostorije 7789 su visile direktive buduim nastavnicima
robota: Obuavajte R-dadilje samo utvrenim standardnim odgovo
rima! I jo: Pri plau potomstva R-dadilje moraju rei: Podanici
univerzalne drave nikad ne plau jer su zadovoljni 100%, i tome
slino.
U zadatak robota BBB-902 je spadalo: paziti i obuavati etrdese
toro dece u prostoriji 7789 od asa kad embrionalne kapsule prou
modanu sterilizaciju, i sve dok ve gotovi mentalni inenjeri ne napu
ste fabriku IV, da bi pristupili na slubu u Robotopedagoki institut,
gde se programira serija BBB.
Nils E. Nilsen 206
Dvadeset miliona paljivo promiljenih direktiva su umetnuli men
talni inenjeri u elektronski mozak BBB-902. Zato su i njega, kao i
sve robote serije BBB, smatrali nepogreivim.
Pa zato je onda te junske noi godine 2841. robot stajao kraj
uzglavlja deteta 1001 i priao drevnu bajku, koju uopte i nije smeo
da zna? I zato je dete 1001 tako udno slualo, ako je obavezna mo
dana sterilizacija morala nainiti devojicu savreno imunom prema
kvareim, sramno opinjujuim reima bajke?
. . . i poela je rasti oko zamka bodljikava trnovita ikara, porasla
je vie i od samog zamka, pa se on u njoj vie nije ni video. Neki su
smatrali da je to zamak arobnjaka, a neki su govorili da tamo ivi
ljudoder. Ali pronosio se i apat o prekrasnoj zaspaloj princezi Tr-
no ruici.
A ko su ti arobnjaci i ljudoderi? pitao je uzbueni deiji
glas u prostoriji 7789.
arobnjaci i ljudoderi. ..
Tihi metalni glas je zamukao. Iza zida je bila letnja no, prekrasna,
puna mirisa trava i divljeg cvea, koji su pokrivali puste ravnice van
granica ogromnih zatvorenih gradova univerzalne drave. Ali fabrika
I V nije imala prozora, i vazduni filtri su gutali sve opojne zapahe,
sposobne da unesu pometnju u osakaeni mozak.
arobnjaci i ljudoderi su oigledno nepoeljne pojave u smislu
instinkta za igrom, od ega ine navike odgovorio je najzad
BBB-902.
Ah, razumem! ree usplahireni deiji glas.
ime objasniti da robot BBB-902 nije reagovao onog dana pre
jedanaest godina i devet meseci, kada je pred njegovim netrepuim
oima kapsula sa embrionom br. 1001 prola kroz aparat za modanu
sterilizaciju, iako je kratki prekid u napajanju omeo ba tu kapsulu
da primi pripadajuu dozu neutronskog zraenja?
Robot BBB-902 bio je duan da odmah skine kapsulu 1001 sa tran
sportera i ubaci je u kremacionu pe. Pa BBB-902 je odlino znao
da e iz 1001 izrasti defektno, nenormalno bie sa ivom matom i
prirodnim emocijama, da e izrasti izrod sposoban da samostalno
misli, i da e se u besprekornom mehanizmu univerzalne drave po
javiti takav kvadratni toki.
I zato BBB-902 posle redovne kontrole, koju svaki razred prolazi
jednom meseno, nije dostavio ministru normiranja ljudi svoja opa
anja? Ta crvena lampica psihorendgena je nedvosmisleno signalizirala
opasnost otkrivajui radoznalu misao i vatrenu fantaziju svaki put
kada je ispred aparata prolazilo dete 1001!
. . . s vremena na vreme dolazili su tu razni kraljevii i pokuavali
da se probiju kroz gusto trnje u zamak, da bi spasli princezu Trno-
ruicu . ..
Tiho, monotono romorili su svoje mikrofoni pod uzglavljima 399.999
-dece u fabrici IV, i u mozgovima su im se, kao pele u sau, kome
Zabranjene igre 207
ale cifre, jednaine, fak ti. .. A mikrofon pod jastukom deteta 1001
je utao. Plava metalna ruka ga je iskljuila. Umesto toga je 1001 slu
ala duboki glas poroen elektromagnetskim impulsima u platinskim
membranama:
. . . no snopovi su se vrsto drali jedan uz drugog, kao da su se
uzeli za ruke, i mladii su ginuli jedan za drugim junakom smru.
I eto, posle mnogih dugih godina, pojavio se u toj zemlji jo jedan
kraljevi, uo je i on da iza trnovite ikare spava prekrasna princeza
po imenu Trnoruica, i spavaju uz nju i kralj, i kraljica, i svi dvorani.
Spavaju ne znajui za smrt, ne primeujui tok godina. . .
Kao to mi ovde spavamo nou!
Oi deteta 1001 su sijale. Devojica nije videla gole bele zidove, nije
ula mrmljanje trideset devet mikrofona pod jastucima. U njenoj mati
su fabriku I V obavili zeleni snopovi trn ja, zaspala deca bila su zaa
rani dvorani, a utooki robot BBB-902, jedini njen drug i prijatelj,
bio je, najzad, strani kraljevi.
Da zautao je platinski glas u gluvoj senci kraj kreveta tako
su spavali svi u zamku princeze Trnoruice.
Uzrok zbog koga je robot 902 upravo kraj kreveta deteta 1001 pri
ao davno zaboravljene bajke trebalo je, oevidno, traiti u jednoj od
onih neoekivanih sluajnosti, protiv kojih je i najstroa kontrola
bespomona.
Ako se moe tako rei o toliko izuzetnom i savrenom robotu, kakav
je bio BBB-902, on je bio kao i dete 1001 posebni sluaj. Nepovratno,
kao dva leptira iste vrste, kao igla i konac, kao cvet i sunani zrak,
kao matalac drugog mataoca, oni su nali jedno drugo.
Kod prvog se sluajno u jednoj od miliona elija memorije naao
zapisan zbornik drevnih bajki. Druga ih je gutala sa takvom glau
kao da je to hleb nasuni.
Polazna taka tih tajnih nonih bdenja bila je psiholoka biblio
teka Robotopedagokog instituta, gde je BBB-902, kao i svi roboti-da-
dilje, dobijao svoj komplet direktiva za vaspitavanje dece. Pre trinaest
godina, dana slinog svim bezimenim danima univerzalne drave, desila
se fatalna i, gle, niodkoga primeena nesrea, kadra da postane ne
manje kobna od grudve snega koja zapoinje lavinu...
Neko od mentalnih inenjera je u urbi naruio pravila, otpravivi
BBB-902 u arhivu po tablicu sa podacima o itajuim pilulama. Sma
tralo se nepoeljnim nareivati robotima bilo ta pre kraja obuke,
da se u osetljiva elektromagnetna polja ne bi unele smetnje, tako
zvane lutajue struje, ije se dejstvo ne moe predvideti. Ali mentalni
inenjer se urio, ak toliko, da je robotu 902 dao nepravilni broj
arhivske police, broj kojim se ve mnoga stolea niko nije koristio.
902 je bio posluan i efikasan. Dugo je traio ukazani broj u tihim,
praznim hodnicima. Prolazio je kilometar za kilometrom u beskrajnim
prostorima bibliotetskog arhiva, i najzad je meu pauinom i pra
njavim folijantima naao dobro zatvorena, zarala elina vrata.
Robot serije BBB se odlikuje izuzetnom efektivnou i spreman
je da uini sve za dobrobit ljudi. Vetaki elini prsti 902 su se lako
Nils E. Nilsen 208
i brzo resili prepreke. Zasvetlela je usamljena sijalica, i u njenom
svetlu on je video nekoliko polica sa drevnim knjigama i letopisima.
I poto ni na policama ni na knjigama nije bilo brojeva, robot, veran
svojoj logici, poeo je da ita sve od reda, traei zadanu tablicu. . .
. . . a od tog vremena, kada se pojavio taj kraljevi, upravo je
prolo sto godina. On je priao trnovitoj ikari, pogledao, i video ume-
sto trnja hiljade prekrasnih crvenih cvetova. Trnje se samo rastvorilo
pred njim, i on je lako proao kroz ivicu. Svuda je vladala zadivlju
jua mrtva tiina. Ljudi su leali i spavali, spavali su i konji, psi,
golubovi. Ali, to nije bila grobna tiina, jer su se zaspalim ljudima
rumeneli obrazi.
Bili su samo oparani proaptalo je dete 1001. Da ne bi
umrli, morali su zaspati, rekla je vila. I eto. ..
I eto. . . produio je tih metalni glas u usnuloj prostoriji, gde
je trideset devetoro dece sticalo u snu standardna znanja tako
je kraljevi uao u zamak, gde su na zidovima spavale muve, gde se
nita nije deavalo, i gde je vreme teklo ne ostavljajui trag. Priao je
kuli u kojoj je spavala Trnoruica . . .
Da bi je probudio iz dugog sna!
Oi deteta 1001 sijale su kao zvezdice u mraku fabrike, gde nisu
videle jo nijednu zvezdu, gde su u svim prostorijama spavali, spa
vali, spavali. ..
On je priao! aptao je robot sa zlatastim oima Pri
ao i . . .
Odakle je robot BBB-902 mogao znati da su pouteli folijanti tajni
udbeni materijal, koji su cenzori u nezapamena vremena sakrili u
najdaljoj, paljivo zatvorenoj komori? Da su te stare knjige sa zejti-
njavim slovima, sa crteima vila i arobnica, smatrane za psiholoki
otrov, sposoban da uini nepopravljivu tetu paljivo sterilisanoj mi
saonoj delatnosti u univerzalnoj dravi?
Pozitronski mozak robota serije BBB je uven po svojoj efektiv-
nosti, to je zamano tehnoloko remek-delo. Njegovi neprekidno radei
vorovi, milioni magnetnih elija, pamte nezamislivu koliinu rei za
neverovatno kratko vreme.
Ali samo te rei, cifre i fakte koje su odobrili mentalni inenjeri.
Zar ima i drugih? Tako se inenjeri nisu ni setili da u glave robota
serije BBB ugrade filtere protiv nepoeljnih pojmova, na primer. ..
drevnih bajki. Stotine pokoljenja lienih fantazije nisu ak ni znala
za re bajka.
I desio se nepovratni incident: za manje od tri minuta sve bajke,
do poslednjeg slova, bile su zapisane u memoriji BBB-902. Bezbrojne
udno zvonee rei, kao areni leptiri, kao jarki cvetovi, kao bleska-
jue iskrice, prole su kroz elektronske nervne lance. Radei sa udo
vinom produktivnou, on je bezglasno upijao desetine udnih pria.
Mnotvo udesnih stvorenja uvreilo se u slobodne pozitronske elije
u dubini mozga, iza elemenata napunjenih kolskim programom. a
robnjaci sa bradavicom na nosu kovitlali su se za vilama sa dijamant-
Zabranjene bajke
209
skim arobnim tapiima .Bilo je tu i patuljaka sa osam glava, pasa
koji govore, maaka u izmama, pa ak i ljudi iz dalekog prostodunog
vremena, kada su mogli voleti i mrzeti, plakati i smejati se, matati
i eznuti pod sedmobojnom dugom fantazije.
Posle mnogih vekova zaborava, gluvi ugao u arhivskom podzemlju
se doslovce preobratio u bajni kristalni zamak. Robot serije BBB be-
umno je i hitro prolazio kroz arobnu zemlju iza visokih gora i
zelenih dolina, gde nita nije nemogue, gde se sve moe desiti...
. . . i poao je on dalje, a sve je bilo tako tiho da je mogao uti
svoj sopstveni dah. Najzad je kraljevi otvorio vrata sobe u kojoj
j e spavala Trnoruica. Bila je tako lepa da on nije mogao da skrene
pogled sa nje. I on se nagnuo k njoj i poljubio je. I desilo se udo
o kome je govorila dobra vila . . .
udo! osmehnulo se dete 1001. U bajci uvek na kraju dobra
vila spasava, i niko je ne spreava. Recite, 902, da li vile umiru? Zar
moda ona i sad ivi?
Prema podacima koje sam registrovao u ukazanom odeljenju arhiva
proutao je jednolini platinski glas vile i drugi likovi iz tako
zvanih bajki kao da su obdareni besmrtnou. Dakle, i ta mogunost
nije iskljuena, 1001!
udesno! proaputalo je dete 1001. I ta je bilo dalje?
Niko, a najmanje neki mate lieni mentalni inenjer, nije mogao
rei ta se desilo u sloenom elektronskom mozgu BBB-902, u zabitom
odeljenju arhive. Teorijski, logiki impulsi tih robota bi morali slediti
jednom za uvek ustaljenu shemu. Meutim, to je veoma osetljiva
konstrukcija. I ako u mozak robota dospe impuls zasnovan na proiz
voljnoj fantaziji, a ne samo na logici i racionalnom razumu, u ko
mandnim lancima mogu se desiti najfinija pomeranja. Istina, za hi
ljadu godina postojanja serije BBB to se jo nikad nije desilo.
Posle mnogoasovnog traganja na stotinama hiljada polica, 902 je
doneo iz arhive traenu tablicu. No, mentalni inenjer je uspeo da
zaboravi svoj nalog, i da ode, zato jer se dogaaj desio uoi praznika.
902 je utei stavio tablicu na njegov pisai sto, i vratio se u razred
dvadeset petorici drugih, besprekornih, srebrnasto-plavih robota ne-
prevaziene serije BBB. I poto roboti meusobno ne razgovaraju o
svojim poslovima sa ljudima, a ni jednom mentalnom inenjeru ne bi
nikad palo napamet (j er za to im nije ostala ni kapljica fantazije)
da pita robota da se nije sluajno zarazio drevnim bajkama, BBB-902
je u svom roku pristupio slubi u rasplodnoj fabrici IV.
Prolazili su dani, godine. .. I nije se deavalo nita to bi u elek
tronskim organima i ulima 902 probudilo skrivene impulse u nedrima
njegovog sistema, gde se, kao ar-ptice i draesni leptiri, kovitlalo
kolo bajki. Tako je to bilo do onog momenta pre jedanaest godina i
devet meseci, kada je jedva primetno kolebanje napona prekinulo
zrak modanog sterilizatora, i embrionalna kapsula 1001 je prola
neozraena.
Nils E. Nilsen 210
902 u tom trenutku nije ispunio naloeno, nije odbacio dete 1001!
Oito, nekakav munjeviti impuls iz svetilita elija, gde je smeteno
fenomenalno pamenje robota BBB, zasmetao je centru osnovnih in
strukcija u njegovom mozgu da stupi u dejstvo.
A moda je sjajni lik sa arobnom palicom vila iz zaboravlje
nog podruma dola u mozak 902, mahnula rukom i stvorila udo.
I jedan od robota iz serije BBB se ispunio tajnim interesom za
dete 1001, godina proizvodnje 2830, i jedno dete iz milionske produk
cije te godine prolo je kroz kontrolu sauvavi svoju fantaziju.
Trnoruica je otvorila oi i ushieno pogledala kraljevia. I kako
se ona probudila, probudili su se svi ostali kralj, i kraljica, i svi
dvorani. Podigli su glave golubovi na krovu, muve na zidu su zapuzale
dalje, vatra je zapucketala, i kuvar je udario amar pomoniku, kojeg
je ovaj ekao sto godina . . .
Oni su se probudili! radosno je uskliknulo dete 1001, ali usklik-
nulo tako tiho da niko, sem 902, to nije mogao uti.
J er devojica je dobro znala da su bajke zabranjene, da e se
zlatna vrata izmiljenog sveta za nju zauvek zatvoriti, ako vlasti neto
saznaju. Samo dvoje treba da znaju tu udesnu tajnu: ona i 902...
I oni su opet svi oiveli! Ona je uzbueno dodirnula hladne
eline ruke BBB-902. Hrabri kraljevi je jednim poljupcem skinuo
kletvu. Zaista, 902?
Plavo lice se naklonilo nad uzglavljem kao da razmilja. ute kao
mesec oi susrele su se sa plavim oima deteta. I tihi platinski glas
je odgovorio:
Da, 1001, tako nekako. Kletva zlih vila moe-biti skinuta poljupcem,
ako se samo pojavi kraljevi koji e ispuniti volju dobrih vila!
Nijednom od ostalih trideset devetoro dece tog razreda robot 902
nije priao bajke. Nepogreiva elektronska logika ga je zadravala:
ta bia liena mate nee shvatiti ta su to vile i maije. Samo e
se uplaiti i izrei se, ta deca sivih duhova.
Ali detetu 1001 je tajni robotov izvor bajki odgovarao, kao ruka
vica ruci, kao konac igli.
A vlasti su se tako tvrdo oslanjale na besprekorne robote serije
BBB, da nikom nije ni dolazila u glavu misao da proverava njihov
rad u fabrikama, tim pre, to je bolje da potomstvo bez ometanja
prolazi kroz tanu mainsku obuku. Dani treba da teku jedan za
drugim, jednoliki kao niz perli.
Eto zato niko nije znao da se svako vee, kad ve sva druga
deca spavaju, kraj kreveta deteta 1001 zadrava plava senka. I duboki
platinski glas je govorio apatom o hrabrom krojau, o magareoj
koi, o runom paetu, o Sneani i Pepeljugi, a dva plava oka su si
jala, kao zlatasti plodovi na tajnom drvetu saznanja.
Dete 1001 je pilo iz istog vrela bajki, smejalo se i plakalo, i
nosilo svoje hiljade tajni kroz hladni, sterilni svet univerzalne drave.
A poto su njena fantazija i emocije bili ouvani, devojica je bila
pametna, mnogo pametnija od norme svog uzrasta. Ona je shvatala
Zabranjene bajke 211
da ne sme otkrivati tajnu robota 902 nikome od svih onih koji su
lieni sposobnosti da se smeju i plau i lebde u plavim dubinama
fantazije.
BBB-902 je postao za nju arobnjak ne loiji od onih o kojima
se govorilo u bajkama. Pa iz njegovih elektronskih elija je izlazilo
sedam patuljaka, i Sneana je pevala o svojim enjama, i majka je
grejala na srcu trnoviti bun, dok se na zamrzlim granama nisu ras-
pukle crvene rue.
U odreenom roku dete 1001 je napustilo fabriku I V i poelo da
vaspitava robote-dadilje upravo u onom institutu gde je zavrio svoju
kolu BBB-902. I s vremena na vreme devojica je slala nove robote
uvene serije BBB u zabijeni podrum.
Niko o tome nije ni slutio. A i kako bi? Svi ostali su spavali. Njihov
dobro regulisani mozak primao je samo sive svakodnevice, a za svaku
fantaziju bio je gluv.
Takva je bila udesna mo bajki: taj, koga se jedanput dotakao
njihov zlatni zrak, postaje srean i nepovrediv i stremi da drugima
ukae put u zemlju plavih gora, gde ivi dvanaesta vila, koja e pro
buditi ak i onog ko je mnogo vekova prospavao u bezglasnom
carstvu tehnike.
I moda su roboti deteta 1001, vrativi se iz zaboravljenog podruma
bajki ka transporteru rasplodne fabrike, tajno proputali sve nove i
nove kapsule sa embrionima kroz neutronsko polje bez obrade.
Moda su plavi arobnjaci prilazili deci, ije su oi sijale u tihim
spavaonicama, dobra vila je zamahivala arobnom palicom, i jednaki
platinski glasovi su sporo ali sigurno nagrizali hladnu nepromenljivost
univerzalne drave, kao to larva progriza svoju opnu.
. .. tako se zamak princeze Trnoruice obvio morem crvenih rua,
i one su potpuno pokrile otre bodlje ipraga. I narod je likovao, a
Trnoruica je proslavila svadbu sa hrabrim kraljeviem koji je pro
budio nju i sve ostale u zamku od vekovnog sna ...
Rej Bredberi
Veiti leta
Leao je na krevetu, dok mu se vetar, koji je dopirao kroz prozor,
slivao niz ui i poluotvorene usne i aputavo uvlaio u san. Bio je
slian vetru vremena koji huji u delfskim peinama da kae ono to
j e moralo biti jue, to mora biti danas, i to e biti sutra. Ponekad
j e glas dopirao iz velike udaljenosti, ponekad su to bila dva glasa,
mnotvo glasova, itava skala ljudskih uzvika koji su mu navirali na
usta, ali njihove rei su uvek bile iste:
Pogledaj, pogledaj, uinili smo to!
Iznenada, on, oni, jedan ili vie njih, uoe u san i poletee. Vazduh
se irio preko toplog mora u kome je on plivao, ispunjen nevericom.
Pogledajte, pogledajte, uspeo je!
Ali on nije eleo da ga svet gleda; naprezao je sopstvena ula da
bi to bolje video, osetio, omirisao, dodirnuo vazduh, vetar, Mesec
koji se raao. Plivao je sam nebom. Masivna Zemlja pod njim ve
j e nestala.
Priekaj, pomislio je najednom, priekaj malo!
Noas . .. koja je zapravo ovo no?
Predveerje, naravno. Predveerje prvog leta rakete na Mesec. Sa
druge strane zidova ove sobe, na pustom, od sunca ispucalom uzle-
titu, sto metara ispred, eka me raketa.
Samo, da li me odista eka? Da li se tamo uopte nalazi neka
raketa?
Ustau, pomislio je. Zatim se izvio, okrenuo prema zidu, oznojen
i jo uvek sklopljenih oiju, ponavljajui istu misao kroz stisnute
usne. Mora da bude siguran! Ko si ti zapravo?
J a? pomislio je u sebi. Moje ime?
Dededija Prentis, roen 1938. godine, diplomirao 1959, postao ra
ketni pilot 1965. Dededija Prentis . . . Dededija Prentis ...
Vetar je odzvidao njegovo ime. Pokuao je da ga zgrabi, viui na
sav glas.
Zatim se primirio i saekao da mu vetar vrati ime natrag, e
kanje je postalo dugo, ali nije bilo niega osim tiine. Najzad, posle
hiljadu otkucaja srca, neto se pokrenulo.
RAY BRADBURY, roen u SAD 1920. godine, poznat j e i kao pisac iste fantastike i kao autor
SF romana, pria (preko 300), drama itd. Od romana najuveniji su mu Marsovske kronike,
Ilustrovani ovek i Farenhajt 451 (po ovom poslednjem Fransoa Tri fo snimio j e istoimeni
fi l m). Priu koju objavljujemo uzeli smo iz uvene Bredberijeve zbirke Lek za melankoliju.
Preveo: ZORAN 2IVK0VI
Veiti leta
213
Nebo se otvorilo kao nean plavi cvet. Egejsko more bilo je usko
meano od blagih, belih vrtloga koje je nemirno talasanje prelilo
bojom vina.
Talasi koji su spirali stenovitu obalu donee ponovo njegovo ime.
I k ar
I jo jedan zadihani apat.
I k ar
Neko ga povue za ruku. Bio je to otac koji ga je zvao po imenu i
odagnavao plat noi. Ali on je i dalje leao, siuan, poluokrenut ka
prozoru, obali koja se pruala dole i dubokom nebu. Oseao je kako
mu prvi jutarnji vetar mrsi zlatno perje udenuto u ilibarni vosak.
Zlatna krila su podrhtavala gotovo kao iva na oevim rukama. Neno
paperje na njegovim ramenima blago je treperilo dok mu je pogled
klizio sa krila na veliki greben.
Oe, kakav je vetar?
Dobar za mene, ali ne i za tebe...
Ne brini, oe. Krila sada izgledaju slaba, ah ojaae dh moje kosti
u tom perju, oivee ih moja krv u tom vosku!
To su takoe i moje kosti, moja krv, upamti to. Svaki ovek
pozajmljuje svoje meso svojoj deci, traei od njih jedino da ga dobro
uvaju. Obeaj da se nee peti odve visoko, Ikare. Sunce ili moj
sin, vrelina prvog ili mladalaki nemir drugog, mogli bi da rastope
vosak koji dri krila. Budi oprezan!
Zatim su izneli bljetava, zlatna krila pred lice jutra dok su ona
aputala u njihovim rukama, aputala njegovo ime, neko ime, bilo
koje ime, koje je doletelo, lebdei i treperei poput pera na toplom
vazduhu.
Mongol f j e
Ruke su mu dodirivale pregrejano ue, svetio platno, niti koje su
se uarile na suncu. Ruke su mu rasplamsavale plamen hrama vune
i pregrtima slame.
Mongol f j e
Pogled mu se peo du ogromne ustalasane mase okeana koji se
ravnomemo dizao i sputao. Velika srebrna kruka ispunjavala se
svetlucavim strujama vazduha koje je plamen dizao u vis. Utihla poput
nekog boga koji se dremljivo nadvio nad prostranstva Francuske, ta
nena lanena opna, ta nabujala vrea ispunjena toplim vazduhom mogla
bi ubrzo da se otkine i oslobodi. Upravljene nagore, ka plavim sve-
tovima tiine, njegove misli i misli njegovog brata plovile su zajedno
sa njom, bezglasne, vedre, meu ostrvima oblaka gde spavaju divlje
munje. U tim ponorima i bezdanima koji nisu uneseni ni u jednu
kartu, i gde se nikada nije uo poj ptica ili ljudski glas, i sam balon
je utao. Preputeni tajanstvenim strujama, on, Mongolfje, i svi ostali
ljudi, mogli su da uju po prvi put bezmerno duboko disanje Boga
i sveane korake Venosti.
Ah . .. On se pokrenu, gomila se pokrenu, u senci toplog balona.
Sve je spremno, sve je u redu . ..
14 Andromeda
Rej Bredberi
214
U redu. Usne mu se stisnue u snu. U redu. Zviduk, apat, ubor,
tiina. U redu.
I z ruke njegovog oca jedna igraka odskoi prema tavanici, zahva
ena kovitlacem koji je sama napravila, i ostade u vazduhu. On i nje
gov brat gledali su je irom otvorenih oiju kako treperi, umi, zvidi,
sluali su kako odbrujava njihova imena ...
Rajt
apat se razlegao: vetar, nebo, oblak, prostor, krilo, l et...
Vilbure, Grvile! Pogledajte, ta je ono?
Ah! U snu mu se sa usana oteo uzdah.
Igraka-helikopter je zujao, udarao u tavanicu, mrmljao kao orao,
gavran, vrabac, kos, soko. Zauo se orao, zagraktao gavran, i konano,
spustivi se na njihove ruke uz blago strujanje slino umu nevremena
iz nekog jo neroenog leta, napravivi pri tom poslednji okret i trzaj,
oglasio se i soko.
On se osmehnuo u snu.
Gledao je oblake kako plove Egejskim nebom. Oseao je kako
se balon pijano zanosi pod snanim naletima nemirnih struja vetra.
uo je kako pesak zapljuskuje hridine Atlantika i stvara blago povi-
jene dine koje bi mogle da ga spasu kada bi se, kao neveta ptica,
strmoglavio u bezdan. Skelet aviona je brujao i podrhtavao poput harfe.
ak je i njega samog ponela ta muzika.
Iza zidova sobe, raketa je ve bila spremna da se lagano vine nad
nepreglednu pusto, sa svojim savijenim plamenim krilima, sa svojim
uzdranim plamenim dahom, spremna da se obrati mnotvu od tri mi
lijarde ljudskih bia. J o samo trenutak, a onda e on da ustane i
lagano krene prema raketi.
Zatim e zastati na ivici grebena.
Zastae u hladnoj senci pregrejanog balona.
Zastae pred nanosima peska koji su prekrili Kiti Houk.
Potom e ponovo odneti svoje deake zglobove, ramena, ake i
prste zlatnim krilima udenutim u zlatni vosak.
odimue ga poslednji put vreo ljudski dah, pun nagovetaja stra
hopotovanja i uenja, dah koji nosi u sebi obeanje ostvarenja
jednog sna.
Benzinski motor e zabrujati.
Zatim e uzeti oevu ruku i poeleti mu sreu svojim sopstvenim
krilima, rairenim i spremnim, tu, na rubu ponora.
Zamahae njima i skoiti.
Presei e ue da bi oslobodio veliki balon.
Upalie motor i avion e se vinuti u vazduh.
Pritisnue dugme i raketa e zaurlati na uzletitu.
A onda e se zajedno vinuti, zaplivati, pojuriti, razmahati, skoiti,
otisnuti i poleteti prema Suncu, Mesecu, zvezdama. Ispod njih e
ostati Atlantik, Sredozemlje; u daljini e iezavati polja, vrleti, gra
dovi, zaseoci; oko njih e jedino da ostane tiina etera, razbaruena
pera, klopotavi trup letelice, erupcija vulkana, zastraujua, praskava
grmljavina. Trzaji, brujanje i oklevanje pretvorie se u siguran let.
Veiti leta 215
Neverica e ustupiti mesto uenju, a zatim e im se na licima poja
viti osmeh i oni e poeti da se meusobno dozivaju po imenima.
I li e moda vikati imena onih koji jo nisu roeni i onih koji su
ve vekovima mrtvi, koje je oduvao vetar to mirie na vino, to mi
rie na so, beumni vetar koji je pokretao balon, vetar nekog hemijskog
plamena. I svako od njih e osetiti kako bljetavo perje podrhtava
i buja, duboko u svom korenu, pokuavajui da se otrgne iz razvaljenih
aura. Svako e ostaviti iza sebe eho vlastitog leta, zvuk koji e poput
vetra neprestano kruiti oko Zemlje da bi se oglasio u nekom dale
kom vremenu gde e ga uti sinovi sinova njihovih sinova, usnuli
ali ipak sposobni da odgonetnu tajnu nemirnog pononog neba.
Vie, jo vie, gore, daleko gore. Prolena bujica, letnja poplava,
beskrajna reka novih krila.
Zvono je blago odjeknulo.
Ne, proaputao je, neka san potraje jo samo jedan tren. Saekajte ...
Egejsko more je nestalo ispod prozora, iezlo. Dine Atlantika i
prostranstva Francuske pretvorie se u pustinju Novog Meksika. U nje
govoj sobi, pored postelje, nije vie treperilo perje zabodeno u zlatni
vosak. Napolju se vetar nije vie poigravao sa velikom krukom, ni
kakva maina slina leptiru nije brujala. Napolju je stajala samo jedna
raketa, kao plameni san, koja je ekala dodir njegove ruke da bi
se vinula u ponore prostora.
U poslenjem trenutku sna neko ga je upitao kako se zove.
Sasvim mirno, ponovio je odgovor koji je uo u asovima pro
teklim od ponoi.
I k ar , Mongol f j e, Rajt.
Ponovio je polako jo jedanput, da bi onaj ko ga je pitao mogao
da upamti redosled i da tano zapie rei.
I k ar , Mongol f j e, Rajt.
Roen: devet stotina godina pre nae ere. Osnovna kola: Pariz,
1783. godine. Gimnazija: Kiti Houk, 1903. godine. Diplomirao na letu
od Zemlje do Meseca, danas, 1. avgusta 1970. godine. Umro i sahranjen,
uz malo sree, na Marsu, leta Gospodnjeg 1999, u rano prolee.
Zatim je dozvolio da ga probude.
*
Trenutak potom, prelazei preko pustog Tarmaka, on zau kako
neko doziva, doziva, doziva ...
Nije imao pojma da li se taj neko nalazi ili ne nalazi iza njega.
Nije takoe znao da li je u pitanju jedan ili vie glasova, da li su mladi
ili stari, dopiru li iz blizine ili negde iz daleka, da li im jaina raste
ili opada, da li apuu ili viu na sav glas njegova tri nova, hrabra
imena. Nije se okrenuo da to proveri.
Vetar se lagano podizao i on se prepusti njegovim strujama da
ga ponesu preostali deo puta preko puste piste do rakete koja ga
je nepomino ekala.
14*
Pjer Bui
Doba mudrosti
i
Svetom su najzad zavladali mudrost i uenost. Posle stolea punih
zabluda, razum i nauka prevagnuli su nad prastarim sujeverjem. ove-
anstvo je prestalo da se gloi. Religija i politika izgubile su svoju
dra. Geografske granice su izbrisane. Plemena, nacije, sekte i religije
postepeno su iezavali i pretapali se u sve vee celine dok u godini
2-------- nisu ostale samo dve grupe ljudi, dve stranke, dve kole mi
ljenja na koje se podelilo sveukupno zemaljsko stanovnitvo.
Prva, poznata kao Korpuskularna ili Elektronska kola, uila je
da je sve u univerzumu sainjeno od malih elemenata zvanih elektro
ni; to sve se nije odnosilo samo na materiju ve i na radijaciju,
prostor, pa ak i na kao to je briljantno prikazao ueni Partikul,
glavni um i neosporni voa svoje stranke samu misao.
Druga kola, poznata kao Talasistika, tvrdila je nasuprot njima
da su talasi sutina sveta i proglaavala je elektron iluzijom, nastalom
usled nesavrenosti naih ula i mernih ureaja. Priroda nije nita
drugo do same vibracije isticali su talasisti; i na slavnu raspravu
doktora Patrikula, kojom je dokazivana granularna struktura duha,
profesor Harmonik, veliki uitelj Vibratorne stranke, otroumno je
odgovorio svojim besmrtnim delom O talasastoj prirodi misli u kome
je igosao kapitalnu zabludu svog kolege.
Svaka od ovih grupa imala je fanatine pristalice. Ljudi su bili
ili granulari, kako su elektronisti obino nazivani, ili vibratori,
kako su oznaavani talasisti na isti nain kao to se nekad govorilo
da su katolici, socijalisti ili Amerikanci. Naune diskusije smenile su
vekovne prepirke. One su se stalno vrtele oko pitanja teorijske fizike,
unutarnje strukture mezona ili fotona, i iznoene su sa isto toliko
ara i vetine kao stare politike ili verske raspre.
Oslovljavanje imenom naunik odavno je zamenilo termine po
danik, graanin ili drug. Njegovo znaenje bilo je manje-vie isto.
Njime je opisivan obian ovek sa ulice.
Drutvo je usvojilo jednostavan sistem organizacije. Poto su bile
dve stranke, postojale su dve vlade. Ali samo je jedna bila zvanino
PI E RRE BOULLE (1912), francuski fantasta, ima iza sebe impozantan opus pria, novela i
romana. J edna od njegovih najzanimljivijih novela j e Beskonana no, klasian vremeplov
koji nekim svojim elementima neodoljivo asocira na Andersonove Hodnike vremena. Bul je
objavio i nekoliko romana, meu kojima Vrt Kanaime, koji ima za sie osvajanje Meseca, i
Planetu majmuna, po kojoj j e snimljen istoimeni film, svojevremeno prikazan i u naoj zemlji.
Preveo: NIKOLA J ORDANOV
Doba mudrosti
217
proglaena poetkom svake godine Vlada Zemlje na osnovu optih
izbora. Meutim, poraena stranka odmah bi obrazovala drugu, nezva-
ninu vladu i svi njeni sledbenici automatski su podlegali njenim za
konima.
Dve kole bile su slino organizovane; svakom je upravljao Savet
strunjaka, s tim to je jednom predsedavao Partikul a drugom Har-
monik, i taj Savet reavao je manje-vie sva pitanja za koja su nau
nici bili zainteresovani. To dvojstvo razvilo se do ekstremnih granica.
Pariz je, na primer, postao dvostruka prestonica i talasistika i
korpuskularna; postojale su dve grupe trgovaca, jedni vibratori,
drugi granulari; dve kategorije pozorita i bioskopa; dve korporacije
za radiodifuziju. Bile su dve linije metroa, jedna rezervisana za prista
lice talasne teorije, druga za pobornike elektrona. Taj dogovor vaio je
nekoliko godina i manje-vie svi su bili zadovoljni.
Svake godine dva Saveta, sainjena od najuvenijih naunika,
prilagoavala su ustav nastalim promenama. Svaki naunik morao je
znati napamet zakone, sastavljene za dobrobit masa, u kojima je bila
saeta njihova doktrina.
Popularni Elektronski trebnik, u redakciji samog doktora Partikula,
poinjao je kako sledi:
1. Elektron je osnova svega. On je nerazoriv i vean.
2. Blagostanje oveanstva moe se postii samo verovanjem u
elektron.
3. Vera u elektron je temelj sveg morala.
4. Talasi ne postoje.
5. Talas je iluzija duha. On je gnusan kao svaka druga zabluda.
6. Talas je najmrskija zabluda od svih jer sadri klicu ostalih ...
Vibratorski zakonik bio je skiciran u obliku pitanja i odgovora koji
su se lako pamtili. Harmonik je sastavio nekoliko poglavlja. Tamo su
se mogli proitati ovakvi delovi:
P: ta je talas?
O: Talas je sutina svemira. Materija i duh postoje samo kroz talas.
P: ta je ovek?
O: ovek, sazdan od materije i duha, jeste tanana kombinacija talasa.
P: ta je Harmonik?
O: Harmonik je ovek; prema tome, Harmonik je kombinacija talasa.
Ali Harmonik je najtananija kombinacija talasa koja postoji, jer je on
lino zaetnik talasne teorije . . .
Mladima nisu davana nikakva druga uputstva osim nekolicini oda
branih kandidata, predodreenih da postanu lanovi Velikih saveta.
Ova vea bila su doista svemona i naunik nije mogao zamisliti
vee priznanje nego da bude izabran u njih. Ali takva poast retko je
ukazivana i, pored izuzetnog poznavanja doktrine, iziskivala je stvara
nje nekog originalnog dela.
J er, strunjaci nisu bili zaglibljeni u nepromenljivo nauno uenje.
Odlikovali su se irokim avanturistikim duhom. Verovali su u napre-
Pjer Bui 218
dak i pozdravljali pojavu novih ideja, pod uslovom da se one slau sa
osnovnim dogmama. Sam Partikul radovao se otkriu izvesnih grupa
elektrona, koje su izmakle njegovoj panji. Povlaio je konicu samo
kad bi neko stavio pod znak pitanja principe univerzuma. Zamisliti
talase tamo gde su postojale iskljuivo estice, inilo mu se kao jedini
zloin vredan kazne.
Na isti nain, Harmonik je blagonaklono pristajao da razmatra i
tue argumente a ne samo sopstvene sve dok su se odnosili na frek
vencije. Muenje i smrtnu kaznu po njegovom miljenju zasluivali su
samo oni koji su odricali postojanje talasa i odavali se svetogru gle
dita o korpuskulamoj strukturi sveta. Dani kada su gospodari ljud
ske sudbine ispoljavali nerazumnu netrpeljivost behu zapreteni u
dalekoj prolosti. Bar u pogledu tolerancije, oseanja dvaju velikih voa
nisu se razlikovala.
Druga taka o kojoj su dve stranke imale slina miljenja bila je
potreba za naunim otkriima koja bi uveala blagostanje i sreu o-
veanstva.
Istina, strunjaci bi ponekad pribegli ruenju kad bi se posumnjalo
u svete temelje njihovih doktrina. Ljudi su se jo seali kongresa na
kome su se okupili najeminentniji predstavnici obeju kola u nadi
da e ostvariti sporazum i potpuno jedinstvo. Zvanini dokumenti opi
sivali su sastanak krtim reenicama, slabo prikrivajui potpuni neus-
peh. U stvari, posle nekoliko govora u kojima je sarkazam prevagnuo
nad utivou, strasti su se razbuktale. Sam ueni Harmonik izgubio
je prisebnost i pompezno je optuio Partikula da zavodi mlade propo-
vedajui teoriju nespojivu s ljudskim dostojanstvom. Ovaj je odgovorio
ravnom merom na tu optubu. Izmenjene su grube uvrede. Nastala je
opta tua u kojoj je predsedavajuem Partikulu otkinuta bela mana
i razbijene naoari. Ali sve do danas on je s gordou opisivao kako je
vratio milo za drago izbivi tri zuba iz vilice gnusnog Harmonika, tog
odvratnog malog majmuna, ije je postojanje sramotilo savremenu nau
ku. ak i mudrost je ponekad imala svojih nedostataka.
Ali ratovi izmeu naroda nisu nadiveli nestanak nacija. Dva dela
oveanstva ivela su jedan uz drugi. estoke bitke bilo je nemogue
organizovati a razaranje nekog grada teko bi se sprovelo jer bi na
taj nain bili uniteni prijatelji kao i protivnici. Sve vei izvori ener
gije, koje su naunici otkrivali iz dana u dan, bili su korieni samo
za dobro oveanstva. Talasisti su u ovoj energiji videli novu vibratornu
manifestaciju. Korpuskularni teoretiari dokazivali su da se ona sastoji
iskljuivo od elektrona. Beskrajne zaevice remetile su spokojstvo mi
roljubivih naunika (neki od njih nisu bili ak ni naroito zain-
teresovani za ova pitanja). Ali praktina primena bila je uvek paci
fistika.
Partikul i Harmonik bili su veoma stari, veoma ueni, veoma slavni
naunici. Uivali su potovanje svojih kolega i divljenje masa. Zaduili
su svet nizom blistavih otkria. Obojica su bila obasuta poastima.
Takmiili su se da ublae patnje oveanstva.
219
Prvog dana godine 2--------doktor Partikul probudio se krepka tela,
otra oka i jasnog uma. Birai su ukazali poverenje Elektronskoj stran
ci, iji je on bio vo, sa zadatkom da vlada i zvanino predstavlja
Zemlju u tekuoj godini. Oseao je opravdanu gordost i radost koje
su bile ustostruene pri pomisli na to koliko je njegov rival Harmo-
nik besan.
Ustao je rano, istuirao se elektronima kao i svakog jutra i osetio
da je stanje njegovog duha pogodno za velike pothvate. Danas e se
odrati sastanak administrativnog odbora Velikog korpuskulamog sa-
veta. Naunik se duboko zamislio nad projektom koji je nameravao da
iznese i stavio zavrne ispravke na glavne delove svog govora.
U pet minuta do deset, dvadeset prvaka koji su sainjavali vrhovni
odbor, okupili su se u Elektronskom hramu, njihovom uobiajenom
sastajalitu. Tano u deset asova doktor Partikul zatraio je tiinu,
saekao da se svi umire i odrao svoj govor:
Gospodo i kolege ...
(Oslovljavanje sa naunici bilo je uglavnom rezervisano za govore
masama. Izmeu sebe, naunici su zadrali prastare oblike obraanja.)
Nema svrhe potcrtavati dubok znaaj ovih izbora. Ljudi su nam
ukazali poverenje. Ljudi sa svojim zdravorazumskim smislom shvatili
su udovinu glupost teorije koju radije ne bih imenovao. Ljudi su
izabrali nas. Mi to zasluujemo. Pokazaemo narodu tokom godine koja
je upravo poela kakva uda moe postii velika Elektronska porodica,
iji voa imam ast da budem.
Gospodo, oveanstvo bezgranino duguje nauci i Korpuskularnoj
koli, koja jedina okuplja njegove kvalifikovane predstavnike. Treba
li da podseam na naa impresivna dostignua? Treba li da pomenem
one gradove u kojima preko cele godine vlada blaga ujednaena
temperatura? One reke skrenu te sa svog prirodnog toka da bi nainile
plodnim nekadanje pustinje? One negostoljubive obale s kamenim
liticama, pretvorene u peane plae? Ona jalova isuena morska korita
od kojih su postali zeleni panjaci? Sve to preduzeto je i uspeno
sprovedeno zahvaljujui svemoi elektrona i mora se priznati, Kor-
puskularaca, zahvaljujui naoj dalekoj otroumnosti.
Nita, moje drage kolege, nije nemogue za na genije. Dozvolite
da vam ispriam neto to e razgaliti va duh, navikao na neprekidni
rad. Samo pre neto vie od sto godina, jedan matoviti pisac hu
morist, kako su povremeno nazivani lanovi jedne izumrle sekte
osetio je da bi bila izvrsna dosetka ako bi predloio da se poravna
planinska oblast i dobijenom zapreminom popuni moreuz1)- Morate
shvatiti, gospodo, da je jedina svrha ovog predloga bila da zabavi
itaoce. Istorija ui da su izvesni ljudi u tom periodu uivali priajui
ale (tako su nazivane prie iz kojih je element ozbiljnosti namerno
isputen) odajui time jalovu i iracionalnu sklonost duha poznatu kao
2
1) . . . i da se jednom okona to beskonano pitanje Balkana i Dardanela, hajde da
prvim zaepimo drugo. ALFONS ALE (prim. autora).
Pjer Bui 220
ironija. Ovaj predlog, poto je smatran ekstravagantnim, izazvao je
smeh.
Pa, gospodo, mi se sada vie ne smejemo jer znamo da je ova ope
racija potpuno izvodljiva i da se moe obaviti uz pomo samo neko
liko lananih reakcija, kakve smo odavno nauili da izvodimo!
Ali danas elim da vam govorim o jednom novom projektu. Mada
je u naelu slian onome kojeg sam pomenuo, on ne iziskuje razaranje
planine, ali nije i radujem se to to mogu da kaem nita manje
smeo u zamisli ni plemenit u nameri. Dosta o prolosti! Neka talasisti
dremuckaju u prepodobnom razmiljanju o svojim mravim uspesima
dok mi gledamo u budunost i svakodnevno opravdavamo na blistavi
naslov Dobrotvora oveanstva.
Doktor Partikul, poto je zavrio uvodno izlaganje i zakljuio da
je pobudio panju skupa, poutao je za trenutak-dva, sasluao aplauz
uz lak naklon i nastavio u tiini punoj iekivanja:
Nekima od vas, gospodo, moe se uiniti da je oveanstvo sraz-
memo sreno posle svega to smo za njega uradili. To je miljenje
onih koji nikad nisu naputali nae obale gde se plodovi naune civi
lizacije oseaju ve dugo vremena. Oni e tvrditi. .. i to naizgled oprav
dano . . . da se ne moe uiniti jo mnogo za poboljanje uslova ljud
skog ivota. Ali ja se sada obraam vama koji ste putovali po ino-
stranstvu, koji ste posetili zaostala plemena sa ekvatora ili ste smelo
traili nove predmete za istraivanje i meditaciju u polarnim obla-
stima. Njima upuujem ovo pitanje. Traim da mi kau, s rukom na
srcu i au naunika, jesu li ikad upoznali bedniju sudbinu i tako
skandalozne uslove ivota kao meu stanovnicima tih nepovlaenih
zemalja.
Postoji li ijedan ovek na ovom skupu nastavi Partikul diui glas
kome se srce ne stegne, koji ne oseti griu savesti kad pomisli na
teke nevolje koje podnose zbog klimatskih neumerenosti ljudi Dale
kog severa; nevolje ravne samo onima kojima su izloeni stanovnici
krajnjeg J uga; nevolje sline onima koje pogaaju, na drugi nain
ali ne slabije, plemena ekvatorijalnog pojasa.
Vi, na primer, doktore Akula... poto ste proveli nekoliko meseci
meu Crncima Centralne Afrike, niste li bili duboko dirnuti njihovom
nevoljom? Crveneli ste pri pogledu na njih. Stid je bojio vae obraze
kad ste videli te jadnike sprene zracima plamteeg sunca, paralisane
paklenom temperaturom koja tamo vlada, to se tie naunog obrazo
vanja tih neprosveenih ljudi, iji su mozgovi pretvoreni u tenost
usled preterane vruine, bolje da preko toga preemo utke! A ta
je sa vama, doktore Durakof? Vi ste zakljuili svoj izvetaj o istrai
vakom putovanju na Severni pol sledeim reima: Eskimi koji pro
vode velik deo svog vremena traei hranu koja je sve reda i titei
se od surovosti klime nemaju pojma o strukturi materije. Oni ne ra
spolau ni najskromnijim naunim znanjem. Nikada nisu uli za ce-
panje atoma. Oni nisu svesni. . . Sluajte paljivo, gospodo, citiram
doslovce rei naeg lana . . . oni ak nisu svesni postojanja elek
trona! To vam je, drage moje kolege, stravina istina.
Doba mudrosti 221
Gospodo, vi svi shvatate da ovako sramno stanje stvari ne sme
da se nastavi i ve ste naslutili, znam, kakav u projekt staviti pred
sud vaih plemenitih savesti. Neprijatelj kojeg treba poraziti u oba
sluaja je klima. Moj plan je ist kao suza, a ovo je sutina ideje na
kojoj poiva. Moe se opisati na sledei nain snizili bismo tempe
raturu u tropskom pojasu i podigli je u polarnim oblastima tako da
svuda zavlada blaga istovetna temperatura. Nestalo bi ledenih zima,
nestalo bi paklenih vruina. J ednaka klima za sve naunike.
Prolomio se aplauz koji je zagluio glas predsedavajueg. Takav prog
ram nije mogao naii na otpor strunjaka ija su stremljenja bila
usmerena ka napretku civilizacije i blagostanju oveanstva. Ideja je
usvojena jednoglasno. Doktor Partikul nastavi:
Gospodo, zahvaljujem na poverenju koje ste mi ukazali. Ostaje
mi da objasnim proces koji sam smislio i razradio da bi se ovaj plan
sproveo u delo.
Pre svega, moram priznati da sam dosta dragocenog vremena izgu
bio na prouavanje i pokuaje da iskoristim prilian broj ranijih ne
potpunih planova kao to je topljenje leda u polarnim predelima nizom
atomskih eksplozija ili promenom Zemljine ose rotacije. Doao sam
do zakljuka da nijedan od ovih projekata ne prua savreno ni ko
nano reenje problema.
Posle nekoliko meseci istraivanja, gospodo, najzad sam shvatio da
sam bio na pogrenom tragu, i u tom trenu idealan metod ukazao
mi se u svoj svojoj udesnoj jednostavnosti. Zamisao doista ne preva-
zilazi duhovni vidokrug deteta. Na ta se svodi kad se sve kae i
uini? Ne na dve razliite operacije; ne na stvaranje toplote u toj
i toj taki. Simetrija poduhvata ini njegovo izvoenje smeno pro
stim. Potrebno je samo obino pomeranje, prenos energije.
Neu da vream vau inteligenciju priajui opirno o tome. im
se princip usvoji, reenje je oigledno. Mi danas znamo kako da savla
damo najsloenije prirodne pojave, ne u grubim crtama kao nekad,
ve putanjem usmerenih elektrona u svemir. Bilo je potrebno samo
dosetiti se. Nova oprema nije neophodna. Valja jedino usavriti ono
to ve postoji. Nai ete moje detaljne proraune u prilogu koji
u vam razdeliti.
Drage moje kolege, vreme je da zakljuimo ovaj pregled. Evo zavrne
procene: potrebno je pedeset dinovskih transformatorsko-predajnih
jedinica, rasporeenih u ekvatorijalnim oblastima, da odbiju suvinu
toplotu. Spreman sam da jamim da e te jedinice, kad prorade,
odravati stalnu temperaturu od dvadeset stupnjeva Celzijusove skale
u tropskim i ekvatorijalnim zemljama. To je prolena temperatura.
Domoroci se vie nee bojati da etaju po suncu i bie osloboeni svojih
sadanjih nevolja. Na slian nain, pedeset prijemno-transformatorskih
grupa, lukavo posejanih u predelima Arktika i Antarktika, donee Eski
mima i Laponcima toliko eljenu ivotvornu toplotu. I u tim zemljama
moje maine e ustaliti temperaturu na dvadeset stepeni. Led e se
istopiti. Zelene livade i zlatna penina polja nii e na mestima neka
danjih snenih pustinja. Najzad e svako na Zemlji oseati radost
Pjer Bui
222
ivljenja i pevati pohvale nauci. A sve to, zamislite, bez ikakvih
trokova osim za proizvodnju maina i njihovo postavljanje. J er slu
ajno se podudarilo da toplotna energija, izvuena iz vrelih zemalja,
predstavlja taan ekvivalenat potrebama zemalja hladnog podneblja.
J o samo jedna re. Mislim da e biti bolje ako na projekt budemo
drali u potpunoj tajnosti. Time bismo izbegli mnogo besciljnih ras
prava. Moda bi se neki od naih domorodaca ak i pobunili. Ponekad
stari zaostali ljudi pokuavaju da zaustave nezadrivi hod progresa.
Prijatelji moji, mi emo ih usreiti uprkos njihovom otporu. Uprkos
tome otkloniemo njihova iskuenja. Uprkos tome spaemo ih od pr
enja na suncu ili smrzavanja. U zakljuku, neka mi bude dozvoljeno
da izrazim zahvalnost nauci i svoje duboko potovanje za Korpusku-
larnu koncepciju koja nam omoguuje da u ovom veku ispravljamo
nesavrenosti prirode.
Partikul sede pozdravljen oduevljenim pljeskom a strunjaci se
spremie za izvoenje njegovog plana. Poto su lanovi odbora kon-
trolisali manje-vie sve granularne fabrike, proizvodnja neophodnih
maina mogla je odmah poeti.
Tajnu je bilo lako sauvati. Radnici nee znati nita o nameni di
novskih postrojenja. Bie im reeno da su potrebne za nove eksperi
mente. Ve su navikli da ih niko ne obavetava o svrsi njihovog na
pornog rada.
Telo strunjaka izraunalo je da e konstruisanje maina i njihovo
postavljanje na take koje je odredio doktor Partikul odneti est
meseci. Prema doktorovoj proceni, prvih dana jula svet e prisustvo
vati kapitalnoj promeni klime na drevnoj planeti.
3
Istog tog prvog dana godine 2--------, radijacioni odbor, admini
strativni organ Vibratorne stranke, odrao je vanredni sastanak u sali
za konferencije Talasne palate.
Bio je to izuzetno uen i probran skup. Prisustvovali su mu naj
vei autoriteti Talasistike kole. Bili su tu Artur Granton i dok
tor Fri, dva najmilija Harmonikova uenika, koji su mu pomagali
u istraivakom radu. Bio je tu doktor Nikolof, najvei kapacitet sto-
lea za materijalne talase. Bio je tu Oras Vermon kome je prvom polo
za rukom da uhvati i izmeri mentalne vibracije. Bile su tu i mnoge
druge istaknute linosti naunog sveta. Najzad, bio je tu i sam Har
monik, uitelj nad uiteljima, Harmonik ija je mudrost bila nepre-
vaziena, Harmonik koji je tog fatalnog dana drao glavu visoko,
svima dajui primer nepoljuljane hrabrosti.
Proglasio je sastanak otvorenim i odrao sledei govor, koji je jo
zadugo bio uzor trezvene naune reitosti:
Gospodo,
Niko od vas, nadam se, ne oekuje da uje i najmanju albu zbog
ishoda svetskih izbora. Da smo pobedili, skromno bismo proslavili
nau pobedu. Poraeni, moramo znati kako da u naoj mudrosti sku
Doba mudrosti
223
pimo snage da se izdignemo iznad poraza i pokaemo se uzvieni u
naoj nevolji. Svi znamo da je naa kola. .. Talasistika stena koju
niko ne moe pomeriti i kojoj elim da iskaem potovanje ne ba
lieno zahvalnosti. . . da je naa kola, kako rekoh, jedina vredna zva-
ninog priznanja. Ljudi su je odbacili. J o jednom ljudi su dozvolili
da ih zavede zlonamerna karikatura nauke. Neemo koriti ljude. Ali
ne moemo prevideti ovu nepravednu odluku.
Gospodo, ponavljam: neemo koriti ljude zbog njihove ludosti. Nao-
ruaemo se trpeljivou i velikodunou duha do jo veih granica.
Pokazaemo naem opinjenom narodu i naim zapanjenim protivni
cima koliko je malo glupost prvih i smutijivost drugih uzdrmala nau
veru u nauku i nau volju da sluimo optoj stvari ak i ako ovean-
stvo nije vredno takvih napora. Mi smo ve uinili mnogo za ovean-
stvo, gospodo. Uiniemo jo vie. To e biti na odgovor na neza
hvalnost.
Evo mog plana za koji su dosad znali samo moji prijatelji Granton
i Fri. On je jednostavan. On je plemenit. On je uzvien. On moe biti
saet u jednu reenicu: osloboditi polarne predele nagomilanog leda;
ublaiti neljudsku klimu u ekvatorijalnom pojasu; uiniti da blagost
prolea postane dostupna milionima ljudskih bia koja su bila pastor-
ad prirode i tako pruiti Zemlji najvei dar od njenog postanka.
To je, gospodo, na odgovor na nepravdu. To je program koji e,
uz vau podrku i uz najveu tajnost, ostvariti Talasistika stranka.
A kada sve bude spremno, kad jednim pokretom ruke pustim talase
koji e suvinu toplotu preseliti sa ekvatora na polove, onda emo
imati pravo da se okrenemo narodu i kaemo: Vi ste nas odbacili.
Pretpostavili ste nam vulgarne arlatane. Vidite gde lei prava nau
k a. . . To je sve, gospodo. Stavljam projekt na glasanje.
Ovaj predlog pozdravljen je sa oduevljenjem kakvo je zasluivao,
i talasistiki strunjaci pregnuli su na posao bez odlaganja.
Tehnika projekta bila je krajnje jednostavna. Iziskivala je samo
pretvaranje dela toplote iz tropskih predela u energetske talase, emi-
tovanje tih talasa do hladnih krajeva pomou maina specijalno mon
tiranih za tu svrhu, i ponovnog pretvaranja energije u toplotu. Harmo-
nikovi prorauni pokazivali su da bi na taj nain bila postignuta jednaka
temperatura od 20 stepeni Celzijusovih na polovima i ekvatoru. Ukoliko
bi sve teklo po planu, naunik je zakljuio da bi prva nedelja jula
obeleila poetak zlatne ere za Crnce i Laponce.
4
Prvog jula godine 2--------, u etvrt do deset izjutra, merodavne
linosti iz Korpuskularne stranke, okupile su se oko svog voe u Elek
tronskom hramu. Naunici su bili utljivi i grozniavo uzbueni. Sve
je bilo spremno. Dinovski transformatori, odailjai i prijemnici nala
zili su se na svojim mestima. Poto se njima upravljalo na daljinu,
mogli su biti zakopani pod zemlju ili potopljeni u vode okeana.
Pjer Bui 224
Kroz nekoliko trenutaka Partikul e pritisnuti crveno dugme na
svom stolu, u koje su bile uprte sve oi. Pritisak na dugme poslae
kratak elektronski impuls koji e, opet, automatski staviti u pogon
sve ureaje. Najvei poduhvat koji je ikad zamiljen bie izveden uz
minimum napora. Za manje od etvrt asa stanovnici Afrike osetie
prijatan pad temperature. Eskimi e izmileti iz svojih iglua bez straha
da e im se vazduh u pluima zamrznuti. Za nekoliko minuta dva
termometra koja su registrovala srednje temperature u polarnim i
ekvatorijalnim oblastima zabeleie promene, jedan navie, drugi na
nie, dok se temperature ne izjednae. Polarni termometar sada je po
kazivao trideset stepeni ispod nule, ekvatorijalni plus 40. Oba e uskoro
registrovati istu idealnu prolenu temperaturu od 20 stepeni.
Tri minuta do deset. . . Crte na svim licima bile su zategnute i
izraavale su nespokojstvo. Napetost je bila nepodnoljiva. J edan stru
njak se onesvestio; drugi su drhtali od nestrpljenja. Samo je Partikul
zadrao staloen izgled, ali bledilo obraza odavalo je njegove emocije.
Nije skidao pogled s granularnog asovnika koji je trebalo da oznai
deset asova.
Minut do deset. .. Na drugom kraju grada, u Talasnoj palati, go
mila ne manje uglednih strunjaka nervozno se tiskala oko Harmonika.
Njegove oi bile su takoe prikovane za minutnu kazaljku asovnika.
Njegov prst se takoe nalazio u vazduhu, iznad dugmeta; zelenog
dugmeta za koje su sada bila vezana sva oseanja i nade naunika.
Deset oglasio se sat Korpuskularne stranke u Elektronskom
hramu.
Deset oglasio se sat u Talasnoj palati.
Deset sati ponovila su dva odbora pritajena daha.
Gospodo, sada je deset sati rekao je doktor Partikul, mucajui
od navale emocija.
Pritisnuo je crveno dugme.
Deset je sati, moje drage kolege, ree ueni Harmonik.
Zatim drhtavim prstom, pritisnu zeleno dugme.
Muna tiina nadvila se nad korpuskularnim skupom. Svi pogledi
bili su kao prikovani za Akulu i Durakofa kojima je poverena dunost
da itaju podatke s termometara. Akula je pratio ekvatorijalnu tem
peraturu, sada oko etrdeset stepeni; Durakof polarnu temperaturu,
koja je trenutno iznosila minus trideset.
Posle nekoliko beskonanih sekundi onaj prvi obznanio je uzbue
nim glasom:
Trideset devet stepeni! Temperatura poinje da opada.
Minus dvadeset osam! Penje se objavio je Durakof gotovo
istovremeno.
Trideset osam, trideset sedam, trideset est nastavi Akula.
Minus dvadeset est, minus dvadeset dva, minus dvadeset
javljao se Durakof kao odjek.
Gospodo, eksperiment je uspeo izjavi Partikul, nagnu se na-
pred i stegnu ivicu svog stola. Progres nastupa!
Doba mudrosti 225
Trideset pet stepeni, trideset tri stepena, trideset dva stepena
izvetavao je Akula svojim dubokim glasom.
Minus petnaest, minus devet, minus est pitao je Durakof.
Gospodo, ree Partikul, zasuzivi od navale emocija Crn
cima je manje vruina. Eskimima je toplije. Poinje nova era: era
venog prolea.
Trideset, dvadeset, dvadeset est saopti Akula.
Minus etiri, minus dva, nula izjavi Durakof.
Gospodo, ree veliki vo elektronista, nesposoban da sauva
prisebnost prijatelji moji, brao, led poinje da se otapa na Ark
tiku i Antarktiku. Znoj se sui na veama Crnaca.
Dvadeset pet, dvadeset etiri, dvadeset tri nastavi Akula.
Plus etiri, plus osam, plus dvanaest uzvrati Durakof.
Bliimo se cilju, gospodo. Temperature se izjednauju. Priroda
j e pobeena. Odrali smo lekciju Svevinjem. Kakav dan! Kakav da
tum! povika Partikul kidajui okovratnik u svom oduevljenju.
Dvadeset dva, dvadeset jedan, dvadeset! grcao je Akula.
Petnaest, osamnaest, dvadeset! pisnu Durakof.
Spontana graja pozdravila je poslednje saoptenje ispunivi Elek
tronski hram. Sada, poto je napetost iezla, naunici su se ponaali
kao deca. Grlili su se, plakali i smejali se u isti mah. Partikul je
bio pozdravljen burom estitki i nevezanih uzvika. Hteo je da proko-
mentarie pobedu, ali nije bio u stanju da ovlada svojim glasom i
samo je mahao rukama kroz vazduh ne izustivi ni rei.
Osamnaest najavi Akula.
Dvadeset jedan najavi Durakof.
ta! povika Partikul usplahireno.
Bura oduevljenja odjednom se stiala i zavladala je gluva tiina.
Moglo se uti kako elektron oscilira.
Dvanaest ree Akula.
Dvadeset tri ree Durakof.
Da mn! uzviknu jedan Islananin na engleskom, zaboravivi
da je taj jezik davno ukinut.
Car amba! uzviknu jedan nekadanji panac.
Nom de Di eu! zavapi bivi Francuz.
Gospodo, gospodo, obrati im se Partikul briui elo
to je verovatno manja oscilacija srednje temperature. Na kraju e se
sve ustaliti.
Osam stepeni, est stepeni, etiri stepena prekide ga Akula,
vemo prenosei brojke koje je itao na ekvatorijalnom termometru,
Dvadeset etiri, dvadeset pet ree Durakof, hipnotisan polar
nim termometrom.
Gospodo, prijatelji moji, ta se dogaa? protenja veliki kor-
puskularni voa obuhvativi glavu obema rukama.
Nula, minus dva, minus etiri neumoljivo je nabrajao Akula.
Dvadeset est, dvadeset osam, trideset! kresnu Durakof.
Pjer Bui 226
Pomagajte, gospodo, pomagajte! zapomagao je Partikul, koji
je pao na kolena. Razum me naputa. U emu je stvar? ta se tamo
dogaa? Led se obrazuje na ekvatoru. Crnci drhte od zime. Eskimi
briu znoj . . . Pa ipak, ne mogu da naem netanost u svojim prora
unima. Iskljueno je da sam poinio tako kapitalnu greku...
Minus est, minus devet, minus petnaest stepeni prekide ga
glas sa ekvatora.
Trideset dva, trideset tri, trideset pet stepeni pratio ga je
odjek s polova.
*
Minus est, minus devet, minus petnaest stepeni istovremeno
je najavljivao doktor Fri, koji je u Talasnoj palati bio zaduen da
ita temperaturu nekad arkih predela.
Trideset dva, trideset tri, trideset pet stepeni ree Artur Gran-
ton, odreen da prati toplotne promene na krajnjem Severn i J ugu
Zemlje.
To je grozno jecao je Harmonik, udarajui se po elu.
To je avetinjska mora. J a sam obeaen!
Minus dvadeset, minus dvadeset dva, minus dvadeset est
produi doktor Fri. Opadanje temperature se usporava. Mislim
da e se ustaliti.
Trideset est, trideset sedam, trideset osam. Porast je sve spo
riji potvrdi Granton.
*
Minus tr i deset saopti doktor Akula na optu preneraenost
korpuskulara. Nivo se vie ne menja. Konana temperatura na ekva
toru, potovani Uitelju, je trideset stepeni ispod nule.
etr deset ree Durakof. Slavni Uitelju, postignuta je tem
peratura suprotna ranijoj.
Nesrea! cvilio je Partikul.
Katastrofa! kevtao je Harmonik.
5
Tako se zavrio ovaj plemeniti poduhvat. Harmonik i Partikul
ispoljili su istu duhovnu snagu, suoeni s fatalnim udarcem. Obojica
su radije izabrala smrt nego sramotu. Pre nego to su se njihove
kolege povratile od oka, svaki je pritisnuo mali depni dezintegrator
i u milionitom deliu sekunda njihove supstance su se raspale, jedna
u talase, druga u elektrone. To je bio kraj dva golema uma.
Dva nauna tela razila su se na vrhovima prstiju i nikad nisu ni
zucnula o svojim eksperimentima koji su uspeli, na alost, suvie
dobro. Posle dugih rasprava u oba odbora, naunici su odluili da
Doba mudrosti 227
ostave stvari kakve jesu i o svemu ute. Bilo bi potrebno est meseci
rada da se povrati status quo, a oni su oseali da je opasno menjati
temperaturu planete na ovakav nain, tavie, mada to nisu priznavali,
izgubili su pouzdanje u svoje proraune.
Najzad zakljuio je doktor Durakof, novi ef Elektronske kole
zato bismo se brukali? Na veliki Partikul nije se prevario u po
gledu principa. Obratite panju, gospodo, da je ukupni kvantitet top-
lote ostao isti, a da se srednja temperatura Zemlje nije izmenila.
Primite k znanju primetio je doktor Fri, koji je nasledio
doktora Harmonika primite k znanju da sadanja klima na Ek
vatoru nije gora od nekadanje klime na polovima. Sve se svodi na
pitanje rasporeda. Uopte uzev, eksperiment je kvalitativno uspeo,
to je osnovno, i potpuno potvrdio teorije naeg pokojnog duboko
oaljenog Uitelja.
Ova uena gospoda imala su pravo. Nije se moglo sumnjati da su
Partikulova teorijska razmatranja bila tana, a Harmonikovom geniju
morala se odati pota, tavie, njihove zasluge su priznate i bezbroj
spomenika dignuto je u znak seanja na njih.
*
Hroniar, oklevajui da ukae na pouku ove prie, pod utiskom je
mnotva pogodnih faktora koji su od poetka obeavali uspeh projekta
i predaje se iskuenju da ih istakne. Polazei od toga, bilo je vere,
oduevljenja, naunog znanja, tehnikih mogunosti i krupnih mate
rijalnih sredstava, da se ne pominju nesebinost, istota i plemenitost
na kraju, to se mora imati u vidu. Moralist pod ovim okolnostima
mogao bi biti ojaen grekom a uteha je utvrditi da je, uprkos
svemu, postignut znaajan rezultat.
Samo usled nesrenih okolnosti, rezultat kvantitativno (da upo-
trebimo izraz strunjaka) nije bio onakav kao to se oekivalo. U
stvari, znatno se razlikovao.
Prekrasne ume, pune retkih ptica i ivotinja, nestale su u roku
od nekoliko asova, a prostrane snene pustinje prekrile su ostatke
velelepnog zelenila. Naslaga leda, debela nekoliko metara, protegla se
oko polutara, delei Zemlju na dve zasebne hemisfere.
Istina, ledene sante u polarnim predelima brzo su se otopile. Ras
kona vegetacija razvila se na Arktiku i Antarktiku. Ali foke i pingvini
nisu doiveli te promene. Ni Eskimi ni Laponci. Svi oni podlegli su
u roku od nekoliko dana, satrti vruinom i nesposobni da se prilagode
novim uslovima. Izlino je rei da ni Afrikanci ni stanovnici Pacifika
nisu bolje podneli pad temperature.
Svi oni stradali su, neki usled izolovanosti, neki od hladnoe, i
Zemlja je osiromaila za nekoliko miliona itelja premda je to naj
manje zanimljivo s naune take gledita.
J ozef Nesvadba
Vampir Ltd
Kad razmiljam o svojoj poseti Engleskoj pre godinu dana, najpre
se prisetim automobila. Izgledalo je kao da je dolo do nove invazije
Zapadne Evrope automobilske invazije.
Prvi put sam to shvatio dok smo na aerodromu Orli askali s
nekim debelim Ircem, kome se pocepala kesa sa artiokama ba kad
se naao na pokretnim stepenicama. Za sve vreme leta preko La-
mana on se jadao zbog izgubljenog povra, nedvosmisleno izraava
jui skepsu prema engleskoj kuhinji.
Predstavljam jednu automobilsku kompaniju izjavio je ponosno.
Naa sportska kola su vodea u svetu...
J a kod kue imam engleska kola rekao je moj prijatelj, da
bi mu priinio zadovoljstvo. J ednog hilmana. Irac, iji su
obrazi bili ruiasti, zamukao je kao da je uo neto nepristojno.
Leteli smo prvom klasom i, oigledno, do tog trenutka on nas je
smatrao prosperitetnim ljudima.
- To su sasvim dobra kola za svoju cenu. . . odgovorio je s napo
rom i rairio ruke. J a zastupam jaguare. Uskoro emo ih sigurno
izvoziti i u Istonu Evropu dodao je, poto je diskretno ali veoma
temeljito ispitao moju kravatu. Nai automobili transformiu rave
puteve u dobre auto-strade, a auto-strade u raj.
Nisam ga pitao da li veruje u ivot posle smrti ve smo se
sputali.
Svoj drugi susret sa automobilima imao sam iste veeri kada sam
krenuo kod svoje prijateljice u Kensington Teres. Izaao sam iz metroa
i pogledom potraio nekoga koga bih upitao za ulicu u kojoj je ona
stanovala. Ali niko nije bio u blizini. Hou da kaem, niko se nije
nalazio na trotoaru, dok je kolovozom vijugala etvororedna povorka
elinih kutija, koje su tako izolovale svoje vozae da nisu uli ni
pitanja ni povike sa spoljne strane.
Najzanimljiviji bio je moj poslednji doivljaj, i o njemu, u stvari,
hou da vam priam. Ni dan danas ne mogu sasvim poverovati da
se to zbilo. Ostao sam kod svoje prijateljice do kasno u no. Pili
smo Doni Voker najboljeg kvaliteta. Sledeeg dana, kad sam stigao
u hotel, saznao sam da je moj prijatelj ve otputovao. Rekli su mi
J OSE F NESVADBA, roen 1926. godine, sada j e lekar i profesor psihijatrije na univerzitetu u
Pragu. Nesvadba j e poeo da pie posle drugog svetskog rata, najpre dramske komade i
filmska scenarija, a zatim SF prie u tradiciji apeka. Njegove prie su mnogo prevoene u
Istonoj Evropi, u SR Nemakoj, Austriji, SAD, Engleskoj, a i u naoj zemlji, dok su eho-
slovaci neke od njih koristili za snimanje SF filmova. Najpoznatija dela: Tarzanova smrt,
Ajntajnov mozak, U suprotnom smeru i Dijalog sa r Dongom.
Preveo: ALEKSANDAR BADANJ AK
Vampir Ltd. 229
da me je ekao do poslednjeg trenutka, ali nije smeo sebi dozvoliti
da propustim voz. Moda je bio pomislio da sam ga izigrao. U hotelu
nije ostavio nikakvu poruku. Naao sam se sam u gradu od osam
miliona stanovnika, ne poznavajui nikoga, bez penija u depu. Moja
prijateljica nije bila na poslu, niti sam je naao kod kue. Preostalo
mi je jedino da pokuam da me neko preveze do Bolstera, gde je
bio zakazan sastanak naeg odbora. Meutim, ja ne stopiram ni u
svojoj zemlji. Ve sam prilino oelavio i sumnjam da bi se iko zau
stavio zbog mog arma. Nekako sam stigao do jedne elove pumpe
i enjivo posmatrao vozae. U tom momentu izgledali su mi jo vie
udaljeni nego prethodnog dana, mada i ja imam jedan mali automobil
kod kue.
Hoete li da vas povezem? upita me jedan visok, bled momak
sa zaliscima. Govorio je sa akcentom kolovanog oveka i nosio bri-
-pantalone. Nikad neu zaboraviti njega i njegova kola. Bio je to
trkaki model imao je disk-konice, osam brzina, ve u drugoj je
jurio sto etrdeset kilometara na as, sa izvrsnim ogibljenjem. Izgle
dalo j e da ne koristi obian benzin, poto se njegov vlasnik zaustavio
na suprotnom uglu od pumpe.
Do Bolstera rekao sam neodluno. Nisam shvatio zato j e taj
ovek hteo da mi pomogne; nikad ga ranije nisam video.
Vama je doista potreban automobil rekao je posle nekog vre
mena, kad smo ve izbili na auto-stradu. Naravno, vozio je levom
stranom, kao to ine svi u Engleskoj, i ja sam se nesvesno na svakoj
krivini tako jako stiskao uz sedite da mi se inilo da u probiti pod.
Treba da stignem na jednu sednicu objasnio sam. Zbog toga
sam i doputovao u Englesku. Moram tamo biti na vreme.
Moete i vi voziti ree on iznenada, poto je bio zaustavio kola
i izmigoljio se sa sedita. Doi u sutra po automobil u Bolster.
Moram da obavim jo neke poslove u gradu. Bio je samrtniki
bled kao da je imao posla u nekom pogrebnom preduzeu.
Ali, ja nemam nikakvih dokumenata za ova kola, ja sam stranac
promrmljao sam maloduno, ne elei priznati da se plaim da vozim
levom stranom.
Nee vam biti potrebni nikakvi papiri za ova kola ree moj
dobroinitelj i, pre nego to sam stigao da mu se zahvalim, on zau
stavi jedan taksi koji je iao u suprotnom smeru. Setio sam se one
poznate prie o novanici od milion funti. Moda je hteo da preko
mene dobije neku opkladu? U svakom sluaju zaboravio je da mi
kae kako treba da se vozi taj automobil, koliko cilindara ima i da
li je bregasta osovina u glavi motora kao kod drugih trkakih auto
mobila. Nismo govorili ni o stepenu kompresije ili gorivu.
Za volanom, osetio sam se kao u zatvoru. Unutranjost kola bila
je veoma skuena, samo dva sedita, sa specijalnim pojasevima i
naslonima koji su inili nemoguim da se sklizne, i velikim brojem
skala ispod vetrobrana. Ostavio je kljueve u kontakt-bravi. Pri
tisnuo sam papuicu za gas i kola podskoie kao preplaen konj.
inilo mi se da vozim raketu. Zaboravih kako sam ospeo za volan
15 Andromeda
J ozef Nesvadba 230
i svu panju sam koncentrisao na to da ga zadrim pod kontrolom.
Bilo je veoma teko u poetku, ali sam ubrzo uoio da svako na
auto-stradi eli da mi pomogne. Automobili su se zaustavljali sa stra
hopotovanjem. Svi oni ostini, fordovi, rols-rojsevi, morisi, peoi, ev-
roleti i ta ti ja ve znam, sva ta kola srednje klase zastajala su s
puno potovanja da propuste mog aristokratu. ak su me pozdravljali
i policajci na motociklima. Ve je to moralo da me zabrine. Trebalo
je da smesta izaem, ali ja sam nastavio da vozim.
Na sledeoj raskrsnici ak sam u kola primio jednu devojku.
Zvala se Sjuzan. Njena majka bila je glumica pa ju je moderno
vaspitala. Kad sam joj rekao da u mojoj zemlji esnaestogodinje de-
vojke ne hodaju bosonoge, da ne nose prstenje na nonim palevima
i ljubiaste senke na onim kapcima, ona je posluno obrisala min
ku i iz svoje tane izvukla nekakve patike. Bilo joj je drago to sam
crveni i bez prestanka me je ispitivala pogledom. Ispriala mi je
kako je njena prijateljica spavala s nekim ez-bubnjarom dok je
provodila odmor na moru i da joj je na tome zavideo ceo razred.
Ali nijedna devojka jo nikad nije smotala nekog komunistu. Poeo
sam da mrzim dez, glumice i sve njene prijateljice. Sjuzan mi se,
meutim, dopadala.
Hajde da popijemo aj predloila je dok su pored nas pro
micali bezbrojni restorani, benzinske pumpe i ogromni reklamni panoi
kojima su privatne firme neprestano privlaile panju vozaa. Mo
ete mi kupiti aicu viskija. .. Poto se viski prodaje samo u
odreenim asovima, niko sebi ne oprata ako zaboravi da na vreme
pribavi malu rezervu i dokae koliko je razuzdan. Zaustavio sam se
da popijemo aj . . . Moda e ona imati neto novca pri sebi, razmi
ljao sam, ili u moda moi da poaljem raun ambasadi, jer nikako
ne smem da dovedem u nepriliku svoju zemlju.
Stajali smo za irokim drvenim pultom zajedno sa drugim voza
ima. U glavi mi se malo mutilo.
. . . Ali, to je jo uvek bentli. Manite se amold-bristola. Ovaj ima
disk-ikonice na sva etiri toka. Strana su to kola kakav mors,
dilou, krosli, frejzer-ne. Samo bentli lino sam ga videla prole
godine na trkama u Le Manu. To su jedina kola u Engleskoj koja
mogu da se porede s mojim kaningenom. . . Sve sam to sluao
preko svog ramena i nisam odmah shvatio da se ta ena obraa meni
zbog mog automobila. Naruila je supu od rakova, ribe i rostbif
za sve nas. Znala je sve o Pragu ak i to da je naoj Eliski J an-
kovoj malo trebalo da dobije poznatu sicilijansku trku Targo Florija
1926, i da smo imali najslavnijeg vozaa-enu u elom svetu.
Ali sada loe kotirate dodala je. ula sam da se na auto
mobilskim trkama u Istonoj Evropi koristi samo specijalno adap
tiran model pobede. U vaoj zemlji verovatno nijedan privatnik ne
moe kupiti bugatija ili porea. Kako ste nabavili ova engleska kola?
Izbegao sam odgovor i rekao da kult automobila na Zapadu posma-
tram kao krizu individualizma. Svako eli da ima svoje sopstveno
prevozno sredstvo, to dovodi do zaguenja svih auto-strada i grad-
Vampir Ltd. 231
skih saobraajnica, pa na kraju niko nema nita. U isto vreme svako
eli slobodu preduzimljivosti, slobodu govora i slobodno glasanje
ali samo za sebe, to se svodi na unitenje upravo onih sloboda
koje zahteva. Ta poplava automobila nastavio sam doista
je simptom krize linosti u naoj epohi. Nije me shvatila i uporno
je tvrdila da e me svojim kaningenom tui u svako vreme (to je
jedan posleratni ameriki model koji su milioneri sagradili za evrop
ske drumske relije, poto se u Americi trkaju samo na zatvorenim
pistama), to je vie govorila, sve vie mi je zvuala kao etvoro-
taktni motor, pa sam naposletku prestao da je sluam i izaao. Am
basador e dobiti prilino visok raun, razmiljao sam, a bie tu i
pitanja na koja u morati da odgovorim Pragu. Meutim, kelner me
je uverio da je ona ena sve platila. Rekao mi je da je to markiza
Nuvolari, roena Rili, koja je udajom ula u porodicu slavnog auto
mobilskog asa, samo da bi stekla ime.
Izala je za nama, uskoila u svoj jednosed, navukla pokretni krov
i, kao pravi sportist, ekala da krenem. Startovali smo istovremeno.
Sreom, ve se spustio sumrak i na auto-stradi je bilo malo automo
bila. Trkali smo se po svim pravilima, a onda sam zaeleo da dam
lekciju toj razmetljivici. Ubrzo, bili smo ispred nje. Ne znam ta
se nalazilo u mom motoru, ali onaj ameriki supermodel ostao je
daleko za nama. Pejza koji je promicao izgledao je nerazgovetan kao
neka apstraktna slika, pa sam paljivo prikoio plaei se da se naa
kola ne prevrnu. Pobedili smo to su naih Hiljadu milja, naa
Targo Florida, na Le Man . . . naa kruna staza kod Brna,
razmiljao sam u sebi. Oseao sam se iscrpljen kao da sam stazu
pretrao. Bio sam svestan Sjuzaninih poljubaca i zagrljaja, a onda
sam se sruio preko sedita.
Kad sam doao k sebi, bila je ve no. Sjuzan mi je pruila veps
(u Engleskoj piju soda-vodu sa kininom). A zatim je zbacila moju
desnu cipelu i stopalo ugnjezdila u svoje krilo.
Nisi mi rekao da si povreen rekla je. Pre nego to sam otpu
tovao iz Praga bio sam na lekarskoj kontroli i znao sam da mi nita
ne fali. Pa ipak, Sjuzan mi je pokazala sveu ranu na mom tabanu,
veliku gotovo kao njen dlan.
Mora kod lekara. Izgubio si mnogo krvi.
Prekjue sam pregledan. Nita se nije dogodilo s mojim stopalom,
i ne znam kako sam mogao da izgubim krv. To je besmisleno. ..
Hteo sam da se podignem, ali mi se u glavi mutilo, tako da sam
morao da se pridrim za vrata i nekako se izmigoljim iz kola, ba
kao onaj momak u Londonu koji mi je na neshvatljiv nain pozajmio
svoje vozilo... Nita drugo nisam radio sa svojim stopalom osim to
sam pritiskao papuicu za gas. Namrtio sam se.
Da li zna kako se otvara hauba? upitao sam je.
Pa to su tvoja kola! odgovorila je srdito. Posle nekog vremena
uspeo sam da podignem haubu. Bio je to veoma neobian motor.
Umesto karburatora imao je veliku ovalnu kutiju od elika, iz koje
su dve debele cev-i vodile do samog motora. Znao sam da neki
15*
J ozef Nesvaba
232
automobili imaju samo jedan cilinder, pa sam pokuao da otvorim
tu tajanstvenu napravu ali bez uspeha. Vratio sam se za volan.
Sjuzan me je zlovoljno posmatrala. Okrenuo sam kontakt i pokuao
da upalim motor uzastopnim pritiskanjem papuice za gas skinutom
cipelom. Motor ni da makne. Pritisnuo sam papuicu prstom i kola
su tako podskoila da smo oboje lupili glavom o krov.
ta se s tobom dogaa? upita Sjuzan. Zato ne krenemo?
Posle dosta petljanja upalio sam unutranju svetlost i pokazao
joj svoj prst. Na njemu se videla prilino mala ozleda, reklo bi se
jo samo masnica.
Pogledaj ovo rekao sam, ali ona nije shvatila. I to je neki
automobil. Nije berkli, nije mors, ali doista moe doneti smrt svom
vozau. On ima pogon na ljudsku k r v. ..
Poela je da se smeje. Pokazala mi je ime proizvoaa Dems
Stjuart, Ould Dordtaun 26. Bilo je utisnuto na mesinganoj ploici
odmah ispod volana.
Da li misli da taj dentlmen prodaje automobile samoubicama?
Sad shvatam u kakve ste sve prie vi stranci spremni da poverujete!
Automobil sa pogonom na krv! A onda je iznenada zautala. Oko
velike posude elinog srca automobila, srca s plunom arterijom
i aortom provlaile su se vene, sasvim providne i u tom trenutku
zatvoreno crvene boje. Izgledalo je da sam bio u pravu. Ispriao sam
joj o udnim okolnostima pod kojima sam doao do kola, i o po-
slednjim trenucima provedenim s prethodnim vlasnikom. Bio sam
siguran da me je izabrao kao sledeu rtvu zato to sam bio stranac,
koga niko nije poznavao i koji nikom nee nedostajati.
ta sad da radimo? upitala je ona. Nisam imao izbora. Otpe-
aiu do najblieg restorana i telefonirati mom kolegi u Bolsteru.
Sjuzan e morati da nae neka druga kola i nekog pouzdanijeg vozaa.
Ali, ja ne elim da te ostavim izjavila je odluno. uo sam da
su engleske devojke veme, pa sam se prilino prestraio. Rekao sam
joj da nee valjda hteti da peai sa mnom stazom du ume, jer
to sam odmah znao im napustim ovu mehaniku ujdurmu
vie nee biti ljubitelja koji e me nuditi supom od rakova i ostri
gama. Morau da ivim jednostavno, a to ne podstie ljubav.
To je shvatila i ona sama. Hodali smo tri asa podnojem nasipa
auto-strade. Iznad nas su bljeskale svetlosti farova. Nisam vie hteo
nikoga da zaustavljam. J edino sam eleo da stignem do najblieg
telefona.
Ali, ovo je glupo. Popeu se na drum, ak i ameriki ambasador
e se zaustaviti zbog mene. U koli smo nas dvoje organizovali kao
neku igru. Uvek sam ja pobeivala objasni ona i ponosno isturi
svoje grudi. Bile su veoma lepe.
uj, izlae se riziku da se opet zaustavi neki automobil iz kom
panije Vampir . ..
Ponovo se podrugljivo osmehnula i odbila da prihvati injenice,
ne videi nita osim neposrednih, kratkotrajnih prednosti tehnoloke
civilizacije. Na nogama je imala one lake patike, i mora biti da je
Vampir Ltd. 233
oseala svaki kamen. Bio joj je potreban prilian napor da odri
korak sa mnom u troasovnom maru. A ja sam na nju vikao, znajui
da je to bio jedini nain da se rastanemo i zaboravimo jedno na
drugo, jedini nain da se oslobodim te devojke. Tada sam je izgurao
uz nasip. Odmah zatim uo sam kripu konica. Svetlosti farova su
se zaustavile pred njom i obasjale njenu figuru sa svih strana; video
sam je poslednji put dok je zaklanjala svoje oi, sa izgledom neke
bajne slepe devojke.
Ujutro sam konano stigao u jedan grad. Tek kad se razdanilo
shvatio sam da je auto-strada planski zaobilazila naseljene oblasti,
da bi se omoguile vee brzine. Grad se zvao Ould Dordtaun. Takva
koincidencija spada u domen mate. .. Bio je to grad tipa Vindzora,
sa ruiniranim zgradurinama, sa decom u kolskim uniformama i
mukarcima u preterano irokim pantalonama. Dakle, to je bio rodni
grad mog automobila. Ovo zaista mora da je san, mislio sam. Potra
io sam broj 26.
Dems Stjuart je mrtav jo od 1932, gospodine, objasnila je
sekretarica s plavom punom, koju sam pronaao u jednoj kance
lariji Otada je ovaj biro zatvoren. Vodim o njemu brigu po nalogu
banke. Znate, ne mogu da nau kupca. Kroz jedan polomljen
prozor pokazala je na dvorite. To je bilo groblje trkakih automo
bila. Nekompletni sklopovi, kola havarisana na trkakim pistama,
koljke i haube. Meu tim krom kokoke, patke i trava do kolena.
A ta je sa ovim automobilima? upitao sam.
Nijedan vie nije u voznom stanju odgovorila je stara dama
ogoreno i sela za svoju pisau mainu, jedan andervud s poetka
stolea, bez pokretnog valjka. ak ni ona slavnih veterana, koja
je nekad vozio lino Karaiola. Oni su dobijali sve trke rekla je
uzrujano, kao da sam se sa njom prepirao, a zatim mi pokazala neke
pranjave trofeje na zidu. Depresija nas je oborila na kolena.
Nestali su mnogi imuni ljudi koji su sebi mogli priutiti da kupuju
specijalna, runo napravljena kola. Gospodin Stjuart je zavrio po
slednji automobil jedan dan pre nego to je banka zaplenila njegovu
imovinu. S tim kolima napustio je Ould Dordtaun, potpuno sam,
i otada niko o njemu nita nije uo. .. Na jednoj pouteloj foto
grafiji video sam gospodina Stjuarta kako stoji pored moje limuzine.
Ali to nije bio onaj mravi ovek iz Londona. Bog zna kolikom broju
ljudi je ta maina isisala krv.
Sluao sam o njemu rekoh na svom ravom engleskom i
znam gde se nalazi njegov poslednji automobil. Izgleda da ju je
ta vest malo zbunila.
To su najbolja kola na svetu. Imaju esnaest brzina. Dve rezervne
konice na svakom toku. Po svom ubrzanju nemaju sebi ravna ni
do danas.
Ali su pogibeljna rekao sam.
S njima ete dobiti svaku trku na svetu, dospeti u najvie drutvene
krugove, iveti bez ikakvih napora, samo za svoj sport...
I umreti. Nije mogla to da razume, mada je oigledno znala
sve o kolima. Moda je ak pomagala gospodinu Stjuartu da se osveti
J ozef Nesvadba 234
drutvu koje je ignorisalo njegove udesne zamisli. Evo kljueva
rekao sam, stavljajui ih na sto. Ne elim va automobil, ali
bih zauzvrat hteo da telefoniram u Bolster...
Vi ste stranac? upitala je ona drei kljueve u ruci, kao da
ta injenica objanjava sve. Klimnuo sam glavom i ekao vezu sa
Bolsterom. Morao sam da spelujem ime svog prijatelja, i opet su
ga preneli pogreno. Trebalo im je pola asa da ga pronau u ho
telu. Obeao je da e poslati nekoga po mene. Najpre je bio izne
naen, a zatim uznemiren. Uprkos tome ja sam nestrpljivo oekivao
da ga ponovo vidim.
ekao sam u dvoritu Stjuartove radionice. Tu me je pronala
markiza Nuvolari.
Tu je, dakle, na as rekla je i nemojte mi kazati da se nikad
ranije niste trkali. Volela bih da imam vau vetinu i va automobil.
U pravu ste, prodau svog kaningena. Ne znam kako je to mogue,
ali izgleda da Amerikanci nemaju njuh za pravljenje sportskih kola.
elim va automobil. Koliko? Uputio sam je u kancelariju. Moda
e prodaja omoguiti staroj dami da nabavi bolju pisau mainu.
Dok je markiza pobedonosno mahala kljuevima, ja sam je opo
menuo: Objasniu vam gde se kola nalaze, naravno, ali vas upo
zoravam, ta maina e vas ubiti. Zatim sam joj opisao sve ta sam
otkrio.
Veoma zanimljivo primetila je ona utivo.
To je vampir, kaem vam, isisava vau krv kroz papuicu za
gas. . .
Ona se osmehivala.
Znai da je doista vredan svoje cene. ta vi mislite da j e za
trke potrebno neko drugo gorivo? ta mislite ime ja plaam
svoje gorivo, kako dolazim do automobila? Da bih imala sva ta kola,
moram sebe da rtvujem. A to je sve tako komplikovano. Ovaj auto
mobil e sve pojednostaviti. Naposletku, ja ne elim nita drugo
osim da jednom u svom ivotu pobedim u Le Manu, ispred svih
onih asova. Tada mogu umreti u miru. Dobiu tu trku. J ue sam
raunala vau brzinu. To su velianstvena kola. Pobediu sigurno.
Ubiete sebe.
Tada to vie nee biti vano.
Shvatio sam zato niko nije vratio tu limuzinu od 1932, zato
se svako sa uivanjem potinio tom tehnolokom avolu i dozvolio
da mu jedan vampir sisa krv. Samo zato da bi mogao biti ispred
svih ostalih.
Kasnije, dok me je markizin ofer vozio u Bolster njenim starim
kaningenom, inilo mi se da su svi oni automobili na estotranoj
auto-stradi jurili u nekoj velikoj trci po nepisanim pravilima prema
kojima je smrt od drugorazrednog znaaja.
Stigao sam u Bolster pre nego to je sastanak poeo. Moj kolega
jo nije bio telefonirao ambasadi. Sve je dobro ispalo, izuzev to
nisam imao vremena da se obrijem. I vie nikad nisam ponovo sreo
Sjuzan.
Anatolij Dnjeprov
Razgovor sa saobraajcem
J edan trenutak.
Izvolite.
Proli ste kroz crveno svetio.
ao mi je, ali ja sam daltonista. Meni sve to izgleda isto, bez obzira
koje je boje svetio.
Ali svetio kao takvo vidite?
Naravno.
U tom sluaju, nije vam moglo promai da je bilo upaljeno gornje
svetio, to znai crveno.
To je logino. A l i . ..
ta?
Stvar je u tome to ja kako da vam to objasnim esto brkam
gornje i donje svetio.
ta vi to mutite? Saobraajac se spremao da ispuni listi za kaznu.
J este li ikad gledali kroz soivo foto-aparata?
Saobraajac se nasmei nehajno:
ta hoete time da kaete?
Tamo je lik preokrenut.
Svaki ak to zna.
Ljudsko oko je soivo.
Saobraajac se uozbilji.
Da, i ta onda?
U oku je lik takoe preokrenut.
J este, al i . ..
Zar nije tano da je oko soivo?
Tano j e . . .
Saobraajac se kolebljivo poigravao svojom olovkom.
J a ipak ne shvatam . ..
U tome i jeste stvar. . . Kod veine ljudi, to jest kod gotovo svih, lik
preokrenut u oku obrne se jo jednom u mozgu.
To je iznenaujue. Ali tano je da lik mora da bude preokrenut.
A kod mene takav i ostaje. Preokrenut.
Saobraajac se ukoi otvorenih usta:
Znai, vi sve vidite . ..
ANATOLI J DNJ EPROV (pravim imenom Anatolij P. Mickevi), rodio se 1919. godine. Radi kao
fiziar u jednom od instituta Sovjetske akademije nauka. Naunu fantastiku poeo da pie
posle drugog svetskog rata; zajedno sa J efremovim i braom Strugacki on j e bio jedan od
pionira moderne sovjetske naune fantastike. Njegove kratke prie sakupljene su u zbirkama
Maksvelova jednoinci, Svet u kojem sam iezao, J ednaina besmrtnosti i Purpurna mumija.
Preveo: ESAD J AKUPOVIC
Anatolij Dnjeprov 236
Da. Budite dobri i ne udarajte me izmama u lice.
Saobraajac naini korak ustranu:
Znai, za vas ja . . .
Da: vi stojite sa nogama nagore.
Blagi boe, kakva nesrea!
Nipoto, ve sam se navikao na to.
Saobraajac se zamislio, a onda se lukavo osmehnu:
Vi ste sve to izmislili, prijatelju, samo da ne biste morali da platite
novanu kaznu!
Ali, zar nije oko soivo?
Saobraajac se zamislio.
Znate ta, poite sa mnom pa neka uprava ovo proceni.
Poli su. Saobraajac najednom zastade:
Zar vam nije teko da hodate sa takvom vrstom vienja?
Pa, kako se uzme. Dodijalo mi je da gledam ta stopala to stre uvis.
I ulicu okrenutu naopake. oveka od toga vrat zaboli.
Naelnik je sasluao izvetaj saobraajca, podnet apatom.
Glupost. To ne moe bi ti . .. Kaite, gde je moja glava.
Tamo, dole.
Nipoto: vi pokazujete palcem gore!
Za vas je to gore, a za mene je dole.
Hmm. Znai, vama se ini da hodate sa nogama nagore.
Ne. Vama se ini da hodate s glavom nagore. Sa mnom je sve normal
no, ba kao to i pie u udbeniku fizike.
Sluajte! Ako treba da vam poverujemo, onda ste vi izuzetak od pra
vila.
Nita slino. Izuzetak od pravila ste vi. Gospode, vae izme su opet
blizu mog lica. Molim vas . ..
U redu, odmaknuu se. . . izme istim svaki dan. J o jedno pitanje.
Kako jedete i pijete?
Kako? Obino, kao i svi drugi. I z ae, i kaikom.
Naelnik je likovao.
Kad bi sve bilo tako kako vi kaete, svaka tekuina bi iscurila pored
vaih usta!
Ma ta kaete! Oprostite, ali ini mi se da niste ba upueni u zakon
gravitacije.
ta hoete time da kaete?
Tekuina se nikad ne prosipa nadole, usled svoje teine.
Pa kojim onda putem, po vaem miljenju, nastoji da se kree?
Ovuda, gore.
Opet pokazujete dole!
Ve sam vam objasnio . . .
Oh, tako je . ..
Naelnik je bio matovit, obrazovan ovek. Izvukao je novine iz svog
depa:
Dobro, dakle, proitajte ta ovde pie.
Akinsipod gean oms ililomaz. ..
Vi itate od donjeg desnog ugla, zdesna ulevo nagore?
Razgovor sa saobraajcem
237
Pa kako bih inae?
I sve to razumete?
Naravno. Moj mozak odmah preokrene tekst kako je potrebno.
Ne preokrene vae vienje, ali preokrene tekst? udno.
Nema tu nieg udnog. Moda je to neka vrsta kompenzacije za
moju fiziku normalnost.
Mislite da je to normalno vide ti sve naglavce?
Ponavljam, ba to i jeste normalno. A to kako drugi vi de...
Znai, vi mislite da smo mi abnormalni. Ali mi smo veina!
Pa, to jo uvek nije argument. ..
Saobraajac je postavio pitanje koje ga je muilo:
Recite nam, jeste li pokuavali da se prilagodite svima ostalima...?
Kako to mislite?
Pa, da dole bude gore, i tako dalje?
Oh, naravno, naravno. Dok sam bio mlad.
I ta ste preduzeli u tom smislu?
Bavio sam se akrobatikom. Pokuavao sam da hodam na rukama.
I kako je bilo?
Ljudi su mi u nekoliko mahova nagazili ruke. Oprostite, vae izme
opet. ..
Naelnik i saobraajac zautae.
Onda saobraajac ree:
Otpratiu vas malo. Budite paljivi, jer luster se njie iznad. . . to
jest, ispod vas. Obeen je suvie nisko. Nemojte da ga udarite nogama.
Sve u svemu, ba udan sluaj. Hm. ta vidite dok hodate sa mnom?
Ah, ve ste rekli, izme. Znate, uzgred reeno, ja piem disertaciju.
Mogli biste da mi pomognete. Ovo je redak sluaj u pravnikoj praksi.
Hoete li mi dopustiti da ponekad navratim do vas? Tek toliko da
porazgovaramo detaljnije . ..
Sa zadovoljstvom, zato ne? Zapiite adresu.
Kako najlake mogu da pronaem va stan?
ivim u jednoj sedmospratnici, na poslednjem spratu. Najbolji pri
laz je preko krova, kroz drugi prozor od desnog ugla...
Saobraajac ieznu u mraku . ..
Artur Klark
Pre raja
ini mi se ree Deri Garfild, iskljuivi motore da smo stigli
do kraja puta. Uz blago brektanje, donji mlanjaci se utulie; lieno
vazdunog jastuka, izviako vozilo Obrasla olupina spustilo se na
stenje nepravilnog oblika Hesperijanske zaravni.
Napred se vie nije moglo! Ni mlanjaci, pa ak ni specijalne
gusenice nisu bili u stanju da S5 kako se zvanino zvala Olupina
izvuku uz strminu koja se uznosila ispred. J uni pol Venere bio je
odavde udaljen samo trideset milja, ali za njih kao da je bio na drugoj
planeti. Preostalo im je samo da se vrate i da ponovo prevale put
dug etiri stotine milja kroz ovaj komarni predeo.
Vreme je bilo neverovatno vedro, tako da je vidljivost dostizala go
tovo hiljadu jardi. Nije bilo potrebe da koriste radar kako bi otkrivali
grebene pred sobom; za to je ponovo bilo dovoljno i golo oko. Zeleno
svetio svitanja, koje je promicalo kroz oblake iju neprobojnost nita
nije ugroavalo ve milion godina, davalo je itavom prizoru podmor
ski izgled, a ovaj utisak samo je potkrepljivao nain na koji su udaljeni
predmeti postajali bezoblini u ovoj izmaglici. Ponekad su bez tekoa
mogli da poveruju kako se voze nekim plitkim morskim dnom, a
Deriju se ak nekoliko puta uinilo da vidi ribe kako plivaju odozgo.
Da nazovem brod i javim im da se vraamo? upita on.
Nemoj jo ree doktor Hains. Hou o neemu da razmislim.
Deri uputi bespomoan pogled prema treem lanu posade, ali
odatle nije dobio nikakvu moralnu podrku. Kolemen je bio takoe
malo aknut kao njegov kolega; iako su njih dvojica polovinu zajed
nikog vremena provodili u estokim raspravama, obojica su bili nau
nici, pa dakle, prema miljenju iskljuivog inenjera-navigatora, i gra
ani koji nisu sasvim odgovorni za svoje postupke. Ako Kolu i Hau
padne na pamet da iziu napolje, njemu e samo preostati da uloi
protest.
Hains je iao s kraja na kraj skuene kabine, prouavajui karte i
ureaje. A onda je upravio veliki reflektor prema grbini koja se uzno
sila pred njima i poeo paljivo da je ispituje dvogledom. Nadam se,
pomisli Deri, da ne nameravaju da se uspnemo tamo gore. S5 je hover-
kraft, a ne divokoza. . .
ARTHUR C. CLARKE roen j e 1917. godine u engleskoj varoi Mejnhed, pokrajina Somerset.
Zavrio politehnike studije na Londonskom univerzitetu. Za vreme rata sluio kao oficir RAF-a;
godine 1945. stekao prvi znaajniji nauni ugled objavivi detaljan projekt za telekomunikacioni
satelit. Na polju naune fantastike stekao reputaciju jednog od najveih svetskih majstora.
Autor dvadesetak SF romana i stotinak novela i pria; dobar broj njegovih dela objavljen j e u
J ugoslaviji (v. B ibliografiju).
Preveo: ZORAN IVKOVIC
Pre raja
239
Najednom, Hains ugleda neto. Oteo mu se uzbuen uzdah, a zatim
se okrenuo prema Kolemenu.
Gledaj! ree glasom punim nestrpljenja. Malo ulevo od crne
take. Kai mi ta vidi?
Pruio je dvogled Kolemenu koji je poeo paljivo da motri.
Blagi boe, ree on otegnutim glasom. Bio si u pravu. Na
Veneri ima reka. Ovo je isueni vodopad.
Tako je. Duguje mi veeru kod Ben Gurmenta kad se vratimo u
Kembrid. Razume se, sa ampanjcem.
Ne mora da me podsea. U svakom sluaju, izdatak se isplati.
Meutim, tvoje ostale teorije i dalje stoje na staklenim nogama.
Samo trenutak umea se Deri. Kakvo je to buncanje o reka-
ma i vodopadima. Pa svi znaju da tako neto ne moe da postoji na
Veneri. U ovom parnom kupatilu od planete nikada nije dovoljno hlad
no da bi se oblaci kondenzovali.
J esi li skoro pogledao termometar? upita ga Hains sa pritvor-
nom dobroudnou.
Bio sam prilino zauzet vonjom.
Onda e biti iznenaen novostima. Sada je 230 stepeni i nastavlja
sa padanjem. Ne zaboravi: mi smo gotovo na polu, sada je zima, a na
lazimo se ezdeset hiljada stopa iznad prosenog nivoa planete. Uz
sve to treba dodati i uoljivo pucketanje u vazduhu. Ako se temperatura
spusti za jo samo nekoliko stepeni, imaemo kiu. Razume se, voda
e kljuati, ali to e u svakom sluaju biti voda. ak i ako to Dord
nee da prizna, ovo baca sasvim novu svetlost na Veneru.
Zato? upita Deri, premda je ve pogodio odgovor.
Gde ima vode, moe da bude i ivota, ini mi se da smo prenaglo
zakljuili da je Venera jalova, samo zbog injenice to je prosena
temperatura iznad pet stotina stepeni. Ovde je znatno hladnije, i
upravo je to razlog to sam tako strasno eleo da doem na pol. Tu,
na gorju, mora da ima jezera, i ja po svaku cenu hou da ih vidim.
Ali, to je k l jual a voda usprotivi se Kolemen. Nita ne moe
da ivi u njoj!
Izvesne alge sa Zemlje ipak mogu. Ako smo bilo ta pouzdano nauili
od kada smo poeli da izuavamo planete, onda je to injenica da e se
ivot pojaviti svugde gde ima i najmanje mogunosti za njegov opsta
nak. A ovo je njegova jedina ansa na Veneri.
Voleo bih kada bismo mogli da proverimo tvoju teoriju. Na alost,
neemo imati prilike da se lino osvedoimo: jednostavno, ne moemo
se uspeti uz ovu strminu.
Moda ne moemo u vozilu. Ali ni izdaleka nije tako teko uzverati
se uz ovu vrlet, pa ak i u termoodelima. Potrebno je samo da idemo
nekoliko milja u pravcu pola; prema radarskim kartama, nakon ovog
uspona prua se prilino ravan predeo. Za to bi nam bilo potrebno...
recimo. . . dvanaest asova najvie. Svako od nas bio je napolju due
od tog razdoblja i to u znatno teim uslovima.
To je bilo sasvim tano. Zatitna odela, koja su bila predviena da
omogue oveku boravak u Venerinim nizijama, ovde e sasvim lako
Artur Klark 240
obaviti svoj zadatak, poto temperatura jedva da za sto stepeni pre-
maa onu koja vlada sredinom leta u Dolini Smrti.
Pa ree Kolemen ti zna pravila. Sam ne moe da poe, a
neko mora da ostane radi odravanja veze sa brodom, ime emo to
da odluimo ovoga puta: ahom ili kartama?
ah prilino traje ree Hains naroito kada vas dvojica igra
te. Maio se prema stolu za mape i podigao izlizan pil karata. Pre-
seci Deri.
Desetka pik. Misli da moe da bude bolji, Dord?
Naravno. Do avola: samo petica tref. Pa, isporuite moje aljenje
V eneri j ancima.
Bez obzira na Hainsov optimizam, penjanje uz strminu pokazalo
se prilino naporno. Nagib nije bio odve strm, ali teina boca sa
kiseonikom, odela sa termikom kontrolom i naune opreme ispala je
neto vie od sto funti po oveku. Niska gravitacija trideset odsto
slabija od Zemljine predstavljala je izvesnu pomo, premda ne ve
liku, dok su savlaivali uzvisinu, zastajali na zaravnima da povrate
dah, a zatim ponovo nastavljali ka vrhu kroz podmorski sumrak.
Smaragdni sjaj koji se razlivao unaokolo bio je svetliji od odbleska
punog Meseca na Zemlji. Mesec bi predstavljao ist luksuz na Veneri,
pomisli Deri; on se nikada ne bi mogao videti sa povrine i nema
okeana kojima bi vladao; osim toga, neprekidno praskozorje predstav
ljalo je znatno postojaniji izvor svetlosti.
Uspeli su se preko dve hiljade stopa pre no to se strmina pretvorila
u blagi nagib, mestimino iaran kanalima koje je oigledno usekla te
kua voa. Nakon kratkotrajnog istraivanja krenuli su jednim usekom
koji je bio dovoljno prostran i dubok da zaslui ime renog korita.
Palo mi je neto na pamet ree Deri nakon to su prevalili ne
koliko stotina jardi. ta ako se najednom pred nama pojavi oluja.
Ne bi mi se dopalo da se suoim sa zidom kljuale vode.
Ukoliko se pojavi oluja uzvrati Hains pomalo nestrpljivo
uemo je na vreme. Moi emo bez urbe da se popnemo do nekog
vieg nivoa.
On je nesumnjivo bio u pravu, ali to nije ospokojilo Derija dok su
nastavili da se penju blago zakoenim vodenim tokom. Oseanje nesi
gurnosti je poraslo kada su preli preko ruba strmine i izgubili radio-
-vezu sa izviakim kolima. Ne biti u mogunosti da sa nekim stupi
u vezu predstavljalo je u ovom dobu jedinstveno i uznemirujue isku
stvo. To se Deriju nikada ranije nije dogodilo; ak i na Zvezdi zornja-
i, na udaljenosti od sto miliona milja od Zemlje, uvek je bio u stanju
da poalje poruku svojoj porodici i da dobije odgovor kroz desetak
minuta. Ali sada, samo nekoliko jardi stena odseklo ga je od ostalog
dela ljudskog roda; ako im se neto ovde dogodi, to niko nikada nee
saznati, izuzev ako neka potonja ekspedicija ne otkrije njihova tela.
Dord e ekati dogovoreni broj asova, a zatim e se vratiti na brod
sam. ini mi se da ja ba nisam tip pionira, pomisli Deri. Volim
da petljam po sloenim mainama, i to me je dovelo do svemira. Da
sam bolje razmislio, sada se ne bih nalazio ovde.
Pre raja 241
Putovali su moda tri milje u pravcu pola, sledei vijugavu stazu
renog korita, kada se Hains zaustavio da izvri osmatranja i sakupi
uzorke. I dalje postaje hladnije ree on. Temperatura se spu
stila do 199 stepeni. To je znatno nie nego to je ikada zabeleeno na
Veneri. Voleo bih kada bismo mogli da pozovemo Dorda i obavestimo
ga o ovome.
Deri je probao da uspostavi kontakt na svim talasnim podrujima;
pokuao je ak da uhvati brod nepredvidljiva dizanja i sputanja
planetne atmosfere ponekad su omoguavala prijem sa velikih uda-
ljenosti ali nije se pojavio ni najmanji apat razumnih talasa u pu-
cketanju i praskanju Venerinih oluja.
Sve bolje i bolje ree Hains glasom koji je sada bio stvarno
uzbuen. Poveava se koncentracija kiseonika: petnaest delova u
milion. Kod vozila je bilo samo pet, dok ga je dole u niziji bilo gotovo
nemogue otkriti.
Ali, petnaest mi l i oni ti h delova! usprotivi se Deri. To niko ne
bi mogao da die!
Pogreno si postavio celu stvar uzvrati Hains. Ovde nita ne
die kiseonik, ali ga neto stvara, ta misli odakle potie kiseonik na
Zemlji? On je u celosti proizvod ivota: proizvod zelenih biljaka. Pre
no to su se na Zemlji pojavile biljke, naa atmosfera nije se razlikovala
od ove: bila je to smea ugljen-dioksida, amonijaka i metana. A onda se
razvila vegetacija i lagano preobratila atmosferu u neto to ivotinje
mogu da diu.
Razumem ree Deri. Hoe da kae da slian proces upravo
poinje ovde?
Izgleda tako. Net o nedaleko odavde proizvodi kiseonik: biljni ivot
je najjednostavnije objanjenje.
A gde ima biljaka poe glasno da razmilja Deri pre ili kas
nije mora da bude i ivotinja.
Da uzvrati Hains, pakujui opremu i nastavljajui put koritom.
Dodue, za to je potrebno nekoliko stotina miliona godina. Moda
smo odve poranili, ali nadam se da nisam u pravu.
To je sve lepo odgovori Deri. Ali ta ako sretnemo neto to
nije kao mi? Nismo poneli nikakvo oruje.
Ono nam i nije potrebno. Da li si ikada pomislio na ta mi liimo?
Uveren sam da bi se svaka ivotinja koja bi nas ugledala dala u beg ne
osvrui se itavu milju.
Bilo je izvesne istine u tome. Reflektujua metalna folija njihovih
termoodela pokrivala ih je od glave do pete poput mekanog, bletavog
oklopa. Nijedan insekt nije imao guu umu antena od one koja im
je izrastala iz lema i ureaja na leima, a velika soiva kroz koja su
posmatrali svet oko sebe izgledala su kao bezizraajne udovine oi.
Da, na Zemlji jedva da je postojala poneka ivotinja koja bi se uhvatila
u kotac sa ovakvom utvarom; dodue, bia sa Venere moda uopte
ne misle tako.
Deri je jo razbijao glavu oko toga kada su stigli do jezera. ak
i na prvi pogled, ono ih nije podsetilo na ivot za kojim su tragali, ve
Artur Klark
242
na smrt. Poput crnog ogledala, ono je lealo okrueno brdima; njegov
daleki kraj bio je skriven u venoj magli, a avetinjski stubovi pare
uvrtali su se i igrali po njegovoj povrini. Ovde jo samo nedostaje,
pomisli Deri, Haronova barka koja bi ih prevezla na drugu stranu, ili
tuonelski labud koji velianstveno pliva napred-nazad, uvajui ulaz u
podzemni svet. ..
Pa ipak, bez obzira na sve, ovo je bilo udo prva slobodna voda
koju je ovek ikada naao na Veneri. Hains je ve bio na kolenima,
gotovo u poloaju poklonika koji prinosi rtvu. Ali on je samo pri
kupljao kapi dragocene tenosti da bi ih ispitao depnim mikroskopom.
Ima li neeg? upita brino Deri.
Hains odmahnu glavom.
Ako i ima, odve je malo da bi se videlo kroz ovaj mikroskop. Rei
u ti neto vie kad se vratimo na brod. Zapeatio je posudu sa
uzorcima i stavio je u specijalnu torbu, obazrivo kao to bi to uinio
sakuplja koji je upravo pronaao grumen zlata. Moda to nije, to
je vrlo verovatno, nita vie do obina voda. Ali isto tako nije isklju
eno da je posredi itav kosmos nepoznatih ivih bia na prvom koraku
svog milijardu godina dugog puta do razuma.
Hains jedva da je prevalio jo desetak jardi uz obalu jezera kada
se ponovo zaustavio, i to tako naglo da se Garfild gotovo sudario sa
njim.
ta se dogodilo? upita Deri. J esi li video neto?
Ona tamna gromada tamo. Primetio sam je pre no to smo se za
ustavili uz jezero.
ta je s njom? Izgleda mi sasvim obino.
Mi sl i m da se poveal a.
Deri e itavog ivota pamtiti naredni trenutak. Ko zna zato, ali
on nikada nije sumnjao u Hainsove rei; ovog trenutka bio je pri
pravan da poveruje u sve, pa ak i da kamene gromade rastu. Oseaj
izolovanosti i tajanstvenosti, prisustvo ovog tamnog i zagonetnog jeze
ra, neprekidna priguena grmljavina udaljenih oluja i zelenkasto tre
perenje praskozorja sve je to delovalo na njegov um i pripremilo
ga da se suoi sa neverovatnim. Pa ipak, nije oseao strah; to e uslediti
kasnije.
Pogledao je prema gromadi. Koliko je mogao da proceni, bila je
udaljena oko pet stotina stopa. Pri ovoj priguenoj, smaragdnoj svet-
losti bilo je teko odreivati udaljenosti i dimenzije. Stena ili ma
ta da je to bilo izgledala je kao vodoravna ploa od gotovo crnog
materijala, koja stoji pri samom vrhu grbine. Nedaleko od nje nalazila
se jo jedna gromada, premda znatno manja, od istog materijala;
Deri je pokuao da izmeri i zapamti razmak izmeu njih, to je trebalo
da mu prui nekakvu osnovu prilikom utvrenja buduih promena.
ak i kada je primetio da se razmak polako suava, jo nije osetio
paniku, ve samo uzbueno uenje. Tek kada je potpuno nestao i
kada je njemu postalo jasno da su ga vlastite oi obmanule, poelo je
da ga preplavljuje oseanje bespomonog uasa.
Pre raja 243
Ovde nije bilo stena koje su rasle i kretale se. Ono to su posmatrali
bila je crna plima, puzea prostirka koja se polako ali neumitno kre
tala ka njima preko vrha grbine.
Sreom, trenutak potpune, bezumne panike trajao je tek nekoliko
sekundi. Garfildov uas poeo je da jenjava u istom trenutku kada je
dokuio njegov uzrok. Ova plima koja je hrlila napred odve ga je
ivo podsetila na jednu priu koju je proitao pre mnogo godina
priu o armiji amazonskih mrava koji unitavaju sve na svom putu. ..
Ma ta da je, meutim, bila ova plima, ona se kretala suvie sporo
da bi predstavljala stvarnu opasnost, izuzev ako im ne presee od
stupnicu. Hains ju je grozniavo posmatrao kroz jedini dvogled koji su
imali; on je bio biolog i sada se, najzad, nalazio na svom terenu. Samo
da ne napravim budalu od sebe, pomisli Deri, i da se ne dam u beg
kao preplaena maka ako nema potrebe za tim.
Za ime boga ree on konano, kada se pokretna prostirka nalazila
na samo sto jardi od njih, a Hains jo nije prozborio ni re niti je
pomerio i jedan mii. ta j e to?
Hains se polako raskravio, poput statue koja je oivela.
Izvini ree. Sasvim sam zaboravio na tebe. To je biljka, narav
no. Mislim da je tako moemo nazvati.
Ali, ona se k r ee!
Zato te to iznenauje? Pa to ine i zemaljske biljke. J esi li ikada
video ubrzani film sa brljanom?
Da, ali brljan ostaje na jednom mestu, on ne gamie svuda una
okolo.
A ta je sa planktonskim biljkama u moru? One mogu da plivaju
gde im se prohte.
Deri vie nije imao ta da primeti; udo koje se pribliavalo ostavilo
ga je bez rei.
I dalje je razmiljao o ovoj stvari kao o prostirci, kao o debelom
tepihu punom resa i kianki na rubovima. Dok se kretao, debljina mu
se menjala; na nekim mestima bio je tanak kao flis-papir, dok mu je
na drugim debljina dostizala itavu stopu, pa ak i vie. Kada se
pribliio tako da mu se moglo razabrati tkivo, Deriju je pala na pamet
crna kadifa. Upitao se kakva bi ona bila pod dodirom, a onda se setio
da bi sprio prste ak i kada mu biljka ne bi nita drugo uradila.
Izazvana nepromiljenom, nervoznom reakcijom, koja obino prati iz
nenadni ok, na um mu je pala neobina zamisao: ako i postoje Vene-
rijanci, nikada neemo moi da se rukujemo sa njima. Oni bi sprili
nae ruke, a mi bismo promrzli njihove.
Stvar do sada nije pokazivala nikakve znake da je svesna njihovog
prisustva. Ona je jednostavno hrlila napred poput bezumne plime, to
je u neku ruku i bila. Ako se izuzme injenica da se uspinjala preko
malih prepreka, sasvim je mogla da lii na talas vode koji struji napred.
A onda, kada se nala na udaljenosti od samo deset stopa, kadifasta
plima se zaustavila. Sa desna i sa leva ona je i dalje hrlila napred, ali
je u sredini poela da zastaje i najzad stala.
Opkoljava nas ree brino Deri. Bolje da se povuemo dok
se ne uverimo da je bezopasna.
Artur Klark 244
Na njegovo olakanje, Hains je odmah odstupio nekoliko koraka.
Nakon kraeg oklevanja, stvorenje je ponovo poelo da se polako kree
prema njima, a ulegnue koje je bilo napravljeno malopreanjim
zaustavljanjem sada se ispravilo.
Hains je iznenada napravio korak napred, i stvar je lagano ustuk
nula. Biolog je nekoliko puta ponovio ovaj gest, da bi se odmah povu
kao, a iva plima je svaki put uzmicala ili napredovala u saglasnosti sa
njegovim pokretima. Ni u snu mi nije palo na pamet, pomisli Deri,
da u vide ti kako ovek igra valcer sa biljkom...
Termofobija ree Hains. Potpuno automatska reakcija. Ne
dopada joj se naa toplota.
Naa topl ota! usprotivi se Deri. Pa mi smo u poreenju sa
njom prave sante leda.
Mi jesmo, ali ne i naa odela, a ona je u stanju samo njih da regi-
struje.
Ba sam glup, pomisli Deri. Dok je nama prijatno svee u termo-
odelima, nikome ne pada na pamet da ureaj za hlaenje na leima
neprekidno izbacuje u okolinu suvinu toplotu. Nije ni udo to je ve-
nerijanska biljka stalno uzmicala.
Da vidimo kako reaguje na svetlost ree Hains. Ukljuio je
svetiljku na grudima i zeleni sjaj praskozorja najednom se rastoio u
snopu isto belog zraenja. Sve dok ovek nije doao na ovu planetu,
belo svetio nije nikada zasijalo povrinom Venere, ak ni po danu. Kao
i u morima Zemlje, ovde je vladao samo zelenkasti sumrak koji je
polako ponirao u sve dublje slojeve tame.
Preobraaj je bio tako opinjavajui da se ljudima nije oteo ak
ni uzdah oduevljenja. U blesku snopa trenutno je nestalo dubokog,
turobnog crnila debelog kadifastog tepiha koji se pruao gotovo do
njihovih stopala. Umesto njega, sve dokle je dopirao snop svetlosti,
lealo je uareno oblije velianstvenog, monog crvenila iaranog zlat
nim prugama. Nijedan persijski princ nije mogao da narui tako
raskoan goblen od svojih tkaa, pa ipak bio je to samo sluajan
proizvod biolokih sila. U stvari, sve dok oni nisu ukljuili lampu, ove
velianstvene boje uopte nisu ni postojale i ponovo e utonuti u
nepostojanje kada neobina svetlost Zemlje bude prestala da ih obliva.
Tikov je bio u pravu promrmlja Hains. Voleo bih da je
mogao da se lino osvedoi.
U vezi sa im u pravu? upita Deri, premda je izgledalo kao
skrnavljenje govoriti u prisustvu ovakve lepote.
Pre pedeset godina on je u Rusiji doao do otkria da biljke koje
ive u veoma hladnim klimatskim uslovima imaju tenju da budu
plave i ljubiaste, dok one iz toplih predela naginju ka crvenom i
narandastom. Na osnovu toga predvideo je da e marsijanska vege
tacija biti ljubiasta; takoe je rekao da e, ukoliko uopte ima biljaka
na Veneri, one biti crvene boje. Oba puta je pogodio. Ali ne moemo
da ostanemo ovde ceo dan. eka nas jo mnogo posla.
J esi li siguran da je sasvim bezopasna? upita Deri glasom u
kome se oseala bojazan i predostronost.
Pre raja 245
Potpuno: ak i kada bi elela, ne bi mogla da dotakne naa odela.
U svakom sluaju, ona ve prolazi mimo nas.
To je bilo tano. Sada su mogli videti da celo stvorenje bila je
to jedinstvena biljka, a ne kolonija pokriva priblino krunu povr
inu sa prenikom od oko sto jardi. Ono je klizilo preko tla poput
senke oblaka kojeg pokree vetar; tamo gde bi zastalo, u steni bi
ostale izbuene mnogobrojne siune rupe koje je po svoj prilici
buila neka kiselina.
Da ree Hains, kada mu je Deri skrenuo panju na ovu pojavu.
Upravo se tako hrane neki liajevi; oni lue kiseline koje rastvaraju
stene. Ali sada dosta sa pitanjima, molim te; bar dok se ne vratimo
u brod. Ovde ima posla za nekoliko ljudskih vekova, a ja moram da
ga obavim za samo par asova.
Bio je to istorijski as botanike... Osetljivi rubovi ogromne biljke-
-stvari kretali su se iznenaujue brzo kada bi ona pokuavala da iz-
begne ljude. Tada je liila na ivu palainku, povrine jednog jutra.
Nije bilo nikakve reakcije, izuzev automatskog izbegavanja njihovih
termoodela kada je Hains uzimao uzorke ili vrio probe. Bie je
neprekidno strujalo napred preko uzvisina i udolina, voeno nekim
udnim biljnim instinktom. Moda je sledilo neku mineralnu ilu;
geolozi e o tome rei neto vie kada budu izvrili analizu uzoraka
stena koje je Hains sakupio pre i posle prolaska ivog goblena.
J edva da je bilo vremena da se zamisle ili ak izreknu bezbrojna
pitanja koja je postavilo njihovo otkrie. Mora da je ovih stvorenja
bilo prilino, im su uspela da ga pronau tako brzo. Kako se raz
mnoavaju? Klijanjem, sporama, spajanjem, ili na neki drugi nain?
Odakle crpu energiju? Kakve srodnike, suparnike ili parazite imaju?
Ovo sigurno nije jedini oblik ivota na Veneri: ak je i sama pomisao
na to bila apsurdna, budui da tamo gde postoji jedna vrsta, mora
da ih ima na hiljade. . .
Glad i umor nagnali su ih najzad da zastanu. Bie koje su oni pro
uavali jelo je put kojim se kretalo po Veneri; Hains je ipak verovao
da se ono nikada ne udaljuje mnogo od jezera, budui da se s vre
mena na vreme pribliavalo vodi u koju je sputalo dugaak, cevoliki
pipak. Meutim, za razliku od ovog stvorenja, ivotinje sa Zemlje
morale su da se odmaraju.
Osetili su veliko olakanje kada su naduvali atore pod pritiskom,
proli kroz vazdunu komoru i svukli termoodela. Tek kada su malo
predahnuli u siunoj plastinoj hemisferi, do svesti su im prvi put
prodrli neobinost i znaaj njihovog otkria. Svet koji ih je okru-
avao vie nije bio isti; Venera je prestala da bude mrtva, da bi se
pridruila Zemlji i Marsu.
ivot je prizivao ivot kroz bezdane kosmosa. Sve to je raslo i
kretalo se na licima drugih planeta predstavljalo je znamenje, obe
anje da ovek nije sam u Vasioni kojom su harala plamena sunca
i uskovitlane magline. Ako jo nije naao saruga sa kojim bi mogao
da govori, to je bilo samo pitanje vremena, poto su se pred njim
pruale nebrojene svetlosne godine i eoni koji su ekali da budu
istraeni. U meuvremenu, on je morao da nadzire i bdi nad ivotom
16 Andromeda
Artur Klark 246
koji je ve pronaao, bez obzira da li se on nalazio na Zemlji, Marsu
ili Veneri.
Ove misli strujale su kroz svest Grehema Hainsa, najsrenijeg
biologa u Sunevom sistemu, dok je pomagao Garfildu da sakupi ot
patke i zapeati ih u naroitu plastinu kutiju. Kada su ispumpali
ator i krenuli ka bazi nije vie bilo nikakvog znaka od ivotinje koju
su ispitivali. To je bila srena okolnost; da je bie i dalje bilo tu,
oni ne bi odoleli da izvre jo neki ogled, a ve je postajalo neugod
no toplo.
Uostalom, svejedno; kroz nekoliko meseci oni e se vratiti sa eki
pom asistenata, znatno boljom opremom i oima celog sveta koje
e biti upravljene na njih. Evolucija je morala da radi milijardu go
dina da bi omoguila ovaj susret; mogla je jo malo da prieka.
Nek o vr eme se ni ta ni j e mi cal o na pr eel u oba vi j enom zel enk asti m
i zmagl i cama; ni j e bi l o ni l j udi ni gr i mi zne pr osti r k e. A onda, str uj ei
pr ek o uzvi si na k oj e j e uobl i i o vetar , ponovo se poj avi l o stvor enj e.
I l i j e to moda bi o nek i dr ugi pr i mer ak i ste vr st e; to ni k o ni kada
nee saznati .
Pr ol o j e por ed mal e gomi l e k amenja gde su Hai ns i Gar f i l d za
k opal i otpatk e. A onda se zaustavi l o.
Ni j e se zaudi l o, poto ni j e i mal o um. Al i k emi j sk i zov k oj i ga j e
bez odmor a vodi o pol ar nom zar avni poeo j e da vapi j e: Ovde, ovde!
Negde sasvi m bl i zu nal azi l a se najdr agoceni ja od svi h hrana k oj u
j e mogl o da poel i : f osf or , el emenat bez koga i skra i vota ni kada ne
bi zatreptal a. Poel o j e da dr obi stene, da se pol ak o uvl ai u pr ocepe
i napr sl i ne, da opi pava i i str auje pi pci ma. Ni t a to j e r adi l o ni j e
pr evazi l azi l o sposobnosti bi l o k oj e bi l j k e i l i dr veta na Zeml j i al i
ono se k r etal o hi l jadu puta br e, tako da mu j e bi l o pot r ebno svega
nek ol i k o mi nuta da sti gne do ci l ja i da se pr obi j e k r oz pl asti nu f ol i ju.
A onda j e pr i onul o na hr anu k oja j e bi l a neupor edi vo k oncentr i sa-
ni ja od svi h k oj e j e ok usi l o r ani je. Apsor boval o j e ugl jovodoni k e, pr o
tei ne i f osf ate, ni k oti n i z opuak a ci gareta, cel ul ozu i z papi r nati h aa
i tanji ra. Sve j e to r azl oi l o i usi sal o u svoj e neobi no tel o, bez i kak vi h
tek oa i napor a.
Al i i stovr emeno sa hr anom ono j e apsor boval o i i tav mi k r ok osmos
i vi h bi a bak ter i ja i vi r usa k oj i su se, na j ed n oj st ar i j oj pl aneti ,
razvi l i u hi l jadu smr tonosni h pravaca. I ak o j e tek nek ol i k o nj i h mogl o
da ostane u ovoj topl oti i atmosf er i , i oni su bi l i dovol j ni . Puzei
natr ag pr ema jezer u, pr osti r k a j e u sebi nosi l a kl i ce zaraze za ceo svet.
I dok j e Zvezda zor nj aa hi tal a svoj i m putem pr ema udal j enom
domu, Vener a j e umi ral a. F i l movi , f otogr af i j e i uzor ci k oj e j e Hai ns
tr i j umf al no sak upi o bi l i su znatno dr agoceni ji nego to j e on pr et
postavl jao. Oni su pr edstavl jal i j edi no svedoanstvo o tr eem pok u
aj u i vota da uhvati k or en u Sunevom si stemu.
Pod Vener i ni m obl aci ma, pr i a o Stvar anju bi l a j e ok onana.
Vladimir Kolin
Kontakt
Sve je ovde udno, toliko udno da mi se ini da nikakvo moje istrai
vanje ne moe iscrpsti zalihu iznenaenja u ovom svetu toliko razliitom
i varljivom, ak su i razlike izmeu carstava prirode ovde zbrisane, i ja
ne znam da li je rasko boja koje opaam ista za bia nastanjena pod
ovim plavim nebom kao za mene koji sam zasenjen nesnosnim sjajem
svud naokolo. Sve blista, bode i ee moju mrenjau, nenaviklu na potop
svetlosti u kome boje igraju tako vrtoglavo. Oh, ta igra pomamnog ivota,
arkih boj a. .. Od prvog trena osetio sam da me njihove nematerijalne
otrice seku u komade i otada ulaem oajnike napore da pojmim kakav
je ovde opti, uobiajen tok stvari kad za moje oi sve nosi masku
enigme.
Zaao sam u jedan tajanstveni svet toliko siguran da su njegova zna
enja savreno kodirana da mu nije potrebna nikakva odbrana: on je
ravnoduan. Sve je ovde za mene strano i sve me ignorie, uskrauje
mi ak i mogunost istraivanja. Sa uasom shvatam da u ovom svetu
ja ne postoj i m. A onda, ma koliko detinjasto to izgledalo, oajniki poku
avam da pojmim znaenje stvarnosti potpuno razliito od moje neka
danje ideje o stvarnosti, poredei neznano u ovom svetu sa onim to je
obino u mome. Rezultat je neizvestan i sumnjiv.
Video sam jedno golemo prostranstvo tenosti kako odraava udnu
boju sunca; vetar ga je mrekao i utirao divotne staze. Brzo sioh, i ono
to mi se uinilo da je more postade mnotvo nenih utih stabljika,
tankih i visokih, zanjihanih na vetru, u beskrajnom pokretu. Zovem ih
stabljike. .. Moda greim, jer to nisu puke imitacije stabljika naih
biljki. U svake je na vrhu duguljasti vori, opasan velikim brojem ante
na. Di li se doista gibaju ka meni, ili mi se to samo privida?
Kreem ka zelenilu koje ivii istonu stranu onog utog prostranstva.
I opet, sav smeten, pitam se ta bi mogli biti oni mrani stubovi iz
kojih nie bezbroj tankih nepravilnih produetaka udan skelet,
napola pokriven nekakvim zelenim deliima jednakog oblika i veliine.
Za razliku od mranog skeleta, zeleni delovi neprestano se miu i nji
hova nestalnost proima me udnim oseajem opasnosti i prolaznosti.
Rasporeeni na istom odstojanju jedan od drugog, nepomini stubovi lie
na gomilu maina, ali njihova svrha meni je nedostupna; samo opaam
VLADI MIR KOLIN, roen u Bukuretu 1921. godine, napisao je jednu knjigu pesama, pozorini
komad i nekoliko romana pre nego to se posvetio naunoj fantastici. Tu prekretnicu oznaio
j e Deseti svet, pria ija se radnja odigrava na planeti iza Plutona, kroz dve hiljade godina,
i u kojoj Kolin razvija, verovatno pod uticajem Stanislava Lema, svoju omiljenu temu: kontakt
izmeu predstavnika razumnog ivota u svemiru. Nadahnuta poetska pria koju objavljujemo
uzeta je iz njegove prve nauno-fantastine zbirke Dr uga budunost (1966).
Prevela: MAJ A ZRNI
16*
Vladimir Kolin 248
kako su krhki. Njihovi zeleni delovi, ako se mogu nazvati delovima, obli
kovani su s neobinom prefinjenou. Nemam rei da opiem lomne li
nije koje se ukrtaju na njima i sumnjam da bi iko u naem svetu
mogao da ih podraava. U ovom svetu koji je manji od naeg sve je
prirodno krhkije, pa ipak razlika izmeu onog to sebi predstavljam i
onog to vidim tolika je da pouzdano znam da neete biti u stanju da
potpuno shvatite ta elim da izrazim reju krhak.
Ta krhkost zbunjuje: budi u meni oseanje nenosti i saaljenja.
Izgleda mi da je ovde sve tako slabano i nepostojano. Kad lako pri
tisnem cmkasti stub preda mnom, otisak ostaje u mekoj materiji
pouzdan znak slabije strukture.
Neto mi se brzo primie. Moe li to biti ivo bie, taj cilindar koji
napreduje pomou etiri pokretna elementa, dok se peti besomuno
pomera na njegovom kraju? Sad mi je blii, pa mogu da razaznam oi i
upljinu koja se grevito otvara i zatvara. Pitam se isputa li neke zvuke
koje ne mogu da ujem. Krui ispod mene, nastojei da skoi pomou
svojih pokretnih elemenata. Izuzev oiju, itavo telo prekriveno mu je
mnotvom kratkih belih antena, zamrenih i krutih, i ja se priseam
pipaka na vrhovima utih stabljika. .. Moe li ovaj apsurdni cilindar
biti neki aparat upuen u izvianje? To bi znailo da je moje prisustvo
ovde zapaeno, to sam, uostalom sa prilino izvesnosti mogao i oe
kivati.
Sada se sve benje i benje okree ispod mene, tvrdoglavo nastojei
da me dosegne. Nemoan da poverujem da jedan aparat moe postupati
tako budalasto, konano ga svrstavam u ivotinjsko carstvo. Isprva ne
mogu da se priviknem na ideju . .. Evo prve otkrivene ivotinje iz tajan
stvenog plavog sveta u koji smo zurili hiljadama godina, pitajui se u
poetku je li naseljen, otkrivi potom pouzdane tragove hotiminog
preobraaja, da bismo vremenom stvorili neke teorije o spoljanjosti
razumnih bia koja su u to nismo vie sumnjali bila ovde naseljena.
Stoleima smo sanjali da ta stvorenja lie na nas, uvereni da je razum
osobina kojom su obdarena samo bia kao to smo mi sami. Zatim se
razum postepeno oslobodio predrasuda i razvejao nae naivne nade...
Shvatili smo da ivot, u slepoj tenji za savrenstvom, stvara beskonaan
broj oblika prilagoenih najraznovrsnijim uslovima. A poto su se uslovi
na plavoj planeti oigledno razlikovali od onih koji vladaju u naoj sredi
ni, trebalo je oekivati da su stvorenja ovde drukija od svega to smo
upoznali.
ivi cilindar je ivotinja. Koliko je bezuspenih pokuaja, koliko
odbaenih nesposobnih oblika iziskivalo postojanje ove ivotinje koja se
meni ini smenom? Nema sumnje, i ja bih njoj izgledao smean, kad bi
bila u stanju da mi saopti svoje ulne utiske. Navika raa tiranske
predrasude, i ja poinjem da zazirem od izgleda tog bia . ..
Da bih pobegao od svog gonioca, uzleem i udaljavam se toliko da
ga vie ne vidim. Zatim, nainivi sebe nevidljivim da bih se zatitio od
mogunih opasnosti, sputam se lagano lebdei ka jednoj krupnoj sku
pini raznorodnih elemenata, koja svetluca u daljini. Moda je to jedan
od tajanstvenih centara u kojima zasvetluca bezbroj taaka im se
Kontakt
249
smrkne, izvor mnogih legendi o viim oblicima ivota u ovom svetu.
Vazduh se postepeno smrauje. Ali sa bolnim uenjem otkrivam zbijene
siluete koje toliko lie na nae plantae da poinjem sumnjati u to da
u gospodare plave planete zatei ovde. ta ako svetlucanje skupina
prouzrokuje samo fosforesciranje velikih biljki, isto tako bujnih kao
one koje dobro poznajem i kakve sam preletao ve toliko puta? Klizim
kroz vazduh sve bre i bre, a mnotvo tamnih silueta pomalja se sve
jasnije. Sad mi se ini da razaznajem njihovu elijsku strukturu. Svet-
losti razliite jaine pojavljuju se na posebnim nivoima i ne mogu da
shvatim zato u tom sijanju nema logikog reda: jedna svetla taka ovde,
nekoliko drugih tamo. One se pojavljuju iznenada, a neke iznenada ne
staju. Sjajne linije, prave ili krivudave, iskrsavaju u magnovenju sjajnije
od drugih. Primeujem da nijedna sjajna linija ne iezava, dok usam
ljene izdvojene svetlosti postaju sve zbijenije, kao da se svetlost na neki
nepojmljiv nain iri iz skupine u skupinu. Povrh svega toga, u tiini, tre
peri neni odblesak. Sumnje su prejake da bih dalje ekao; upravljam
se ka jednom od onih centara koji su dali osnov za pretpostavke da na
plavoj planeti ima razumnih bia. A u meni, sve vie i vie, raste strah
da u doiveti razoaranje ...
Blistave ivotinje, koje izdaleka zrae svojim okruglim oima, kreu
se meu tamnim siluetama. Veoma esto one idu jedna za drugom u
dugim kolonama, klizei po dnu elijaste mase. Za razliku od nae
snane neiskiene flore, ove biljke ak i nou zadravaju velelepne
boje, spol jne pratioce ivota koji buja i kip ti u njihovom svetu. Razno
bojni blesci izviru iz njihovih tela koja lue svoju hromatsku ivost.
Odbacujem mogunost da ima nekog smisla u njihovom dolaenju i
odlaenju. Poto te boje nestaju samo zato da bi se opet pojavile, i to
neizmenjene, one ne mogu da izraavaju neto vie od poziva, moda ne-
svesnog nagona za rasploavanjem.
Stigao sam do ivice skupine. J edna ograniena oblast ovde je pokri
vena udnim crnim i belim oblicima ije znaenje ne razumem. I opet
se pitam nisu li ti oblici istovetne geometrije vertikala ukrtena s
horizontalom neki aparati sa specijalnom namenom. Moda obezbe-
uju povoljnu klimu za goleme plantae koje se prostiru iza njih. Svaki
je podignut na malom uzvienju obraslom veoma nenim zelenim travka
ma meu kojima nazirem obojene take nepojmljive finoe.
J edna od blistavih ivotinja koja hita du redova biljaka iznenada
zastaje. Njene okrugle oi gube svoj sjaj, ali istovremeno svetlost munje
vito protie kroz ostatak njenog tela, a jedna bona upljina irom se
otvara u blistavom omotau. Ukazuju se dve udne prilike, tako udne da
se sputam u elji da ih bolje zagledam. U prvom asu zamiljam da
moda prisustvujem nekakvom poroaju, ali tada primeujem da postoje
krupne anatomske razlike izmeu dve iskrsle siluete i nezgrapne ivo
tinje. J esu li one neka vrsta parazita? Osloboena tereta, ivotinja
iskljuuje svoju unutarnju svetlost i udaljava se klizei, sasvim nezain-
teresovano, dok se njene okrugle oi ponovo pune svetlou.
udna stvorenja sada su sama. Kako da ih opiem? Tanki dugu
ljasti oblici to poinju s dva elementa koji se spajaju u trup i zavravaju
Vladimir Kolin 250
jednom kuglom. Na toj nepravilnoj kugli dva oka mirkaju s obe strane
izboine ispod koje se prua uzan vodoravni prorez. Dva bona produ
etka trupa mlitavo vise ili se pokreu nezavisno jedan od drugog, a na
kraju svakog mie se po pet zglavkastih dodataka. ..
Uviam koliko je ovaj opis nezadovoljavajui, ali ne umem da se
izrazim jasnije. Po svom izgledu, oni se toliko razlikuju od bia iz naeg
sveta da sam u nedoumici sa ime da uporedim krhkost njihove neve-
rovatne strukture. Nisam u stanju da odredim koje mesto zauzimaju na
lestivici ivotinjskog sveta plave planete, ali pretpostavljam da tako
bespomona bia, koja se pomeraju zahvaljujui ritmikim pokretima
dvaju elemenata ispod svog trupa, zaelo spadaju u najzaostalija. Zato
nema svrhe pratiti njihov neprijatno spori mar izmeu gordih silueta
plantae. Uzalud pokuavam da zamislim via bia ovog udnog sveta,
kako izgledaju i gde ive.
.. .Posle izvesnog vremena. Oi mi se navikavaju na snano raznoboj
no zraenje koje u pravilnim vremenskim razmacima pulsira na omota
ima biljaka. Oseam se dovoljno hrabar da im se pribliim.
Veina zidova biljnih elija sada je obasjana i ja preneraeno otkri
vam da su osvetljeni delovi postali prozirni, pa mi doputaju da vidim
unutarnju strukturu, to je jo udnije, bezbroj parazita vrste koju
sam opisao ugnezdilo se u te elije. Neki miruju a neki se slobodno
kreu, pa se stie utisak da su tamo organizovali sloeni ivot i da
elijsku strukturu koriste sa zapanjujuom umenou. J er ove glomazne
biljke imaju neobinu sunerastu grau, zasnovanu na grupama elija
iji se unutarnji sklop nazire samo priblino.
U praznom prostoru izmeu njihovih sastavnih elemenata opaam
tvorevine koje ne mogu da poveem ni sa im poznatim; jedna pljo-
snata povrina koja poiva na etiri stubia a okruena je sa nekoliko
manjih slinih tvorevina; paralelopiped po kome upravo pretura jedno
od majunih bia koja su po svemu sudei zaposela biljku; neke
udne slike, pljosnate pa ipak sa iluzijom dubine, privrene na zi
dove elije; svetlee lopte, blistavo beli oblici sa upljinama razliitih
dimenzija, raznobojni izrataji i mnotvo drugih neopisivih elemenata.
Nikad ne bih pomislio da morfologija biljke moe biti tako sloena.
Ali ono to doista iznenauje jeste vetina s kojom su ovi paraziti
prilagodili prirodni oblik elija svojim osnovnim potrebama.
Na prvi pogled, neobaveteni posmatra mogao bi pomisliti da
su paraziti sami sagradili sloena utvrenja u kojima se kreu jer
su njihovi postupci i pokreti savreno mirni i prirodni. Sada, na
primer, grupa tih stvorenja okupila se oko udno oblikovanih pred
meta, sastavljenih od pljosnatih povrina od po etiri kraka. Svojim
pokretnim izratajima paraziti veto manipuliu nekim supstancama
razliitih boja na ploama oko kojih su se okupili. Prvi put vidim
da duguljasta bia imaju potomstvo, manja stvorenja koja savreno
lie na svoje roditelje. Paljivije ih zagledavi, poinjem da shvatam
da njihove kugle, svaka s parom oiju, nisu apsolutno identine kao
to sam dotad mislio. One se pomalo razlikuju po veliini i pigmen
taciji, to im u najmanju ruku daje neke karakteristine crte, ako
Kontakt 251
ve ne i individualnost. Meu njima ima viih i niih primeraka,
boja njihovih oiju nije uvek ista (veoma neobina pojava i, koliko
ja znam, nezabeleena u naem ivotinjskom svetu), pokretne kugle
na vrhovima njihovih tela pokrivene su razliitim koliinama crne,
bele, ute ili crvene materije kadre da poprimi svakojake oblike; ak
se i telesni omotai razlikuju kod svake jedinke. Naravno, ne znam
ta je od toga mimikrija a ta su osnovne osobine; ali bilo kako
bilo, to due posmatram ove malene parazite, sve mi se vie ini
da im se ne moe odrei neka vrsta inteligencije. Teko je zamisliti
da ih na razliite vrste aktivnosti iji sam oevidac podstie samo
puki instinkt. S druge strane, ako ak i tako jednostavne parazite
krasi neki rudiment inteligencije, moram se diviti tvorcima civili
zacije na plavoj planeti, i pomisao da nas moda prevazilaze na ne
kom polju aktivnosti ne izgleda mi suvie smela.
Ali, zato se ne pokau? Oigledno, uprkos njihovom zanimljivom
ponaanju, utroio sam suvie vremena motrei parazite koji se gne-
zde u biljnim elijama, i krajnje je vreme da svoju panju prenesem
na bia koja traim. Nastavljam da klizim iznad plantae, divei se
jo jednom bojama koje vijugaju du nekih strogo omeenih delova
flore. Odsevi se ponavljaju, uvek istog oblika i boje. tavie, isti oblik
ukazuje se u razliitim bojama kao da udne prave i krive linije
koje potoci raznobojne svetlosti ostavljaju za sobom nisu sluajne,
kao da imaju neko razumsko znaenje koje nadmauje ono to sam
pripisivao instinktivnim ivotnim potrebama. Moe li odista biti tako?
U tom asu jedan otvor irom se raskriljuje ispod viebojnih bli
stavih traka koje posmatram, i kroz bujicu svetlosti roj parazita vrvi
napolje iz oblinje biljke. Kakva li ih je lepa panika isterala iz nji
hovih elija, ta je skriveni uzrok ove neoekivane migracije? Poje
dinano ili u grupama, tajanstvena duguljasta bia odmiu onoliko
brzo koliko im to doputaju njihova dva pokretna produetka, a
neka od njih prodiru u tela blistavih ivotinja, slinih onima koje
sam ve video kako klize u podnoju biljnih kultura na plantai. Is
prva, one su nepokretne, spavaju zatvorenih oiju. Ali im su se
paraziti smestili u njihova tela, ivotinje se bude, njihove okrugle
oi poinju da blete i nezgrapna stvorenja klize iznenaujue brzo,
rasturajui se u raznim pravcima. Treba li da vam kaem ta mislim?
Teko je izbei podozrenje da su ove ivotinje ekale pojavu para
zita, kao da su prieljkivale ponovno uspostavljanje dugo eljene
simbioze.
Nisu svi paraziti nali takve pokretne zaklone. Mnoga od stvo
renja koja su napustila elije biljke ukraene raznobojnim svetlima
produila su dalje sama. Prostor izmeu biljaka napunio se biima
koja hitaju u suprotnim pravcima. Meutim, pojavljuje se jedna
ivotinja ije okrugle oi sevaju i kreu prema biljci obeleenoj ras
konom svetlou jarkih boja. Neko majuno bie polazi joj u susret,
pokreui jedan tanak izrataj na svom telu. Svetlea ivotinja ga ne
opaa i prolazi kraj njega sasvim ravnoduno, ali druga se posluno
zaustavlja na jedan pokret parazita i ak mu doputa da se uvue u
njenu upljinu za asak osvetljenu. ..
Vladimir Kolin 252
Ne, to je nemogue! J a u to ne mogu da poverujem, mada se
uzalud trudim da svoju misao ne izgovorim glasno. Sve to sam
vam dosad saoptio treba da bude preispitano u svetlu zapanjujueg
otkria koje sam nainio sad, poto sam prvi put spreda video stvar
koju sam smatrao ivotinjom.
U stvari, uglaanu masu na kojoj blistaju okrugle oi i ija u
pljina moe biti osvetljena iznutra, pokree, kako izgleda, jedno od
onih malih bia koja sam prezirao. Takozvana ivotinja mora biti
maina, instrument koji pripada udnom uspravnom biu. Pa ipak,
teko mi je da se naviknem na misao da upravo ta stvorenja pred
stavljaju nae srodnike po razumu, gospodare ovog nepoznatog sveta.
Moje sumnje i dalje ostaju, zbog velike razlike izmeu njihovog
oblika i naeg, ali savladamo li nae predrasude i, budimo poteni,
nae tvrdoglave nade otkriemo u njihovom ponaanju pouzdanu
manifestaciju intelekta.
Sada, poto gledam na sve oko sebe drugim oima, shvatam da
je ono to sam otkrio dokaz svesne aktivnosti iji su nosioci naa
braa sa plave planete. Zapanjen sam njihovom sposobnou da
upoznaju i ostvare sinteze. Oni su podigli zgrade koje sam smatrao
biljkama, zgrade golemih dimenzija ako se uporede s njihovim ma
junim telima. Njihove raznobojne svetlosti obrazuju jedan sistem
signala koji nas moe dovesti u zabludu, ali njima je potpuno razum
ljiv. Izumeli su neobine maine, izmenili lice svoje planete i vinuli
se u neistraena prostranstva svemira. Oni, uspravna razumna bia...
Vie ne mogu da govorim, ne mogu da priberem misli. Da li shvatate
ta to znai? Otkrio sam nosioce civilizacije na treoj planeti utog
sunca. Mogu lepo da ih vidim, oni su tu. Kreu se pred mojim oima
i ne slute da ih gledam. Od ovog trenutka, to vie nije legenda; mi nismo
sami. Shvatate li? Nismo sami.
Ni smo vi e sami .
Miriam Alen de Ford
Veliki kavez
Zajedno sa dr Dadlijem Bamesom stajao je Roder Ferfild ispred di
novskog kaveza od elika i s nevericom zurio u ono ta se nudilo
njegovom pogledu.
Samo posmatrajte, dokle god vam je volja predloi Barnes
mirno.
Zagraeno zemljite iznosilo je etiri hektara i bilo je oigledno
neobraeno. Iznad guste trave uzdizalo se nekoliko visokih stabala.
Na vie mesta leale su velike izolovane stene, kao to to esto biva
u brdskim oblastima Sijere.
Svuda po zemlji i u vazduhu videla su se stvorenja duga nekih
desetak santimetara, koja su mogla i da tre i da lete. Bilo ih je na
tlu u travi, u malim rupama izmeu sitnijeg kamenja, na drveu i
u vazduhu. Bila su tamnosmee boje i zatiena nekom vrstom oklopa.
Na glavi su im trale majune antene, a ispod velikih oiju nalazila
su se iroka usta.
Nisu se kretala na svojih est udova, ve su hodala uspravno na
zadnje dve noge. Sa svoje etiri ruke dohvatala su tu i tamo po neki
predmet. Neka od njih nosila su tanke iverke drveta kao oruje. Sva
su na sebi imala siune pregae od ispletene trave, ali te pregae
nisu toliko izgledale kao komadi odee, koliko kao oznake ranga ili
ukrasi.
Eto, to su X-stvorenja ree Barnes.
Izgledaju kao veliki insekti, samo to...
Ona su i bi l a insekti kada sam ih to jest njihove pretke
otkrio pre dvadeset godina u jednom usamljenom podruju Anda. Da
nas se o njima ne moe vie govoriti kao o insektima. est meseci
posle roenja ona su ve odrasla i imaju pred sobom ivotni vek od
etiri godine. Najmlai meu odraslima su dvanaesta generacija. Pod
normalnim okolnostima tu se ne moe oekivati neki naroiti razvi
tak, ali ne smete zaboraviti da su X-stvorenja ve dvadeset godina
podvrgnuta intenzivnom zraenju. Pre svega, ona su potpuno imuna
protiv radioaktivnosti i mogla bi da egzistiraju pod uslovima koji bi
bili katastrofalni za itavo oveanstvo; i drugo, njihov razvitak time
je udovino ubrzan. Rekao bih da se nalaze u istom stadijumu u kome
MIRI AM ALLEN DE FORD, roena 1888. u Filaelfiji, SAD, poznatija je kao novinar, pesnik,
biograf, istoriar knjievnosti i autor mnogih krim pria i trilera, nego kao SF pisac. Ipak,
i na tom podruju dala je nekoliko zapaenih rezultata, a njena novela Vel i k i kavez s pravom
je svrstana u red najboljih dometa savremene naune fantastike.
Preveo: GAVRILO VUKOVI
Miriam Alen de Ford 254
je bio ovek iz paleozojskog doba, dakle pre vie od pedeset miliona
godina. Prvi majmuni.
Moete li da se sporazumevate s njima? upita Ferfild.
Naravno. Njihov mozak se ogromno razvio i funkcionie slino
naem. Istina, vizuelni i verbalni regioni moraju jo da sazrevaju.
Ali, bez obzira na to, zaeci jednog govora su oigledni, i ja ak mogu
da ih razumem. Kasnije u ukljuiti pojaava zvuka, pa ete se moi
i sami u to uveriti.
Ako ova stvorenja umeju da misle, kakve onda predstave imaju
o vama?
Ona veruju da sam ja njihov bog. Kad jednom budu civilizovana,
ja u i dalje ostati u njihovom seanju kao bog; a ona jadna X-stvo-
renja koja ne budu u mene verovala bie osuena i pogubljena. Eno,
tamo . .. pogledajte sami.
Pokazao je rukom udesno. Nedaleko od reetki kaveza, pored jedne
ispucale stene pune pukotina i rupa, nekoliko X-stvorenja se bacilo
potrbuke na tie, sa licem u pesku i blistavih krila priljubljenih tesno
uz telo. Njihove antene su podrhtavale, a ruke bile ispruene napred
u znak pokornosti i preklinjanja. Na njihovim potiljcima videle su se
ute mrljice od blata.
To su svetenici ili vrai poe Barnes da objanjava. Oni
mi se mole. Kad ne stojim pored ograde, oni oboavaju male drvene
figure, koje predstavljaju veoma nevetu imitaciju ovejeg tela. Te
figurice obrauju komadiima otrog kremena. Kremen im je po
treban i za proizvodnju primitivnog oruja.
ime se hrane?
Mesom i biljkama, kao ljudi. Uglavnom liem i travom. U po-
slednje vreme ak sam mogao primetiti kako ine pokuaje da pro
izvode ivotne namirnice. To je poetak seoskog gazdovanja iz drevnih
vremena. Verovatno nee imati svoje domae ivotinje. Kad se zaele
mesa, hvataju muice, muve i mrave. . . Eno, tamo, vidite li? Kod ve
likog kamena.
Ispred jedne rupe Ferfild ugleda grupicu X-stvorenja. Izgledalo
je da na neto ekaju. U rupi je gorela treperava svetlost, iji je odsjaj
izbijao napolje, oigledno privlaei ova neobina stvorenja.
Otkrili su vatru ree Barnes. Udaraju kremen o kremen,
ili trljaju drvo. Preko leta nagomilavaju male grane na suvim mestima,
da ne bi preko zime morali drhtati. Ne vole hladnou i sneg. Od pre
izvesnog vremena poeli su da kuvaju i peku meso. Odea im nije
potrebna, jer je njihov oklop ipak bolja zatita od nevremena nego
naa koa.
ta se deava kad udar groma zapali neko drvo na njihovom
zemljitu?
U ovoj fazi svog razvitka X-stvorenja su jo uvek upuena na
moju pomo. Vei poar teko da bi uspela da preive.
Ferfild obrisa maramicom oznojeno elo. Ruke su mu malo podrh
tavale.
Zar se ne oseate dobro? upita Barnes.
Veliki kavez
255
Oh, sasvim mi je dobro. Ali imao bih da vam postavim itavu
gomilu pitanja, doktore Barnes.
Zbog toga ste i doli ovamo klimnu glavom genetiar.
Odmah da se izjasnim, doktore, ja nisam naunik, ja samo
piem o nauci. Mnogo sam itao. U sve sam pomalo upuen. Pitam
se, kako ete spreiti da se ova. .. ova X-stvorenja ne razmnoe toliko
da postanu opasnost? Sada ste jo u situaciji da ih drite u kavezu,
ali ako se ona i dalje budu tako brzo razvijala, kao to vi predviate,
jednog dana nai e puta i naina da provale ogradu kaveza. Zar ne
mislite i sami na to? Insekti legu bezbrojna jaja. Otkuda to da ih
ve danas nema toliko mnogo da umiru od gladi ili pokuaju da
pobegnu?
Mnogo pitanja odjednom. Zato poimo redom. Tano je da bi
X-stvorenja, ukoliko bi ivela na punoj slobodi, u pogledu svoje broj
nosti daleko nadmaila ljude. Ali ja ih kontroliem i vodim brigu o
tome da se ona ne razmnoe suvie. Vrim dosta strogu selekciju.
Konstruisao sam jedan aparat sa kojim mogu da po volji izvuem
svaki primerak iz kaveza. Posle odgovarajue terapije vraam ih po
novo natrag. Moete li zamisliti kakvi mitovi nastaju kad povratnici
podnesu izvetaj o svojoj avanturi? X-stvorenja umeju da misle, ne
samo kolektivno, ve i individualno.
Pobogu, vi govorite o insektima!
Oni su bi l i insekti, to sam ve naglasio. Zapazio sam ih u An-
dima samo zato to su hodali na zadnjim udovima, umesto da gamiu.
I ruke su im od samog poetka bile dostojne panje jer su u odnosu
na ostale prste imale jedan izdvojeni palac, ta to znai, nije potrebno
da vam objanjavam. Opremljeni neophodnim mozgom, ispunjavali su
na taj nain sve preduslove jedne inteligentne rase. Mesecima sam
prouavao te ivotinje, gospodine Ferfilde. To je bilo u ono vreme kada
sam moje pratioce ostavio na cedilu i iezao. Znao sam da me niko
nee nai u divljinama An da, pa makar poslali za mnom i deset ekspe
dicija. Tako se desilo da su me punih dvadeset godina smatrali za
pokojnika. Svi su verovali da sam se strmoglavio u neku od mnogo
brojnih provalija i tamo zaglavio. Najzad su prestali da tragaju za
mojim leom. Onda me je, na alost, prepoznao jedan od vaih repor
tera ali o tome emo kasnije jo govoriti. I tako sam, dakle, dugo
prouavao X-stvorenja i ustanovio da ona otvaraju svoja jajaca posle
dva meseca i putaju larve da izmile napolje. Posle jo tri meseca
one se uauruju.
Nisam video nikakve kukuljice primeti Ferfild.
enke ih paljivo zakopavaju u zemlju ili skrivaju u rupe. Posle
mesec dana gotovo X-stvorenje izmili na povrinu, i godinu dana kas
nije moe i samo da nosi jaja. Ovaj vremenski razmak je za insekte
neobino velik. Shvatate li ta to znai?
Ne, na alost.
U svom etvorogodinjem veku ona provode jednu osminu u
detinjstvu, a da bi odrasla potrebna im je jo jedna etvrtina. Prime-
njeno na ljude, to bi znailo da bi detinjstvo i mladost trajali dvadeset
Miriam Alen de Ford 256
est godina. Drugim reima: X-stvorenja imaju duu mladost od nas.
Setite se onoga ta je jednom prilikom rekao veliki biolog arls Skot
erington: Da su oveku, pored ruku, izrasla i krila, njegova isku
stva u trodimenzionalnom prostoru samim tim dala bi mu i razvijeniji
mozak. Njegov razvitak uzeo bi drugi tok. Ova mala stvorenja u svom
Rajskom vrtu, potomci jednog tuceta Adama i Eva, predodreena su
da postanu ovekovi sledbenici. Sudei po mojim dosadanjim nala
zima, ona e kroz otprilike trideset godina dostii stadijum razvitka
koji odgovara ovome na kome se mi danas nalazimo. Samo to e nji
hove duhovne i telesne sposobnosti biti neuporedivo vee.
Zapanjen, Ferfild uzviknu:
Ali, emu sve to? Zato vi, ovek kao i svi mi ostali, namerno
odgajate jednu novu rasu koja e jednog dana biti kadra da nas isko-
reni? To ne razumem.
Umirite se, gospodine Ferfilde. 0 svim tim problemima iscrpno
emo prodiskutovati. A sada se vratimo u kuu, pa u tamo odgovo
riti na sva vaa pitanja. Ali pre toga eleo bih da vam neto pokaem,
kako biste se sami mogli uveriti dokle je odmakao razvoj X-stvorenja.
Pritisnuo je jedno dugme pored kapije. Istog asa zujanje u dinov
skom kavezu postade glasnije. uborenje malog potoka koji je tekao
kroz ograeno zemljite pretvorilo se u moni huk. Ferfild je sada
jasno mogao da uje agor nerazumljivih glasova.
ak i kad se okupi vea gomila ljudi, teko je izdvojiti neki
pojedinani razgovor i jasno ga razumeti. Ipak, ja u pokuati da
izoliram jedan dijalog. Tamo, vidite li ona dva mujaka koji etaju
u pravcu potoka?
Ferfildu je bilo nemogue da razlikuje mujake od enki, ali video
je jasno oba primerka koji su koraali kroz visoku travu. Klimnuo
je glavom.
Oni planiraju jedan lovaki izlet. Treba da se odri svetkovina
u ast nekoliko larvi koje su se iaurile. Potrebno je meso. Oni sada
razgovaraju samo o predstojeem lovu. Ali ovde, pravo ispred nas, de
ava se neto to, na alost, moram da spreim. Barnes pokaza rukom
prema jednoj grani na kojoj su sedela dva X-stvorenja. On joj
upravo govori kako mu se ona svia. eli da je kupi od njenih rodi
telja, da bi mogao s njom iveti u srei i Ijubavi. To, dabome, ne
sme da se desi, jer ja sam nju ve markirao. im ostane u drugom
stanju, morau da je izvuem iz kaveza i ubijem. J adni momak, bie
mu teko bez njegove drage i tugovae za njom najmanje jedan dan ...
A sada, neka bi bilo dosta za danas. Hajdemo. Vratimo se u kuu.
Krenuli su zajedno niz pranjavi put. Neto dalje ekao je dip,
koji ih je odvezao do naunikove kue. Bila je podignuta izmeu stena
i nekoliko grupa visokih stabala, na nepun kilometar od velikog ka
veza. Sva posluga bila je gluvonema.
Kako uspevate da ivite u ovoj divljini? pitao je Ferfild pret
hodnog dana, kada se spustio na mali aerodrom oblinjeg grada i
krenuo prema kui doktora Barnesa.
Nije tako loe kao to se vama ini odgovorio je naunik.
ovek se navikne na to. J ednom meseno odlazim u grad i donosim
Veliki kavez
257
namirnice i ostale potrebne stvari. Razume se, ovde ivim pod lanim
imenom, ali imam dovoljno novca, to mp omoguava da radim u
miru. Ispriao sam ljudima da sam ornitolog i da odgajam u svom
kavezu ptice, kako bih mogao u potpunom miru da ih prouavam.
Sve dok me vai ljudi nisu otkrili, Dadli Barnes je bio mrtav. I on
bi to i ostao, sve dok ja jednog dana ne bih naao za shodno da ga
vaskrsnem iz mrtvih.
Ferfild se vrlo dobro seao onoga dana kada ga je njegov ef,
gospodin Gudvin, pozvao u svoju kancelariju.
Hteo bih da vam ispriam jednu neobinu priu, Ferfilde. Ve
nedeljama razmiljam o tome, ali sada bi, ini mi se, trebalo da stupimo
u akciju. Za izvrenje tog zadatka izabrao sam vas, ali naglaavam da
je stvar strogo poverljiva. J este li ikada uli za Dadlija Barnesa.
Naravno da je uo. A ko nije? Ali Barnes je iezao jo pre dva
deset godina.
Na dopisnik Fleer dao nam je prvu informaciju o tome. Za
vreme jedne duge lovake turneje naiao je na jedno razgraeno pod
ruje za koje se, sasvim prirodno, veoma zainteresovao. On tvrdi da
tamo ivi, u potpunoj izolovanosti, ba taj navodno mrtvi doktor Bar
nes. Radi na jednom velikom projektu, iju prirodu Fleer nije uspeo
da sazna. Ali uspeo je da prepozna naunika prema starim fotogra
fijama.
Ferfildu je bilo udno to se Barnes odmah odrekao svoje anonim
nosti kad mu je Gudvin pisao. Odgovorio je i spremno objasnio da
je voljan da primi jednog saradnika lista, pod uslovom da to bude
neki mlad i zdrav ovek. Gudvin je predloio Rodera Ferfilda, na ta
je Barnes odgovorio da zna to ime i da je saglasan sa posetom.
Eto tako se sve dogodilo. A sada je Ferfild bio ovde u kui iezlog
istraivaa i ekao njegova objanjenja.
Hoemo li neto da prezalogajimo, gospodine Ferfilde?
Ne, hvala. Sada vie nisam gladan.
Kako god elite. Dakle, postavljajte pitanja. Seate li se onog
prvog koje ste mi postavili? Hteli ste da znate da li sam ja lud. E pa,
u meuvremenu ste uvideli da to nisam.
Interesuje me zato ste sve ovo uinili.
Ne zato to mrzim oveanstvo ili to bih eleo da ga unitim,
ve zato to njegovu situaciju sagledavam jasnije i trezvenije od vas,
mladi prijatelju. oveanstvo stoji pred unitenjem.
Mislite na opasnost jednog atomskog rata?
Da, mislim na mogunost da bi neko mogao da pritisne, namerno
ili nenamerno, na ono zlokobno dugme, koje bi ugasilo itav na ivot.
Naa Zemlja bila bi ponovo onakva kakva je bila u devonsko doba.
Razvitak bi poeo od samog poetka, ukoliko zraenje ne bi unitilo
sve, bez potede i bez ostatka. Da bih to spreio, odgajio sam X-stvo-
renja. Ona su imuna protiv zraenja. I tako, kad oveanstvo bude
uniteno, to nipoto nee znaiti kraj svakog civilizovanog ivota na
naoj planeti.
U redu ree Ferfild posle dueg razmiljanja. Ali pretpostavimo
za trenutak: ak i da se ono strano zaista desi, ipak je mogue da
Miriam Alen de Ford
258
bi ljudi preiveli tu katastrofu. Oni bi onda postali rtva jedne rase
koja je preplavila sve kontinente i beskrajno se razmnoila.
Barnes istera nekoliko oblaia dima iz svoje lule.
Mislite zbog toga to su X-stvorenja surova i jo nisu dostigla
vrhunac svoje civilizacije? Ne brinite nita. J a sam uveren da ona ne
bi bila surovija od onih koji bi unitili njihov svet. Kroz nekoliko
godina njihova civilizacija bila bi bolja od one koju bismo mi stvorili.
Naravno, ja se zajedno sa vama nadam da atomski rat nikada nee
postati stvarnost, ali opasnost jo postoji. Tek kada svi budemo sigurni
da do atomskog rata ne moe doi , ja u unititi X-stvorenja. Preduzeo
sam sve mere u tom smislu. Ipak, ne zaboravite da e oni kroz tri
deset godina dostii stepen na kome se mi danas nalazimo. Ko zna,
moda e tada i sami otkriti atomsku energiju? U svakom sluaju,
uveren sam da oni nee pobiti preivele primerke unitenog ovean-
stva, nego da e ih naprotiv oboavati, jer njihova religija im
kae da su ljudi njihovi bogovi. Zar ste to zaboravili?
Sve je to lepo, doktore, ali mi moramo da mislimo realistiki.
to se tie propasti sveta, ona e se na nas obruiti iznenada i bez
ikakve prethodne najave. Vi ete umreti kao i svi mi ostali, zajedno
sa vaim ivotinjama. I li moda verujete da ete imati jo dovoljno
vremena da otvorite kavez i pustite X-stvorenja na slobodu? Ali ako
to ne uspete, ona e ostati u svome zatvoru i pre ili posle poumirati
zbog prenaseljenosti.
I na to sam mislio, im jedna odreena mera radio-aktivnosti
u atmosferi bude prekoraena, vrata kaveza automatski e se otvoriti.
U svakom sluaju, starija stvorenja uspee da pobegnu i potrae sebi
neki novi zaviaj.
Ferfild je za ternutak oklevao. Onda se ipak odluio.
Ne bih eleo da budem neutiv, doktore, ali mi moramo da gle
damo injenicama u oi. Vi imate sada ezdeset est godina. Zar stvarno
verujete da ete iveti jo trideset godina?
Naunik se, mimo oekivanja, osmehnuo.
Sada ste najzad naili na temu o kojoj moram da govorim sa
vama. Ubrzo ete shvatiti zato sam vaeg efa zamolio da ba vas po
alje k meni. Razume se, ja ne mislim da u doiveti devedeset est
godina. Drugi jedan ovek radie ovde zajedno sa mnom, upoznati moje
metode i ciljeve i kasnije preuzeti moje nasledstvo nastavak ekspe
rimenta i itavo moje imanje. A ja imam zaista mnogo novca.
Aha, najzad govorite razumno! Sada shvatam i zato ste pristali
da vaa istorija bude obelodanjena. J este li ve razmiljali o tome ko
e biti va naslednik.
Ali, gospodine Ferfilde, pa to valjda znate! Vi l i no, razume se!
Ferfild poskoi sa stolice i besno uzviknu:
Batalite te nastrane ale, doktore! Zar zaista verujete da bih se
ja odrekao moje perspektivne karijere, pristao da izgubim sve svoje
prijatelje i povuem se u ovu divljinu samo zato da odgajam ove vae
superinsekte? J a sam novinar, doktore Barnes. Doao sam ovamo da
obavim jedan posao, ali niko me nije osudio da doivotno ostanem u
zatvoru. Odmah u otputovati i napisati moj izvetaj.
Veliki kavez 259
Ne, to neete!
Ferfild je odjednom ugledao pred sobom cev pitolja.
Ne, neete ponovi doktor Barnes i tvrdo se osmehnu. Zar
ste zbilja poverovali da u ve sada odati svetu moju tajnu? I zar
mislite da mi nije poznato da bi vlada intervenisala odmah im bi
za ovo saznala? Moja X-stvorenja bila bi unitena, a ja odveden ili u
zatvor ili u ludnicu.
Tamo vam i jeste mesto! U svakom sluaju, mene neete moi
da zadrite, ak ni silom.
Polako! Moje sluge su gluvoneme; one su jae od vas; one slu
aju svaku moju zapovest. Ne bi vam polo za rukom da stignete
ak ni do garae, gospodine Ferfilde. A ako pokuate da beite peke,
nikada ne biste stigli do grada. Ovde nema ni telefona ni radio-pri-
jemnika. U sluaju potrebe narediu da vas okuju lancima, jer nisam
ni malo raspoloen da vam stalno drim pitolj ispod nosa. I ne za
varavajte se nadom da ete me, eventualno, zaskoiti i savladati. J a sam
vraki dobar strelac. Ne bih oklevao da vas ubijem ako bi to situacija
nalagala.
Ferfild se guio od besa.
Moda biste uspeli da me ovde zadrite silom neko vreme, ali
ta bi vam to koristilo? Ne moete me prisiliti da budem va asistent
ili naslednik.
Mislite? upita Bames i osmehnu se nehajno. Posle nekoliko
nedelja ili meseci u jednoj maloj eliji promenili biste svoje miljenje.
A onda biste inili sve to bih zahtevao od vas samo da malo proe-
tate po istom vazduhu i siti se na jedete. Morila bi vas enja za jednim
dobrim obrokom i jednim mekim krevetom, Ferfilde. Zar ne mislite
i sami? On se malo sagnu, ne sputajui pitolj. Tada biste
dobrovoljno pristali da mi pomaete u ovom jedinstvenom eksperi
mentu. I ne samo to. Ubrzo biste se uverili, ba kao i ja, da inite
nauci jednu veliku uslugu. Moje shvatanje postalo bi vam veoma blisko
i punim srcem biste odobravali sve moje odluke. Ispunjavalo bi vas
radou saznanje da ste postali moj saradnik i sledbenik.
Sklonite taj pitolj ree Ferfild. Predajem se.
Doktor Barnes se glasno nasmeja.
Pa da me onda savladate i pobegnete? Nikada!
Mahnuo je slobodnom rukom. J edan od slugu beumno ue u pro
storiju. Pre nego to je Ferfild uspeo da uini jedan pokret, ruke
su mu ve bile savijene iza lea. Sledeeg trenutka kljocnule su lisice.
Pitolj je i dalje bio uperen u njegov trbuh. Onda mu je sluga vezao
i noge, a zatim ga bacio na kau, kao neki paket. Tek sada Barnes je
uklonio oruje. Sluga ieze. Barnes privue jednu stolicu i sede pored
Ferfilda.
Sada smo obojica gladni, zar ne? Narediu da se donese jelo.
J a u vas hraniti.
Najlepe hvala zaguna reporter. Proao me je apetit.
Besmislica! Smirite se najzad. Razgovaraemo kao razumni ljudi.
U redu, ali pustite mene da prvi govorim. Vi dobro znate da
nisam k vama doao iz sopstvenih pobuda.
Miriam Alen de Ford 260
Naravno, ja sam vas pozvao.
Da, a moj list me je poslao. Ako se ne vratim u najskorije vreme,
gospodin Gudvin e zatraiti obavetenje o razlogu mog odsustva. Ne
zaboravite da vas je otkrio jedan od naih dopisnika. Gospodin Fleer
je priao dovoljno blizu ovom podruju i prepoznao vas prema jednoj
staroj fotografiji. Gudvin e ga poslati ovamo, a Fleer nee dii ruke
od potrage sve dok me ne nae.
Bio je to jedan nesrean sluaj to me je on otkrio. Preduzeo
sam mere da se tako neto vie nikada ne dogodi.
Barnes je govorio mirnim glasom, ali Ferfildu se uinilo da u njemu
razaznaje izvesnu nesigurnost. Brzo je to iskoristio.
Morate priznati, doktore Bames, da je itava stvar upravo
smena. Vi niste nikakav ludi naunik, a ja nisam nikakav meunarodni
pijun. Moj list i ja smo zabrinuti zbog meunarodne situacije ba kao
i vi. Strahujemo od atomskog rata ba kao i vi. Ako doemo do uve-
renja da je najbolje da va eksperiment ostane u tajnosti, postupiemo
upravo tako. Moete imati poverenja u nas. Zbog toga nije neophodno
da me zatvorite i pokuate me naterati da stupim u vau slubu. Moda
emo ak nai nekoga ko je kvalifikovaniji od mene da nastavi vae
delo. J a poznajem bar jedno tuce sposobnih mladih ljudi koji bi dali
sve da mogu raditi s vama. Moda ne uvek iz naunog ara, ali sva
kako zbog novca, koga vi moete da ponudite.
A ako odluite da bi bilo bolje da eksperiment ne ostane u taj
nosti ta onda?
U tom sluaju dajem vam re da emo vam ostaviti dovoljno
vremena da ovde sve uradite i nestanete bez traga. Moete to i na
pismeno dobiti, ukoliko elite.
To bi znailo da moram pobiti moja X-stvorenja. I to u jedno
vreme koje vi odredite a ne ja.
Ne mora da bude tako. Niko vas ne moe spreiti da ponesete
nekoliko primeraka sa sobom i otponete iznova na nekom drugom
mestu pod uslovom da nam obeate da ete ivotinje pustiti na slo
bodu tek ako izbije atomski rat.
Usledila je duga pauza. Onda je Barnes bez rei ustao i oslobodio
Ferfilda njegovih okova. Trenutak kasnije ula je jedna sluavka i
donela obed. Dva oveka sedela su u atmosferi mira, kao da su stari
prijatelji. Tek kad je sto bio raspremljen, Barnes prvi prekide nela
godnu tiinu.
Ovde sam veoma dugo bio sam rekao je tihim glasom. Istina,
itam mnogo, ali ni sa kim nisam mogao govoriti. Moda sam se pomalo
otuio od sveta.
Da, moda potvrdi Ferfild. Oseao je saaljenje prema starom
oveku.
Moda biste zaista mogli udesiti da gospodin Gudvin. ..
Sasvim sigurno! Otputovau tek onda kad budem sve saznao.
Tada emo stupiti u vezu s vama.
A izvetaj neete objaviti pre nego to ja ovde sve dovedem u red
i ieznem?
Veliki kavez 261
Dajem vam re da e biti tako.
Ferfild se nije oseao ba najlagodnije. Moda e Gudvin pristati
na njegove predloge, ali ko zna... Gudvin je bio njegov gazda, a ova
pria bila je najbolje to mu je ikada dolo u ruke.
Dobro ree Barnes poimo sada jo jednom do kaveza.
Nadam se da niste ljuti zbog ovog... ovog malog incidenta?
Ni najmanje.
Odvezli su se do kaveza. Kad su izali iz dipa, Ferfild die pogled
prema nebu.
Bie kie.
Onda moramo pouriti. X-stvorenja ne mogu da lete po kii. Ipak,
verujem da e vremenom postati otporniji, tako da ne moraju uvek be-
ati u neki zaklon kad pada kia.
Put je bio strm i Bernes je disao teko, kaljui od napora. Ferfild
je koraao iza njega. Oblaci su se spustili nisko, ali jo nisu doneli
kiu. U kavezu su se X-stvorenja bavila svojim uobiajenim delatno-
stima. J edna polovina bazala je po tlu, a druga letela.
Zato ne pokuaju da izau kroz reetku? upita Ferfild kad
su stali ispred kaveza. Mogli bi da je napadnu svojim oruima i na
prave rupu.
Oni ne znaju da jedna reetka tu postoji.
Kako to . . . ne znaju?
Zato to ona pripada svetu u kome ive.
Barnes prui reporteru svoj dvogled i pritisnu na drugme za poja
anje zvuka, da bi umovi postali ujniji.
Da li razgovarate s njima, doktore Barnes?
Za sada jo ne. J ednom, kasnije, kad budu civilizovani, nee vie
biti potrebno da veruju kako sam ja njihov bog. Tada u im omoguiti
da me razumeju i shvate ko sam ja zapravo. Kako bi, inae, mogli
nauiti da se ophode sa ljudima? Kako bi mogli da nas shvate? A
kad jednom budu slobodni, morae shvatiti preivele.
Aha. J edna misao pade na um Ferfildu. J o koliko jutros
bio sam ovde s vama. Prema mome proraunu, to iznosi otprilike
dve sedmice njihovog vremena. Zar ne mislite da su njihovi svetenici
razbijali sebi glavu pitanjem otkud se to njihov bog udvostruio?
Mislite da je neka vrsta jeresi uzdrmala njihovu dosadanju veru?
Ne, tako brzo to ne ide. A ako neki brzopleti svetenik neto zucne u
tom smislu, ostali e ga sigurno ubiti. U njihovim oima, on bi poinio
jedan greh. Religije su uvek konzervativne prirode. Ali oslunimo ih,
pa emo tano znati.
Prineo je dvogled oima i usmerio ga prema jednoj grupi X-stvorenja
nedaleko od ograde. Onda je uzviknuo od zauenosti.
Izgleda da ste bili u pravu, Ferfilde! Dodue, stvari nisu uzele
potpuno ba onaj tok koji ste vi pretpostavili. Oni tamo u grupi nisu
svetenici, ve. .. hm, rekao bih, intelektualci. Ne iskutuju o tome da
li postoji jedan bog, ili dva, ve o tome da li su zakoni prirode uzdr
mani ako ne postoji samo jedan bog. Nebesa, oni su odmakli dalje
u svojoj misli nego to sam pretpostavljao. Odmakli su itave gene-
17 Andromeda
Miriam Alen de Ford 262
racije napred. Istina, njihov ronik nije dovoljno bogat da bi mogli
formulisati svoje misli ovako kao to sam ja sada uinio, ali razumem
ih uprkos tome. Sada bi, u stvari, moralo... ah, eno, ve se desilo.
Pogledajte tamo!
Iz jedne oblinje rupe izala je mala procesija. Svi su imali utu
fleku na potiljcima. Svetenici! Grupa koja je diskutovala pored ograde
imala je taman toliko vremena da uoi opasnost. Uesnici skupa otrali
su ili odleteli u svim pravcima, samo trojica nisu bili dovoljno brzi.
Pre nego to su mogli da umaknu, svetenici su ih napali i savladali.
Pa, sada emo biti svedoci inkvizicije ree Barnes turobno.
Zar e da ubiju te jadnike? Hoemo li im pratei u pomo?
Ni u kom sluaju ne smemo da utiemo na njihov socioloki
razvitak. Oni moraju da prou kroz tu fazu, da bi stigli do sledeeg
stupnja. I mi smo to morali. U stvari, jo uvek je nismo potpuno osta
vili iza sebe. Bojim se da e ovde doi do javnog pogubljenja. U slu
ajevima normalne smrti oni zakopavaju svoje mrtve, sa licem okre
nutim prema jugu, jer se tamo nalaze vrata kroz koja ja k njima ula
zim. Interesuje me ta e da urade sa leevima ovih prestupnika.
Razume se, bilo bi glupo oseati saaljenje prema tim jadnim kreatu
rama, uveravao je Ferfild samoga sebe, ali uprkos tome on ga je ose-
ao. Pre nego to je stigao da kae neto, poela je da pada kia.
Ve prve kapi rasterale su inkviziciju. Sva X-stvorenja kao po ko
mandi pourie da nau neki zaklon. Na desetine njih sputalo se
sa drvea na tie, jer odjednom nisu vie mogli leteti.
Bolje je da se i mi negde sklonimo ree Barnes.
J o samo trenutak. Voleo bih da izblie pogledam neku od ovih
ivotinja. Moete li da otvorite vrata i izvuete jednu napolje, pre
nego to sve ieznu u rupama?
Ne znam ni sam tano. Nikada jo nisam otvorio vrata, a da
prethodno ne ukljuim struju. Na kii bi se lako moglo desiti da me
elektrini udar ubije. Pogledao je ispitivaki Ferfilda. Nije vam
to valjda bila namera? upitao je blago.
Nebesa, ne! Kako moete da mislite tako neto o meni?
Zao mi je, oprostite. .. U redu, pokuau da za vas izvadim jedan
primerak iz kaveza.
Pored vrata nalazio se metalni sanduk. Barnes ga otvori i iz njega
izvue spravu za hvatanje, koju je ranije spomenuo. Onda je oprezno
otvorio vrata i ispruio u kavez ipku sa mreastom zamkom na kraju.
Nekoliko X-stvorenja bilo je na vidiku. Pokuavala su panino da
se domognu sklonita. Mrea zalebde nad njima. Sledeeg trenutka
Barnes je ve uhvatio jednu od ivotinja.
Predao je Ferfildu mreu, zaboravivi za sekund da motri na vrata.
Ta jedna sekunda bila je dovoljna. Uz glasan uzvik Barnes se bacio na
vrata, ali bilo je ve prekasno.
est X-stvorenja iskoristilo je pukotinu da nae put u slobodu. Po
svemu sudei, ona nisu ni bila svesna te injenice. Elektrina blokada
nije bila ukljuena. Nekoliko trenutaka kasnije ve su nestala kao
da su u zemlju propala.
Veliki kavez
263
Moramo ih pronai! uzviknu Barnes uzbueno. J edan mu
jak i jedna enka. .. to je dovoljno. Mogli bismo isto tako da ih pu
stimo sve koliko ih ima!
Bilo je jasno da je traganje beznadean posao. Svuda po tlu lealo
je uvelo lie i nudilo hiljade skrovita. Dva oveka puzala su na ru
kama i kolenima okolo. Bames je postao vrlo bled.
Moramo ih pronai, moramo ih pronai! jadikovao je. J o
je prerano. J o ne smeju da budu na slobodi.
Rekli ste da imate neko sredstvo kojim moete da ih unitite
ree Ferfild. Zato ga sada ne primenite?
To je jedan gas, koji ubija samo njih, ali je nekodljiv za ostala
iva bia. Meutim, ako ga primenim sada, u blizini kaveza, usmrtiu
ih sve. Sem toga, ne mogu biti siguran da bi i sami begunci stradali.
Ne, bilo bi uzaludno.
Zurili su jedan u drugoga, zahvaeni oajanjem i ne znajui ta da
preduzmu.
Tog trenutka iz zvunika se zauo jedan glas. Nedaleko od Barne-
sovih nogu puzalo je prema njemu jedno X-sitvorenje na svih est svojih
nogu. Krila je priljubilo sasvim uz telo, a lice sakrilo u blato. Na
njegovom potiljku nalazila se uta pega.
J edan od svetenika. Sigurno se dosetio da je poinio neto to
mu bogovi zabranjuju i sada je doao da preklinje za oprotaj. Barnes
kleknu na zemlju, da bi mogao bolje razumeti slabani glasi. Kad
se ponovo uspravio, lice mu je bilo jo blee.
On kae kako nije imao nameru da kroz vrata ode u daleku
zemlju. Moli me da mu oprostim. Ako to uinim, on e da pronae
sve ostale i dovede ih natrag. Rei e im da je kia jedna kazna.
Kazna za krivoverje nekolicine jeretika.
Ima li to neke veze sa mojom jutronjom pojavom kod kaveza?
Da. Oni stvar predstavljaju tako kao da sam ja hteo dokazivati
svoju veliku ljubav prema njima time to sam im doveo jo nekoga
od moje vrste. Ovaj ovde je vrhovni svetenik. On kae da ga ostali
sluaju.
ta emo sada da radimo?
Nita. Ne ostaje nam drugo nego da ekamo.
Bilo je hladno na kii. Obojica su drhtali, ali se nisu pomerali s
mesta. Ferfild je bio zabrinut za starog oveka. Barnes je izgledao
ravo. Uzbuenje ga je urnisalo. Ako bi sada odjednom dobio sranu
kap...
Gledajte! uzviknu naunik.
est X-stvorenja je promariralo, jedno iza drugog, nedaleko od
njihovih nogu pravo prema jo zatvorenim vratima. Na elu male ko
lone iao je glavni svetenik, pognute glave.
On ih je stvarno naao i privoleo da se vrate u kavez. Sada u
malo odkrinuti vrata. Pazite samo da niko ne izae. Ali ja verujem
da ta opasnost ne postoji. Svetenik bi svakoga poslao natrag.
17
Miriam Alen de Ford
264
Po kii koja je sve jae padala, begunci su se vraali natrag u svoj
zabran, u svoj zaviaj. Ne okrenuvi se vie nijednom, iezli su u
pukotinama prve stene.
Barnes zakljua vrata. Zatim obrisa kiu sa svog lica.
Hajdemo predloio je. Vratimo se u kuu. Oseam se vrlo
jadno; jo jedno ovakvo uzbuenje moglo bi mi nakoditi. Trebalo bi
da odem na lekarski pregled, ali nemam vremena. Vrata imaju sigur
nosni ureaj, Ferfilde. To je jedan prijemnik za otkucaje mog srca,
koji se prenose preko minijaturnog odailjaa. Kad ja umrem vrata
e se otvoriti. Govorio je glasnije, dok su se sputali prema dipu.
Ferfilde, vi se mor ate pobrinuti da dobijem lekarsku pomo. Ako
mi se neto desi ...
Moete se osloniti na mene, doktore Barnes. Sada znam da vi
moete da diktirate uslove. Moda ete samo vaom pretnjom uspeti
da spreite atomski rat.
Lako je ovako govoriti, pomisli Ferfild, ali da li to istovremeno od
govara istini? J er, ta mogu on, Barnes ili Gudvin da uine? Ko zapravo
odluuje o daljem opstanku oveanstva?
Pourite uo je Barnesov glas. Mokri smo do gole koe.
Kia danas vie nee prestati, ovee, zato stojite tu i zurite u nebo?
Ferfild skrenu pogled prema kavezu, a zatim ponovo prema obla
cima zastrvenom nebu.
J a... ovaj, upravo sam o neem razmiljao rekao je polako
i sa nesigumou u glasu.
Piter Filips
arobni broja
avalan je malo bolje namestio tovar na svojim starim, koatim
ramenima i nastavio sporo i muno napredovanje. Rastresiti kriljac
osipao se ispod njegovih klecavih nogu. Putovanje do Tihe Zemlje bilo
je naporno, ali sada se ve nalazio na domaku svog cilja. Oblana
izmaglica obavijala je gornje padine Sliv-na-mona; ali vrh planine bio
je ist, i kad je najzad iskrsnuo iz magle, avalan je mogao da vidi
presto kralja ia.
Svi dvorjani bili su na okupu, ekajui njegov povratak; i teret
tei od onoga koji mu je pritiskao plea podie se sa njegovog srca
kad je ugledao svoj sopstveni narod i njihove mnogobrojne roake
iz udaljenih zemalja, koji su se okupili ovde.
Dva umska duha sa severa pourie da mu pomognu, ali avalan
ih otera pokretom ruke i stie do podnoja prestola. Tu je, uz uzdah
olakanja, spustio na zemlju svoj dar. Paket je bio veliki gotovo koliko
i on sam.
Tri male vile poee da upkaju hartiju i kanap svojim brzim, ne
stanim prstima, pocikujui: tajeto, tajeto, tajeto? ali avalan
i njih otera a onda se pokloni pred kraljem ia.
Sedi ree kralj. A vi ostali malo se smirite. Dajte drugaru
vremena da se izduva.
Sve vreme ovog sveta promrmlja jedan vilenjak. Sve vreme
ovog velikog, irokog sveta.
avalan sa zahvalnou sede i osloni se leima o svoj veliki paket.
Kako je bilo? upita kralj.
avalan prinese nosu mrvicu burmuta, kinu jednom i strese se od
zadovoljstva.
Velika maija ree zatim. Maija vea ak i od onih koje
ti moe da izvodi, Gospodaru. Svugde vlada potpuna tiina; ne uje
se pesma ptica ili cika pacova.
A Oni-Koji-Nas-Ne-Vide?
Polja su uta produi avalan, pretvarajui se da nije uo pi
tanje. ak i korov oskudno raste. Drvee je bez lia. Reke su
spore i mutne i u njima nema nikakvih riba.
Ali, ta je sa Onima-Koji-Nas-Ne-Vide?
PE TE R PHI L L I PS, pisac irskog porekla; godina roenja i drugi biografski podaci nisu nam
poznati. Pria arobni broja (originalni naslov: Counter Charm) prvi put j e objavljena u
asopisu Slant, Sevema Irska. Kasnije pretampana u antologiji I saka Asimova i Grafa
Konklina Short Science Fiction Tales, odakle smo j e i preuzeli.
Preveo: GAVRILO VUKOVI
Piter Filips 266
Oni-Nas-Nikada-Nee-Videti uzvrati avalan jednostavno. Klek
nuo je i poeo da razvezuje svoj paket. Kralj se nae napred, a i
ostali se uzbueno sjatie okolo.
Ovo ree avalan s notom ponosa ovo je velika maija,
Maija-Broja. S njom moemo da idemo slobodno i bez opasnosti u
njihova naselja i kue, da nosimo njihovu odeu i pleemo na njihovim
ulicama.
Sa namemom sporou otpakivao je svoj poklon Malom Narodu.
Sve vreme ovog sveta promrmlja ponovo onaj vilenjak.
Sve vreme ovog velikog, irokog sveta.
Dakle, ta je to? upita vilinski kralj nestrpljivo.
Ovo je ree avalan, uklonivi najzad papirni omota ovo
je Gajgerov broja za otkrivanje ostataka radioaktivnosti.
Rej Rasel
Soba
Krejn se probudio sa pesmom Tinglove zubne paste koja mu je prolazila
kroz glavu. Tingl je sigurno, pomisli on, zakupio termin za svoju emisiju
od Slipkoove kompanije za uspavljivanje. Namrtio se prema Slipkoovom
zvuniku u zidu odmah pored uzglavlja. Zatim se zagledao u tavanicu:
bila je jo prazna. Mora da je prilino rano, pomisli on. Trenutak kasnije,
dok je reklamna krilatica Kofizove kompanije za kafu poela polako da
se ocrtava na tavanici, on skrenu pogled i izvue se iz kreveta. Izbegavao
je da gleda u ispisane poruke na krevetskim aravima, na jastucima,
ebadi, odelu i unutranjem delu ona svojih papua. Kad je tabanima
dodirnuo pod, TV ekran se automatski ukljuio. On e se, takoe auto
matski, iskljuiti u deset asova uvee. Krejn je imao punu slobodu da
men ja kanale programa, ali u tome nije video nikakvu svrhu.
U kupatilu je upalio svetlost, i istog asa TV audio poe da emituje
muziku. Ugasio je svetlost i obavio u tami svoj prvi jutarnji ritual. Ali
svetlost mu je bila potrebna da bi se obrijao, i on je ponovo upali, a
istog trena i audio produi svoj program. Dok se brijao, u ogledalu su
svake tri sekunde bleskali kratki reklamni fleevi Kofizovog konkurenta
Titenga, onoga iz kompanije za aj. Nekoliko trenutaka kasnije itao je
oglase za Sada, najnovije, super-efikasno sredstvo za proiavanje, i
Stop, sedativ sa ukusom viskija, koji su bili odtampani s jedne i druge
strane runika.
Dok se oblaio, zazvonio je telefon. Znao je da e uti, ako podigne
slualicu: Dobro jutro! J este li ve uzeli va Krakeruni? Pun proteina
i .... Ili, moda: Zato ekate berzanske izvetaje? Upiite se u listu
naih abonenata i moi ete da koristite sve usluge... Ili: Patite li od
naglih promena vremena? Srana oboljenja ubijaju etvoricu od petorice.
Prvi simptomi su ...
S druge strane, to bi mogao da bude i neki vaan lini poziv. Podigao
je slualicu i rekao:
Halo?
Halo vi tamo odgovorio je jedan priguen, laskav enski glas.
Bob?
Da.
Bob Krejn?
RAY RUSSELL. Na lestvici savremenih amerikih SF pisaca, R. Rasel zauzima veoma zapaeno
mesto. Po jednoj oceni, on j e pisac sa jakim smislom za metafizike konanosti ivota;
prema drugoj, satira j e Raselova jaka strana. Objavio vei broj zbirki pria i novela, meu
njima: Sardonicus i druge prie, Mali leksikon Ijubavi i Nesveta trojica. Napisao i vie scenarija
za holivudske filmske kue.
Preveo: GAVRILO VUKOVI
Rej Rasel
268
Da, ko je to?
Zovem se Dudi. J a vas znam, ali vi ne znate mene. Da li ste se u
poslednje vreme oseali tromi, kao da ...
On spusti slualicu. Sad mu je bilo svega dosta. Priao je pisaem
stolu i iz fioke izvukao zguvan komadi papira. Na njemu je bila ispi
sana jedna adresa. Sve do sada se kolebao da li da krene tim putokazom.
Ali ovoga jutra se osetio pun odlunosti. Napustio je stan i pozvao taksi.
im je seo u kola, na poleini prednjeg sedita aktivirao se TV ekran,
tako da je mogao da vidi reportau o Vinsentovom vonom soku. On
otvori novine, koje je na zadnjem seditu ostavio poslednji putnik. Pre-
leteo je pogledom preko Gliterinkovih etvorobojnih oglasa sa njihovim
prikrivenim homoseksualnim, sadistikim, mazohistikim, rodoskrvnim
i autoerotskim simbolima i pokuao da se koncentrie na jedan izvetaj
o novom vladinom programu reavanja stambenih problema, ali njegovi
pokuaji da ignorie oglase Brizovog dezodoransa, tampane uto na belo
izmeu redova, ostali su bezuspeni. Najzad kola stigoe do svog odre
dita. Krejn isplati vozaa novanicom na ijoj se prednjoj strani nalazila
slika Abrahama Linkolna a na drugoj slika jedne gole ene koja se pere
Smutijevim sapunom. Uao je u jednu ve prilino oronulu zgradu,
pronaao prava vrata i pritisnuo dugme. Mogao je da uje kako unutra
u stanu odjekuje zvuk staromodnog zvonca, a ne reklamna melodija
Krispijeve kole ili neto slino. Osetio je kako ga ispunjava nada.
J edna aljkava ena otvori vrata, zagleda se u njega sumnjiavo i upita:
Da?
J a ... uh ... gospoa Ferman? uo sam za vas preko jednog prijate
lja . .. znate ga, Bil Sivers? Reeno mi je da vi njegov glas postade tih
iznajmljujete sobe.
Odlazite odavde! Hoete li da me uvalite u neprilike? J a sam privatno
lice, estita . ..
J a u . .. ja u pl ati ti . Imam dobro zaposlenje. J a . ..
Koliko?
Dve stotine? To je dvaput vie nego to plaam vladinom stambenom
projektu.
Uite pozva ga ena. Kad se naao u hodniku, ena zakljua vrata,
namae rezu i privrsti lanac. Zatim ree: J edna soba. Toalet i tu
tamo u dnu hodnika, delite ih sa jo dvojicom drugih. Sami iznosite svoje
ubre. Sami nabavljate ogrev za zimu. Ako elite toplu vodu, to e vas
kotati jo pedeset. Ne smete da kuvate u stanu. Ne smete da primate
goste. Kirija tri meseca unapred, i to u gotovini.
Uzimam ree Krejn brzo, a zatim dodade: Smem li da iskljuim
televizor?
Nema nikakvog televizora. Ni telefona.
Oh, nema Slipkoovog ureaja odmah pored kreveta? Ni reklamnih
fleeva u ogledalu? Ni Projektovih oglasa na tavanici i zidovima?
Nema niega od tih stvari.
Krejn se osmehnu i urno odbroja kiriju u eninu prljavu ruku.
Kada mogu da se uselim?
Soba
269
Ona slee ramenima:
Kad god elite. Evo, ovde je klju. etvrti sprat, sa proelja. A nema
ni lifta.
Krejn jc napusti, sa blaenim osmehom na licu, vrsto steui klju
u ruci.
Gospoa Ferman podie telefonsku slualicu i okrete jedan broj.
Halo rekla je. Ferman izvetava. Imamo jednog novog, muka
rac, oko trideset godina.
Odlino, hvala vam uzvrati glas sa drugog kraja ice. Ponite
odmah leenje, doktorko Ferman.
Patrik Rajan
Zakopano blago
Letei tanjir 204 iz Zemaljske patrole Betelgeza sa svemircima Ugom
i Ogom lebdeo je iznad Trednidl strita.
Hej, Ug!
Da, Og?
Upravo sam stavio pod fokus uvodni naslov jednih novina koji
kae: Nova zlatna groznica zahvatila grad. Pitam se, Ug, zato Zem
ljani toliko luduju za zlatom?
Mislim da je to zato to nikada nisu uspevali da ga nabave do
voljno. Sve to su iskopali iz svoje planete tokom poslednjih pet sto
tina godina raunajui po njihovom vremenu iznosi oko sedamdeset
hiljada tona, i oni bi mogli da strpaju itav taj tovar u jedan jedini
od svojih tankera.
Ako su im zalihe zlata u rudnicima toliko oskudne, zato ga onda
naprosto ne proizvedu u veim koliinama, onako kako bismo to mi
uinili tamo na dobrom starom Betelgezu?
Zato to su suvie primitivni, Og, da bi znali kako se to radi.
J o od vremena kad su poeli da misle nauno, Zemljani su neprekidno
tragali za filozofskim kamenom koji bi bazine metale pretvorio u zlato.
Da li je ikada neko od njih bio srene ruke?
J o ne. Mada je postojao jedan nemaki alhemiar u njihovom
petnaestom stoleu koji je verovao da ga se domogao kad je skuvao
dve hiljade umanaca od jaja sa podjednakim delovima maslinovog
ulja i sumporne kiseline.
Zvui kao dinovski omlet neke ene-trovaice.
I ispao je neto slino tome. Nemac nije dobio nikakvo zlato,
a kad je tom alhemijskom palentom nahranio svoje svinje, usmrtio
je mnoge od njih.
Sem njegove retkosti, Ug, ta to ini zlato toliko privlanim za
Zemljane?
Og, zlato izvanredno reflektuje svetlost i toplo tu, udesno spro
vodi elektricitet, ne potamnjuje niti ra, i toliko je kovno da se jedna
unca tog metala moe istegnuti u pedeset milja ice.
Znai, veoma je korisno. Pretpostavljam da oni tu svoju mravu
zalihu zlata koriste u mnogim prvoklasnim industrijskim procesima.
PATRI CK RYAN, pisac irskog porekla, blii biografski podaci nepoznati. Pria Zakopano blago
(u originalu: Buried. Treasure) preuzeta j e iz engleskog asopisa New Scientist.
Preveo: GAVRILO VUKOVI
Zakopano blago
271
Oh, pobogu, ne! Samo jedan veoma mali deo Zemljine godinje pro
izvodnje zlata koristi se za praktine svrhe.
A ta rade sa ostatkom?
P a. .. u sutini, Og, Zemljani vredno iskopavaju zlato iz dubokih
jama na tlu J une Afrike, a zatim ga prebacuju u duboke jame na tlu
Sjedinjenih Amerikih Drava.
I onda ga naprosto ostavljaju tamo?
Najvei deo. S vremena na vreme Amerikanci bivaju prinueni
da uzmu neto zlata iz svojih dubokih jama i da ga prodaju evropskim
nacijama, koje ga odmah smetaju u duboke jame na svom sopstvenom
kontinentu. Izuzetak je Francuska, gde se, po tradiciji, poneto od
njihovog zlata uva pod krevetskim madracima ili u starim arapama
ispod dasaka poda.
Ne zvui osobito razumno, Ug, naprosto zakopavati korisni metal
i nikad ga ne koristiti. Zato oni to ine?
Niko ne zna sasvim tano, Og, mada postoji jedna teorija koja
kae da je to neka vrsta religije. Tom religijom oni izraavaju svoje
verovanje da zakopavanjem zlata stvaraju zalihe suneve energije.
Treba li da obavestim glavni tab o tom udnom obiaju Zem
ljana da prebacuju dragoceno zlato na svojoj planeti iz jedne duboke
jame u drugu?
Ne zamaraj se time, Og. J a sam im prole godine poslao detaljan
izvetaj, ali oni mi nisu poverovali. Optuili su me da sam sve to
izmislio. Gledaj da malo manje pije dok si u svemiru, Ug, rekao mi
je vrhovni ef i odredio mi etiri dana kunog pritvora zbog pijanenja
za vreme slubenog leta leteim tanjirom.
Pri pomisli na tu tunu dogodovtinu, on naini jedan vratoloman
manevar koji je prosuo tako dugaak rep iskrica da je astronom Pat-
rik Mur, gledajui kroz svoj teleskop, pomislio da se Halejeva kometa
prerano vratila natrag.
Primo Levi
Mimeta
Plaio sam se da trodimenzionalni duplikator Mimeta ne dospe u
dlibertove ruke. Na alost, to se ipak dogodilo.
Mesec dana posle pojave aparata u prodavnicama, a tri meseca
posle zabrane njegove primene, iliberto je postao vlasnik jednog od
poslednjih modela.
iliberto je tipian sin svog vremena. Ima trideset i etiri godine,
odlian je majstor i moj stari prijatelj. Ne pui i ne pije ali je strastveni
improvizator. U tamnoj sobici, koju sveano naziva laboratorij om,
iliberto testerie i slepljuje, rastvara i spaja, rasklapa i sklapa, tur
pija i burgija, polira. .. Popravlja asovnike, friidere, elektrine bri
jae, konstruie fotoelektrine klopke, specijalne budilnike koji istovre
meno ukljuuju reoe za kuvanje kafe, i sve takve neke stvari. Ali,
nijedan aparat nije se kod njega zadrao due od dva do tri meseca,
jer bi njegov nemirni pronalazaki duh nametao nova reenja, pa bd
se bicikl pretvarao u mehaniku testeru, mikrofon u megafon i tako
dalje. Zatim bi takav aparat prodavao, a on se bacao na neki novi
pronalazak.
Njegova dobroduna ena Ema stoiki i strpljivo je podnosila udi
svog iliberta, sve dok jednog dana nije zaista preterao.
Tog jednog dana, kad sam se vratio sa estomesenog putovanja,
zazvonio je telefon. Bio je to veselnik iliberto. Kao uvek, i sada
je bio pun entuzijazma. Na brzinu mi je ispriao kako ve dvadeset
dana raspolae Mimetom, da mu u vezi s njom glava kljua od ideja
i eksperimenata i da je poeo da pohaa kurs kibemetike i elektronike.
Avaj, njegovi eksperimenti u mnogome su Uili na moje, a ja sam,
kao pronalaza Mimete, zbog nje i odleao est meseci u zatvoru.
Pokuao sam da nagovorim iliberta da se okane orava posla, ali
sam brzo shvatio da uzalud gubim vreme . ..
Posle dva dana, ponovo je zazvonio telefon. Ali ovoga puta u ili-
bertovom glasu, pored uzbuenosti, zvuala je i gordost pronalazaa.
Moram odmah da se vidim s tobom.
ta se to dogodilo, iliberto?
Duplirao sam svoju enu.
PRI MO L E VI , progresivni i talijanski pisac, bio j e uesnik pokreta otpora. U jednom od
svojih najpoznatijih dela Da li j e to ovek? opisao j e uase zloglasnog nacistikog logora
Ausvic. Inenjer-hemiar po struci, Primo Levi j e 1966. godine napisao knjigu nauno-fantasti-
nih pria Prirodnjake istorije, za koju j e dobio jednu od literarnih nagrada I talije.
Preveo: NENAD BIROVLJ EV
Mimeta
273
Pojurio sam do njega i iliberto mi je ispriao famoznu istoriju o
svom podvigu. im je nabavio Mimetu on je, kao i svi poetnici,
najpre reprodukovao jaje, paklo cigareta i druge sitnice. Zatim mu je
to dosadilo, pa je u svojoj laboratoriji rasklopio aparat do posled-
njeg tokia. Noima je presedeo nad raznim knjigama i traktatima,
da bi najzad doao do zakljuka da se mali litarski model Mimete
moe relativno lako pretvoriti u neki vei. Ne razmiljajui mnogo,
kupio je itavu masu raznoraznog materijala i posle sedam dana rada
konstruisao ono to je eleo: Tajmer-akcelerator Mimetu sjedinjen
s vetakim pluima i kontejnerom pabuluma.
To je i liilo na iliberta, malog Prometeja nevolje, opasnog i ne
mirnog tragaa i improvizatora.
Koliko sam iz usplahirenog prianja razumeo, iliberto u poetku
nije imao u vidu dupliranje Eme. eleo je, prosto, da naini vei
model Mimete. aava ideja o dupliranju supruge rodila se u nje
govoj glavi dok se jedne noi vraao iz laboratorije i ugledao Emu
kako mirno spava. A zatim se pokazalo da ostvarivanje te neobine za
misli nije teko. iliberto je bio snaan ovek i odlikovao se velikom
upornou. Tiho i paljivo podigao je madrac sa Emom i preneo ga
u kontejner duplikatora. Ema se nije probudila, i posle jednog asa
sve je bilo gotovo.
Nisam shvatio uzrok koji je iliberta nagnao da duplira svoju
enu i time narui sve nebeske i zemaljske zakone. Sa razoruavajuom
naivnou priao mi je da je bezumno zaljubljen u Emu i da bez nje
ne bi mogao da ivi. I upravo zbog toga naglaavao je vrhuncem
sree smatrao je da ima dve divne ene.
Moda je u toj prii bilo i dosta istine, ali ja sam avolski bio
uveren da je autor te sentimentalne prie duplirao svoju enu najvie
zbog toga da bi zadovoljio svoju avanturistiku e i herostratsku
elju da vidi ta e zatim da se dogodi. Zbog toga ga i zapitah
da li mu je palo na pamet da se najpre posavetuje sa enom i zatrai
od nje dozvolu za taj neobini eksperimenat. ilibertovo lice se na
to pitanje prekrilo rumenilom do korena kose. Pokazalo se da je ne
samo nije pitao, nego da joj je pre izvrenja eksperimenta u aj stavio
podosta uspavljujueg sredstva.
A kako ti je sada sa dve ene?
One jo spavaju. Kada se probude, videu ta e i kako e da bude.
Sledeeg dana se verovatno nita naroito nije dogodilo, jer mi
se iliberto nije javljao. Zatim sam morao da poem na dvonedeljni
slubeni put, ali sam dobro znao da u po povratku morati da pomog
nem svom zlosrenom prijatelju da se iupa iz nevolje u koju se
uvalio.
Tako je i bilo. im sam se vratio u Milano, iliberto me je pozvao
na porodino savetovanje. Pored nas dvojice, toj seansi prisustvovale
su i dve Eme. Ne znam da li su to stalno inile, ah za tu priliku one
su se opremile znacima raspoznavanja. Druga, nezakonita ena
imala je u kosi iroku belu traku, to joj je davalo izgled kaluerice.
Na sebi je imala haljinu Eme Prve i, po svemu sudei, to je nije
Primo Levi
274
nerviralo. Inae, Bma Druga se ni po liku, ni po pokretima, kosi, ru
kama, boji tena ili bilo ime nije ni najmanje razlikovala od svog ori
ginala. ak joj je i glas bio melodian kao u Eme Prve.
Nasuprot mojim pretpostavkama, iliberto i obe ene bili su od
lino raspoloeni. On je bio strano gord, ne samo zbog svog podviga,
nego i time to su se obe Eme odlino slagale. Ema Prva se ponaala
prema svojoj kopiji s pravom materinskom ljubavlju.
Ema Druga odgovarala je na to dubokim potovanjem i kerinskom
privrenou.
ilibertov eksperimenat, dostojan samo svake osude, dokazivao je
ipak teoriju imitacije: nova Ema, stvorena u starosti od dvadeset
osam godina, raspolagala je ne samo identinom spoljanou svog
prototipa, nego i psihikim osobinama. Ema Druga mi je s potresnom
iskrenoou priala da joj je ve tri dana posle njenog roenja bilo
jasno da je ona prva sintetika ena u astoriji oveanstva. Kad se
probudila iz sna, izazvanog sredstvom za uspavljivanje u venama Eme
Prve, iliberto joj je saoptio da se zove Ema Perozi Gati, da joj je
rodno mesto Man tova i da je supruga knjigovoe iliberta Gati. Se-
ala se svega iz ivota Eme Prve, na primer svadbenog putovanja,
imena svojih drugarica i drugova iz kole, pa i intimnih mladalakih
kriza, o kojima, inae, Ema Prva nikome i nikada nije govorila. Sa
oduevljenjem je priala i o tome da za svoje roenje treba da za
hvali genijalnosti svog mua. Meutim, Ema Druga je ve navukla na
sebe kijavicu, iz ega sam morao zakljuiti da i apsolutna slinost
dveju ena ima izvesnih granica i da e, bez obzira na eventualnu punu
neutralnost iliberta prema svojim enama, jednog dana neizbeno
doi do razdora. Sem toga, oekivati od petljaroa i sebinjaka ili
berta da bude potpuno nepristrasan bilo bi u najmanju ruku smeno.
Pred neobinom porodicom, s fatalnom neizbenou, stojali su mrani
dani. ..
Izloio sam ilibertu svoja razmiljanja i pokuao ga ubediti da
nije re o nekom zloslutnom prorokovanju, nego o neospornim inje
nicama, loginim i neumitnim kao u Pitagorinoj teoremi.
Skretao sam prijatelju panju ii na to da je njegova bigamijska,
to jest pravna situacija vie nego sumnjiva. Nalazi se u braku s Emom,
roenom Peroze, a i njegova druga ena je takoe Ema, roena Pe-
roze, tako da on ima dve ene. Meutim, iliberto nije ozbiljno shva-
tao moja upozorenja. J o uvek je bio u nekom sveanom raspoloenju
i, bacajui zadivljene poglede s jedne Eme na drugu, razmiljao je o
sasvim drugim stvarima.
Na kraju veere poverio mi je svoju blistavu ideju njih troje e
otputovati u paniju.
Sve sam predvideo ree. Ema Prva e izjaviti da je izgubila
paso, pa e joj izdati duplikat, koji e na potvrdu odneti u policiju. ..
Hej, kakav sam ja to glupak! Pa ja u sam nainiti duplikat pomou
Mimete.
Kada su se posle dva meseca njih troje vratili s putovanja, mogao
sam, na alost, konstatovati da se mnogo ta izmenilo. Odnosi iz
Mimeta 275
meu iliberta i njegovih dveju ena bih su i nadalje korektni, ah
su nervoza i napeta situacija takoe bili oigledni.
Ovog puta iliberto je sam potraio pomo. Od njegovog sveanog
raspoloenja nije ostalo ni traga. Priao mi je o svemu to se dogodilo
od naeg poslenjeg vienja, ukoliko se nepovezane i maglovite fraze
mogu nazvati priom. Sve u svemu, putovanje je bilo veoma zanim
ljivo, ali i zamorno. U toku obilaenja nekog muzeja, izmeu dve Eme
pojavila se prva vamica. Sasvim uzgred, one su dotakle i pitanje za-
konitosti ih nezakonitosti roenja Eme Druge. Ova je tvrdila da je
iliberto imao prava da je stvori, na ta je Ema Prva odgovorila de
monstrativnim utanjem. Njen postupak je prepunio au strpljenja
mog prijatelja. Od tog trenutka on je javno poeo da ispoljava vee
simpatije prema Emti Drugoj, a oseanja prema Emi Prvoj postajala
su iz dana u dan sve smuenija. Eto raskida jo nije dolo, ali je i
liberto sve intenzivnije oseao da se on neumitno pribliava.
U karakteru i raspoloenjima dveju ena takoe su se pojavile i
sve jae produbljivale razlike. Ema Druga postajala je sve ivahnija
i energinija, a Ema Prva se sve ee povlaila u sebe i postajala sve
udljivija.
ta da radim? brino je pitao iliberto. Savetovao sam mu da,
pre no to bilo ta preuzme, o svemu dobro razmisli i obeao da
u i ja pokuati da naem neko reenje. Ali, u sebi sam odluio da
se ne meam u tu zapetljanu situaciju.
Upravo zbog toga sam i bio iznenaen kada je iliberto posle dva
desetak dana upao u moj kabinet u veselom, ak euforinom raspo
loenju. Bio je jo buniji i razdraganiji nego ranije. Bez ikakvog
uvoda preao je na stvar.
iliberto je momak i po; nemoj to nikako i nikada zaboraviti
govorio je, ne krijui samozadovoljstvo. J ednim potezom je reio
sve probleme.
Veoma mi je drago. Ti si se oduvek odlikovao snalaljivou. U sva
kom sluaju, bilo je ve vreme da se opameti.
Hej, nisi me uopte razumeo. J a ne govorim o sebi, nego o ilibertu
Prvom. On je junaina. Dodue, ni ja ne zaostajem mnogo za njim,
ali u ovom konkretnom sluaju nemam nikakvih zasluga, jer po
stojim svega sedam dana. Sada je sve u najboljem redu. Preostaje mi
samo da ozakonim svoje odnose s Emom Drugom. Prdbei u malom
triku formalnom venanju s njom. Zatim u se zaposliti u firmi
NATKA, koja e me rado primiti jer u predstavljati ivu reklamu
za njene proizvode Mimeta I I .
Alan E. Nors
Teka pogodba
U utorak, Prisinder je ugledao avolovo lice u ogledalu upravo dok je
zavravao brijanje.
Moda zvui udno, ali za Prisindera je to bila stara stvar. Svakog
utorka izjutra bio je on tu, redovan kao svetlost dana. Ovoga jutra
Prisinder ga je hladno pogledao.
Ti tamo rekao je mislim da bi trebalo da svrati malo na
razgovor.
Stvarno? upita avo.
Stvarno ree Prisinder. Zna dobro da smo sklopili pogodbu.
A ti se uopte ne pridrava tvojih obaveza. Bolje navrati, ili se bojim
da od posla nee nita biti.
Zavrio je brijanje i uao u solarijum da pozvoni za doruak.
Prole su samo tri godine, razmiljao je. Ostaje jo sedam godina. A
sedam godina je zbilja dugo vreme.
Zavravao je svoj sok od narande i kafu kad je avo stupio kroz
zid u sobu. Princ Nitkova odisao je pomalo na sumpor i nagorelu tka
ninu. Bio je visok i lep u svom mekom crnom odelu i finom crnom du
gakom kaputu. U ruci je drao tanak tap od abonosa za etnju.
Dakle, da ujemo kakva je to ludost o ponitavanju nae pogodbe
rekao je. Prole su tek tri godine, a ti se ve ali.
Imam puno pravo da se alim izjavi Prisinder hladno. Ti se
izvlai. Nisi bio poten prema meni. Uopte se ne pridrava svojih
obaveza.
avo se osvrte po prostoriji.
Pa, koliko vidim, ivi sasvim dobro. Najotmeniji apartman u gradu.
Dovoljno gotovine da ga odrava. Ne oblai se ba po mom ukusu,
ali to je tvoja stvar. Pogledao je otro Prisindera. Ipak, neto
si mi ufitiljio. Imao si napornu no?
Nije bila ba najprijatnija od svih koje se mogu zamisliti ree
Prisinder.
Stvarno? Neto nije u redu sa opskrbom?
Oh, ne ree Prisinder. Naprotiv. Ima ih itavo jato. Gde god
se okrenem vidim devojke, desetine devojaka.
ALAN E. NOURSE, roen 1928. godine, po nacionalnosti Amerikanac, po zanimanju lekar. Na
pisao stotinak pria i novela, kao i nekoliko romana, meu njima: Opsednuti ovek, Zavojevai
dolaze, Varalica. Pria Teka pogodba predstavlja varijaciju na dobro poznatu faustovsku temu
o oveku i Sotoni.
Preveo: GAVRILO VUKOVI
Teka pogodba 277
Ah! avo se malo namrti. J esu li nepredusretljive? Da li ti
uskrauju naklonost? I li su moda malice suvie agresivne?
Prisinder odmahnu glavom.
Ne, ne. Nita slino tome.
Pa ta je onda? Moda raznovrsnost nije bila dovoljno zadovoljava
jua? I li smatra da su neprivlane? Ne? avo slee ramenima.
Ispada da ti diskvalifikuje tvoj sopstveni izbor, ta drugo moe da
zahteva? Ostaje ti jo sedam godina. .. ali, to se tie mene, ja sam se
pridravao mog dela pogodbe.
Slova pogodbe, moda ree Prisinder. Ali ne i duha. Ti si se
obavezao da e mi kompletno ugoditi, a ja nikada nisam bio potpuno
zadovoljan. Neto je nedostajalo od samog poetka.
Ako govori o ljubavi, ja ti tu ne mogu pomoi ree avo. To
je potpuno van mog faha, zna i sam.
Nije posredi nita tako tugaljivo ree Prisinder brzo. Ne, to
je mnogo tee definisati. Skoio je na noge, traei rei. Te
devojke su suvie. .. kako da to objasnim? . . . suvie upuene. Ne
postoji nita to bi one mogle da naue. Da, to je ono! One izgledaju
tako i skusne.
Mislio sam da se to smatra za jednu vrlinu ree Sotona suvo.
Ali, kako ne shvata? upita Prisinder. One znaju sva pravila!
Ponaaju se kao lutke na ici. Nedostaje oseaj podviga, senzacija bu
enja ...
avolove oi sada su sijale od razumevanja.
Hoe da kae da je nevi nost ono to eli! Grohotom se nasmejao.
Dolazi da od mene trai nevinost? Kako udesno naivno! Razmisli
i sam! U toku deset zemaljskih godina ja moram da ti obezbedim neogra
nieno blagostanje i sav potreban novae plus najlepe devojke na svetu
da zadovolje sve tvoje krajnje ekstravagantne udi. Zauzvrat, ja dobi-
jam od tebe jednu beznaajnu sitnicu u ije postojanje ti ak i ne
veruje tvoju duu. avo se tresao od smeha. A sada zahteva
jo i nevinost! Zastao je za asak. Zanimljiva ideja, ali smena.
Potpuno smena.
Hoe da kae kako ne moe to uiniti? upita Prisinder.
Nisam kazao nita slino obrecnu se avo. Potpuno nevina
devica, netaknuta ljudskom rukom. .. ? Pogladio je svoju bradu.
Teko. Neverovatno teko.
Ali, moe li to? insistirao je Prisinder. Kad bi samo shvatio
koliko su strano dosadne one druge. .. Moe li to da uini?
Teko ree avo pod sadanjim uslovima naeg ugovora. To
bi zahtevalo rad, vreme, najveu delikatnost. Cena bi bila visoka.
Pogledao je Prisindera. Da li bi mi dao tvoj ih preostalih sedam
godina?
Prisinder preblede, ali ipak polako klimnu glavom.
Sve to trai rekao je.
avolovo lice sinu.
Onda je dogovoreno. Provee s njom samo jednu no, razume se.
Vie od toga bilo bi nezamislivo.
18 Andromeda
Alan E. Nors
278
Prisinerovi prsti su podrhtavali.
Ona mora da bude savrena. To mora da vredi sto hiljada drugih
noi.
Dajem ti svoju re ree avo.
J a moram da budem prvi ovek, apsolutno prvi, ak i u njenom
duhu. ..
To se podrazumeva.
A ako omane itava pogodba je ponitena.
avo se osmehnu.
Vai. A ako uspem. .. On dodirnu oljicu od kafe abonosovim
tapom i ona odmah postade uareno crvena. J edne noi rekao je
i iezao kroz zid.
*
Pet dana je Prisinder ekao.
Ranije, oseao je zasienost i dosadu; sada je drhtao od zamiljanja
onoga to je trebalo da doe. Ali dok su dani jedan za drugim prolazili,
on je postajao nervozan i razdraljiv. udno je zagledao svako novo lice
koje bi sreo na ulici, a onda se razoarano okretao u stranu. ivci su mu
postajali zategnuti. Njegovo telo i duh bili su ispunjeni nekom udnom
enjom.
estog dana kasno popodne, u prizemnoj galeriji jednog malog mu
zeja umetnosti, naiao je na nju.
Bila je visoka i vitka. Kosa joj je bila pepeljasto plava, usne pune.
Koraala je graciozno, neupadljivo upadljiva, samozadovoljna, jedno
ostrvo za sebe. Bila je svea kao martovski povetarac i topla kao smeh
pored ognjita.
Bila je zanosna.
Poao je za njom i oslovio je, a ona mu se osmehnula neprovokativno.
Nastavili su da zajedno koraaju kroz galeriju. Njen smeh bio je veseo;
njene oi su postajale toplije dok ga je gledala.
Saznao je da se zove Moira i da ima devetnaest godina. Saznao je i
mnoge druge stvari koje ga nisu ni najmanje interesovale. Napustili su
galeriju i odetali u park i posmatrali grad iza njega i razgovarali.
Prisinder je predloio da popiju po jedan koktel.
Lepo ree devojka. Ali ja jo nikada nisam uzela alkohol.
Neverovatno zaudi se Prisinder.
Ali istinito ree devojka.
Uzeli su po dva koktela, ali ne vie. Razgovarali su o umetnosti i
muzici i knjigama; njeno poznavanje tih stvari bilo je zadovoljavajue.
Razgovarali su o ljubavi i elji i ispunjenju; njena nevinost bila je
obezoruavajua.
Posle su otili na veeru i igrali u jednoj bati na krovu visoko iznad
grada. Igrala je sa lakoom i nevinou. Prisinder se trgnuo kad je
njen obraz dodirnuo njegov a telo joj se primaklo blie njegovom.
Obuzdaj se, govorio je sebi, budi str pl ji v. Ona je bila devojka iz snova,
ono to je traio tako dugo, ali bilo je jo prerano, prerano . ..
Ushiavale su je svetlosti grada ispod njih. Udisala je duboko noni
vazduh, i on je oseao kako ga njena blizina omamljuje.
Teka pogodba 279
Pogled na grad je jo lepi tamo gde ja ivim rekao je. Mogli
bismo da sluamo muziku, a moda i da popijemo malo vina.
Osmehnula mu se.
Da. To bi bilo dobro. Volela bih da odemo.
Pogled sa njegovog prozora bi o je bolji. Pri pogledu na svetlost grada
ispod njih oduzimao se dah. Muzika je poprimila nova znaenja; vino
je bilo iz njegove najodabranije zalihe, udesne boje, izvrsnog ukusa.
Razgovarali su i smejali se neno, a onda uutali. Svetlosti su se polako
ugasile, planula je vatra na ognjitu.
Bila je udesna.
Tek u neko doba shvatio je da joj nije bio prvi.
avo je, dakle, ipak omanuo, i on je sada bio slobodan. Ta misao
ga je milovala dok je spavao sa glavom na njenom ramenu.

Ujutro nje vie nije bilo, a avo je stajao pored prozora, nestrpljivo
vrtei svojim tapom od abonosa.
Prisinder ga ugleda i prasnu u smeh.
Ti, budalo, povikao je. Nisi uspeo to da izvede, ali ja nimalo
ne alim. Nisi ispunio pogodbu, a ipak si mi dao ono to sam morao
da imam.
avo ga je samo gledao.
Prisinder prestade da se smeje.
Dakle? Zato eka? Mi smo zavrili, i sad odlazi! Pogodba je po
nitena.
Nee biti ree avo. Dao sam ti ono to si zahtevao.
Ali ne doslovno viknu Prisinder. J a nisam bio prvi. Drugi ovek
bio je pre mene . ..
Onda je Princ Laova poeo tako da se smeje da su mu dimljive suze
potekle na oi.
I ti mene naziva budalom ree on. Zar si stvarno mislio da ti
mogu isporuiti nevinost bez ikakve mane? Smeno. To nikad ne bih
mogao. Nar avno, bio je jedan drugi pre tebe ali avo je avo, a ne
ovek.
I sa urnebesnim smehom on povede Prisindera kroz zid pravo u
pakao.
18*
Robert Bloh
asna re
Tog popodneva u 2 : 27, Homer Gans, blagajnik, uao je u kancelariju
svog poslodavca, predsednika Prve nacionalne banke.
Imam neto da vam kaem promrmljao je. To je u vezi sa re
zervnim fondom. Uzeo sam iz njega etrdeset hiljada dolara.
Vi ste ta?!
Proneverio sam novac iz rezervnog fonda ree Homer. inio
sam to ve godinama, ali niko me nikada nije uhvatio. Neto od tog
novca otilo je na konjske trke, a vei deo na plaanje rente jednoj
osobi. Sigurno vam nikada ne bi palo na pamet dok me gledate da ja,
pored ene, izdravam i jednu plavuu. Ali to samo znai da ne znate
kako izgleda brani ivot.
Predsednik se namrti.
Oh, da, znam odgovorio je, uzdahnuvi duboko. U stvari, i ja
izdravam jednu plavuu. Mada, istini za volju, ona nije prirodna plavua.
Homer je malo oklevao. Onda i sam uzdahnu:
Istini za volju, ni moja nije.
Izmeu 2 : 28 i 2 : 43 desilo se mnogo udnih stvari. J edan uzoran si
novac rekao je svom bogatom i starom stricu neka se tornja do
avola i prestane da se mea u njegov ivot. J edan isto tako uzoran
suprug rekao je svojoj eni da ve godinama mrzi i nju i njihovu
decu i da je esto poeleo da svi budu mrtvi! J edan ugledni prodava
cipela rekao je enskoj muteriji neka se jednom ve okane pokuaja
da navue na noge cipele ispod svog broja i neka nabavi sebi negde
dva amca na vesla. U jednoj od ambasada neki strani diplomata zastao
je usred laskave zdravice i iznenada prosuo sadraj svoje ae na elavu
glavu amerikog ambasadora.
I . . .
Grom i pakao! urlao je Voli Tibets, glavni urednik Dejli ekspresa.
Zar je ceo svet poludeo?
Reporter Doe Seterli slee ramenima.
Za devet godina otkako radim u ovom listu, jo nikada nisam izdao
nareenje: Zaustavite maine produi Tibets da praska. U
ovom asu drimo u pripremi nove ploe i draemo ih u pripremi
sve dok ne saznamo ta se to zapravo zbiva. Imamo sloenog materijala
ROBE RT BLOCH. Svetsku slavu R. Bloh stekao j e svojim trilerom Psycho, po kojem j e Hikok
snimio istoimeni film. Kao SF pisac skrenuo j e panju javnosti jo 1943. svojim romanom
Gotovo ljudski. J edan robot biva kidnapovan od strane gangstera koji ele da se obogate ko
ristei njegovu snagu i njegovu lucidnost. Slavna je, i li bar zasluuje da to bude, robotova
opaska mladoj eni koja se stara o njemu: Mnogo uivam kad me vi podmazujete. Pria
asna re dodaje nekoliko novih vorova jednom kapitalnom pitanju koje od pradavnina uzne-
mirava oveanstvo: ta j e istina?
Preveo: GAVRILO VUKOVI
asna re
281
za najmanje deset naslovnih strana, ali nita od svega toga nema ba
nikakvog smisla.
Na primer? upita Seterli, mirno gledajui svog efa.
Birajte ta vie volite. J edan senator upravo je dao izjavu da podnosi
ostavku kae da nije dorastao svom poslu. Onaj radniki lider koji je
sagradio novu veliku zgradu sindikata u gornjem delu grada otiao je
tamo i izvrio samoubistvo. Policijske stanice ne mogu da se odbrane
od momaka koji dolaze i priznaju sve, od ubistva do krae klikera. A
ako mislite da je to interesantno, trebalo bi da ujete ta se zbiva dole
u oglasnom odeljenju. Klijenti otkazuju aranmane kao da su poludeli.
Tri najvea preprodavca polovnih kola u gradu upravo su povukla svoje
oglase.
Seterli zevnu:
ta li se to zbiva?
Od vas ba i traim da saznate ta se zbiva. Voli Tibets ustade.
Idi te i naite nekoga ko bi dao izjavu. Pokuajte na univerzitetu. Raspi
tajte se u odeljenju za nauku.
Seterli klimnu glavom i uputi se niz stepenice prema svojim kolima.
inilo se da je dolo do zastoja saobraaja u itavom gradu, a neto
se deavalo i sa peacima. Neki od njih su trali, a drugi su koraali
kao oamueni ili naprosto mimo stajali nasred plonika. Lica su izgu
bila svoju uobiajenu masku krutosti. Neki ljudi su se smejali, a ostali
plakali. Preko na travi u krugu univerziteta vei broj parova leao je u
strasnom ljubavnom zagrljaju, ne obazirui se na druge parove koji su
se besomuno tukli. Doe Seterli zatrepta ugledavi taj prizor i produi
vonju.
U 3 : 02 skrenuo je kola prema zgradi vlade. J edan krupan ovek
stajao je na uglu i poskakivao od nestrpljenja. Liio je na nekoga ko ili
eka taksi, ili mora u toalet, ali brzo.
Izvinite ree Seterli. Da li je kancelarija dekana Hensona u ovoj
zgradi?
J a sam Henson odsee krupni ovek.
Zovem se Seterli, iz Dejli ekspresa ...
Blagi boe, zar oni ve znaju?
Znaju ta?
Nije vano. Dekan Henson odmahnu glavom. Ne mogu sada da
razgovaram s vama. Moram pronai neki taksi, ini mi se da nikada neu
ni stii do aerodroma.
Odlazite iz grada?
Ne. Moram da se doepam doktora Lavenkvista. On je zakuvao
sve ovo. ..
Seterli otvori vrata kola.
Uite. J a u vas odbaciti do aerodroma. Moemo uz put da razgo
varamo.
Sa zapada je dunuo vetar i sunce se plaljivo sakri iza jednog oblaka.
Sprema se oluja promrmlja dekan Henson. Ona prokleta budala
bolje bi uinila da se spusti pre nego to udari nevreme.
Robert Bloh
282
Lavenkvist ree Seterli. Nije li on upravnik Dentistike kole?
Tako je uzdahnu Henson. Gadno je ve i to to imamo muke sa
ludim naunicima, ali jedan l udi dent i st a. . .
ta je uinio?
Zakupio je jedan avion danas popodne, iskljuivo za sebe, i digao se
njime iznad grada. Posuo je itav grad onim svojim gasom. Henson
uzdahnu. Ne razumem se nita u nauku. J a sam samo jedan siroti
dekan univerziteta, i moj posao se svodi na to da izvlaim novac od
bogatih aka. Ali, koliko sam razabrao, Lavenkvist je petljao neto sa
hemijskim anesteticima. Smeao je jednu novu kombinaciju sodium
pentotal, sodium amital samo mnogo jau i koncentrisaniju.
Zar to nije ono to se koristi u psihoterapiji, za narkopsihozu?
upita Seterli. Ono to nazivaju serumom istine?
Ovo nije serum. Ovo je gas.
Razumeo sam vas ree Seterli. Znai, on je ekao da osvane
vedar dan, bez vetra, i uzleteo je avionom da zaprai grad koncentrisa-
nim gasom istine. J e li to injenica?
Naravno da jeste uzvrati Henson. Vi znate da ne mogu da vas
laem. On ponovo uzdahnu. Niko vie ne moe da lae. Oigledno,
hemikalija je toliko jaka da deluje ako je samo malice umrknete. Oni
iz psihijatrijskog odeljenja priaju mi svata o oslobaanju od inhibicija
i prevazilaenju super-ega, a ako ovek pokua neto da im odgovori,
oni naprosto spuste slualicu. Ali bitno u svemu tome je da gas deluje.
Svi koji su napolju, svi koji dre otvorene prozore ili imaju erkondine
u stanu, svi su oni zakaeni. Gotovo itav grad. Oni ne mogu vie da
lau. Oni ak i ne el e da lau.
Divno! uzviknu Seterli, diui pogled prema sve guim olujnim
oblacima.
Mislite? J a nisam tako siguran. Kad pria dospe u novine, itava kola
e izai na ruan glas. Nisam smeo ovo ni da vam kaem, ali ne mogu
da se obuzdam. Naprosto, oseam potrebu da u svakom pogledu budem
otvoren. Ba to sam i rekao mojoj sekretarici, pre nego to mi je
opalila amar . ..
Seterli skrenu kola na aerodrom.
J e li ono tamo gore va ovek? Pokazivao je rukom navie, prema
jednom malom avionu koji se nakrenuo u stranu izmeu oblaka, zahva
en iznenadnom olujom.
Da viknu Henson. Pokuava da zauzme poloaj za sputanje,
mislim. Ali vetar je suvie jak . ..
Iznenadni blesak munje zapara nebo. Avion se zaklatio i poeo da
propada u dubinu.
Seterli ugasi motor i potra prema pisti. U daljini je zavijala jedna
sirena. Kroz kiu koja se spustila mogao je da vidi avion kako se suno-
vrauje u ludoj spirali.
*
Voli Tibets je sedeo za radnim stolom i sluao izvetaj.
Evo kako se to dogodilo govorio je Seterli. J adni ovek bio je
mrtav jo pre nego to su ga izvukli iz olupine. Ali nali su rezervoare
asna re
283
i opremu. Kod njega su se nalazile hartije, i ja sam ubedio Hensona da
mi ih preda; bio je toliko oamuen da nije ni pokuao da prigovori.
I sada moemo priu da potkrepimo dokazom. Imam kopije formule
koju je otkrio. Prepostavljam da emo podatke o drogi ustupiti i radio-
-stanicama.
Tibets odmahnu glavom.
Ne. Odluio sam da glatko odbijem sve zahteve te vrste.
Ali pria . ..
Nee biti nikakve prie. Sada je i tako sve prolo. Zar niste primetili
kako su se ljudi promenili posle naleta one oluje? Vetar je oigledno
oduvao gas dalje. Svi su ponovo normalni. Veina njih ve je ubedila
sebe da se nita nije ni desilo.
Ali, mi znamo da se desilo! I ta emo sa svim onim priama za
naslovnu stranu koje ste dobili danas popodne?
Odbaene su. Otkako je naila oluja, stalno smo dobij ali opozive
i odustajanja. Ispada da senator uopte ne podnosi ostavku ve se
kandiduje za guvernera. Onaj momak iz radnikog sindikata sasvim
sluajno je ustrelio sebe. Policija ne moe da pronae nikoga ko bi
potpisao svoju raniju izjavu. Oglaavai nam alju nove verzije svojih
oglasa. Pazite ta vam kaem, do sutra ujutro ovaj grad e zaboraviti
da se ma ta desilo. .. oni e sami hteti da zaborave. Niko ne moe da
se suoi sa istinom i da ostane duevno zdrav.
Strano je tako rezonovati ree Seterli. Doktor Lavenkvist je bio
veliki ovek. Znao je da njegov pronalazak moe da dejstvuje ne
samo ovde, ve svugde. Posle ovog prvog pokuaja nameravao je da
nadleti avionom Vaington, Moskvu i sve druge prestonice sveta. Zato
to ovaj gas istine moe da i zmeni svet. Zar to ne shvatate?
Naravno da shvatam. Ali svet ne treba da bude izmenjen.
Zato ne? Seterli uspravi ramena. ujte, ja sam razmislio o
svemu. Imam formulu. Mogu da nastavim tamo gde je Lavenkvist stao.
Utedeo sam neto novca. Mogao bih da unajmim pilote i avione. Zar
vam se ne ini da je svetu potrebna jedna doza istine?
Ne. Videli ste ta se desilo danas, u sasvim malim razmerama.
Da. Kriminalci su priznali svoje zloine, varalice su se reformisale,
ljudi su prestali da lau jedni druge. Zar je to ravo?
to se tie kriminalaca, nije. Ali za prosena ljudska bia to bi mogla
da bude strana stvar. Vi ne uviate ta bi se desilo kad bi lekar saoptio
svome pacijentu da umire od raka, kad bi ena rekla svome muu da on
zapravo nije otac njihovog deteta. Svako ima svoje tajne, ili bezmalo
svako. Bolje je ne znati itavu istinu o drugima, ili o sebi.
Ali, gledajte ta se deava u dananjem svetu.
Gledam. To mi je posao da sedim za ovim stolom i posmatram
kako se svet okree. Ponekad je to okretanje vrtoglavo, ali se bar na
stavlja. Zato to i ljudi nastavljaju svoje bitisanje. A njima su potrebne
lai da bi im pomogle. Lai o apstraktnoj pravdi, i romantinoj ljubavi
koja veno traje. Vera da pravinost uvek trijumfuje. Moda je ak i
naa koncepcija demokratije jedna la. A ipak, mi negujemo te lai i
inimo sve to je u naoj moi da od njih ivimo. I moda, malo po malo,
Robert Bloh
284
naa vera pomae da te stvari postaju istinite. To je spor proces, ali
ini se da deluje na duge staze. ivotinje ne lau, to znate. Samo ljudska
bia umeju da se pretvaraju, da toboe veruju, da obmanjuju sebe i
druge. Ali ona zato i jesu ljudska bia.
Moda je tako ree Seterli. A ipak, porazmislite o povoljnoj
prilici koju ja imam. Mogao bih ak i ratove da ukinem.
Moda. Vojni i politiki lideri verovatno bi u svetlu istine sagledali
svoje motive i promenili se privremeno.
Mogli bismo nastaviti sa zapraivanjem uzviknu Seterli oduevlje
no. Ima i drugih estitih ljudi. Pronai emo novana sredstva i na
praviti dugoroni projekat. I, ko zna? Moda e, posle nekoliko doza,
promena postati stalna. Zar ne shvatate? Mogli bismo da ukinemo rat!
Shvatam vas uzvrati Tibets. Vi moete da ukinete rat izmeu
nacija. I da, umesto toga, izazovete stotine miliona i ndi vi dual ni h ratova.
Ratova koji bi se vodili u ljudskim razumima i u ljudskim srcima. Dolo
bi do talasa ludila, talasa samoubistava, talasa ubistava. Dolo bi do
jednog poplavljivanja istine koje bi potopilo dom, porodicu, itavu
drutvenu strukturu.
Shvatam da je rizino. Ali pomislite ta bismo sve mogli da dobijemo.
Tibets poloi ruku na rame mlaeg oveka.
elim da zaboravite itavu ovu stvar rekao je ozbiljno. Ne
mojte da pravite planove o proizvodnji tog gasa i njegovom prosipanju
iznad Kapitola i Kremlja. Ne inite to, za dobro svih nas.
Seterli je utao, zagledan napolje u no. Tamo negde u daljini za-
piskao je prodorno mlazni avion.
Vi ste estit ovek ree Tibets. J edan od malog broja takvih.
To mi je jasno, i divim vam se zbog toga. Ali morate da budete realistini
i da gledate na stvari onako kako ih ja gledam. Sve to elim od vas
jeste da mi sada obeate da neete pokuati nikakvu ludost. Pustite da
svet ostane ovakav kakav je. Zastao je za trenutak. Hoete li mi dati
vau asnu re?
Seterli je oklevao. On je bi o estit ovek, shvatao je to, i zato mu je
trebalo dosta vremena da odgovori. A onda:
Obeavam laga Seterli.
Herbert V. Franke
Nalog
Lekar je seo na bolesnikov krevet i dobroduno uhvatio njegovu ruku:
Sada nam jo jednom ispriajte vau priu, ali potpuno mirno,
molim! Pa mi vam verujemo.
Pacijent se iscrpljeno zavalio natrag na jastuk. Poeo je tiho da
govori, dok su mu plaviasto nateene usne podrhtavale.
Otpoeo sam sasvim skromno. Danas je moja reklamna agen
cija preduzee svetskog glasa. Najbolje firme davale su mi naloge
propagandne kampanje, ispitivanje javnog mnenja, ugovaranje po
slova. Meutim, najvei nalog dobio sam od jednog neznanca. Moj
zadatak bio je pomalo udan ali iza njega se nalazio novac. Ve
godinama su moja firma i njene filijale irom sveta uglavnom time
zauzete. Meutim, sve je trebalo da ostane u tajnosti.
Moj zadatak? O tome nisam smeo da govorim. Ali danas to ipak
moram da uinim. Trebalo je da oveanstvo uputim u meuzvezanu
misao. Ono je trebalo da postane upoznato sa pitanjima svemirskog
putovanja, trebalo se pripremiti na ono ta su mogle da donesu ekspe
dicije u kosmos, trebalo se priviknuti na misao da je ovek samo jedan
od raznih oblika ivota meu mnogim drugim u zvezdanom prostoru.
Nisam se raspitivao za razlog. ovek je plaao. Najpre sam testirao
javno mnenje veina krugova bez razumevanja je gledala na takve
ideje, samo se mali broj pojedinaca bavio slinim problemima. Dodue,
bilo je nekoliko pisaca koji su iz tog podruja crpli svoje teme, ali
ko je njih itao? Tu sam se ja umeao, i sada svi znaju naunu fan
tastiku. Upregao sam moje evropske filijale. Sa uspehom, gospodo!
Imam veze i u Rusiji. Znate li koja je literatura tamo u poslednje
vreme doivela najvei polet? Uinio sam jo mnogo toga. Finansirao
sam filmove i predavake turneje, okupljao sam zainteresovane i vodio
brigu o tome da se oni udrue u klubove.
Pojma nemate koliko je teko iriti nove misli! Ali ja sam imao
uspeha.
Pre nedelju dana moj nalogodavac me je pozvao kod sebe. On sta
nuje izvan grada u jednoj usamljenoj kui. Izgleda da je nekakav pri
vatni naunik. Primio me je u jednom udobno nametenom salonu.
Bio je primetno nervozan.
HE RBE RT W. FRANKE . Doktor filozofije, naunik i veliki popularizator nauke, H. V. Franke
(1927) istovremeno j e i jedan od najagilnijih nemakih pisaca naune fantastike. Objavio veliki
broj pria i nekoliko utopijsko-tehnikih romana. Staklena zamka, elina pustinja i dr. Pria
Nalog uzeta j e iz njegove zbirke Zelena kometa.
Preveo: GAVRILO VUCKOVI
Herbert V. Franke
286
Ide suvie sporo uzviknuo je. Vi radite premalo!
Oprostite rekao sam asopis Galaxy danas izlazi na deset
jezika, osnovan je prvi evropski klub naune fantastike, u istonim
zemljama imamo dravnu podrku...
On me prekide.
Sve je to premalo! obrecnuo se. Kako je danas moglo doi
do panike dok su letei tanjiri kruili iznad Sidneja?
O tome nisam nita uo, mada sam uvek dobro obaveten. Otkuda
je ovaj ovek mogao to da sazna?
itava stvar izgledala mi je sve udnija. ovek je brzo koraao
tamo-amo, kao da osea strah. Da, to je prava re strah! A onda
su iz susedne prostorije odjeknuli neki neobini zvuci. On je pritrao
vratima i proao kroz njih, ne otvorivi ih ni za palac vie nego to
je bilo neophodno. Ali uprkos tome osetio sam vlanu vrelinu i kiselkast
zadah koji je prodro u sobu iz susedne prostorije. Onda sam se prikrao
do vrata i bacio jedan pogled kroz kljuaonicu... Nije trebalo to da
uinim. ..
Kad se on ponovo vratio, obeao sam mu sve ta je od mene zahte-
vao. Nisam eleo nita drugo sem da se izgubim, i on me je uskoro
otpustio. U kolima mi je posle toga bilo crno pred oima. Moj ofer
me je ovamo dovezao.
ta sam video u susednoj prostoriji? U jednoj naslonjai sedela je
neka prilika, vea od oveka, ali ne ovek njeno telo sastojalo se
iz mnotva isprepletenih belih gumenih cevi, udovi su izgledali kao
raje tipaljke, a glava je bila u obliku zvona sa jednom sisaljkom i
itavim nizom buljavih oiju svuda uokolo. Nije to bilo bie sa ovoga
sveta. ..
Bolesnik je zaklopio oi. Mada je utao, usne su mu i dalje podrh
tavale. Meutim, nije vie reagovao ni na jedno pitanje.
Ostavimo ga na miru! odlui ef lekara. Tipino stanje
iscrpljenosti posle sranog udara izazvanog nervozom. Ili, razumljivije
govorei, menaderska bolest. Neobine su samo halucinacije. On se
nee vie vratiti na svoje radno mesto. Sva srea to njegov sin na
stavlja njegovo ivotno delo. U poslovanju firme nije dolo ni do kak
vog zastoja!
Gospoda napustie bolesnikovu sobu i posvetie se sledeem paci
jentu.
sf domaa
pnca
Zvonimir Furtinger
Djed i unuk
Zdravo, Elza, koje li iznenaenje!
Kroz vrata je mugnula ljepukasta djevojka i kritiki ocijenila do
maina.
Vjerujem da si iznenaen, ali iznenaenje moe opaliti poput malja,
ako je to iznenaenje neugodno.
ovjek kome su bile upuene te rijei nemono rairi ruke, a onda
bre bolje obujmi djevojku.
- Elza, uistinu se veselim to si dola. Daj sada jedan lijepi poljubac.
Elza se dala poljubiti, ali nije propustila da uz put promrmlja neto
o enama kao vjenim muenicama. Zatim su poli u sobu, i sve bi bilo
lijepo i dobro da nije ba u trenutku kada se Elza potpuno priljubila
uz Milana, i kada je izgledalo da e sve proi u miru i redu, zazvonilo na
kunim vratima.
Aha proguna Elza oekivao si drugu. Zato si bio iznenaen.
Ali, Elza, to govori. Bit e najbolje da uope ne poem na vrata.
Aha, to bi ti odgovaralo. Idemo mi lijepo zajedno, da vidimo tko je.
Ali, na veliko Elzino razoaranje a Milanovo olakanje bio je pismo
noa, koji je pitao za neku adresu.
Imao si sreu zakljui Elza i poe do bara, da natoi dvije ae.
Lako je imati sreu kada ti je savjest ista odgovori Milan, a onda,
da bi prebacio razgovor na drugi kolosjek, primjeti:
J esi li ti ula to se pria o leteim tanjurima?
Ne, Elza nije ula nita o leteim tanjurima, a najmanje tog dana.
Odmah je prozrela kuda Milan cilja s tom novom temom, ali je to protu
maila na svoj nain. Oito je da neto skriva pred njom.
Zna, onaj Marin sa pumpne stanice rekao mi je da je video danas
ujutro neto to je letilo a nije bilo avion.
A zato to ne bi bio uistinu letei tanjur? usprotivila se Elza.
To su sve gluposti, draga Elza, i nema smisla. .. uh!
Uzvik je bio potpuno na mjestu, jer je tog trenutka opet zazvonilo
na kunim vratima. Milan je predviao neprilike, jer e Elza iskombini-
rati najnevjerovatniju spletku to je jedna ljubomorna dua moe izmi
sliti. I nije bio na krivom putu.
ZVONI MI R FURTI NGER, roen u Zagrebu 1912. godine. Po zanimanju novinar. Napisao niz
lanaka i radio-emisija popularno naune i kulturno-istorijske prirode, radio i TV drame,
romana, i novela. Vanija dela: Vila na otoku, Zrcalo u svemiru, Ran za dva dolara. Sa Mlade
nom Bjaiem napisao nauno-fantastike romane Osvaja 2 se ne javlja, Svemirska nevjesta,
Mrtvi se vraaju, Waramunga i Nita bez Boiene (naslov prvog izdanja Tajanstveni stroj profe
sora K ruia), a na temu ilegalnog rada za vrijeme okupacije omladinski roman Latni kurir.
Zvonimir Furtinger 290
Da, zato si protrnuo? Da li je ona?
Poi sa mnom da vidimo tko je, pa da se jednom umiri zavapi
Milan i poe prema vratima.
Samo polako, ii emo zajedno . .. Eto, to je nestrpljiva!
Elzi se oteo taj uzvik, jer je jo jednom prodorno zazvonilo.
Pred vratima je stajao ovjek tridesetih godina. Bio je odjeven u
neto to bi moglo biti i overal i trenirka. Kada su se vrata otvorila,
njegovo zabrinuto lice poprimilo je vedriji izraz.
Stanuje li ovdje Milan Posavec?
Da, to sam ja odgovori Milan, napeto razmiljajui kakve e sve
nepovoljne zakljuke po njega Elza izvui iz tog prizora. No reakcija
doljaka zbunila je i Milana i Elzu.
Oh, izvrsno, dakle ipak je ve 1973. prola. Onda je sve u redu.
Oprostite, ali meni nije jasno to ste time htjeli rei.
Doljak kao da se zbunio. Poeao se po glavi, ogledao se na sve strane
i onda promucao:
Radi se o diskretnoj stvari. Moda e vam se to uiniti i malo udno,
pa bi bilo zgodno da govorimo nasamo.
Poslije tih rijei Elzi je ve bilo prilino jasno da je ovjek doao s
nekom porukom Milanu i da sada trai mogunost kako da je priopi
bez svjedoka. To treba sprijeiti, i zato je preuzela inicijativu.
Uite, dragi ovjee. Sve to god imate rei moete kazati preda
mnom. Mi nemamo tajni jedno pred drugim, zar ne Milane?
Milan je progutao pljuvaku i uveo ovjeka u predvorje, ovjek se
ogledao po svim kutevima, kao da je neto traio. Milanu se uinilo kao
da se bori sa suzama.
Izvolite sjesti gurnu mu Milan stolicu.
No doljakova reakcija bila je posve nepredviena:
Djede, djede Milane, nisam vjerovao da u doivjeti taj veliki tre
nutak.
U oima su mu se zacaklile suze. Rairio je ruke, kao da e zagrliti
Milana, ali se nije maknuo kada je video njegovu zbunjenost.
Djed, djed . .. kakav djed . .. ? propentao je Milan.
I Elza je smatrala da treba neto rei:
0 emu vi to govorite? Moj Milan nema ni dvadeset sedam godina, a
vi ste po svoj prilici preli tridesetu.
Ah, a ti si baka Nina. Na fotografiji izgleda sasvim drugija.
Kakva baka. .. Niti sam udata, niti se zovem Nina.
Tek joj je sada dospjelo u svijest da se upustila u diskusiju koja
zaista nema smisla. Kako li je samo mogla izgubiti nadzor nad svojim
ivcima.
Nepoznati, koji se izdavao za Milanovog unuka, razoarano je oborio
glavu i tiho proaptao:
Da, vama to izgleda udno, ali ja sam kriv. Prenaglo sam istresao sve
to mi je na srcu. Znate, odjednom se nai pred djedom ...
J a nisam djed, to upamtite hladno procijedi Milan.
Oekivao je da e se doljak konano povui ili bar objasniti kuda
cilja sa svojim alama, ali t o se nije dogodilo.
Djed i unuk 291 '
To emo lako ustanoviti. Da ujemo, u kojoj smo godini?
1975.
Dakle, ipak djed. Zagrli svoga unuka Sljemenka, djede!
Milan je posve otupio na sve to bi mogao uti od tog neobinog
nasrtljivca. Zato je samo znaajno mahnuo rukom i rekao:
Sve su to budalatine. Kako dolazite do toga da mi vi budete unuk,
kad ste a) stariji od mene, b) uopte nemam djece, c) nisam oenjen ...
A baka Nina?
Sad je i Elzi prekipjelo. Nije joj bilo jasno da li se radi samo o
tome da ta dvojica dobiju vremena, pa da unuk preda neku poruku,
ili se radi o luaku. Zato je odluila da preuzme komandu.
Sluajte, sada mi je dosta. Prekinite tu komediju i recite lijepo to
elite.
Trebao bih pet stotina dinara i jednu bocu.
Milan se nasmjeio, jer je konano znao koga ima pred sobom.
Dakle, nove metode prosjaenja. Neto kao prosjak atomskog doba.
I Elza je htjela stvari izvesti na istac, ali dakako da je polazila s
drugog stanovita.
Polako, dragi ljudi, dopustite da ja vodim razgovor. J o uvijek se
nisam uvjerila da se vas dvojica niste dogovorili da me obmanete. Dakle,
molim lijepo, vi se zovete Sljemenko, malo neobino ime, ali dobro.
Kako se jo zovete?
Posavec, Sljemenko Posavec. elite li moju legitimaciju?
Ne ekajui odgovor, Sljemenko posegnu u dep i prui neku najlon
sku karticu. Elza i Milan nagli su se nad taj dokument i proitali: Ime:
Sljemenko Prezime: Posavec, godina roenja: 2003. Zanimanje: astro-
nautski tehniar I I klase Ime oca: Ninoslav Izdano u Zagrebu,
opina Krievci datum izdavanja 7. svibanj 2031.
Elza, to kae na to? Sin Ninoslav, unuk Sljemenko...
Ukoliko to nisi ve ranije vidio, onda...
Sve je to mnogo jednostavnije nego to mislite. Meni je dobro poznato
da vas dvoje sada jo nemate sina. Ta mi smo tek u 1975. godini a moj
se otac rodio 1976 . .. oh, kako je to davno bilo . .. No, pustimo osjeaje
postrani.
Elza je pomislila da Sljemenko dobro glumi oaj, a Milanova pri
mjedba zvuala bi upravo bezduno da je sve bilo onako kako se inilo.
Ne ini li vam se da se zbog jedne prazne boce i pet stotina dinara
ne isplati toliko pripovijedati.
Sljemenku su se ponovno orosile oi a lice mu je oblilo rumenilo:
Djede, zar zaista misli da sam ja prosjak, da mi je stalo do tih
piljivih pet stotina dinara. Ma imam ja novaca, ali mi ih nitko nee
primiti. Na, pogledaj!
Odmah iza toga Milan je drao u rukama nekoliko modrih i dvije
zelene novanice. Zelene su bile od 500.000 a modre od 100.000. Ali takve
novanice nije jo nikada vidio. Sljemenko je objasnio da su to najnoviji
dinari.
Shvaa li sada, djede, taj novac jo nije u opticaju. Vrijedit e tek
za nekih etrdeset godina.
Zvonimir Furtinger 292
Molim vas da me ne zovete djedom. Radije proirite malo vau bajku
i objasnite kako ste vi postali moj unuk. .. Dobro, dobro . .. rei ete
da ste mi unuk, jer ste sin moga sina, koji e se zvati Ninoslav. Objasnite
vi meni kako ste se mogli pojaviti ovdje prije nego to vam se otac
rodio.
I mene bi to zanimalo dometne Elza.
Sljemenko je poeo tumaiti. Rekao je da su konstruirali tempoplan
iz domaih sirovina i da ga je trebalo iskuati. Meu osobljem, koje je
bilo odreeno za taj posao, nalazio se i Sljemenko. Kada je poeo citi
rati Landauerove pouke i spomenuo Mahmudijev temporalni kompleks,
Elza je prasnula:
ovjee, to ste vi tu svega nadrobili! Ne biste li nam to sve mogli
rei svojim rijeima?
Da, zaboravio sam u kom se vremenu nalazim. Dakle, tempoplan je
maina kojom se plovi kroz vrijeme.
Krasno, sve ljepe i ljepe. Milan je shvatio da se nee olako rijeiti
nezvanog gosta, pa je zato htio iskaliti neko zlobno zadovoljstvo. Vi
naprosto tvrdite, ni vie ni manje, nego da ste dojedrili na tom vaem
tempoplanu u nae vrijeme.
Tako je, konano smo se shvatili. Napravili smo izlet do cara Kaligule!
Htjeli smo dalje, do cara Augusta, ali su nam se kronoreflektori raskli
mali, pa smo smatrali da e biti bolje da se vratimo prije nego to doe
do katastrofe. Zamislite samo, da se odjednom naemo u srednjem
vijeku, pa ni naprijed ni natrag!
Strano, zaista strano, dragi unue.
Sljemenko pun nade pogleda u Milana, ali kada je vidio sarkastini
osmjeh na njegovim usnama ponovno se snudio. Sada se javila i Elza:
Da ujemo dalje, a onako uz put dala bih vam jedan savjet. Umjesto
da ste otili u prosjake, mogli ste se posvetiti pisanju fantastinih novela.
Bako, zarida Sljemenko u krajnjem oaju pa ti bi me barem
morala razumjeti! Sjeam se kako si me drala na koljenima a ja sam
ti navijao sat na ruci dok nije puknula opruga.
Zar vas nije stid neprestano izmiljati nove lai?
Odgovaram na to to me pitate. Ali, sve je to lijepo i dobro, no meni
treba ipak pomoi.
Aha, sad ve znam to slijedi. Govorit ete o onih pet stotina dinara.
Ne zaboravite i boicu dobaci Sljemenko, kao da se boji da bi
mogao dobiti samo novac. Sumpornu kiselinu ne mogu smotati u
papir. No, da nastavim. Pokvarili su nam se kronoreflektori, zapravo bili
su nepouzdani perkusione glavice su podrhtavale za tri stupnja vie
nego to to Denisova toleranca doputa. Ali, kako nesrea nikada ne
dolazi sama, pokvario se i kronograf.
Opet je dolo do prekidanja, jer je Elza htjela znati to je to krono
graf. Sljemenko je protumaio da je to sprava koja biljei prevaljeno
vrijeme.
Kronograf mora bezuvijetno funkcionirati, inae se moe dogoditi da
promaimo vrijeme u koje smo htjeli poi ili, to je jo gore, ne moemo
Djed i unuk 293
vie pogoditi vrijeme iz kojeg smo poli. A nama je iscurila sumporna
kiselina.
Ne vidim veze izmeu kronografa i sumporne kiseline primjeti
Milan.
Sumporna kiselina je vaan element u kronografu.
A kada ste vi otputovali u prolost?
Godine 2046, 8. kolovoza u 14 sati 18 minuta i 37 sekundi. To se mora
bezuvjetno znati.
Milan se na te rijei znaajno nakaljao, a Elza nije propustila priliku
da napomene kako nije iskljueno da je sam Milan autor te prie. No
Sljemenko se nije obazirao na tu upadicu, ve je nastavio:
Dakle, to nam je preostalo, kad smo se nali u takvoj situaciji?
Rezervu sumporne kiseline nismo ponijeli. Trebalo se zaustaviti i potra
iti je negdje. Stali smo nasumce, kako bi se ono reklo, od oka. Pretpo
stavljali smo da se nalazimo u vremenu kada je kemijska industrija ve
dovoljno razvijena i u kome je trgovaka mrea organizirana do te mjere
da tu kiselinu nee biti teko nabaviti. Zaustavili smo se bez problema,
ali su onda iskrsle potekoe. Pristali smo juno od Save, na najpustijem
mjestu u naem gradu, tamo gdje je jo prije vie od sto godina bilo
odreeno da se podigne novi eljezniki kolodvor, ali do dananjeg dana
to nije uinjeno. Htjeli smo izbjegnuti senzaciju. I to nam je uspjelo.
Izmjerili smo vrijeme i ustanovili da je oko sedam sati ujutro po lokal
nim prilikama.
ekajte malo, da prokuham sve to ste ovdje nadrobili. inilo se
kao da se Elza konano zainteresirala za samu stvar. Da, shvaam,
ali da biste priu uinili uvjerljivijom, bilo bi dobro da je poveete s le
teim tanjurima. To vam je jedan dobronamjerni roaki savjet.
Sljemenko se zainteresirao za letee tanjure, i kad mu je Elza objasni
la da su to neki okrugli predmeti koji se kreu silnom brzinom kroz
zrak i za sobom ostavljaju plameni trag, njegovo se lice smrknulo.
Dakle, vi ste nas vidjeli. To nije dobro. Onda se pogotovo moramo
pouriti, jer bi bilo nezgodno da nas pronau nepozvani ljudi.
Vi ste genije, unue. Milan se iskreno divio Sljemenkovoj upornosti.
Vi svaku priliku koristite da biste to prije doli do petsto dinara
i boice.
Duan sam to drugovima koji me ekaju u tempoplanu. Ali u vam
ipak ispriati sve do kraja. Kad smo se zaustavili, nismo znali tono u
kome smo vremenu, ali znali smo vrlo dobro da nam sumpornu kiselinu
nee nitko pokloniti. Trebalo ju je ili ukrasti ili kupiti. Za krau smo
znali iz nekih starijih knjiga, ali nitko od nas nije imao iskustva na tom
polju ljudske djelatnosti. Zato smo se nakon zrelog razmiljanja odluili
za kupnju. Ali tu su se isprijeile ogromne potekoe. Kako platiti? Neto
novaca, oko tri milijuna, imali smo. Ali znali smo da taj novac jo ne
vrijedi. E, onda sam se sjetio da bih ja mogao pomoi.
Prosjaenjem? upadoe u jedan glas Milan i Elza.
Opet vi jedno te isto. Sjetio sam se da bi u tom vrijemenu mogao ve
ivjeti moj djed, a kako sam ga poznavao, bio sam uvjeren da bi mi on
posudio koliko trebam.
19 Andromeda
Zvonimir Furtinger
294
Hm. Milan je osjetio kako mu se u glavi vrti. Vi ste mene pozna
vali, a ja pojma nemam o vama.
Za vas e se to dogoditi tek za nekih tridesetak godina. No, pustite
me da nastavim. Adresu sam znao, i evo me sada ovdje. Djede ...
Umuknite.
Da mi je samo znati to vi zapravo hoete? U Elzi su opet prevla
dale stare sumnje.
Mislim da sam se dosta jasno izraavao. Uao sam u prvu trgovinu
kemikalijama i uzalud traio registrator. Upravo je nevjerovatno kako
primitivno ivite.
Poput divljaka, htjeli biste rei. Najprije roaka ljubav, a onda
diskretno vrijeanje dobaci Elza ne bez zlobe.
Htio bih znati to je to registrator? Milan je bio konkretniji.
Registrator je projektor za trodimenzionalne slike, koje prikazuju
robu sa cijenama. Ali vi nemate ni automate za izdavanje robe, ve se
sve obavlja runim radom. A u naim knjigama pie da je epoha Napo-
leona I I I bila briljantna, da se tehnika razvijala divovskim koracima.
Kad ste studirali svoju ulogu, mogli ste malo savjesnije zaviriti u
povijest. Napoleon I I I je ve sto godina mrtav. Milan je smatrao da
mora iskoristi svaku slabu toku nezvanog gosta.
Moe biti. Iz nae perspektive to se ne ini tako tono distancirano.
A mogao bih kojeta rei i na raun vaeg prometa. Nemate ni radarske
konice. Upravo nejverovatno kako su hrabri vai pjeaci. Kola bi ih
mogla gaziti na tisue.
Milan je poeo cijeniti ovjeka.
to ste vi sve prostudirali, da bi od mene izmamili petsto dinara. ..
I boicu upadne mu Sljemenko u rije. Ah, vidim, djede, da jo
uvijek sumnja. Zapravo. .. ah... da nije dolo do neke zabune, ha?
Sad tek primeujem da nema oiljak na desnoj strani ela, a ba na
uljenoj slici, koju je baka Nina slikala, taj se oiljak lijepo vidi. Postoji
li jo netko u kui koji se zove kao i ti?
Ne znam na to smjerate, al i . .. dakako, u ovoj kui stanujem ja
jedini, Milan Posavec.
Onda, ipak. . . No, to jo nije, moe bi ti . .. da... a sada bih te,
dragi djede, najljepe molio daj mi tih pet stotina dinara. Ako hoe,
mogu ti dati svoje novce, ali morat e ekati neko vrijeme da se njima
koristi.
Milan vie nije znao to da uini. Pogledao je Elzu, a ona je odobra
vajui klimnula glavom. Da je znao zato je to uinila, moda bi druga
ije postupio. Ovako se odluio:
U redu, dragi unue, evo, tu ima tih pet stotina dinara.
Hvala, djede, a boica?
Dakako, dakako, ta u emu bi nosio sumpornu kiselinu! E l zo...
No Elza je ve bila u kuhinji da potrai boicu. Milan je odahnuo.
Sad e moi da u miru porazgovara sa svojim neobinim posjetiteljem.
Moda e tako saznati neto vie.
No, sad smo sami, Sljemenko. Recite mi otvoreno o emu se zapravo
radi. Oklada, novi nain prosjaenja, manija, bjesnilo...
Djed i unuk
295
Ali, djede, doe mi da zaplaem kad vidim da nikako ne priznaje da
sam ti unuk.
Dakle, vi ostajete pri svome. Sad mi recite jo samo jedno. Zato vi
govorite uvijek o baki Nini. Oito se radi o individui koja bi, prema
vaem miljenju, morala biti moja ena. Ova ljubomorna osoba, koja
sada trai boicu u kuhinji, zove se Elza i nije slikarica.
Ali kad ti kaem, djede, da sam poznavao baku Ninu. Drala me na
koljenima i . ..
Pokvarili ste joj runi sat. Da, to sam ve uo.
Sljemenko se poeo mekoljiti kao da je u neprilici, a onda rekao:
Iz toga slijedi samo jedno. No, djede, pokuaj malo razmisliti o svo
jim enskim poznanstvima.
Darinka, Marta, Ljubica. .. hm, a kako joj je djevojako prezime?
ekaj, da se sjetim. .. imam! Hafner, da, tako je. Nina Hafner, to je
od onih Hafnera, koji su neko vodili zalagaonicu.
Ah, Nina Hafner. ..
to je Milan htio rei na raun Nine Hafner nije se saznalo, jer su
se tog trenutka s bukom otvorila kuhinjska vrata i u njima se ukazala
Elza u liku boice osvete s bocom u ruci.
A, tako dakle! ula sam dosta.
Ali, draga E lza. ..
Umukni! A to misli zato sam pristala da se ovom probisvjetu dade
boica? Zato da vas pustim nasamo i da ujem o emu se zapravo radi.
Dakle, poruka od Nine.
Elza, ti si na krivom putu.
Na krivom putu bila sam kada sam se s tobom upoznala.
Molim te smiri se i predaj bocu Sljemenku, pa kad budemo sami sve
emo lijepo objasniti.
Bit e sam!
Elza zamahne rukom, i prije nego to je bilo tko mogao shvatiti to se
dogaa, boica je poletjela ravno u Milanovo elo. Odande se odbila i
pala na koni naslonja, gde je ostala mirno leati.
Milan je osjetio kako mu se cijedi neto toplo niz elo. Bio je oamu-
en, pa je kao kroz maglu vidio kako je Elza demonstrativnim korakom
napustila njegov stan i za sobom snano zalupila vratima. Negdje iz
daljine dopirao je i Sljemenkov glas:
Djede, djede, kako ti je?
iv sam, to jedino znam.
Nee ti biti nita, jer kako bih ja mogao onda biti tvoj unuk. Ali ja
sada imam sve to mi treba, pa moram ii. Kolege e ve biti zabrinute
za mene.
Milan je ve neto jasnije vidio kako je Sljemenko projurio kroz
vrata, a onda kao da ga je ovladao san. Trgnula ga je snana zvonjava.
Mahinalno je ustao i tek kod vratiju sjetio se da neto nije u redu
s glavom. Ali neka, pomislio je, vjerovatno se Elza vraa, pa neka je
ujede savjest kad me vidi ovako okrvavljenog. Meutim...
Ah, ovjee, kako to izgledate!
19*
Zvonimir Furtinger
296
Pred Milanom je stajala mlada plavokosa djevojka. Njezine su plave
oi bile razrogaene od nemilog prizora, to je u Milanu stvorilo uvje
renje da mu je rana na glavi opasnija nego to je mislio u prvi trenutak.
Ali, bilo je ipak potrebno da pred djevojkom odigra ulogu heroja.
Ah, nije to nita . . . udario sam se o ... bocu.
to govorite da nije nita a cijela vam je desna strana ela rasjeena.
Dopustite da uem i da vam uredim tu ranu.
Milan je klonuo u naslonja i uo samoga sebe kako zbunjeno pita:
Desna strana, kaete. .. Hoe li ostati oiljak?
Po svoj prilici hoe. Nego, recite vi meni gdje imate ovdje vode.
Milan joj je opisao kako e doi u kuhinju, gdje e nai posude i
gdje iste rupie. Kad je ostao sam, poelo mu je zvoniti u glavi ali ne
vie od rane. Osjetivi hladnu krpu na glavi, otvorio je oi i proaptao:
To je strano . .. nemogue . ..
A to se toliko uzbuujete zbog jedne brazgotine. Za mukarca to nije
nezgodno. Bit ete interesantniji enama.
J a da se ne uzbuujem! Da mi je stradala lijeva strana ela, da sam
slomio nogu, iaio kraljenicu. .. to bi mi sve bilo lake, ali ovako ...
Smirite se. Vae uzbuenje poprima panian karakter, ali to su poslje
dice oka od udarca.
Milan je opet utonuo u mrak. I z letargije ga je trgnulo pitanje:
to vi cijelo vrijeme govorite o unuku, i to vaem vlastitom? Bojim
se da emo morati poi k psihijatru, ako se ne smirite.
Dobro, dobro, ve sam miran.
Milanu je bilo jasno da od nebuloznog mucanja nee biti koristi, a
osim toga ta strana osoba i onako ne bi mogla shvatiti to se dogaalo
u njegovoj nutrini. Zato se sabrao, da bi mu reakcije bile to normalnije.
Sad je ve dobro. Hvala vam na pomoi...
Oprostite, ali ja bih vam se morala ispriati to sam samo tako banula
u va stan. Znate, vratila sam se iz Pariza. Studirala sam slikarstvo...
i sad sam opet tu. Htjela sam posjetiti svoju tetku. . . ona stanuje tu
preko puta, ali nema nikoga kod kue, pa sam vas htjela zamoliti da joj
kaete da sam se vratila i da u je posjetiti u petak popodne i da bude
svakako kod kue.
Oh, jo ste i slikarica otme se Milanu, a onda se sjeti psihijatra,
kojeg mu je njegova samarianka stavila u izgled, pa nastavi mnogo
sabranije:
A, da, vrlo rado. Sve u joj rei kako elite.
No, sada je povez u redu, pa vas vie ne bih htjela smetati. Dakle, ne
zaboravite. U petak popodne.
Neu zaboraviti, samo mi recite, molim vas, to da joj kaem. Tko ju
je traio.
Njezina neakinja Nina Hafner, ja sam od onih Hafnera koji su neko
imali zalagaonicu.
Duica Luki
Luola
I v Matin, mladi dopisnik nedeljnog ilustrovanog asopisa Hod, pred
loio je Eleni da medeni mesec provedu u Rovinju, uvenom svetskom
letovalitu. Raunao je s tim da e sad, van sezone, proi mnogo jevtinije
nego u sezoni, a osim toga odluio se za privatni smetaj, to takoe
znai znatnu utedu a prua ak i mogunosti da sami poneto skuvaju.
Istina, s tim novcem bi na nekom drugom mestu mogli da odsednu u
najluksuznijem hotelu, uz najvee prohteve, ali to drugo mesto nije
arobni, u svetu omiljeni Rovinj. Elena se oduevila predlogom. Uostalom,
u to nije trebalo ni sumnjati: da ne misle slino, da nemaju sline sklo
nosti ne bi danas ni polazili na svoj svadbeni put.
Rovinj je za Iva imao jo jednu privlanost, drugaiju od one koju su
oseali drugi turisti: I v je tamo proveo svoje najranije detinjstvo, a u
seanju sauvao najlepe uspomene na to mesto.
Smestili su se ugodno kod jora Marije, ene plemenite due i vrednih
ruku. Doekala ih je s cveem u sobi i toplim napicima, s mirisnom
belom posteljom i brinim pogledom.
Hoete li biti zadovoljni?
Zadovoljni? To je malo. Bili su presreni.
Mada je sezona zvanino prola, more je bilo jo toplo jer je sunce
izgubilo kalendar pa peklo i arilo i teralo odocnele turiste u vodu. Ku
pali su se do mile volje, a uvee se etali uz obalu, zaljubljeno maui
zvezdama. ..
Pogledaj! odjednom zastade Iv. Tamo, na zidu, sasvim gore,
Elen, pogledaj onaj mali zeleni sj aj ...
to je lepo! ta je to, Iv, svetluca kao neki dragi kamen utisnut u
zid . . . kao zeleni brilijant. .. to je lepo! ushiivala se i Elen.
Luola! Luola! Crv koji svetli. To smo kao deca l ovi l i ...
Crv? Znam da svici nou svetle.
Ne, nije svitac ve crv . . . Samo, malo mi je udno to mesto, obino su
luole u travi. . . ili sam ve zaboravio. Ipak, to je mesto previsoko za
takvog jednog crva ... i jo na tako ravnoj, okomitoj kamenoj ploi...
Ne mogu da ga dohvatim, zid je visok bar dve moje visine. ..
Stajali su zagrljeni pred tim malim zelenim blistavilom, stajali tako
pod visokim kamenim zidom kojim je podzidana zemlja ogromnog hotel
skog kompleksa Leone, da se ne bi odronjavala na etalite uz morsku
obalu.
DUICA LUKI , roena u Beogradu 1928. godine. Svoje prie objavljivala u raznim listovima
i asopisima. Za omladinski roman Miris rumenila dobila J ugoslavensku knjievnu nagradu
Kurirek 1965. Prvu SF priu pod naslovom Uzela objavila 1971. u Politikinom zabavniku.
Neospornu vrlinu njenog ogledanja na planu naune fantastike predstavlja to to teme svojih
pria trai u naem domaem ambijentu.
Duica Luki 298
Tvoja luola se, gledaj, pali i gasi kao da nam namiguje, hahaha
smejala se Elen.
Luola se nikad ne pali i ne gasi. .. Ona ima uvek isti zelenkasto
fosf . .. fosforni sj aj . . . zaista . ..
I v se i sam zaudio toj pojavi. Luola se palila i gasila kao kad bro
dovi signaliziraju sve tlima.
Zaista! Kao da signalizira ree iznenaeno I v i ponovo pokua,
bezuspeno, da dohvati luolu rukom. Napokon zamahnu prema njoj.
Ugasio si je! oalosti se Elen.
Nisam je mogao ugasiti. Moda je pala. ..
Ne, nije obradovala se Elen eno je opet svetli. Ali, pogledaj, Iv,
sad svetli drugaijom svetlou, gledaj, sve blista plavim sjajem, to vie
nije samo zrnce svetlosti. ..
Ovo jo nikad nisam video! ree Iv. Moram uhvatiti tog crva ...
ako je to uopte crv dodade on uznemireno kad je video da se luola
oglaava crvenom pa opet plavom svetlou isprekidano, kao da zaista
neto signalizira.
uj, Iv, ostavi tu tvoju luolu. Hajdemo odavde odjednom se
Elen osetila nekako nelagodno.
Ne, hou da je skinem i da ti je pokaem. Istina, razoarae se kad
ugleda luolu, jer ovaj arobni sjaj dolazi od jednog trapavog, smee-
utog crva. ..
Sad lii na sjaj dragulja i vie volim da takav utisak ponesem o luoli
ree Elen.
Ali, i mene zanima, zbunjen sam odvrati joj Iv, ponovo pokuava
jui da se nekako uspentra na taj zid i da je dohvati. Ne seam se
da je ikad ijedna luola tako svetlela. Pogledaj, ova menja i boju svetlo
sti: plavo, pa crveno, pa zeleno . .. pa isprekidano svetli. .. ta li je to?
Moram je uhvatiti!
Iv, nemoj, ne elim tog crva. Molim te, hajdemo.
Elen, ovo moram dohvatiti, ovo nije luola ...
Elen je bila veoma nervozna i nije htela vie da ostane na tom mestu.
Ali I v je bio uporan:
Pogledaj, to je spektar duginih boja koje sred noi blistaju same od
sebe. .. Nita na tog crva ne baca svetlost. Ta svetlost, te boje, izviru iz
luole, ali kako moe biti plava, crvena. .. ili sam ja zaista zaboravio?!
Moda je to samo komadi sedefne koljke zalutao tu nekako.
Ali, nita ne osvetljava taj tvoj komadi koljke ...
Osim zvezda iju svetlost odbija, eto ti, i sad hajdemo pozva ga
Elen ve sasvim nervozna.
A otkud to da se taj tvoj komadi sedefne koljke kree, pogledaj,
pomerila se!
Svetlost se kretala. Polako. I opet je bila ujednaeno zelenkasta, kao
svetlost ma koje luole na svetu.
Hajde, Iv, ostavi je konano dozivala je Elen, koja je sama krenula
dalje u etnju.
I v je sustie, ali je ostao malo odsutan.
Oh, nee valjda rei, I v da te onaj crv interesuje vie nego ja?
ljutnula se Elen.
Luola 299
I v se nasmejao.
A ti, nee valjda rei, Elen, da si ljubomorna na crva?
Ne, Iv, ali osetila sam neku nelagodnost. Izgledao si tako nekako kao
da si isuvie ozbiljno sve to shvatio. J ednog trenutka si me uplaio...
I sam sam se uplaio, draga. ak mi se jednog trenutka uinilo da
sam osetio neku vezu izmeu te luole i . ..
I?
I one zvezde, eno one tamo, pogledaj, tano naspram nas blista.
Uvek mata kojeta. .. nasmejala se Elen. Iv, malo sam umor
na, hajdemo natrag.
Hajde sloi se on a uz put emo jo jednom pogledati luolu,
ako nije negde pala.
Kad su stigli do onog mesta s kojeg su je posmatrali prvi put, ugledali
su je kako opet svetli ujednaenom zelenom svetlou.
Evo, Iv, tvoja luola jo svetli, nije pala.
Nije! obradovao se Iv.
Vidi da je bolje to je nisi dirao. Ko zna kakvo bi joj zlo mogao
uiniti i ne elei. U mraku bi je sigurno zgnjeio . .. jadnicu.
I v se nasmejao.
A moda bi ona meni naudila? Moda je to neki zlonamerni neprija
telj s neke tajanstvene planete koji trai jednog Iva, a? Tako neto nisi
pomislila alio se I v grlei Elenu. Eto, vidi kakva si ti, tek si mi
nekoliko dana ena, a ve brine vie o jednom crvu nego o meni.
Elen je prihvatila igru smejui se.
Kako bi ovolikom medvedu mogao nauditi taj crvi!
Pa, mogla bi me opei, recimo.
Zar luola pee?
Ne, inae ne, ali moda je ova tvoja neka arobna luola. ..
To je tvoja luola ree Elena smejui se gde bi ona tebe...
A, ne, to je luola s one tamo zvezde. Dola je na Zemlju da utvrdi
da li joj je njeno ogledalce reklo istinu...
Kakvu istinu? smejala se Elen.
Pa, eto, njeno ogledalce joj je reklo da sjaj koji dopire sa Zemlje
ak do one tamo planete i koji tamo pomrauje sjaj svih arobnih
luola, dolazi od jedne Elen . ..
Hahaha smejala se Elen. Odavno sam porasla ali nikad nisam
prestala da volim bajke. A ti ume da smisli tako slatke bajkice da se
uvek iznova zaljubim u tebe ree Elen stisnuvi se jo jae uz Iva.
Elen, zato si se stresla? Zar ti je hladno?
Bila sam moda danas predugo u vodi.
Onda je bolje da pourimo kui.
Kod kue ih je jora Marija doekala s izrazom uenja na licu.
A kad ste izali? Kako vas nisam videla?
Posle spavanja, popodne, pa javili smo vam se, jora Marija. Da li
nas je neko traio? I li ima neke pote?
A ko je onda kod vas u sobi? Mislila sam da ste se vi vratili udila
se jora Marija.
Nikog nismo ostavili u sobi.
A nije vrag da pisaa maina kuca sama. .. J erbo san ja sad pola da
Duica Luki 300
vas pitan ta biste stili u jutru za doruak i kad san ula da jor Ive
pie, ma nian stila smetati, a vidi on i nije doma!
Elen i I v se pogledae.
Moda nas je neko posetio?
Ma niko nije dolazio, ja bih ula. .. ree jora Marija, i dalje sa
neskrivenim uenjem na licu. Zato I v poe do sobe i otvori naglo
vrata. U sobi nije bilo nikoga.
Ovde nikog nema. jora Marija, vama se to neto priinilo. A za do
ruak meni malo istarske prute a Eleni onog ovjeg domaeg sira.
I mirno spavajte, zbilja vam se samo priinilo ponovi I v proputajui
Elenu da ue u sobu.
Ne, Iv, ree Elen kad je I v zatvorio vrata nije joj se nita
priinilo. Pogledaj tamo pokazivala je prema pisaoj maini od koje
se mladi dopisnik nije odvajao ni na branom putovanju. U maini je
stajala hartija sa otkucanim tekstom:
Ni sam cr v, nego di n! U pr avu ste: dol azi m s pl anete k oj u ste
veer as pr epoznal i . U pr avu ste: bi l i su to si gnal i k oji ma j e utvr en
moj povr atak . Al i , vas to ne zani ma. Da, bol j e j e to me I v ni j e
di rao. Zl o bi bi l o, i bez moj e el je, vel i k o. J er, moj a mater i ja j e
sabi jena do vel i i ne cr va, al i tei na j e ogr omna. I v j e ne bi i zdrao,
kao ni moj u ni sk u temper atur u. U pr avu ste: na Zeml j i j e tr ebal o
da utvr di m j ednu i sti nu, al i ne onu o E l eni noj l epoti . Meuti m, to
ostaj e za vas tajna k oj u ne moete otk r i ti j er poznajete samo tri
di menzi je. Nepr i j a t el j ni sam. Naa ci vi l i zaci ja j e dal ek o i spr ed
vae. Pr ava ci vi l i zaci ja ni j e agr esi vna. Vi to j o ne razumete.
Stajali su kraj maine zaprepaeni, itajui precizne odgovore na
svoja pitanja postavljena pred onom luolom.
Ko je to mogao napisati?
Ko je mogao stii pre nas ovde ako je sluajno uo ta smo pri
ali tamo? Kako je mogao ui da ga niko ne vidi?
Odjednom maina kljocnu. Valjak se vrati, onako sam od sebe, i
kao da nije obina pisaa maina, ve teleprinter, otkuca potpis pod ono
pismo: Vaa l uol a.
Prva se pribrala Elen:
Iv, brzo, uzimaj telefon, javi se redakciji Hod ...
Iv, meutim, umorno sede na najbliu stolicu.
Ne, Elen. Niko mi to nee poverovati. Nemam dokaze.
Iv, a pismo. .. pismo je dokaz!
Ne ovo, Elen, otkucano pisaom mainom, pa jo mojom mainom.
Uputie me na redakciju Politikinog zabavnika i rei da Hod ne
objavljuje fantastine prie, pa ma kako bile lepe i neobine...
Ali, ja u ti posvedoiti, Iv, bili smo zajedno nije odustajala Elen.
Ne vredi, Elen. Moj urednik e ti rei da je i sam iskusio ljubav
i da odlino zna kako zaljubljeni vide svet. I jo e pokuati da ti se
udvara...
Maina se ponovo pokrenula i Elen i I v proitae:
Post sk r i ptum: I v j e u pr avu. T r eba podneti dok aze o naem
susr etu. Nj i h moe podneti j edi no onaj ko upozna sve di menzi je.
Damir Mikulii
Graniar
Sve se urotilo protiv njih od onog dana kada se vrelina spustila s
neba. Sunce je planulo, pretvorilo se u golemu bijelu buktinju to je
palila tlo i isparavala svu vodu. Drugog dana, Petar i nekolicina pri
jatelja sklonili su se u jednu spilju u Velebitu koju su jednom prije
posjetili. Unutra je bilo jo svjee. Vani nebo je bilo poklopac
naoblake ispod kojeg se kuhala zemlja.
*
Ur se ljuljao na valovima gravitacije to su sa svih strana zapljuski
vali njegovo tijelo sastavljeno od neutrina. Osjeao je drhtaje tog gra
vitacionog mora kao riba vibracije u vodi. U svojoj kugli od gravitona
Ur je spavao, no ipak su impulsi stizali do njega, prolazili u nj, ostav
ljali svoje otiske u Urovoj svijesti i Ur je doznavao sve o trenutnim
zbivanjima, u cijelom svemiru. On je jednostavno osjeao, doivljavao
jedinstvo prostora i materije, od najbeznaajnijeg dogaaja kao to
je spajanje dvaju atoma pa do meugalaktikih sudara.
Osjetio je sada neto to se upravo odigralo tamo, a Ur je tono
znao i gdje. Bio je to jedan od onih dogaaja zbog kojih je Ur Graniar.
Bio je to NAPAD. J ednim dijelom svog bia osjeao je Ur na
prezanje na Granici. Uskoro e se pojaviti i prva pukotina na trodi
menzionalnoj opni izmeu svemira i onog nepoznatog izvan njega.
Ve eonima vremenski beskraj merljiv samo ivotom zvijezda
Ur je Graniar. Rijetki su oni koji su uspjeli stei ast i povjerenje da
uvaju Granicu, a Ur je dobro znao da je poziv Graniara najvie
to jedan pripadnik naroda Zora moe postii. I -kao to je rasa kojoj
on pripada vrhunski domet ivota u svemiru, tako je i on, odnosno
Graniari, njegov najvii izdanak. Materija i energija, prostor i vrijeme,
posluno se pokoravaju oruu njegova znanja, i nema prirodne pojave
koja je jaa od njega.
Osim jedne. Osim NAPADA.
Urova rasa najstarija je u svemiru. Rodila se na jednom planetu
u samom poetku nastanka univerzuma, odmah nakon onog elemen
tarnog kaosa pri eksploziji praatoma, kad je sluajnim stjecajem po-
DAMI R MI K ULI I , roen u Zagrebu 1942. Diplomirao na Elektrotehnikom fakultetu, apsolvi
rao na Prironoslovno-matematikom fakultetu (smer Teorijska fizika). Novinar, urednik za
podruje nauke i tehnike u dnevniku Vjesnik. SF prie prvi put poeo objavljivati 1968. u
Studenskom listu, a kasnije u Vjesniku i nizu drugih listova i magazina pod angliziranim
pseudonimima W. D. Hinds, Dame McUllage i Mike Adams.
Damir Mikulii 302
voljnih okolnosti nastala tiha oaza od nekoliko rano formiranih zvijezda
i planeta. U vrijeme kad su se drugdje irom svemira tek stvarale
galaktike, ivot na njegovom planetu ve je bio proao rane faze evolu
cije. Narod Zora ve je gotovo i zaboravio vrijeme barbarstva i ovisnosti
od fiziologije tijela. Milijunima godina sakupljano znanje stvorilo je
iz naroda Zora gospodare svemira jo prije nego li je svemir zadobio
svoj sadanji oblik.
Samo jedno nisu uspjeli savladati. NAPAD koji je dolazio s one
strane Granice. On im je preostao kao jedini misterij.
Granica. Iza nje lealo je neto nejasno i nepoznato gospodarima
ovog svemira, neto to je stalno razaralo njihov svemir pomou
zagonetnih zraka. Zvali su ih SOL-zrake. Najbolji umovi njegove rase
uzalud su ve milijunima godina pokuavali pronai neku efikasnu
obranu protiv te prijetnje iz niotkuda. A rat, udan neravnopravan
rat, i dalje se vodi na Granici, zapravo tonije reeno vodi se po ci
jelom svemiru.
Kad neku zvijezdu pogodi SOL-zraka, ona eksplodira, pretvori se
u Novu ili Supernovu. Bukne milijunima puta jaim sjajem i raspri
u trenu u prostor golemi dio svoje energije. I ta silna energija, to
je najgore, ne ostaje u svemiru, u Urovom svemiru, ve na misteri
ozan nain izae iz njega. Protivno svim prirodnim zakonima Uru poz
natim. Za tu energiju Granica odjednom postane kao prozirna, i ener
gija istjee iz univerzuma ne pokoravajui se zakonu o maksimalnoj
brzini i zakrivljenosti prostora. Ona jednostavno iscuri van, kao zrak
kad iti iz probuenog balona, pomisli Ur u arhainim nekim poj
movima koji su mu ostali jo iz vremena kad su njegovi daleki pred
ivjeli kao materijalna bia na planetu s atmosferom.
Sada je umjesto zraka iz njegovog svijeta bjeala energija, Urov se
univerzum smanjivao, odlazio nekud, praznio, gubio se polako ali ne-
zaustavno.
Granica. Klju zagonetke leao je iza nje, to je Ur kao Graniar
najbolje znao. A na toj Granici prestajalo je svo golemo znanje naroda
Zora. Vladali su cijelim svemirom, a nisu zapravo znali to je to
njegova Granica. To nije bila neka crta, neki zid gdje bi se moglo rei:
ovo je s ove, a ono s one strane. Na izvjestan nain, Granica i nije
postojala. Samo su je Graniari, posebno kolovani i nadareni, mogli
osjetiti kao podruje u kojem se naglo mijenja polaritet polja sila,
silnice polja zatrepere, a prostor se zgruava, nestaju dimenzije i ne
moe se vie dalje, jer dalje vie i nema. Ostaje samo u dimenziji
vremena, a ono na Granici tee sporo, oteglo se u vjenost. Granicu
bi se zapravo i moglo prei kad bi bilo dovoljno vremena za taj pre
lazak, ali vremena nema, vrijeme stoji. Kao zaleeno.
Urovi preci smatrali su da svemir i nema Granice. Smatrali su da
se moe vjeno putovati po njemu u nekom smjeru, u bilo kojem
pravcu, i opet se vraa u isto mjesto jer je prostor svemira zakrivljen
i zatvoren sam u sebe kao povrina neke kugle. Konaan, a bez granica.
Kasnije, narod Zora doznao je da Granica ipak postoji. Samo, nisu
je mogli shvatiti. Ranije su vjerovali da je njihov svemir jedini posto-
Graniar 303
jei prostor i materija. Mislili su tako sve dok nije ustanovljeno da se
njihov svemir prazni.
Kroz Granicu.
Prazni se. J edna za drugom, zvijezde su izgarale u kratkotrajnim
erupcijama. Ur se jo dobro sjea vremena kad je svaka galaktika bro
jila dva do tri puta vie zvijezda negoli danas. Najvie su stradavale
zvijezde uz rubove galaktika; dovoljno je samo pogledati prorijeene
krakove spiralnih maglica. Ovdje na periferiji, zvijezde su bile najvie
na udaru nepoznatih zraka s one strane Granice. Zrake su dolazile kroz
Granicu, i kad bi koja pogodila zvijezdu, dotad normalne termonukle-
ame reakcije u zvijezdi bi se pojaale tako naglo i u tolikoj mjeri da
bi ona eksplodirala.
Rat to ga je netko ili neto vodio protiv Urovog svijeta bio je
bespotedan i potpuno neravnopravan po gubicima. Gospodar svemira,
rasa Zora, nije bila u stanju poduzimati protunapade ni pregovarati s ne
prijateljem (ako je uope postojao), jer neprijatelje nije ni poznavala.
Prema jednoj teoriji, unitavajue SOL-zrake bile su prirodna pojava
koja je zapravo znaila da ovaj svemir nije beskonaan u trajanju i
da tijekom vremena materija prelazi u neko drugo stanje, u drukiji
prostor i vrijeme. No, ako je to prirodna pojava, kako to da narod
Zora ne moe zagospodariti njome kad je mogao sve druge podrediti
svojoj elji. Urova rasa bila je jaa od prirode.
Po drugoj teoriji, SOL-zrake su bili projektili to ih je slala neka
nepoznata civilizacija s one strane Granice, rasa kojoj je narod Zora
bio posve beznaajan kao i ovaj za njih beznaajan svemir, samo dje
li neeg daleko veeg i Uru nepojmljivog. Za nju je ovaj Urov svemir
bio samo jedan obian rudnik energije.
Zrake su, bilo ovako ili onako, dolazile niotkuda, zvijezde su se
raspadale i njihova je energija odlazila nikuda, jer osim svemira ne
postoji nita drugo, koliko je barem poznato gospodarima svemira
narodu Zora. Granica je prestanak postojanja prostora i vremena.
Vie od toga Urova rasa nije mogla shvatiti. A bila je najvei um u
svemiru.
Radilo se o opstanku. ivotu i smrti. Pojam individualne smrti ve
je odavno nepoznat Uru i njegovim sunarodnjacima. Samo prestanak
postojanja svemira znaio bi i smrt Ura i njegovih. Na ivotu ih je
odravala energija, a nje je bilo sve manje. Eksplozijom svake poje
dine zvijezde slabila su i energetska polja u itavom prostoru.
Bilo je sve hladnije. Arhaini pojam hladnoe zadrao se ta
koer u Urovom misaonom procesu iz onih pravremena kad su njegovi
preci s tijelima graenim od obine materije ivjeli na Matinom pla
netu. Ono to je njima bila centralna zvijezda od koje su dobivali
toplinu, za Ura i njegove suvremenike danas je cijeli svemir. J er
Ur je bio zapravo sastavni dio polja sila, ah i njihov upravlja. Bio
je sijelo elektromagnetskih, mezonskih i gravitacionih vibracija, njihov
osmiljeni kontrapunkt.
Bivalo je sve hladnije a o energetskom bogatstvu prostora ovisila
je i intelektualna mo naroda Zora. Njihova svjesnost.
Damir Mikulii 304
Bijeg energije iz svemira preko Granice bio je istovremeno i bijeg
duhovne snage Zora. Cirkulacija misaonih procesa bivala je sve spo
rija, komunikacione veze meu pojedincima naroda Zora razasutim
po cijelom svemiru sve slabije. Zrake iz niotkuda otapale su Urov
univerzum, a time i njega samog, jer on je bio bie prostora, sam je
oblikovao taj prostor ah njega je bilo sve manje. Neto ili netko isi
savalo je njegov ivotni element.
Ur je znao da njegova rasa nije jedini oblik misaonog ivota u
svemiru. ivot je postojao u razliitim oblicima na milijunima svjetova.
Neke od tih civilizacija ve su ovladale osnovnim, lako zamjetljivim
prirodnim silama, pa ak i putovale meuzvjezdanim prostorom. Neke
su od njih ve na zavidnom tehnikom nivou, no sve su, bez obzira
koliko razvijene, bile u usporedbi s narodom Zora vrlo primitivne. To
je i normalno, jer samo je Urova rasa rasla zajedno s razvojem sve
mira i bila je stara, veoma stara. Sve ostale mnogo su novijeg datuma,
praktiki tek roene, u prvim danima ivotnog plaa. One ak nisu
ni znale da postoji narod Zora, a ovaj pak namjerno nije stupao s
njima u vezu jer je jaz izmeu njih bio jo prevelik. Urova rasa
razvila se do stupnja koji bi se mogao nazvati inkarnacijom svemira.
Gospodarila je materijom, prostorom i vremenom kako je htjela i
mogla je, da je htjela, u jednom hipu unititi sve ivo i neivo u njemu.
Ali rasi Zora nije bila namjera da iskorijeni primitivne ivotne
forme. Naprotiv.
Sve civilizacije u Urovom svemiru ivjele su u zajednitvu kojeg
ni same nisu bile svjesne. To se zajednitvo sastojalo u istoj konanoj
sudbini svih. One razvijenije meu njima znale su, istina, za eksploziju
zvijezda, neke su ak djelimino preseljenjem na druge planetarne
sisteme izbjegle potpuno unitenje. Mnoge su, veina, propadale u
trenutku erupcije svoje centralne zvijezde, jer nisu imale dovoljno
tehnikog znanja da preive. No samo je narod Zora shvaao to se
krije iza svih tih pojedinanih eksplozija, samo on je doivljavao
svemir u cjelini. A bio je nemoan da zaustavi propadanje svijeta, nji
hovog zajednikog svemira, razvijenih i nerazvijenih civilizacija, svijeta
-koji je bio njihov, zatvoren sam u sebe Granicom ija je druga strana
bila nigdje i iz tog niotkuda pljutale su razarajue zrake.
Civilizacija Zora bila je zasad jedina koja je shvaala opasnost to
se nadvila nad njihovim svemirom.
Shvaala je, ali bila je nemona da zaustavi NAPAD.
No znala je ipak neto. Znala je odugovlaiti kraj, usporiti proces
propadanja. Imala je dovoljno sposobnosti i znanja da se pasivno
suprotstavi napadu na njihov univerzum. Zato je Ur bio ovdje. Na
Granici. Zato su i postojali Graniari.
Kad neka SOL-zraka, nadola kroz Granicu, pogodi zvijezdu, ona
izazove u njoj ubrzavanje termonukleamih reakcija, to konano do
vodi do zvjezdane eksplozije. Takav je prirodan tok zbivanja ukoliko
se u njega ne umijeaju Graniari. Njima je, naime, uspjelo ovladati
materijalom u tolikoj mjeri da su u stanju zaustaviti, usporiti nukle
arnu reakciju u unutranjosti zvijezde. SOL-zraka snizuje barijeru po
Graniar
305
tencijala elementarnih estica i one se lako spajaju; zvijezda se iz nukle
arnog reaktora pretvori u nuklearnu bombu. Graniari su znali protu
mjeru. Podizali su nanovo barijeru potencijala i tako gasili atomski
poar, ako ve nije bilo prekasno.
Svemir je ogroman, a zvijezda bezbroj. Ur i ostali Graniari nisu
mogli stii svugdje. Previe je zvijezda bivalo pogoeno, a da bi se
sve mogle spasiti. U toj stalnoj trci kroz vrijeme i prostor vrijedio je
jedan princip kojeg su se Ur i ostali Graniari pridravali: princip
uvanja misaonih ivotnih formi.
Rasa Zora znala je da je dosegla kulminaciju u svom razvoju. Sve
to je bila u stanju shvatiti, shvatila je. Stajala je jedino pred zago
netkom Granice i NAPADA kao pred zidom nemoi. Nove, mlade civi
lizacije koje jo nisu stasale do kozmikog razuma bile su daleko
iza nje, ali one su bile nada. Neke od njih moda e jednog dana
uspjeti u onom to nije nikako uspjevalo narodu Zora.
Mnogi su Urovi suvremenici ak smatrali da je njihova rasa, premda
sada najmonija u itavom svemiru, zapravo negdje u svom razvoju
uinila fatalnu greku, krenula stranputicom ije posljedice sada ispa
ta ona, a indirektno i cijeli svemir, sve civilizacije, jer narod Zora
nije u stanju otkloniti opasnost iz niotkuda. Mogao je samo spaavati
pojedine svjetove to je i inio, u nadi da e jednog dana jedna od
tih rasa koja je krenula posve drukijim razvojnim putem, ona iji
e intelekt jednom buknuti titanskom snagom, razrijeiti sluaj Granice.
Zato su postojah oni, Graniari. Da tite svemirski podmladak dok
ne stasa do punoljetnosti.
U svojoj kugli od gravitona Ur je oslukivao pulzacije prostora.
Nalazio se trenutno u sektoru 11001-10 od nekoliko desetaka galak
tika. Sada! Naprezanja na Granici su se pojaala, prostor je uz Gra
nicu bubrio od raspuknua. ilcnuo je mlaz napadakih SOL-zraka i
Ur se skvrio u nultu dimenziju. Modificirao je prostor oko sebe da
izbjegne razornu zraku. J edna je zvijezda bila pogoena, Ur je znao
i koja, kao to je znao da na njenom treem planetu postoji rasa
sada jo primitivna, ali perspektivna, s originalnim nainom asocija
tivnog miljenja. Bila je upisana u katalog Zora u grupi Mnogo
obeava. Pravo je udo kakve se sve misli i ideje raaju u siunom
misaonom aparatu tih bia. Bih su ponosni, samouvjereni, hvatali
se u kotac sa svim i svaim, umovali o stvarima koje su daleko nadi
lazile njihovu mo poimanja, ah bih su upomi u traganju za istinama.
Ur je krenuo prema pogoenoj zvijezdi. Stigao je do nje kad je
nuklearna stihija izazvana SOL-zrakom ve zapoela. Zvijezda se nadi
mala, temperatura joj se utrostruila, plameni jezici pruali su se
s njene povrine duboko u prostor. Ur zaroni u unutranjost zvijezde
i stigne u njeno sredite gdje je kiptjela razuzdana snaga fuzije. Pri
ovakvim pothvatima uvijek se osjeao ugodno. Osvjeujua su ovdje
gravitaciona polja kao u nekoj morskoj laguni (opet arhaizam) bez
valova. Gravitacija se u centru ponitavala i Ur je svu svoju panju
usmjerio na termonukleami proces. Znao je to treba uiniti.
Damir Mikulii 306
*
Lijevalo je bez prestanka ve esti dan. Bila je to vrela kia, pa
ipak je donosila osvjeenje nakon toliko dana provedenih u sparini
spilje kamo su se zavukli. Spilja ih je moda i spasila ako su uope
spaeni, jer tko zna to se jo sprema nakon ovog udnog pljuska.
Izali su iz te velebitske spilje u kojoj ih je skoro zadavila nagla
bujica, i sada lee polumrtvi pred ulazom.
Bila je no kad je prestalo. Nebesko sivilo se razbilo i Petar je
ugledao nebo, zvjezdano nebo. Sa sjevera je pirnuo povjetarac, topao
ali tako svje prema ustajaloj sparini ovdje. Prijatelje nije trebalo
ni buditi. Svi su poustajali zadnjim snagama i gledali u udu nebo.
Malo kasnije, na istoku je zarudjelo. Zapoinjao je novi dan, onakav
kao nekad prije, i Petar je ugledao opet Sunce.
Provirilo je iza planinskih vrleti, maleno, dobro poznato, blago
Sunce zore.
I penjalo se polako nebom nad izmuenom Zemljom koja se hladila.
Esad J akupovi
Bekstvo
Pred njima je visila dinovska zvezda, spremna da se svakog trenutka
razleti u uasnoj eksploziji i sagori sve to joj se nae na putu: drhtavo
uareno telo obavijeno plavim i ljubiastim oblacima gasa, kroz koje
su se bezglasno izvijali plameni jezici i ikljali u svemirsko prostran
stvo. A samo trideset minuta ranije on je gazio travu na rubu kosmo-
droma, upijao u sebe zelenilo rodne planete, toplo bletee sunce,
miris mora . ..
Mogunost da za vreme prostornog skoka kosmonauti dospeju u
blizinu neke zvezde razmatrana je jo u vreme prvih putovanja emiter-
skim brodovima. Da bi se preduhitrila nesrea, ureaji za emitovanje
ispitivali su prostor ispred sebe i brod uvek materijalizovali izvan zvez-
danih gravitacionih provalija. I ovog puta brod je materijalizovan
podaleko od preteeg zagrljaja sile tee. Ali zvezda nije bila obina:
njena beskrajna napregnuta i uskomeana masa pretila je da svakog
asa eksplodira u supernovu.
Goran je znao da bi bilo uzaludno razmiljati o propustima, i da
je trebalo traiti spas od Smrti koja je bujala i previrala u telu done
davno mirne i obine zvezde. Emiterski ureaji bili su nepovratno
uniteni: snane magnetske bure i radijacioni rafali pokidali su nerve
sloenih elija vetakog mozga za upravljanje prostornim skokovima
istog onog trenutka kada je brod materijalizovan u blizini budue
supemove. Ostali su neoteeni samo jonski motori isuvie var
ljiva nada u uspean ishod bekstva. Glavni kompjuter, zaduen za
integralnu kontrolu brodskih mehanizama, uspeo je jedino da pokae
da do udovine eksplozije moe doi svakog trenutka moda za
nekoliko asova, ali moda ve i kroz nekoliko minuta. Taj podatak
bio je poslenji, jer je snano zraenje, samo nekoliko sekundi kasnije,
od poluivog kompjutera napravilo nekorisnu gomilu mikroelemenata.
Goran nije oklevao: aktivirao je jonske motore i maksimalnim ubr
zanjem pojmio prema najblioj planeti. Nameravao je da ue u njenu
senku i onda poleti suprotno od zvezde, da bi bio zatien u trenutku
kada pobesnelo sunce plane belim usijanjem i pone da raste hiljadama
puta. Znao je da nee biti u opasnosti sve dok ono ne stigne do planete
i proguta je svojom dinovskom vatrenom masom. Da li e mu zvezda
ESAD J AKUPOVI, roen 1945. godine u Banjaluci. Urednik u asopisu Galaksija. Najvei
deo svog novinarskog angaovanja posvetio popularizaciji nauke, naroito astronomije i astro
nautike. Nauno-fantastine prie pie od 1967. godine, kada mu j e u Ekspertu tampan
prvenac Robot. Objavio vie od trideset nauno-fantastinih pria u Kosmoplovu, Svetu,
E kspertu, Glasu, Politikinom zabavniku, Zelenom dodatku i Naim krilima pod
pravim imenom i li pseudonimima Dese J ak, Aster Fajerbol, Eduard agal, Esja Kupov.
Esad J akupovi 308
dati izvesnu prednost time to e eksplodirati tek kroz nekoliko dese
tina asova, ili e se razliti prostorom pre nego on i stigne do ve
sprene planete to nije mogao da sa sigurnou utvrdi sam, a kom
pjuter je utao, neupotrebljiv i uzaludan.
J edva vidljiv mlaz jonizovanih estica potiskivao je brod u pravcu
planete jedine, iako slabe, nade u spas. Leteo je prema njenoj zoni
sumraka. Dole su se gasili poslednji plameni jezici i ostajale samo
crne povrine sagorelih uma i velike pruge dima. Sa nepregledne
morske povrine u nebo su se burno dizali oblaci pare. Nekada plodno
tie pucalo je i pretvaralo se u pusto. Isueni predeli mranog dela
planete mirovali su obasjani hladnim, bezglasnim treperenjem polarne
svetlosti.
Brod je u blagom luku uronio u senku planete, a onda nastavio
dizanje uvis svoje bekstvo od smrti. Izmeu njega i uzavrelog
sunca sada je stajala mona, dvadesetak hiljada kilometara debela
kuglasta brana od zemlje i vrstih stena. Brzina broda se neprekidno
poveavala, o emu je svedoilo smanjivanje tamnog kruga koji je
predstavljao planetu, iza koje se nezaustavljivo irila suneva korona,
palacajui platnenim jezicima.
Bilo je nemogue odrediti da li je emiterski brod jurio ka Zemlji,
ili se od nje udaljavao. Rodna planeta visila je negde daleko, u tami
beskraja, i do nje bi ovom vrstom pogona stigao za nekih 60.000
godina. Bekstvo je, dakle, bilo besmisleno. Ali ne i uzaludno: ono
nije znailo da nee umreti, ali je bar znailo da nee umreti odmah
ve malo kasnije, bilo koliko kasnije.
udno, lako se mirio sa spoznajom da vie nikada nee videtti
Zemlju. J edino je u seanju uporno prizivao neni i spokojni lik svoje
verenice. Bila je tuna kada ga j e ispraala, iako je znala da je to
rastanak za samo pet dana. Ona e tih pet dana ekati bezbrino,
radujui se skorom susretu. Zatim e biti zabrinuta, ali e ipak smi
reno oekivati povratak. Posle desetog dana u njeno srce e se uvui
strepnja da se zbilo neto strano, jer toliko vremena naprosto nije
moglo da se zakasni, ekae ga i sto dana, i vie. I dalje e se nadati
i venuti, a njegovi atomizirani ostaci e lebdeti u dalekoj zvezdanoj
materiji, od Zemlje razdvojeni provalijom irokom 10.000 svetlosnih
godina.
Brod je uporno grabio napred, sve dalje od zvezde, jo uvek zati
en kamenim titom planete. Goran je sedeo, ubrzanjem pritisnut u
meko sedite, u izboenoj providnoj kabini malog emiterskog broda.
Mogao je da gleda i nazad, prema planeti iji se tamni krug vidno
smanjivao, i prema sunevoj koroni, koja je postajala sve ira i sve
sjajnija. Teoretski, dobro je poznavao procese koji su se sada zbivali
u zvezdi: jezgro se sve vie stezalo, pa je priliv energije sve tee
uspevao da spoljanju zvezdanu materiju odri u ravnotei; uskoro e
poeti njeno naglo obruavanje ka jezgru, i to e izazvati eksploziju...
I dogodilo se ono o emiu je razmiljao. U prostoru iza njega eksplo
dirala je Smrt: zvezda je prsnula, irei se brzinom od vie hiljada
kilometara u sekundi, sjajnija desetinama hiljada puta. Planeta ga je
Bekstvo
309
sada titila od onog najjaeg, ubojitog zraenja, koje je dolazilo iz
pravca iree supemove ali nije mogla da ga zatiti od sve jae
radijacije koja je dopirala sa perifernih delova rastue vatrene lopte.
Zvezda je trebalo da ga sustigne za svega nekoliko minuta, ah on e
jo pre toga biti mrtav, satrven uasnim zraenjem. Bio je nemoan
da makar i za milimetar u sekundi ubrza svoje bekstvo.
Navukao je zatitne naoari i osvrnuo se da bi osmotrio bezglavo
irenje eksplodirajueg sunca. Planeta koja ga je titila prestala je
da bude samo crni krug: na njoj su se pojavile prvo ute, a zatim
crvene mrlje znak da je zvezda dostigla i svoju treu planetu. Posle
nekoliko sekunda, planeta je na as planula, a onda se rasprsla i
stopila sa dinovskom kuglom. Mali emiterski brod nije mogao vie
da se krije iza tita planete. Goran je to odmah osetio na sebi, jer
ga je vihor uasne radijacije, probivi brodski omota, grubo udario.
Zvezda mu se na trenutak uinila ak lepom: plaviasto-bela lopta,
sastavljena od koncentrinih delova plazme, avetinjski, bezglasno,
irila se neshvatljivom brzinom. U njenom centru zaslepljuje je ble-
tala bela taka telo veliko poput kakve planete, sa gustoom koju
je ljudski razum jedva mogao da pojmi; bilo je to jedino vrsto to
je ostalo od zvezde.
Premda mu je ostao jo neki minut prednosti pred unitavajuom
plazmom, Goran je znao da je smrt neizbena. eleo je da je na
Zemlji, da dri ruku svoje verenice i da etaju morskom obalom, pra
eni utanjem talasa i tunim dozivanjem galebova. A rodna planeta
leala je neizmerno daleko . ..
Naglo ubrzanje pritisnu ga duboko u sedite, a malim brodom
prostrujae vibracije. Kroz pomalo pomuenu svest blesnu mu pitanje:
odakle to nenadano poveanje brzine, kada jonski motori ve dugo
rade maksimalnom brzinom? Ubrzanje je u svaki deli njegovog tela i
svesti imelo bol, ali i radost zbog mogunosti da izbegne bi po-
besnele zvezde. Poeleo je da pogleda nazad, ali mu pritisak nije
dozvolio da se pomeri ni za deli. Onda mu je pogled pao na hromi-
ranu povrinu pulta pred njim, na kojoj se video odblesak .supemove:
svetli krug upadljivo se smanjivao, to je znailo da se brod udaljava
veoma brzo, gotovo brzinom svetlosti.
Zatim je pogledao u barunastu zavesu pred brodom. Zvezde su
mu hitale u susret, pertvarale se u svetle pruge u trenutku dok bi
jurile pored broda, a onda nestajale negde pozadi. Za takvu pojavu
postojalo je samo jedno objanjenje: emiterski brod je na neki u
dan nain i dalje ubrzavao let i kretao se ve nadsvetlosnom brzinom.
Kada je spustio pogled, hromirana povrina pulta nije vie bletala.
Mada se objanjenje nalazilo izvan njegove moi poimanja, spoznao
je da je pobegao od eksplodirajue zvezde, koja se sada irila negde
daleko iza broda.
Zvezde su se slile u neprekidne linije, koje su bezglasno jurile u
smeru suprotnom od smera kretanja broda. Zatim su se linije pretvo
rile u vrtlog, u spiralu koja se neprekidno odmotavala, a iji se poe
tak uvek iznova raao daleko napred. U nekom skrivenom kutku nje-
20 Andromeda
Esad J akupovi
310
gove svesti pulsiralo je saznanje da ovo to se dogaa nikako nije
mogue, da je to nekakva podla prevara.
Najednom se prostor obojio smirenom plavom svetlou. Nestalo
je vrtloga i onog uasnog pritiska izazvanog ubrzanjem. Pred brodom
je lebdela Zemlja, mala planeta, nestvarna u odnosu na malopreanji
komar supemove utoite putniku iz dalekih predela Galaksije.
Sedeo je nepomian, irom otvorenih oiju i zaustavljenih misli gledao
je u dragu planetu, koja je sve bre rasla. Brod je zatim uronio u
atmosferu. Trajalo je to samo asak, a onda se ve otvorio pogled
na plavetnilo morske povrine i na suncem obasjane poljane obrasle
travom. On je i dalje sedeo nepomian, nemoan da preuzme komandu,
ili bar nasluti ta se to zbiva.
Pred oima mu blesnu ogromna betonska ploa kosmodroma. Brod
se okrenu u vazduhu i lagano se spusti na suncem ugrejanu povrinu.
J onski motori utihnue. U magnovenju, Goran je spoznao da ne osea
sopstvenu teinu. Ali zato su mu misli bile teke: kretale su se u
nekom skuenom prostoru, koji mu je bio stran. Odjednom, spoznao
je da ve stoji pred brodom, mada se nije seao da je otvorio izlaznu
komoru i siao niz lestvice. Nije ni hteo da razmilja o tome. .. J ed
nostavno bio je napolju. Vazduh je mirisao na ozon, ili neto
shno; odnekud se prisetio da je to posledica rada jonskih motora.
Lagano se pomerio, okrenuvi lea brodu. Pred njim je stajala
Ona, njegova verenica smirenog lica, pogleda usmerenog pravo u
njega. Uini mu se udnim da se nije obradovala, nije mu potrala
u susret, bacila mu se u zagrljaj. Ali i uenje se odmah izgubi u nekom
delu svesti koji vie kao da nije bio njegov.
Preao je onih nekoliko koraka koji su ih delili i uhvatio je za
malu ruku. utali su trenutak, a onda potrali niz betonsku povrinu.
Trali su dugakim, nestvarnim koracima, oiju upravljenih u bre
uljak pred njima. Krajikom svesti on se upita zato ne uje udarce
obue o vrsti beton, ali pitanje se odmah izgubi negde izvan dohvata
njegove svesti.
Zelena povrina travnatog breuljka utijivo ih je primila u za
grljaj. Napravili su jo nekoliko skokova, pa se bacili na zeleni tepih.
Nisu bili zadihani od tranja; on je oseao samo lagano pulsiranje
krvotoka. Telom mu se irila toplota. Bio je miran i srean to
lei pored voljenog bia. Ugrejani vazduh mirisao je morem i njenom
glatkom koom. Kaiprstom joj je pomilovao izvijene obrve, pokretom
prisnim i blagim a onda poljubio usne koje su utale i ekale.
Svest mu se ispunila prijatnim spokojstvom ...
*
U tom trenutku mah emiterski brod zaljuljao se pod snanim na
letom lavine estica sa zvezde koja je brzo rasla. J o pre nego to
ga je spoljni rub supemove dodirnuo, brod je planuo belim usijanjem
i rasprsnuo se kao kapljica vode pri udaru u staklo. Zvezda je i dalje
neizmerno rasla, a usamljeni putnik i njegov emiterski brod bili su
sada samo deli plazme koja je besnela kroz prostor i irei se
gutala svoje planete.
sf poezija

20
SF poezija
312
Pesnici su, razume se, ouvek bili i vizionari, ma u kome pravcu bio
usmeren njihov pogled. U najnovije vreme, meutim, kao da svojim
stvaralatvom sve vie potvruju onu definiciju svoga kolege iz prolog
veka, P. B. elija: Pesnici su ogledala ogromnih senki koje budunost
baca na sadanjost. J er, ako je sve doskora pesnikov san bio, ili bar
mogao da bude, tekua stvarnost drugih, danas bi i te kako mogao biti
budua opta realnost.
Inae, pesnik je poodavno zapazio da njegove matarije nauka ume
i da ostvari. Tu injenicu je, u doba prvog irokog proboja i razmaha
nauke, dakle u prolom veku, pesnik-romantiar oseao kao stupanje
nepozvanih u njegov zabran, kao njihovo meanje u njegove kompeten
cije: pesma Edgara Alana Poa, kojom poinjemo ovaj mali izbor, u
tome pogledu je vie nego karakteristina. Ve Volt Vitman, mada jo
uvek gledajui na nauku kao na, da tako kaemo, konukurenta u vi-
zionarstvu nalazi svoj pesniki put do pomalo rezignirane koegzi
stencije sa njom. Danas, pak, pesnik ne smatra nauku ni rivalom, ni
uljezom u njegov pesniki svet nego integralnim delom toga sveta,
sveta njegove mate, u itavom njenom rasponu od filosofskog ili
dramatinog pa do ironinog odnosno humornog, koji i zakljuuje ovu
nau malu panoramu nauno-fantastine inspiracije u poeziji.
Namera nam je da u sledeim izdanjima Andr omede prezentiramo
poeziju toga anra i sa drugih jezikih podruja; za ovu priliku, ogra
niili smo se na englesko, u izboru Redakcije a u prevodu DRAGOSLAVA
ANDRICA.
Naslovi pesama u originalu:
Edgar Allan Poe: Sonnet: To Science
Walt Whitman: When i Heard the Leamd Astronomer
Sandford Lyne: Star-gaze Poem
William Bronk: The Outer Becoming Inner
Kingsley Amis: Science Fiction
William Carlos Williams: Heel & Toe to the End
LeRoy J ones: Planetary Exchange
Babette Deutsch: To the Moon, 1969
Stanley Kunitz: The Flight of Apollo
Karen Anderson: Six Haiku
A. Poulin, J r.: The Coming
Stephen Crane: A Man Said to the Universe
Morris Bishop: E=mc2
SF poezija 313
Edgar Alan Po
Sonet: Nauci
Nauko! prava si ker Starih Vremena.
Tvoj prodorni pogled uzrok je svih mena.
Zato tako vreba nad srcem poete,
Kao leinari to kroz zbilju lete?
Kako da te voli, da ti mudrost ceni
Kad ne da da luta svud po vaseljeni,
Da uz zamah krila koja hrabrost snai
Kienoga svoda riznice pretrai?
Koije Dijani zar otela nisi?
Gaj Hamadrijadin preotela ti si.
Pa si je prognala na zvezdu daleku;
A Nijadi smernoj otrgla si reku;
Elfinu odue zelen bokor jove,
A meni, pod stablom tamarinda, snove!
Volt Vitmen
Dok sluah uenog astronoma
Dok sluah uenog astronoma,
Dok brojke i dokazi bejahu preda mnom svrstavani u kolone,
Dok mi bejahu pokazivane karte i dijagrami, da ih saberem, podelim
i premerim.
Dok sam sedei sluao astronoma kako dri to predavanje uz mnogo
pljeska u sali,
Brzo se, neuhvatljiv, umorih i zasitih toga,
A onda ustadoh, izvukoh se i odetah sam samcit
U tajnoviti, vlani noni vazduh, gde s vremena na vreme
Podizah pogled, bezglasno, ka zvezdama.
Sendford Lin
Pesma o zagledanosti u zvezde
U svakoj galaksiji,
verujem, mora da ima bia nalik na nas
sanjara,
divljaka,
pesnika,
SF poezija
314
graditelja unova,
svud razasutih pogleda to tumaraju
po treperavoj tami nebesa,
hodoasnika
po nekoj njihovoj vrsti praha,
pevaa tananih tugovanki
koje i sami
predobro znamo.
Te tako,
oveku kao to sam ja,
ova je Zemja dovoljna prilika za spasenje.
Izlazim na svoj mali trem, i gledam:
te siune svetiljke, te zrake koji trepte
tako daleko u noi.
Mi ne moemo uti
njihova zvona,
oznake
Sprudova Vasione.
Viljem Bronk
Kosmiko postaje lino
Katkada, mogao bih svuda da prodrem,
ne da bih video zvezde, ne da budem
kakvi smo uvek, i ne samo da budem pod njima
nego i u njima. Kosmiki prostori nas
pritiskaju, gomilaju se u nama
uprkos svome bezmerju. Otkud bi to i moglo
neto da znai? Ne, mi smo usred zvezda.
Nije nam suen poznat, odreen svet.
Kingsli Ejmis
Nauna fantastika
To to nas goni da lutamo zvezdanim koridorom,
Moda je podsticaj da se suoimo
Sa svojim grehom i ludou to dobie oblija,
Te tako najzad i sa sobom; tamo nas mame
SF poezija
315
Prostije verzije katastrofe:
Pauina to mea vreme i prostor,
Svet okeana bez obala,
Osuda na veito putovanje,
I kao najprostije od svega neman sa deset kandi
Kojima zamahuje kroz otrovani vazduh.
U njoj to, moda, vidimo optu neman
Koja je nae pretke gonila u none more
A svojoj postojbini prilagoavala njihove mape pakla;
Ali se podneblja i geografija brzo menjaju,
Sejui potomstvo koje niko ne moe da svlada
Srebrnim maem ni arobnim prstenom,
Gore od praotaca, dalekosenije,
I mnogo dugotrajnije.
Viljem Karlos Viljems
Stopu po stopu do kraja
Ree Gagarin, u ekstazi,
kako je mogao
beskrajno tako da krui
lebdeo je
jeo i pevao
a kad je izronio iz tih
sto i osam minuta izvan
povrine Zemlje
smeio se
Onda se vratio
da zauzme svoje mesto
med nama ostalima
SF poezija 316
I z svega toga deljenja
i oduzimanja dobi se ritam
stopa po stopa
I z koraka u korak
oseao se kao da je
plesao za sve to vreme
Leroa Dons
Planetarna razmena
Mi smo meso u vazduhu. Uzleemo u noni prostor.
Meso komplikovano evolucijom iz prvobitne
tvari. Reprodukovani i preoblikovani, sazreli, odapeti, razraenih aka
i stopala, ve kako treba, iz mulja, ak i sad,
ispaljeni iz kokotana, kroz raskrsnice i milje i milje brzine i eksplozije.
Postojim.
Prasak planete, dugogodinji prasak vidim sa vrha brega u strujnom
kolu i vidim tvoju smrt i obamro sam. J esam. J esam. Milijarde i
milioni nieg, praznine, nule, bezvremena. I dalje. A ja? Moj osetljivi,
kuckavi mozak. Nula. I z nieg. Ni u ta. Samo brzina i pustolovina,
senzacija. A ta istina, glavni tos, gde je? Postojim. Postojim.
Postojim. I provlaim se kroz zasenjujue ivote planeta i zvezda.
Postojim, neto peva.
Babeta Doj
Mesecu, 1969
Ne gledaju te vie kroz maglu, polako krui
Iza tog bezmalo opipljivog otrova ti koji vie nema
Tu tamnu stranu, ali ije se zraenje koleba, kao da bledi.
Sad kad si dostignut, promenio si se neverovatno
Kao neznanac koji, kada mu se obrate makar i izdaleka, prestaje da
bude neznanac.
Astronomi te znaju kao gospodara plima i oseka, a ene kao gospodaricu
Menstrualnih ritmova; pesnici su te nazivali Hekatom, Astartom,
Artemisom, ije se lovake strele
SF poezija 317
Pretapaju u leguru meseine, zasipajui zemlju i vodu.
Svi znasmo da si opasnost za lopova u vrtu, za pilota
U neprijateljskom avionu, za ljubavnike zagrljene u tvome skutu to
obeava blistavu sigurnost. J esi li udovite?
I li plemenito stvorenje? I li prosto planeta koju su ljudi, nehajno,
obezvredili?
Nebesa ne odgovaraju.
Za tobom niko ne ali nem si kao svi pokojnici.
Ostavio si mitove, stare, nae sopstvene.
Ali, za neke od nas, ono do ega je dolo, to je smrt boanske
Linosti, to je izdajstvo, to je jo jedna
Surovost iji je Svemir oevidac dok se razmee svojom raskoi.
Stenli Kuni
Apolov let
i
Zemlja mi bee dom, ali i tu bejah tuinac. Na mineralnim naslagama.
Hodam kao pliva. A tek ta dinovska bombardovanja u drevnim
zvezdanim ratovima! Znam ta znam: nikad neu pobei od otuenosti,
ni dokrajiti svoju plovidbu. Zamiljaj me i enjivog, i prestraenog,
i kliktavog. J a sam tvoj ovek na Mesecu, malice megaloman, koji
jedva eka da skoi na ostrvske svemire to pulsiraju iza zalazaka
sazvea. Beskrajni prostor ophrvao je ljudsko srce, ali i usred nitavila
ivot neumoljivo poziva da se ivi. aljite mi potu na Mars. ta ima
novo na Velikoj Spiralnoj Maglini u Andromedi i Magelanovim Ob
lacima?
I I
Tuinac bejah na Zemlji.
Stupanjem na Mesec, poinjem
vedro hodoae u nove
J erusalime
neznanih galaksija.
Vruina. Hladnoa. I krateri utanja.
SF poezija
318
More Tiine
to se kotrlja po alu entropije.
A iza svega toga
inteligencija zvezda.
Kerin Anderson
est pesmica
l
Trag bele pare
vue se polako nebom
bez glasa.
2
Pozlaeni i areni oblaci
povlae se kroz blistav vazduh.
ta, zar ima i zvezda?
3
U tekoj senci
Zemlje, gledam gde sputnjik
jedri po sunevoj svetlosti.
4
Kako se ueleh
tih krtih krastavaca,
jo nezasaenih na Sirijusu!
5
Nad fantastinim
morima Venere, ko bi se usudio
da zamisli galebe?
6
Kada Proksima zae,
o kome li se sazveu sanjari
oko naega Sunca?
SP poezija
319
A. Pulen, Ml.
Dolazak
Dolaze. Svake ih noi
ujem gde dolaze: cviljenje
njihovog brodovlja, neverovatne
blagovesti daleko iznad
kukuruznih njiva kraj grada,
u neizmernoj meuzvezdanoj
tami. uju ih samo psi,
i neki nalik na mene.
Njihove fantastine maine skladno
bruje u naim kostima. J ednoga dana
nee tek lebdeti nad poljima,
kao privienja nekolicine
nesaniara. Nego e sleteti.
Sletee brzo, bez
upozorenja, u same centre
gradova. I kao da su to obeali
pre mnogo vekova, iskrcae se,
ozareni, neljudski, i
velianstveni kao bogovi
u hajci na device.
Stivn Krejn
ovek ree svemiru
Uskliknu ovek: Postojim!
I dobi odgovor Vaseljene:
Shvatam, gospodine, ali se bojim
Da iz tog fakta ne proizlaze
Nikakve obaveze za mene.
SF poezija 320
Moris Biop
E =m c 2
Ne uzdamo se u ono u ta se uzdasmo jue,
I sumnjamo u ono to bee naa vera;
Smemo li ili ne smemo ta nas pitanja mue,
I sporimo se stalno oko pravoga smera.
Dua je, moe biti, samo pramiak gasa,
A nepravda je moda pravda plus druga odora;
Ali formulu znamo: energija je Masa
Puta brzina svetlosti na kvadrat nema zbora!
to znasmo, ne znamo vie; to zvasmo, nema ime;
Povlaimo i ono to dokazasmo sami;
ivot je zamren vor ko e se snai s njime!
Ali je sigurno jedno, kao zraak u tami. ..
Hodi, tata se tvoga, sinko, zaeleo glasa;
Izreci tu j jo jednom a onda evo ti znaka:
Ljudska je otkrila rasa: Energija je Masa
Puta brzina Svetlosti na kvadrat, stop, i taka.
Hauard Koh
Invazija sa Marsa
i
PRIPOVEDA: Sada znamo da je ovaj svet prvih godina dvadesetog
stolea podrobno motrila inteligencija vea od ovekove, pa ipak pod
jednako smrtna kao i njegova. Danas nam je poznato da su ljudska
bia bila posmatrana i prouavana, dok su se bavila svojim raznovrsnim
poslovima, moda isto tako pomno kao to bi ovek promatrao i pro
uavao pod mikroskopom kratkovene stvorove koji se kovitlaju i
razmnoavaju u kapi vode. Uz neizmerno samozadovoljstvo, ljudi su
mileli Zemljom, obavljajui svoje sitne poslove, u nepomuenom uve-
renju da upravljaju tom malom, rotirajuom gromadom Suneve ma
tice koja je sluajem ili nunou dola u ovekovo okrilje iz mranih
tajni Vremena i Prostora. Meutim, preko ogromnog eterinog ponora,
umovi koji su spram naih kao to su nai spram zverinjih u umi,
divovska, hladna i sraunata inteligencija gledala je Zemlju zlobnim
oima i polako i sigurno kovala planove protiv nas. Trideset devete
godine dvadesetog stolea sve iluzije su najzad bile rasprene.
Bio je gotovo kraj oktobra. Stvari su ile na bolje. Opasnost od
rata je minula. Sve vie ljudi je nalazilo posao. Trgovina je cvetala.
Upravo te veeri, 30. oktobra, Kroslijev servis je procenio da se uz
radio-aparate nalazi trideset dva miliona slualaca.
PRVI SPIKER: . . . sledeih dvadeset etiri asa nee biti veih pro-
mena temperature. Iznad Nove kotske zabeleeni su slabi atmosferski
poremeaji nepoznatog porekla, to je dovelo do stvaranja podruja
sa niskim pritiskom koje se brzo kree nanie ka severoistonim dra
vama, nosei kine oblake i snaan olujni vetar. Najvia temperatura
66 stepeni Farenhajta; najnia 48. Ovaj meteoroloki izvetaj dobili
smo iz Vladinog meteorolokog zavoda.
RacLi odramska ver zi ja uvenog r omana Her ber t a Dor da Vel sa Ra t
svet ova ; sl obodno adapti r ao Hauar d K oh ; u i nter pr etaci ji Or sona
Vel sa i nj egovog Mer k j u r i T eatr a emi tovano 30. ok tobr a 1938. go
di ne pr ek o r adi o-mr ei e K ol umbi j a .
Hauard Koh 324
DRUGI SPIKER: A sada vas vodimo u Meridijan salu hotela Park
Placa u centru Njujorka, odakle e vas zabavljati muzika Ramona Ra-
kela i njegovog orkestra.
( Tema pansk e mu z i k e. . . pr i guuje se)
TREI SPIKER: Dobro vee, dame i gospodo. I z Meridijan sale ho
tela Park Placa u Njujork Sitiju predstavljamo vam muziku Ramona
Rakela i njegovog orkestra. Za poetak, Ramon Rakelo je odabrao
jednu pansku melodiju, La Kumparsita.
(P oi n j e mel odi j a )
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, prekidamo za trenutak na pro
gram muzike za igru da bismo vam dali specijalni bilten iz Interkon
tinentalnih radio-novosti. Dvadesetak minuta pre osam asova po cen
tralnom vremenu profesor Farel iz Maunt Denings opservatorije u
ikagu, Ilinois, javio je da je registrovao vie eksplozija usijanog gasa
koje su se odvijale u pravilnim razmacima na planeti Mars.
Spektroskopom je utvreno da je re o vodoniku koji se kree u
pravcu Zemlje ogromnom brzinom. Profesor Pirson iz prinstonske op
servatorije potvrdio je Farelov nalaz i opisao ovu pojavu kao (citiram)
neto slino mlazovima plavog plamena ispaljenim iz revolvera (gotov
citat). Vraamo vas sada muzici Ramona Rakela koji svira za vas u
Meridijan sali hotela Park Placa u centru Njujorka.
(Muzi k a svi r a j o nek ol i k o tr enutaka dok se mel odi j a ne z a vr i . . .
zvuk apl auza)
A sada, lager koji veno traje i koji nikada nee prestati da pleni:
Zvezdana praina. Ramon Rakelo i njegov orkestar...
( Muzi k a )
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, u nastavku vesti koje smo vam
dali u biltenu od pre nekoliko trenutaka, obavetavamo vas da je Vla
din meteoroloki zavod naloio pojaan astronomski nadzor u celoj
zemlji kako bi se blagovremeno uoio svaki dalji poremeaj na pla
neti Mars. S obzirom na neobinost ove pojave, zakazali smo intervju
sa poznatim astronomom, profesorom Pirsonom, koji e nam izloiti
svoje gledite o celoj stvari. Kroz nekoliko trenutaka poveemo vas
u prinstonsku opservatoriju u Prinstonu, Nju Dersi. Do tada, sluajte
muziku Ramona Rakela i njegovog orkestra.
(Mu z i k a )
DRUGI SPIKER: Sve je spremno da vas povedemo u prinstonsku op
servatoriju u Prinstonu, gde e Karl Filips, na reporter, intervjuisati
profesora Riarda Pirsona, uvenog astronoma. Dakle, evo nas u
Prinstonu, Nju Dersi.
(Ak usti na sal a)
FILIPS: Dobro vee, dame i gospodo. Ovde je Karl Filips, govorim
vam iz opservatorije u Prinstonu. Nalazim se u velikoj, polukrunoj pro
storiji, crnoj poput smole, sa izuzetkom jednog dugakog proreza na
tavanici. Kroz ovaj otvor mogu da vidim pokrov zvezdanog svoda koji
kao da rasipa priguen injasti sjaj po isprepletenim mehanizmima
velikog teleskopa. Otkucavanje koje ujete potie od vibracija satnih
ureaja. Profesor Pirson stoji neposredno iznad mene na maloj plat-
Invazija sa Marsa
325
formi i gleda kroz dinovska soiva. Molim vas, dame i gospodo, da
sauvate strpljenje ukoliko bi tokom intervjua dolo do prekida.
Osim neprestanog motrenja neba, profesor Pirson e moda jo morati
da odgovori na neki telefonski ili kakav drugi komunikacioni poziv.
On je sada, naime, u stalnoj vezi sa astronomskim centrima sveta...
Profesore, mogu li da vam postavim nekoliko pitanja?
PIRSON: Svakako, gospodine Filips.
FILI PS: Profesore, da li biste bili ljubazni da kaete naim sluao-
cima ta, u stvari, vidite kada posmatrate planetu Mars kroz va
teleskop?
PIRSON: U ovom trenutku nita neobino, gospodine Filips. Vidim
crveni kolut kako pliva u plavom moru. Preko diska se pruaju pop
rene pruge. One se sada mogu sasvim jasno razaznati zato to se
Mars nalazi u taki najblioj Zemlji. .. u opoziciji, kako mi to kaemo.
FILIPS: ta, prema vaem miljenju, predstavljaju te uzdune
pruge, profesore Pirson?
PIRSON: Uveravam vas da to nisu kanali, gospodine Filips, iako
to gledite zastupaju mnogi ljudi koji zamiljaju da je Mars nastanjen.
Sa naunog stanovita, pruge nastaju kao rezultat osobenih atmosfer
skih uslova koji vladaju na planeti.
FILI PS: Dakle, vi ste kao naunik uvereni da razumni ivot, onakav
kakav mi poznajemo, ne postoji na Marsu?
PIRSON: Rekao bih da su anse za tako neto jedan prema hiljadu.
FILI PS: Kako onda objanjavate ove erupcije gasa koje se odigra
vaju na povrini planete u pravilnim razmacima?
PIRSON: Gospodine Filipse, ko je uopte rekao da ja imam neko
objanjenje?
FILI PS: Uzgred, profesore, da podsetimo nae sluaoce; koliko je
daleko Mars od Zemlje?
PIRSON: Priblino etrdeset miliona milja.
FILI PS: Izgleda da je to prilino bezbedna udaljenost. . . Samo
trenutak, dame i gospodo! Profesoru Pirsonu je upravo uruena neka
poruka. Dok je on ita, dozvolite mi da vas podsetim da se nalazimo
u opservatoriji u Prinstonu, Nju Dersi, gde intervjuiemo astronoma
svetskog glasa, profesora Pirsona. .. J edan trenutak. Profesor Pirson
mi je upravo dao poruku koju je maloas primio. Profesore, smem
li da je proitam naim sluaocima?
PIRSON: Svakako, gospodine Filips.
FILI PS: Dame i gospodo, proitau vam telegram koga je profesoru
Pirsonu poslao doktor Grej iz Nacionalnog istorijskog muzeja u Nju-
jorku. 21:15 po istonom standardnom vremenu. Seizmografi su za-
beleili udar gotovo jaine zemljotresa koji se dogodio u krugu pre-
nika dvadeset milja oko Prinstona. Molim, ispitajte u emu je stvar.
Potpis: Lojd Grej, Upravnik astronomskog odeljenja. Profesore Pir
son, da li bi ovaj dogaaj mogao da bude u nekakvoj vezi sa pore
meajima registrovanim na planeti Mars?
PIRSON: Teko, gospodine Filips. Ovde je moda u pitanju meteo-
rit neuobiajene veliine; njegov pad upravo u ovom trenutku pred-
21 Andromeda
Hauard Koh
326
stavlja samo puku podudarnost. U svakom sluaju, sutra emo po
danu ispitati ta se dogodilo.
FILIPS: Hvala, profesore. Dame i gospodo, u toku proteklih deset
minuta bili smo u opservatoriji u Prinstonu, gde smo intervjuisali pro
fesora Pirsona, poznatog astronoma. Govori vam Karl Filips. Sada vas
vraamo u Njujork studio.
(Pr et apa se u k l avi r sk u k ompozi ci j u)
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, evo poslednjeg biltena iz Interkon
tinentalnih radio-novosti. Toronto, Kanada: Profesor Mors sa Makmila-
novog univerziteta javlja da je snimio total od tri eksplozije na planeti
Mars izmeu 19:45 i 21:20 po istonom standardnom vremenu. Ovo
potvruje ranije izvetaje primljene iz amerikih opservatorija. A sada,
neto blie nama, imamo i specijalnu informaciju iz Trentona, Nju
Dersi. U njoj se kae da je u 20:50 neki veliki bletavi objekt, po
svoj prilici meteorit, pao na jednu farmu u okolini Grovers Mila, Nju
Dersi, dvadeset dve milje od Trentona. Sjaj na nebu bio je vidljiv
u preniku od nekoliko stotina milja, a eksplozija prilikom pada mogla
se na severu uti sve do Elizabeta.
Mi smo uputili naa specijalna reportana kola na mesto dogaaja;
im bude stigao iz Prinstona, odatle e nam se odmah javiti na re
porter, gospodin Filips. U meuvremenu, vodimo vas u hotel Martinet
u Bruklinu, gde e nas Bobi Milet i njegov orkestar doekati muzi
kom za igru.
(Muzi k a dvadeset s ek u n d i . . . zati m pr est a j e)
DRUGI SPIKER: Poimo sada u Grovers Mil, Nju Dersi.
Udal jena dozi va nj a . . . si r ene pol i ci jsk i h automobi l a)
FILIPS: Dame i gospodo, ponovo vam govori Karl Filips, ovoga
puta sa Vilmatove farme u Grovers Milu, Nju Dersi. Profesor Pirson
i ja prevalili smo jedanaest milja od Prinstona za deset minuta. P a. ..
gotovo da ne znam odakle da ponem kako bih vam samo reima
predoio neobian prizor koji se prua pred mojim oima i koji me
veoma podsea na scenu iz moderne verzije Arapskih noi. Upravo
sam stigao ovde. J o nisam imao prilike da malo podrobnije pogledam
unaokolo. Mislim da je to ono. Da, to j e .. ona stvar, pravo preda
mnom, do pola zarivena u veliku rupu. Mora da je tresnula uasnom
silinom. Tie je prekriveno iverjem nekog drveta koje je naprosto bilo
zbrisano prilikom pada. Koliko odavde mogu da vidim, sam perdmet
ne Ui mnogo na meteor, bar ne na meteore koje sam ranije viao.
Pre izgleda kao ogroman cilinder. U preniku dostie... koliko biste
vi rekli, profesore Pirson?
PIRSON: Oko trideset jardi.
FI LI PS: Oko trideset j ar di . . . Metalna obloga je . . . pa, nikada
nisam video nita slino. Obojen je nekakvom ukasto-belom nijansom.
Radoznali posmatrai sve se vie primiu predmetu, uprkos naporima
policajaca da ih zadre na odstojanju. Masa poinje da mi zaklanja
vidik. Da li biste stali sa jedne strane, molim vas?
Invazija sa Marsa
327
POLICAJ AC: Stanite sa jedne strane, sa jedne strane, tamo!
FILI PS: Dok policija odvraa radoznalce, evo nas pored gospodina
Vilmata, vlasnika farme. On bi mogao da nam kae neto zanimljivo.
Gospodine Vilmat, da li biste radio-sluaocima ispriali ono ega se
seate o dolasku ovog neobinog posetioca na vae imanje? Pribli
ite se malo, .molim. Dame i gospodo, kraj mene je gospodin Vilmat.
VILMAT: Sluo sam radio i . . .
FILIPS: Blie i glasnije, molim vas.
VILMAT: Pardon.
FILI PS: Glasnije, molim vas, i blie.
VILMAT: Odma, gospodine. Sluo sam radio . .. kako profesor pria
o Marsu . .. i odremucko, to e rei knjavalo mi se ...
FILI PS: Dobro, dobro, gospodine Vilmat. I ta je onda bilo?
VILMAT: K o to reko, sluo sam radio onako na pola uva...
FILI PS: Da, gospodine Vilmat, i onda ste videli neto?
VILMAT: Ma jok. Prvo sam uo.
FILI PS: ta ste uli?
VILMAT: K o neko itanje. Evo vako: .. ko rakete za
etvrti jul.
FILIPS: A onda?
VILMAT: Isturio sam glavu kroz prozor i mogu da se zakunem da
sam mislio da spavam i sanjam.
FILI PS: Da?
VILMAT: Vido sam zelenkastu prugu, a ondak tres! Neto je bub
nulo na zemlju. Gotovo me obori sa stolice!
FILIPS: J este li se uplaili, gospodine Vilmat?
VI LMAT: Ovaj. . . avo bi ga znao . . . pre e biti da me je naljutilo.
FILI PS: Hvala, gospodine Vilmat, hvala.
VILMAT: Oete jo neto da vi kaem?
FILI PS: N e. .. u redu je, sasvim je dovoljno. . Dame i gospodo,
upravo ste uli gospodina Vilmata, vlasnika farme na koju je pala ova
stvar. Voleo bih kada bih mogao da vam predoim atmosferu. .. po
zadinu . .. ovog fantastinog prizora. Na ledini iza nas parkirano je
stotine automobila. Policija se upinje iz petnih ila da raskri put koji
vodi na farmu. Ali sve je uzalud. Automobili stalno naviru u ovom
pravcu. Snopovi njihovih farova stvorili su ogromnu svetlu taku na
mestu gde se predmet zario u zemlju. Oni odvaniji pribliili su se rubu
kratera. Njihove siluete ocrtavaju se spram metalnog oklopa.
(Pr i gueno zuj a nj e)
J edan ovek pokuava da dodirne stvar. .. neto se raspravlja sa
policajcem . .. policajac ga odvraa. .. Dame i gospodo, a sada neto
u svom ovom uzbuenju ranije nisam pomenuo. Postaje sve razgo-
vetnije, tako da ga i vi moda moete uti na vaim prijemnicima.
Sluajte (duga p a u z a ). . . ujete li? To je neobino zujanje koje kao
da dolazi iz predmeta. Primai u mikrofon. Tako (Pa uza ). Sada
smo udaljeni samo dvadeset pet stopa. Moete li sada da ujete? Oh,
profesore Parson!
21"
Hauard Koh 328
PIRSON: Da, gospodine Filips?
FILI PS: Da li biste mogli da nam neto kaete o ovom kripu
tavom zvuku koji dopire iznutra.
PIRSON: Moda je uzrok tome neujednaeno hlaenje na povrini.
FILI PS: Mislite li i dalje da je to meteor, profesore?
PIRSON: Ne znam ta da mislim. Metalna obloga je nesumnjivo
vanzemaljskog porekla... takvog neeg nema kod nas. Prilikom su
dara sa Zemljinom atmosferom, u meteoritu obino nastaju rupe.
Ali ovaj predmet je gladak i, kao to vidite, valjksatog oblika.
FILI PS: Samo trenutak! Neto se dogaa! Dame i gospodo, pa
ovo je neshvatljivo. Blii kraj predmeta poinje da se Ijuti! Vrh mu
se odvija kao zavrtanj! Predmet je sigurno upalj!
GLASOVI: Kree se!
Gledajte, oklop poinje da se odvre!
Natrag, tamo! Natrag, kaem!
Moda neki ovek pokuava da izie!
Ali stvar je usijana, odmah bi izgoreo!
Vraajte se! Vratite one budale!
(I znenada zveav zvuk nek og vel i k og komada metal a k oj i j e pa o)
GLASOVI: Odvrnulo se! Skinut je poklopac!
Pazite, vi tamo! Povucite se!
FILIPS: Dame i gospodo, ovo je najudesniji prizor kome sam ikada
prisustvovao... Samo as! Neko se pomalja iz otvora na vrhu. Neko
i h . . . neto. Vidim kako iz tamnog otvora zure dva svetla koluta...
da to nisu moda oi? Moda je i lice? A moda...
(Upl aeni uzvi ci l j u d i )
Blagi boe, neto gamie iz senke poput velike zmije. Tu je jo
jedno i jo jedno. Izgledaju mi kao pipci. Sada se vidi i trup. Veliki
je kao medved i blista se poput vlane tavljene koe. Ali to l i ce...
Ono je naprosto neopisivo. .. S naporom uspevam da ga gledam. Oi
su crne i cakle se kao u zmije. Usne imaju oblik slova V, a iz neoi-
vienih usana, koje kao da podrhtavaju i pulsiraju, cure sline. udo
vite, ili ma ta da je, teko se kree. Neto ga vue na dole... moda
jaka sila tee. Stvar se uspravlja. Masa sveta se povlai. Mislim da im
je dosta gledanja. Ovo je najudesniji prizor koji se moe zamisliti.
Teko nalazim r ei ... vuem mikrofon za sobom dok govorim. Mo-
rau da prekinem izvetavanje dok ne pronaem zgodnije mesto. Imajte
strpljenja samo trenutak, odmah se vraam.
(Pr etapa se u k l avi r sk u mel odi j u)
DRUGI SPIKER: Sluate na direktan pernos zbivanja na Vilmatovoj
farmi u Grovers Milu, Nju Dersi.
(P on ovo k l avi rska mel odi j a )
Uspostavili smo vezu sa Karlom Filipsom, koji se ponovo javlja iz
Grovers Mila.
FILIPS: Dame i gospodo (I dem li?) ... dame i gospodo, nalazim se
iza kamenog zida koji okruuje vrt gospodina Vilmata. Odavde imam
dobar pregled celog prizora. Opisivau vam svaku pojedinost dok god
mi se bude pruala prilika za to, odnosno dok god budem mogao
Invazija sa Marsa
329
da govorim i vidim. Stigla su pojaanja dravne policije. Napravili su
kordon oko kratera. .. mislim da ih ima tridesetak. Ali nije vie
potrebno odvraati gomilu. Masa se sada i sama dri podalje. Ka
petan razgovara s nekim. Ne mogu dobro da vidim ko je to. Oh, da,
sada vidim, to je profesor Pirson. Da, on je. Krenuli su. Profesor je
poao sa jedne strane, zagledajui predmet, dok kapetan sa dva po
licajca ide sa druge, drei neto u rukama. Sada jasno vidim. To
je bela marama vezana za motku... zastava primirja. Ako ova bia
zmaju ta to znai. .. ta uopte neto znai! ... ek a j t e! Neto se
dogaa!
(i t a n j e se pr etapa u utanje i ja se jai na poveava)
Neko pogrbljeno oblije die se iz rupe; vidim mali snop svetlosti
spram nekakvog ogledala. ta je ovo? Iz ogledala je suknuo mlaz pla
mena i sruio se na ljude koji napreduju s desna. Udara ih u glave.
Bl agi boe, pa oni postaju i ve buk t i nj e!
(K r i ci i nepr i r odno vr i t a nj e)
itavo polje je zahvaeno plamenom. (E k spl ozi j a ). Drvee... am-
bar. .. rezervoari za gorivo automobila. .. iri se na sve strane. Sada
ide u naem pravcu. Dvadesetak jardi na desno. ..
(L oml j a va mi k r of on a . . . Zati m muk l a t i i n a . . . )
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, usled sticaja okolnosti koje su
izvan nae kontrole, nismo u mogunosti da nastavimo prenos iz Gro
vers Mila. U pitanju su nepoznate tehnike tekoe sa reportanim ko
lima. Ponovo emo, meutim, uspostaviti vezu im nam to prilike
budu dozvolile. U meuvremenu, evo poslednjeg biltena iz San Dijega,
Kalif orni ja. Profesor Indelkofer, govorei na veeri Kalifornijskog astro
nomskog drutva, izrazio je miljenje da eksplozije na Marsu nesum
njivo predstavljaju samo snane vulkanske poremeaje na povrini
planete. A sada, nastavljamo sa naim klavirskim interludijem.
(K l a vi r . . . pr i guuj e se)
Dame i gospodo, upravo sam primio poruku koja nam je stigla
iz Grovers Mila telefonom. Samo trenutak. Najmanje etrdeset ljudi,
ukljuujui tu estoricu pripadnika dravne garde, lee mrtvi na polju
istono od Grovers Mila; tela su im spaljena i ugljenisana, tako da
se vie uopte ne mogu prepoznati. Glas koji ete sada uti pripada
brigadnom generalu Montgomeri Smitu, komandiru dravne milicije
iz Trentona, Nju Dersi.
SMIT: Guverner Nju Dersija naloio mi je da izvrim evakuaciju
stanovnitva na zapad do Prinstona i na istok do Dejmsburga, kao i
da zavedem vanredno stanje. Nikome nee biti dozvoljen pristup u
ovu oblast bez specijalne propusnice vojnih vlasti. etiri brigade dr
avne milicije stiu iz Trentona u Grovers Mil da potpomognu evaku
aciju u krugu vojnih operacija. Hvala.
SPIKER: Upravo ste uli raport generala Montgomeri Smita, koman
danta dravne milicije u Tren tonu. U meuvremenu, dobili smo nove
pojedinosti o katastrofi u Grovers Milu. Poto su izvrila svoj smrto
nosni napad, neobina bia povukla su se u krater i nisu ometala
vatrogasce u sakupljanju leeva i gaenju vatre. Udruena protivpo-
Hauard Koh 330
arna odeljenja Marser Kauntija savladala su plamen koji je zapretio
da zahvati itav kraj.
Nije nam polo za rukom da uspostavimo bilo kakvu vezu sa naim
reportanim kolima u Grovers Milu, ali nadamo se da emo uskoro
uspeti da vas ponovo dovedemo na poprite zbivanja. U meuvremenu,
sluajte . .. ovaj . .. samo trenutak, molim vas.
(Duga p a u z a . . . aputanj e)
Dame i gospodo, upravo sam primio obavetenje da smo konano
uspostavili kontakt sa jednim oevicem traginog dogaaja. Profesora
Pirsona nali smo u jednoj zgradi na farmi nedaleko od Grovers Mila,
gde je uredio improvizovanu osmatranicu. Kao ugledan naunik, on
e nam izloiti svoje objanjenje ove nesree. Glas koji ete sada
uti pripada, dakle, profesoru Pirsonu, sa kojim imamo direktnu te
lefonsku vezu. Profesor Pirson.
PIRSON: O biima u raketnom cilindru kod Grovers Mila ne mogu
vam dati zvanino objanjenje, kako u pogledu njihove prirode, tako
i porekla, odnosno svrhe dolaska na Zemlju, to se tie razornog ure
aja kojim raspolau, moe se izneti nekoliko hipoteza. U nedostatku
pogodnijeg termina, nazvau tajanstveno oruje toplotnim zracima.
Sasvim je izvesno da ova bia raspolau naunim znanjem znatno na
prednijim od naeg. Pretpostavljam da su oni na neki nain u stanju
da generiu snanu toplotu u prostoru praktino apsolutne neprovod-
Ijivosti. Ovu ogromnu toplotu oni zatim projektuju paralelnim sno
pom na svaki predmet koji izaberu, koristei pri tom uglaano para-
bolino ogledalo nepoznatog sastava, na slian nain kao to ogledalo
svetionika baca svoj zrak. Ovo je samo moje miljenje o poreklu
toplotnih zraka.
DRUGI SPIKER: Hvala, profesore Pirson. Dame i gospodo, evo
sada biltena iz Trentona. Imamo kratko obavetenje u kome se kae
da je ugljenisano telo Karla Filipsa, naeg radio-reportera, identifiko-
vano u trentonskoj bolnici. Upravo je stigao jo jedan bilten, ovoga
puta iz Vaingtona.
Ured direktora Nacionalnog crvenog krsta javlja da je deset jedi
nica ove organizacije, sastavljenih od specijalno obuenih ekipa, dode-
ljeno glavnom tabu dravne milicije stacioniranom izvan Grovers
Mila, Nju Dersi. Evo i biltena iz dravne policije u Prinstonu: Poar
u Grovers Milu i okolini potpuno je lokalizovan. Izviai javljaju da
je u krateru sasvim mirno; u otvoru cilindra nema nikakvog znaka
ivota. A sada, dame i gospodo, imamo specijalnu izjavu gospodina
Hari Mek Donalda, vicepredsednika nae operative.
MEK DONALD: Dobili smo zahtev od milicije u Trentonu da im
stavimo na raspolaganje nau kompletnu radio slubu. S obzirom
na teinu situacije, i uvereni da je osnovni zadatak radija da nepre
stano bude u slubi javnog interesa, mi im u potpunosti izlazimo u
susret.
SPIKER: Sada vas vodimo u poljski glavni tab dravne milicije
nedaleko od Grovers Mila, Nju Dersi.
Invazija sa Marsa
331
KAPETAN: Ovde je kapetan Lansing iz signalnog korpusa, sada
prikljuenog dravnoj miliciji koja vri vojne operacije u blizini Gro
vers Mila. Situacija nastala nakon izvetaja o pojavi izvesnih indi
vidua neidentifikovane prirode nalazi se pod punom kontrolom.
Cilindrini predmet koji lei u jami neposredno ispod naeg polo
aja okruen je sa svih strana sa osam bataljona peadije, bez teke
poljske artiljerije, ali odgovarajue naoruanih pukama i automatima.
Bilo kakav razlog za uzbunu, ako ga je i bilo uopte, sada je sasvim
neosnovan. Stvari, ma ta one bile, uopte se ne usuuju da promole
glave iz rupe. J asno mogu da vidim njihovo skrovite u snopovima
reflektora. Bez obzira na njihovu snagu, o ijem smo dejstvu obave-
teni, ova bia e teko moi da odole vatri tekih automatskih puaka.
U svakom sluaju, ovo je zanimljiva veba za trupe. J asno razabirem
kaki uniforme vojnika koji se kreu na sve strane u svetlosti reflektora.
Ovo gotovo da lii na mali rat. Iz ume koja se granii sa rekom Milston
die se neki dim. To su verovatno logorske vatre. Uskoro emo, dakle,
prisustvovati nekakvoj akciji. J edan vod se razvija po levom krilu.
J o malo, i sasvim e se pribliiti krateru. Samo jedan as! Vidim
neto na vrhu cilindra. Ne, to je samo senka. Trupe se sada nalaze
na rubu Vilmatove farme. Sedam hiljada naoruanih ljudi opkolilo
je zaralu metalnu cev. Hej, pa ono nije bila senka! Neto se kree...
nekakav metal... neto kao poklopac die se iz cilindra . .. Penje se
sve vie i vie. Pa to stoji na nogama. . . U stvari, poiva na neobinom
metalnom postolju. Doseglo je iznad kronji drvea i sada je obasjano
svetlou reflektora! Panja!
(T i i na )
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, predstoji mi veoma teka izjava.
Ma kako to zvualo neverovatno, nauna osmatran ja i nae neposredno
iskustvo svedoe da neobina bia koja su se noas spustila na pod
ruje Dersija predstavljaju prethodnicu invazione armije sa planete
Mars. Bitka koja se noas odigrala kod Grovers Mila zavrila se jednim
od najstranijih poraza koji je zadesio neku vojsku u modernom vre
menu; sedam hiljada ljudi naoruanih pukama i automatima potpuno
je potueno u sukobu sa samo jednom ratnom mainom osvajaa sa
planete Mars. Za sada se zna da je preivelo samo sto dvadeset voj
nika. Ostali su pali na popritu bitke od Grovers Mila do Plensboroa;
oni su ili izgnjeeni i satrti pod metalnim nogama udovita ili saeeni
toplotnim zracima. udovite sada kontrolie srednji deo Nju Dersija
i praktino je preseklo ovu saveznu dravu preko polovine. Komuni
kacione linije su u prekidu od Pensilvanije do Atlantskog okeana. elez-
nike pruge su unitene, tako da je saobraaj od Njujorka do Filadel-
fije obustavljen, izuzev na nekim sporednim linijama preko Alentauna
i Feniksvila. Autoputevi koji vode na sever, jug i zapad zakreni su
uspanienim svetom. Policija i vojska nisu u stanju da zavedu red
u ovoj gunguli. Izbeglice e do jutra preplaviti Filadelfiju, Kemden i
Trenton, to e, kako se procenjuje, udvostruiti normalnu populaciju
ovih gradova.
Vanredno stanje je zavedeno u elom Nju Dersiju i istonoj Pen-
silvaniji. A sada vas vodimo u Vaington, odakle ete iz nacionalnog
Hauard Koh
332
komiteta za bezbednost uti specijalan izvetaj. .. Govori dravni se
kretar za unutranje poslove.
SEKRETAR: Graani ove zemlje! Neu pokuati da prikrijem te
inu situacije sa kojom se suoila naa drava, niti dunosti vlade u
zatiti ivota i imovine svih ljudi. Upravo bih stoga eleo da vas pre
svega uverim kako civilno stanovnitvo tako i javne slube, jednom
reju sve u neophodnost staloene i smiljene akcije. Sreom, opaki
neprijatelj lokalizovan je na relativno uskom podruju, i mi se moemo
pouzdati u nae oruane snage da e ga zadrati tu. U meuvremenu,
uzdajui se u boga, svako od nas mora da nastavi sa obavljanjem
svojih uobiajenih dunosti, jer jedino ujedinjena, hrabra i portvo-
vana nacija moi e da se suprotstavi opasnom neprijatelju. Hvala vam!
SPI KER: Upravo ste uli dravnog sekretara za unutranje poslove
koji vam je govorio iz Vaingtona. Veliki broj biltena svaki as pri
stie u na studio. Obaveteni smo da je sredinja oblast drave Nju
Dersi ostala bez radio-veza usled dejstva toplotnih zraka na dalekovode
i elektronsku opremu. Evo i specijalnog biltena iz Njujorka. Od en
gleskih, francuskih i nemakih naunih tela primljeni su telegrami
u kojima se nudi saradnja. Astronomi javljaju o stalnim erupcijama
gasa u pravilnim razmacima na planeti Mars. Preovlauje miljenje da
e neprijatelju stii pojaanje u novim raketnim mainama. Uinjeni
su pokuaji da se pronae profesor Pirson u Prinstonu, budui da je
on izbliza osmatrao Marsovce. Postoji bojazan da je i on stradao u
minuloj bici. Langemfild, Virdinija: izviaki avioni javljaju da se
iznad kronji drvea vide tri marsovske maine koje se kreu na
sever prema Semervilu, dok stanovnitvo uzmie ispred njih. Ne ko
riste se toplotni zraci; iako napreduju brzinom ekspresnog voza, osva
jai ipak paljivo biraju kuda idu. Izgleda da hotimice izbegavaju
unitenje gradova i slobodnih terena. Meutim, kad god im se ukae
prilika, Marsovci satiru dalekovode, mostove i pruge. Kako se ini,
njihov cilj je da slome otpor, paraliu saobraaj i dezorganizuju ljud-,
sko drutvo.
Evo i biltena iz Basking Rida, Nju Dersi: grupa lovaca nabasala
je na novi cilinder slian prvom koji se zaglibio u velikoj movari
dvadesetak milja juno od Moristauna. Peadija amerike vojske hita
iz Njujorka da uniti drugu invazionu jedinicu pre no to se cilindar
otvori i iziu bojne maine. Trupe zauzimaju poloaj u podnoju pla
nine Vaang. Novi bilten iz Langemfilda, Virdinija: izviaki avioni
javljaju da tri neprijateljske maine poveavaju brzinu prema severu;
jure preko naseobina i uma u oiglednoj elji da se to pre spoje
sa svojim jedinicama juno od Moristauna. Maine je takoe primetio
jedan telefonista istono od Midlseksa, na desetak milja od Plejnfilda.
Dobili smo i bilten iz Vinstonfilda, Long Ajlend: flota tekih bombar
dera natovarenih eksplozivom leti na sever u poteru za neprijateljem.
Kao vodii im slue lovaki avioni. Neprijatelj se ve nalazi u njihovom
vidokrugu. Samo trenutak, molim vas. Dame i gospodo, uspostavili
smo specijalnu telefonsku vezu sa artiljerijskim poloajima u sused-
nom selu, kako biste imali neposredan izvetaj iz oblasti u koju pro-
Invazija sa Marsa 333
dire neprijatelj. Najpre vas vodimo u bateriju dvadeset sedme poljske
artiljerije, smetene na planini Vaang.
OFICIR: Domet: trideset dva metra.
TOBDIJ A: Trideset dva metra.
OFICIR: Ugao: trideset devet stepeni.
TOBDIJ A: Trideset devet stepeni.
OFICIR: Pali!
(Pu ca n j t op a . . . pauza)
OSMATRA: Sto etrdeset jardi na desno, ser.
OFICIR: Pomeri domet na trideset jedan metar.
TOBDIJ A: Trideset jedan metar.
OFICIR: Ugao: trideset sedam stepeni.
TOBDIJ A: Trideset sedam stepeni.
OFICIR: Pali!
( Pucanj t opa . . . pauza)
OSMATRA: Pogodak, ser! Pogodili smo tronoac jedne od maina.
Zaustavili su se. Ostale pokuavaju da pomognu pogoenoj.
OFICIR: Brzo, daj domet! Pomeri na trideset metara.
TOBDIJ A: Trideset metara.
OFICIR:Ugao: dvadeset sedam stepeni.
TOBDIJ A: Dvadeset sedam stepeni.
OFICIR: Pali!
(Pu ca n j t op a . . . pauza)
OSMATRA: Ne vidim gde je granata pala, ser. Oni putaju ne
kakav dim.
OFICIR: ta je to?
OSMATRA: Crni dim, ser. Kree se ka nama. Polegao je nisko
po tlu. Brzo se pribliava.
OFICIR: Stavite gas-maske. (Pa uza ). Pripremi se za paljbu. Domet:
dvadeset etiri metra.
TOBDIJ A: Dvadeset etiri metra.
OFICIR: Ugao: dvadeset etiri stepena.
TOBDIJ A: Dvadeset etiri stepena.
OFICIR: Pali! (P u ca n j ).
OSMATRA: I dalje ne vidim, ser. Dim se pribliava.
OFICIR: Daj domet. (K a l j e).
OSMATRA: Dvadeset tri metra. (K a l j e).
OFICIR: Dvadeset tri metra. (K a l j e).
OSMATRA: Ugao: dvadeset dva stepena. (K a a l j ).
OFICIR: Dvadeset dva stepena. (K a a l j j enj a va ).
(K a a l j se pr etvar a u zvuk avi onsk og mot or a )
KOMANDANT: Vojni bombarder, V-8-43, uzleteo kod Bajona, Nju
Dersi, porunik Vogt, komandant eskadiile od osam aviona. Izvetaj
za komandanta Ferfaksa, Langemfild. .. Ponavljam: ovde Vogt, izve-
tavam komandanta Ferfaksa, Langemfild. .. Na vidiku neprijateljske
tronone maine. Pojaanje trima mainama iz cilindra kod Morista-
Hauard Koh 334
ima. Ukupno ih ima est. J edna maina delimino hramlje. Verovatno
posledica pogotka granatom iz topa kod planine Vaang. Topovi su
prestali sa paljbom. Nad samim tlom je polegla teka crna magla ...
izuzetno gusta. . . nepoznate prirode. Nema znakova toplotnih zraka.
Neprijatelj sada skree na istok, prelazi reku Pasaik kod movara
Dersija. J edna maina ide prevojem Pulaski. Sve se oigledno kreu
ka Njujorku. Upravo su sruile jednu visokonaponsku centralu. Ma
ine su sada na malom meusobnom rastojanju i mi smo spremni
za napad. Avioni krue i pripremaju se za obruavanje. J o hiljadu
jardi i biemo iznad prve . .. osam stotina jardi. . . est stotina ... e
tiri stotine . .. dve stotine . .. Evo ih! Dinovska ruka se die ... Zeleni
blesak! Obasipaju nas plamenom! Dve hiljade stopa. Motori otkazuju.
Ne moemo da bacimo bombe. Preostaje nam samo jedno... da pi-
kiramo na njih. Obruujemo se na prvu mainu. Gotovo je sa mo
torom. Osam ...
PRVI OPERATOR: Ovde Bajon, Nju Dersi, zovem Langemfild . ..
Ovde Bajon, Nju Dersi, zovem Langemfild ... Prijem . .. J avi se ...
DRUGI OPERATOR: Ovde Langemfild . .. prijem ...
PRVI OPERATOR: Osam bombardera sukobilo se sa neprijatelj
skim trononim mainama iznad ravnice Dersi. Toplotni zraci onespo
sobili motore. Svi su oboreni. Unitena jedna neprijateljska maina.
Neprijatelj sada puta teak crni dim u pravcu...
TREI OPERATOR: Ovde Njuark, Nju Dersi. .. Ovde Njuark,
Nju Dersi. .. Upozorenje! Otrovan crni dim dopire iz movara u Der-
siju. Pribliava se J unom bulevaru. Gas-maske beskorisne. Stanovnitvo
neka se kree ka otvorenom prostoru ... automobilistima preporuu
jemo puteve 7, 23, 24 . .. izbegavati zakrena mesta. Dim se sada iri
preko Rejmond Bulevara ...
ETVRTI OPERATOR: 2X2L zove CQ . .. 2X2L zove CQ . .. 2X2L
zove 8X3R ...
PETI OPERATOR: Ovde 8X3R . .. zovem 2X2L ...
ETVRTI OPERATOR: Kakav je prijem? Kakav je prijem? K, mo
lim te. Gde si, 8X3R? ta se dogaa? Gde si?
(Zvona zvone i znad grada; pol ak o zami r u)
SPIKER: Govorim vam sa krova zgrade radija u Njujorku. Zvona
koja ujete opominju stanovnitvo da to pre napusti grad pred na
jezdom Marsovaca. Procenjuje se da je u poslednja dva asa tri mi-
liona ljudi krenulo prema severu. Autoput preko reke Haison jo
je otvoren za motorni saobraaj. Izbegavati mostove prema Long Aj-
lendu... beznadeno su zakreni. Sve veze sa obalom Dersija nalaze
se u prekidu od pre deset minuta. Nema vie nikakve odbrane. Naa
armija je potuena . .. artiljerija, vazduhoplovne snage . .. sve je zbri
sano. Ovo je moda poslednja emisija. Mi emo ostati ovde sve do
kraja. Ljudi su na misi ispod nas. . . u katedrali.
(Gl a sovi pevaj u h i mnu)
Sada gledam prema luci. itavo mnotvo laa, prepunih ljudi koji
bee, diu sidra i udaljuju se od dokova.
(Zvu k br odsk i h si r ena)
Invazija sa Marsa 335
Sve ulice su zakrene. Digla se graja kao o boinim praznicima.
Samo trenutak. . . Neprijatelj se pojavljuje na vidiku iznad Palisada.
Pet velikih maina. Prva prelazi preko reke. Vidim je odavde kako
gazi preko Hadsona kao to bi ovek pregazio potoi. .. Dodat mi
je jedan bilten. . . Cilindri sa Marsa padaju po celoj Zemlji. J edan
pored Bafala, jedan u ikagu, Sent Luisu . . . ima ih posvuda . .. Prva
maina stie do obale. Zastala je i kao da promatra grad. Njena e
lina, krovolika glava nalazi se u visini oblakodera. Izgleda da eka
ostale. Uzdiu se kao lanac novih solitera na zapadnom delu grada.
Sada podiu svoje metalne ruke. Ovo je kraj. Poeo je da kulja crni
dim i da se iri gradom. Ljudi na ulicama tek sada shvataju ta se
dogaa. Svi tre ka 1st Riveru. .. na hiljade njih mahnito jure jedni
preko drugih kao pacovi. Dim sada bre prodire. Stie do Tajms
Skvera. Masa pokuava da mu umakne, ali bez uspeha. Ljudi padaju
kao snoplje. Dim prelazi estu aveniju. .. Petu Aveniju. .. od nas
ga sada deli samo sto stopa . .. pedeset...
CETVRDI OPERATOR: 2X2L zove CQ . .. 2X2L zove CQ ... 2X2L
zove CQ. .. Njujork, javi se. . . ima li koga na vezi? Ima li koga na
vezi? Ima li koga . . . 2X2L. ..
I I
PIRSON: Dok piem ovo, obuzima me pomisao da sam ja poslednji
ivi ovek na Zemlji. Sakrio sam se u ovu praznu kuu blizu Grovers
Mila malo ostrvo provedrice u moru crnog dima koji prekriva
itav svet. Sve to se dogodilo pre dolaska ovih udovinih bia na
nau planetu sada kao da pripada nekom drugom ivotu ivotu
koji nema veze sa skrovitim postojanjem usamljene ruine koja pie
ove rei na poleini nekog astronomskog notesa na kome je zapisano
ime Riard Pirson. Gledam u svoje pocrnele ruke, pocepane cipele,
dronjavo odelo i pokuavam da to dovedem u vezu sa profesorom
koji je iveo u Prinstonu i koji je, nano 30. oktobra, primetio kroz
teleskop narandasti blesak svetlosti na jednoj dalekoj planeti. Moja
supruga, moje kolege, moji studenti, moje knjige, moja opservatorija,
moj ... moj svet. .. gde je sada sve to? J esu li oni uopte postojali?
J esam li ja Riard Pirson? Koji je danas dan? Postoje li dani bez
kalendara? Prolaze li dani kada nema ljudskih ruku koje bi navijale
asovnike? Dok opisujem svoj svakodnevni ivot, na um mi pada da
u sauvati istoriju oveanstva meu crnim koricama ove male
knjige u kojoj je trebalo da budu zabeleena kretanja zvezda. Ali da
bih pisao, ja moram da ivim, a da bih iveo, moram da jedem...
Naao sam malo bajatog hleba u kuhinji i jednu pomorandu koja
nije bila sasvim natrula. Stalno motrim kroz prozor. S vremena na
vreme ugledam Marsovce iznad crnog dima.
Dim i dalje prekriva kue. . . iznenada se uje zujanje i vidim jed
nog Marsovca kako se penje u svoju mainu i prska vazduh mlazom
pare, kao da eli da rastera dim. Posmatram uuren u jednom uglu
Hauard Koh 336
kako dinovske metalne noge gotovo gaze preko kue. Iscrpljen od
uasa, konano uranjam u san.
J utro je. J utro je. Sunce stoji u prozoru. Crni oblak gasa se po
digao; opaljene livade na severu izgledaju kao da je preko njih prela
crna snena vejavica. Izlazim iz kue i kreem prema putu. Nema
nikakvog saobraaja. Mestimino se vide olupine kola sa prevrnutim
prtljagom i ugljenisanom asijom. Upuujem se prema severu. Ko
zna zato, ali oseam se sigurnije ako pratim trag ovih udovita,
umesto da beim od njih. Paljivo motrim oko sebe. Video sam Mar-
sovce kako postupaju po kratkom postupku. Ukoliko se neka maina
pojavi iznad kronji drvea, odmah u se niice baciti na zemlju.
Dolazim do jednog kestena. Oktobar je, kesteni su zreli. Punim de
pove. Moram da preivim. Dva dana lutam opustoenim svetom u
pravcu severa. Konano primeujem ivo bie. .. malu crvenu veve-
ricu u kronji bukve. Posmatram je i udim se. I ona gleda mene.
Poverovao sam za trenutak da ivotinja i ja delimo isto oseanje...
radost pronalaenja drugog ivog bia. .. Nastavljam na sever. Nala
zim uginule krave na ugljenisanom polju. U pozadini su aave razva
line neke farme. Silos i dalje nadzire predeo poput svetionika koga
je opustoilo more. Na silosu stoji limeni petao. Strela pokazuje prema
severu.
Sledeeg dana doao sam do grada koji mi je nekako poznat, ali
su mu zgrade neobino smanjene i izjednaene po visini, kao da je
neki din zbrisao najvee nebodere jednim kapricioznim zamahom ruke.
Stigao sam do predgraa. Njuark nije uniten, ve samo oskrnavljen
po nekom hiru Marsovaca koji su bili u naletu. Najednom, uz nejasan
oseaj da me neko posmatra, opazio sam kako se nekakva prilika
uurila u jednom ulazu. Koraknuo sam u tom pravcu; prilika se
uspravila i ja videh da je to neki ovek. .. ovek naoruan velikim
noem.
STRANAC: Stoj! Odakle dolazi?
PIRSON: Dolazim. . . odasvud. J ednom davno krenuo sam iz Prin-
stona.
STRANAC: Prinstona, a? To je blizu Grovers Mila!
PIRSON: Da.
STRANAC: Grovers M i l .. . (Na smej a se kao nek om uspel om vi cu).
Ovde nema hrane. Ovo je moj kraj. . . Od centra do reke. Hrane ima
samo za jednog. .. U kom pravcu ide?
PIRSON: Ne znam. Mislim da traim... ljude.
STRANAC: (Ner voz n o) ta je to? J esi li uo neto odande?
PIRSON: Nisam... bila je to pti ca... iva ptica!
STRANAC: Mora da zna da ptice ovih dana imaju senke. .. uj,
stojimo ovde na otvorenom; uimo u ovaj ulaz i popriajmo.
PIRSON: J esi li video nekog Marsovca?
STRANAC: Otili su prema Njujorku. Nou se nebo sjaji od njihovih
svetiljki. Kao da tamo jo ive ljudi. Danju ih ne moe videti. Pre
pet dana nekoliko njih nosilo je neto veliko preko ravnice koja vodi
od aerodroma. Mislim da ue da lete.
Invazija sa Marsa
337
PIRSON: Da lete?
STRANAC: Aha, da lete.
PIRSON: Onda je gotovo sa ljudskim rodom. Strane, jo smo samo
ti i ja. J edino smo nas dvojica preostali.
STRANAC: Vraki su to dobro smislili; porazili su najveu zemlju
sveta. One zelene zvezde sigurno i dalje padaju svake noi. Izgubili
su samo jednu mainu. Nita ne moemo da uinimo. Gotovi smo.
Izgubljeni.
PIRSON: Odakle si ti? Vidim da nosi uniformu.
STRANAC: Ma, mnogo mi ona vredi. Bio sam u miliciji. .. Nacio
nalnoj gardi. Ba lep sos! I to mi je neki rat: kao da su se tukli
ljudi i mravi.
PIRSON: A mi smo jestivi mravi. Otkrio sam to. ta U e nam
samo uiniti?
STRANAC: Razmiljao sam o tome. Sami smo uleteli u klopku.
Marsovci treba samo da prevale nekoliko milja pa da naiu na masu
u bekstvu. Ali oni to ne ele. Oni e poeti da nas sistematski hva
taju . .. zadravae samo najbolje i trpae nas u logore. Ali to jo
nisu poeli.
PIRSON: Nisu poeli!
STRANAC: Nisu poeli. Sve se ovo do sada dogodilo zato to nismo
umeli da ostanemo staloeni. .. ve smo udarili u pucnjavu i rato
vanje, a onda izgubili glavu i dali se u panino bekstvo. Umesto da
sumanuto jurcamo unaokolo, moraemo da se prilagodimo sadanjem
stanju stvari. Gradovi, nacije, civilizacija, progres...
PIRSON: Ali, ako je ve tako, emu onda dalje iveti?
STRANAC: Nee biti vie koncerata, bar ne narednih milion godina,
ba kao ni veernjih izlazaka u restorane. Gotovo je sa svim zabavama.
PIRSON: Pa ta onda preostaje?
STRANAC: Goli ivot eto ta! J a hou da ivim! To eli i ti.
Neemo dozvoliti da budemo istrebljeni. J a takoe nemam nameru da
budem uhvaen, ukroen, utovljen i odgajen kao vo.
PIRSON: ta e preduzeti?
STRANAC: Ve u im ja doskoiti. Skovao sam plan. Mi ljudi, kao
ljudi, gotovi smo. Mi ne znamo dovoljno. Moraemo mnogo da nauimo
pre no to uluimo priliku za otpor. A dok uimo, moraemo da
ivimo slobodni. Shvata? Sve sam ve smislio.
PIRSON: Ispriaj mi do kraja.
STRANAC: Tja, nismo svi mi stvoreni za divlje ivotinje, a ba
emo to morati da postanemo. Zato sam te i posmatrao. Sve sitne
ate koje ive u ovim kuama nemaju nikakvu ansu. Nisu oni stvo
reni za tako neto. Sve to znaju jeste da samo jurcaju na posao.
Viao sam stotine njih kako bezglavo jure da uhvate jutarnje vozove
u strahu da ne zakasne. Pri povratku isto tako jurcajui kui da stignu
na vreme na veeru. 2ive osigurani i ostavljaju koju crkavicu na stranu
da im se nae za crne dane. Nedeljom obino razbijaju glavu oko toga
ta e biti idue sedmice. MarsOvci e biti veoma zadovoljni tim
momcima. Lepi prostrani logori, dobra hrana, tovljenje i po, bez briga.
Hauard Koh
338
Nakon desetak dana lutanja po divljini sa praznim stomacima, njima
e biti milo da budu uhvaeni.
PIRSON: Sve si to smislio, a?
STRANAC: Nego ta! Ali to nije sve. Marsovci e neke od njih
svesti na nivo domaih ivotinja. . . na make ih pse. .. i nauie ih
raznim trikovima. Ko zna? Moda e osetiti saaljenje prema lju
bimcima koji rastu da bi bih ubijeni. A neke e verovatno obuiti da
love nas.
PIRSON: Ne, to je nemogue. Nijedno ljudsko bie...
STRANAC: Hoe, hoe. Ima ljudi koji e na to rado pristati. Ako
jedan od takvih ikada naleti na mene...
PIRSON: U meuvremenu, ti, ja i drugi slini nama... gde emo
mi iveti kada Marsovci gospodare elom planetom?
STRANAC: I na to sam mislio. iveemo pod zemljom. Imam na
umu ratna sklonita. Ispod Njujorka se pruaju miljama i miljama.
Glavna su dovoljno velika za svakoga. A onda, tu su i podrumi, sutereni,
podzemna skladita, tuneli metroa, podzemni prolazi. J asno ti je, a?
Sakupiemo samo jake ljude. Za slabie i ono atinsko smee nema
mesta.
PIRSON: Pa i mene si hteo pustiti da odem.
STRANAC: Ali sam ti ipak dao ansu, zar ne?
PIRSON: Dobro, ne prepirimo se oko toga. Nastavi.
STRANAC: Moraemo da obezbedimo sigurna stanita u kojima
emo boraviti, a onda da dovuemo u njih sve knjige koje nam dou
pod ruku. .. mislim, naune knjige. Tu stupaju na scenu ljudi kao ti,
shvata? Poeemo da pljakamo muzeje, pa ak i da uhodimo Mar-
sovce. Moda stvari uopte vie nee izgledati kao pr e. .. Zamisli
samo ovo: etiri ili pet njihovih bojnih maina najednom pone da
radi i da baca na sve strane toplotne zrake, a u njima nijednog Mar-
sovca. Nijednog Marsovca unutra! Shvata? Umesto njih, ljudi. ..
ljudi koji su dobro obueni za to. To se jo moe desiti za naeg
ivota. Hej! Zamisli da ti se u rukama nae jedna od tih njihovih
zgodnih stvarica i da slobodno upravlja njome! Okrenuemo ih na
Marsovce, ali i na ljude. Baciemo sve na kolena.
PIRSON: To je, dakle, tvoj plan?
STRANAC: Ti, ja i jo nekoliko slinih nama zagospodariemo
svetom.
PIRSON: J asno mi je.
STRANAC: Hej, ta ti je? Kuda e?
PIRSON: Bilo gde, samo ne u tvoj svet. Zbogom, strane...
Kada sam se rastao sa artiljercem, poao sam do Holandskog tu
nela. Uao sam u utihli tunel, sa zebnjom u srcu pri pomisli na sud
binu velikog grada sa druge strane Hadsona. Oprezno sam iziao iz
tunela i krenuo Kanal stritom.
Doao sam do etrnaeste ulice. Tu sam opet primetio crni prah
i nekoliko tela; iz reetkastih prozora na podrumima nekih kua
irio se neprijatni, otrovni zadah. Proao sam Trinaestom i etrnae
stom ulicom; konano sam se obreo sam na Tajms Skveru. Opazio
Invazija sa Marsa 339
sam jednog mravog psa kako tri Sedmom avenijom sa komadom
tamno-smeeg mesa u eljustima i oporom izgladnelih sadrugova
za petama. Napravio je irok krug oko mene, kao da se bojao da
bih ja mogao da mu budem novi takmac. Iao sam Brodvejem, sle-
dei trag neobinog praha i posmatrajui utihle izloge koji su nemo
nudili svoju robu praznim plonicima. Proao sam pored Kapitol
Teatra, takoe utihlog i mranog, pa pored Lovakog doma, gde je
niz praznih puaka stajalo upereno u ukoenu liniju drvenih pataka.
Nedaleko od Kolumbus Serkla primetio sam modele automobila iz
1939. godine kako iz izlobene sale gledaju na puste ulice. Iznad vrha
oblakodera Deneral Motorsa spazio sam jato crnih ptica kako krue
nebom. Pourio sam. Iznenada sam ugledao vrak jedne marsovske
maine koja je stajala negde u Centralnom parku, kako se presijava
na poznom popodnevnom Suncu. Pa to je nemogue! Mahnito sam
pojurio preko Kolumbus Serkla i uao u park. Popeo sam se na
malu uzviicu iznad ribnjaka u ezdesetoj ulici. Zastao sam pored
Mala i ugledao devetnaest metalnih titana sa praznim kabinama i
elinim udovima koji su mlitavo visili postrance. Uzalud sam traio
pogledom udovita koja su ivela u ovim mainama.
Pogled mi je najednom privuklo ogromno jato crnih ptica koje
su se komeale odmah ispod mene. Kruile su nisko nad tlom, a
odmah ispod njih, ukoeni i nemi, leali su Marsovci, dok su gladne
ptice kljunovima otkidale smee komade mesa sa mrtvih telesa. Kas
nije, kada su njihovi leevi ispitani u laboratorij ama, ustanovljeno je
da su ih ubile bakterije koje izazivaju truljenje i bolesti i protiv kojih
njihovi organizmi nisu bili imuni. Kada su sve ovekove odbrane
zakazale, Marsovci su bili poraeni najsiunijim biima koja je Pri
roda stvorila na Zemlji.
Pre no to su pali cilindri, vladalo je opte uverenje da irom celog
kosmosa nigde ne postoji ivot do na triavoj povrini nae siune
kugle. Sada smo saznali malo vie. Maglovita je i udesna vizija koja
mi se rodila u umu o ivotu koji se lagano iri iz svog malog seme-
nita u Sunevom sistemu kroz neiva prostranstva beskrajnog kosmosa.
Ali to je jo daleki san. Moda je unitavanje Marsovaca samo odla
ganje sudnjeg asa. Ko zna, moda je budunost naklonjena njima,
a ne nama.
udno mi sada izgleda da sedim u svojoj mirnoj radnoj sobi u
Prinstonu i da piem poslednje stranice seanja zapoetih na jednoj
naputenoj farmi u Grovers Milu. udno je gledati kroz prozor vrhove
i kule univerzitetskih zdanja kako se kupaju u tamnoplavoj aprilskoj
izmaglici, udno je posmatrati decu kako se igraju po ulicama, udno
je videti mlade ljude kako etaju prirodom, gde je nova prolena
trava ve uveliko zacelila tinjave rane sprene Zemlje, udno je mot
riti posetioce koji ulaze u muzej gde su izloeni prikupljeni delovi
jedne marsovske maine. udna je i sama pomisao na as kada sam
je prvi put ugledao, svetlu i istu, masivnu i utihlu, u zoru onog
poslednjeg velikog dana.
sf portret
1. Poul Ander son
2. Hugo Ger nsback
3. I saac Asi mov
4. Si mpozi j um S F pi saca u Ri o de l anei r u
mar ta 1969. godi ne
5. Rober t Bl och i A. E. van Vont
1. Kate WiIhem
2. Damon Knight
3 Karen Anderson
4 Pout Anderson
5. A . h . van Vogt
6. J acques Sadoid
7. Luis Gasca
S. Ph J ose Farmer
9. Martial Souto
10. F. J . Ackerman
11. Mme Sheckley
12. Robert Bloch
13. Robert Sheckley
14. J ohn Brunner
15 Brian Aldiss
16. J . G Ballard
sf u J ugoslaviji
1. R. M. Valisfurt: S OS . . . l etei 3. Don Mekonald: Pl aneta sanjara
tanji r i Kosmos, 1954, Beograd Nolit, 1961, Beograd
2. Dvadeset petorica: Dr ama usvemi r u 4. Silvio Rui: Uspavani di k tator
Hrvatsko prirodoslovno drutvo, 1960, Epoha, 1961, Zagreb
Zagreb
yOH a. MAKJ J OHA/ IJ l
7. Stanislaw Lem: Ana sa zvi jezda
Epoha, 1965, Zagreb
8. Darko Suvin:
Od Li .i ki jana do Lunji k a
Epoha, 1965, Zagreb
5. Aleksandr Beljajev:
A riel l etei ovek
Depna knjiga (Svjetlost), 1962
Sarajevo
6. I v Dermez: Ti tan iz vasi one
Nolit, 1963, Beograd
Stanisiaw Lem
ANA
SA ZVI J EZDA
7 8
9. Milivoj Matoec: Suvi an u svemi r u
Prosveta, 1966, Beograd
10. Vcrkor: I zopaene i voti nje
J ugoslavija, 1967, Beograd
11. Artur Klark:
Odi seja u svemi r u 2001.
BIGZ, 1975, Beograd
12. K osmopl ov (roman, novela, pria)
1969, Beograd
Verkor
IZOPAENE
IVOTINJ E
ZU E M ^P O D A T A K
ke iomer
KOSMICKA
ODISEJ A
8ROJ l
MART
C e m i
1.50 d FeST-ROMAN! ~ NAJ BOLJ I FI LMOVI SVETA
13. OT O zabavni k (strip, pria)
1972, Beograd
14. Zov (strip, pria)
1973, Zagreb
15. Gal ak si ja (pria)
1975, Beograd
16. Pol i ti k i n zabavni k (strip, pria)0
1975, Beograd
ASGPtS ZA POPULARIZACIJU NAUKE J ANUAR 1975 .. 1
nOMTHK.; *
sf teorija
i kritika
22 Andromeda
J ulij Kagarlicki
Realizam i fantastika
Hegel je uporedio fantastiku sa radom ukraenim umecima. Ova slika
u velikoj meri odgovara istini. Fantastika, dete nove ere, stupila je na
scenu tek sa nestankom sinkretike misli u kojoj su stvarno i ima
ginarno, racionalno i spiritualno bili nerazluivi. Ona se pojavila u
trenutku kada je to prvobitno jedinstvo bilo razgraeno i rasparano
u mozaik verovatnog i neverovatnog. U mit se odve verovalo da bi
mogao da bude fantastika. Tek kada je neverovanje stalo uz bok vero-
vanju, nastala je fantastika.
Svekolika fantastika je nauna u smislu da ju je stvorio tip
miljenja ija je misija da utvrdi prave prirodne zakone sveta, kao i
da preobrazi svet. U tom istom smislu, sva fantastika je na svoj nain
savremena.
Pa ipak, pokuajmo da unekoliko suzimo polje istraivanja. Istorija
fantastike je, dodue, prilino duga. Njeni predstavnici su, na primer,
Lukijan, Rable (Rabelais), Svift (Swift) i Volter (Voltaire). Meutim,
fantastika je postala nezavisna knjievna grana tek pre relativno krat
kog vremena.
Nekoliko razliitih oblika fantastike, koji su ubrzo dobili naziv ro
mantizam, bili su evidentni ve u poslednjoj treini X VI I I stolea. U
Francuskoj je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina tog veka
objavljen itav niz fantastinih putovanja, snova, vizija i kabalistikih
romana u vie desetina knjiga i svezaka. Realistika fantastika poja
vila se znatno kasnije, u toku ezdesetih i sedamdesetih godina prolog
stolea, a svoj nastanak jedino i iskljuivo duguje ilu Vernu (J ules
Verne). Ovu fantastiku danas nazivamo naunom fantastikom.
Zil Vern, dodue, nije upotrebljavao ovaj termin. On je naslovio
ciklus svojih romana Neobi na putovanja, ali u prepisci je ponekad
koristio termin romani o nauci. Sadanji ruski termin naunaja
fantastika, iako nije sasvim precizan, znatno je adekvatniji od engle
skog science fiction (nauna beletristika), koga je prvi upotrebio
Hugo Gernsbek (Gernsback) u asopisu Sci ence Wonder Stor i es;
meutim, i on je ponekad uporedo koristio jo jedan, slian naziv:
scientifiction. U svakom sluaju, i jedan i drugi termin mogli su
se zgodno primeniti na delo ila Verna. U njegovom opusu sasvim nepo
sredno je izraena veza izmeu nauke i fantastike, tavie, sam napor
da se pronae definicija realistike fantastike svedoi da je ona shva-
tana kao zasebna grana knjievnosti.
Ali, da se nije moda preteralo sa ovom zasebnou?
J ULIJ J OSIFOVIC KAGARLI CKI , profesor istorije evropskog pozorita i knjievnosti na Drav
nom institutu za pozoriSnu umetnost u Moskvi. Objavio vise znaajnih radova vezanih za izu
avanje naune fantastike, meu kojima j e najznaajnija knjiga i vot i del o H . Di . Vel sa.
Preveo: ZORAN ZIVKOVI
22*
J ulij Kagarlicki
344
Fantastika je imala svoju vlastitu grupu autora, svoj sopstveni krug
italaca, svoje omiljene teme. Ona je mogla sama da ivi. Ali u ovoj
izolovanosti krije se odreena opasnost. Zasebnost, koja je bila nuna
za sticanje sopstvene fizionomije, ima i nepovoljnu stranu. Fantastici
je zapretila opasnost da bude potpuno odseena od glavnog knjiev
nog toka.
Istorija fantastike prua vie primera da je ova opasnost postala
prilino ozbiljna. Fantastika se ponekad obraala itaocima sa razvije
nim estetikim percepcijama i oseajem za savramenost, ali ponekad se
i veoma udaljavala od njih. U izvesnom stepenu, ova opasnost je bila
uoljiva jo od samog poetka.
U teajevima istorije knjievnosti koji su bili pisani u Francuskoj
krajem prolog stolea ime 2ila Verna naprosto se nigde ne pominje.
Ova injenica se moe uzeti kao jedan od najboljih primera kratkovi-
dosti savremenika. Za pisca koji je tako mnogo uinio za budunost
nije bilo mesta u knjigama prepunim imena koja su bez ikakvog zna
aja za nas. il Vern nije smatran savremenim ali ne samo zato
to je pripadao budunosti, ve i zato to je pripadao prolosti.
Veliki evropski realizam XI X stolea kritiki realizam, kako se
obino naziva nastao je kao rezultat izuzetno sloenog dijalektikog
procesa, tokom koga se realizam prosvetiteljstva obogatio svim otkri
ima romantizma koja su bila od epohalnog znaaja, to mu je omo
guilo da se pretvori u realizam potpuno novog tipa.
Ovo se nije dogodilo u fantastici. Realistika fantastika razvila se
ne putem asimilovanja, ve putem odbacivanja isto romantiarskih
elemenata koji su poticali iz romantiarske fantastike. Zil Vern je
mehaniki razdvojio materijalnu fantastiku (termin potie od Do
stojevskog), koju su pisali Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe) i drugi
ameriki romantiari, od demonske i nesaznatljive fantastike, da bi
potom, uz pomo prve, odbacio ili reinterpretirao drugu u isto reali
stikom duhu. Po svom stvaralakom metodu, il Vern uopte nije
bio kritiki realista. On je ezdesetih godina, kao i ranije, bio izuzetno
zavisan od realizma prosvetiteljstva, ali u okviru ovog realizma, koji je,
dodue, bio obnovljen i prilagoen ispunjenju specifinog cilja ro
mana o nauci, uopte nije moglo da bude govora o nekoj fundamen
talnoj reorganizaciji. Najgore to bi se moglo rei o Zil Vernu jeste
da je on nefleksibilan, nedijalektian; on je takoe nevian analizi slo
enih drutvenih protivurenosti koje iskrsavaju u veku nauke.
Nemamo nameru da potcenimo pozitivistiko ubeenje ila Verna.
U pozitivistikom sistemu nauka zauzima najvie mesto, to je moglo
samo da privue takvog pristalicu progresa kakav je bio Zil Vern. Me
utim, koncepcije pozitivista vezane za karakter i tok progresa krajnje
su nedijalektike. Iako su jasno razluili moralni progres od materi
jalnog progresa, oni meu njima nisu videli nikakvu protivurenost.
Prema pozitivistima, razvoj morala kree se uporedo sa razvojem civi
lizacije, s tim to ponekad moe sasvim malo da zaostane. Materijalni
progres u okvirima buroaskog drutva izgledao im je kao najplod
nije tie za moralni progres, kao i za drutveno usavrenje oveanstva.
Sav ogrezao u ideju o neskladnom svetu punom strasti i traginosti, ro
mantizam nije imao nieg zajednikog sa ovim vedrim i optimistikim
uenjem.
Sedamdesetih godina prolog veka pozitivistika koncepcija zajem-
enog napretka moralnog progresa uz progres civilizacije suo
ila se sa prvim opozicijama. Na samom poetku ovog razdoblja go-
Realizam i fantastika
345
tovo istovremeno su se pojavili Rasa k oja dol azi Balvera Litona (Bul-
wer Lytton) i E r evan Semjuela Batlera (Samuel Butler) dela u
kojima se pominjala opasnost skrivena u materijalnom progresu. Go
dine 1895. bio je objavljen Velsov Vr emepl ov. Moralo je da proe
itavih etvrt stolea da problem sazri i da se potpuno i beskompro
misno izloi novi pogled na stvari. Vie nije bilo ni pomena o moral
nom progresu koji prati progres civilizacije. Nasuprot tome, Vels,
u aru mladosti, ukazuje da e civilizacija usredsreena samo na ma
terijalna dobra, ali koja se razvija u okviru nepravednog drutva, nuno
dovesti do unitenja oveanstva.
Budua istorija ljudskog roda postala je na taj nain besprimerna
drama. Sama priroda prestala je da bude izdaan kum oveku, spre
man da stostruko preplati sve njegove napore. Poev od osamdesetih
godina, sve vie stie ugled teorija Tomasa Hakslija (Thomas Huxley)
prema kojoj su svet i ovek u neprekidnoj borbi. Priroda je determi-
nisana, odreena odnosom uzroka i posledice, pa dakle gruba i neljud
ska. Nasuprot tome, ovek ivi po moralnim nazorima nepoznatim pri
rodi, i to vie sistem moralnih vrednosti preovlauje u njemu, on
tim vie postaje ovek. Priroda nastoji da potisne ljudsko u oveku,
da ga ponovo svede na animalne nagone i da uniti hladnoom,
poplavom ili zemljotresom delo njegovih ruku. Zadatak oveka je
da odbrani sebe i svoj neimarski trud.
Od tog trenutka nije samo budunost krila nepoznate opasnosti.
Ispostavilo se da je svaki segment istorije poprite borbe izmeu pro
losti, koja nije htela da oslobodi oveka, i budunosti, kakva bi trebalo
da bude. Ova borba mogla je da se odvija u prostranstvima kosmosa,
ali i u dui pojedinca. Svet obuhvaen vidokrugom umetnika dosezao
je do nezamislivih daljina u prostoru i vremenu i do nesluenih dubina.
U ovakvom svetu, koji je bio kako dramatian tako i neogranien,
romantizam je nuno morao da se povrati u ivot. U tome mu je sve
ilo na ruku, ak i one tenje vremena za koje je izgledalo da mogu
samo da mu tete.
J anuara 1902. godine, H. D. Vels, koji je sa trideset pet godina ve
zasluio status klasika, odrao je kratko predavanje pod naslovom Ot
krivanje budunosti. U njemu je pokuao da utvrdi da li smo u stanju
da steknemo znanje o budunosti i kakva bi bila priroda tog znanja.
Kao polaznu taku Vels je predloio da se najpre razmotri jedno drugo
pitanje da li, naime, moemo da prodremo u prolost?
Za savremenog oveka, rekao je Vels, postoje tri vrste prolosti.
Prva vrsta lina prolost vodi poreklo iz naeg seanja. Razume
se, ovde ne bi trebalo oekivati visok stepen autentinosti, ali je zato
ova prolost emocionalno obojena, transformisana u nama, pa prema
tome i najblia koncepcijama sveta koje stvara umetnost. Drugu vrstu
prolosti Vels naziva istorijskom. Ona je znatno dua i ne sastoji se
samo od seanja jednog oveka, ve itavog oveanstva. Meutim, ste
pen linog u ovoj prolosti je manji. Treu vrstu prolosti Vels ozna
ava kao naunu prolost. Nju nam prua nauka koja je u stanju
da prodre ne samo do onih vremena kada nije bilo ljudi, ve ni organ
skog ivota uopte. U ovom sluaju sasvim nestaju subjektivni, emocio
nalni, umetniki elementi. U svetlosti ove sheme, nastavlja Vels, poto
niko od nas nije bio u budunosti, nju je mogue ispitivati jedino
naunim metodom. Nauka e uskoro preduzeti sistematsko istraiva
nje budunosti.
J ulij Kagarlicki 346
Poznato je da se tako i dogodilo. U XX stoleu stvorena je nova
nauka, futurologija, koja je otpoela upravo to sistematsko istrai
vanje budunosti. Ali, zar Vels nije rekao i neto veoma obeshrabru-
jue? Ne proistie li iz njegovih rei da je fantastika osuena na veoma
slabe veze sa knjievnou? Drugim reima, ne predstavlja li usred-
sreenost naune fantastike na budunost ujedno i njeno potpuno
odvajanje od svega subjektivnog, emocionalnog, umetnikog?
Ova konstatacija nije sasvim neosnovana u pogledu fantastike iz
prethodnih stolea. Ona sve vie i vie gleda u budunost, poprimajui
na taj nain od prognosticiranja izvestan deo njegove apstraktnosti.
Fantastika Frensisa Bekona (Francis Bacon) u delu Nova Atl anti da
gotovo u celosti se sastoji od prognosticiranja. Veina Vernovih ro
mana upravljena je pretenim delom u ovom pravcu. Shodno tome, u
budunosti se ne smanjuje ve poveava lini interes oveanstva i fan
tastike. Ne sledi li odavde, bar u isto logikom smislu, da e fantastika
kao umetnika proza ubrzo ieznuti? Nije li ona zapala u beznadenu
situaciju: nauka, koja je otvorila fantastici prostore nedostupne drugim
knjievnim vrstama, uinivi je na taj nain izuzetno savremenom,
istovremeno je zapretila da je uniti.
Oigledno je da je bilo neophodno, uz ouvanje velikog poleta koji
je nauka dala fantastici, na neki nain se i odbraniti od nje, sauvati
se od njenog razornog dejstva. Postojao je jedan izlaz vratiti se
fantastikoj imaginativnosti romantiara, koja kod Verna uopte nije
postojala. Opet je nauka bila ta koja je pomogla da se romantizam
vrati fantastici. Tano je da je u ovom procesu romantizam bio suoen
sa problemom usaglaenja sa naukom. Romantizam se vratio, ali ne
da bi likovao nad svojim starim protivnikom, realizmom, ve da bi
mu pomogao.
Mladi Vels je bio svestan ove injenice. Stil nove fantastike ve je
bio u glavnim crtama razvijen u njegovim ranim delima. Godine 1888.
on je napisao svoju prvu nauno-fantastiku priu, Vr emensk i Ar go-
nauti . Bilo je to delo u romantiarskom duhu. Tokom prerade, koja
je trajala sedam godina, Ar gonauti su postali realistiko delo, ali ro
mantiarska osnova ovog novog realizma nije bila zaboravljena; ona
je bila preobraena. U poslednjoj verziji sve se promenilo, ak i naslov.
Ar gonauti su sada nazvani Vr emepl ov. Istorija nove fantastike poela
je od trenutka objavljivanja ovog romana.
Fantastika ila Verna bila je, ako se tako moe rei, fantastika
predmeta. Vern je dao svojim junacima neobino sloena (i u tom
smislu fantastina) orua i maine, a zatim ih smestio u neobine (fan
tastine) situacije. Vels je koristio mnoga sredstva Vernove fantastike,
ali se estetska osnova njegove fantastike razlikovala. On je operisao
fantastinim prizorima iji je koren stajao u tlu romantizma. Pod
Velsovim perom oni su se preobrazili u realistikom duhu.
Ova dvojna priroda Velsove fantastike postala je sasvim oigledna u
Vr emepl ovu. To je, pre svega, sluaj sa slikom podzemnog sveta
koga je otkrio Putni k k r oz vr eme u 802.701. godini, kada se oveanstvo
podelilo na Morloke i Iloe. Bledunjave, pogrbljene prilike Morloka,
njihove grabeljive sklonosti i njihove oi koje se crvene u mraku
prizivaju u seanju demonska bia koja je iznedrila puka mata, dok
njihovo stanite veoma podsea na Had. J edina je razlika to je ovde
posredi industrijski pakao, koji se sastoji od paklene kuhinje,
gde maine nepojmljive sloenosti tutnje iz mraka, i paklene trpeza
rije, gde Morloci deru ljudsko meso za cinkanim stolovima, kao u
Realizam i fantastika 347
operacionoj sali. Ova romantiarska predstava bila je duboko ukore-
njena u pukoj svesti i folkloru, ali je u ovom sluaju ostala sasvim
liena elemenata drevne, svetake, provincijske tradicije. Dobra polovi
na ovog pakla sastojala se od savremenih detalja. Pa ipak, romantika
je bila ta koja je dala opti ton slici, odnosno omoguila da se sve te
pojedinosti utkaju u jedinstven fantastiki mozaik.
Tako su postavljeni temelji fantastike knjievnosti XX veka. Posled-
njih godina XI X i prvih XX stolea ova nova fantastika ovaploavala
se u delima samog Velsa. tafeta je nakon toga prela u ruke mlaih
pisaca.
Vels je za fantastiku odigrao istu sutinsku ulogu kao to su u
svoje vreme Balzak (Balzac) i Dikens (Dickens) odigrali za nefanta-
stiku knjievnost. Iako sa primetnim zakanjenjem, fantastiku je za
hvatio isti proces kao i nefantastiku knjievnost pola stolea ranije:
tenje prosvetiteljskog realizma i romantizma su se izmeale, poele
da utiu jedne na druge, preobrazile se i iznedrile novu vrstu.
Ukoliko bi se do kraja sledio tok ovog razmiljanja, neizbeno bi se
moralo ukazati na injenicu da je stvaranje metoda kritikog realizma
sutinski bilo obavljeno u Velsovom delu, da bi se zatim rasprostrlo
onim podrujem knjievnosti gde je sve do tada suvereno vladao stari,
didaktiki realizam. Znaajnije je, meutim, uoiti jednu drugu inje
nicu: Velsov metod bio je ve uoblien devedesetih godina prolog
stolea. Ako je Vels i ponovio eksperiment svojih prethodnika (a
on je, kao naunik, dobro znao da ponovljivost eksperimenta predstav
lja jemstvo njegove pouzdanosti), on je to uinio u drugo vreme i pod
drugaijim okolnostima. Njegov metod nije bio u potpunosti istovetan
kritikom realizmu iz sredine stolea: ovde nije bilo posredi puko
premetanje u podruje fantastike. Fantastika je, dodue, omoguila da
se u taj metod ukljue i neke crte realizma XX stolea, a pre svega
sposobnost da se na sadanjost gleda iz perspektive budunosti. Kraj
prolog stolea odlikovalo je oseanje prelaza na neto novo, neizvesno,
zavodljivo, ali i zastraujue. U to vreme nije jedino fantastika prosu
ivala sadanjost sa take gledita budunosti. Ako je kritikom
realizmu i polo za rukom da sagleda novo u odnosu na staro, sa
Velsom se promenilo i samo znaenje istorijskog pristupa savremenosti
pa je ak i danas postalo staro. Zar Saga o For sajti ma, Di n K r i -
stof i T i boovi nisu istorijski romani o sadanjici? Ovoj velianstvenoj
realistikoj epici pridodat je novi kvalitet, oseanje sadanjosti kao
minulog trenutka istorije. H. D. Vels je izrazio ovo neprestano prisustvo
budunosti u njegovoj najotvorenijoj formi. ak je i fantastika slika,
koja je postala umetniko jezgro Velsovog romana, bila stvorena pod
uticajem vremena: u trenutku prelaza a svet je upravo proivljavao
takvo razdoblje situacija obino ne navodi na opisivanje, ve na
stvaranje slika koje se ne podudaraju sa stvarnou slika koje u
sebi sadre neto vee od stvarnosti.
Pa ipak, postojao je jedan pogled u kome je Vels zakasnio da upot
puni svoje otkrie. Danas postaje sve prihvatljivija ideja da su u
izvesnom smislu romantiarski senzibilitet, ali znatno pre romantiarska
tehnika uli u amalgam novog realizma XX veka.1 Ovaj nedostatak
romantiarskog senzibiliteta i tehnike knjievnost je ve osetila u
razdoblju kada su se udarali temelji novog realizma. Sa druge strane,
upravo njima neoromantiari duguju svoje postojanje. Na paradoksalan
nain, taj isti senzibilitet i tehnika uticali su na razvoj forme kod
J ulij Kagarlickd 348
naturalista koji su odbacili romantiarski metod, ali u isto vreme i sve
drugo to je kritiki realizam asimilovao od njega.
Kao to je poznato, naturalisti sa kraja XI X stolea povremeno su
veoma snano oseali nedostatak sloenosti u prizorima koje su stva
rali. Ove slike bile su liene balzakovske nesputanosti; vulgarno je
izgledalo kao obino vulgarno, a ne kao uzvieno vulgarno. A onda
je poelo stvaranje simbolikih slika. Simbol je pritekao u pomo
stvarnosti, koja je bila srozana na nivo svakodnevice. Bio je to na
izvestan nain pokuaj da se zae sa one strane granica sirovo prika
zane stvarnosti. Poto je predoio kapitalistiku grabeljivost, Frenk
Noris (Frank Norris) je u svom delu Zl ot vor i ipak eleo da izrazi
nadu da ni carstvo kradljivaca nije veno. Na kraju romana, bujica
ita ukradenog od ratara zatrpava i davi vou pljakaa u utrobi
broda.
Velsova fantastika predstavljala je pokuaj povratka viestrukom
znaenju slike, njenom uzdizanju uz pomo vlastitih unutarnjih mogu
nosti na nivo optosti. Da bi ostvario ovaj cilj, on se oslonio na ro
mantizam, koga su naturalisti s prezirom odbacili, i svakidanju, obinu
stvarnost, od koje su beali neoromantiari.
Ova dva inioca prvobitno inherentan dualizam dvadesetovekovne
fantastike i neobina neotpornost dvadesetovekovne knjievnosti kao
celine na uticaje romantizma dovela su do toga da se romantiarski
elementi u savremenoj fantastici lako mogu izolovati. U ovom smislu
nije teko navesti itavo mnotvo primera.
U romanu L epoti ca i z Per ta Valtera Skota (Walter Scott) opisan
je jedan drevni obiaj, ogled nevinosti vatrom obred u kome osoba
osumnjiena za ubistvo mora da stoji pored mrtvakog sanduka ubi
jenog i da se zakune svime to je stvoreno u toku sedam dana i sedam
noi, nebesima, paklom, svojim mestom u raju, bogom i tvorcem svega,
da je ona neduna i nevina zbog krvoprolia poinjenog nad telom
pred kojim stoji i na ijim se grudima krsti.2 U obredu bi zatim le
potvrdio krivicu ili nedunost osumnjienog: ukoliko bi se telu ubijenog
pribliio ubica, iz lea bi potekla krv. U knjizi amerikog publiciste Ber
narda Simona (Siemon) Rek a i vota (1961.) izloen je vei broj slu
ajeva u kojima je ovo puko verovanje pomoglo u rasvetljavanju zlo
ina: ubeeni da je le odista u stanju da ih prokae, ubice su odbijale
da mu se priblie3.
U romanu modernog japanskog pisca Kobo Abea Meuteeno doba 4
le takoe prua dokaze protiv ubice. Ali ovoga puta postupak otkri
vanja zloinca znatno je romantiarskiji nego kod Valtera Skota. Ovde
je posredi nadraivanje lea (detaljno opisano) prilikom ega se
linost pokojnika prenosi na mainu koja, oseajui se osobom u ije
ime govori, pria sa islednikom4. Prema tome, umesto da se suprot
stavi romantiarskoj tradiciji, maina joj je pomogla da doe do
izraaja.
U romanu Stanislava Lema Sol ar i s radnicima u naunoj stanici sme-
tenoj na jednoj neobinoj planeti prikazuju se utvare od krvi i mesa:
ove utvare predstavljaju savrene kopije ljudi koji su davno prestali
da postoje, da bi ih zatim ponovo stvorio okean koji misli jedini
itelj planete. Okean ih je izluio iz svesti osoba kojima su se privi-
ale. Sol ar i s je jedno od najromantiarskijih dela moderne naune fan
tastike. Pa ipak, osnova romana ima isto nauni karakter (nauni,
razume se, u smislu u kome se ova re koristi u naunoj fantastici).
Poto je ispriao priu o zloinu i okajanju i poto je nagnao svoje ju
Realizam i fantastika 349
nake da pate zbog neumoljivih seanja koja su se materijalizovala, Lem
nije propustio priliku da opomene itaoca, u vezi sa poetkom ere kos-
mikih letova, da nas meu zvezdama vreba Nepoznato5.
U jednoj drugoj Lemovoj prii, F or mul a Li mf ater a, junak, koristei
isto naune metode, stvara mainu koja ima sva svojstva linosti i
praktino je svemona.
Tomas Henri Haksli predskazao je slian razvoj. Godine 1892. on
je napisao: Ne istupajui izvan analogija sa onim to je danas pozna
to, lako je nastaniti kosmos entitetima u uzlaznoj hijerarhiji, sve dok
ne stignemo do neega to se praktino ne bi moglo razlikovati od sve-
moi, sveprisutnosti i sveznanja. Neto dalje on nastavlja: Ukoliko
bi oiglednost da neto postoji bila istovetna dokazu da to postoji,
ovakva analogija mogla bi da opravda stvaranje naturalistike teologije
i demonologije ne manje udesnih od onoga to se sada smatra natpri
rodnim; ona bi isto tako opravdala nastanjivanje Marsa ili J upitera
ivim biima koja ne bi imala pandana u okviru zemaljske biolo
gije.6
Savremena fantastika obiluje slinostima sa naturalistikom teolo
gijom i demonologijom. Put u ovom pravcu utro je H. D. Vels. Na
vrhuncu svoje knjievne karijere 2il Vern je bio uveren da su sva
fundamentalna naela ve razjanjena, tako da preostaje jo jedino
razrada pojedinosti i iznalaenje najboljih naina za tehniku primenu
dobro poznatih i sasvim izvesnih naunih istina. Nasuprot tome, Vels
je smatrao da se i sama nauna naela men jaju tokom progresa. U toj
svetlosti, ono to je danas izgledalo kao udno, moglo se ve sutra poka
zati svakodnevnim. Nauka je otkrila praktino venu mogunost za
postojanje oveanstva, pa dakle i mogunost za praktino vean, sve
ubrzaniji progres koji traje milionima godina. U takvim okolnostima,
nauka ima pravo da se poslui neobinom logikom udesnog. Prema
jednoj zgodnoj dosetci Isaka Asimova (Isaac Asimov), danas se svaki
mit moe pretvoriti u fantastiku priu ukoliko se intervencija bogova
zameni intervencijom nauke. Pisci fantastike obilato koriste ovu po
godnost. Pria opskrbljena ureajima i mainama ak i takvim koji
jo nisu uli u masovnu proizvodnju moe da bude staromodna.
Pria o udu, meutim, potpuno je savremena. Tehnologija zastareva;
sa magijom to nije sluaj: uz pomo nauke ona zadobija jedinstveno
mesto u svetu iz koga su izgnane sve natprirodne sile.
Neki autori fantastikih dela posebno su se posvetili naturalistikoj
demonologiji. Robert ekli (Sheckley), na primer, koji je nesumnjivo
stvaralac nauno-fantastikih dela, smatra sasvim prikladnim da pie
o duhovima koji se pojavljuju na zapoved vlasnika arobne lampe
s tim to se on takoe ne ustee da pie o teletransportaciji, odnosno
prenosu materijalnih tela radiom, telefonom ili nekim jo nepoznatim
kanalom komunikacija procesu za koji je Norbert Viner (Wiener)
smatrao da je ostvarljiv. Kada govori o duhovima, on jednostavno
premesti stvari koje su potpuno stvarne i poznate svakome na humo-
ristiki plan. Isto je tako nauno dopustiva (premda iskljuivo na
teorijskom nivou) mogunost pojave dvojnika. Godine 1951. Don fon
Najman (J ohn von Neiman), jedan od najveih matematiara modernog
vremena, dokazao je mogunost stvaranja maine koja bi bila u stanju
da reprodukuje bilo koju drugu mainu, ukljuujui tu i sebe samu.
Dvojnik je na taj nain dobio blagoslov nauke. Paradoks vremena, koji
izuzetno raspaljuje matu savremenih pisaca naune fantastike, takoe
uvodi na scenu dvojstvo ivota. Ukoliko se vrati za izvesno vreme u
J ulij Kagarlicki 350
prolost, ovek moe bez tekoa da sretne samoga sebe sa jedinom
razlikom to tu ne bi bio, recimo, etrdesetogodinjak, ve jednu
deceniju mlai. Dvojnik se ve toliko odomaio u savremenoj fantastici
da je imao vremena da i sebi obezbedi dvojnika u humoristikoj
fantastici. J unaci ove fantastike doivljavaju mnoge komine pustolo
vine i nesporazume (u Lemovom delu, na primer) kao rezultat neoeki
vanog susreta sa dvojnikom.
Da nismo ovde zapali u novi paradoks, koji ovoga puta u celu stvar
uvodi istoriju knjievnosti? Ako sintagma nauna fantastika pred
stavlja samo oznaku za savremenu realistiku fantastiku, ne izgleda
li onda udno to nauka, u odreenoj taki, poinje da podriva prava
realizma i da potpomae romantizam?
Ovo je, meutim, samo prividno. Moderna nauka, dodue, podriva
prava realizma, ali ne svih vrsta realizma, ve samo onog ilvemovskog
tipa. Ona to ini iz upravo pomenutih razloga, ali i zato to i sama pre
staje da bude strog, logiki sistem kakav je bila u razdoblju kada je
[predstavljala jednostavno razvijeno opte uverenje. U nju se sve
vie ukorenjuju statistika i probabilistika; uporedo sa tim, ona se
razilazi sa optim uverenjem kao preivelim gleditem prolosti. Sve
to ini neprihvatljivim realizam ilvernovskog tipa usled samog njego
vog duha. Ali ne i ceo realizam. Ako nauka i pomae romantizmu da
prodre u modernu fantastiku, onda je to samo u interesu realizma
ali jedino modernog realizma.
Bliskost romantiarskog sa naunim nije sama po sebi skoranjeg
datuma. Dobar primer u ovom smislu nalazimo jo u Fr ank entajnu
Meri Seli (Mary Shelley). Osnovni razlog to je ovaj proces dobio na
zamahu u naem vremenu ogleda se u injenici da je neprestano pri
sustvo romantizma od vitalne vanosti za modernu fantastiku. Ma
kako to paradoksalno zvualo, upravo je romantizam omoguio savre
menoj fantastici da ostane realistika fantastika.
Kao to je ve reeno, realistiki kvalitet Vr emepl ova nastavlja se
pre svega u samom Velsovom delu. Nakon Vr emepl ova klatno njego
vog opusa prelo je na romantiarski kraj (Ost r vo dok tor a Mor oa ),
zatim na realizam svakodnevice (Nevi d l j i vi ovek ), da bi se konano
zaustavilo na Ratu svetova romanu koji u najveem stepenu izraava
osobenosti realistike fantastike XX veka. Meutim, ispostavilo se da
je sinteza koja je naizgled bila ostvarena u Ratu svetova prilino labilna.
U narednom romanu, K ada se spava pr obudi , ve je sasvim oigledan
izvestan dvostruki estetski nivo. Grad iz XXI veka, kojeg Vels tu opi
suje, prikazan je naturalistikom konkretnou i sa samo jednim znae
njem. Nasuprot tome, izvesna simbolika obojenost u duhu hrian-
skog socijalizma karakterie sliku Spavaa. Fantastika slika je nestala.
Na njeno mesto doli su naturalistiki opisi i simbol koji je trebalo da
predstavlja kompenzaciju za jednoznanost opisa. Pr vi l j udi na Mesecu
za trenutak nas vraaju sintezi (premda ne potpunoj kao u Ratu
svet ova ). U Hr ani bogova, meutim, ova sinteza je ponovo razgraena.
Kao to je ukazano, fantastika XX veka dobila je svoj realistiki kva
litet iz vieznane slike pune mogunosti uoptavanja, iji su dobar
primer Velsovi Morloci i Iloi, Marsovci i Seleniti. Ova slika je genetski
povezana sa romantizmom. Sa druge strane, kako je vreme pokazalo,
toj istoj slici je zapretila opasnost da se razloi na konkretan opis
i apstraktan, vetaki simbol. Prema tome, njoj su neophodne stalne
injekcije romantizma koji joj pojaava stabilnost.
Realizam i fantastika 351
S ovim u vezi, mogla bi se istai jo jedna inienica: romantizam,
koji sainjava deo atmosfere u kojoj postoji realistika fantastika, kva
litativno se razlikuje od nekoliko drugih pojava koje su mu sline u
mnogom pogledu, kako po obliku, tako i po poreklu. Kao jedan od
elemenata dinamike celine nazvane realistika fantastika, romantizam
moe da bude izolovan, ali on i dalje ostaje u polju privlaenja ove
fantastike i u svakom trenutku je u stanju da se ponovo ispreplete
sa njom. Sile privlaenja ovde neprestano deluju.
U ostalim sluajevima deluju, naravno, sile odbijanja.
Fantastika (stvarna ili prividna) osobena je ne samo za knjievni
fenomen koji razmatramo, ve i za neke oblike savremenog modernizma.
Meutim, iako modernistika fantastika proistie iz iste stvarnosti kao
i realistika fantastika, pa stoga moe da unekoliko lii na nju, ona
je ipak sutinski drugaija.
Ovde stvari veoma zavise od odnosa umetnika prema svetu kao ce-
lini. On moe preduzeti ispitivanje kosmosa kao prema izrazu I. Be-
era (Becher) haosa iz perspektive haosa. Sa druge strane, on moe
da potrai uporite izvan haosa, a onda, iza nepravilnog Braunovog
kretanja estica kosmosa, da pokua opisivanje celokupne slike. U
strahu od sveta koji je stavljen u pokret, on je takoe u prilici da ga
zamisli kao nerazuman haos. Konano, ma kako zadatak bio teak,
on moe nastojati da sagleda stvarno kretanje sadanjeg kosmosa koji
se iri do nezamislivih dimenzija.
Moderna realistika fantastika s pravom se kod Velsa naziva na
unom. Ovim ona nuno ne izraava obavezu da prikazuje nauna do
stignua u knjievnoj formi, ve neto razliito i nesamerljivo vee.
Veza moderne realistike fantastike sa naukom prevashodno se ogleda
u injenici da ona proistie iz sistema miljenja koji se ponekad naziva
naunim humanizmom drugim reima, iz moderne verzije prosve-
titeljstva. Upravo tu ona nalazi uporite izvan haosa.
Ekerman (Eckermann) navodi jedan zanimljiv razgovor izmeu
Getea (Goethe) i Hegela koji se odnosi na prirodu dijalektike. Odgo
varajui na Geteovu bojazan da e se dijalektika zloupotrebiti za
pravljenje lane istine i istinite lai, Hegel je rekao da se to moe
dogoditi (. . . ) jedino sa ljudima koji su mentalno bolesni.
U tom sluaju uzvratio je Gete ja estitam sebi na izuavanju
prirode koje me titi od takvih bolesti. J er tu imamo posla sa neograni
enom i venom istinom koja bespogovorno raskrinkava svakoga ko
isto i poteno ne preduzima ispitivanje i posmatranje predmeta. Ta
koe sam uveren da e mnoge dijalektike bolesti nai valjan lek u
izuavanju prirode.7
Ovo je u isti mah i znaenje koje nauka ima za modernu realistiku
fantastiku Zapada. Fantastika je usvojila naziv nauna fantastika
zato to, bez obzira na svu neautentinost pojedinanih naunih pret
postavki koje se koriste u naunoj fantastici, nauka slui kao jemstvo
autentinosti opteg pogleda na svet. Nijedna od njenih pretpostavki,
dodue, ne raspolae vrednou apsolutne istine, ali upravo nas je
razvoj naunog znanja doveo do svesti o nedostinosti istine, tavie
a ovo je od izuzetnog znaaja za fantastiku teza o nedokuivosti
apsolutne istine implicira postojanje mnogih, ali u isti mah i protivu-
renih koncepcija prirodnih nauka.
Kritiki realizam postavlja kao svoj cilj prikazivanje oveka kroz
drutvo i drutvo kroz oveka. Formula naune fantastike takoe je
dvosmerna, ali i razliita: Prikazivanje sveta kroz oveka, a oveka
J ulij Kagarlicki 352
kroz kosmos. Prema Velsu, da bi se prikazao ovek, mora se poeti
od stvaranja sveta, a zavriti sa njegovim oekivanjem venosti. Ovakva
skala teko da bi mogla biti prikladnija u razdoblju kada su aktivnosti
oveka dostigle globalne razmere, a oveanstvo zakorailo u kosmiku
fazu svoje evolucije.
Moderna fantastika romantiarskog tipa nastoji da sagleda svet
upravo u okviru ove skale. U ne manjoj, a moda ak i veoj meri nego
realistika fantastika, ona pokuava da obuhvati svekoliki ivot, pri
emu su njene tenje vrednije zato to u ovom pogledu ona ima iza
sebe dugu i ustaljenu tradiciju. Treba rei da se ona ne pridrava uvek
svojih starih formi. Njoj vie nije potreban avo iz Starog zaveta. On
je odavno pretvoren u Odeljenje za Rogove i Kopita, njegove uobiaje
ne atribute. Meutim, kljuna karakteristika moderne fantastike ujedno
predstavlja i njenu osnovnu razliku od realistike fantastike.
Moderna romantiarska fantastika tradicionalnog tipa, u pokuaju
da obuhvati celokupan ivot, pola je od pretpostavke da na svetu po
stoje dva tipa ivota, da on ima dva lica. Ova dva oblika ivota, materi
jalni i duhovni, u sutini su neusaglasiva, tako da osoba kojoj se
otkrio drugi ivot mora da izabere izmeu alternativa. U stvarnom
svetu, ukoliko ona ne eli da rtvuje svoju duhovnost, osuena je na
usamljenost. Pristup drugom svetu najpotpunije se ostvaruje kroz
smrt.
Danas ima malo primera ovakve fantastike, ali oni skreu na sebe
panju. Iza njih stoji ogromna tradicija, esto dovoena u vezu sa
itavim kompleksom ljudskih koncepcija izraenih u religijskim
mitovima koji su u toku istorije oveanstva apsorbovali veliki broj
ovekovih nadanja i razoaranja. Meutim, nazvati ovu fantastiku reli
gijskom fantastikom, kako se to obino ini na Zapadu kada je re
o njenom najistaknutijem primeru, trilogiji to dal je od pl anete ti i ne,
Per el andr a i Ta gnusna snaga Klajva Stejplsa Luisa (Clive Staples
Lewis), kembridskog profesora koji je umro 1963. godine, uopte ne
znai da se problem time iscrpljuje. Ovde je, zapravo, u pitanju savre-
mena modifikacija romantiarske fantastike.
Estetska naela ove fantastike sasvim se jasno razlikuju od onih
koja vae u okviru realistike fantastike.
Realistika fantastika XI X i XX veka oformila se kao fantastika
utemeljena na samo jednoj premisi. U delu ovoga tipa, osnova radnje
obino se sastoji od jedne fantastike pretpostavke, ija se istinitost
dokazuje tokom razrade na svaki dostupan nain. Ova fantastika
pretpostavka omoguuje razvoj lanca zbivanja i razmiljanja; razmi
ljanja, pak, sa svoje strane, ukoliko slede logiku osnovne premise,
vebaju itaoca da koristi premisu, obezbeujui na taj nain njeno
potvrivanje.
Valter Skot se ve pribliio ideji da naelo jedne premise povlai
jasnu granicu meu razliitim oblicima fantastike. U svom lanku o
Hofmanu (Hoffmann) on istie: Iako se u Fr ank entajnu stvaranje
bia koje misli i osea uz pomo tehnikih izuma mora svrstati u
podruje fantastike, teite se ne nalazi na udesnom pravljenju Fran-
kentajna, ve na iskustvima i oseanjima koja bi prirodno trebalo da
budu prisutna u ovom udovitu, ukoliko bi se neki svet kao prirodan
mogao primeniti na junaka koji je tako neprirodan u pogledu svog
porekla i naina ivota8. Fantastici ovoga tipa Valter Skot stavlja
nasuprot jednu drugu koja uopte nije sputana ovakvim uslovima
Realizam i fantastika 353
i iji je jedini cilj da zapanji itaoce iskljuivo svojim udesima. Ali
italac je obmanut i zaveden neobinim utvarama iji trikovi, lieni
bilo kakve osnove, nalaze opravdanje jedino u svojoj udesnosti.9
Nipoto se ne bi moglo rei da je Valter Skot valjano shvatio umet-
nika naela Meri Seli i Hofmana. U njegovom razmatranju ovih autora,
koje obuhvata pedesetak strana tampanog teksta, ima mnogo naivnog.
Ali on je dobro uoio znaaj naela jedne ili vie premisa kao naela
razlikovanja.
Vie od sto godina kasnije, H. D. Vels ponovo je ukazao na va-
nost naela jedne premise. U uvodu za svoju zbirku Sedam uveni h
r omana on je napisao: Svako je u stanju da izmisli ljude okrenute
naopake, an tigra vi taci ju ili svetove u obliku gimnastike uladi. Sve
to, meutim, postaje zanimljivo tek kada se pretoi u svakodnevni
jezik, a ostala udesa jednostavno odbace (. . . ) Tamo gde sve moe da
se dogodi, nita nije zanimljivo, italac mora da prihvati pravila igre,
a autor, koliko god mu to prilike doputaju, treba da uloi sve napore
kako bi se italac saiveo sa njegovom fantastikom hipotezom. Uz
pomo verovatne pretpostavke, on mora da izazove u itaocu iskreno
udubljivanje i da odrava tok prie dok ova iluzija traje (. . . ) On takoe
mora da uzima pojedinosti iz svakodnevne stvarnosti (. . . ) kako bi
obezbedio bespogovornu istinitost poetne fantastike premise, poto
svaki prekomerni izum koji natkriljuje njene granice daje elom delu
oreol besmislene matarije.10
Naelo jedne premise izgledalo je Velsu jedino mogue za celokupnu
fantastiku. Fantastiki svet u kome se sve moe dogoditi ini mu se
(ba kao i ranije Valteru Skotu) nezanimljiv i budalast, pa dakle i bez
prava na postojanje. Ali, opravdan ili ne, takav svet ipak postoji. Njega
su stvorili preromantiari u Engleskoj i Francuskoj, kao i nemaki
romantiari, da bi kasnije bio oivljen u koli apsurda.
Pa ipak, je li odista tano da se sve moe dogoditi u ovom svetu?
Naravno da nije. Svaka apsurdnost podlee svojoj posebnoj logici. Ali
dualizam preromantiara i relativizam koji su isticali apsurdisti nalau
im jedno drugo estetsko naelo naelo vie premisa. Bez ikakvog
je znaaja to koncepcija viestrulcosti ne odgovara koncepciji neogra-
nienosti, pa ak i to se pravo na izbor broja premisa koristi sasvim
skromno. J edino je vana injenica da je ovde poniteno naelo jedne
premise, naelo koje je istaknuto jo u prosvetiteljstvu.
Vaenje ovog naela nipoto nije ogranieno samo na sferu estetskog.
Ono se temelji na elji oveka iz doba prosvetiteljstva da nae jedin
stveno ulno tumaenje sveta. Potreba za vie premisa u fantastici
predstavljala je reakciju na prosvetiteljstvo. Realistika fantastika
objanjava raznovrsnost oblika ivota koje izlae uz puno zadovoljstva
bezgraninim obiljem same prirode; romantiarska fantastika tumai
ovo injenicom da na svetu dejstvuju mnogi protivureni zakoni i da
svetu nedostaje jedinstvo. Kosmos poznaje samo jedan opti zakon
bezakonje.
U kojoj meri oslanjanje na jedno ili drugo od ova dva naela izaziva
razliite umetnike efekte, moe se najbolje videti iz injenice da se
ak i dela jednog istog autora, koji se oprobao u oba pravca, pokazuju
sasvim razliita meu sobom. Dobar primer u ovom smislu je Mihail
Bulgakov.
Kako nam se ini, roman Ma j st or i Mar gar i ta predstavlja pokuaj
da se ujedine tradicije realistike i romantiarske fantastike, pri emu
bi one bile spojene jedinstvenom moralnom koncepcijom sveta, tako
J ulij Kagarlicki 354
osobenom za ruske pisce. Bulgakov je daleko dogurao u ovom pravcu.
Pa ipak, razliita priroda raznolikih scena veoma je uoljiva, to po
vremeno (premda ne esto) stvara utisak nasilno sruenih ograda.
U stvari, jo pre Maj st or a i Mar gar i te u Bulgakovljevom delu ve
su bile primetne dve potpuno raznorodne tenje. Prva od njih mogla
bi se nazvati velsovskom tenjom. Kao i mnogi drugi ljudi od pera
u XX veku, Bulgakov je takoe pokazivao veliko zanimanje za Velsovo
delo, o emu jasno svedoi pria Fatal na j aj a (1923.) u kojoj su za
radnju uzeti elementi iz Hr ane bogova (Bulgakov neposredno navodi
ovo delo) i Rata svetova. Ulogu hrane u ovom sluaju igra crveni
zrak koga je otkrio profesor Persikov. Ovaj zrak izuzetno poveava
obim razmnoavanja i koliinu ivotinja. Persikov odluuje da izvri
prvi eksperiment na piliima. Meutim, u sovhoz gde je eksperiment
trebalo da se obavi grekom bivaju donesena umesto kokojih zmijska
jaja. I tako, kao to u Ratu svetova Marsovci napreduju prema Londo
nu, u Fatal ni m j aj i ma dinovski reptili gamiu ka Moskvi, satirui sve
na svom putu. Takoe slino Marsovcima, i oni nestaju sami od sebe
ali ovoga puta ne zahvaljujui delovanju mikroba, ve usled ljutog
mraza.
Devi l i ad (1926.) izraava drugu tenju. Ovde imamo jedinstven sluaj
Hofmana prelomljenog kroz Gogolja. U prii je re o jednom slubeniku
Glavcentrobazspimata (Glavne Centralne Baze za Materijal za ibice)
koji silazi s uma i ne moe da se pomiri sa injenicom da se nadnice
isplauju u ibicama ili da je ovek po imenu Kalsoner (koji osim
toga ima i bradatog brata blizanca) naimenovan za upravitelja; jednom
reju, slubenik ne moe da se prilagodi institucionalizovanom nainu
ivota XX veka. Slian sie bio bi sasvim prikladan za I ljfa i Petrova,
ali Bulgakov ne pie satiru, ve fantazmagoriju, ija se prava osnova
teko moe razaznati. Autor Devi l i ada ne govori o haosu ivota, ve o
njegovoj potpunoj apsurdnosti.
Zelja da se ujedine ove dve tenje, tako oigledna u Maj st or u i
Mar gar i ti , ima veoma duboke korene u unutarnjoj dinamici stvarala
kog opusa Mihaila Bulgakova. Meutim, mora se istai da se u ovom
sluaju i sama po sebi osea odreena dinaminost forme uopte. Bul
gakov je pre svih drugih naslutio da velsovska fantastika, ma koliko
vee mogunosti doputala piscu u poreenju sa fantastikom ilvernov-
skog tipa, ipak postavlja odreena ogranienja. Mnogo godina nakon
Bulgakova, kada je seme to ga je zasejao Vels iznedrilo itavo obilje
izdanaka i kada se okonao fantastiki bum iz etrdesetih i pedesetih
godina, do istog saznanja su doli i neki od najdarovitijih mlaih pisaca.
J edino u ovoj svetlosti moe se objasniti razvoj brae Strugacki od
Zeml j e gr i mi zni h obl aka, preko T ek o j e bi ti bog, do Spi r al e nagi ba.
injenica je da nauna fantastika ima veoma sloen odnos sa ostalim
oblicima umetnosti. Ona moe veoma snano da izrazi neku tenju
umetnosti svog vremena. Ova sposobnost lei u samoj njenoj prirodi.
Prema teoriji informacija, najveu koliinu informacija nosi neoeki
vana komunikacija, a komunikacija fantastike odista je neoekivana
u odnosu na ivot u njegovim uobiajenim formama. Ali upravo je zbog
toga fantastici manje potrebno obnavljanje njenih zamisli; ona je
manje podlona optoj dinaminosti stila. Ona se ponekad, u isto
knjievnom smislu, pokazuje krajnje konzervativnom. Poto je jednom
izrazila kompleks ideja koje je formulisala epoha i poto je za sebe
pronala odgovarajuu formu, fantastika onda poinje da tapka u mestu,
da razrauje te ideje i da ih kombinuje na nove naine. Ovde jedino
Realizam i fantastika 355
dejstvuju kombinatorske sposobnosti uma. Meutim, sve dok fantasti
ka ostaje u domenu knjievnosti, saznanje koje nastaje u okviru nje
mora da bude isto kao i za bilo koji drugi tip knjievnosti umetniko
saznanje; a ono je povezano s promenama stila.
Naelo jedne premise, karakteristino za velsovsku fantastiku,
jasno je razdvaja od tradicionalne fantastike knjievnosti. J edna
premisa je najvaniji tvoraki inilac dela. Poto je slobodno smislio
neku fantastiku pretpostavku, pisac vie ne vlada svojim romanom,
to je premisa fantastikija (a ona mora da bude to je mogue
fantastikija, poto upravo to odreuje njenu prikladnost u fantasti-
kom romanu), tim je tee obezbediti osnovu za nju. to je tee obezbe-
diti ovu bazu, tim vie svaki vid romana mora da slui tom cilju.
Mogunosti su prilino velike. Pouzdan pokazatelj za stvarnost
fantastike premise moe se dobiti kroz radnju koja je napeta i prora
unata matematikom preciznou. Ona je sve prikladnija i u ostalim
anrovima ovoga tipa; detektivska pria, na primer, ima vie zajedni
kih osobina sa fantastikom. I fantastika i detektivska pria temelje se
na posebnoj estetici izuzetnih okolnosti. Pustolovna knjievnost, a
naroito detektivska pria, prikazuju junaka na granici njegovih
intelektualnih i fizikih sposobnosti, pa ak i sam ivot smetaju na
granicu mogueg. Ekstrapolacija fantastike takoe otkriva granicu
modernih tenji drutva i ljudi, sa jedinom razlikom to je prikazuje
kao ve ostvarenu.
Kao i detektivska pria, fantastika ima posebnu emfazu, istotu
metoda, izazov kombinatorskim i logikim sposobnostima itaoevog
uma. Ovo se nalazi u vezi sa osobenom objektivnou oba metoda.
Fantastika nastoji da se zasnuje na objektivnosti naunog saznanja, a
detektivska pria na veri u apstraktnu pravdu. Detektivska pria je
utemeljena na patrijarhalnoj svesti, i to joj daje moralnu nedvosmisle-
nost.11 Mogunosti koje fantastiku ine slinom detektivskom anru
nisu, naravno, uvek upotrebljene za ostvarenje dobra. Fantastika na
stoji da namah prekorai granice uobiajenog. Ali neki pisci ne poseduju
sposobnosti i kvalitete kao mislioci i ljudi od mate da bi napravili
ovaj prelaz; oni onda jednostavno pozajmljuju sline zamisli iz srodnih
anrova. U takvim delima pustolovine ne slue toliko zasnivanju fantastike,
koliko kao zamena za nju. Ali veina pisaca naune fantastike sa uspe-
hom je koristila pustolovni tip radnje kao osnovu svoje fantastike.
Autentinost svakodnevnih pojedinosti takoe je veoma rasprostra
njen i uspean metod za davanje realistikih temelja fantastikoj pre
misi. Postoje i druga sredstva da se italac uveri u autentinost nevero-
vatnog, ali najvie od njih je, bez sumnje, zasnivanje kroz oveka.
Nita tako dobro ne slui autentinosti fantastike kao autentinost
ljudskih reakcija na dogaaje. Upravo u ovom pravcu fantastika je
postigla svoje najvee umetnike uspehe. J urij Oljea sa divljenjem
ukazuje na potpunu autentinost nekolikih epizoda Pr vi h l judi na
Mesecu, ija osnova lei u istinitosti reakcija junaka. Isto bi se moglo
rei za Nevi dl j i vog ovek a i mnoga druga dela H. D. Velsa, kao i po
tonjih pisaca.
Upravo u ovoj taki, gde izgleda da se fantastika jedne premise naj-
vema pribliila nefantastikoj knjievnosti, najjasnije se mogu uoiti
kljune razlike meu njima. U fantastici jedne premise, bez obzira
kako vano mesto zauzimao junak, ipak e se uvek oseati da on nije
glavni elemenat, ve da je osnovni tvoraki inilac fantastika pre
J ulij Kagarlicki
356
misa, kojoj je sve podreeno, ukljuujui tu i junaka. U pravom reali
stikom romanu situacija je potpuno razliita. Tu je tvoraki elemenat
sam junak; sve je podreeno njemu; on podvrgava roman logici svog
vlastitog karaktera.
U meuvremenu, fantastika uopte pokazivala je iz decenije u dece
niju sve vee zanimanje za oveka, zato to bi bilo nelogino da se pri
likom odreenja njegovog mesta u modernom svetu on sam sasvim
prenebregne. Mora se rei da je u ovom pribliavanju fantastike oveku
ostvaren znaajan napredak. Da bi se opisao moderan ovek i da bi
se otkrilo neto novo o njemu, esto je neophodno staviti ga u neobi
ne okolnosti. On je ve ispoljio uobiajene reakcije u gotovo svakoj
nesumnjivo moguoj i normalnoj situaciji. Fantastika raspolae neogra
nienim sposobnostima da proizvede najneverovatnije okolnosti. Samom
ovom injenicom ona omoguuje ljudima da budu otkrivani na naj-
neoekivanije naine. Ovde imamo u vidu ne satiru, ve najtananije
prikazivanje ljudi, kao to je to, na primer, sluaj u Velsovoj prii Vr ata
u zi du ili u Pristlijevoj (Priestley) Nek o dr ugo mesto. J unaci ovih dela,
oseajui da se nalaze u svetu bajke gde ih nita ne sputava, otkrivaju
svoja najvrlija svojstva zahvaljui samim okolnostima.
(Da nije sluajno ovo razlog to u modernoj knjievnosti Zapada i
Sjedinjenih Amerikih Drava knjievnosti koja nije nuno satirika
postoji snana tenja ka preobraavanju stvarnosti?)
^Meutim, to autor eli da celovitije razradi sliku oveka, tim je
vie prinuen da razblauje naelo jedne premise, da mu pripisuje
ire znaenje. Do odreenog stepena to je mogue izvesti bez ugroava
nja samog naela. Izvanredan primer u ovom smislu jeste Velsov
Nevi d l j i vi ovek . Ali to se proces dalje odvija, polazna fantastika
pretpostavka sve vie gubi znaenje jedne premise. U upravo pome-
nutim priama Velsa i Pristlija, fantastiki prelaz iz nae stvarnosti
u drugu, fantastiku stvarnost nije jedna premisa zato to mu uopte
nije potreban dokaz: tu je, jednostavno, posredi udo. Ranije je junak
sluio kao osnova za jednu premisu ponekad tako revnosno da
uopte nije imao vremena da se posveti sebi. Sada, u nastojanju da
omogui junaku da se to potpunije ispolji, autor osea sve manje
obaveza prema premisi. I sama premisa vie nije to, ve arbitraran
piev in. Prema metodu jedne premise, junaci Velsa i Pristlija ne bi
mogli da potvrde stvarnost drugog sveta samo svojim akcijama, ma
kako to inae eleli. Tome se protive dva razloga: prvi, taj svet ak i ne
nastoji da izgleda stvaran, i drugi, u njemu uopte nisu prisutni junaci,
ve samo njihovo bolje ja.
U svakom sluaju, osnovna fantastika pretpostavka postala je sa
svim formalna, to za posledicu ima potpuno ponitenje naela jedne
premise. Ali setimo se da je naelo jedne premise bilo glavno naelo
koje je fantastiku usmerilo ka realizmu! Upravo preko ovog naela
bila je u sferi estetskog izraena koncepcija jedinstva sveta!
Ono to najvema iznenauje jeste injenica da je ovo naelo bilo
uniteno ne pod uticajem tenji neprijateljskih realizmu, ve u nasto
janju da se ovek to potpunije otkrije. Ogranienja samog naela
ugrozila su ga znatno ozbiljnije nego spletke neprijatelja.
H. D. Vels, u ijem je delu u grubim crtama prikazan deo puta
kojim je prola fantastika knjievnost kao celina, pokazao je da
fantastika, poto se odrekla naela jedne premise, lako moe da vie
uopte ne bude fantastika. Nakon Vr ata u zi du on vie nije pisao fanta
Realizam i fantastika 357
stiku u starom znaenju ove rei. Njegova polazna fantastika pretpo
stavka postala je od tada sasvim formalna, tako da u romanima kao
to je San imamo obinu realistiku knjievnost. Delo u kome se javlja
samo uslovna fantastika zamisao oduvek je bilo daleko od toga da se
nazove delom fantastike.
Ali mogu je i drugi put. Ukoliko poetna fantastika pretpostavka
ne odreuje u potpunosti estetsku vrednost dela, onda se fantastiki
kvalitet mora ostvariti na neki drugi nain, pomou nekog dopunskog
sredstva, koje se ponekad nalazi u veoma slaboj vezi sa polaznom pre
misom. U ovom sluaju poetna premisa moe da bude sasvim nauna
i realistika, dok je fantastiki dodatak dela u celosti nenauan i
nerealistiki. Tako, na primer, u romanu K. S. Luisa (C. S. Lewis), t o
dal je od pl anete ti i ne, koji je bio naveden kao model moderne romanti
arske fantastike poto je imao izrazito religijsko usmerenje, junaci
odlaze na Mars u meuplanetarnoj raketi koju je konstruisao fiziar-
-zloinac.
U ovom sluaju, kada je poetna premisa sasvim formalizovana, ni
kakav nauni kvalitet ne slui kao jemstvo realizma. Ovde nauka sasvim
moe da preuzme ulogu vratara koji otvara prolaz u svet gde je sve
mogue, gde postoji samo jedan opti zakon bezakonje; drugim
reima, u svet romantiarske fantastike. Pitanje realistike ili, uslovno
govorei, romantiarske prirode dela savremene fantastike sada je
postalo jo sloenije.
Nasilno ruenje granica estetskog u modernoj fantastici nalazi se u
stalnom porastu. Harmonija starih naela vie ne postoji.
Sistem koji e doi na mesto ovoga uopte nee biti krut kao il
Vernov, a po fleksibilnosti e prevazii ak i Velsov. Postvelsovski si
stem, u to nema sumnje, stvorie neku vrstu dinamike ravnotee. U
svakom sluaju, stvari se kreu u tom pravcu.
Razume se, nemogue je rei kako e izgledati taj novi fantastiki
realizam u svojim konkretnim otelovljenjima. Malo je ko imao uspeha
u prognoziranju vezanom za knjievnost. Pa ipak, sasvim je izvesno
da iscrpljenje (ili bar opte prihvaeno iscrpljenje) naela jedne pre
mise ne znai da se i sam realizam iscrpeo. Mi samo nismo u stanju
da predvidimo oblike novog realizma.
1) D. Zatonski: Pustolovni roman i X X vek, Voprosi literaturi, br. 9 (1968.), str. 156.
2) Sir Walter Scott: The Fair Maid of Perth, Dela: International limited edition (Boston:
Estes and Laureat, 1894.) 42 : 89; vidi str. 342346.
3) Bernard Sieman: The River of Life (New York: W. W. Norton, 1961.) str. 4954.
4) Kobo Abe: Inter Ice Age 4 (New York: Alfred A. Knopf, 1970.), str. 5358.
5) Stanislaw Lem, Autorov predgovor za Solaris u Biblioteci fantastike i putovanja (Moskva,
Molodaja Gvardija, 1965.) str. 8.
6) Thomas H. Huxley: Prologue (Controverted Questions, 1892.), Science and the Christian
Tradition (New York: D. Appleton and Company, 1896.), str. 3940.
7) Ekerman: Razgovori sa Geteom.
8) Sir Walter Scott: Critical and Miscellaneous Essays (Philadelphia: Carey and Hart, 1841.),
I I , 24.
9) I bid: I I , 24.
10) H. G. Wells: Preface za Seven Famous Novels (New York: Alfred A. Knopf, 1934.),
str. 8.
11) Zonina j e to jasno osetila u svom lanku Mit nazvan inspektor Megre Ona kae:
Detektivska pria ( . . . ) predstavlja najdijalektikiji anr proze. U njoj su izloene i konkreti-
zovane koncepcije onoga to j e dobro i zlo, pravedno i zloinako ( . . . ) U mitu o oveku koji
otmeno brani potlaene nalaze se duboki koreni pukog predanja. Novi Mir, br. 5 (1967.),
str. 258.
23 Andromeda
Isak Asimov
Kada zakae Aristotel, pokuajte
sa naunom fantastikom
Nepotrebno je pitati da li nauna fantastika predstavlja knjievnost
ideja. Daleko od pomisli da ona to nije, eleo bih da ukaem da je ona,
u stvari, jedi na knjievnost relevantnih ideja, budui da se samo ona,
u svojim najboljim ostvarenjima, vrsto temelji na naunoj misli.
Meu svim proizvodima ovekovog razuma, nauni metod je u na
elu jedinstven. Ova jedinstvenost ne ogleda se u tome to ga treba
smatrati jedinim putem do Istine. Nipoto; tavie, nauni metod to
odluno porie. On ak ne ispoljava ni tenju da objasni ta je Istina
(sa velikim I ) i ima li ova re uopte neko znaenje. Ovde se on bitno
razlikuje od samouverenih mislilaca raznih religijskih, filozofskih i
mistikih gledita koji su ne retko zavijali svet u crno svojim ubee-
njem da samo oni i niko vie ne zna ta je istina.
J edinstvenost nauke oituje se u sledeem: nauni metod nudi nain
da se utvrdi ta je Netano. Samo se posredstvom nauke moe utvrditi
greka. U istoriji nauke bilo je mnotvo rasprava o homerskom pita
nju, a kako sve zavaene strane nisu mogle da budu u pravu i da
istovremeno poseduju kljueve istine, uvek se moglo dokazati da sta
novite bar jedne od njih nije bilo u saglasnosti sa injenicama dobi-
jenim posmatranjem.
Paster (Pasteur) je smatrao da je alkoholno vrenje proizvod ivih
elija; Libig (Liebig) je bio suprotnog miljenja. Meutim, ispitivanja
vrena sredinom XI X veka pokazala su da Libig nije bio u pravu;
njegova gledita su naputena. Njutn (Newton) je stvorio izvanredno
uspenu sliku kosmosa, ali je pogreio u nekim naizgled beznaajnim
pojedinostima. Ajntajn (Einstein) je doao do nove slike koja nije
imala ove omake. Da li Ajntajnovi stavovi odgovaraju istini, o tome se
jo raspravlja i moda e se raspravljati prilino dugo, ali je sasvim
izvesno da su Njutnovi pogledi bili Netani. U to nema nikakve
sumnje.
Uporedite ovo sa ostalim poljima kojima se bave intelektualci. Ko
je jo dokazao da je neka filozofska kola netana? Kada je jedna
religija preovladala nad drugom putem rasprava, eksperimenata i po-
smatranja? Kada su pravila kritike bila tako bespogovorna da nagnaju
sve kritiare da usaglase miljenja o nekom posebnom umetnikom ili
knjievnom delu?
ovek bez obrazovanja iz hernije moe ueno da govori o ovoj disci
plini, koristei pri tom odgovarajuu terminologiju i govorniku na-
I SAC ASI MOV (1920), ameriki profesor biohemije i jedan od najveih popularizatora nauke,
zauzima zapaeno mesto i kao pisac naune fantastike. U nizu njegovih SF ostvarenja istie se
monumentalna trilogija: Zaubi na, Zadui bi na i car stvo i Dr uga zadui bi na. Asimov j e veoma
agilan i kao teoretiar i kritiar naune fantastike; uvena su njegova Tri zakona robotike,
koji su u SF literaturi postali aksiom kojeg se pridrava veina ostalih poslenika tog anra.
Preveo: ZORAN 2IVKOVI
Kada zakae Aristotel. 359
darenost ali e njegovo neznanje odmah prozreti ak i obian ak
koji herniju poznaje samo iz srednjokolskih udbenika.
Isti ovek, koji ne poseduje umetniko obrazovanje, mogao bi nita
manje ueno da govori i o ovom predmetu; njegovu neupuenost pro
zreo bi, dodue, neki vrhunski strunjak za umetnost, ali se zato niko
drugi ne bi upustio u raspravu sa njim sa nadom na uspeh.
U nauci postoji opte prihvaen fond znanja kojim mora veoma
umeno da barata svako ko bi eleo da bude dobar varalica na ovom'
polju (pod pretpostavkom da ne istupa pred potpuno neobavetenom
publikom). Meutim, kada savlada ovaj fond znanja, ovek vie nema
potrebe da bude varalica.
Nasuprot tome, na drugim podrujima intelektualne delatnosti ne
postoji opte prihvaen fond znanja. Razliite kole vode beskrajne
rasprave, vekovima se vrtei u krug oko istih problema. Ma kako
pojedinci bili izuzetno reiti i estiti, nikad se nita ne reava, izuzev
primenom inkvizitorskih metoda. Prema tome, da biste postali dobar
varalica u domenu religije, umetnosti, politike, mistike, pa ak i nekih,
mekanih nauka kao to je sociologija (pred svakim ko nije istinski
strunjak za datu oblast), treba samo da nauite odgovarajuu termi
nologiju i da istupate samouvereno.
U ovakvim okolnostima nije ni udo to mnogi mladi intelektualci
izbegavaju studiranje nauke, dok je nita manje starih intelektualaca
ponosno na svoju neupuenost u nauku. Nauka ima ravu naviku da
odmah raskrinka arlatane. Iskreno savetujem svima onima koji gaje
intelektualne pretenzije, ali ne znaju svoje prave mogunosti, da se
klone nauke.
Sa druge strane, kada neki naunik izie iz svog domena i pone da
prodaje pamet u nekoj drugoj oblasti, sva je prilika da e i on priati
besmislice kao i bilo ko drugi. (Pretpostavljam da ima zlobnika koj
e odmah primetiti da je moj tekst dobar primer u ovom smislu)-
Meutim, kako je izvan nauke teko, pa ak i nemogue dokazati da
neko pria besmislice, naunik nije u nimalo opasnijem poloaju o
bilo kog drugog.
Ako Knjievnost (sa velikim K ) shvatimo kao nosioca ideja, onda
jedino moemo zakljuiti da su, uopteno govorei, ovde posredi ideje sa
kojima su se hvatali u kotac jo Homer i Eshil. One su, siguran sam,,
vredne raspravljanja, pa ak i zanimljive, tavie, ima ih toliko da se
njima moe baviti nebrojeno mnogo umova neizmerno mnogo vremena,,
ali one niti su bile, niti e biti razreene.
Upravo su to one vene istine koje nauna fantastika eli da
izbegne po svaku cenu. Naunu fantastiku jedino zanima promena.
Ona je usredsreena na mogui razvoj nauke i na mogue promene
ak i u okviru tih avoljih venih istina koje ovaj razvoj izaziva u
drutvu.
Mi ivimo u drutvu u kome sve velike promene u stvari j edi ne
velike promene donosi nauka i njena primena u svakodnevnom i
votu. Nabrojte samo promene do kojih je dovelo korienje automobila,
televizije ili mlaznih aviona. Zapitajte se kako e izgledati svet sutranji
ce kada bude ostvarena potpuna automatizacija, kada roboti budu-
obavljali praktine poslove, kada budu izleene bolesti starih vremena,,
kada fuzija vodonika bude obezbeivala obilje energije.
injenica je da nijedna prethodna generacija nije bila u prilici da se
suoi sa mogunou i potencijalima ovako ogromne i brze promene.
23*
Isak Asimov
360
J o nijedno pokolenje nije stajalo pred tako zastraujuom izvesnou
da e nas ukoliko napredak nauke ne bude tano procenjen i ukoliko
problemi sutranjice ne budu reeni pre no to postanu aktuelni, taj
napredak i ti problemi prosto satrti.
Ova generacija je, dakle, prva koja ne osea obavezu da se pre-
vashodno posveti drevnim pitanjima o kojima su raspravljali svi veliki
mislioci od poetka civilizacije. Ova pitanja su i dalje zanimljiva, ali
ona vie nisu od prvenstvenog znaaja; sve knjievne vrste koje su i
dalje usredsreene na njih (sve izuzev naune fantastike) postaju
potpuno irelevantne.
Ukoliko vam ovakav sud izgleda odve iskljuiv, razmotrite ovu
jednostavnu analogiju: to se automobil bre kree, voza je sve manje
u prilici da uiva u venim lepotama okolnih predela, poto svu panju
mora da posveti trivijalnim preprekama na putu koji se prua napred.
I upravo tu na scenu stupa nauna fantastika.
Ne sva nauna fantastika, razume se. Dejms Bli (J ames Blish),
jedan od izuzetnih poslenika na ovom polju, izjavio je grupi
poklonika: Devet desetina naune fantastike je und. Meu sluaoci-
ma se razlegao amor iznenaenja, i on je odmah dodao: Ali nita za
to. Devet desetina bilo ega drugog takoe je und. Ukljuujui tu
i knjievnost glavnog toka, naravno.
Ne smete nipoto smetnuti s uma da ja ovde govorim o onih deset
odsto (ili moda jo manje) naune fantastike koja nije und.
To znai da ete, ukoliko niste dobro upueni u prilike u naunoj
fantastici, morati da mi verujete na re. Oni koji ne spadaju u poklo
nike ovog anra, kao i oni koji su to samo s vremena na vreme, gotovo
sigurno nailaze jedino na und koji je veoma rasprostranjen. On se
najpre moe nai u stripovima, filmovima o udovitima i bledunjavim
TV matarijama. Nauno-fantastiki poslenici najvie reputacije mogu
se, meutim, sresti samo u boljim asopisima i knjigama.
Razmotrimo stvar malo poblie.
Godine 1940. veoma se mnogo govorilo o faizmu i demokratiji; ovi
govori su se, u pogledu sadrine koja se odnosila na sukobe slobode
i vlasti, rase, religije i rodoljublja, tek beznaajno razlikovali od ana
lognih rasprava koje su se vodile u petom i etvrtom veku pre nae ere
u Grkoj. Poto su 1940. nacisti jo odnosili pobede na mnogim fronto-
vima, smatrano je da ovakve diskusije imaju veliki znaaj. Niko tada ne
bi opovrgao gledite da su u njima raspravljani veliki problemi stolea.
A o emu je u isto vreme govorila nauna fantastika? U majskom
broju za 1941. godinu asopisa Astoundi ng Sci ence Fi cti on objavljena je
pria pod naslovom Nezadovol j avaj ue r eenj e od Enson Mek Donalda
(Anson MacDonald), ije je pravo ime Robert A. Hajnlajn, (Heinlein)
u kojoj se izlae predlog da SAD preduzmu obiman nauni projekat
u okviru koga bi se napravilo nuklearno oruje koje bi okonalo drugi
svetski rat. U prii se zatim podrobno i razlono raspreda o nuklearnom
orsokaku u koji e svet nakon toga zapasti. Otprilike u isto vreme
Don V. Kembel mlai (J ohn W. Campbell), izdava pomenutog maga
zina, izjavio je da je aktuelan problem rata u izvesnom smislu trivija
lan, budui da je ve na pragu ukroenje nuklearne energije, to treba
u toj meri da izmeni svet da e se ono to je tada izgledalo kao filo
zofsko biti ili ne biti pokazati sasvim beznaajnim.
Pokaite mi one mislioce koji su 1940. godine raspravljali o nuklear
nom orsokaku! Koji su to generali pomiljali na svet u kome bi svaka
Kada zakae Aristotel. 361
vea sila raspolagala nuklearnim bombama? Zar je bilo politiara koji
su ozbiljno uzimali u obzir situaciju u kojoj, bez obzira kako vrue
bile rasprave meu silama suprotnog interesa, svaki rat meu njima
mora da ostane hladan i to ne zbog naprasne sentimentalnosti na
polju ekonomije ili morala, ve usled grube injenice da nema izlaza
iz nuklearnog orsokaka, izuzev po cenu samoubilakog rata u kome
bi stradao ceo svet.
Ove ideje, koje su zapravo bile jedine relevantne na duhovnom hori
zontu 1940. godine, raspredane su iskljuivo meu piscima naune
fantastike.
Danas vlada velika potranja za lancima iz ekologije i veoma je
pomodno razgovarati o poveanju stanovnitva i zagaenosti, kao i o
velikim promenama koje se javljaju s tim u vezi. Sada se to bez po
muke moe uiniti. Veina ljudi smatra da je celu stvar zapoela Rahel
Karson (Rachel Carson) svojim Uti hl i m pr ol eem. Ali, da li je ona
moda imala prethodnike?
U junskom, julskom i avgustovskom broju za 1952. godinu asopisa
Gal axy pojavila se pria Sof tna pl aneta Frederika Pola (Pohl) i Sirila
Kornblata (Cyril Kornbluth) u kojoj je izloena slika prenaseljenog
sveta iz gotovo svih moguih uglova. U februarskom broju za 1956. go
dinu asopisa Fantasy and Sci ence Fi cti on objavljena je Polova pria
Popi si vati u kojoj se ironino nagovetava da e doi vreme kada e
jedna od glavnih dunosti popisivaa biti da unite svaku desetu (ili
etrnaestu, osamnaestu, itd. ve prema porastu populacije u prethodnoj
deceniji) osobu koju prebroje, kao jedini nain da se kontrolie porast
stanovnitva.
Koji je sociolog pre dvadeset godina digao glas protiv pretee aveti
prenaseljenosti? Koji je vladin funkcioner pre dve decenije i pomislio
da nema takvog socijalnog problema ije reavanje u pr vom r edu ne
zavisi od obuzdavanja populacionog rasta? (To sigurno nije bio pred-
sednik Ajzenhauer koji je pobono izjavio da ako i postoji neki socijalni
problem u koji drava ne bi trebalo da se mea, onda je to kontrola
raanja. On je, dodue, kasnije promenio miljenje, i ja ga zbog toga
pohvaljujem). Kome je psihologu ili filozofu pre dvadeset godina palo
na pamet da ako se nastavi sa poveanjem stanovnitva nee uopte
moi vie da bude rei o ljudskoj slobodi i dostojanstvu pod bilo kojim
okolnostima?
Ovakve ideje su, pre dve decenije, dolazile na um gotovo iskljuivo
piscima naune fantastike.
Postoje mnogi ljudi (i to po pravilu oni koji ne znaju nita o naunoj
fantastici) koji smatraju da je, od kada su se ljudi spustili na Mesec,
nauka stigla naunu fantastiku, tako da autori ovog anra vie nemaju
o emu da piu.
Bili bi iznenaeni da znaju da je puki in osvajanja Meseca demodi-
ran u naunoj fantastici jo od dvadesetih godina i da nijedan ugledniji
autor ove oblasti nije posegao za tako beznaajnom temom ve pola
stolea.
U julskom broju za 1939. godinu asopisa Astoundi ng Sci ence Fi cti on
objavljena je pria pod naslovom T r endovi koju sam ja napisao dok
sam jo bio mladi. Njena tema bio je doista prvi let na Mesec koji sam
smestio u razdoblje izmeu 1973. i 1978. godine (Potcenio sam zamah
koji je istraivanju na polju raketne tehnike dao drugi svetski rat).
Isak Asimov 362
Moja predvianja vezana za pojedinosti oko poetka svemirskih istra
ivanja bila su smeno pogrena, ali na tome i nije bilo teite prie.
Ono to je priu uinilo pogodnom za objavljivanje bio je socijalni
aspekat raketnih letova. J a sam u prii predoio estok javni otpor
novim kosmikim putovanjima.
Mnogo godina kasnije bilo mi je ukazano da u sveukupnoj literaturi
o kosmikim letovima, kako onoj iz umetnike proze, tako i naunog
karaktera, niko ranije nije razmotrio problem iz tog ugla. Svet je,
naime, uvek slikan kao bezrezervno i iskreno oduevljen.
Gde su 1939. godine bili inenjeri ili industrijalci koji bi uzeli u
obzir razmatranje nunosti opravdanja trokova i rizika vezanih za
istraivanje svemira? Da li je uopte bilo strunjaka koji bi trezveno
preispitali mogunosti kosmikih istraivanja?
Ovakvim stvarima bavili su se jedino pisci naune fantastike i neko
licina inenjera, koji su gotovo bez izuzetka spadali u poklonike ovog
anra kakvi su, na primer, Vili Li (Willy Ley) ili Verner fon Braun
(Wemher von Braun), da pomenem samo dvojicu.
A gde se nauna fantastika nalazi danas?
Ona je postala popularnija nego ikada ranije, stekavi pri tom i
novu odgovornost. Danas se po koledima odravaju na desetine kurse-
va za naunu fantastiku. Poslenici iz knjievnosti pokazuju interesovanje
za nju kao za granu umetnosti. Meutim, porast popularnosti poeo
j e da utie na njen kvalitet i da je ugroava.
Od vremena Sputnjika, naunu fantastiku su poeli naroito da
cene i potuju oni koji su u njoj videli isto knjievno polje. Kada je
ona jednom postala literarni motiv, piscima vie nije bilo potrebno da
znaju nauku. Piui isto knjievnu naunu fantastiku, autori se vra
aju venim istinama, koje obavijaju sa neto malo naune grae,
uz po neki novi stilistiki eksperiment preuzet iz knjievnosti glavnog
toka i sa obaveznim garnirungom neprikrivenog seksa koji je sad u
modi.
U naunoj fantastici se ova meavina danas naziva novim talasom.
J a lino smatram da novi talas jednostavno nastoji da svede naunu
fantastiku na bezukusnu papazjaniju knjievnosti glavnog toka.
Nauna fantastika novog talasa moe da bude zanimljiva, odvana,
pa ak i opinjavajua, ako je dobro napisana; ali ukoliko autori nisu
upueni u nauku, dela nee biti nita vrednija u pogledu relevantnih
ideja od ostvarenja koja ne pripadaju naunoj fantastici.
Sreom, prava nauna fantastika odnosno prie koje su usredsre-
ene na naune ideje i njihov uticaj na drutvo, a napisao ih je neko
ko poznaje nauku jo postoji i verovatno e trajati koliko i ovean-
stvo (to, dodue, ne mora da bude dugo).
Ovo, naravno, ne znai da svaka nauno-fantastina pria predstavlja
dobro predvianje, ili da uopte ima za cilj predvianje; naunu fanta
stiku nita ne obavezuje da uzme u obzir i budunosti za koje je malo
verovatno da e se obistiniti.
To uopte nije vano. Sutina se ogleda u injenici da se postupak
angaovanog gledanja u pravcu budunosti, postupak saivljavanja sa
promenom i pokuaj da se prodre do njenih posledica i novih problema
koje ona uvodi, postupak, konano, prihvatanja promene kao neega
to je sada daleko vanije za oveanstvo od suvoparnih venih istina,
moe nai jedino u naunoj fantastici ili u onim ozbiljnim naunim
Kada zakae Aristotel. 363
razmatranjima budunosti preduzimanim od ljudi koji su, gotovo bez
izuzetka, pokazivali ili pokazuju veliko interesovanje za naunu fan
tastiku.
itajte, dakle, razne asopise u kojima ete pratiti raspredanje
izlizanih ideja kao zabavnu intelektualnu igru. Ako elite da u ovom
smislu imate prvoklasnu prozu, opredelite se za Platona ili Sokrata.
Ali, ukoliko hoete da se uhvatite u kotac sa pravim idejama, idejama
koje vae danas, ali isto tako mogu da vae i sutra, idejama za ije e
vam shvatanje biti od male pomoi Aristotel, neki Senator X ili Ko
mesar Y onda itajte naunu fantastiku.
Stanislav Lem
Strukturalna analiza
naune fantastike
Na ranim nivoima razvoja knjievnosti jasno i pouzdano su se mogle
razluiti razliite knjievne vrste, odnosno geneoloki tipovi. Tek na
viim nivoima sreemo hibridizaciju. Ali kako izvesna ukrtanja nikada
nisu dozvoljena, postoji jedan glavni zakon u okviru knijevnosti koji
bi se mogao nazvati zabranom incesta; re je o tabuu geneolokog
incesta.
Knjievno delo shvaeno kao igra mora do samog kraja da potuje
ista pravila pod kojima je zapoeto. Igra moe da bude prazna ili
znaenjska. Prazna igra ima samo unutarnju semantiku, poto u potpu
nosti ishodi iz odnosa koji postoje izmeu objekata kojima se ona
igra. U ahu, na primer, figura kralj ima svoje specifino znaenje
u okviru pravila ove igre, ali je zato bez ikakvih referenci izvan tih
pravila; drugim reima, ona nema nikakvo znaenje u odnosu prema
svetu koji poinje sa one strane granica ahovske ploe. Knjievne
igre nikada ne mogu da imaju ovako visok stepen semantikog vakuuma,
poto se one igraju prirodnim jezikom, ije je znaenje uvek usme-
reno prema svetu stvarnih objekata. Prazne igre je, dakle, mogue
igrati jedino posebno napravljenim jezicima koji nemaju semantiku
okrenutu prema spolja, kao to je to sluaj sa matematikom.
U svakoj knjievnoj igri postoje dve vrste pravila: ona koja ostva
ruju spoljnu semantiku funkciju dok se igra odvija, i ona koja omo
guuju ovo odvijanje. Pravila druge vrste ona koja omoguuju
odvijanje igre ne moraju nuno da budu shvaena kao fantastina
ak ni onda kada podrazumevaju zbivanja koja se ne mogu dogoditi
u stvarnom svetu. Misli umirueg oveka, na primer, esto su izloene
u sasvim realistikoj prozi, premda je nemogue, pa dakle i fantastino,
proitati umiruem oveku misli iz glave i reprodukovati ih u jeziku.
U ovakvim sluajevima jednostavno je posredi konvencija, preutni
sporazum izmeu pisca i itaoca jednom reju, specifino pravilo
knjievnih igara koje doputa upotrebu nerealistikih detalja (itanje
misli, na primer) za prikazivanje realistikih dogaaja.
Knjievne igre uslonjava injenica da pravila koja ostvaruju spoljnu
semantiku funkciju mogu da budu upravljena u vie smerova. Glavni
Ovaj tekst Stanislava Lema preuzeli smo iz asopisa Science-Fiction Studies (tom 1. deo 1)
kojeg izdaje Indiana State University (SAD) i i j i j e jedan od urednika J ugosloven Darko
Suvin, poznati teoretiar, kritiar i antologiar naune fantastike.
Preveo: ZORAN IVKOVI
Strukturalna analiza naune fantastike
365
tipovi knjievnog stvaranja pretpostavljaju razliite ontologije. Neete
meutim, biti u pravu ako smatrate, na primer, da klasina bajka
ima samo svoje autonomno unutarnje znaenje i da je liena svih od
nosa sa stvarnim svetom. Kada stvarni svet ne bi postojao, bajke ne
bi imale nikakvo znaenje. Dogaaji koji se odigravaju u mitu ili
bajci uvek su semantiki povezani sa onim to je sudbina namenila
iteljima opisanog sveta, to znai da je svet mita ili bajke ontoloki
ili nepr i jatel jsk i ili pr i j atel j sk i prema svojim iteljima, a nikada
neutr al an; on se, dakle, ontoloki razlikuje od stvarnog sveta za koji
se moe rei da se sastoji od raznolikih objekata i procesa koji su lieni
intencionalnosti, koji nemaju znaenje ni poruku, koji nam ne ele
ni dobro ni zlo, koji naprosto postoje. Svetovi mita i bajke sazdani
su ili kao stupice, ih kao ostrva sree. Kada svet bez intencionalnosti
ne bi postojao, odnosno kada ne bi bilo stvarnog sveta, mi ne bismo
bili u stanju da uoimo di f f er enti e speci f i ce, posebnosti svetova mita
i bajke.
Knjievna dela mogu da imaju vie semantikih odnosa istovreme
no. Kod bajki je unutarnje znaenje izvedeno iz kontrasta sa ontolo
kim svojstvima stvarnog sveta, ali kod anti-bajki, kakva su neka dela
Marka Tvena (Mark Twain) u kojima najgora deca ive sreno, a samo
dobru i uzoritu stie zla kob, znaenje se dobija kada se paradigma
klasine bajke okrene naglavce. Drugim recima, referenca semanti
kog odnosa ne mora da bude stvarni svet, ve moe da bude i tipo
logija neke dobro poznate klase knjievnih igara. Pravila osnovne igre
mogu se preokrenuti, kao to je to sluaj sa delima Marka Tvena,
nakon ega nastaje novo pokolenje, nov skup pravila i nova vrsta
knjievnog dela.
U dvadesetom veku, razvoj pravila knjievnosti glavnog toka u
isti mah je dozvolio autorima nove slobode, ali im je postavio nova
ogranienja. Ovaj razvoj je, kao i do sada, antinominog karaktera. U
ranijim vremenima, autor je imao pravo da pripie sebi sva boanska
svojstva: nita to se ticalo njegovog junaka nije mu bilo nedostupno.
Ali ova pravila su ve sa Dostojevskim izgubila vanost; boanska sve-
upuenost u svet stvoren u delu danas je uskraena autoru. Nova
ogranienja su realistika u smislu da mi kao ljudska bia delamo samo
na osnovu nepotpuni h informacija. Autor je sada jedan od nas; njemu
vie nije dozvoljeno da igra boga. U isti mah, meutim, njemu je
doputeno da stvara unutarnje svetove koji ne moraju nuno da
budu slini stvarnom svetu, ve mogu da u razliitom stepenu odstu
paju od njega.
Ova odstupanja veoma su vana za savremene autore. Svetovi mita
i bajke takoe odstupaju od stvarnog sveta, ali pojedinani autori
nisu ti koji iznalaze naine na koje dolazi do ovih odstupanja: prilikom
pisanja bajke morate prihvatiti izvesne aksiome koje vi niste izmislili,
inae vam nee poi za rukom da napiete bajku. U knjievnosti glav
nog toka, meutim, danas smete da pripiete pseudo-ontoloke kva
litete vaeg linog, privatnog izmiljanja svetu koji opisujete. Sva od
stupanja opisanog sveta od stvarnog sveta nuno imaju neko znaenje,
a zbir svih takvih odstupanja jeste (ili bi trebalo da bude) koherentna
strategija ili semantika i ntenci onal nost.
Prema tome, postoje dve vrste knjievne fantastike: konana fan
tastika, koja se javlja u bajkama i naunoj fantastici, i prelazna
fantastika, karakteristina za neka Kafkina dela. U nauno-fantastikoj
prii prisustvo inteligentnog dinosaurusa obino ne signalizira posto
Stanislav Lem 366
janje skrivenog znaenja. Dinosaurusa u ovom sluaju treba, jedno
stavno, posmatrati kao to bismo posmatrali irafu u zoolokom vrtu;
on nije zamiljen kao deo nekog ekspresivnog semantikog sistema,
ve iskljuivo kao deo empirijskog sveta. U Kafkinoj pripoveci Pr eo
br aaj, meutim, ne bi trebalo prihvatiti transformaciju ljudskog bia
u stenicu jednostavno kao fantastiko udo, ve iskljuivo u smislu
da je pisac preko objekata i njihovih deformacija eleo da prikae
odreenu socio-psiholoku situaciju. Neobini fenomen odnosi se samo
na spoljni omota tog sveta; njegovo jezgro ima vrsto, nefantastiko
znaenje. Pria, dakle, moe da prikae svet onakav kakav on jeste,
da ga tumai (pripisujui mu vrednosti, prosuujui ga, nadevajui
mu imena, ismevajui ga, itd.), ili, u najveem broju sluajeva, da oba
postupka primeni istovremeno.
Ako je opisani svet pozitivno usmeren prema oveku, onda je po-
sredi svet klasine bajke u kome moral kontrolie fiziku, budui da
u bajci ne mogu da postoje f i zi k e nesr ee iz kojih bi proistekla
neija smrt ili nenadoknadivi gubici za glavnog junaka. Ako je taj svet,
pak, usmeren negativno, onda je u pitanju svet mita (Ma ta uinio,
na tebe e pasti krivica za oceubistvo i obljubu majke). Ako je svet
neutralan, onda je re o stvarnom svetu svetu koga realizam opisuje
u njegovom aktuelnom obliku, a koga nauna fantastika pok uava da
opi e u drugim takama prostorno-vremenskog kontinuuma.
J edna od premisa naune fantastike jeste da sve to je prikazano
mora u naelu da ima empirijsko i racionalno tumaenje. U naunoj
fantastici ne moe da bude neobjanjivih uda, transcendencija, avola
ili demona jednom reju, osnova zbivanja mora da bude verovatna.
Ozbiljne nedoumice, meutim, nastaju onda kada treba blie odre
diti ovu verovatnost osnove zbivanja. Autori naune fantastike poku
avaju da nas uene pozivajui se na svemo nauke i beskonanost kos-
mosa kao kontinuuma. Sve moe da se dogodi, pa prema tome ma
ta to se odigrava sa nama moe da bude prikazano u naunoj fan
tastici.
Nije, meutim, tano, ak ni u isto matematikom smislu, da se
sve moe dogoditi, poto postoji bezbroj sasvim razliitih sila. Ali osta
vimo postrani matematiku. Nauna fantastika moe da bude prava
ih lana. Kada se u njoj nahodi fantastika kafkijanskog tipa, ona
onda predstavlja pseudo-naunu fantastiku, budui da se usredsreuje
na sadrinu koju treba signalisati. Moe li da bude nekog znaenjskog
i proimajueg odnosa izmeu telegrama majka umrla, sahrana u
ponedeljak, sa jedne strane, i strukture i naina funkcionisanja tele
grafskog aparata, sa druge? Oigledno je da ne moe. Ureaj nam
jednostavno omoguuje da poaljemo poruku, to je takoe sluaj sa
semantiki gustim objektom fantastike prirode, kakav je, na primer,
preobraaj oveka u stenicu, koji nikada ne uspostavlja realistiku
komunikaciju.
Ukoliko bismo promenili signale na eleznici tako da oni zaustav
ljaju vozove u trenutku opasnosti ne vie putem ukljuivanja crvenog
svetla, ve putem isticanja pliane adaje, mi bismo kao signal upo-
trebili fantastiki objekat, ah bi on i dalje imao stvarnu, nefantastiku
funkciju. injenica da adaje ne postoje nema nikakve veze sa stvar
nim ciljem ili metodom signaliziranja.
Kao to u ivotu moemo da reimo izvesne probleme uz pomo
predstava o nepostojeim biima, tako smo i u knjievnosti u stanju
da signaliziramo postojanje stvarnih problema pomou pr i ma-f aci e
Strukturalna analiza naune fantastike
367
nemoguih zbivanja ili objekata. ak i kada su opisani dogaaji pot
puno nemogui, nauno-fantastiko delo i dalje moe da ukazuje na
znaenjske, tavie racionalne probleme. Primera radi, socijalni, psiho
loki, politiki i ekonomski problemi kosmikog putovanja mogu sa
svim realistiki da budu izloeni u naunoj fantastici, bez obzira to
su tehnol ok i parametri opisanog svemirskog broda potpuno fantastini
u smislu da bi za itavu venost bilo nemogue sagraditi vasionsku
letelicu sa takvim parametrima.
Ali ta ako je sve u nauno-fantastikom delu fantastino? ta ako
ne samo objekti, ve ni problemi nikada ne mogu da budu ostvareni,
kao kada se, na primer, koristi nemogua maina za putovanje kroz
vreme da bi se istakli nemogui paradoksi vezani za hronomociju?
U takvim sluajevima nauna fantastika igra praznu igru.
Kako prazne igre nemaju skrivena znaenja, i kako niti predstavljaju
niti predskazuju to, one ostaju bez ikakve veze sa stvarnim svetom
i jedino nam se mogu dopasti kao logike zagonetke, kao paradoksi, kao
intelektualna akrobatika. Njihova vrednost je autonomna, poto one
nemaju nikakve semantike reference; prema tome, one su ili vredne,
ili nisu vredne jedino kao igre. Ali kako odreujemo valjanost praznih
igara? J ednostavno, prema njihovim formalnim kvalitetima. One mo
raju da sadre mnotvo pravila; one moraju da budu elegantne, dosledne,
domiljate, precizne i originalne. One, dakle, moraju da pokau bar
minimum sloenosti i unutarnje koherentnosti; drugim reima, za
vreme igre ne sme da bude dozvoljena bilo kakva promena pravila
koja bi je olakala.
Pa ipak, ak izmeu devedeset i devedeset osam odsto praznih igara
u naunoj fantastici predstavlja veoma primitivne i veoma naivne jed-
noparametame procese. One se gotovo bez izuzetka temelje na jednom
ili dva pravila, a u najveem broju sluajeva metod kojim se stvaraju
jeste pravilo inverzije. Da biste napisali takvu priu vi samo preokre-
nete lanove para povezanih koncepcija. Na primer, mi smatramo da
je ljudsko telo veoma lepo, ali u oima nekog vanzemaljskog stvorenja
ovek moe da predstavlja udovite: U eklijevoj (Sheckley) prii
Sve ono to j esi (Al l the Thi ngs Y ou A r e) miris ljudskih bia otrovan
je za vanzemaljce, kada oni dodirnu kou oveka izbijaju im plikovi,
itd. Ono to je nama nor mal no, nenor mal no je drugima dobra po
lovina eklijevih pria sazdana je na ovom naelu. Slinu vrstu inver
zije predstavlja sluajna greka. Ovakve greke veoma su omiljene
u naunoj fantastici: igrom sluaja (pogrenim slanjem kroz vreme,
na primer) neto to ne pripada naem dobu najednom se obre ovde.
Inverzije su zanimljive jedino onda kada promena predstavlja te
meljno svojstvo sveta. Prie o putovanju kroz vreme nastale su na ovaj
nain: vreme, koje je ireverzibilno, dobij a reverzibilan karakter. Sa
druge strane, svaka inverzija lokalnog tipa je primitivna (na Zemlji
ljudi su najvia bioloka vrsta, dok na drugoj planeti oni predstav
ljaju stoku inteligentnih dinosaurusa, mi se sastojimo od belanevina,
oni od silicijuma; itd.). Samo nelokalna inverzija moe da ima zanim
ljive posleice: mi koristimo jezik kao instrument za komunikaciju;
svaki instrument u naelu moe da se upotrebi u dobrom i ravom
smislu prema onome ko ga je izumeo. Zamisao, dakle, da se jezik moe
iskoristiti kao instrument sputavanja, kao to je to sluaj u Dilejnijevom
(Delany) romanu Vavi l onsk a kul a 17 (Ba bel 17), predstavlja zanim
ljiv primer produetka hipoteze da su pogled na svet i konceptualni
aparat meusobno zavisni usled ontolokog karaktera inverzije.
Stanislav Lem 368
Trudnoa device; tranje na sto metara za 0,1 sekundu; jednakost
2x2 = 7; pan-psihizam i svi kosmiki fenomeni koje je postulisao Stepl-
don (Stapledon): to su etiri vrste fantastikih uslova.
1) U naelu je, pa ak i empirijski, mogue zapoeti embriogenezu
u jajacu devojke koja nije imala seksualne odnose; iako danas empi
rijski nije verovatan, ovaj uslov u budunosti moe da dobije empi
rijski karakter.
2) oveku e zauvek biti nemogue da pretri sto metara za 0,1
sekundu. Za ovakav podvig ljudsko telo moralo bi u toj meri da bude
rekonstruisano, da to naprosto vie ne bi bio ovek od krvi i mesa.
Prema tome, pria koja poiva na premisi da je ljudsko telo u sada
njem obliku u stanju da tri tako velikom brzinom spada u istu
fantastiku, a ne u naunu fantastiku.
3) Proizvod 2 X 2 nikada ne moe da bude sedam. Uopteno govo
rei, nemogue je ostvariti ma koju logiku nemogunost. Logiki je
nemogue, na primer, dati logian dokaz o postojanju ili nepostojanju
boga. Drugim reima, svako zamiljeno knjievno delo koje se temelji
na ovom postulatu potpada pod istu fantastiku, a ne pod naunu fan
tastiku.
4) Pan-psihizam Stepldona predstavlja ontoloku hipotezu. Ona se
nikada ne moe dokazati u naunom smislu: transcendentalnost koja
se eksperimentalno moe dokazati prestaje da bude transcendentalnost,
poto je, po definiciji, transcendentalnost iskustveno nedokaziva. Bog
sveden na nivo empirizma nije vie bog; u ovom smislu, granica izmeu
vere i znanja nikada se ne moe prevazii.
Ali kada je neki od ovih uslova, ili bilo koji drugi uslov istog reda,
opisan ne da bi postulisao svoje pravo postojanje, ve da bi tumaio
neku sadrinu semantikog karaktera, posredstvom ovakvog uslova upo-
trebljenog kao signalni objekat, tada svi pomenuti klasifikacioni argu
menti prestaju da vae.
Ono to je, dakle, iz osnove pogreno u naunoj fantastici jeste
potiranje razlika koje imaju kategorijski karakter: shvatanje mita ili
bajke kao kvazi-naunih hipoteza ili njihovih posledica, odnosno shva
tanje enjivog sna ili prie strave i uasa kao proroanstva; postulisa-
nje nesamerljivog kao samerljivog; opisivanje izvoenja moguih zada
taka sredstvima koja nemaju empirijski karakter; zahtev da nereivi
problemi (kao to su oni logikog tipa) budu reivi.
Ali zbog ega bismo ovakve postupke drali za pogrene kada su u
svoje vreme mitovi, bajke, sage i basne bili veoma cenjeni kao kljuevi
za sve kosmike brave? U pitanju je duh vremena. Sve dok ne postoji
lek za rak, magija ima istu vrednost kao i hernija: ove dve oblasti
su potpuno jednake u tome to su potpuno bezvredne. Ali im se
poveaju realna oekivanja da e rak biti pobeen, istog trenutka ova
jednakost bie naruena, i ono to je mogue i ostvarljivo odvojie se
od nemogueg i neostvarljivog. J edino onda kada nam postojanje racio
nalne nauke doputa da ovladamo da tim fenomenom, u stanju smo
da pravimo razliku izmeu enjivih misli i stvarnosti. Kada nema izvora
ovakvog znanja, sve hipoteze, mitovi i snovi su jednaki; ali kada znanje
pone da se prikuplja, ono se vie ne moe poistovetiti ni sa im dru
gim, zato to ne obuhvata samo izolovani fenomen, ve itavu strukturu
stvarnosti. Dok ste u stanju samo da matate o kosmikom putovanju,
sasvim je svejedno koju ete tehniku koristiti: jedrenjake, balone, letee
ilime ili letee tanjire. Ali kada kosmiki let postane injenica, vie
Strukturalna analiza naune fantastike 369
ne moete da upotrebite ta vam padne na pamet umesto stvarnih
metoda.
Postojanje ovakvih nunosti i ogranienja esto prolazi nezapaeno
u naunoj fantastici. Ako naune injenice nisu pojednostavljene do
take gde gube svaku vrednost, one se javljaju u svetovima koji se
kategorijski, ontoloki razlikuju od stvarnog sveta. Kako nauna fanta
stika slika svetove budunosti ili vanzemaljske svetove, oni nuno od
stupaju od stvarnog sveta, a naini na koje dolazi do ovog odstupanja
predstavljaju jezgro i znaenje nauno-fantastikog stvaralatva. Ali
obino se susreemo ne sa onim to sutra moe da se dogodi ve
sa onim to je zauvek nemogue, ne sa stvarnim, ve sa bajkolikim.
Razlike izmeu stvarnog i fantastinog sveta uspostavljaju se stoha-
stiki, postepeno, korak po korak. U pitanju je isti proces kojim se
kosmata glava pretvara u elavu: ako izgubite sto, pa i hiljadu vlasi,
jo neete oelaviti; ali kada poinje elavost: da li onda kada izgubite
10.000 vlasi, ili 10.950?
Kako ne postoje ljudi koji bi predstavljali tip idealnog proeka,
paradoks elavosti postoji u realistikoj prozi, ali tu bar imamo vo
dia, aparat u naoj glavi koji nam omoguava da razlikujemo vero-
vatno od neverovatnog. Ovog vodia gubimo kada itamo opise budu
nosti ili galaktikih carstava. Nauna fantastika ume da iskoristi ovu
paralizu itaoevog kritikog aparata, jer kada pojednostavi fizika, psi
holoka, socijalna, ekonomska ili antropoloka zbivanja, falsifikovanja
do kojih tom prilikom dolazi ne mogu se vie bespogovorno i nepo
sredno prepoznati kao takva. Umesto toga, za vreme itanja osea se
opta nelagodnost; italac je razoaran; ali s obzirom da on ne zna
kako bi, zapravo, trebalo da bude, nije ni u stanju da formulie jasnu
i usmerenu kritiku.
Ako je nauna fantastika neto vie od obine bajke, onda ona
ima pravo da prenebregne svet bajke i njegova pravila. Ona takoe
nije realizam, to joj daje za pravo da pree preko metoda realistikog
opisivanja. Geneoloka nedefinisanost naune fantastike potpomae
njeno postojanje, budui da na taj nain ona ne potpada pod itav niz
kriterijuma kojima se obino prosuuju knjievna dela. Ona nije ale
gorijska, u smislu da alegorija ne predstavlja njen zadatak: nauna
fantastika i Kafkina dela predstavljaju dve potpuno razliite oblasti
stvaralatva. Ona nije ni realistika, to e rei da ne sainjava deo
realistike knjievnosti. Budunost? Koliko su samo puta autori naune
fantastike poricali svaku narneru da se uputaju u predvianja! Ko
nano, ona je nazvana i mitom dvadeset prvog stolea. Ali ontoloki
karakter mita je antiempirijski; iako tehnoloka civilizacija moe da
ima svoje mitove, ona ne moe sama da otelovljuje mit. J er mit je
tumaenje, poreenje, eksplikacija, ali najpre morate imati objekat
koji se eksplicira. Nauna fantastika neprestano nastoji da se izvue
iz ovog antinominog statusa.
Opti simptom bolesti naune fantastike moe se uoiti ako se uporedi
duh koji vlada u uobiajenim knjievnim krugovima sa onim iz nauno-
-fantastikih krugova. Na savremenoj knjievnoj sceni sasvim su pri-
metni nesigurnost, nepoverenje u tradicionalne pripovedake tehnike,
nezadovoljstvo novostvorenim delima, sveopte n.espokojstvo koje se
izraava u stalno novim pokuajima i eksperimentima; u naunoj
fantastici, sa druge strane, vlada opte zadovoljstvo, spokojstvo, pa ak
i ponos; ishod ovog poreenja izaziva odreena razmiljanja.
Stanislav Lem
370
Verujem da e postojanje i trajanje velikih i korenitih promena
do kojih je tehnoloki progres doveo na svim poljima uvesti i naunu
fantastiku u krizu koja moda ve poinje. Postaje sasvim oito da
struktura pripovedanja naune fantastike sve vie odstupa od svih
stvarnih procesa koji se stalno nanovo koriste, iako su ve odavno
uvedeni i pretvoreni u smrznute, okamenjene paradigme. Nauna fan
tastika zahteva umetnost stavljanja hipotetikih premisa u veoma slo
en tok socio-psiholokih zbivanja. Iako je ova umetnost svojevremeno
imala velikog majstora u prilici H. D. Velsa (H. G. Wells), ona je
sada zaboravljena. Ali nita ne stoji na putu da se ponovo naui.
Rasprava izmeu ortodoksnog i heterodoksnog dela nauno-fantas-
tikog bratstva alosno je jalova, a ima mesta bojazni da se tu nita
nee promeniti, jer na one koji bi naelno bili za novu, bolju i sloe
niju naunu fantastiku moe se raunati samo iz redova italaca knji
evnosti glavnog toka, a ne i iz tabora bezrezervnih ljubitelja ove
oblasti. Ne verujem, naime, da bi bilo mogue itati ovu hipotetiku,
nepostojeu, izvanredno dobru naunu fantastiku, ako najpre niste
proitali sva najbolja i najsloenija dela svetske knjievnosti, i to sa
uivanjem (odnosno, bez prinude). Revolucionarnom poboljanju na
une fantastike neprestano, dakle, stoji na putu opasnost od gubljenja
irokih italakih masa. A kako ni autori ni itaoci ne ele da se to
dogodi, verovatnoa pozitivne promene na ovom polju u skorije vreme
veoma je mala; tavie, ona je gotovo ravna nuli. Ako se ipak dogodi
suprotno, bie to fenomen koji se u futurologiji naziva promena slo
enog trenda; da bi, meutim, dolo do ovakve promene nisu dovoljne
volja i odlunost nekolicine pojedinaca, ve delovanje monih ini
laca koji izrastaju iz same sredine.
POSTSKRIPT: ak i najbolji nauno-fantastiki romani tee da po
kau, u razvoju zapleta, varijacije u verodostojnosti vee i od onih koje
se mogu nai u sasvim osrednjim romanima druge vrste. Iako se u
nauno-fantastikim romanima ne pojavljuju dogaaji nemogui sa
obj ek t i vno-empi r i j sk og stanovita (kakvi su, na primer, preskakanje
preko zida visokog sedam metara, ih roenje deteta nakon samo dva,
umesto devet meseci trudnoe), ova dela obiluju zbivanjima koja su
nemogua sa spek ul ati vnog stanovita, kao to je to sluaj sa potpuno
nepotrebnim obrtom na kraju Diovog (Dish) romana K oncentr aci oni
l ogor ( Camp Concent r a ci on). Razlikovanje neverovatnog od verovat-
nog (kakvo je, primera radi, nalaenje na ulici dijamanta veliine pes
nice, nasuprot nalaenju izgubljenog eira) znatno je jednostavnije
ako se kao meritelj poreenja koriste svakodnevne stvari, a ne posledice
neke fiktivne hipoteze. Ali iako je razluivanje verovatnog od nevero
vatnog u naunoj fantastici teko, ono se ipak moe izvesti. Umet
nost se moe uiti i poduavati. Kako, meutim, nedostatak selektivnih
filtera prati odgovarajui nedostatak moi vrednosnog prosuivanja
kod italaca, zasad ne postoji pritisak na autore u cilju ovakve opti-
mizacije naune fantastike.
Frederik Pol
Amerika nauna
fantastika danas
(Speci j a l no za pr vi br oj Andr omede)
SAD slave 1976. dvestotu godinjicu osnivanja, ali to je u isti mah i
jubilarna godina za ameriku naunu fantastiku: prolo je tano pola
stolea od objavljivanja prvog nauno-fantastinog asopisa na svetu,
Amazi ng Stor i es.
Kada je izdava, Hugo Gernsbek (Hugo Gernsback), objavio prvi
broj Amazi ng Stor i es aprila 1926. godine, on nije znao koliko e dugo
asopis izlaziti. Kao izdavaki poduhvat, bio je to pun pogodak. Prob
lem nije bio finansijske prirode, niti se ogledao u nedostatku ita
lake publike. Poklonika ove oblasti bilo je na pretek. Tekoa se
oitovala u nepostojanju dovoljnog broja autora. U SAD je posto
jala tek nekolicina pisaca naune fantastike Edgar Rajs Barou
(Edgar Rice Burroughs), Gernsbek i moda jo dvojica ili trojica
drugih a ni u itavom ostalom svetu nije ih bilo mnogo vie.
U prvo vreme izlaenja Gernsbek se u potpunosti oslonio na po
novno tampanje pria koje su se, u stvari, ve pojavile negde drugde
u SAD: bile su to kratke prie H. D. Velsa (H, G. Wells), Fic-Dejms
O'Brajena (Fitz-J ames OBrien), Edgara Alana Poa (Edgar Allan Poe)
i jo nekih drugih, uz prevode ila Verna (J ules Verne), grupe prilino
opskurnih nemakih pisaca, kao i svega onoga to se jo moglo pro
nai. Gotovo sve to je valjalo u tim prvim sveskama ve je bilo
poznato veini italaca. Gotovo sve to je bilo novo nije bilo osobito
dobro.
Ali sama injenica da prvi put postoji asopis iskljuivo posveen
naunoj fantastici poela je da stvara nove pisce. Kada su mladim
autorima dole u ruke Amazi ng Stor i es, neki od njih su odluili da
se ogledaju na ovom polju. Drugi, ve priznati pisci, kao to je Mari
Lenster (Murray Leinster), ije je pravo ime bilo Vil F. Denkins (Will
F. J enkins) i koji nije prestajao da pie naunu fantastiku sve do
same smrti prole godine, dakle vie od pola stolea, takoe su poeli
da alju svoje prie urednitvu Amazi ng Stor i es. Sreu su okuali i
sasvim mladi autori kao Dek Vilijemson (J ack Williamson) i Kli-
ford Simak (Clifford Simak). Kada je Edvard Smit (Edward Smith)
naiao na prvi primerak Amazi ng Stor i es, setio se da negde ima za
turen rukopis svog romana K osmi k a eva (T h e Sk yl ar k of S pa ce);
on ga je napisao jo 1919. godine, ali nije mu polo za rukom da pro
nae izdavaa za tako ekstravagantnu matariju o tehnolokoj meu-
zvezdanoj pustolovini sve dok se nisu pojavile Amazi ng Stor i es. Veoma
aktivno je poeo da sarauje i Rej Kamings (Ray Cummings).
F RE DE RI K POHL, roen 1919, spada u red vodeih amerikih SF pisaca, a istovremeno j e i jedan
od najangaovafiijih zagovornika i propagatora naune fantastike. Tokom prole i pretprole
godine, obilazei u tu svrhu neke zemlje srednje i istone Evrope, boravio j e krae vreme
u J ugoslaviji i uinio posetu redakciji Galaksije. Bio j e pokreta i urednik nekoliko SF
magazina i antologija. Napisao j e vei broj romana, novela i pria, neke sam, neke u kopro
dukciji sa Kornblatom (njihov roman Space Merchants objavilo izdavako preduzee J ugosla
vija pod naslovom Reklamo krati}a ).
Preveo: ZORAN ZIVKOVIC
Frederik Pol 372
Ovi autori su i danas veoma poznati i spadaju u red vodeih pisaca
naune fantastike. Postoje i drugi, koji nisu sasvim zaboravljeni, ve
prema zaslugama: Doe V. Skidmor (J oe W. Skidmore), Ed Erl Rep
(E d Earl Repp), Dejvid H. Keler (David H. Keller) itd.; iz njihovih
pera potekao je veliki deo nauno-fantastikih ostvarenja u prvim
godinama, ali danas ih vie gotovo niko ne ita. Iz godine u godinu
na pozornicu naune fantastike stupali su stalno novi autori, neki
dobri, drugi slabiji. Nakon prve godine bilo ih je moda desetak;
posle pet godina pedeset; deset godina nakon to je objavljen prvi
broj Amazi ng Stor i es postojalo je vie od sto autora. Uporedo sa po
veanjem broja pisaca, rastao je i broj publikacija u kojima su oni
objavljivali svoja dela. Poetkom tridesetih godina u SAD su izlazila
tri nauno-fantastika asopisa. Krajem iste decenije njihov broj se
poveao na dvadeset. Godine 1956. dostignut je rekord svih vremena:
na italakom tritu u SAD postojalo je 38 asopisa za naunu fan
tastiku.
Danas, kada slavimo pedesetogodinjicu, broj publikacija je opet
sasvim mali (u trenutku dok ovo piem, u SAD ih ima etiri, plus
po jedan u J apanu, Engleskoj i Maarskoj). Nasuprot tome, nauna
fantastika se veoma obimno tampa i objavljuje u obliku knjiga. Prole
godine u SAD je publikovano est stotina naslova. Pisaca ima gotovo
isto toliko koliko i knjiga. Ameriki pisci naune fantastike, profe
sionalna organizacija kojoj pripada veina autora ovog anra u SAD
(kao i prilian broj iz stranih zemalja), ima 504 lana. Svi oni nisu
pisci (omoguili smo nekim izdavaima i kritiarima da postanu nai
lanovi, bez prava glasa i profesionalnih povlastica), ali kako neki poz
nati autori iz raznih razloga ne pripadaju naem udruenju, kao ni
prilino povremeni pisci-amateri, pomenuti broj u dobroj meri odgo
vara pravom stanju stvari.
Razume se, nauna fantastika je u isto vreme sticala sve veu ita
laku publiku u SAD. Prosena, nova nauno-fantastika knjiga proda
se moda u pedeset ili ezdeset hiljada primeraka u depnom izdanju,
ali neke dostiu znatno vee tirae. Di ne (Du n e) Frenka Herberta (Frank
Herbert), Str anac u str anoj zeml j i (St r anger i n a Str ange L a nd) Ro
berta Hajnlajna (Robert Heinlein), Dovol j no vr emena za l j ubav (T i me
Enough F or L ove) istog autora, moj roman Rek l amok r ati ja (T h e Space
Mer chant s), kao i nekoliko knjiga Isaka Asimova (Isaac Asimov),
Reja Bredberija (Ray Bradbury) i jo dvojice ili trojice autora prib
liile su se fantastinom tirau od milion primeraka. Nauna fantastika
na filmu i televiziji takoe ima veliku publiku: kada se na programu
nalazi serija Zvezdane staze, uz male ekrane sedi etrdesetak miliona
Amerikanaca, (ak i sada, iako se nove epizode ne snimaju ve est
godina, Ijubitelji Zvezdani h staza tako su mnogobrojni da su osnovali
svoju organizaciju i odravaju konvencije. Poslednjoj, koja je avgusta
1975. prireena u ikagu, prisustvovalo je osamnaest hiljada ljudi).
Uporedo sa poveanjem publike poraslo je i interesovanje za naunu
fantastiku u zvaninim knjievnim i akademskim krugovima. Na ame
rikim koledima i univerzitetima u ovom trenutku se odrava oko
est stotina kurseva naune fantastike, u est stotina razliitih kola;
ovo su poglavito besplatni kursevi koji spadaju u obavezne predmete
na univerzitetima. (Srednje kole takoe imaju kurseve naune fan
tastike, ali niko tano ne zna koliko ih je ukupno; procenjuje se da
ih ima oko dve hiljade)! Veliki broj kritiara pie recenzije i prikaze
vanijih novoobjavljenih nauno-fantastikih knjiga. Vodei autori oz
Amerika nauna fantastika danas
373
biljne knjievnosti mnogo duguju naunoj fantastici. Vilijem Barou
(William Burroughs) koristi kako tehnike tako i teme ove oblasti, a
veoma esto i njen specifian renik; Kurt Vonegat (Kurt Vonnegut)
ne samo to je poeo kao pisac naune fantastike (njegove prve prie
bile su objavljene u SF asopisu Gal axy), ve i dalje pie dela koja
uveliko spadaju u naunu fantastiku. Vie najuglednijih amerikih
knjievnih nagrada dobili su autori naune fantastike. Godine 1973.
Ursula Le Gin (Ursula K. LeGuin) osvojila je Nacionalnu knjievnu
nagradu; ove godine je ista nagrada, samo za poeziju, pripala Merilin
Heker (Marilyn Hacker), supruzi poznatog pisca naune fantastike
Semjuela Dilejnija (Samuel R. Delany) kome esto pomae u stva
ralatvu na ovom polju.
Cak su i naunici poeli da prihvataju pisce i dela naune fantastike
kao izvor novih ideja u svetu nauke. J a sam lino bio pozvan da ue
stvujem u radu naunih simpozijuma Njujorke Akademije nauka,
Hadsonovog instituta, Nacionalne aeronautike i svemirske admini
stracije (NASA), Udruenja amerikih politikih nauka i jo mnogim
drugim; isti je sluaj i sa drugim piscima naune fantastike, kao to
su Artur Klark (Arthur C. Clarke), Robert Hajnlajn i jo neki.
Voleo bih kada bih mogao da kaem neto o novim delima pisaca
naune fantastike; ali uveren sam da ete i sami imati prilike da
se sretnete sa njima u J ugoslaviji, a osim toga nije nimalo lako izdvo
jiti jednog ih dvojicu autora, budui da sam predsednik Amerikih
pisaca naune fantastike (SFWA). Ne bi bilo poteno da pomenem
samo Le Ginovu, Doa Heldmena (J oe Haldeman), Roberta Silverberga
(Robert Silverberg) ili Klarka, a da izostavim mnogo drugih. Po
stoji mnotvo znaajnih dela svih ovih autora koja su upravo objav
ljena ili treba uskoro da budu publikovana; tu se naroito istiu Sem-
juel Dilejni, Lari Niven (Larry Niven), Frenk Herbert i drugi. to
se mene lino tie, naredne godine objaviu dva nova romana; za
jedan od njih smatram da predstavlja najbolje delo koje sam ikada
napisao u bilo kom anru. (Nazvao sam ga Pei ne neba The Caves
oj Heaven ali nisam siguran da e biti objavljeno pod tim naslovom).
Kako sam ga zavrio pre nekoliko nedelja, neposredno pre no to
sam krenuo na put u Evropu, niko ga jo nije proitao osim mene;
nije iskljueno da u, kada pri povratku ujem sud mog izdavaa,
moda promeniti miljenje o vrednosti ovog romana!
Ovo je moja trea poseta J ugoslaviji i sada mi se pruila prilika
da je znatno podrobnije razgledam; iao sam od Skoplja do Ljub
ljane, bio sam u Zagrebu i Beogradu, posetio sam jadransku obalu.
Mislim da mi to ve postaje navika. .. i jedva ekam da ponovo
doem u vau divnu zemlju.
24 Andromeda
Sveta Luki
J edna klasina utopija
i jedna moderna antiutopija
i
M r a sunca T oma za K a mpa nel e
Zenit anra tzv. filozofskog dijaloga oznaen je u renesansi Gr adom
sunca Tomaza Kampanele (Tomaso Campanella) (15681639). U svojoj
poznatoj studiji, Pol Lafarg (Paul Lafargue) je dao adekvatno sociolo
ko tumaenje ovog slavnog dela. On kae, izmeu ostalog:
Latinski napisana, Kampanelina utopija Gr ad sunca ini deo nje
gove Phi l osophi a real i s, objavljene u Frankfurtu izmeu 1620. i 1630.
godine, i ponovo izdate u Parizu 1637, dve godine pre njegove smrti.
Ona se nalazi na kraju treeg dela P ol i t i k e. . . Kampanelina utopija
jedna je od najsmelijih, najpotpunijih i najlepih utopija koje su
ikada napisane. U organizaciji svoje filozofske republike on uzima
u obzir sve drutvene odnose mukaraca izmeu sebe, i mukaraca pre
ma enama i deci, i ulazi u najsitnije detalje privatnog ivota. Potpuno
otvoreno on raspravlja i reava socijalne probleme koje je postavilo
njegovo vreme i koji jo i danas uzbuuju na vek.
Lafarg lepo i kompleksno objanjava opte ogranienosti epohe,
kao i one samoga Tomaza Kampanele, koji je bio dominikanac, ali i
drutveni buntovnik, dugogodinji zatoenik ali i duh sklon fatalizmu.
Zakljuak o Kampanelinom delu, iz perspektive jedne istorije sociolo
gije i filozofije, jasan je i prihvatljiv: Gr ad sunca, zajedno sa Ut opi j om
Tomasa Mora, predstavlja u renesansi most izmeu antike grke kon
cepcije filozofske republike i moderne teorije socijalizma; ta dela su
jedan od izvora i sastavnih delova marksizma, kako se to popularno
kae.
Obino se interpretacija Kampanelinog dela ovde zavrava. Ono je
tumaeno ne rigorozno nego rigidno, ne dijalektiki nego dogmatski.
Stavovi Lafarga, Marksa i Engelsa su vulgarizovani. Stvorila se jedno
strana slika Kampanelinog dela potenciranjem samo izvesnih njegovih
konstitucionalnih elemenata, i to onih koji su na prvu transmisiju
racionalno-nauni, dok su ostali zapostavljeni.
Meutim, gledan u celini svojoj, u unutranjem preplitanju ideja
kabalistikih i socijalistikih, u meanju astrologije i astronomije, u
jedinstvu racionalnog i iracionalnog, Gr ad sunca je iznad svega jedno
knjievno umetniko delo. U jezgru mu se odvija fantastian san o
idealnoj ljudskoj zajednici, uoblien do kraja. To nije san jednog
SVE TA LUKI , knjievnik, roen 1931. u Beogradu, gde j e zavrio Filozofski fakultet (odsek za fi
lozofiju). Pie prozu (objavio knjige: Razl ozi , Nek o vr eme, Buna pr oti v r ei ) i esejistiku (knjige:
Umetnost i k nter i j umi , Esteti ka i tanka, Savr emena jugosl avensk a l i ter atur a 19451965, Rusk a
k nji evnost u soci jal i zmu, Umetnost na mostu)-, priredio vie zbornika; pisao TV-drame i filmska
scenarija. Bavei se teorijskim pitanjima, posebno istrauje podruje esejistike, intelektualne
i li filozofske knjievnosti, gde se nauka ukrta sa fantastikom, a realnost sa utopijom, i gde se
proveravaju mogunosti budueg, istinski sintetinog, integralnog umetnikog stvaralatva.
J edna klasina utopija.
375
oveka; on je nadlian. Kao da je roen iz ogromne, rekao bih, istorijske
enje oveanstva za slobodom, humanizacijom te enje, potencirane
stanjem stvari u srednjem veku. Toliko je bujan i silan taj san! Noen
ogromnim naponom, on ne zna za prepreke. Gde mu otkau jedna sred
stva, on se laa drugih, slinih ili suprotnih, svejedno.
Zamah velikih lukova u ostvarivanju celine predstavlja bitan ele-
menat u stvaralakom postupku Kampanelinom. Zatim dolazi briga
za detalje. I najsitniji meu njima, svi do jednoga, maksimalno su izve
deni, tavie izrezbareni poput nekih ostvarenja naivnog slikarstva.
Makro i mikro se spajaju kod Kampanele kao u fantastinoj lite
raturi, recimo kod nemakih romantiara, ili u neoromantizmu nad-
realistike umetnosti.
San u Gr au sunca je u svojoj poletnoj fantastinosti preteran,
odnosno stilizovan na taj nain da lii na svojevrsno pijanstvo, opije
nost, matanje u transu. Najjednostavnija slika, i verovatno najadekvat-
nija: minhauzenska pria jedne noi uz vino. Dijalog se, uostalom, i
vodi u prihvatilitu kaluerskog reda hospitalaca izmeu njegovog u-
pravnika, Velikog hospitalca, i Moreplovca, rodom iz enove, koji
pria neobian doivljaj sa svoje poslednje plovidbe.
Kroz Kampanelinu viziju kao vre racionalne take i kao sjajne
anticipacije probijaju se klasine utopistike ideje: o filozofskom
nainu ivota u Gr au sunca, o samoljublju pobeenom i pretvorenom
u ljubav prema zajednici, i slino. Obrazovani ljudi upravljaju filozof
skom republikom; od malih nogu se odvija vaspitanje kombinovanjem
fizikog i duhovnog rada. Kulminacija je odnos izmeu mukarca i
ene, poentiran i regulisan u svim podrobnostima prema filozofskim
pravilima, kako kae Kampanela, itd.itd.
Ali, po osnovnom timungu, pijani san u Gr adu sunca je udan,
detinjast, ak humoran. I dri se snagom celine, kao i detaljima
uprkos ne maloj koliini tzv. mrtvog teksta, retorinog ili sasvim praz
nog. Istorijski se takav uzlet filozofskog dijaloga, te svojevrsne racio-
nalno-naune fantastike, dugo nee ponoviti.
U nae doba, neobino komplikovanim putem poeo je da se ostva
ruje krug ideja ijem oformljenju je i Kampanela doprinosio. U dija
lektici tog sloenog procesa, koji burno traje od velike oktobarske
revolucije 1917. godine, rodile su se i neke antiutopije u savremenoj
knjievnosti. Budue komunistiko drutvo, uopte svet budunosti,
naslikani su u njima s nalija, kao skup poslunih robota. To su faktori
koji utiu, svakako, manje ili vie direktno, na na odnos prema
Kampaneli. Zbog toga, mi gorkim osmehom ponekad propraamo naiv
nosti Kampanelinog magistralnog sna o zajednici koja prua maksimal
ne anse oveku da bude ovek.
I I
M i J evgen i j a Za mj a t i na
Specifian vid filozofsko-intelektualne proze predstavljaju negativne
utopije ili antiutopije; one su, takoe, posebna vrsta socijalne i
naune fantastike. Ako u izvesnoj meri paralie istu fantastiku, onu
koja stoji iza i izvan jave, s onu stranu realnosti, intelektualizam
zauzvrat upuuje na racionalnu konstrukciju fantastine realnosti.
Tu orijentaciju u ruskoj knjievnosti posle oktobarske revolucije naj
24*
Sveta Luki
376
markantnije prevodi J evgenij Zamjatin (18841937), pisac koji je 1917.
godinu doekao ve formiran i ve sa delom iza sebe. On je sledbenik
H. D. Velsa (H. G. Wells) u ovoj vrsti proze (o Velsu je 1922. napisao
ozbiljan esej), i ide naporedo sa Karelom apekom. Daleko od preno
enja i adaptiranja neega ega u ruskoj knjievnosti nije bilo, Zamjatin
je prekretna taka za razvoj negativnih utopija u svetskoj knjievnosti
uopte. Svojim romanom Mi (1920) izvrio je direktan uticaj na kasnija
dela koja su stekla mnogo veu slavu: na Hakslijev (Huxley) Vr l i novi
svet i Orvelovu 1984.
Negativne utopije svojom strukturom najubedljivije dokazuju da je
intelektualnoj prozi naeg doba moda glavni izazov bacio razvoj
nauke i tehnologije. U ovom sluaju nije re o optoj klimi dananjice,
0 duhu vremena koji proima naj razliiti je oblasti ovekove aktiv
nosti, izazivajui svuda uglavnom sline efekte. Negativne utopije su sa
naukom u tenjoj vezi, koja je u stvari dvostruka.
1. Negativne utopije ne mogu se pisati bez izvesnih naunih znanja,
u najmanju ruku, bez izvesnog naunog obrazovanja (sociolokog ili
egzaktno-naunog). Tu je Zamjatin ubedljiv argumenat: on je po pro
fesiji inenjer-konstruktor brodova, u Engleskoj je bio jo 1915. zbog
izgradnje ledolomaca za Rusiju; osim toga je ovek pouzdane, iroke
kulture, kompletan moderni intelektualac.
2. Nauka i tehnika esto su centralna tema negativnih utopija; one
su opsednute pitanjem: ta je i ta e biti sa ovekom ako se nauka
1 dalje bude razvijala ovim stranim tempom, a pod optimalnim dru
tvenim uslovima znai, ako ne bude osujeivana u svom razvoju
veim drutvenim potresima, skokovima i okovima? Ako ne to, nauka
je kao u Zamjatinovom romanu vaan sastavni deo jedne druge,
drukije postavljene teme negativnih utopija, odnosno pitanja: ta je
i ta e biti sa ovekom u drutvu kome nauka i tehnika slue kao
mono sredstvo odravanja i irenja totalitarne vlasti?
Negativne utopije, ili antiutopije, povezane na svoj nain sa naukom,
bave se predvianjem budunosti. No, najtanije e biti ako se kae da
roman Mi i slina dela daju projekciju straha i brige za ovekovu
budunost. Zamjatinova predvianja su krajnje pesimistina. U knjiev
nom, integralnom kontekstu, njegov roman predoava veliinu opasnosti
koje vrebaju oveka. I u verzijama drugih utopija te opasnosti s
obzirom na neke karakteristike dananjeg sveta i tendencije razvoja
nee se smanjiti. Naprotiv, ovekovoj slobodi i integritetu preti to
talitarizam, bio on direktno ideoloki i politiki, kao u Zamjatinovoj
projekciji, ili ga, kao kod Hakslija, stvarala nova, tehnokratska birokra-
tija. I u jednom i u drugom sluaju oveku predstoji mainizacija,
mehanizacija, obezvreenje, pa i unitenje njegove linosti
Negativne utopije ne kau: budunost e biti takva i takva, nego u
stvari kau: mi se bojimo da e budunost biti takva i takva. Ta antivi-
zija budunosti, i tako uobliena, jedino je vee predvianje, jedina
makroanticipacija koja se moe nai u antiutopijama. Ona je deklari-
sana, autori su nje svesni, eksplicitno je daju. Druge, odreene, pozi
tivne anticipacije u ovim delima obino su nauno bezvredne, sa izu
zetkom moda nekih apekovih slutnji u Ratu adevnjaka. Uza sve svoje
nauno znanje i obrazovanje, autori antiutopija prevashodno su voeni
zdravim razumom. A njegove mogunosti na planu racionalnog pred
vianja budunosti nisu bezgranine.
Negativne utopije moda nisu udarile temelj, ali su doprinele irenju
novog, veoma komercijalnog anra u literaturi i kinematografiji. Najvei
J edna klasina utopija. 377
izuzetak, meu njima, inae, predstavlja u svakom pogledu upravo jedno
od najranijih ostvarenja, Zamjatinov roman Mi . Pola veka posle svog
nastanka, on i danas nudi intelektualnoj prozi ogromne anse na polju
samosvojnog budnog snevanja, odnosno racionalne fantastike.
Zamjatinu je polo za rukom da svoju materiju uoblii jedinstvenim
rukopisom. On postie u najboljim trenucima sugestivnost koju ima
klasina proza. Njegov roman, knjievnim sredstvima, daje stravinu
viziju. Naravno, re je o ostvarenju znaajnog pisca koji se sa podjedna
kim uspehom ogledao u razliitim knjievnim anrovima, i koji je osta
vio u modernoj ruskoj literaturi znatan trag: svojom prozom u znaku
realizma potenciranog simbolizmom, takoe i svojom lirsko-esejistikom
prozom, knjievnim esejima, kao i neposrednim linim uticajem inte
lektualca od formata.
Ali, isto tako je vano to se u njegovom romanu ne osea diletantski
otpor prema nauci, koji obino dolazi od neznalakog straha. Ve zbog
svoje profesije, Zamjatin ima komotniji, realniji odnos prema nauci
i tehnici, odnos koji se moe nazvati proizvodnim. Ukratko, on je na
visini svoje grae; on je sposoban da iskreira centralnu relaciju ovek-
-drutvo-nauka (nije vano kako e je razreavati, kritiki ili afirmativ-
no). Blagodarei tome, on uspeva da doe do poezije, a to znai do
one sfere gde se postavljaju pitanja poetka i kraja, sudbine ovekove,
smisla ivota. To, naravno, nije lako. Najbolji dokaz je injenica -to
do danas nemamo takve intelektualne lirike koja bi bila u nekoj di-
rektnijoj vezi sa naukom, a kamoli takve proze. Upravo tu je najvei
domet Zamjatinov u negativnoj utopiji kao jednom vidu filozofsko-
-intelektualne prozne knjievnosti.
Zoran ivkovi
Antropomorfizam i motiv prvog
kontakta u delima Artura Klarka
( Odl omak i z magi star sk og r ada)
U okviru prve vrste odnosa izmeu raznorodnih kosmikih bia neo
bino su ilustrativne dve prie Artura Klarka (Arthur C. Clarke) I zve-
taj o pl aneti tr i i as i st or i j e*). U prii I zvet aj o pl aneti tr i (Repor t
on Pl anet T h r ee) javljaju se u uzastopnom sledu obe perspektive karak
teristine za vrstu odnosa u kome su se heterogeni vasionski entiteti
mimoili u vremenu: perspektiva starijeg i perspektiva mlaeg aktera.
Prva predstavlja pisani dokumenat nekog marsijanskog naunika,
nastao u vreme kada se naa civilizacija nalazila jo u povoju, i posve
en razmatranju mogunosti nastanka ivota na treoj planeti Sunevog
sistema. Drugu perspektivu odreuje prevodilac sa Zemlje svojim ko
mentarima ovog dokumenta koji je pronaen u ruevinama unitene
marsijanske civilizacije.
Iako samo prevodilac poseduje svest o susretu dveju kosmikih
civilizacija, teite prie gotovo iskljuivo se nalazi na izlaganju nau
nika sa Marsa izlaganju koje predstavlja vanredan primer jednog
od najortodoksnijih vidova genomorfizma ija se paradoksalnost ogleda
u injenici da se iskazuje upravo sa stanovita zvanine nauke, koja
je u ovom sluaju ve dostigla nivo ovladavanja tehnikom kosmikog
letenja.
Geofiziki podaci o Zemlji na kojima marsijanski naunik te
melji svoje pretpostavke dobijeni su besprekornim i pouzdanim
astronomskim metodima, i sa te strane se ne javljaju nikakve tekoe.
Nevolje, meutim, nastaju onda kada se pristupi tumaenju tih inje
nica tumaenju koje je unapred osueno na neuspeh, budui da po
iva na sasvim neodgovarajuim meriteljima.
Osnovna zabluda ovog tumaenja ogleda se u izboru kriterijuma
za utvrivanje postojanja uslova za nastanak ivota na Zemlji. Mars
ijanski naunik je bezuslovno u pravu kada tvrdi da se na treoj planeti
Sunevog sistema nikada nee razviti ivot ali uz jednu znaajnu
ogradu. Ono to on ima na umu pod terminom ivot vai isklju
ivo u biofizikim okvirima Marsa, tako da je potpuno neosnovano
pridavati mu neko optije znaenje.
*) Dela o kojima je re prevedena su u Galaksiji: pria Izvetaj
o planeti tri u 15. broju, a pria Cas istorije u 32. (prim, autora).
ZORAN I VKOVI , roen u Beogradu 1948. Diplomirao na Filolokom fakultetu u Beogradu,
grupa za svetsku knjievnost. Ima viSe objavljenih knjiga prevoda; izmeu ostalog preveo ro
mane Paklena pomoranda i Odiseja u svemiru 2001. Redovan saradnik asopisa Galaksija
gde je, izmeu ostalog, preveo vei broj SF pria. Prvi u J ugoslaviji radi magistarski rad na
temu naune fantastike.
Antropomorfizam i motiv prvog kontakta. 379
Oblici ivota karakteristini za crvenu planetu odista se ne mogu
razviti na Zemlji, ali to nipoto ne znai da ona nije u stanju da
iznedri neke druge forme, ak dijametralno suprotne od onih na Marsu.
Voda, kiseonik i topla podruja oko polutara ti najjai argumenti
marsijanskog naunika ne samo da nisu onemoguili zaetak ivota
na naoj planeti, ve su upravo oni predstavljali bitan preduslov za
njegov nastanak.
Kriterijumi genomorfistike prirode u dokumentu nazvanom Iz-
vetaj o planeti tri pretrpeli su potpuni krah: Mars kao meritelj Zem
lje, kada su u pitanju uslovi za nastanak ivota, pokazao se iz osnove
nepodesnim. Ono, meutim, to lei u jednom dubljem sloju Klarkove
prie i to je ini neobino paradigmatinom u sklopu naih razma
tranja jesu uzroci ove genomorfistike zablude. Da li je, jednostavno,
u pitanju intelektualna nesposobnost i nedozrelost da se nadrastu
lokalni okviri vlastitog sveta, koji se neprilino i naivno genomorfistiki
proglaava univerzalnim meriteljem celokupne vasione, ili je re o jo
neemu?
Nema nikakve sumnje da marsijanski naunik iz Klarkove prie
predstavlja, zapravo, personifikaciju oveka sa poetka kosmike ere
i da genomorfistiki karakter dokumenta I zvet aj o pl aneti tr i ima sve
odlike ortodoksnog antropomorfizma. Ova permutacija uloga koristila
je engleskom fantasti u prvom redu zato to se jedino na primeru
Zemlje kao strane planete moglo pokazati do kakvih sve antinomija
dolazi kada se usko lokalni kriterijumi proglase za univerzalne me
ritelj e.
Tek iz ovog ugla, odnosno kada se ima na umu da je u prii I z
vet aj o pl aneti tr i sve vreme, zapravo, re o ovekovoj perspektivi,
postaje neto jasniji onaj drugi, skriveniji sistem motivacija za nagla
en antropomorfizam. Osim nesumnjive intelektualne ogranienosti
oveka, koja mu znaajno suava i izobliava ugao gledanja, ali koja
u naelu nije nepremostiva prepreka, Klark uvodi jo jedan inilac
ija su priroda i delovanje znatno podzemniji.
U pitanju je ovekova imanentna potreba da odbrani svoj fiktivan
nadreen poloaj u ustrojstvu prirode koji bi bio ozbiljno ugroen
pojavom nekog novog entiteta. Ova tenja se ispoljava kroz netrpelji
vost i otvoreno prenebregavanje bez obzira na stepen ogreenja o
injenice svega to bi posredno ili neposredno dovelo u sumnju
ovekov prioritet u kosmosu, u koji on nepokolebljivo veruje i na
kome se temelje svi njegovi sistemi vrednosti.
U prii I zvet a j o pl aneti tr i ovaj motivacijski sistem prisutan je
na vie nivoa. Ve u prvom delu izlaganja, u kome marsijanski naunik
navodi geofizike karakteristike nae planete, ostajui sve vreme u
ravni injenica, ispoljava se njegov aprioran odbojni stav prema pret
postavci o postojanju ivota na Zemlji. Dodue, netolerantnost se tu
javlja preteno u ravni intonacije i naina izlaganja podataka, ali to
ne umanjuje njeno dejstvo.
Tako, na primer, kada treba da opie karakteristine boje nae pla
nete, naunik sa Marsa koristi prilino neodreene termine za koje
tuma sa Zemlje tvrdi da se alternativno mogu prevesti i kao odvra
tan i zloban, itav dalji niz injenica postojanje velikih koliina
vode na povrini Zemlje, debljina atmosfere, prisustvo otrovnog i
veoma reaktivnog kiseonika, ogromne temperature na polutani i
dinovska sila tee izloeni su na takav nain da neposredno suge-
riu predstavu o Zemlji kao o svojevrsnom paklu.
Zoran ivkovi 380
Ironija u izlaganju marsijanskog naunika dostie vrhunac u zah-
tevu za naunom objektivnou. Pa ipak, budimo tolerantni i sprem
ni kae autor dokumenta I zvet a j o pl aneti tri da prihvatimo ak
i najparadoksalnije mogunosti sve dok ne dou u sukob sa zak oni ma
nauk e (podvukao Z. .). Ono to je ovde oznaeno terminom zakoni
nauke i to treba da poslui kao valjan kriterijum za doputen stepen
tolerantnosti, nije nita drugo do smiljen i proraunat alibi za ovaj
novi oblik genomorfizma, odnosno antropomorfizma, koji e doi do
punog izraaja kada bude otpoelo razmatranje pretpostavki koje
govore o mogunosti postojanja inteligentnih oblika ivota na Zemlji
kao svojevrsne protivtee Marsijancima.
Veoma domiljato nipodatavanje ovakvih koncepcija ogleda se u
tome to se one bez izuzetka pripisuju autorima nauno-fantastikih i
spekulativnih dela, iji je vrednosni nivo odreen ve samom injeni
com da se javljaju kao otvorena kontrapozioija iste one zvanine
nauke na koju se kao to smo videli obilato i u svakoj prilici
poziva marsijanski naunik.
Ogranieni rakursi naunog pogleda na svet takoe se javljaju
u osnovi jednog novog oblika antropomorfizma koji engleski fantasta
raskrinkava u prii as i stor i j e ( Hi st or y L esson). I ovoga puta re je
0 dvostrukoj perspektivi, ali s tom razlikom to sada Zemljani imaju
ulogu starije rase, ija je funkcija u sklopu prie sasvim sporedna.
Teite se gotovo iskljuivo nalazi na mlaoj rasi Venerijan-
cima koji poseduju svest o nekadanjem postojanju svojih pret
hodnika iju je planetu okovao led i sa koje je davno nestao svaki
oblik ivota. Pa ipak, neposredno pred ieznue, poslednje pokolenje
poludivljih potomaka nekada visoko civilizovanih Zemljana sauvalo
je za budunost meu svojim relikvijama sledei iskonski nagon
i nekoliko predmeta iz posttehnoloke ere iji pravi smisao nikada
nisu ni pokuali da dokue.
Iako e Venerijanci u tom pogledu biti znatno preduzimljiviji i
istrajniji, oslanjajui se pre svega na svoju visoko razvijenu nauku,
ishod e na kraju ostati isti. I ovoga puta do injenica se dolo na
besprekoran nauni nain, ali je njihovo tumaenje opet pretrpelo
potpuni krah, bez obzira to se odvijalo u skladu sa utabanim i pro-
verenim naunim metodima.
Meutim, za razliku od marsijanskog naunika iz prie I zvet aj o
pl aneti tri , venerijanski istoriar nema apriorni odbojan stav prema
Zemljanima, tavie, on ne samo da doputa mogunost da su inte
ligentna bia sa Zemlje iz osnove drugaija od reptilskih itelja Venere,
ve je spreman i da se otvoreno suoi sa injenicom da su njihovi
daleki srodnici moda bili mudriji i od njih samih. Pa ipak, ova bez
rezervna objektivnost i tolerantnost jo nisu dovoljne da bi se sasvim
odstranilo razorno dejstvo genomorfizma koji se ovoga puta javlja
u znatno sloenijem vidu.
Meu otkrivenim ostacima unitene zemaljske civilizacije nalazi se
1jedan film koji venerijanskim naunicima predstavlja glavno uporite
u nastojanjima da rekonstruiu kulturu jedne iezle kosmike rase.
Besprekoran analitiki aparat stavljen je u pokret da bi se to pod
robnije rastumaile siune celuloidne slike koje kriju tajnu o izgledu,
psihologiji i intelektualnim domaajima izumrlih Zemljana. Da bi se
objektivnost ovog postupka poveala, uzeta je u obzir i mogunost
da je u pitanju umetni k o del o, unek ol i k o sti l i zovano, (podvukao
Antropomorfizam i motiv prvog kontakta. 381
Z. 2.) a ne verna reprodukcija ivota kakav je stvarno postojao na
treoj planeti.
Meutim, upravo u ovoj taki poinju svi nesporazumi. Ono to
venerijanski istoriar podrazumeva pod umetnou, iskljuivo se te
melji na shvatanju ovog vida duhovnog izraavanja koje je karakte
ristino za drugu planetu Sunevog sistema. Koje su osnovne pretpo
stavke ove koncepcije saznajemo neposredno od glavnog junaka drugog
dela prie as i stor i je. Vekovima su nai umetnici improvizovali scene
iz istorije mrtvog sveta kae na poetku izlaganja venerijanski isto
riar nastanjujui ga najfantastinijim stvorenjima. Meutim, ve
ina ovih ideja temeljila se u manjem ili veem obimu na naem
izgledu.
Ishod je nedvosmislen: karakter venerijanske umetnosti u to
nijednog trenutka ne sumnja i inae veoma nepristrasan i objektivan
istoriar u svojoj biti je genomorfistiki. I sada sledi jedna naiz
gled bezazlena i korektna analogija, ije su posledice, meutim, veoma
dalekosene. Pretpostavivi na osnovu primera iz vlastitog sveta da
umetniko izraavanje uvek ostaje genomorfistiko, bez obzira na ste-
pen heterogenosti civilizacija iz kojih ono vodi poreklo, venerijanski
istoriar dolazi do zakljuka da ni Zemlja u tom pogledu ne pred
stavlja izuzetak.
tavie, ako je umetnost u sutini genomorfistika i onda kada joj
se prua mogunost da se ogleda na jednom podruju koje sasvim
pouzdano doputa najnesputanije i naj neogranieni je uzlete mate
a upravo takvu prirodu ima predvianje morfolokih osobenosti
jedne heterogene rase onda je vie nego logino pretpostaviti da
umetnika izraavanja koja ostaju u okvirima rase stvaralaca mogu
da imaju samo jo naglaeniju genomorfistiku obojenost.
Prema tome, ak i ako film pronaen na Zemlji predstavlja umet
niko delo zakljuuje venerijanski naunik on je to samo utoliko
to je delimino stilizovan, tako da se ne moe uzeti kao potpuno
verna reprodukcija stvarnog ivota. Pa ipak i to je zavrna zabluda
ove naizgled besprekorne analize bez obzira na eventualna manja
odstupanja od isto objektivnog, celuloidni dokument moe da bude
smatran potpuno valjanim i relevantnim izvorom autentinih obave-
tenja o Zemlji. Meutim, delo o kome je re predstavlja crtani film
izraen u studiju Volta Diznija (Walt Disney), to automatski isklju
uje mogunost neposrednog korienja u dokumentarne svrhe.
Ma koliko nastojali, venerijanski naunici nikada nee uspeti da
pronau odgovarajui klju za njegovo tumaenje, odnosno svi zaklju
ci do kojih se bude dolo pae u vodu iz prostog razloga to se poetna
analogija o univerzalnoj prirodi umetnikog ostvarenja kao samo
delimino stilizovane stvarnosti pokazala sasvim neadekvatnom.
Genomorfistika priroda ove analogije ogleda se upravo u nespo
sobnosti glavnog junaka drugog dela prie as i stor i j e da izie izvan
okvira venerijanskog shvatanja umetnosti koje nesvesno uoptava na
nivo univerzalnog kosmikog meritelja. Izvesnog udela u ovoj zabludi
ima i gotovo neverovatna ironija da jedini sauvani dokumenat koji
bi Venerijancima mogao da prui osnovna obavetenja o civilizaciji
Zemlje predstavlja upravo jedan od filmova Volta Diznija, dakle kraj
nje osoben oblik umetnikog izraavanja koji ni iz daleka ne odgo
vara koncepciji umetnosti venerijanskog istoriara.
Na prvi pogled bi se ak reklo da je pravo teite prie ba na
ovoj ironiji. Tome u prilog ide i kompozicija dela koja se odvija poste
Zoran Zivkovi 382
penom uzlaznom linijom sve do klimaksa u poslednjoj reenici kada
konano postaje jasan neposredan povod zablude glavnog junaka
drugog dela prie.
Meutim, pravi uzroci lee kao to smo videli na sasvim
drugoj strani. Da je teite odista na poslednjoj reenici, bila bi to,
nesumnjivo, sasvim prosena pria. I z tog ugla vie ne bi bilo mogue
na zadovoljavajui nain motivisati odista prekomerno antropomorfi-
zovanje venerijanskih naunika, a pre svega istoriara koji se bez
ostatka moe svesti na odgovarajui zemaljski arhetip.
Meutim, tek kada se ima na umu da je Klarkova osnovna namera
bila da ukae na apriornu genomorfistiku prirodu svih analogija koje
se koriste u poreenju izmeu dva heterogena kosmika entiteta, a
pri tom su u potpunosti izvedene iz imanentnih osobenosti jednog
od njih, postaje jasno da je i ovoga puta re o hotiminoj permutaciji
uloga, odnosno da je u itavom drugom delu prie as istorije
posredi, zapravo, ovekova perspektiva.
Ova permutacija bila je kao i u prethodnom sluaju potrebna
Klarku pre svega iz kompozicionih razloga. Bez nje bi bio nemogu
ironini obrt na kraju, koji, iako ne zauzima kljuno mesto u sklopu
prie, ipak ima znaajnu ulogu. Premetajui ponovo teite sa geno-
morfizma na antropomorfizam, engleski fantasta imao je u prvom redu
nameru da podvrgne korenitoj sumnji mogunosti ovekovog saznaj-
nog aparata koji se u dobroj meri temelji na analogijama ija priroda
uvek ostaje do kraja uslovljena antropomorfistikim rakursima.
Venerijanski istoriar, kao personifikacija zemaljskog naunika, ne
upada svesno u pogreku kada izmeu koncepcija umetnosti sa dveju
susednih planeta stavlja znak jednakosti. Ova analogija predstavlja
prvenstveno odraz imanentnog genomorfistikog (odnosno, antropo-
morfistikog) karaktera njegovog naina miljenja koji, i pored tole-
rantnosti i objektivnosti za koje se izjanjava, ipak ostaje u krajnjoj
liniji uslovljen meriteljima ljudskog.
Neposredna implikacija ovog zakljuka nije nimalo ruiasta po
oveka. On je, naime, sposoban za prosto prikupljanje injenica, i sa
te strane je u potpunosti zadovoljen zahtev za naunom objektivno-
u. Meutim, kada se pree na povezivanje i tumaenje tih injenica,
neizostavno se pojavljuje antropomorfizam kao moan ograniavajui
inilac koji se ispoljava u irokom rasponu od naivnog i prizemnog
antropoovinistikog stava do inherentne antropomorfistike skueno
sti saznajnog aparata.
Zajedniki imenitelj razliitih varijacija relacije izmeu heterogenih
kosmikih entiteta koju smo oznaili kao nepostoj anj e ak ti vnog odnosa
predstavljao bi, u Klarkovom opusu, postojanje samo j ednog aktera
zbivanja. Upravo ova singularnost odreuje kako prirodu tog aktera,
tako i poseban vid pojavljivanja antropomorfizma. Nije nipoto stvar
autorovog slobodnog izbora injenica da u delima u kojima je for
malno re iskljuivo o nekim drugim vasionskim biima (Marsijan-
cima, Venerijancima), ona istupaju jedino kao personifikacija za Zem-
ljanina.
Sama priroda nauno-fantastikog dela je takva da drugaije ne
moe da bude. Kada posredi ne bi bio ovek, ve neki heterogeni en
titet, kazivanje bi ostalo potpuno nepojmljivo. Pisati iskljuivo o
nekom stranom kosmikom biu, sa tenjom da se odstrane sve spone
sa ovekom, potpuno je nezamislivo, budui da je, ako nita drugo,
Antropomorfizam i motiv prvog kontakta . 383
sam in pisanja takav da uvek podrazumeva odreen stepen antropo-
morfinosti.
Postojanje samo jednog aktera bez obzira na njegov formalni vid
predstavlja uvek pouzdan pokazatelj da je to, u krajnjoj liniji,
ovek. Ova injenica ukazuje na prvi znaajan momenat koji valja
imati na umu prilikom razmatranja stranog vasionskog bia. 0 hete
rogenom kosmikom entitetu moemo govoriti jedino onda ako ga
odreujemo prema oveku, a nipoto izdvojeno o njemu samom.
Upravo je to onaj nivo na kome se antropomorfizam javlja u svom
jedinom pozitivnom obliku kao kriterijum razliitosti u odnosu
na strani entitet. Mogue je, naime, govoriti o neemu to je razliito,
samo pod uslovom ako postoji pouzdana osnova prema kojoj odreu
jemo razlike. Razume se, niko ne jemi da zakljuci koji se izvode iz
ovakvih poreenja nuno moraju da budu tani (treba se samo setiti
omaki marsijanskog naunika iz prie I zvet aj o pl aneti t r i ), ali to
ve stoji do onoga ko vri poreenja, a ne do samog poreenja. Do
pogreki, po pravilu, dolazi onda kada se meritelji entiteta koji pre-
duzima poreenje shvate ne kao kriterijumi razl i i tosti , ve kao kri-
terijumi i stovetnosti , pa se sve ono to nije podudarno sa njima jedno
stavno proglasi za nemogue, ili olako prenebregne.
r y -| t / \ / \ / r
Zelimir Koscevic
Problem vremena
u naunoj fantastici
Edgi nj ani vel e da nas nek a si l a vue tako da k r oz i vot i demo
unatrag, i l i pak da i demo napr ed u budunost kao u kakav mr ani
hodni k. Vr eme i de por ed nas i otvar a kapke na pr ozor i ma onak o
kako mi odmi emo, al i svetl ost k oj u tako dobi j amo esto nas
zaseni i pomr i nu pr ed nama ui ni j o tamni jom. Mi u j ednom
tr enutk u moemo samo mal o da vi di mo, i na to obr aamo dal eko
manj e panje negol i na st r epnj u zbog onoga to emo posl e toga
ugl edati ; zur ei tako uvek r adoznal o k r oz bl esak sadanjosti u
tmi nu budunosti , mi pr edvi amo gl avne obr i se onoga to j e pr ed
nama pomou bl edog odr aza svetl osti u mutni m ogl edal i ma iza
nas, i tetur amo dal je kako moemo sve dok se pod nama ne
ot vor i kapak n(i podu i onda nas vi e nema.
Samj uel Batl er : Edgi n*
Hipotetike situacije stvorene fantastinim putovanjem kroz vrijeme
najmanje pate od optereenosti tehnikim arsenalom, koji esto puta
made biti konica matovitim spekulacijama naune fantastike. Puto
vanje u vrijeme u tolikoj mjeri je fantastina ideja da se u konceptu
i razradi jedne odreene situacije putovanje kroz vrijeme uzima kao
injenica, kao neto to se samo po sebi razumije, te stoga i sporedno
u odnosu na udesnost moguih situacija koje pretpostavka putovanja
kroz vrijeme daruje intelektu.
Rekao sam Intelektu, jer je avantura u vremenu, vie nego ikoja
od ostalih poznatih nauno fantastinih dogodovtina, plod rafinirane
intelektualne spekulacije, koja je u stanju da prevazie sve, ili gotovo
sve iskustvene barijere.
Raspon je vremena od poetka do svretka, a pojam se tumai tra
janjem; kau da je ono (pazite srednji rod!), naprosto faktor kre
tanja, a smatra se da je takoer i ljudska fikcija, jer ovjeku je potre
ban uvijek poetak i kraj. U svemirskim relacijama spremni smo povje
rovati da i kozmos ima svoju vremensku perspektivu, a ne mislimo,
ili zaboravljamo da je ono to nam kozmos prua iskljuivo retrospek
tiva! Na zemaljskom planu tvrdimo da je vrijeme novac, odjelcima
vremena izraunali smo cijenu, i time tako naljutili Boga Stvoritelja
Svih Bogova, Kronosa, koji nas kazni stranom kaznom odue nam
ZE L I M I R KOEVIO, roen u Zagrebu 1939. godine. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u
Zagrebu (istorija umetnosti i etnologija). Od 1966. godine upravitelj j e Galerije studentskog
centra u Zagrebu, jedne od najavangardnijih umetnikih galerija u J ugoslaviji. Naunom fanta
stikom bavi se vie od deset godina. Godine 1972. realizirao u Zagrebu i Beogradu manifesta
ciju Prvi sajam naune fantastike. Sudelovao na I . Evropskom kongresu naune fantastike u
Trstu 1972. godine. Objavljuje lanke, prikaze i eseje o naunoj fantastici.
Problem vremena u naunoj fantastici 385
vrijeme. Nemamo vremena! A da bi kazna bila tea, dade nam jo i
televiziju na gledanje.
Kae se obino da je ovjek jedina ivotinja koja je svijesna vremena.
Unato toj svijesti, u ljudskom raunanju vremena vlada velika zbrka.
Godinu 1975. odredili smo po jednom u osnovi fiktivnom datumu ro
enja Kristova, prije hiljadu devet stotina sedamdeset i pet godina. Vri
jeme je, meutim, trajalo i prije roenja Kristova, pa tako, ako se slo
imo sa idovskim brojanjem godina, nalazili bi se sada u 5.736 godini,
a ako poetak svijeta biljeimo od asa kada su stari Rimljani zapoeli
brojati svoje godine, tada bismo bili u godini 2.728. Muhamedov bijeg
iz Meke u Medinu govori nam da je vrijeme poelo prije 2,597 godina,
a ako u ponor vremena siemo zajedno s kalendarom Maja, tada bismo
slavili 10.773 sretnu novu godinu! A ako bi se pak ravnali prema kalen
daru egipatskog sveenika Manetosa, tada bi bili u godini 6.161! Lijepa
zbrka! Meutim, i prije svih tih izbrojanih vremena postojalo je vri
jeme ono prije potopa; potop, meutim, ovdje oznaava samo kraj
jednog drugog vremena koje je bilo prije. Ali, ni to vrijeme prije
potopa nije trajalo od poetka; poetak vremena prije potopa biljei
se u mitovima kao vrijeme koje je dolo nak on jednog prapovijesnog
Svretka, a neto to je svrilo, moralo je i trajati ranije, dakle poeti...
Ako se pak uistinu zaponemo poigravati s vremenom, objasnit e
nam se vrlo brzo zato je junaku vremenske plovidbe poznatog Wellsova
romana Vr emepl ov trebalo relativno malo vremena da stigne u zlo
kobnu zemlju oprostite vrijeme, mranih Morloka. Otputimo li
se, naime, monim strojem, koji bi prema Wellsovom dizajnu trebalo
izgledati kao neto izmeu registar blagajne, saonica i ivae maine,
hrabro u budui osamstoti milenij prema naem raunanju vremena,
stii emo na odredite br e nego li da smo istom tehnikom i istom
brzinom krenuli u suprotnom smjeru, to jest, recimo u safari na strane
zubate nemani tercijara.
Kako?
Ako smo ovo paljivo proitali, shvatit emo da nam budunost ide
u susret, i ako smo tako pomislili, nismo pogrijeili. Redovno zemalj
sko putovanje u budunost brzinom od dvadeset i etiri sata na dan,
koja nam je po astronomskom ritmu data, prua samo djelomini od
govor na ovaj paradoks. Stvar je, naime, u Zemljinoj gravitaciji oko
Sunca; Zemlja se od svoga poetka (kojeg poetka ??) prije kojih
etiri eona kretala oko Sunca na veoj udaljenosti nego to to ini
danas, pa joj je godina stoga morala biti dulja; shodno tome, kroz nekoli
ko eona u budunosti, godina e zbog univerzalnih kozmikih zakonitosti
biti kraa, i biti e sve kraa i kraa, sve dok nam Sunce ne padne
na glavu.
Kad smo ve kod H. G. Wellsa (18661946), jednog od prvih pisaca
naune fantastike koji se uhvatio u kotac s vremenom, valja nam ka
zati da je dodir s problematikom vremena od strane pisaca naune
fantastike isprva bio plahovit i rekli bismo u granicama empirije.
Kada je u svojoj tridesetoj godini pisao roman Vr emepl ov, Wells se
iako ne mnogo trudio da izmisli stroj za put kroz vrijeme,
da bi tako stvorio tehnike preduvjete za avanturu svoga junaka. Kako
je Vr emepl ov pisan sredinom osamdesetih godina prolog stoljea,
dakle prije Eisteinove teorije relativiteta, junak Wellsova romana ima
svjedoke svoga putovanja (to je, uostalom, draestan dio romana)
ali tko da mari za ovu greku.
A ba je Einsteinova specijalna teorija relativiteta, i sama u svojoj
osnovi fantastina i protivna tadanjem uobiajenom miljenju, otvo
elimir Koevi
386
rila novu eru vremenskih putovanja. Posve nove pojave koje nastaju
pri brzinama bliskim kretanju svjetlosti, uvoenje nove jedinstvene di
menzije prostor/ vrijeme, reflektirale su se u naunoj fantastici mato
vitim spekulacijama. Te su spekulacije postale u tolikoj mjeri privlane,
da se pisci naune fantastike vie uope ne trude da izmisle potrebne
strojeve za put u vrijeme. Fizika postepeno prelazi u metafiziku, a
prostor i vrijeme dosiu granice udesnog. Ve sam finalni model
nae, domae Galaksije u dimenzijama 100.000x20.000 svjetlosnih go
dina prua tako izvanredno polje rada i polje mate za stvaranje naj-
neobinijih i uzbudljivih hipotetikih situacija u kojima se dovodi u
pitanje ne samo generalni tok vremena od poetka prema svretku,
nego i uobiajene veze izmeu uzroka i posljedice, i itava dijalektika
povijesti.
Naravno da putovanje u vrijeme nije usmjereno samo u jednom
pravcu. Ono podjednako otkriva i prolost i budunost. Wells, taj bard
naune fantastike, usmjerio je svoju panju jo 1923. godine i na treu
mogunost na paralelne svjetove, u koje se, dodue, ne putuje ve
uskae, i koji su tu pored nas, naslagani u prostoru jedan do drugoga
poput listova papira, ali nevidljivi i neslueni zbog predznaka dimenzije
i frekvencije u kojima postoje i traju. Ova trea mogunost ima, me
utim, jedan nedostatak; premda moe biti pouan kao oslikani ideal
i komparativni predloak, paralelni svijet, ini mi se, ne ostavlja mo
gunost povratne sprege, jer bi direktni kontakti znaili dokidanje
jednog, drugog ili oba svijeta. Ipak, potujui mo apstrakcije i mo
imaginacije naune fantastike, paralelne svijetove ne treba samo zbog
ove nesretne okolnosti u cijelosti odbaciti.
Put u vrijeme, naprijed ili natrag, u budunost ili prolost, ne zau
stavlja se samo na privlanim efemernostima kao to su gledanje
prolosti i upoznavanje budunosti. Opservacija prolosti dovodila bi,
dodue, do manje ili vie senzacionalnih korekcija povijesti ali nita
vie, a smisao putovanja u budunost iscrpljivao bi se u itanju su
tranjih izvetaja lutrije ili sportske prognoze.
Biti, meutim, prisutan u prolosti, mijenjati prolost sluajno ili
namjerno, prebacivati se iz prolosti u sadanjost, a iz sadanjosti u
vrijeme budue, te iz budueg natrag u sadanjost i prolost to su
vratolomije na samoj granici intelektualnog kapacitiranja i prilika za
najlue duhovne kalambure. J ednom stegnuti ili istegnuti tok vremena
dozvoljava stvaranje jednog meta-svijeta u kojemu ravnopravno izmje
njuju korisna iskustva Muhamed, Kissinger, Karlo Veliki, Leibniz i
Asurbanipal. Naravno da ovakva korisna razmjena iskustva pretpo
stavlja meusobni sporazum o ve utvrenom toku vremena i povijesti,
jer svaki, pa i najmanji nesporazum mogao bi dovesti u pitanje poz
nato nam injenino stanje dananjice, pa i pisca ovih redova, koji
to ne eli.
Na ovom suludom putu mate, realnim teoretskim mogunostima
najblii smo ako pretpostavimo put u budunost. Citiranu mranu
viziju S. Buttlera naprosto emo zanemariti, ma koliko ona bila istinita.
Postoji naime poput nostalgije za prolou simetrian, da tako
kaem, nostalgini osjeaj za budunou. Naravno da se ti nostalgini
osjeaji na grubi nain razbijaju u inverznim situacijama kada Maj
muni love Ljude, i kada ovi potonji naposlijetku shvate da nisu na
nekoj udnoj Planeti Majmuna, ve na roenoj Zemlji. Ali to je bila
greka u navigaciji! Discovery u Clarkovoj Odi seji , meutim, nije
ogrijeio u navigaciji, i to je jedna od najvelianstvenijih vizija vre
Problem vremena u naunoj fantastici 387
menskog putovanja, premda ovjeku u takvoj situaciji, ovjeku trans
formiranom u fetus, ne preostaje nita drugo nego da posmatra Zemlju
i da pokua ve neto smisliti.
Zacijelo da treba. Ne radi se o tome da je u Odi sej i dat primjer
reverzibilnosti vremena, teoretskoj mogunosti koja je vezana uz jo
slabo utvrena naela simetrije. Ili, ne radi se samo o tome. Radi
se o tome to je vrijeme jo uvijek za sve nas zagonetna bitnost,
koja se razjanjavanjem sve vie komplicira. Pred nama se otvara
ponor koji svrava (ili moda zapoinje) mranom rupom, i jedino
su um i mata ti koji pokuavaju dosei kraj. Ali avaj! Tek to se
dosegne kraj i ono to se sluti, pred nama se otvaraju nove vizure
na sve ono to je jo nedostignuto. .. Sa zagonetkom vremena, prema
tome, relevantno se moemo hrvati jedino umjetnikom vizijom, snagom
duha, koji jedini, bez svake sumnje na lice mjesta stie pr i j e svijet-
losti.
Koliko je meni poznato, jedino nauna fantastika imade takvu mo
i takvu slobodu kretanja.
Zika Bogdanovi
Nauna fantastika
u vizuelnim medijima
Tekst koji sledi prvi je u jednoj seriji ija e ambicija biti da de
taljno istrai, i rekonstruie, oblike i primere u kojima se nauna
fantastika javlja u modernim vizuelnim medijima: u filmu, stripu i
na televiziji. Pri tom e biti, koliko god je stroe mogue, potovana
ona uska, kliska granica koju su, s velikim naporom i esto neuspeno,
teoretiari postavljali izmeu fantastike koja je proizvod iste speku
lativne imaginacije, i fantastike iju spekulativnost predodreuje njen
posebno naglaen paranauni karakter.
U vizuelnim medijima, kao i u literaturi, ova je podela uvek bila
bezuslovno uslovna: jer, ak i kada verujemo da naa spekulativna
imaginacija raspolae apsolutnom slobodom u izboru naina na koji
e izvesnu temu sa ravni nemogueg preneti na ravan mogueg, sa ravni
nezami sl i vog na ravan ver ovatnog, u spekulaciji nas uvek koi nae
globalno iskustvo, istorinost naeg uma i celokupne nae egzistencije.
To ogranienje postaje naroito vidljivo u spekulaciji koja se trudi
da skrupulozno potuje steeno nauno znanje; koja ga potuje utoliko
vie ukoliko se vie od njega udaljuje. Takva spekulacija, neminovno,
potuje logiku kontinuiteta u razvoju naune misli, nastojei da svoju
hipotetinu verodostojnost potvrdi to je mogue veom merom ta-
nosti u svojoj anticipaciji.
Time se, meutim, zanemaruje princip skokovitosti u naunom
saznanju: veoma osnovana i, uostalom, na primeru odnosa Ajntaj-
nove prema Njutnovoj fizici dokazana pretpostavka da se nauna
misao ne mora, i ak ne moe, razvijati iskljuivo pravolinijskim
putem, logikom saznajnog kauzaliteta. Mogue je, danas, pretposta
viti nauno saznanje koje e nas staviti pred neophodnost kompletne
promene vizure i, ak, potpune rekonstrukcije modela sveta, kosmosa
i poloaja oveka u njemu onog kvazi-dovrenog modela koji su
dosad izgradili nauka i filosofija. Nauna fantastika nas, u ovom tre
nutku, bolje moda no ita drugo, priprema za ovu promenu: mi je,
tako, ve vidimo kako svoju spekulaciju sa ravni predvianja, anti
cipacije, sve vie prenosi na ravan ravnopravnog izbora izmeu niza
individualnih mogunosti. Sa ravni, dakle, nemi novnog, na ravan
mogueg.
Nauna fantastika danas, prema tome, postaje sve vie spekula
tivna a sve manje nauna. Sve manje, u tom smislu, ona biva stvar
gotovih modela, a sve vie temeljno osporavanje svakog a priori uspo
stavljenog modela ak i takvog koji proizlazi iz nje same. Ali, ak
I KA BOGDANOVI j e roen 1932. u Beogradu. Studije (istorija umetnosti) u Beogradu, usa
vravanje (vizuelne umetnosti, masovne komunikacije) na univerzitetima Kolumbija i Stenford
(SAD). Objavio knjige Veliki vek filma, Od filma do filma, Kilimandaro, zemlja drhti i Deact
i lutke. Publikovao vei broj eseja i lanaka sa podruja popularne kulture, posebno iz
oblasti filma, televizije, deza i stripa. Kao glavni urednik vodi Pegaz, reviju za istoriju
i teoriju stripa, kao i vizuelnih medija koji se izraavaju grafikim putem. Profesionalni nov
inar; urednik kulturne rubrike NI N-a.
Nauna fantastika u vizuelnim medijima 389
i tako, ona ostaje sputana u celini gledano potrebom da u vreme
ili prostor projektuje postojee stanje duha, obrasce civilizacije kojoj
pripada i koju oliava; ona je, pri tom, antropoloki determinisana,
pre svega svojom tenjom da uspostavi most izmeu sadanjosti i
budunosti. Ona to po pravilu i ini u punoj zavisnosti od svoje
globalne utopijske ili antiutopijske vizure u veem broju varijeteta:
meusobno suprotstavljajui (ne samo na tehniko-tehnolokom nivou)
modele nesavrene sadanjosti i savrene budunosti; nesavrene sa
danjosti i jo manje savrene budunosti; idiline prolosti i tegobne
sadanjosti, odnosno, u toj projekciji, promaene budue sadanjosti
i srene prolosti koja je naa sadanjost; i tako dalje. Ali, u svakom
sluaju, u bilo kojem od ovih varijeteta da se javlja, mi u njemu
prepoznajemo sl uajnost, ne i nunost; i nauna fantastika se, tako,
sa naunog konano prebacuje na spekulativni plan.
Obino se smatra da nauna fantastika, u literarnom kao i u vi
zuelnim medijima, u osnovi ini jedinstven, nedeljiv organizam. To je,
meutim, samo delimino tano, a prvenstveno u tom smislu da su
joj tematski, spiritualni i mitski okviri nesumnjivo istovetni. Ali u
pojavnim oblicima, koji se konkretizuju u literarnom, odnosno vizu-
elnom miljeu, javljaju se uoljive razliitosti, koje moramo naelno
razumeti da bismo uopte mogli shvatiti ul nu vrednost ekspresije
koja u vizuelnim medijima zadobija predominantnu vrednost. Ta ul
nost doivljaja, koja primarno proistie iz sadrine vizuelnog prizora,
ono j e to temeljito odreuje ukupan smisao naune fantastike u stan
dardima u kojima se ispoljava u vizuelnim medijima.
J edna od teza koja e biti zastupana u ovoj seriji tekstova jeste
da izmeu pojavnih oblika u kojima teme naune fantastike sreemo
u filmu, u stripu i na televiziji, postoji srodnost koja je vie nego
sluajna; u stvari, u pitanju je zakoni ta srodnost. Naime, oblici u
kojima se nauna fantastika ispoljava u vizuelnim medijima jedin
stvene su koncepcijske i spiritualne naravi, a razliitosti meu njima
diktirane su, u presudnoj meri i na najoitiji nain, posebnostima
koje svaki od ovih medija iznutra obeleavaju. Razliitosti izmeu,
na primer, filma i stripa, najozbiljnije se ispoljavaju na planu pr i
stupa: to je stoga to svakom mediju odgovara odreeni sadraj, od
nosno, kako bi se reklo jezikom teorije informacija, to struktura
svakog sadraja tano proizlazi iz naina na koji je sadraj izloen.
Drugim reima, narativna struktura u punoj je zavisnosti od forme
u kojoj se iskaz javlja: medij, na taj nain, diktira formu u kojoj se
sadraj izlae. Kako poruka proizlazi iz forme, od nje, sledstveno
tome, zavisi i snaga ulne ekspresije na kojoj se, u vizuelnim medi
jima, dejstvo i asocijativna vrednost naune fantastike u najveoj meri
zasnivaju.
Ova teorijska premisa bie predmet potpunije razrade u redovima
to e kasnije uslediti. Meutim, da bi stekli prethodnu kvalifikaciju
za jedno takvo teorijsko uoptavanje, neophodno je obeleiti infor
mativni fond koji e posluiti kao osnova kasnijih tumaenja. Ovom
prilikom, dakle, zaustaviemo se na istorijskom pregledu najznaaj
nijih primera, i oblika, u kojima se nauna fantastika javlja u filmu,
stripu i na televiziji.
U spekulativnim okvirima koje smo sebi postavili interesuju nas,
s obzirom na prirodu nae revandikacije, sadraji paranaunog karak-
25 Andromeda
ika Bogdanovi 390
tera. Ali ve na samom poetku susreemo se s jednom tekoom,
s kojom emo se i u budue stalno suoavati: kako, naime, odrediti
pojam naunog? Time to taj pojam zamenjujemo pojmom para-
naunog, mi sebi samo privremeno, i delimino, olakavamo zadatak.
Sa paranaunim nali smo se na jednom prostoru gde nae speku
lativne kombinacije manje podleu neophodnosti da prethodno budu
verifikovane na nauno egzaktan nain. Ali mi smo ipak obavezni da
ne preemo onu krhku granicu, preko koje bismo zali u predeo
iste spekulativnosti, pa, prema tome, naunu fantastiku identifiko-
vali sa fantastikom uopte. Na se problem, dodatno, komplikuje i
usled opasnosti da u tenji da operativno, kao radni zadatak, ogra
niimo podruje naeg posmatranja pojam naunog svedemo na
pojam tehnikog; time bismo, oigledno, itavu, veoma razuenu
tematiku naune fantastike optimalno uprostili, dajui joj karakter
anticipacije tehniko-tehnolokog progresa. J er, kao to znamo, pred
met naune fantastike nije da opisuje predviajui ih sa manjom
ili veom merom tanosti pravce tehnikog napretka kojima e
naa civilizacija poi; njen pravi predmet je i str ai vanje, i pr ocena,
vr ednosti eti ki h, soci jal ni h i psi hol ok i h tr ansf or maci ja koje uspon
jedne tehnoloke civilizacije moe da sobom donese. Zbog toga e
naa posebna panja biti usmerena upravo na dela koja takve procese
nastoje da fiksiraju, i da im, uspostavljajui korelaciju izmeu njihovih
rezultata i naih globalnih ambicija, odrede dalekosenosti i smisao.
Klasino delo ora Melijesa (Georges Melies) Putovanj e na Me-
see moe se uzeti samo uslovno kao poetak jedne duge serije: fanta
stika tu proistie iz prostorne identifikacije radnje, a nauni motiv,
sveden na vodviljsku vragoliju oigledno nije nosio u sebi nikakvu
posebnu, pogotovo ne etiku ili socioloku relevantnost. Gak i psiho
loki efekat, koji je ovaj film nesumnjivo morao imati na svoje savre-
menike, duguje vie ekspresiji slikovno oivljenog prizora, efektu
iluzionizma koji je film kao novi medij u sebi nosio, nego stvarno
paranaunoj konkretizaciji zapleta. Sve to e se, na podruju filma,
zbivati potom, kroz itavih petnaestak godina, nosie obeleja one
iluzionistike igre koju je Melijes svojim ranim delom fiksirao. Ve u
tom uvodnom razdoblju doi e do izraaja ono to e, u dobroj meri,
ostati kao trajna, najrasprostranjenija i u izvesnom smislu kljuna
preokupacija na podruju filmske naune fantastike: kumuliranje vi-
zuelnih efekata i korienje sve savrenijih trikova koji fantastinom
prizoru treba da pridaju izraz natpr i r odne r eal i sti nosti . Gledalac se
maksimalno uverava da je i sve ono to naizgled pobija njegovo stvarnosno
iskustvo istovremeno i realno mogue na taj nain to se, u
r eal i sti noj vizuelnoj fakturi, zapravo konkretizuju arhetipski primeri
njegovog mitskog iskustva. Svojim realistinim iskazom film materi-
jalizuje snove, i ukida delikatnu granicu izmeu svesnog i podsvesnog;
dakle, i izmeu namere i postupka. Ali, za sve to vreme, film se obi
lato oslanja na tkivo literature, preuzimajui i eksponirajui njene
sadraje u slikovnom vidu; tako, filmovi poput Pr vi h l j udi na Mesecu,
po Herbertu Dordu Velsu (Herbert George Wells), d Ael i ta, po
Alekseju Tolstoju, predstavljaju troma zdanja narativne strukture
kod kojih su vizuelne inscenacije isto ilustrativnog tipa. Slikovni
medij u slubi je narativne deskripcije, te, na taj nain, nema pozitivnog
uticaja ni na tok radnje a pogotovo ne na unutranju transformaciju
ideografskog znaenja ukupne narativno-vizuelne ekspresije. Od zna
aja je, meutim, napomenuti da se prvi nauno-fantastini filmovi
Nauna fantastika u vizuelnim medijima 391
gotovo iskljuivo odnose na svemirske teme; ve navedenim filmovima
treba pridruiti Svemi r sk i br od Foresta Holgera-Madsena i enu na
Mesecu Frica Langa (Fritz Lang).
Ako se moe tvrditi da je ekspresionizam, naroito u Nemakoj,
u godinama oko i posle drugog svetskog rata posebno stimulativno
uticao na polet fantastinog filma, moe se moda, sa isto toliko
osnovanosti, izneti pretpostavka da je na pojaano interesovanje za
teme naune fantastike, posebno vezane za svemirske letove, uticalo
eksperimentalno istraivanje trojice velikana epohe: Konstatina Ciol-
kovskog, Roberta Godara (Robert Goddard) i Hermana Oberta (Her
mann Oberth). Film do njih dolazi preko literarnih vulgarizatora
poput ila Verna (J ules Verne), Herberta Dorda Velsa i Alekseja
Tolstoja; meutim, nema nikakve sumnje da su izvanredna otkria
na polju nauke, do kojih je dolo na prelazu izmeu dva veka, naro
ito u fizici i nebeskoj mehanici, veoma podsticajno delovala na ima
ginaciju literarnih vizionara. Ali, ovaj proces ubrzo iskazuje i svoje
nalije: rast bojazni pred mogunou zloupotrebe naunih otkria.
Vels, pa i Tolstoj, u svojim pojedinim delima, postavljaju osnove
modernoj antiutopiji, koju e, sa veom literarnom snagom i, na ne
sreu, osnovanijom anticipacijom procesa to su ve poeli da objav
ljuju svoje realne destruktivne oblike, uskoro izraziti J evgenij Zam-
jatin, Oldos Haksli (Aldous Huxley) i Dord Orvel (George Orwell).
Na uskoj granici izmeu fantastike i naune fantastike, tokom dva
desetih godina svoj opus poeo je uobliavati moda najznaajniji
filmski stvaralac tog razdoblja: Fric Lang. Najpre serijom filmova
0 dr Mabuzeu, preko ene na Mesecu do Metr opol i sa, on je u vizu-
elne medije uveo, klasifikovao i konstituisao, kao modele-obrasce, izve-
stan broj tematskih kodova ije e mitske proporcije uskoro postati
neosporne. Literarno iskustvo nesumnjivo lei u osnovi njegovih de
dukcija; ali, istovremeno, globalno socijalno i duhovno stanje vremena
u znaajnoj je meri indukovalo pravac njegovih razmiljanja. Dr Ma-
buze je, svakako, kao prototip ludog genija, simbolini iskaz straha
od probijanja dozvoljenih granica naunog saznanja; on je, u stvari,
izraz sumnje u moralnu zrelost oveka da bez opasnosti ue u novu
perspektivu koju mu otvara nauno doba. Metropolis je najdirektniji
antiutopijski izraz te zebnje, prenesene u futuristiku projekciju. Ve
ovde naznaeno je ono to e tako jezgrovito formulisati Orvel u
1984; Rat je mir; Sloboda je ropstvo; Neznanje je mo. Ovim
pragmatikim paradoksima totalitaristike idiosinkrazije mogue je,
da bi shema bila potpuna, dodati jo samo jedan onaj koji je,
u Metr opol i su, bio nagoveten kao konani gubitak ljudskog indivi
dualiteta. Hiljadugodinji san ovekov, sav smisao njegove civiliza
cije ostvarivanje njegove individualne sree : najozbiljnije je
doveden u pitanje.
Na slinoj ravni svoje predoseanje iskazuje i bez sumnje najzna
ajniji nauno-fantastini film tridesetih godina: Li k stvar i k oj e dol aze,
po scenariju Herberta Dorda Velsa i u reiji Vilijema Kamerona
Menziza (William Cameron Menzies). Bez obzira na injenicu da po
stoji znatna disproporcija izmeu literarnog traktata, u okviru kojeg
je Vels izloio sumu svojih pogleda na socijalnu, moralnu i tehno
loku budunost oveanstva, i njegove vizuelne transplantacije u iz-
vanliterarnu formu, Li k stvar i k oj e dol aze bio je film koji je soci
jalnu anticipaciju pokuao da fiksira u njenoj, istovremeno, i naunoj
1 spekulativnoj perspektivi. U svakom sluaju, L i k stvar i k oj e dol aze
25*
2ika Bogdanovi 392
predstavlja znaajno produbljivanje socijalnih i ideolokih preoku
pacija u nauno-fantastinom filmu to je tendencija koja e u
potonjim godinama ispoljavati znatno manje strasnog elana.
Nekoliko godina pre toga, pojavio se i prvi strip koji moemo po-
smatrati u striktnoj projekciji nauno-fantastinih shema: Bak R o-
di er s u dvadeset pet om vek u, scenariste Fila Naulena (Phil Nowlan)
i crtaa Dika Kalkinsa (Dick Calkins). Uspavan nekim gasom u
desnog svojstva, glavni junak budi se posle petvekovnog sna, zatiui
svoju rodnu planetu socijalno i politiki potpuno izmenjenu. Na
savremenik pridruuje se borbi slobodoljublja protiv tiranije, koja
poseduje sve atribute azijskog despotizma. Avanture su modelovane
kroz niz godina, iz nedelje u nedelju, pred zadivljenim oima italaca
koje je znatno manje fascinirala jednostavna i lako razumljiva poruka
stripa, a znatno vie obilje tehnikih izuma i artefakata koji su, u
jednoj pozitivistikoj i popularnoj anticipaciji, predstavljali istinsko
svojstvo jednog budueg vremena. Usledili su, zatim, Fl a Gor don
Aleksa Rejmonda (Alex Raymond) i Br i k Br adf or d scenariste Vilijema
Rita (William Ritt) i crtaa Klarensa Greja (Clarence Gray). Fl a
Gor don u celini, dok opisuje odiseju glavnog junaka i njegovih pri
jatelja na planeti Mongo, a Br i k Br adf or d u pojedinim svojim epi
zodama, naroito u izvanrednom, visoko imaginativnom Put ovanj u
u sr edi te atoma, predstavljaju najvii izraz naune fantastike u ta
danjem stripu. Brojne mitske i folklorne teme naune fantastike
eksplicirane su u ovim stripovima sa poetskim briom, klasinom
akademskom istotom i nesumnjivo visokim stepenom uobrazilje.
Fantastini element nikada ne izlazi izvan okvira paranaunog, a je
dinstveno karakterno oblikovani likovi strogo slede manihejske ob
rasce, vrstu razgranienost izmeu dobra i zla. Meutim, nisu karak
teri ono to opredeljuje nae interesovanje, ve injenica da je njihova
realna egzistencija satkana od tkiva nae mate. Nae mitsko isku
stvo, dakle, predstavlja njihovo stvamosno iskustvo: to je razlog to
se, uopte, italac tridesetih godina mogao prisno poistovetiti sa nji
hovom pustolovinom.
Strip je, ak i u ikonografskom pogledu, uneo u vizuelni folklor
naune fantastike veoma mali broj novina: na naslovnim stranama
specijalizovanih revija ve su bili fiksirani osnovni obrasci jednog
bez sumnje antropocentrinog futurizma. Fantastino nije smelo po
stati irealno; moglo se, u alternaciji, otelo tvoriti samo kao drugo lice
realnog. Upravo ovu injenicu bazino ilustruje Super men, strip koji
se pojavio na izmaku tridesetih godina, i koji je, kroz dvostrukost
identiteta svog junaka, najdoslednije izrazio dualizam fantastinog i
realnog.
Za razliku od filma, koji se u Evropi tridesetih godina uglavnom
ne javlja kao definisana anrovska proizvodnja, nauno-fantastini strip
u Italiji i Francuskoj stie znaajno uporite. Rene Pelos (Rene Pe-
Ilos) u F utur opol i su skicira sumranu sliku sudbine savremene civi
lizacije: u ovoj ivopisnoj antiutopiji najplastiniji, i istovremeno
najsugestivniji element prie ini koncept po kojem su destruktivni
nagoni ovekovi transformisali i njegovo fiziko bie; malobrojni ostatak
ljudske rase, koji je sauvao ovekoliki izgled, ivi okovan u lance tehno-
kratske tiranije. Antiutopizam je, meutim, manje izraen kod itali-
janskih autora: Vi r us, ar obnj ak i z Mr t ve ume Viktora Molinoa (Vic
tor Molino) varira mit ludog genija, odnosno temu nauke otuene
od oveka i njegovih humanistikih ideala, dok Satur n pr ot i v Zeml j e
Nauna fantastika u vizuelnim medijima 393
Pedrokija i Skolarija (Pedrochi, Scollari) daje meuplanetarne pro-
poicije jednom ratu koji se u osnovi vodi iz kolonijalistikih pobuda;
parabola je bila odve jasna da bi se uopte moglo sumnjati u njen
smisao i njene realne zemaljske relacije.
Tridesete godine postaju, takoe, doba uspostavljanja vrste me
usobne povezanosti filma i stripa, pre svega na nivou konceptualne
osmoze. Koncept seri jalne tehnike pripovedanja doao je u film po
sredstvom popularne feljtonistike literature, koja je svoj procvat do-
ivela jo tokom prolog veka; dela Luja Fejada (Louis Feuillade)
ija je pripovedaka tehnika u potpunosti zasnovana na narativnoj
dramaturgiji prethodne epohe, javljaju se u tom smislu kao zreo i
dovren obrazac. Ovaj tip feljtonistike naracije podrazumevao je
stalni, premda usporeni progres prema konanoj finalizaciji literarnog
materijala; prema konanom ishodu, dakle, u ijoj je potpunoj za-
visnosti bila sama struktura narativnog materijala. Filmski je serija!,,
prema tome, na ovom nivou mogao biti iskljuivo slikovna ilustra
cija literarnog zapleta, pri emu su literarne specifikacije karaktera
ili situacija u najboljem sluaju bivale zamenjivane adekvatnom in
strukcijom koja je, meutim, bila blia prirodi filmskog jezi ka. Istina
je, otud, da je tek iskustvo stripa dalo filmskom serijalu vizuelni za
mah jednu revitalizovanu dinaminu formu stavljajui nagla
sak na irinu i estinu akcije. Tako je akcija, a ne slikanje sadrine,
ili tumaenje radnje, postala osnovno svojstvo jedne zaokruene forme.
Sledstveno tome, ak i u onim serijalima koji nisu direktno preuzi
mali junake stripa najpopularniji su bili Fla Gordon, Bak Roders
i, neto kasnije, Supermen principi stripovnog uobliavanja vizuelne
materije bili su lako prepoznatljivi. Ostaje, ipak, kao posebno karak
teristina injenica, da su upravo oni filmski serijali koji su svoje
teme preuzimali iz nauno-fantastinog stripa sadravali i relativno,,
razume se najveu meru stvaralake imaginativnosti. To nije stoga
to bi filmovi kao Fl a Gor donov put na Mar s ili Fl a Gor don osvaja
K osmos verno podraavali narativnu strukturu stripa, ve stoga to
bi je izneveravali svaki put kada bi ova dola u sukob sa specifino-
filmskim zakonima komunikacije. Bila je to vidovitost koja e biti us
kraena kasnijim realizatorima nauno-fantastinih serija na televi
ziji zakonitost o koju e se oni, na svoju tetu, esto ogluivati.
Strip, naime, u svojoj vizuelno-narativnoj komunikaciji sa itao
cem zahteva njegov ak ti vi zam: on, niti slikom niti dijalogom, ne
privodi neku situaciju njenom konanom razreenju. tavie, on je
u potpunosti niti ne opisuje: italac je, sam, prinuen da popunjava
praznine na osnovu unutranje logike vizuelnog prizora. Film, umesto
na aktivizam, svog gledaoca navodi na identifikaciju, to je, u osnovi*
sredina izmeu aktivnog i pasivnog odnosa prema prikazanom mate
rijalu. Da bi izbegli identifikaciju koja bi mogla gledaoca dovesti u
pasivan odnos prema zbivanju, filmski serijali strukturisali su vizuelni
materijal na nain koji je akciju apsolutno privilegovao: dijalozi i
karakterizacije minimizovani su, a montane i trikovne atrakcije fa
vor izovane su samo do one granice do koje su ostajale u potpunoj
slubi akcije. Serijali su na taj nain stimulisali gledaoev aktivizam,
gotovo u dlaku istim postupkom kojim je to i strip postizao; njihova
zabluda, meutim, i pored sve efektnosti koju su na krai rok mogli
imati, sastojala se u tome to su hotimino osiromaivali prirodna
svojstva i prirodne mogunosti filmske ekspresije. Naime, tvorci film
skih serijala, preuzimajui strukturne obrasce stripa radi postizanja
ika Bogdanovi 394
punog aktivizma svoje publike, nisu shvatili da strip aktivizam svojih
italaca postie time to od njih zahteva obogaivanje, ili dovravanje,
svoje nikad dovrene forme, dok film to moe uiniti samo po cenu
osiromaivanja, odnosno afektivnog reduciranja totaliteta svoje vizu-
elne ekspresije.
Dok britanski nauno-fantastini film tog razdoblja prua zanim
ljive iskaze dilema vezanih za ulazak u novo, tehnoloko doba mada,
u osnovi, filmovi poput ovek a u bel om odel u i Zvuni zi d, u strooj
klasifikaciji, izlaze izvan okvira koncepcijski odreenih anrom u
Sjedinjenim Dravama svedoci smo njegovog izvanrednog poleta. Taj
polet nije iznenaujui ako se ima u vidu tekua politika i psiho
loka situacija: ogrezlo u hladni rat, oveanstvo ivi u senci Bombe.
Zebnja pred neodgonetljivom sutranjicom rezultira simbolinim iska
zima straha od agresije, kataklizme i konane destrukcije. Mit o
ludom geniju sada odzvanja samo romantinim odjekom, a poto
mak Frankentajnov, dr Strejndlav (D r Str ejndl av, i l i kako sam z,a-
vol eo B ombu ), sadri u sebi znatno vie dijabolikog i, istovremeno,
znatno vie aktuelnog, no svi njegovi naivni preci istovremeno. Tesko-
ba doivljava niz alternativnih projekcija: udovita, u kojima lako
prepoznajemo alegorijsku poentu, ugroavaju nas bilo iznenadnim do
laskom iz vasione bilo iznenadnim buenjem iz vekovnog sna, izazva
nog atomskim eksperimentima koji se nekontrolisano vre; na daleke
kosmike svetove prenose se aktuelne zemaljske dileme, pri emu pro-
past itavih civilizacija, naprednijih od nae, treba da poslui kao
korisna i poslednja opomena; konano, antiutopizam se ponovo javlja,
u slici sveta u kojem, posle atomske kataklizme, ostaci ljudske civili
zacije ivotare u apsolutnom varvarstvu.
Meu najznaajnije filmove ovog razdoblja bez sumnje ide Stvar ,
gde se osea ruka Hauarda Hoksa (Howard Hawks), koji je stajao
na elu produkcije; tema prvog kontakta veni motiv naune
fantastike ovde je proeta drugim, jo dramatinijim: strahom od
nepoznatog. Taj je strah potenciran kolektivnom psihozom itave jedne
socijalne zajednice, te je psiholoki sasvim prirodno to rasplet iz
nueno dovodi do fizike eliminacije stranca. Upeatljiv utisak, u
ovoj seriji, ostavlja Bor ba u svemi r u Dozefa Njumena (J oseph New
man), koja slikovito, s neskrivenom moralnom poentom, prikazuje
tragine posledice atomskog rata na nekoj dalekoj planeti. Direktnu
opomenu donosi film Roberta Vajsa (Robert Wise) Dan kada se Zeml j a
zaustavi l a: glasnik iz Vasione, bie koje svi atributi ine uzvienim i
boanskim, silazi na Zemlju da ljudima prenese poslednju poruku u
kojoj je sadrana dramatino, ve kao opte mesto epohe izraena
dilema: razum ili ludilo, mir ili unitenje. Za trenutak, potom, nauno-
-fantastini film odvraa pogled od zemaljskih trivijalnosti i sebinih
ljudskih strasti, ukazujui, kao Rudolf Mejt (Rudolph Mate) u filmu
K ad se svetovi sudar e i Bajron Haskin (Byron Haskin) u filmu Rat
svetova, da nas vii interesi moraju ujediniti, i da je mogue da sam
na opstanak bude doveden u pitanje bilo kosmikom kataklizmom,
bilo kosmikom invazijom. Postavljanje pitanja, meutim, vie nije
dovoljno: potrebni su odgovori. J edan od najsugestivnijih, mada ostaje
u optim okvirima nauno-fantastinog folklora, prua Fred Mekliod
Vilkoks (Fred McLeod Wilcox) filmom Zabr anjena pl aneta. Dijagnoza
je: Zlo je u oveku samom, i potrebno je da to na vreme spozna, i
da ga se odrekne, suzbijajui svoju destruktivnu podsvest; u protiv
nom, ono vodi u kataklizmu ne samo njega samog, ve i itavu ci
Nauna fantastika u vizuelnim medijima 395
vilizaciju. Ovaj moralizam moe izgledati naivan, ali je bez sumnje
srastao sa psihozom vremena; paralelna pria koja obuhvata sudbinu
jednog Zemljanina, u ijoj je tenji za saznanjem i moi bilo previe
oholosti, i itave izumrle civilizacije jedne daleke planete, daje filmu
nesumnjiv pesniki zamah. Bez sumnje, odgovori mogu biti razliiti,
ali ishod, ako razum ne prevlada, ostaje uvek isti. U to nas najpre,
sa gotovo veristikom oporou, uverava Stenli Kremer (Stanley Kra
mer) filmom Na obal i , prikazujui poslednje dane jadnih ostataka ljud
skog roda, u oekivanju da im talas radijacije, koji posle atomskog
rata svojim samrtnim pokrivaem prekriva poslednje prizore ivota,
ispie zavrne redove u Knjizi sudbine. Prizori gluve planete, nekad
velelepnih gradova koji sada odjekuju muklom tiinom, odista imaju
ukus apokalipse. Vr emepl ov Dorda Pela (George Pal), snimljen
prema osavremenjenoj noveli Herberta Dorda Velsa, prua u izves-
nom smislu jo turobniju perspektivu: mrani pano post-atomskog
rata, sliku drutva u kojem je kanibalizam dominantno naelo jedne
izopaene civilizacije. Najzad, inverzija koja je sa najvie gorke iro
nije otelotvorila ishod atomske kataklizme: u Pl aneti majmuna Fren-
klina afnera (Francklin Schaffner), Zemlja, na koju se posle godina
svemirskog izbivanja vraa jedna raketna posada, poslata u trijumfu
ponosnog optimizma jedne civilizacije u cvatu, nalazi se pod gospod
stvom intelektualno i tehniki napredne majmunske rase; bedni ostaci
ljudske specije, neartikulisani robovi i eksperimentalna zamorad no
vih gospodara to je sve to je ostalo od zaboravljene slave jedne
kulture koja je samoj sebi presudila.
Na izmaku ovih godina, iz Francuske nam dolaze dva znaajna pri-
mera, ekstrapolirajui osnovna stanovita antiutopizma: Gr ad Al fa
ana-Lika Godara (J ean-Luc Godard), i Far enhajt 451 Fransoa Trifoa
(Francois Truffaut). Svet u koji nas uvodi Godar u apsolutnoj je vlasti
golemog elektronskog mozga, koji je uspostavio konano gospodstvo
maine nad ovekom; traak slabane nade za oveka ukazae se u
injenici da ak ni planetarni um, po najboljoj romantiarskoj tradi
ciji, nije u stanju da odgovori na izazov Ljubavi. .. Mnogo vanija,
meutim, od ovog prividno naivnog pledoajea jeste misao koja pro
izlazi iz jedne od temeljnih postavki naune fantastike, naroito iz
njenog klasinog perioda: da odsudna opasnost, koja u sudbonosnoj
meri ugroava oveka, lei u njegovoj prenapregnutoj tenji ka savr
enstvu, odnosno ka potpunoj predominaciji raci ja. Korisno je, u
tom kontekstu, ukazati na stalno prisutni, gotovo iznueni, motiv od
brane od unifikacije to se, prvenstveno, podrazumeva pod idejom
0 vladavini Uma, koji bi konano iz oveka istisnuo i r aci onal na svoj
stva njegovog bia: njegovo zanoenje, na primer, poezijom i snovima,
koji ine konstitutivne vrednosti njegove slobode i njegove indivi
dualne samorealizacije. U Trifoovom filmu, tako, k nji ga se uzdie do
simbolikog iskaza ovekove duhovne slobode: jer, odvodei ga do
iracionalnih motivacija u ponaanju ak i kada ga (naravno, samo
prividno) vodi stazama saznanja, ona stie znamen jeresi. Ritualno
spaljivanje knjiga, prema tome, nije nita drugo do obnovljena sim
bolika ritualnog spaljivanja jeretika u Mrano doba. Izmeu znanja
1 slobode, tako, uspostavlja se znak jednakosti: uskraivanje znanja
znai, prema tome, uskraivanje slobode. Tu je misao, kao oivotvo-
reni paradoks, izrazio jo Haksli u Vr l om novom svetu, kroz rei jed
nog od inenjera Novog poretka: Srea je nedostatak potrebe za
sreom. Imamo, dakle, pred sobom potpunu intelektualnu i emocio
ika Bogdanovi 396
nalnu neutralizaciju temu koju e, sa vie metaforinosti, kasnije
razraivati Don Bormen (J ohn Boorman) u filmu Zar doz. U tom se
filmu, naime, besmrtnost javlja kao konani ideal, kao obrazac Posled-
njeg Cilja. Teza je filma da su nade bile lane: besmrtnost je samo
konano ogranienje, najvia forma robovanja, jer u tom stanju ovek
vie nema izbora, pa prema tome ni slobode ni sree. U izvesnom
smislu moralistika, Bormenova opomena ne odnosi se toliko na bes
mrtnost kao lani ideal, ve na znatno obuhvatniji ideal beskonanosti;
u njegovoj projekciji, koju daje sa oporom strau i estinom, besko
nanost se izvrgava u svoju suprotnost: ona je, ako iza nje vie ne
stoje ni cilj ni perspektiva, ponovo konanost, iako u jednom viem
smislu; besmrtnost je, dakle, u stvari iva smrt. Znaaj Bormenovog
filma u tome je to, bar u nauno-fantastinom filmu, ovoj tezi daje
ukus novine. Vie se, oigledno, ne susreemo sa tezom o opasnosti
saznanja kao takvog, ve sa tezom o opasnosti pogr enog i zbor a: mora
se priznati, dilema je od znatno relevantnije intelektualne i moralne
vrednosti.
J edna od najdraih tema naune fantastike uopte uvek je bila tema
Prvog Kontakta: kako e izgledati prvi susret Zemljana sa nekom galak-
tikom civilizacijom, odnosno kakve e to posledice imati po nau
kulturu i, sve u svemu, po nau dalju sudbinu. Najslavniji primer nega
tivne procene bez sumnje ini Velsov Rat svetova; ali to je, oigledno,
jedna hipoteza koja danas ima sve manje pobornika. Naprotiv, sve je
vie onih koji su spremni da veruju kako e, kada prvi kontakt jednom
bude uspostavljen, Vasionci biti prijateljski raspoloeni prema nama.
Stenli Kubrik (Stanley Kubrick), reditelj filma 2001: Odi seja u svemi r u
ubedljivo je argumentisao takvo stanovite sledeim reima: Zato bi
neka besprimerno superiorna rasa trai l a svoje vreme time da nam na
nese zlo ili da nas uniti? Ako bi neki mrav sa razumom iznenada na
pesku kraj mojih nogu ispisao poruku, govorei mi: J a sam bie koje
osea; hajde da razgovaramo, veoma sumnjam da bih pohitao da ga
zdrobim svojom petom, ak i ako takva bia ne bi bila superinteligentna,
ve samo neto razvijenija od oveka, ja bih i dalje bio sklon da veru-
jem u njihovo prijateljsko raspoloenje ili bar u njihovu nezainteresova-
nost. S obzirom na to da je veoma malo verovatno da bi mogla da nas
posete bia iz naeg Sunevog sistema, bilo koja civilizacija sposobna da
godinama svetlosti putuje vasionom mora da poznaje visok stepen
kontrole nad materijom i energijom. Prema tome, kakav bi mogu
razlog za neprijateljstvo njeni pripadnici mogli da imaju? Da nam
ukradu nae zlato, ili nau naftu, ili na ugalj? Teko je poverovati da
bi ikakva pogana namera opravdala dug i naporan put sa druge zvezde.
Stenli Kubrik, koji je autor dosad najuspelijeg, i istovremeno naj
dubljeg filma sa podruja naune fantastike, ovakvom interpretacijom,
u osnovi, samo sumira globalno stanovite Artura Klarka (Arthur
Clarke), po ijem je scenariju i realizovan film 2001: Odi sej a u svemi r u.
U svojoj trilogiji K r a j deti njstva, 2001: Odi seja u svemi r u (koja je
proizila iz novele St r a i a r ) i Susr et s Ramom Artur Klark dosledno
iznosi misao da e prvi kontakt naeg sveta sa vanzemaljskom civiliza
cijom (po pretpostavci: neuporedivo razvijenijom od nae) predstavljati
ne samo najznaajniju kulturnu, ve i najznaajniju evol uti vnu prekret
nicu ljudskog roda. U Susr etu s Ramom, premda ovaj roman dolazi kao
poslednji u seriji, on iznosi miljenje da prvo saznanje, prvi dok az o
postojanju vangalaktike civilizacije ne mora neminovno dovesti i do
uspostavljanja komunikacije; po njemu, kako je pokazao u K r a j u de-
Nauna fantastika u vizuelnim medijima 397
ti njstva, prvi kontakt bie u stvari posleica nae zr el osti , spremnosti
za duboku transformaciju koju e on sa sobom doneti. U knjizi, kao i u
filmu 2001: Odi seja u svemi r u on odlazi i dalje, smatrajui sasvim mo
guim da nas neka znatno superiornija rasa ve milenijumima vodi ka
toj zrelosti, podstiui evoluciju zemaljskog ivota ka takvoj visokoj
formi (koju jo ne moemo shvatiti) koja bi nas jednog budueg tre
nutka mogla izjednaiti sa najviim formama koje je poprimio ivot u
kosmosu. To nije apsolutno neosnovana fantazija: u Darvinovoj evolu-
tivnoj teoriji, kako je, na primer, pokazao niz ozbiljnih naunika, poput
D. B. S. Haldejna (J . B. S. Haldane) ili Lorina Ajzlija (Loren Eiseley),
postoji vei broj neobjanjenih (neobjanjivih?) taaka, naroito u
pogledu takozvanih dijalektikih skokova; Klark je, svojom identifi
kacijom objanjenja na nivou kosmike intervencije, samo dao mogu
u verziju objanjenja. U osnovi, ono to Klark, a sa njim i Kubrik u
zajednikom filmu oivljavaju, jeste mit traganja za poreklom: Ko
smo, odakle dolazimo i kuda idemo? Direktna aluzija na dijalektike
skokove u ljudskoj evoluciji, u filmu 2001: Odi sej a u svemi r u postignuta
je naglaenom podelom radnje na tri osnovna dela simbolisana sli
kom primarnog sveta, slikom sveta primarne inteligencije, i slikom
sveta u kojem se bie oslobaa svoje primarne materijalne forme.
Nema nikakve sumnje da Klark i Kubrik svojim filmom rue vei
broj shema zateenih u naunoj fantastici. Oni, pre svega, ideji pr ogr esa
daju jedno novo znaenje, a nauka nije ta koja e nas, sama po sebi,
bilo zarobiti bilo osloboditi. Evolucija, smatraju oni, poseduje svoju
neumi tnost, u kojoj je tehnoloki rast samo sredstvo, ne i cilj. Konani
je cilj, u izvesnom smislu, ponovo ovekovo spajanje s prirodom, ali pojam
prirode sada moramo proiriti na itav kosmos. To to Klark i Kubrik
budue superbie identifikuju kao entitet koji je u metaforikom smislu
bi e-zvezda, predstavlja ne zakljuak ve princip: materija prevedena
u energiju.
U tom pogledu, reklo bi se da postoje zanimljive dodirne take izme
u ove sheme i sheme koja je, tokom poslednje decenije, razraivana
u pojedinim stripovima Marvelove grupe. Pojedini od super-heroja
K apetan Mar vel , Sr ebr ni l eta, T or zamiljeni su kao k osmi k i enti
teti , bia koja se po kosmikom prostranstvu kreu kao po svojoj
prirodnoj ivotnoj sredini. Niz drugih, posebno neidentifikovanih bia,
poput Gal aktusa ili Osmatr aa, dopunjavaju ovaj pitoreskni svet u
kojem je Univerzum dat kao, istovremeno, i jedinstven i nepregledan
vreme-prostor. Apsolutizovana do krajnjih granica, sloboda zamiljanja
uslovila je i izrazitu neortodoksnost crtane forme: linija, perspektiva,
boja, sve su to elementi ne samo jednog novog stila, ve i jedne nove
ekspresije. Ideje Marvelove grupe presudno su uticale na pojedine meu
francuskim autorima, meu kojima je Filip Drije (Phillipe Druillet)
najizrazitija i najosobenija linost; ali, njegove fantazije ve prevazilaze
Zika Bogdanovi
398
okvire klasine strukture stripa, zalazei u podruje grafike forme u
kojoj se vizuelna naracija ispoljava na nivou sloenih, katkad sinhroni-
zovanih, katkad koincidentnih, a katkad meusobno sasvim suprotstav-
ljenih struktura. Meutim, paralelno s tim, u zavisnosti od imperativne
irine komunikacije koju namee visokotirana tampa, nauna fantasti
ka egzistira u stripu u klasinim, ali znatno sofistinijim obrascima:
Dzef Hok Sidnija Dordana (Sidney J ordan) najreprezentativniji je,
danas, primerak ove vitalne tendencije.
Televizijska nauna fantastika, sa svoje strane, pokazuje takoe
sve veu meru imaginativnosti, premda se, i u svojim najuspelijim vi
dovima, bitno oslanja na literarne standarde. Zona sumr ak a i Osvajai
predstavljali su poetak jedne elaboracije koja e u Zvezdani m stazama
i Svemi r u: 1999 dostii znatnu meru vizuelne, pa prema tome i ulne
sugestivnosti; ali to je, u osnovi, sugestivnost koja nita ne dovodi u
pitanje. Masovno gledalite postavlja kriterijum koji podrazumeva de
finitivno objanjenje teze: u tom sklopu, gledaoeva percepcija ini se
nepovratno pasi vnom. Nauna fantastika, na taj nain, u izvesnom
smislu protivrei sebi samoj; jer, njoj je dedukcija samo polazna pozi
cija, dok je indukoija pravi smisao njenog sadraja. U televizijskim
nauno-fantastinim serijama, ak i u najboljim Zvezdani m stazama
i Svemi r u: 1999 to nas dovodi do stanja izvesne intelektualne parali
ze; i jedino to im daje smisao jeste ulna komunikacija koja proizlazi iz
prirode vizuelne ekspresije. Meutim za razliku od nekadanjih filmskih
serijala, koji su ak ci ju inili osnovnim pokretakim principom, televizij
ske nauno-fantastine serije nastoje da sadraj ovaplote na nivou
medi taci je. Prirodno je, stoga, pri pretpostavljenoj efikasnosti vizuelne
razrade, to vrednost izvesnog tele-filma zavisi u potpunosti od vrednosti
literarne osnove na kojoj poiva; u tom smislu, televizijski nauno-fan-
tastini film je, pre svega, literarno formulisan materijal. Ovi filmovi,
razliitog strukturnog koncepta od stripa ili filmskih serijala, organi-
zuju se bez obzira na injenicu da ih povezuju isti karakteri, ili jedna
identina literarna situacija na principu samostalnih jedinica; nji
hova struktura, otud, neminovno mora biti dovrena. Dovravajui
sami sebe, nauno-fantastini televizijski filmovi omeuju gledaoev
asocijativni potencijal na jedan zatvoreni krug; suoavamo se, tako, sa
postavkom po kojoj su svemirski istraivai propovednici, pesnici, mo
ralisti, socijalni radnici ili psiholozi u znatno veoj meri nego pioniri:
to e rei, ljudi od akcije. Oni su sposobni, uglaeni, odmereni, i nikad
stvarno ugroeni: moda, najzad, konani prototipi jedne inteligencije
koja je nadu zamenila smislom, a pustolovinu efikasnou.
Istinski verno shvaene sutine, vizuelni mediji stvaralaki oblikuju
dela u kojima forma, u najveoj meri, odreuje sadraj: fizionomiju,
strukturu, komunikaciju. U naunoj fantastici, dosad, moramo ukazati
na nesrazmerno ogranien broj primera na kojima se ispunjava ono to
Nauna fantastika u vizuelnim medijima
399
ini nepobitno naelo ovog komunikativnog tipa. Ali, ak i u onim
sluajevima u kojima izvestan sadraj do vizuelne forme dri samo
onoliko koliko mu ona omoguuje da se slikovno reprodukuje, mi ipak
vidimo da nas ulna, a u izvesnoj meri i asocijativna lepeza vizuelne
ekspresije stavlja pred neophodnost iznalaenja sasvim posebnog mode
la vrednovanja. Autentinost ove neophodnosti jo je vema izraena kod
onih sadraja koji u vizuelnoj formi nalaze mogunost da sebe iznutra
tr ansf or mi u, i da tako steknu, na bazi nove percepcije, novi smisao.
Moe se stoga, sa dosta osnovanosti, sada ve govoriti o naunoj fanta
stici u vizuelnim medijima i sa stanovita jedne morfologije koja je
samo njoj svojstvena, morfologije koja teme, folklor i mitove naune
fantastike prevodi na nivo ontoloke posebnosti. To je, meutim, ve
tema sledeeg teksta u ovoj seriji.
Pogovor
Na ovome mestu donosimo nekoliko napomena tehnike prirode, koje
nisu ule u Uvod.
Zato Andr omeda
Na matini asopis Galaksija dobio je svoje ime po Galaksiji (sa ve
likim slovom G), sinonimu za Mleni Put (na grkom, galaktos
mleko) ili Kumovskoj Slami, zvezdanoj skupini kojoj pripada i nae
Sunce, jedna od preko sto milijardi zvezda to zdrueno plove svojim
kosmikim stazama. Galaksija, iji prenik iznosi gotovo 80.000 svetlos-
nih godina, predstavlja osnovnu spiralnu zvezdanu asocijaciju kojoj,
kao Sunev pratilac, pripada i planeta Zemlja. Na asopis nosi ovo
ime kao simbol svojih zemaljskih i egzaktnih, nauno-popularnih pre
okupacija.
Na severnoj nebeskoj hemisferi nalazi se Andromeda, zvezdani sistem
sainjen od 100 do 200 milijardi sunaca, veoma slian naem, ali
neuporedivo udaljeniji od Zemlje nego to je to sluaj sa Proximom
Centauri, nama najbliom zvezdom iz sastava Mlenog Puta (1,5 miliona
svetlosnih godina naspram 4,3 svetlosne godine). Ako, dakle, Galaksi
ja predstavlja metaforu za neto to nam je (relativno) blisko i dostup
no, Andromeda simbolizuje izlet iz galaktike zbilje u carstvo mate,
imaginativnosti i spekulacije u carstvo naune fantastike.
Van navedenih razloga, naziv Andromeda ima svoju autohtonu
verbalnu i muzikalnu lepotu: re je to koja se fino uje i koja zvuno
odjekuje.
Zato S F
Pored naziva naeg almanaha, trebalo je da izmislimo i njegov
amblem, zatitni znak raspoznavanja. Odluili smo da to bude stilizo-
vani disk magline Andromede sa slovima SF (od Science Fiction). Neko
vreme nosili smo se milju da lansiramo oznaku NF (od Nauna Fan
tastika), smatrajui da bi se time bolje naglasio j ugosl ovensk i karakter
almanaha (budueg mesenog magazina). Kasnije smo ipak odustali
od te ideje. Termin SF ve odavno je usvojen kao internacionalna
oznaka za ovaj literarni anr, a sem toga ve se do te mere ukorenio
i meu domaim poklonicima naune fantastike, da bi uvoenje oznake
NF samo iskomplikovalo itavu stvar i (u praksi) dovodilo do raznih
neeljenih komplikacija. Sem toga, akceptirajui amblem SF, mi se i
kroz taj mali simbol prikljuujemo velikom meunarodnom bratstvu
pisaca i ljubitelja naune fantastike, u kome emo to je naa duboka
vera vremenom zauzeti asno i ugledno mesto.
402
O eti mol ogi j i i f oneti ci
Kao to su itaoci almanaha zapazili, pri transkribovanju stranih
imena na srpskohrvatski svugde smo se drali naela fonetike ( pii kao
to govori), s tim to smo u teorijsko-kritikim tekstovima sva auten
tina, dakle realno postojea imena (pisaca, naunika, filmskih stvara
laca i si.) davali ne samo fonetski nego (u zagradi) i etimoloki kad
god bi se po prvi put spomenula. Imena koja se pojavljuju u fikciji
(roman, prie, drama, poezija) prezentirali smo iskljuivo u fonetskoj
varijanti, jer smo smatrali da bi insistiranje na etimologiji samo otealo
spontano praenje tekstova.
to se tie originalnih priloga sa hrvatskog jezikog podruja (Fur-
tinger, Koevi, Mikulii) njih smo, razume se, tampali dosledno
potujui slovo rukopisa bez ekaviziranja i prebacivanja na fonetiku.
I z bor i l ustr aci ja
U osnovi, Andromeda je zamiljena kao meseni magazin i u
takvoj formi naprosto bi mor al a da bude ilustrovana. Stvari nisu toliko
kategorine kada je re o almanahu, ali smo ve u poetku smatrali
da i on treba da bude ilustrovan, jer time dobija jedan novi, vizuelni
kvalitet.
Umesto da uz literarne priloge objavimo odgovarajue crtee
ideja koja je pretpostavljala niz tehnikih i drugih tekoa i, jo gore,
ili mnogo vremena ili improvizaciju mi smo se odluili da almanah
ilustrujemo egzaktnim likovnim prilozima na temu naune fantastike.
Nadamo se da je time ostvaren viestruki efekat: almanah je postao
ivlji i pregledniji za oko; predstavljena je nauna fantastika u vizuel-
nim medijima (oblast koju razmatra teorijski prilog ike Bogdanovia);
slikovno je prikazan razvoj izdavake delatnosti u ovoj oblasti u svetu i
kod nas; dati su i portreti veeg broja autora ije literarne ili esejistike
priloge objavljujemo u almanahu.
K ontak t pr ek o Gal ak si je
Budui da nas od sledeeg almanaha Andromeda deli pola godine
ili vie, na kontakt s vama, dragi itaoci, mogao bi da izgleda gotovo
neostvarljiv. Ipak, postoji jedno sreno reenje: tu je na matini
asopis Galaksija. Ako elite da dobijete neka lina ili javna oba-
vetenja, ako imate kakve primedbe ili sugestije, ako nameravate da
uestvujete u naem konkursu za SF priu, ako ste raspoloeni da nam
pomognete u pribavljanju bibliografskih i drugih podataka o naunoj
fantastici u svetu i kod nas piite nam na Galaksiju (Galaksija
BIGZ, Bulevar vojvode Miia 17, 11000 Beograd sa naznakom
za Andromedu). Na vaa pisma odgovoriemo ili direktno ili preko
naeg asopisa. I biemo vam uistinu zahvalni to ste se prihvatili odgo
vornog zadatka da, zajedno s nama, pomaete razvoj naune fantastike
u J ugoslaviji.
Redakcija
Bibliografija
SF NA SRPSKOHRVATSKOM
Ova bibliografija uraena je sa eljom da se ljubiteljima naune fan-.
tastike prui uvid u tu izdavaku delatnost na srpskohrvatskom jeziku
od poetka naeg veka do danas. Razumljivo, u ovu listu nije moglo da
ue sve to je kod nas tampano iz oblasti naune fantastike: u J u
goslaviji je objavljeno na hiljade pria, novela i noveleta i njihovo
popisivanje jedva da bi imalo nekog smisla. U ovu bibliografiju uli su
samo naslovi romana i zbirki pria tampanih u vidu knjige, kao i
naslovi romana objavljenih u novinama i asopisima (Politika, Ko-
smoplov).
Da ovaj popis ne bi ostao gola faktografija, redakcija Andromede
e preko svog matinog lista Galaksija itaoce obavetavati o delima
iz nae bibliografije koja se jo mogu kupiti. U saradnji sa domaim
izdavakim kuama, Galaksija e itaocima omoguiti da te knjige
nabave i tako popune svoju biblioteku SF literature.
Ova bibliografija ujedno je i poziv da nam piete i ukaete na na
slove koje smo propustili da uvrstimo. Takva saradnja donela bi plo
dove od kojih bismo imali zajedniku korist. Sigurno je da postoje
SF dela koja su gotovo zaboravljena i izgubljena, pa nam je tu vaa
pomo neophodna. Osim toga, kao to ete primetiti, podaci uz neke
naslove u ovoj bibliografiji nisu kompletni pa e nam vaa pomo
i tu biti dragocena.
Pri pravljenju ovog popisa koristili smo kataloge domaih izdava
kih kua i meunarodnog sajma knjiga u Beogradu, dokumentaciju
novina i asopisa i brouru objavljenu za vreme Prvog sajma naune
fantastike u Zagrebu, u kojoj se pojavio i vei broj naslova SF lite
rature.
Nadamo se da e ova bibliografija biti osnova nae saradnje i da
e uz vau pomo, dragi itaoci vremenom poprimiti svoj defi
nitivni oblik, proiren i delima na jezicima naih ostalih naroda i
narodnosti.
Petar Lukovi
404
1. Adler Irving: Zvezde, stepeni ce za svemi r Vuk Karadi, 1966,
Beograd
2. Aksjonov Vasilij: Zvezdana vozna karta Narodna knjiga, 1963,
Beograd
3. Alargi D: Antar es Savremena tampa, 1969, Beograd
4. Altov-uravjev: Bal ada o zvezdama Politika, 1973, Beograd
5. Anderson Pol: Gusar i i z vasi one Politika, 1974.
6. Anderson Pol: Pohod na J upi ter Kosmoplov, 1969, Beograd
7. Anderson Pol: U dungl i pr avr emena Kosmoplov, 1969.
8. Asimov Isaac: el i ne spi l j e Epoha 1957, Zagreb
9. Asimov Isaac: Gol o sunce Epoha, 1959, Zagreb
10. Asimov Isak, Ml adost Kosmoplov, 1969.
11. Asimov Isak: l junak na nebu 1961, Beograd
12. Asimov Isak: i votni pr ost or Kosmoplov, 1969.
13. Balard D: Pot opl j eni svet J ugoslavija, 1967, Beograd
14. Balmer E. Vajli: Sudar svetova Kosmos, 1955, Beograd
15. Bardis Antoni: Pak l ena pomor anda BIGZ, 1975, Beograd
16. Bekmen D: Pr ok l eta Dani jel a Dnevnik, 1959, Novi Sad
17. Bellamy Edward: U godi ni 2000. osvr t na godi nu 1887. Har-
tman-Kugli, 1903, Zagreb
18. Beljajev Aleksandar: Gl ava pr of esor a Douel a Depna knjiga, 1957,
Sarajevo; Politika, 1962.
19. Beljajev A: ovek k oj i j e naao svoj e l i ce 1964, Sarajevo
20. Beljajev A: ovek amf i bi j a Depna knjiga, 1957, Sarajevo
21. Beljajev A: Zvezda K E C Stoer, 1950, Beograd
22. Beynon J : Pr va ena na Mar su Kosmos, 1954, Beograd
23. Bjai-Furtinger: Mr t vi se vr aaju Epoha, 1965, Zagreb
24. Bjai-Furtinger: Osvaj a 2 se ne j avl j a Epoha, 1955, Zagreb
25. Bjai-Furtinger: Svemi r sk a nevjesta Epoha, 1960, Zagreb
26. Bjai-Furtinger: Zagonetni st r oj pr of esor a K r ui a Epoha, Za
greb
27. Bli Dems: Zvezdane spor e J ugoslavija, 1967, Beograd
28. Bondarov J urij: Ti i na Politika, 1962.
29. Borisov-Pjatnova: K l j u za Sunce Vuk Karadi, 1963, Beograd
30. Boulle Pierre: L j u ba v i si l a tee 1961, Zagreb
31. Boulle Pierre: Zavol i o sam di vl j u enu Epoha, 1965, Zagreb
32. Bradbury Ray: Sr ebr ni sk ak avci Epoha, 1959, Zagreb
33. Bradbury Ray: Fahr enhei t 451 Zora, 1963, Zagreb.
34. Butler Samuel: E dgi n Nolit, 1955, Beograd
35. Chilton Charles: Cr veni pl anet Epoha, 1960, Zagreb
36. Chilton Charles: Pustol ovi na na Mj esecu Epoha, 1959, Zagreb
37. Chilton Charles: Svi j et u opasnosti Epoha, 1965, Zagreb
38. Ciolkovski K. E: Put ka zvezdama Savremena tampa, 1964, Beo
grad
39. Clarke Arthur: Ost aj em na Mar su Epoha, 1957, Zagreb
40. apek Karei: K r ak ati t 1954, Beograd
Bibliografija 405
41. apek Karei: Rat l j udi i dadevnjak a Matica Srpska, 1954, Novi
Sad; BIGZ, 1975, Beograd
42. Capek Karei: Tvor ni ca apsol utnog (?)
43. ievski: U pr aumi vr emena Veselin Maslea, 1969, Sarajevo.
44. Dalton K. i Artur R: Rat maj muna Kosmoplov, 1969.
45. Dermez Iv: Ti tan i z vasi one Nolit, 1963, Beograd
46. Doji Konan: I zgubl j eni svet Novo pokolenje, 1951, Beograd
47. Flammarion C: Posl ednj i dani l j udi 1920, Zagreb
48. Flammarion C: Pr opast svi j eta 1918, Zagreb
49. Giljzin K. A: Put ovanj e ka dal ek i m svetovi ma Rad, 1963, Beograd
50. Gor Genadij: Lutal i ca i vr eme Politika, 1963
51. Graciotti Mario: ovek vi ebr oj ni k Otokar Kerovani, 1972, Ri
jeka
52. Hajnlajn A. Robert: Gospodar i bez r azuma Politika, 1955
53. Hajnlajn A. Robert: Svemi r sk a patr ol a Dnevnik, 1961, Novi Sad
54. Haksli Oldos: Vr l i novi svet J ugoslavija, 1967, Beograd
55. Hoyle Fred: Cr ni obl ak Naprijed, 1964, Zagreb
56. J efremov I: Magl i ne Andr omede Depna knjiga, 1961, Sarajevo
57. J efremov I. A: Put vj et r ova Zora, 1966, Zagreb
58. J efremov I: Senk a pr ol osti Novo pokolenje, 1961, Beograd
59. J efremov I : Zvezdani br odovi Tehnika knjiga, 1950, Beograd
60. J emcev N. i Parnov E: Posl ednj a vatr a Kosmoplov, 1970
61. Karson Rael: Pod mor sk i m vet r om Vuk Karadi, 1966, Beograd
62. Kazancev A. P: Or k ansk a pl aneta Politika, 1967.
63. Kazancev A. P: Put na Mesec Politika, 1963.
64. Keler D: I za vr ata pakl a Politika, 1957.
65. Klark Artur: Odi sej a u svemi r u 2001. BIGZ, 1975, Beograd
66. Klark Artur: SOS na Mesecu Politika, 1969.
67. Koks Eri: Pod zl atni m svodom Politika, 1953.
68. Krejton M: Bak ter i ja Andr omeda Kosmoplov, 1969.
69. Krouz Vilijem: Svet budunosti Vuk Karadi, 1966, Beograd
70. Kudrjavcev Boris: Svet u zr nu pesk a Vuk Karadi, 1964, Beograd
71. Kuper Edmund: Na gr ani ci vr emena Politika, 1974.
72. Langrenus M: Dr ava na Mj esecu Tehnika knjiga, 1956, Zagreb
73. Lem Stanislavv: Ana sa zvi jezda Epoha, 1965, Zagreb
74. Lem Stanislav: I nvazi j a s Al debar ana Nolit, 1965, Beograd
75. Lem Stanislav: Sol ar i s Politika, 1965; BIGZ, 1972, Beograd
76. Lem Stanislav: Zvezdani dnevni ci I j on a Ti hog Nolit, 1964, Beo
grad
77. Lomer K: K osmi k a odi seja Kosmoplov, 1969.
78. London Dek: Gvozdena peta Kultura, 1946, ZagrebBeograd
79. London Dek: Pr i j e Adama Mladost, 1952, Zagreb
80. Lymington J : Dol azak stranaca Epoha, 1965, Zagreb
81. Ljaenko M: ovek zrak Nolit, 1962, Beograd
82. Makdonald Don: Pl aneta sanjar a Nolit, 1961, Beograd
83. Martinov Georgi: K al i sti jani Dnevnik, 1963, Novi Sad
84. Martinov Georgi: Tajna k amene ae Epoha, 1962, Zagreb
85. Martinov Georgi: Vener a sestr a Zeml j i na Nolit, 1961, Beograd
86. Matoec Milivoj: Suvi an u svemi r u Prosveta, 1966, Beograd
87. Miro San: Ruevi ne Sunca Politika, 1962.
88. NatanoviStrugacki: L et na Vener u 1956, Zagreb
89. Nemcov V: Vatr ena kugl a Epoha, 1960, Zagreb
90. Nesvadba J : Obr aun sa dr Dongom Zora, 1964, Zagreb
26 Andromeda
Bibliografija 406
91. Nesvadba J : T r agovi ma snj enog ovj ek a Epoha, 1962, Zagreb
92. Obruev Vladimir: Pl utoni j a Mlado pokolenje, 1966, Beograd
93. Oliver : Posl ednj i grad na Zeml j i Kosmoplov, 1969.
94. Orvel Dord: 1984 J ugoslavija, 1967, Beograd
95. Petkovi S: Osveta mani jak a Epoha, 1965, Zagreb
96. Po Edgar Alan: Avantur e Gor dona Pi ma Rad, 1955, Beograd.
97. Pol-Kornblut: Rek l amo krati j a J ugoslavija, 1967, Beograd
98. Poljeuk A: Gr ek a pr of esor a Al ek sej eva Nolit, 1964, Beograd
99. Randa Peter: Ci k l us nul a Nolit, 1965, Beograd
100. Rasel E. F: Nepobedi va pl aneta Kosmoplov, 1969.
101. Rasel E. F: Sve boj e mr ak a Politika, 1974.
102. Ritig Angelo: L j uba v u neboder u Epoha, 1965, Zagreb
103. Ritig Angelo: Sasvi m neobi no buenj e Epoha, 1961, Zagreb
104. Rui Silvio: Uspavani di k tator Epoha, 1961, Zagreb
105. Safronov: udnovati doi vl j aj i Hr omova Epoha, 1961, Zagreb
106. Savenko: Cr ne zvezde Nolit, 1961, Beograd
107. Simak Kliford: Gr ad J ugoslavija, 1967, Beograd
108. Simak Kliford: K i mon Kosmoplov, 1969.
109. Simak Kliford: Od Zeml j e do Meseca Kosmoplov, 1969.
110. Simak Kliford: Pr sten ok o Sunca Politika, 1974.
111. Sol D: Ponovo r oeni Politika, 1955.
112. Sterden Teodor: Vi e nego l judsk i J ugoslavija, 1967, Beograd
113. Stivenson R. L: Neobi an sl uaj dr Dek i l a i g. Haj da 1965,
Zagreb
114. Stjuart D: Zabr anjena pl aneta Politika, 1958.
115. Strugacki A. B: Pl avi hor i zont Politika, 1965.
116. Strugacki A. i B: Tahmasi b J ugoslavija, 1967, Beograd
117. Strugacki Arkadi j i Boris: Pl aneta pur pur ni h obl ak a Politika,
1964.
118. Suvin Darko: Od L uk i jana do L unj i k a Epoha, 1965, Zagreb
119. eli V. Meri: Fr ank entajn i l i moder ni Pr omet ej Mlado pokolenje,
1960, Beograd
120. Taker Vilson: Svedoci pr ol osti Politika, 1955.
121. Ten V: Mi na Mesecu Kosmoplov, 1969.
122. Tolstoj Aleksej: Ael i ta 1924, Zagreb
123. Tolstoj Aleksej: Hi per bol oi d pr of esor a Gar i na Depna knjiga,
1959, Sarajevo
124. Tolstoj Aleksej: Pod vodom Zagreb
125. Valisfurt R. V: S O S . . . l etei tanji r i Kosmos, 1954, Beograd
126. VasilijevGuev: Repor tae i z X X I vek a Nolit, 1966, Beograd
127. Vels H. D: Neobi ne pr i e Kosmos, 1939. Beograd
128. Vels H. D: Nevi dl j i vi ovek Tehnika knjiga, 1951, Beograd
129. Vels H. D: Novi svet l i k stvar i k oje dol aze Beograd
130. Vels H. D: Ost r vo dr Mor oa Narodna knjinica, 1932, Beograd
131. Vels H. D: Uk r adeni baci l Nolit, 1961, Beograd
132. Verkor: I zopaene i voti nj e J ugoslavija, 1967, Beograd
133. Verne J ules: L edena sfi nga 1958, Zagreb
134. Verne J ules: Pl i vaj ui gr ad 1945, Zagreb
135. Verne J ules: Put na Mesec Stvarnost, 1969, Zagreb
136. Verne J ules: Put u sr edi te Zeml j e Otokar Kerovani 1969, Rijeka
137. Vern il: udnovati doi vl j aj i ek spedi ci je Bar sak Rad, 1959, Beo
grad
Bibliografija
407
138. Vern 2il: 20.000 mi l j a pod mor em Veselin Maslea-, 1966, Sara
jevo
139. Vern il: Dve godi ne r aspusta Rad, 1959, Beograd
140. Vern il: Gospodar sveta Tehnika knjiga, 1951, Beograd
141. Vern il: L ovci na meteor e Tehnika knjiga, 1955, Beograd
142. Vern il: Par na kua Rad, 1959, Beograd
143. Vern il: Pet stoti na mi l i ona Begeni ni h 1928, Beograd
144. Vern il: Robu r osvaja Rad, 1959, Beograd
145. Versins Pierre: Vat r omet Nolit, 1964, Beograd
146. Vestlejk D. E: K ol oni j a u svemi r u Kosmoplov, 1970.
147. Vilijams D: Si gnal i i z svemi r a Kosmoplov, 1970.
148. Vindem Don: Hr i zal i di Nolit, 1963, Beograd
149. Vladko V: Ar gonauti svemi r a Rad, 1959, Beograd
150. Vogt Van A. E: K ua bez vr emena Politika, 1961.
151. Vogt Van A. E: Pr avac Al f a K entaur Kosmoplov, 1969.
152. Wells H. G: Bor ba svetova Tipografija, 1923, Zagreb
153. Wells H. G: Car stvo mr avi 1939, Zagreb
154. Wells H. G: L j udi nal i k na bogove Zora, 1952, Zagreb
155. Wells H. G: Pr i povj et k e i z k amenog doba Novo pokoljenje, 1949,
Zagreb
156. Wells H. G: Pr vi l j udi na Mj esecu Mladost, 1951, Zagreb
157. Wells H. G: Vr emensk i st r oj Stvarnost, 1969, Zagreb
158. Wyndham J ohn: Dan obr auna Epoha, 1961, Zagreb
159. Wyndham J ohn: Nema n se budi Epoha, 1960, Zagreb
160. Zamjatin E: M I Prosveta, 1969, Beograd.
Konkurs za domau SF priu
Udovoljavajui zahtevima mnogobrojnih ljubitelja naune fantastike u
J ugoslaviji, koji su i sami eleli da se ogledaju kao autori u ovoj oblasti,
Andromeda otvara konkurs za domau SF priu.
Pr opozi ci je konkursa:
1. Pravo uestvovanja na konkursu Andromede imaju svi punoletni dr
avljani SFRJ .
2. Prie koje se alju na konkurs moraju tematski da budu vezane za
naunu fantastiku. iri Andromede zadrava u ovom smislu puno pra
vo arbitrae.
3. Bez obzira na kojem je jeziku naroda ili narodnosti J ugoslavije pria
napisana u originalu, za konkurs treba slati samo verziju na srpsko-
hrvatskom jeziku.
4. Pria ne sme da bude dua od dvadeset kucanih stranica, sa najvie
trideset redova na stranici, odnosno ezdeset i pet slovnih znakova u
redu (raunajui tu i beline).
5. Prie slati u jednom primerku (originalu) bez potpisa ili ifre. Autorstvo
se dokazuje kopijom po objavljenom naslovu dela koje je nagraeno
ili preporueno za otkup.
6. iri Andromede, iji emo sastav objaviti naknadno, izabrae tri prie
koje e biti nagraene:
I nagrada 5.000 dinara
I I nagrada 3.000 dinara
I I I nagrada 2.000 dinara
iri zadrava pravo da, ukoliko to nae za shodno, odustane od dodele
neke nagrade. iri e takoe predloiti redakciji Galaksije i Andromede
da otkupi za objavljivanje odreeni broj pria.
7. Prvonagraena pria stie pravo uestvovanja na godinjem konkursu
EUROKON-a (Evropske nauno-fantastike unije).
8. Pria koja se alje na konkurs ne sme prethodno nigde da bude objav
ljena.
9. Krajnji rok za slanje prie za konkurs je 30. jun 1976. godine.
10. Uesnici konkursa i svi zainteresovani imae u svakom broju Galaksije
tribinu gde e moi da upuuju svoje predloge, miljenja i sugestije.
11. Konani rezultati konkursa Andromede bie objavljeni u drugom broju
ovog almanaha.
12. Prie, za konkurs, kao i pisma sa eventualnim predlozima i primedbama,
slati na adresu: Galaksija BIGZ, Bulevar vojvode Miia 17, 11000
Beograd sa naznakom Za konkurs Andromede.
13. O eventualnim izmenama i dopunama pravila konkursa redakcija Ga
laksije e itaoce obavestiti blagovremeno.
S pLV, 24. o3. A97.
Nauka i tehnika
od kamenog doba
do kosmike ere
SMJWSIJA
m m m
snin^sun
m i m m
sfufwsun
GALAKSIJ A je jedinstven jugoslovenski asopis za popularizaciju nauke
i tehnike. Izlazi svakog prvog u mesecu, u ofsetnoj tehnici na 64 strane
revijalnog formata, od ega 8 strana u koloru. Cena: 7 dinara.
U toku etiri godine postojanja prvi broj izaao je iz tampe
marta 1972. GALAKSIJ A je stekla veliki ugled u drutveno-politikim,
naunim, privrednim, tehnikim i prosvetnim krugovima i okupila
vemu publiku, kako meu mladima, tako i meu odraslim itaocima.
Tira, koji se do pre godinu dana kretao izmeu 30 i 35 hiljada, sada je
udvostruen. Ovakav izvanredan prodor postignut je zahvaljujui odgo
vornom i iscrpnom obavetavanju italaca o najnovijim naunim i teh
nikim dostignuima kod nas i u svetu, egzaktnom ali istovremeno i
popularnom pristupu u obradi tema, kao i dobroj tehnikoj opremi
asopisa.
GALAKSIJ A je multidisoiplinami nauno-populami asopis, to
znai da ona u svoj spektar tema i sadraja ukljuuje sve oblasti nauke:
ANTROPOLOGIJ A
ARHITEKTURA
ARHEOLOGIJ A
ASTRONAUTIKA
ASTRONOMIJ A
AUTOMOBILIZAM
AUTOMATIKA
BIOLOGIJ A
BOTANIKA
DEMOGRAFIJ A
EKOLOGIJ A
EKONOMIJ A
EKSPEDICIJ E
ELEKTRONIKA
ENERGETIKA
ENTOMOLOGIJ A
ETNOLOGIJ A
FELJ TON
FIZIKA
FOTO-TEHNIKA
FUTUROLOGIJ A
GENETIKA
GEOLOGIJ A
HEMIJ A
HOBI
INDUSTRIJ A
INFORMATIKA
ISHRANA
ISTORIJ A
ISTORIJ A NAUKE
KIBERNETIKA
KINOAMATERIZAM
KLIMATOLOGIJ A
KOMUNIKACIJ E
KRIMINALISTIKA
KULTURA
MATEMATIKA
MEDICINA
MEUNARODNI ODNOSI
MODELARSTVO
NAUKA I DRUTVO
NUKLEARNA FIZIKA
OBRAZOVANJ E
OKEANOGRAFIJ A
OPTIKA
OPTOELEKTRONIKA
ORNITOLOGIJ A
PALEONTOLOGIJ A
POLJ OPRIVREDA
POMORSTVO
PORTRETI
PSIHOLOGIJ A
PSIHOTRONIKA
RADIO-AMATERSTVO
RATNA TEHNIKA
REKREACIJ A
RESURSI
SAOBRAAJ
SEIZMOLOGIJ A
SOCIOLOGIJ A
SPORT
TEHNIKA
TEHNOLOGIJ A
URADI SAM
URBANIZAM
UMETNOST
VAZDUHOPLOVSTVO
ZOOLOGIJ A
Gal ak si ja u svak om br oj u obj a vl j u j e j ednu odabr anu nauno-fanta-
sti nu pr i u.
Galaksija Va vodi kroz svet nauke
Posveena prouavanju istorije i teorije stripa, i vizuelnih medija koji
se izraavaju grafikim putem, revija Pegaz je od prvog trenutka
postala izuzetna pojava u naoj savremenoj kulturi do te mere izu
zetna da je u novogodinjoj anketi zagrebakog Vjesnika proglaena
dogaajem godine na podruju knjievnosti (tipografske kulture u
irem smislu rei)!
Pegaz izlazi etiri puta godinje, a do sada je objavljeno pet bro
jeva (u tri sveske). Do koje mere je odziv italaca bio izvanredan, po
kazuje injenica da su prve dve sveske (u proeku 180 strana formata
Galaksije) rasprodate u najkraem moguem roku! Najnoviji broj
(45) upravo je ovih dana iziao iz tampe, a u pripremi je i specijalni
broj posveen opusu Aleksa Rejmonda, jednog od najveih majstora
stripa.
Osobitost Pegaza u tome je to objavljuje ozbiljne, analitike eseje
sa podruja stripa i crtanog filma, iz pera istaknutih domaih i inostra
nih autora. Dela velikih stvaralaca stripa, kao i mediji stripa i crtanog
filma uopte, osvetljeni su s ljubavlju i nesumnjivim poznavanjem
stvari... Ali, ono to predstavlja posebno privlanu stranu revije, jeste
injenica da Pegaz u celini objavljuje klasine i savremene stripove
najuvenijih jugoslovenskih i svetskih majstora. U dosadanjim broje
vima Pegaza, tako, objavljeni su sledei stripovi:
ore Lobaev: AROBNJ AK IZ OZA
Vilijem Rit Klarens Grej: BRI K BRADFORD
Elzi Krisler Segar: POPAJ
Hugo Prat: KORTO MALTEAiNIN
Vilhelm Bu: PUAS I PLJ ES
Sergej Solovjev: PESMA J UNOG VETRA
Deajel Hemet Aleks Rejmond: TAJ NI AGENT IKS-9
ak Lob or Piar: ODISEJ
Lazar Stanojevi: SVEMIRONI
Nik Afonski: PUSTOLOVINE MALOG DONIJ A
Nikola Navojev: ZIGOMAR
Do Mak Manus: PORODICA TARANA
Dino Batalja: PRIE TAJ ANSTVA I MATE
itaoci koji ive izvan Beograda mogu svoj primerak asopisa obezbediti
ako uplate 50 dinara na adresu izdavaa (Kulturni centar Beograda, Knez
Mihajlova 6/ 1, 11000 Beograd), na tekui raun broj 608-06-603-7288, sa po
sebnom naznakom za Pegaz. itaoci iz Beograda mogu asopis kupiti na
jedina dva prodajna punkta u gradu: u knjiari Prosvete (Terazije 16)
i u knjiari Matice srpske (Studenski trg 5).
Nauna fantastika
(Zbornik teorijskih radova)
U izdanju Beogradskog izdavako-grafikog zavoda (biblioteka
XX VE K) uskoro iz tampe izlazi zbornik teorijskih radova o
naunoj fantastici kojeg je priredio Zoran ivkovi. To je prva
knjiga na srpskohrvatskom jeziku koja e omoguiti sve veem
broju naih italaca nauno-fantastine literature da se upoznaju
sa filozofskom, sociolokom, psiholokom i uopte teorijskom pro
blematikom vezanom za ovaj po mnogo emu kontroverzan proiz
vod kulture i knjievnosti naeg vremena. Pored uvodnog teksta
Zorana ivkovia, knjiga sadri sedam duih ogleda prevedenih
sa engleskog, ruskog, francuskog i nemakog jezika, iji autori
uivaju u svetu priznati autoritet u ovoj oblasti. Raznovrsnost
pristupa, razlike u stavovima, esto i polemiki ton ine ovu
knjigu ne samo korisnom nego i zanimljivom lektirom. Obim:
preko 250 strana.
Sadraj zbornika NAUNA FANTASTIKA
Zoran ivkovi: ta j e nauna f antasti k a?
Stanislav Lem: Na una f antasti k a, ak si ol ogi j a , k r i ti k a
Robert Filmus: Na una f antasti k a k ao mi t
J ulij Kagarlicki: Na una f antasti k a i dr ut vo
Marks Hilegas: Na u n a f antasti k a k ao k ul t ur ni f en omen
Zan Gatenjo: P r obl emi zna enj a naune f antasti k e
Mihael Pelke i Norbert Lingfeld: Bu d u n ost naune f antasti k e
Dord Zebrovski: Na u n a f antasti k a na f i l mu
i taoci ANDROME DE mogu ovu knji gu kupi ti po pretpl atnoj ceni od 70
di nara, ukol i ko j e najkasni je do kraja marta 1976. godi ne narue na
adresu: GALAK SI J A BI GZ, Bul evar vojvode Mi i a 17, 11000 Beograd
sa naznakom za zborni k.
ANDROMEDA
Almanah naune fantastike (1)
Lektura
Srbislava Raonji
Korektura
Ksenija Pavlovli, Bojana Stefanovi,
Leila Tuev, Danica Vukeli
Tehniki uredrilk
Duan Mijatovi
I zdaje i tampa
Beogradski iizdavafiko-grafiiki zavod
Bulevar vojvode Miia 17, Beograd
%
c>
%
$
?>
'o-
o
fc, > & 3-
c ,
ffl
* *
^ V
<> % l
% * *& * 5 ^
U VL j w T> <M
^ ^ ^ ^ ^ e - *S>
^, m r* - ''*''
w <
%> 9 % \ \ % \ \ \ \
$ % % % % % % ' \ $
O . \ % \ \ % 9 & * % .
*0 i U
o \ % \ * * ^ . y z \ \
\ I s-% %\ % t \ %
<. <3 ^ <C- '7 3 *"
. * < % O ^ tP % ^
<. i $ % %V v
4 1 0 S %. <;
**
$ . - > A Q ' O S 2k ^ A
< <5,. *5- -Z> * <- A. ^ >\
a d. ? v . s> ^ ,r^
%*AV%%\ \ W
c > -z. o <
** , <L ~: % % $ \ > %
*>%
f t
W _ -<fi *
Q
'c *
9- /> -c
3. ^ yL o
i o, O o o.
- - % ^ ^
u, <$ '5- "$> \ > -o vi r\ <
<5 <.%!, &
*
%\ Y *. V "
% %- I k t t *
o S % , 3
^ % % v- -& U. % \ ' o %
<* ^ 1 * 1 4 6 %%% &
<* & t t % V t i * %%
w ~7 (A ^ w ^
^ U- >1
^ ^ jL
o
o- Z* i