Dabar 10

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA
WEGOVOG VISOKOPREOSVETENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
1.
2.
5.
6.
7.
11.
12.
13.
15.
16.
17.
18.
19.
APRIL
Posjetio manastir Pivu u mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

U Vladianskom dvoru u Sokocu primio
predsjednika Republike Srpske prof. dr
Biqanu Plavi i razgovarao o ulozi
SPC u Republici Srpskoj.
Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Proroka
Ilije u Busovai
- posjetio mr. Momila Krajinika predsjednika iz RS u predsjednitvu BiH.
- Primio u Sokocu grkog amabasadora u Sarajevu W.E. Prokopiosa Manxuranisa .
U Srbiwu se sastao i razgovarao sa akademikom prof. dr. Boriom Staroviem.
- posjetio Preosveenog vladiku zahumskohercegovakog Gospodina G. Atanasija u manastiru Tvrdou.
Na Blagovjesti sluìo Sv, Arh. Liturgiju u
crkvi Sv. Preobraèwa u Novom Sarajevu.
- Prisustvovao prijemu prilikom posjete
predsjednika Francuske W.E. @aka iraka
u Sarajevu
- estitao praznik reisu i muslimanskim
vjernicima u Sarjevu.
Sluìo veerwe bogosluèwe u crkvi Sv.
Vasilija Ostrokog u Veqinama Srpsko
Sarajevo.
U delegaciji Srpske Pravoslavne Crkve
otputovao u Atinu.
Uestvovao na sahrani blaènopoiveg
Arhiepiskopa atinskog i cjele Grke +Serafima.
Posjetio Preosveenog episkopa ìkog
Gospodina Stefana.
Prisustvovao prijemu predsjednice RS G-e
Biqane Plavi i premijera G. Milorada
Dodika kod Wegove Svetosti Patrijarha
Srpskog G. Pavla
Sluìo Carske asove na Veliki petak u
crkvi u Mokrom.
- sluìo veerwe sa iznoewem platanice u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu.
- u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u
Palama sluìo jutrewu.
Sluìo Sv. liturgiju u kapeli Sv. Vasilija
Ostrokog u Srbiwu
Vaskrsewe Hristovo - sluìo Sv. Arh. Liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu,
sa Vaskrwim jutrewem i litugijom.
20.
21.
23.
25.
26.
28.
29.
30.
1.
2.
3.
4.
- Antipashalno veerwe na Vaskrs sluìo u

Rudom.
Drugi dan Vaskrsa Sv. liturgiju sluìo u
Staroj crkvi u Sarajevu .
Trei dan Vaskrsa sluìo Sv. liturgiju u
crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.
Sluìo Sv. liturgiju u manastiru Sv. Petra Cetiwskog u Cetiwu.
Posjetio predsednika Akademija nauka i
umjetnosti Republike Srpske, akademika
prof. dr. Petra Mandia u Srpskom Sarajevu.
Sluìo Sv. liturgiju u manastiru Dobrunu
na Tominu nedjequ.
U Sarajevu se sastao i razgovarao sa ministrom vjera u Vladi RS g. Jovom Turawaninom
Uestvovao na sastanku inicijativnog odbora za proslavu Vidovdana i 800-godiwice manastira Hilendara u optini Sokolac
- primio dr. Slavka @drala
- primio predstavnike italijanske vojske u
sastavu SFOR-a
- primio g. Rajka Okiqa, pomonika ministra vjera RS i predsjednika optine Sokolac g. Quba Eria
U Srbiwu odrào sastanak sa profesorima
Muzike akademije g.Brankom Benoviem i
Ogwenom Bomotarom i Predragom Miodragom.
MAJ
Posjetio Wegovu Svetost Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla

U Sremskim Karlovcima odrào predavawe o pokojnom Jovanu Rakoviu na skupu
posveenom srpskim velikanima ovoga vijeka
Prisustvovao Sv. liturgiji i propovijedao
u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu
Sastao se sa kardinalom Vinkom Puqiem u
Sarajevu
- sastao se sa grkim ambasadorom G. Prokopiosom Manxuranisom
- sastao se sa direktrom Zavoda za zatitu
spomenika kulture BiH u Sarajevu i razgovarao o zatiti manastira Vozue
- u Skuptini grada S. Sarajeva razgovarao
sa sekretarom za kulturu
- u Palama razgovarao sa G. Momilom Krajinikom i G. Veliborom Ostojiem

Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Vasilija
Ostrokog u Veqinama - S. Sarajevo
- Posjetio predsjednika optine Srpske
Ilixe
- Posjetio svetenike koji slave Sv. Georgija i estitao im Krsnu slavu
9.
Prisustvovao sjednici Skuptine grada
Srpko Sarajevo sa sjeditem u Lukavici
12.
Na praznik Sv. Vasilija Ostrokog, krsne
slave Duhovne akademije, sluìo Svetu liturgiju i izvrio slavski obred rezawa
slavskog kolaa i osveewe slavskog ìta
- osvetio temeqe hrama Sv. Vasilija Ostrokog u krugu Akademije i Bogoslovije
- pozdravio mnoge ugledne goste i zvanice
- podjelio nagrade za svetosavske temate
uenicima Bogoslovije
- sveana akademija povodom proslave Svetog Save i slave Duhovne akademije Sv. Vasilija Ostrokog.
13.-21.Uestovovao na redovnom zasjedawu Svetog
Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne
crkve u Beogradu.
22.
Sluìo Sv. Arh. Liturgiju u Srbiwu povodom slave hrama i optine Srbiwe, presjekao slavski kola i predvdio sveanu litiju kroz grad
- osvetio spomenik kraqu Petru Prvom Karaoreviu
- sluìo Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Palama
- izvrio slavski obred i estitao slavu
sarajevskog univerziteta Sv. brae irila
i Metodija
28.
O prazniku Vaznesewa Gospodweg sluìo
Sv. liturgiju na temeqima istoimenog hrama u Vojkoviima
- presjekao slavski kolapovodom slave
grada Srpsko Novo Sarajevo
- u vladianskom dvoru u Sokocu primio
preosveenog episkopa dalmatinskog Gospodina Longina i episkopa istono-amerikog Gospodina Mitrofana
- istog dana posjetili Duhovnu akademiju i
Bogosloviju u Srbiwu
31.
Sv. liturgiju u Crkvi Sv. Nikole u Srbiwu
slìo sa Ep. G. Longinom i Ep. G. Mitrofanom, povoom proslave 10-godiwice mature
generacije maturanata iz manastira Krke.
5.
Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ìvoga
Prisustva Bo`jeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i @ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O HRISTU - SUNCU
Svima je poznato ta Sunce znai za materijalni svet: ono osvetqava sve predmete u
svetu, zagreva ih i oìvquje. Bez Sunca svetom bi vladala tama, hladnoa i mrtvilo. Bez
Sunca - ne bi bilo ìvota. Ono to je Sunce
za materijalni svet, to je Hristos Gospod za
duhovni svet.
Hristos - svetlost dua. Prvorodnim
Adamovim grehom na wegovu duu i due wegovih potomaka spustila se tama, koju su potowi gresi qudi inili jo sve guom.
Zbog we qudi vie nisu mogli da vide svoga
Tvorca; niti ciq svoga ìvota i put kojim se
do wega dolazi. Onesposobqeni da vide du-
hovno, qudi su videli samo materijalne predmete oko sebe i zbog toga poverovali da postoji samo ono to oni vide, i to je za wih postala jedina vrednost. Lik Bo`ji utonuo je u
oveku u prainu i blato. A po gustoj duhovnoj tami vrvele su i sve se vie mnoìle, kao
zmije i skorpije, svakovrsne grehovne strasti, koje su razjedale i umrtvqavale qudske
due. I kad je tama bila najgua, pojavi se
Sunce Pravde, Hristos Gospod, ajanije jazikov, da su`wima u tami objavi radosnu
vest: Ja sam svetlost svetu. Ko ide za mnom
nee hoditi po tami, nego e imati videlo
ìvota (Jn.8,12). Dua koju Sunce Hristos
obasja sve jasno vidi: sujetu i obmanu ovog sveta, dobro i zlo, porok i vrlinu, tetno i korisno, put koji vodi u propast i put koji vodi
u veni ìvot, iza svih vidqivih stvari vida
Tvorca, saznaje smisao i ciq svoga postojawa...

Hristos - toplota due. Kao to je Zemqa
bez Sunca hladna, tako je hladna i dua u koju
ne uu topli zraci boànske qubavi Hristove. Svaka qubav po svojoj prirodi je topla, a
koliko li je topla boànska qubav? Wu razum qudski ne moè da shvati (Ef. 3,19); ona
je bezgranina, kao to je bezgranian i Bog.
O woj svedoe sva dela Bo`ja na nebu i na Zemqi". Qubav Bo`ja sjedinila je nebo s Zemqom, posadila oveka na carski presto, nizvela Boga na Zemqu, uinila Gospoda robom,
predala Qubimca za neprijateqa, Sina za
zlotvore, Gospoda za sluge, Boga za qude,
Slobodnog za su`we. Ali ni ovim se nije ona
ograniila, nego nas je proizvela jo veim.
Ne samo to nas je oslobodila od preaweg
zla, nego nam je obeala dati mnogo vee blago", ui sveti Zlatousti. Kad se topli zraci
Hristove qubavi dotaknu srca ovekovog i
uu u wega, ono se zagreva i iri toliko, da
obuhvata vaskoliki svet, postaje ire od vasione.
Hristos - izvor ìvota. ta sve qudi u
prolosti nisu inili i ne ine da bi produìli ìvot makar i za nekoliko dana? A
ta bi se dogodilo kad bi se irom sveta raznela vest da postoji ovek na Zemqi koji
moè qudima da produì ìvot do beskonanosti? Sva prevozna sredstva to postoje bila bi angaòvana i qudi bi wima i peke hrlili ka tome oveku, makar on bio i na kraju
sveta. A gle, takav ovek pojavio se pre blizu
dve hiqade godina. To je Bogoovek Hristos.
On je qudima s kraja na kraj sveta i istorije
objavio: Ja sam ìvot. Doao sam na Zemqu
da qudima podarim ìvot i izobiqe. Bez mene ìvota nemate u sebi. Ko u mene veruje,
ima ìvot veni, ako i umre telesno, ìvee
duhom veno (Jn.14,6; 10,10; 6 53; 3,36; 11,15;).
Hristos - izvor svakog dobra. Kao to je
Hristos izvor ìvota, tako je On i izvor svakog dobra. Ono to su plodovi na drveu, to
su dobra dela ovekova. Kao to drvo ne
moè doneti ploda bez potrebne hrane koju
ono crpi iz Zemqe, tako i mi bez Hrista nikakvo dobro ne moèmo uiniti. To je On sam
qudima otkrio, kad je uenicima rekao: Ja
sam okot, a vi loze... Kao to loza ne moè
roda roditi sama od sebe, ako ne bude na okotu, tako i vi, ako u meni ne budete... Koji bude
u meni i ja u wemu, on e roditi mnogi rod, jer
bez mene ne moète nita initi (Jn. 15, 1,
4, 5).
Kao to ovek koji èli da ga Sunce osvetli i zagreje izlazi iz tame i senke na svetlost Sunca, tako i mi izaimo iz tame greha
i senke smrti i okrenimo se licem ka venom
Suncu Hristu, otvorimo srca svoja toplim
zracima Wegove boànske qubavi, da nas oni
zagreju, duhovno oìve i nae due uine
mnogoplodnim.
TA JE HRISTOS
ZA NAS UINIO
Prinesimo darove Onome koji je za nas

postradao i vaskrsao... Prinesimo Mu sami
sebe, najdragocenije to ima pred Bogom i
to je Wemu najsvojstvenije... Upodobismo
se Hristu, jer se i Hristos upodobio nama.
Uinimo sebe bogovima radi Wega; jer je i
On postao ovek radi nas. On je primio gore
da bi nam dao boqe; osiromaio, da bismo
se mi obogatili Wegovom sirotiwom; primio oblik sluge, da bismo mi zadobili slobodu; siao, da bismo se mi uzdigli; bio iskuan, da bismo mi pobedili; pretrpeo
unièwe, da bi nas proslavi; umro, da bi nas
spasao; uzneo se, da bi privukao Sebi one
koji leè u grehovnom padu. Neka svaki sve
da, sve prinese na dar Bogu, koji je sebe predao za nas, kao cenu iskupqewa. Nita ravnog nee prineti, ako ne prinese samog sebe,... kao to je On prineo Sebe za nas...
(Grigorije Bogoslov).
HRISTOS U SRCU NAJVEE BLAGO
Samo hriani koji su stvarno okusili

blagodati mogu da razumeju da sav zemaqski
svet i carske riznice, i bogatstvo, i slava,
i mudre rei - sve je to tanka mata, bez
vrstog osnova, prolazno; i ako neto postoji pod nebom, to je za wih dostojno svakog prenebregavawa. Zato? Zato... to su
oni stekli ono to je previe neba, ega
nema ni u carskim riznicama, ni u mudrim
reima, ni u slavi svetskoj, - stekli Gospoda i Tvorca, a to je bogatstvo neprolazno,
veno... (Makarije Veliki).
Ako po reima boànskog apostola u srcima naim verom ìvi Isus Hristos
(Efres. 3,17), a u Wemu su skrivene sve riznice premudrosti i znawa (Kol. 2,3), onda
se u srcima naim nalaze riznice mudrosti i znawa. One se otkrivaju srcu po meri
oiewa ispuwavawem zapovesti (Maksim Ispovednik).
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
HRISTOS KUCA NA
VRATA SVAKOG SRCA
Evo stojim pred vratima i kucam: ako neko uje moj glas i otvori vrata, ui u kod wega, i veerau s wim i on sa mnom (Otkriv.
3,20).
O dobrote i ovekoqubqa Tvoga, Gospode!
Kakva je korist Tebi, koji sedi na prestolu
slave carstva svoga i ìvi u svetlosti nepristupanoj, da ue u domove smirenih dua naih? Zar Ti nije dovoqan hram slave
Tvoje?...
Ali On, kao blag i ovekoqubiv, traì
nau korist a ne svoju, nae blaènstvo a ne
svoje. Nae spasewe i blaènstvo omiqena
je korist Wegova. Car zemaqski na poziv
svoga podanika dolazi u wegov dom i uìva
dobra koja mu je domain pripremio. A Car
nebeski ne postupa tako. On sam dolazi na
vrata srdaca naih, i kuca u vrata, i hoe da
ue k nama; i uavi unutra, ne zahteva od
nas nau hranu, nego sam svoju hranu donosi,
preslatku i nebesku hranu, i ne uìva naa
dobra, nego svojim nevidqivim i nebeskim
nas gosti...
Ali nevoqa i beda qudska je u tome, to
ovek ne osea ovog velikog i najdraèg nebeskog Gosta. On dolazi i kuca u vrata svakoga,
ali bedna dua, zagluena qubavqu prema
ovom svetu i hukom razliitih telesnih
poùda, ne uje Wegov preslatki glas, i tako
ovekoqubivi Isus, postojavi pred vratima i nita ne uspevi, odlazi.
ovee, sramno je ne pustiti u dom na cara zemaqskog, ili i nekog nièg vlastelina,
koji je hteo da ue. Koliko je sramnije ne pustiti Cara nebeskog!
Teko dui bez Hrista! Slina je kui
bez domaina, gradu razorenom i opustoenom od neprijateqa, lai na uzburkanom moru
bez kormilara, ovci koja bludi po pustiwi
bez pastira, oveku koji je siao sa pravog
puta i zabludeo, bolesniku koji je od lekara i
drugih ostavqen.
Krivica je u samoj dui to Hrista u sebi
nema. Ako me ko qubi, sauvae re moju, i
Otac moj zavolee ga, i k wemu emo doi, i u
wemu se nastaniti (Jov. 14,23).
Qubqeni hrianine, zavolimo Hrista i
jedan drugoga, i ovaj nebeski i prequbazni
Gost doi e sa Ocem i Svetim Duhom, i nastanie se u nama. Tada emo mi zaista biti
blaèni, ma nas ceo svet mrzeo... (Tihon Zadonski).
VIDOVDAN
Imaju dva praznika u godini, kad se ovek
u crkvi ne moè oteti tuzi koja, nekako i nehotice, navire u srce.
Prvi je praznik Veliki petak kada nam
pred oi izlazi izmueni i okrvavqeni Spasiteqev lik i pod krstom nema i bolna od tuge Bogomati.
Drugi je praznik Vidovdan, kada se seamo
u molitvi svih onih ijim su mladim telima
zasuta sva brda i doline ove nae namuene
zemqe.
Seamo se prvo onih koji su na danawi
dan u sunevu zaranku leàli u krvi zajedno
sa svojim estitim Knezom na tu`nom Kosovu i meu kojima je Kosovka Devojka uzalud
traìla svoga zarunika.
Seamo se zatim svih onih koje su majke ispratile u bojeve za osloboewe, koji su izbo-
oevi uzalud lutali s praznim limenim mrtvakim kovezima po sremskim poqima i bosanskim planinama i ije su majke, umesto nad
sinovima, naricale nad sinovqevim haqinama.
Seamo se i bola svih tih majki koje su posle ratova osetile onu oajnu prazninu u domu i u dui, i iji je zagrqaj ostao prazan; koje su, kad se rat zavrio, izlazile na drumove,
gledale niz poqe, ekale, ali nisu doekale
da im se deca vrate.
U manastiru Kaleniu ima jedan prekriva koji je poklonila crkvi jedna od tih majki i na kome je krupnim neveto ispisanim
slovima izvezla:
Sine dragi, kad orai na orawe i kopai
na kopawe pou, ja jadnica niz drum pogledam,
nee li se, sine, pojaviti. Od svega je naj-
rili slobodu, ali se nisu vratili svojim belim kuicama, nego su ostavili svoje lepe
glave irom cele osloboene zemqe.
Seamo se i onih naih mladia, bliìh
i daqih roaka, s kojima smo se posledwi put
oprostili pre dvadeset godina uoi ovog posledweg rata i koje nikad vie nismo zagrlili.
Seamo se onih iji se grobovi znaju i koje
smo sahrawivali uz muziku i vence, ali se seamo i onih iji se grobovi ne znaju i iji su
bolnije, edo, to te majka rawenog nije ponegovala, to ti majina ruka nije ponude donela .
Svih tih naih mladia koji su, èdni i
izmueni, umirali u ranama tamo daleko i
koje blaga i topla majina ruka u tim posledwim i bolnim asovima nije ponegovala i podvorila, setimo se danas, dajmo im malo mesta
u svojim srcima i recimo: hvala im i slava!
E.H.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
VO@DOVA
POBO@NOST
U trenucima najveih ratnih opasnosti
Karaore je bio pribran, poboàn i molitven.
Prolazei sa desetak hiqada odabranih
vojnika kroz jedno mestace u susret pai
koji je iao protiv wega sa dvadeset pet hiqada vojnika, Karaore je ugledao sakupqeni narod pred seoskom crkvom i zauo glas
zvona. Znao je da je nedeqa i da je narod doao
da se pomoli Bogu i da od Wega zaite pomoi i izbavqewa od turskog tiranstva. Dao je
odmor svojim ratnicima i uavi u crkvu
molio se sa velikom usdrnou. Tokom svete
Liturgije izvetavaju ga da se paa ve pribliàva. Malo kasnije jedan od vojnih streina priavi Vo`du, zatraì neredbe.
Karaore mu daje znak da prieka. Stareine i po trei put upozoravaju Karaora da se
vojska, ne videi Vo`da, nalazi u opasnosti.
Ali Karaore ostaje miran i ne prekida molitvu.
Tek kad je sveta Liturgija zavrena i poto je svetenik blagoslovio Vo`da i narod, Karaore izlazi iz crkve i svi mu sleduju. On pozva svoje saborce poklikom Za
krst asni! i uleti u borbu.
Kroz etiri asa Turci su poraèni i
ostavqaju svu svoju teku komoru. Paa se sa
malim brojem svoje kowice spasava bekstvom,
`rtvjui svu peadiju.
Posle zavrenog boja, Karaore je strogo ukorio vojne streine, to su, mesto da
uvaju dobar poredak, prvi bili wegovi naruioci.
Sekula Gavrilovi, uesnik i bajraktar u
ovom boju, 40 godina docnije, priao je, da je u
ovom boju bilo 10.000 Srba, - bila je to bitka
na Miaru 11. avgusta 1806. godine u nedequ.
Karaore je nerado nedeqom i praznikom
vodio bojeve govorei: Ja ne doputam nikome da izlazi u nedequ da se bije. Jo Sekula
kaè i to, da je posle pobede odràno blagodarewe i da se svakog dana itala molitva u
ranpovu (ancu).
U narodnoj pesmi se peva:
Tako, brao naa, ja vas opet pozivam da

svi na noge ustanete i oru`je podignete na
neprijateqa, koji na nas poe da se sa wim bijemo, a mi ni na koga polaziti i nastupati neemo, a koji bi na nas poao da se od wega branimo. Boqe u svojoj veri i u svome oteestvu
umreti nego veru svoju pogaziti. Zato u svetom Evengeliju govori: Ako pravu veru
ima, to i spasen bude. Dakle, boqe u svojoj veri i umreti nego pred Bogom i narodom
osu`den biti, a Bog svemogui hoe nam pomoi. Ja se uveravam na usrdije vae, koje
imate k pravoslavnoj veri i oteestvu, i na
hrabrost vau, koju ste do danas pokazivali,
da truda potedeti neete i krvi svoje proliti za qubav vere, oteestva i potomstva naega. A Bog svemogui, velika je nade`da naa; ja velim i svi reknite: O, Boè, o, Boè
svemogui - obrati milosrdne oi svoje na

blagoestije i cerkov tvoju. Amin. Boè svemogui, ne utri svoje blagoestije. Amin.
Boè, pomiluj i ohrabri narod srbski i serdca sinova srbskih. Amin...
Boè na, pomiluj nas. Amin.
* * *
U ovoj jubilarnoj 155. godini miarske

bitke uègosmo, sa ovih nekoliko rei, kandilo zahvalnosti Vo`du Karaoru i senima
Pred opti napad na Karaorevu Srbiju, wegovih vernih saboraca za krst asni i otaKaraore se obraa narodu i Bogu ovim mo- astvo nae.
Duan O. Popovi
litvenim apelom:
ore se je junak nauio
Prije zore svagda uraniti,
Umiti se i Bogu moliti.
ZAVETAWE
STEFANA NEMAWE
O UVAWU JEZIKA
uvajte edo moje milo, jezik kao zemqu.
Rije se moè izgubiti kao grad, kao zemqa,
kao dua. A ta je narod izgubi li jezik, zemqu, duu?
Ne uzimajte tuu rije u svoja usta. Uzme
li tuu rije, znaj da je nijesi osvojio, nego si
sebe potuio. Boqe ti je izgubiti najvei i
najtvri grad svoje zemqe, nego najmawu i najneznatiju rije svoga jezika.
Zemqe i dràve ne osvajaju se samo maevima nego i jezicima. Znaj da te je tuinac
onoliko osvojio i pokorio koliko ti je rijei potkrao i svojih naturio.
Narod koji izgubi svoje rijei prestaje
biti narod.
Postoji, edo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza tijelo. Pamtim ja takve zaraze
i morije jezika. Biva to najee na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda.
Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu
se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne
mogu. Dva naroda mogu ìvjeti u najveem miru
i qubavi ali wihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmjeaju,
oni su kao dvije vojske u bici na ìvot i smrt.
Dog se god u toj borbi uje jedan i drugi jezik,
borba je ravnopravna, kad poiwe da se boqe i
vie uje jedan od wih, taj e prevladati. Najposlije se uje samo jedan. Bitka je zavrena.
Nestao je jedan jezik,nestao je jedan narod.
Znaj, edo moje, da ta bitka izmeu jezika
ne traje dan ili dva, kao bitka meu vojskama,
niti godinu dvije, kao rat meu narodima, nego vijek ili dva, a to je za jezik isto tako mala
mjera vremena kao za ovjeka tren ili dva. Zato je, edo moje, boqe izgubiti sve bitke ratova nego izgubiti jezik. Poslije izgubqene
bitke i izgubqenih ratova ostaje narod. Poslije izgubqenog jezika nema naroda.
Priredio
Milo Moevi
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEG

ANUVIJA ISPOVEDNIKA
Iguman Metodije
Egipatskog pustinoìteqa
Rodom Egipanin, prepodobni Anuvije
imae veliku veru i qubav ka Hristu Bogu.
Kada neznabo`ni idolopoklonici digoe
gowewe na hriane, on neustraivo ispovedi Hrista pred wima, i oni ga podvrgoe muewima. No, po promislu Bo`jem, on bi osloboen od ruku neznaboàca, i on ode u pustiwu. Podvizavajui se i ugaajui Bogu, on se
skitae po pustiwi do duboke starosti.
Prepodobni Anuvije skona na ovaj nain.
Jednom se na jednom mestu na obali reke Nila, koji navodwava Egipatsku zemqu, sastadoe tri pustiwaka voeni Duhom Bo`jim: ava
Sur, Isaija i Pavle. Poto raspitae jedan
drugog ko kuda ide, oni videe da svi troje
imaju istu misao i nameru, jer je svaki od wih
bio poao k avi Anuviju. Od mesta na kome se
sastadoe tri pustiwaka, do Anuvijevog manastira, bee tri dana putovawa, i to laom
uz reku. Pustiwaci sedoe na obali, ekajui da naie neka laa koja plovi na tu stranu,
da bi seli na wu i stigli do mesta gde obitava
prepodobni Anuvije. No poto za dugo vreme
ne naie nikakva laa, wih obuze tuga, i oni
rekoe jedan drugome: Pomolimo se Gospodu,
da ispuni èqu nau i da nam pomogne da savladamo sve tekoe na preduzetom putu. Onda Isaija i Pavle rekoe avi Suru: Oe, pomoli se osobito ti, jer znamo da te Bog svagda
slua, pa e i sada darovati ono to bude
iskao. - Sur naredi i wima da zajedno s wim
preklone kolena na molitvu, a sam se krstoliko prostre po zemqi, pavi niice na lice
svoje pred Gospodom. Kada po zavretku molitve podvi`nici ustadoe sa zemqe, oni
ugledae lau gde stoji pored obale. Obradovani, oni zablagodarie Gospodu i sedoe na
lau. Krenuvi se, laa plovqae noena
vetrom i upravqana nevidqivom silom
Bo`jom. I ona tako brzo plovqae, da je za
jedan sat prevalila put, kojim bi ona sa velikom mukom trebala da putuje tri dana.
Kada laa pristade uz obalu prema Anuvijevoj obiteì, oci izaoe na obalu. I ree
otac Isaija: Gospod mi pokaza oveka ka kome
idemo, gde nas susree i kazuje svakome od nas

tajne to ih u srcima svojim imamo. A i otac
Pavle ree: I meni Gospod otkri, da e kroz
tri dana uzeti k sebi Anuvija iz ovog sveta.
Posle toga oni krenue od obale ka manastiru, i kada malo odmakoe od reke, gle, u
susret im izae prepodobni Anuvije. Poto
ih pozdravi, on ree: Blagosloven gospod koji sada meni pokaza vas u telu, a ranije vas videh u Duhu. I dovevi ih s qubavqu u svoju
keliju, on stade svakome od wih kazivati dobra dela wihova, koja su samo Bogu bila poznata: kako se ko nasamo podvizava i tvorei
vrline ugaa Vladici svome - Hristu Gospodu, i kakvu ko blagodat ima od Gospoda. - Posle toga ava Isaija ree prepodobnom avi
Anuviju: Poto Gospod i nama otkri o tebi,
avo, da e te kroz tri dana uzeti k sebi iz ovog
privremenog ìvota, to te molimo da i ti nama ispria svoje isposnike trudove i podvige, kojima si ugodio Bogu. Ne boj se poroka
slavoqubqa, jer odlazei iz ovog sveta, ti
e potomcima ostaviti primer bogougodnog ìvota svog, da bi te oni podraàvali.
Tada starac stade govoriti: Ne seam se da
sam uinio ita veliko i slavno. Po blago-
dati Boga mog sauvah u seawu samo ovo: od

onog vremena gowewa na hriane, kada pred
muiteqima ispovedih ime Spasiteqa naeg, iz mojih usta ne izae la`na re. Jer ispovedivi jednom istinu, ja potom nisam
hteo da volim ita zemaqsko. U tome mi je
pomagala milost Gospodwa, jer mi Gospod darova silu da nikada ne item nita zemaqsko. Kakvu god hranu poèleh, sveti Aneli
mi donoahu. I Gospod ne sakri od mene nita od onoga to se radi na zemqi. U srcu
mom ne uzraste èqa ni za im drugim osim za
Bogom. Itui Gospoda Hrista, koga zavole
dua moja, ja nisam spavao ni dawi ni nou, da
bih oima due svoje stalno gledao Wega i
naslaivao se posmatrawem Wega. Ja stalno
vidim pored sebe i Anela Bo`jeg koji mi pokazuje sve sile ovoga sveta. Svetlost uma mog
se nikada ne ugasi. Sve to sam iskao od Gospoda, odmah sam dobijao. esto sam viao Anelske vojske to pred Bogom stoje; viao sam
likove svetih Muenika i Isposnika, sabore
monaha i svih Svetih, osobito onih kojima za
ìvota na zemqi bee jedino zanimawe: u prostoti srca i vere neprestano slaviti i blagosiqati Gospoda. Videh takoe Satanu i anele wegove, predane ogwu veitome. I opet. Na
suprotnoj strani od wih, videh pravednike koji se naslauju veitom radou.
To i mnogo drugih slinih stvari prepodobni Anuvije ispria u toku tri dana ocima
koji mu behu doli u posetu; ispria im ne iz
sujete, nego radi koristi slualaca. Jer,
primoravan wihovim molbama, on im to priae istom saveu i prostim srcem, i sa
velikom smernou. A na isteku treeg dana
on mirno i radosno predade duu svoju Bogu.
I odmah se pojavie sveti Aneli, prihvatie duu wegovu i uznoahu je u nebeske visine, pri emu su se u vazduhu ule preslatke pesme anelske. Tako se sa zemqe preseli u nebeske obiteqi prepodobni Anuvije, koji
pred neznabocima ispovedi ime Hristovo i
zbog toga pretrpe muewa. Sada se on pred nebeskim Anelima proslavqa u liku Ispovednika od Gospoda naeg Isusa Hrista, kome sa
Ocem i Svetim Duhom ast i slava vavek,
amin.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
ALFA I OMEGA
Gospod na Isus Hristos u Otkovewu
govori: Ja sam Prvi i Posledwi (Alfa
i Omega), ìv, a bio sam mrtav... Ja imam
kqueve od ala i od smrti.
Ruski svetiteq Dimitrije Rostovski
pita Gospoda u ime vernika:
- Gospode, Ti veli da ima kqueve
od pakla i smrti, a ta e Tebi ti kquevi? Zar Ti hoe da nas zakqua u paklu i da nas preda venoj smrti?
- Ne, odgovara Gospod
preko proroka, ja ne èlim smrti grenika,
nego da se obrati i da
bude ìv.
- A zato, Gospode, ti ne govori da
ima kqueve od
Carstva nebeskoga?
I na to pitawe sam
odgovara: Oevidno,
brao, Gospod i nema
te kqueve. Setite se,
gospod Isus Hristos je
rekao apostolu Petru: I
dau ti kqueve Carstva nebeskoga (Mat. 16, 19). I Gospod
je zaista predao te kqueve, ali ne samo
apostolu Petru nego svima apostolima
(Mat. 18, 18). Posle svoga vaskrsewa,
Hristos se javio svojim uenicima i dunuo na wih govorei: Primite Duha
Svetoga. Kojima oprostite grehe - oprataju im se; kojima zadrìte - zadràni
su. (Jovan 20, 22). To znai da je Gospod
apostolima dao pravo da otvaraju vernicima vrata Carstva nebeskoga, jer ako su
nekome oproteni gresi, to znai da on
moè da ue u veno Carstvo Slave.
- Ali apostoli su umrli, neko e rei.
- Tako je, ali oni nisu sa sobom odneli
te kqueve od Carstva nebeskog, nego su
ih predali svojim prejemnicima, a ovi
opet svojim naslednicima i tako su ti
kquevi dospeli i u ruke danawih vladika i svetenika, - zavrava sv. Dimitrije Rostovski.
A zato je Gospod Isus Hristos, predavi apostolima kqueve od Carstva

bo`jeg, zadrào u svojim rukama kqueve od pakla i od smrti? Na to pitawe sv.
Dimitrije odgovara da je kqueve od
Carstva nebeskoga Gospod predao apostolima da bi oni putali tamo one vernike koji se kaju za grehe svoje i kojima
bi, posle izdràne epitimije, na
kraju krajeva ipak dali razreewe od wihovih grehova...
Kqueve od pakla i
smrti gospod je zadrào
za sebe, da bi samo On
odluivao koga treba
poslati u ad ili u venu smrt, tako da qudi
ne mogu zlupotrebqavati te strane kqueve. I ako bi se pojavio neki bezumnik,
koji bi po svojoj ludoj
voqi zaèleo da se
surva u pakao, on to ne
moè uiniti svojom odlukom, jer kquevi od pakla i od smrti nalaze se u rukama samo gospoda Hrista.
Gledajte i divite se, qubezna brao,
neizmernom ovekoqubqu Boìjem! klie sv. Dimitrije. Kao to mati ne da
no` u ruke svome detetu, da se ne bi poseklo, tako i ovekoqubivi gospod daje
nam u ruke samo ono ime se moèmo spasti, a ne ime se moèmo ubiti.
Preko svetih apostola, danawi arhijereji imaju najveu vlast, kakvu nemaju ni carevi zemaqski, ak ni angeli - a
to je da prataju i razreavaju grehe
qudske.
Zato su vernici tokom svih vekova potovali svoje crkvene pastire ne zbog
wihove pameti ili uzvienog ina nego
zbog onih darova duhovnih koje su oni nasledili od velikih apostola. U to ime je
apostol Pavle rekao: Brao, potujte
uiteqe vae, jer se oni staraju o duama vaim (Jevrejima 13,7)
HRISTOV JARAM
U EMU SE SASTOJI
Hristov jaram je blag i breme je Wegovo
lako (Mat. 11,30). Wega saiwavaju: istota,
blagost (dobrota), krotost, duhovna radost,
uzdràvawe od svih strasti, qubav prema
svima, sveto rasuivawe, nepokolebqiva vera, trpqewe nevoqa, odvajawe od grenog
sveta i èqa da se sjedini s Hristom. U ovome
se sastoji blag jaram i lako breme, koje, po zapovesti Hristovoj, treba da uzmemo na svoja
plea i nosimo. To je u isto vreme i put. Niko
ne moè da stupi na ovaj put, ako prethodno ne
svue sa sebe starog oveka, ako se ne oslobodi od svih strasti i ne stekne qubav. Boànska qubav oslobaa oveka od svih privlanosti ovog prolaznog sveta...
Ako hoe da sleduje Gospodu naem
Isusu Hristu, drì zapovesti Wegove. Ako
hoe da s Wim raspne svoga starog oveka,
onda odbaci od sebe one koji te skidaju sa krsta, i pripravi srce svoje da sa radou podnosi omalovaàvawa, voli one koji te vreaju, smiravaj se pred svima, obuzdavaj svoje
èqe. uti jezikom i ustima i nikoga ne osuuj u srcu svome (ava Isaija).
WUTN O
VASKRSEWU MRTVIH
Jednom su zapitali Wutna: Kako je

mogue da tela mrtvih, odavno raspadnuta, ponovo postanu tela svojih dua?
Na to je naunik pomeao gvozdene
opiqke sa zemqom i upitao svoje sagovornike: Ko moè da izdvoji iz praine i sastavi ove gvozdene opiqke?
Odgovor nije dobio.
Onda je Wutn uzeo magnet i prineo ga
meavini. Nastalo je komeawe estica. Opiqci gvoà poeli su se hvatati
za magnet i jedni za druge.
U praini nije ostalo ni molekula
gvoà.
Tada Wutn ree prisutnima: Onaj,
koji je ovoliku mo dao mrtvom kamenu,
zar On da ne moè dati takvu mo naim
duama kad bude trebalo da se obuku u
svoja proslavqena tela.
prev. A. erwenko
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
UDESNO OZDRAVQEWE BRATA MOGA

Bogat i pun kao pehar bio je na dom.
Retkosti iz celog sveta bile su skupqene pod wegovim krovom. Ali nejvea wegova drgocenost bio je na Dima, - desetogodiwi moj brat, - lep deak, kojega
su svi voleli u naoj porodici. Wega je
i nemogue bilo ne voleti - blagog, umiqatog, ne`nog... Bivalo je da itave dane
zvoni wegov ist, jasan i tanak glasi po
kui, i svi su se radovali sluajui ga, a
stara dobra dadiqa neprekidno je hodala
za wim, uvala dete, kako je ona govorila.
Dadiqa je bila duboko pobo`na: izgubila je bila sve to je volela: dete i
muà; ali ona nije uguila ne`ne oseaje u sebi, nego je prenela svoju qubav na
tue, na nas i Dimu, koga su od prvog dana
roewa primile wene ruke.
U wenoj prostranoj sobi, koju joj je
majka dodelila, bilo je mnogo ikona; ona
ih je sauvala od biveg bogatstva. Nama
deci dopadala se u wenoj polici za ikone
ikona bez ukrasa; mlado prekrasno lice
Sv. Pantejlemona. U rukama svetiteqa
bio je maleni koveì; mi smo znali da
je on ìveo u Nikomidiji, i da su ga ubili zbog wegove qubavi prema Hristu.
Dadiqa je nalazila slinost u licu
Diminom sa svetim likom i govorila, da
je to od Boga, i da je Svetiteq, oigledno, nad wim. Ona, naa starica, esto
je snivala strane snove; o bezdanoj jami, u koju je upao na dragi deak, i o tom
da je vazda nad wim stajao Sv. Pantalejmon, koji ga spasava.
Moj otac i mati nisu verovali, i smejali su se dadiqinim snovima, ali su je
oni cenili zbog wene oprobane vernosti, i sluali je snishodqivo, a ona,
osetqiva, tiho je tugovala, shvatala je
to, i posledwih godina retko je govorila
s wima o svojim snovima.
Te godine, kada se desio dogaaj, o kome hou da ispriam, nas su zbog sluaja
epidemije s jeseni raspustili iz gimnazije. I mi smo se vratili iz grada kui,
radujui se slobodi...
Seam se zabrinutog lica dadiqe, koja nas je srela:
- Slava Bogu! mimoila vas je aa.

- Oh, Lidija, - zagrli me: da zna kakav sam san usnila. Ti ne govori... Vidim: vi hoete da pijete iz velike ae,
a tamo ogaw kqua. Znam da je to briga, i
vi ste posluali, odustali ste sve troje,
a Dima uhvatio i prinosi je ustima a ja
nemam snage da ustanem, da je oduzmem,
zovnem svetog Pantelejmona:
- Pomozi! viem...
Gledam, stoji on u daqini i àlosno
klima glavom...
A Dima, pije li pije iz te ae... Ah,
mila Lidija, veruj staroj dadiqi, potuj
ugodnike Boìje... Ja ne osuujem tvog
mamu i tatu, jedino Bog zna, boji se moje

srce wihova nevjerja... I u moju duu posle rei stariinih uselio se predoseaj straha za Dimu.
Ja sam ispriala mami dadiqin san,
ali se ona nasmejala i samo mahnula rukom , a Dima se prekrasno oseao, i moja
su strahovawa iezla.
Bio je oktobarski dan, divan i topao,
a mi deca radosno smo trali po velikom
vrtu. Bliìlo se podne i bilo je vreme
ruku... Ja sam pozvala sestre i Dimu, ali
se on ne odazva. Tada se mi dadosmo u tragawe za wim.
Sestra Saa ree:

- On svakako sedi u velikom hladu, videla sam kad je tamo otrao.
Nas tri smo se popele na verandu i
ostale poraène:
Dima se iskrivqena lica muio ne verandi, i wegovo se telo trzalo u stranim grevima, a oi pune patwe s uàsom su gledale u nas...
Ostvario se dadiqin san... Nad naim domom sruio se grom, sruio se iznenada za sve. Stara dadiqa, saznavi o
nesrei, klonula je bez svesti i jedva su
je povratili.
Nastupili su za nas teki dani. Kod
Dime se pojavilo igrawe svetoga Vite,
kako su kazali doktori. To nije prestajalo i dovodilo ga je do izbezumqenosti.
Prolazili su dani, nedeqe, meseci...
Otac je pozivao medicinske kapacitete,
platio je ogroman novac... mama sva smrala, leàla je, ne diùi se. Tuga, àlost i brige uli su u na nekada tako
veseli dom i nastanili se u wemu.
I tako je doao Boì, bez darova i
jelke. Tu`ni Boì... Mi smo tiho sedele ujutro u naoj velikoj optoj sobi, i
jedina dadiqa nam je estitala praznik.
Weno lice bilo je toga dana neobino.
Iezla je tuga i àlost koja ga je posledwih meseci pokrivala. Wene oi,
ozarene svetlou unutrawe radosti,
milo su nas pogledale.
- Draga Lidija, ree mi ona, idem gospodinu. Hou ja nerazumna da wega razumnoga urazumim. Znam ta su doktori
jue u naveerje Ro`destva kazali da bi
uteili gospodina sa gospoom? Znaju
oni, draga teiti! Dimica vele, ako ne
umre skoro, muie se do 19 godina, a moj
doktor mi je danas doao u snu i rekao
mi tako jasno: Reci: potrebno je moliti
se za dete.
- Zna draga moja, - produìla je dadiqa, - davno sam ja o molitvama mislila, pa nisam imala dosta smelosti da
kaèm, a sad se niega ne bojim, idem...
I poe moliti oca i majku, neprekidno, od toga boìweg dana. Bolovi se
Dimi jo vie behu pojaali. On je pri-
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

metno gubio mo, i lekari se opet skupie na konzilijum; konstatovali su da se
ìvot bliì kraju...
Uoi Nove godine u kui nasta nemir.
Dadiqa je nekud otila sva u suzama, a
nas su pozvali u sobu Dimi i tamo su doneli iz dadiqine sobe ikonu sv. Pantelejmona tako dragu nama.
Na domain, lekar M. N. Rakovicki
skeptiki sleè ramenima i ree da ne
jami za Dimu, da nameravano bogosluèwe i ukawe mogu tetno delovati na dete, ali otac obuzet oajawem
nije ga sluao, i evo poeo je moleban sa
svetenikom, koga je dadiqa dovela: visok, lep starac, koji je sluìo sa dubokom pobo`nou.
Mi smo plakale - i ja, i sestre, i mama
od àlosti za Dimom i od nekog novog
oseaja koje je obuzelo nae due, nepriviknute molitvi i poraène sveanim bogosluèwem dok se maleno iscrpqeno telo bratovqevo, grilo pred nama na posteqi.
Seam se, dadiqa ga je uzela na ruke i
prinela ikoni, a otac je pridràvao glavu koja se tresla, potom je uao svetenik i mi, a dadiqa je hodala radosno po
kui, i wene dobre oi jedva su se nazirale od suza...
Otac se zatvorio u svoju sobu, mama
savladana uzbuewem kao okamewena, a
mi se sakupile oko prozora trpezarije i
sele na iroku dasku posmatrajui
mrano i tamno nebo.
Vreme je prolazilo... Na kraju kad smo
ve ustali izmueni, ue sobarica Daa
i pozva nas na spavawe, tiho apui, da
se jedva ulo:
Oprezno deco: moli dadiqica... Zaspao je Dimica... Spava tvrdo... Nikoga
ona ne puta k wemu, i molila me da vam
kaèm: priuvajte bracu i molite se.
- Spava li? zasipali smo mi Dau pitawima, - Ne trza li se? Nije li u nesvesti?
Lina, naa najmlaa sestra, ree ubeeno:
- I znai on e ozdraviti.
Ne znam jesu li spavale sestre, ali ja
nisam spavala. Tiho smo leàle u svojim
posteqama... Koliko je prolo vremena
ne znam, kada se u tiini zaue udaqe-
ni oevi koraci po hodniku pored nas,

brzi koraci i razgovor...
Ja skoih u krevetu i sedoh, sa strahom gledam na vrata, za mnom se podigla
i Saa.
- ta je to? - sva bleda upita ona. - Da
nije ve umro?
I opet u munoj tiini koja je nastala, mi smo razgoraenih oiju sluale, i
srce je lupalo kao ekiem...
Ponovo se zaue koraci, sve brì i
brì. Vrata spavae sobe otvorie se i
Daa pomoli glavu. Saa je zovnu.
- Ah, mile i drage devojice! - brzo je
ula k nama ona, - kakva radost, na se
Dimica probudio, veli... tamo se ve svi
skupili, ekaju svetenika... poslali su
po wega... i otac je naredio da vas probudimo, da se molite Bogu... Oblaite se
drage...
U Diminoj sobi bili je svetlo. On je
sedeo u velikoj naslowai, bled, slaba
izgleda, ali se wegovo lepo izmueno lice smeilo na nas, na oca, na ikonu, a
oi mu se svetlele i sijale... Mama, licem oblivenim suzama gledala je vie na
ikonu nego na wega, a otac svaki as stiska ruke i grize usne, obuzet radou
eta; nagiwe se prema Dimi i qubi mu
glavu... Dadiqa kleei pored naslowae celiva Dimine ruke.
U sobu je uao svetenik, i ja sam posle tri meseca prvi put ula glas brata
koji se obraa wemu:
- Molim Vas, oe, pomolite se s nama
wemu! Pokazao je prstom na ikonu - on je
danas dolazio k meni... Ja sam ga video...
samo je on lepi nego na ikoni, i oi su
wegove tako dobre... On mi je dao lek iz
koveìa i naredio i meni i ocu i mami
i devojicama - da se uvek molimo Bogu,
da volimo Boga... Pomolite se, molim
Vas, sa nama, a i ja u uiti molitve stoga to hou da se molim...
Meni je sada tako dobro.
Poeo je moleban za vreme koga su se
lile nezadrìve zahvalne suze radosnice - i po razdraganom, ganutom licu oevom, i po izmuenom a sada srenom licu
majke, po licu dobre dadiqe i sviju nas.
Gospode, kako je bio srean taj dan.
Ruke Nikomidiskog velikomuenika zatvorie vrata za stradawa i patwe, i
na mili brati smei nam se, wegov

glas zvoni kao ranije, izazivajui suze
sree u oima oevim, ije je neverstvo
otilo bez traga.
Kao veliku svetiwu, on je namestio
dadiqinu ikonu u sveanom salonu, a dadiqa je zapalila pred wom skupoceno
kandilo.
Mnogo se ta izmenilo od tih dalekih vremena, ali i sad, posle mnogo godina, seajui se svega to sam opisala, ja
se i nehotice vazda duom obraam onome, koji od Boga ima silu da lei neizleive bolesti i donosi radost i sreu,
àlou pogoenim qudima, - iscelitequ svetom Pantelejmonu.
Prev. I. Adamovi
jednom putnikom vagonu sjedio je jedan svetenik. Sedei

mirno, on je sluao kako se drutvo iza wega, videi svetenika,
ismejava sa verom, crkvom i Hristom. Ne mogavi outati, svetenik je smatrao svetom du`nou, da progovori nekoliko rei u
ast gospoda Isusa Hrista. Ali tada ga tek doeka urnebes i smeh i poruga. On ne htede voditi daqe sa
wima nikakvu prepirku, ali uvreen
nepravdom qudskom, on je duboko uzdahnuo i dve suze skotrqae mu se
niz obraze.
odinu dana kasnije dobije ovakvo pismo: asni oe! Ja sam bio
jedan od onih putnika koji se zajedno sa itavim onim drutvom
izrugivao Hristu. Ne mogu se sada
setiti ta ste u onom asu govorili, ali se dobro seam da sam vidio
suze na obrazu Vaem. One mi nisu
dale mira, one su bile povod da sam
se dobro zamislio o Hristu i poeo
se interesovati za Hriansku nauku dobroga Spasiteqa. Vae su suze
pale na dobru zemqu, na moje srce, koje je evo sada svagda otvoreno za moga Spasiteqa.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
NEBLAGOVREMENI ODLAZAK U CRKVU

Potrebno je da kaèmo neto o naem odlasku u hram Boìji. Naravno, mi
dobro inimo ako odlazimo u hram
Boìji na molitvu i prisustvujemo crkvenom bogosluèwu. Ali, postoji neto to nije dobro, a to je to ne odlazimo uvek na vreme. Samo veoma retki od
nas odlaze u crkvu na sam poetak
slu`be, a neki i izlaze iz crkve pre zavretka. Kakva je to slu`ba bez poetka
i bez kraja? Kakva je to molitva bez poetnog i krajweg blagoslova Boìjeg,
koji izrie sluìteq i proiznositeq
tajni Boìjih? Posebno je neoprostivo
dolaziti neblagovremeno na svetu liturgiju, tu Boànstvenu trpezu, nama
predloènu. Kako smo samo lewivi i nerazumni! Recite ko od nas ne bi doao na
vreme kada bi bio pozvan na neku sveanu
veeru, a posebno u kuu nekog poznatog
lica - ko bi se tada odluio da ne doe na
vreme, ili pak, da ode pre zavretka
obeda? Niko. A u Svetu crkvu, u dom Boga naeg, na Boànstvenu, molitvenu
ili tajanstvenu trpezu, mi se odluujemo
da ulazimo i izlazimo neblagovremeno
bez imalo stida i bez griè savesti. Nije dobro, brao, Bogu je protivno, a za duu tetno biti tako nebri`qiv u tako
svetom i due spasonosnom delu, kao
to je zajednika molitva i slu`ba
Boìja u crkvi.
Dolaziti na molitvu u crkvu posle
poetka slu`be loe je, bogoprotivno i
tetno za duu. Postoji crkvena povest
koja svedoi o tome s kakvom pa`wom
gledaju u tom sluaju na nas sa neba. Oni
koji su imali prosvijetqene oi srca
(Efes. 1,18) videli su kako aneo Boìji zapisuje one koji ulaze u crkvu na molitvu (Prolog, 5. mart). Pa, brao, da li
nas zapisuje ili ne aneo Boìji kada
ulazimo u crkvu posle poetka slu`be?
Ako i zapisuje, onda zapie onako kako
jeste, a to je da nismo na vreme doli, i
to e biti svedoanstvo o naoj nebri`qivosti za tako sveto i duespasonosno delo, kao to je molitva Bogu, i
10
bez sumwe to e nam biti uraunato u

krivicu. A mo`da nas uopte i ne upisuje u one koji dolaze u crkvu. Zar je to udno? Ko bez usra dolazi u crkvu i u woj se
malo moli, on se mo`da i ne svrstava meu molitvenike. Slu`ba je poela pre
wegovog dolaska; on je, znai, kao neki
stranac, slu`ba se ne svrava za wega.
Mo`da biste rekli: Gospod je milo-
stiv; on prima i u esti i deveti i jedanaesti as. To jeste tako, ali, prima
one koji nisu mogli doi ranije, koji su
bili zadràni nekim obavezama, nezavisnim od wih samih. Gospod vidi nae
raspoloèwe, poznaje naa srca i po
wima e nam suditi u ispuwavawu kako
molitvenog, tako i svakog drugog hrianskog duga.
Loe je, Bogu protivno i tetno za
duu takoe i izlaziti iz crkve pre zavretka slu`be. U to nas opet uverava,
kako svedoi povest crkve - viewe anela Boìjeg. Imena onih koji su zbog
lewosti naputali slu`bu i odlazili
iz crkve ranije, aneo Gospodwi je brisao iz spiska onih koji su uli u crkvu.
ta znai to brisawe imena onih koji su
napustili molitvu? Ne znai li da wi-
hovu molitvu Bog ne prima, da oni isto

kao da uopte nisu bili na molitvi u crkvi? Vidite kako je bogoprotivno i pogubno za nas to to mi obino i ne smatramo za greh. Setite se jerusalimske sobe, tog prvoobraza naih hrianskih
hramova, i te prve Boànstvene liturgije, koju je savravao Sam Iskupiteq
sveta na tajnoj veeri. I tamo se desio
jedan tuàn dogaaj. Jedan od prisutnih,
nedostojni uenik, otiao je sa veere
pre nego to je Spasiteq zavrio Svoju
Boànstvenu slu`bu. Kakve su bile àlosne posledice izlaska tog uenika
svima nam je poznato, brao. Kome se on,
nesrenik, potinio, ko ga je odveo sa takve Boànske trpeze? O tome nam govori Jevaneqe: I po zalogaju ue u wega
(tj. u Judu), Satana; uzevi zalogaj, on
odmah izie (Jov. 13; 27,30). Pa, po ijem
je, dakle, savetu nesreni izdajnik ostavio veeru Gospodwu i izaao iz svete
sionske sobe? Pobudio ga je na to sam avo, koji je jo pre metnuo mu u srce
stranu misao da izda svoga Gospoda
(Jov. 13,2). avo, bez sumwe, uvek biva vinovnik slinih dela. Po wegovom nagovoru postupaju i oni hriani koji ostavqaju molitvu pre vremena i odlaze iz
crkve pre zavretka slu`be. Upravo to
su opet videli oni koji imaju oi da vide. Jedan prozorqivi starac stojei u
crkvi, video je demona kako ide oko brae koja se mole i na svakog od wih baca
cvee. Za kog se brata cvet ne bi zalepio, taj bi stajao vrsto i nepomino do
kraja slu`be, a za koga se lepio, taj bi
padao u lewost i raslabqewe i iz nekakvog razloga bi izlazio iz crkve. (Prolog, 26. mart). Vidite li ko proizvodi
uninije i tekou na molitvi, ko tera
qude iz crkve pre zavretka slu`be?
Neprijateq Boìji i qudski - avo. I
ko bi nas drugi terao iz crkve Boìje,
ko bi nas drugi udaqavao od Boga ako ne
avo? Mo`da bi nam moglo biti udno to
kako je avolu uopte mogue da bude u
crkvi Boìjoj. Ne treba se uditi. Ako
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

u crkvi ima wegovih sluìteqa, zato
ne bi bio i on sam? A kome sluè oni koji u crkvi stoje nepa`qivo bez strahopotovawa, bez molitve, koji se zanimaju ne samo praznim mislima, ve i praznim razgovorima i drugim neprilinim postupcima, zaboravqajui i svetost mesta i dostojanstvo svetenih
radwi koje se savravaju?
Loe je, bogoprotivno i tetno za duu, brao, dolaziti u crkvu i iz we izlaziti neblagovremeno. Podjednako loe.
Prosudite sami kakvu vrednost moè
imati nepotpuna slu`ba. Kakva je to molitva, kada nam je skoro potpuno svejedno da li rano ili kasno dolazimo u crkvu
i kad izlazimo iz we? Zar to nije znak
nae nebri`qivosti prema molitvi?
Zar nam je dovoqno da malo proboravimo
u crkvi i time ispunimo svoj hrianski dug? Ne, brao. Dug treba da ispunimo onako kako smo du`ni. Treba da imamo usre, brigu, da pazimo na vreme, da se
trudimo da stignemo na molitvu u crkvu
Boìju kao i da izaemo iz crkve u potrebno vreme, kako bi naa molitva bila potpuna i svecela i tako nam posluìla na spasewe, da bismo i poeli i
okonali svoj hrianski dug s blagoslovom Boìjim od strane svetenosluìteqa. Na blagovremeni dolazak
i izlazak iz crkve pomoi e i poretku
same crkvene slu`be, na ta nas obavezuje kako prosto, zdravo rasuivawe, tako i pouavawe apostola, koje se odnosi
na crkveni poredak: A sve (misli se: u
crkvi) da bude blagoobrazno i uredno (
Kor. 14,40). Nemojmo zaboraviti, brao,
da molitva i crkvena slu`ba pokazuje i
na odnos prema Bogu, stavqa nas ispred
lica samoga Boga i svetih anela; ne zaboravimo da nai aneli, kao to smo
ve rekli, zapisuju na ulazak u crkvu.
A prema tim zapisima se na nebu sastavqaju kwige ìvota. O, da nam Gospod da,
po Svojoj milosti da, kada se te kwige
raire pred licem vaseqene - da se naa
imena nau meu imenima istinskih poklonika i molitvenika pred Bogom!
Boè na, slava Tebi!
s ruskog R.B.
O MILOSRU
Kad su fariseji upitali Gospoda Isusa, u
nameri da Ga kuaju, koja je najvea zapovest,
On im je odgovorio: Qubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom duom svojom i
svom miqu svojom. To je prva i najvea zapovest. A druga je kao i ova: Qubi bli`weg
svojega kao sebe samoga.
Odmah, dakle, posle zapovesti da qubimo
Gospoda Boga, tvorca i ìvotodavca, od koga
po milosti dobijamo ìvot i zdravqe i sve
darove, Gospod Isus Hristos nareuje da qubimo bli`we svoje.
Zato su ove dve zapovesti stavqene jedna
kraj druge? Zato, to su organski vezane, i
to ovek ne moè ispuwavati jednu a zanemariti drugu. Zato, to ispuwavawem obadve
zapovesti, ovek milou Bo`jom postiè
spasewe svoje i udostojava se da bude u carstvu radosti, carstvu qubavi, carstvu Hristovom. Ne moè neko qubiti bli`we svoje a
ne qubiti Gospoda Boga. Zar moè pokazati drugome toplotu srca svoga, ako ti je ono
pusto, i prazno ogwite na kome je utrnuo
plamen qubavi prema Bogu? Ili zar moè ovek qubiti Boga a ne qubiti qude - brau
svoju, ne qubiti decu Bo`ju radi koje je Bog i
Sina Svoga poslao na zemqu da ih spase? Zaista, la`na je qubav prema bli`wima ako ne
izvire iz qubavi prema Bogu. Sumwiva je qubav prema Bogu ako se ne pokazuje u qubavi
prema qudima.
Drugu najveu zapovest raznasio je Gospod
Hristos te tako otklonio svaku nedoumicu.
Pokazao je ko nam je bli`wi. u prii o Milostivom Samarjaninu objasnijo je da nam
bli`wi nije samo roak, ili prijateq, ili
sunarodnik, ili jednoverni brat, no svaki ovek, naroito onaj koji se nalazi u nevoqi.
Sem toga On je razjasnijo i pokazao ta je naa du`nost prema qudima:
Kako hoete da ine vama qudi, inite i
vi wima onako.
Ako qubite one koji vas qube, kakva vam je
hvala? Jer i grenici qube one koji wih qube.
I ako inite dobro onima koji vam ine,
kakva vam je hvala? Jer i grenici ine tako.
I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grenici grenicima daju u zajam, da uzmu opet
onoliko.
Ali qubite neprijateqe svoje i inite
dobro i dajte u zajam ne nadajui se niemu, i
bie vam velika plata, i biete sinovi najvieg, jer je on blag i neblagodarnima i zlima.
Budite milostivi kao Otac va to je
milostiv.
ta traì dakle od nas milosrdni ovekoqubac Hristos? Traì da budemo milosti-
vi i blagi. Traì da nau qubav prema

bli`wima pokaèmo na delu, da je delima dokaèmo. - Traì od nas milosre prema qudima kao to ga Gospod Bog neprestano ukazuje
prema nama, kako dobrima tako i zlima. Bez
milosti Bo`je mi nismo kadri ni jedan dah
udahnuti. Bez milosti Wegove uzalud nada na
spasewe, spasewa ne moè biti. Na Wegovu
milost i milosre uzdamo se mi greni qudi.
No mi se moèmo nadati da emo biti pomilovani ako i sami budemo milostivi.
Blaèni milostivi, jer e biti pomilovani, kaè Gospod Hristos. Nismo li mi svi
qudi prosjaci, koji dobijamo sve to imamo
od Boga, jednog prebogatog, koji sve ima, i koji nam neprestano i neumorno daje. Sve to
dobijamo, dobijamo ne po zasluzi no po milosti. Pa kako onda moè biti nemilosrdan
ti, koji od milosra ìvi? Kako moè da
odbije pruènu ruku koja moli za milostiwu od Boga dobijenu. Zar ne zna da ko sirotiwi daje Bogu pozajmquje? Zar ne zna da
ko Bogu daje prima sto puta vie? Kad se
Bog nas sea i milostivo nam daje sve darove,
ak i one za koje se ne seamo da molimo, i
promiqa o nama i onda kad mi sami o sebi ne
mislimo, kako da se ne setimo brae nae u
nevoqi, u bedi, u bolesti, brae koja mole za
pomo.
Zato, ako èli sebi dobra, ako èli da
bude pomilovan budi i ti milostiv. Seaj
se bednih i nevoqnih i onih kojima je uteha
potrebna i pomozi im. Kad sedi u toploj i
udobnoj sobi dok napoqu kia, sneg i vetar
do kostiju probijaju, seti se siromanih i
bednih koji lutaju i prebijaju se od nemila do
nedraga, i nemaju gde glavu svoju skloniti, i
pomozi im jer tada i sebi pomaè.
Kad sedi za punom trpezom i krepi sebe ukusnom i toplom hranom, seti se tada
onih, kojima bi pare hleba bila itava gozba, i udeli im zalog hleba, jer e ti Bog udeliti stostruko.
Kad uvee umoran leè u toplu i udobnu
postequ, pomisli na one kojima je crna, hladna i vla`na zemqa jedina posteqa, i budi milosrdan prema wima pa e i Gospod biti prema tebi milosrdan u dan stranog suda.
Ne odbijaj nikad pomo starcu, èni, detetu, kad ti pruì prozeblu, pomodrelu ruku i
moli za pomo, za milost, da se ne bi te drhtave ruke pojavile kao tuìoci na stranome
sudu kad tebi ne ostaje nita drugo do nada u
milost Bo`ju.
Budi milostiv ako hoe da bude pomilovan.
K.T.L.
11
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
DA LI E NEPRAVOSLAVNI BITI SPASENI?

Moskovska
patrijarija
U Pravoslavnoj crkvi nama je ukazan put

spasewa i primili smo blagodat kojom svaki
vernik moè biti oien od greha i obradovan vrstim obeawem da e biti spasen. U
tom smislu sv. Kiprijan Kartaginski (3. vek)
morao je da kaè van Crkve nema spasewa.
Crkvi je dano ono o emu sv. apostol Petar
pie hrianima (samo pravoslavnim hrianima): Poto nam je wegova Boànska
sila darovala sve to je potrebno za ìvot i
pobo`nost, poznawem Onog koji nas pozva
slavom i vrlinom, kroz koje su nama darovana
dragocena i prevelika obeawa da kroz wih
postanemo priesnici Boànske prirode,
izbegnuvi pohotnu trule` u svetu. I upravo
na ovo uloìmo svu revnost, pa projavimo u
veri naoj vrlinu, a u vrlini znawe, a u znawu uzdràwe, a u uzdràwu trpewe, a u trpewu pobonost, a u pobo`nosti bratoqubqe, a
u bratoqubqu qubav. Jer ako sve imamo u umnoàva se u nama, to nas nee uiniti neradnim i neplodnim za poznawe Gospoda naega
Isusa Hrista (2. Petrova 1, 3 - 8).
A ta da kaèmo za one koji su van Crkve,
koji ne pripadaju woj? Na to sv. Pavle odgovara: Jer to da sudim i onima koji su napoqu? Zar ne sudite vi onima koji su unutra? A
onima koji su napoqu sudie Bog (1. Korinanima 5, 12 - 13). Tako e Bog pomilovati
koga pomiluje (Rimqanima 9, 15). Ali treba
objasniti da ìveti pravednim ìvotom,
kao to stoji u pitawu, znai po zapovestima
iz devet Hristovih Blaènstava, a to je neostvarivo za nekoga izvan Pravoslavne Crkve,
jer nema punote blagodati van we.
reticima kao dobro delo pred Bogom, i On im

za to daje neku blagodat, koju ne mogu okusiti
na ovome svetu nekrteni i nevernici.
Ipak, i za nekrtene postoji put spasewa.
U 25. glavi Evangelija po Mateju Gospod Hristos na Posledwem Sudu traì minimum od
svakog oveka, a to je milosrdno qudsko ponaawe po savesti i srcu. Ako je neko inio dobra dela (bez obzira da li je krten ili nije), ue iz usta Hristovih: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje Vam
je pripremqeno od postawa sveta. Jer ogladneh, i dadoste mi da jedem; oèdneh i napojiste me; stranac bejah, i primiste me; nag bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i posetiste
me; u tamnici bijah, i dooste meni.
* * *
Ovo pitawe, i o mogunosti spasewa nepravoslavnih koji ne pridaju Jedinoj, Svetoj

Sabornoj i Aposlolskoj crkvi pravoslavnoj,
naroito je osetqivo i otro postavqeno u
nae dane.
Kome je vie dano, od wega se vie traì.
A pravoslavnima je najvie dano - Telo i Krv
Gospoda bogooveka Hrista. Po sv. Jovanu
Zlatoustom, najteì greh pod nebom je ii nemarno na Priee. Ne razlikovati hleb na
naoj domaoj trpezi i Hleb @ivota (Telo
Hristovo) na asnoj Trpezi u oltaru. taj greh
ne mogu poiniti jeretici (nepravoslavni),
jer oni nemaju sveto Priee. Meutim, i sama arka èqa da se prieste uraunava se je-
12
Tada e mu odgovoriti pravednici govorei: Gospode, kada te videsmo gladna, i nahranismo, ili èdna i napojismo? Kada li te videsmo stranca, i primismo Te, ili naga, i odenusmo? Kada li te videsmo bolesna ili u tamnici, i doosmo Tebi?
I odgovarajui Car rei e im: Zaista
vam kaèm: Kad uiniste jednome od ove moje
najmawe brae, Meni uiniste." (Matej 25,
34-40)
No ako neki hrianin nije pomagao qude
u nevoqi, krtewe mu nita ne vredi. On e
uti osudu iz usta Hristovih, jer se Gospod

poistovetio sa malim i prezrenim qudima
koji pate.
Postoji put spasewa, ak i za nekrtene
zloince, ako se pokaju, makar u posledwim
predsmernim mukama, kao razbojnik koji je
bio raspet sa Hristom, i pokajao se na samrti. On je uo od Raspetoga Gospoda: Danas e
biti sa mnom u raju.
Zbog toga, mi pravoslavni smo optimisti, jer verom znamo da je Bog stvorio svakoga oveka za ìvot veni u raju, ali On je dao
punu slobodu svakom oveku i svakom oveku
i svakom angelu - da izabere ili put qubavi
za Raj, ili put mr`we za Pakao. Stoga nee
biti u raju samo oni koji nee tamo da idu,
jer uporno prkose bogu kao demoni bogohuqiteqi.
Meutim, ovo ne umawuje otrinu zapovesti Hristove da - sem pokajawa - treba ovek i
da bude krten za spasewe. A za pravoslavnog
vernika vaì strogo uewe da izvan Crkve
nema spasewa. Razume se, jedina prava Crkva
je Pravoslavna Hristova Crkva. Ona je Carstvo Boìje na Zemqi, i ko je u woj, taj je ve
otpoeo ìvot veni na Zemqi. Ona je jedini
put spasewa, i svi koji budu spaseni (a nadajmo se da e to biti veina oveanstva) dospee u tu Jedinu crkvu, iji je centar u Nebeskom Jerusalimu.
Ovde se vidi da Evangelije nije racionalni sistem filosofije, nego tajna koja prevazilazi ovekov um. Ne zaboravimo da su najsposobniji misionari u crkvi sveti angeli,
koji stiù i tamo gde ne stignu pravoslavni
svetenici i vernici. Mi pevamo u crkvi da
je bog svojim angelima prosvetio celu vaseqenu.
Blaèni episkop ruski Zatvornik odgovorio je jednom zapitkivau: Vi me pitate:
Da li e nepravoslavni biti spaseni... Zato se brinete o wima? Oni imaju Spasiteqa
koji èli spasewe svakome oveku. On se brine o wima. Ja i vi ne treba da se time bavimo.
Ispituj samog sebe i svoje line grehe... A samo jednu stvar da vam kaèm: Ako vi, kao
pravoslavni sa punotom Istine, izdate Pravoslavqe i otpadnete u drugu veru, izgubie
zauvek duu svoju.
Iguman
Filip Filaretov
(Ortodoks Lajf,
6, 1984)
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PELARSTVO
I najstariji narodi bavili su se pelarstvom, i koristili se pelinim prinosom - medom i voskom. Sam Gospod uzdizao je predeo prepun vredne pelice,
nada sve druge predele. Za to je u brizi za
svoj izbrani narod rekao Mojseju: Dobro
vidjeh nevoqu naroda svojega i saznah muku Wegovu, i sioh da ga izbavim i da ga
izvadem iz one zemqe, u zemqu dobru i
prostranu, u zemqu gde mlijeko i med
tee. Koliko je cewena vredna pelica
i wen prinos, koliko je cewen predeo u
kom je ona odomaena, a koliko korist,
koju je narod imao od vredne pelice jo
u toj dalekoj prolosti, jasno nam svedoe napred navedene rei Sv. Pisma. Blagoslovena je to zemqa bila. I taku je zemqu Gospod nalazio svome izbranome narodu.
Rimqani su upotrebqavali med na
najraskonijim gozbama kao boànski
nektar, a stari Germani pravili su medovinu pre Hrista na 400 godina.
Sv. Jovan Krstiteq hranio se u pustiwi medom divqih pela, pazei ovu
boànsku ìvotiwicu. A kad je Gospod
Isus po vaskrsewu traìo od uenika,
kojima se javio, * to za jelo ,* oni mu dadoe i* meda u satu.* ( Luka 24. 41 - 42 ).
Mnogi svetiteqi i isposnici uvaàvali su i potovali pelicu, kao boànsku ìvotiwicu i wenim slatkim nektarom hranili se.
Sa irewem hrianstva irilo se
i pelarstvo. Sveta crkva vazda je ti-
tari Grci su med smatrali kao

najskupoceniji prinos, kojim
bi, esto puta, svojim bogovima `rtve sladili. Egipani su
upotrebqavali vosak za balsamirawe svojih mumija, a stari Asirci stavqali su svoje pokojne u med,
te ih tako konservirali. partanski kraq Magesijal i Aleksandar veliki stavqeni su po smrti
takoe u med.
tila i irila gajewe pela, radi iste

votanice, koju pali u slavu Bo`ju.
Na narod zanimao se pelarstvom od
vajkada i znao za koristi i meda i medena
napitka.
Za vreme nae stare slave pod zatitom crkve i slavnih srpskin vladara,
pelarstvo se tako mnogo gajilo da su se
tada ne samo podmirivale sve potrebe u
zemqi u medu i vosku, nego su se ti peliwi prinosi i na stranu izvozili, a time
i lep prihod narodu davali.
Kraq Milutin toliko je pomagao irewe pelarstva u narodu naem, da je ne
samo stvarao ogromne pelanike, nego je
i pelare oslobaao * ota vsjeh rabot
kralevskih i crkvjenih - i nije rabote da
im njest razvjet odliije da pazu.* I
Stevan Prvovenani i Car Duan silni, koji je sve vreme vladavine posvetio
irewu svoje dràve i slave srpskog
oru`ja, - imali su vremena da pomaù i
ire pelarstvo. Tako su radili i ostali srpski vladari. Svi su oni irili
pelarstvo radi koristi svoga naroda i
radi iste votanice, koja je paqena i u
wihovim svetim zadu`binama u slavu

Bo`ju, koja je veliala i slavu wihovu i
srpskog naroda.
I ako sa radou moèmo da pomenemo, kako racionalno pelarstvo i u nas
napreduje, - sa bolom u dui moramo odmah priznati, da to napredovawe ne odgovara naporima koji se ine, i da se u
masu naroda nikako ne iri, i ako nam
vredna pelica toliko dragocene i posredne i neposredne koristi donosi.
Ona leti od cveta do cveta, sabirajui
medeni sok i cvetni praak, da bi nam
konicu napunila, ali tim preletawem
iz jednog cveta u drugi, pela vri najveu korist biqkama - ona svaki cvetak
oplodi, da nam i on obilno svoga ploda
donese.
Trudimo se da se rairi pelarstvo u
naoj miloj domovini i Srpstvu. Trudimo se da nam u poqu medni sok ne propada, da nam se u svetim bogomoqama samo
ista votanica pali u slavu Bo`ju, a
slova Bo`ja veliae i slavu nau, slavu milog nam vladara, domovine i naroda
srpskog.
pripremio
Miomir Borovi
ato to vosak trebae naim crkvama za veliawe slave bo`je, a crkva nam trebae
za odràvawe vere, koja je osnovica za odràvawe svih naroda, to i
nai vladari u starije doba uveliko pomagahu pelarstvo dajui mu
razne povlastice, podiùi mu
peqwake kod naih manastira i
crkava, to je doprinelo, te je ne
samo med i vosak vie upotrebqivan u domaoj upotrebi no i pelarstvo u veliko napredovalo, ve
nam je ova privredna grana u tolikoj meri bila razvijena da smo medom i voskom trgovali i sa susednim narodima.
13
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
NE KUNI SE KRIVO
Ima dogaaja koji se do smrti ne zaboravqaju. To su oni retki, nesvakidawi dogaaji, otro upeatqivi koji se zariju u pamewe i postaju trajna svojina due.
Ja sam jedan takav znaajan dogaaj, ne zapamtio, nego ga prosto upio svojom duom te
ga predajem drugima posle, evo, vie od 26 godina. Taj dogaaj nije ostao nezapaèn. On je u
svoje vreme uzbudio itavo selo Likonicu i
sva pribre`na naseqa oko srediweg dela
Ju`nog Pomoravqa. Qudi su o tome znali i
sami priali i jo ponegde priaju.
Dogaaj je istinit. To je pria o oveku
koji se na sudu krivo zakleo.
Voleo sam tog oveka, a ne znam zato. Nije bio onaj pobo`ni, onaj estiti Moravac,
privrèn crkvi, ali, eto, voleo sam ga. ini
mi se to je bio otvoren, ìv, hrabar. Za posao nije mnogo mario, ali nije sirotovao. Voleo je kafanu: esto je u wu navraao, pio i
glasno govorio. Svetlih i zaàrenih oiju,
ustajao bi i, viui na nekoga, sna`no bi udario tapom po izlizanim i glatkim hrastovim stolovima. Zbog toga su se mnogi klonili
raspre sa wim, pa je ak i predsednik optine podeavao ton kad je s Lukom razgovarao.
Negde s prolea 1934. godine, pred orawe
za kukuruz, Luku je zadesio udar: uginuo mu
orai vo. A orai vo je hraniteq kue. Govorilo se u selu: Boqe, Boè mi oprosti, da mu
je neko iz kue nestao, nego orai vo.
ta e sad i kuda? Kako e uzorati? Morao bi kupiti drugog vola, ali, gde da nae vola?
Ide Luka selom zabrinut, i misli ta e i
kako e, more ga teke misli i, najedanput,
naie ugledni seqak Branko.
Branko, brate! Spasavaj, uginuo mi je vo,
ne mogu da poorem...daj mi pozajmicu. Vratiu
ti poteno i pamtiu dobro, ja sam ovek,
Branko, uini, deca...
Branko je ve sve znao i saàqevao je Luku. I nije se dvoumio: dao mu je u etiri oka
novac da kupi vola, s tim da mu Luka vrati pozajmqenu sumu posle Petrovdana im padne
snop.
Rodio se Luka, kupio vola i kao da je zaboravio na kafanu i ostali svet, prvi u selu izlazi na wivu pa okree onu toplu, vla`nu crnicu, izdanu, slatku, Boìju zemqu hraniteqicu, to hrani i bogate i siromane, i
pravedne i grene, i zver i pticu. Sadi raz-
14
dragani Luka kukuruz po rastresitoj lokonikoj zemqi, a po poqu se razleè wegov

glas: Ajs siv! Ajs plav, ajs blagi, ajs sinovi!
...Petrovdan je doao, pao je snop... Luka
esto dolazi sa torbicom do duana te proda-
je ìto, da mu se nae za duvana i da koju popije, a Branko se nada: nee Luka dugo da eka,
vratie on.
Vreme odmie. Branko izlazi esto u selo
da se s Lukom sretne i da ga podseti i opomene
na ugovor u etiri oka, ali Luka izbegava susret. Branko gleda kako Luka ve trei put
prodaje detelinu, a dug mu ne vraa. Dosetio
se jadu: novac je dao bez priznanice i, sem Boga, nema svedoka. Suma pak nije mala: 800 dinara! Dulum lepe moravske zemqe.
Jedne veeri u kafani, pod kiqavom svetlou lampe koja visi nasred odaje Branko
je neto apnuo na uvo polupijanom Luki, a
ovaj je planuo.
Beì od mene! Nikom ja nisam nita
duàn. Bogu duu, crkvi lituriju!
Luko, brate...
Ne, ne, ostavi me na miru, ako hoe ti
me tuì, sud je na sredini
...Lep i sunan septembarski dan. Proao
oraki praznik Sveti Simeon, pa izali qu-
di da ugare za penicu. U poqu se razleè

monotona vika na volove.
...@urio sam poslom zmijastim putem to
vodi prema Razgojnim gde je i optinski sud.
Moj vranac se kao od ale titrao ezama i poigravao...
Stigao sam Luku. Bio je neto blei no
inae. Pitao sam ga: Kuda, Luko?
Branko me tuìo da sam mu duàn 800 dinara... Nisam ja wemu duàn... Ja, gospodine popo, jeste neto sam mu duàn, ali sam mu dao
neki pasuq... Zakleu se pa kvit, ta tu ima?
Deprimiran, borio se sa samim sobom.
...Poto sam svrio posao, hteo sam natrag, za Lokonicu, ali me trè Lukin potmuli glas.
Molim te, povezi me.
Luka se izmenio. Izgledao je strano.
Oi uàgrene, kao ukoene, kao da je pio,
mnogo pio i, jedva koraajui i klatei se,
doao je do mene i popeo se u eze. Zamolio
me je da mu kupim cigarete. Kupio sam mu i mi
smo poli u Lokonicu.
ta uradi, Luko? pitao sam ga.
Nita... zakleh se... ja mu nisam duàn.
Mene je neto àcnulo, neto duboko zabolelo, a on je zautao i gledao nekud daleko
po plavim daqinama krivudave Morave, neto je mislio, neto ga sputalo, zbunilo, krv
mu struji naglo kao da se neto kida od wega.
Izbegavao je razgovor i tako doosmo do sela
i do wegove kue. On sie nekako nesigurno i
izgubi se prema kui.
A sutradan bruji po selu: Luka se krivo
zakleo pa mu Bog udari amar im se zakleo,
izgubio mo govora. U poetku je tiho plakao i jecao a posle je poeo da vaqa jezikom,
poeo objawavati neto, èleo je da neto
kaè, ali nije uspevao, niti su ga oni koji su
kod wega bili mogli razumeti ta hoe da
kaè. A one je zbog toga bio jo tu`niji i nesreniji. Plae i gleda, vaqa jezikom:
Oohp, oohp...
Prilazi mu èna, muenica i pita:
Luko, domaine, koga traì?
Umesto odgovora suze i jo muklije i teè
ono:
Oohp... oohp...
Tako danima, nedeqama:
Oohp, oohp. Niko da odgonetne, niko da
pogodi ta hoe bolesnik. Ali se wegova èna doseti i stane reeti sve qude po selu:
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
Da ne traì toga i toga? odgovori mimikom - ne! I reala i reala. Dola do poSLAVE
la.
Luko domaine, da ne traì popa?
Da hodimo poteno kao po danu,
ta nam je za slavu potrebno? Da se
Sevnuo je oima, zasvetleo:
postaramo za slavski kola, sveu i ìA, a, a ... oohp, oohp. i gorko zaplakao.
ne u `derawu i pijanstvu.
to, da spremimo svoj dom, a pre svega da u
Svanulo je i wemu, i porodici i rodbini, (Apostol Pavle; Rimq. 13, 13)
pa i selu. Dobro je, traì popa. Hoe da se ismeusobnoj qubavi pripremimo sami seIma danas qudi i domova, naroito po be!
povedi. Hvala Bogu!
Hladno i kiovito jutro. Sitna jesewa gradovima, koji spremajui se da doekaImajmo na umu da taj dan posveujemo
kia sipi, blato u selu, blato pred Lukinom ju slavu, pre svega misle na prireivawe Bogu. Nastojmo zato da ga provedemo u
velikom kuom, sve je bilo tmurno. Otiao bogatih rukova i veera koje obavezno molitvi i pobo`nom raspoloèwu u kosam da ispovedim Luku. Neto me je steglo, prati opijawe. I ne samo to radi toga me su ga i nai preci proslavqali. Stabio sam tuàn. Saznawe o qudskoj nesavre- rasipaju znatne sume novca, ve se ide rajmo se da, ako je mogue, tu molitvu
nosti skoro me je bolelo.
dotle da ovakvo proslavqawe potiSa zebwom odkrinuh vrata. Sobica skuje svako hriansko obele`je slave. prinesemo i u crkvi.
Toga dana posetie nas roaci i priodavno neokreena, mali prozor na istoTreba da se, kao pravoslavni hria- jateqi i poèlee nam sreno krsno
nom zidu, krevet i u wemu kostur presvuen
ime. Doekaemo ih gostoqubivo i ugotamnom koòm, a Lukine oi sjajnije nego ni, nad tim ozbiqno zamislimo.
- Veliko je to bogohuqewe kada se dan stiti prema mogunostima, ali pazimo!
inae i pune suza. Pogledali smo se za asak
i pozdravili. Prihvatio sam ruku koja je go- koji je posveen slavi Bo`joj provodi u Budimo razumni i ne preterujmo. Od nas
rela, upravo sagorevala zajedno sa celim te- opijawu i bezbo`nom pirovawu pijani- zavisi kakva e atmosfera vladati na
lom, ona vrsta ruka koja je debelim tapom ca.
naoj slavi i u kakvom e raspoloèwu
- Svetiteqa, zatitnika naeg doma, biti nai gosti.
tukla po olizanim hrastovim stolovima u
seoskoj mehani.
na iji smo dan primili hriansku veA sav onaj novac koji biste utroili
Kako si, Luko, kako brate?
ru, ne moèmo slaviti na tako nehri- na prekomerna jela i pia, predajte u
Pitao sam ga i gledao pravo u oi, u one anski nain!
vidu poklona nekoj siromanoj porodiupale svetle oi, ono napaeno lice. Sluao
- A ta da kaèmo koliko je takva
sam tihe jecaje koji su razdirali itavo we- svetkovina nedostojna spomena na nae ci ili pojedincu i obradujte ih. Neka
govo bie i gledajui ìvi le kolosa Luke, pretke. I ne samo da nije dostojna ve im dan vae slave i za wih bude radostan
dan! Najlepe bi bilo da to uinite
mislio: O, siuni, mali stvore Boìji, nanosi uvredu jer sramoti srpsko ime.
preko crkve da se oseti delawe zajednikoliko si veliki zbog boànske iskre u tebi!
Iz toga proizilazi jedan zakquak, ce kojoj kao verni pripadamo i koja nas
Sagoreva sav, ceo i celovit fiziki, to
si svesno naeo ono boànsko u tebi - svest! koji e, istina, mnogima izgledati suvi- ujediwuje. To bi bio postupak pravog
I koliko e tvoje sagreewe po promislu e otar, ali ne treba se zavaravati: pravoslavnog hrianina i velikog
Boìjem, posluìti qudima kao pouka... Ta- domovi u kojima se slava izrodila u Srbina.
ko sam misli u zatvorenom sobiku sa malim obinu svetkovinu s ciqem da se dobro
To se odnosi na sveare. A za one koji
prozorom na istonom zidu u kome je telesno pojede i napije, ne mogu se zvati ni srp- o slavama poseuju roake i prijateqe
dotrajavao Luka.
ski, ni hrianski.
neka vaì ovo.
Tajna ispovesti i molitva oprotewa...
Nerazumqivo je zato se u tim domo- Ako
Neka ti je prosto! prihvatie neki od vima ovako slavqewe koje se moè prilici se ba sluajno naete u takvoj
kada atmosfera poiwe da biukuana i rodbine koji su posle obavqene prirediti i svakog drugog dana ostavqa
va ne slavska nego kafanska, i ako sami
svete tajne uli u sobiak.
ba za dan krsnog imena?
ne moète tu nita popraviti pronaiIstoga dana i Branko mu je oprostio.
Kaù roditeqi da im je èqa da se na te izgovor i brzo se udaqite sa takvog
A Luka, smiren, oien, okajan, olakan, posle stranih muka otiao je Bogu na taj dan wihovi odrasliji sinovi i keri mesta, inae i sami uzimate uee u
provesele i provedu sa svojim drugovi- huqewu na Boga i vreawu naih predaistinu.
Svega se toga seam kao da je to bilo jue i ma, ili to opet sama deca traè da im se ka.
neu nikada zaboraviti napaenog krivo- dozvoli i omogui. Razume se da toj èPrimite ove rei ozbiqno i k srcu.
kletnika Luku kako je, muen saveu izgo- qi niko nita ne moè zameriti. Na- Zamislite se nad ovim; razgovarajte sa
reo na vatri greha u neokreenoj sobici sa protiv, svi bismo èleli da to bude pri- svojima i odluite da se za slavu pripremalim prozorom.
jatno i radosno poselo mladih. Ali u mite, da je doekate i provedete svetlo i
Dragutin M.
orevi, svet.
srpskom domu ne sme se dozvoliti da se

ono izrodi u pijanku i raskalaenu zabavu.
sveto kao pravi Srbi i pravoslavni hriani, a ko slavu tako slavi - onom i pomaè.
15
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SLAVA
Vraao sam se na kowu iz Kragujevca
kui u selo... Bio je sumoran dan duboke
jeseni... Odjednom kow frknu na nos i
uplaeno odskoi. Jedva se uzdràh u sedlu. Obazrem se, a na drugoj strani puta
na vrqikama sedi deak od svojih
osam-devet godina, s prebaenom iskrpqenom vreom preko glave. Jednim ramenom se naslonio na deblo ceria, to
je ba uza sam atal vrqika. Kraj vrqika tri ovice upkaju ono malo zlonevoqne trave, to se jo nalo. Na prvi
pogled ga ne poznadoh zbog one vree, kojom se zaklonio od kie, ali im boqe
pogledah, poznam malom Mijata. Tako se
zove deko. Mijat me sobom podseti, da
sam ve na ataru neeg sela.
- ta radi tu, more, na ovoj kii? upitam ga.
- uvam ovce.
- Koliko ih ima?
- Eto to, - ree ravnoduno i povue
vie napred onu iskrpqenu vreu, da ga
kia ne bije u oi.
- Svega tri, - rekoh ja.
- Tri. Imali smo pet, pa dve nana letos prodala, te smo platili porez.
- Gde ti je onaj stariji brat? Jai je da
sedi na kii.
- On otera punu vreu penice u vodenicu, da sameqe brano. Imamo jo malo projina brana, ali nana veli za sutra treba da imamo strmna brana... Bata (tako zove starijeg brata) jue i onomad je prevlaio drva - a-Pavlu iz zabrana, pa mu ovaj dao volove i dvokolicu,
da otera ìto u vodenicu... I nana je kod
a-Pavla, - dodade posle male pauze.
- ta radi tamo?
- Tamo ona svakad pomaè a-Pavlovoj Stamenki. Sad joj grebena. Nana najboqe grebena u celoj parohiji. Ima nedequ dana kako grebena, pa, veli, danas
e da uzme od a-Pavla puno ono nae burence vina... Kaè dvaes` oka `vata nae
bure... Odnela ga jutros, kad je pola, pa
e da ga donese kad poe kui...
- to e joj vino?
- Pa za sutra! - ree deko sa izrazom
uewa: kako sam tako neto mogao i pitati.
- Pa ta je sutra?
16
- Zar ne zna ta je sutra?! - ree s

jo veim uewem i nasmei se prezrivo.
- Pa sutra mi slavimo!... uric!...
Zar to ne zna!
- Gle, zbiqa, a ja jo pitam! - rekoh
kao pravdajui se za tako stranu pogreku. Malom Mijatu bi po voqi, to me
je tako pobedio, a zadovoqan mojim pravdawem slatko se nasmeja i dodade:
- A ja se udim kako da se ne sea!
Jo kaèm: oe nana da uzme vino od
a-Pavla... Kaè nana lepo e da spremi... Imamo i kave i eera i rakije, sve nana spremila, pa e da dou i kod nas
gosti!... Oe da doe i tetka iz Saranova,
pa e kod nas i da rua.
- Zbogom Mijate, pozdravi majku i daj,
Boè, da zdravo i veselo proslavite - rekoh pri polasku.
- A ti pita ta je sutra! - ree Mijat i opet se slatko zasmeja. Obodem kowa i poteram kasom.
Nije ni pet minuta prolo kako se
rastadoh s Mijatom, a susretnem Milenu, Mijatovu nanu. Na pleima joj burence, te glavu povila i koraa teko, klizajui se po kaqavu putu, as levo as desno.
Kad me ugleda pree u kraj puta, nasloni burence na vrqike, te ga pa`qivo skide s plea, a zatim sukwu od pojasa, te pokri kouqu i uputi se meni. Ja
sam i inae, im sam je spazio, zadrào
kowa da ide lagano, nogu pred nogu, a sad
ga zaustavim. Milena prie i pozdravi
se.
- Otkud ti, Milena?
- Od Stamenke Pavlove - grebenala
sam tamo, pa danas pooh kui malo ranije da spremam za sutra. Uzela sam i ovo
malo vina, koliko da se prelije kola i
napije u slavu. ta u?! Tako je to ostalo od starih, pa vaqa i mlaima predati.
- Ima li gostiju?
Milena zastade, uzdahnu duboko, pa
kao za se gledajui u zemqu dodade:
- I da zovem, adeta radi, ali znam da
nee doi. Tvoji idu Miloju. Tamo idu
svi boqi i bogatiji, a kod mene ko e i
do u jad i sirotiwu?! Pa i siromah nee
sirotome po. Tako i jeste: Dosta mu je i
svoje nevoqe, a kamoli da i tuu gleda.
- E ja u ti sutra doi na ruak i hvala
ti na pozivu, - rekoh potresen wenim reima.
Milena me blagodarno pogleda, u oima joj zasijae suze, a zaguenim drhtavim glasom jedva proaputa:
- Hvala i tebi, a ja sam spremila, iako
sam sirota, neu se zastideti.
Jedva sam se suzdrào da suzu ne pustim. Pozdravim se i obodem kowa, te
poe kasom.
*
*
Milena je pre sedam godina ostala

udovica s dvoje dece: Milanom, kome je
tada bilo osam godina, i Mijatom koji je
bio jo na sisi.
Mu` joj, Petar, nije bio bogat, ali je
imao taman toliko da ne trpi ni u emu
oskudice. Dugo bolovawe wegovo i leewe preko dve godine toliko ga materijalno oteti, da kad umre ostavi samo
kuicu i neto vowaka oko kue, to u
isto vreme bee dvorite.
Milena je redak primer ène i matere. Radila je neumorno po tuim kuama
i zaraivala i za sebe i da decu odrì.
Sutradan odrìm re. Dan isti kao i
proli. Mutni oblaci, maglovito; sitna kiica izmeana sa susweìcom bije
u lice, vetar jaue, klopara golo grawe
na drveu. Kad sam uao u dvorite Milenino, obuze me udna tuga. Nekoliko
pokislih kokoaka stoje ispod streje na
jednoj nozi. Kudravo neko pseto, mokro
od kie, izie odnekud i zalaja, ali preko srca, tek kao iz neke zvanine du`nosti.
Otvorie se kuna vrata i ja uoh
unutra. Kraj ogwita drvena, niska sovra, na woj su anci s jelom, kaike,
slavski kola i na wemu trokraka tanka
votana svea, savijena u dowem kraju u
veliki kotur na kome i stoji. U jednoj boci vino, a kraj boce velika aa. Za sovrom su na trono`nim stoliicama sedeli domai i tetka iz Saranova, o kojoj
mi jue priae Mijat.
Milenu susretoh na vratima, a ostali
se digoe kad ja uoh.
Milan i Mijat stukoe u kraj kue.
Milena mesto da se pozdravi sa mnom,
prie Milanu, uze ga za ruke i glas joj zadrhta.
- Gosti, sine moj, domaine majin...
Glas je izdade. Zagrli sina, a suze joj
linue niz obraze.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O POSTU I UGAAWU STOMAKU

Ustanoviteq podviga posta, Gospod
na Isus Hristos, postio je 40 dana i time nam dao primer posta. Ugodnici
Bo`ji postili su, uz pomo blagodati
Bo`je, jedni od wih po nekoliko nedeqa,
a drugi po nekoliko dana nisu nita
okusili. A sad su qudi postali nemarni,
ne prinuavaju sebe na uzdràwe. Blagodatna sila posta vidi se iz onog sluaja,
kad sveti apostoli nisu mogli da isteraju neistog duha iz oveka, pa je Gospod
tim povodom rekao: ovaj se rod (to jest
neisti duhovi) izgoni samo molitvom i
postom (Matej 17,21). Iz ovoga je oigledno jasno koliko je velika mo posta,
sjediwenog sa smirenom molitvom. Ali
koliko je Bogu prijatan post, toliko je
pred oima Bo`jim odvratno ugaawe
stomaku; ono se smatra smrtnim grehom,
jer koji ugaaju stomaku, ne mogu da
sluè Bogu, jer je wima, kako je reeno u
Svetom pismu, stomak bog (Rimqanima
16,18; filipqanima 3,19), to jest oni
umesto Bogu, sluè svom stomaku. Neuzdrìvi u hrani i piu podvrgavaju se raznim bolestima i grehovnim strastima,
na elu kojih se nalazi blud, koji se raa
od presiavawa stomaka.
Zavolimo svete postove, zato to su
oni prijatni Bogu. Oni obuzdavaju nae
strasti, odgone lukave pomisli, useqavaju u duu mir i radost u Duhu Svetom,
osveuju molitvu i sjediwavajui se sa
wom, kao na dva nebeska krila, uznose duu ka prestolu Svedrìteqa.
Malo wih zna koliko su spasonosne
posledice posta; a kad bi znali, verovatno ne bi izbegavali post, nego bi dobrovoqno i rado postili. oveku koji sa
smirewem posti i moli se, daje se radost
duhovna, koja je neuporedivo vea od svih
blaga ovog sveta. Setite se tih trenutaka, kada vam biva lako i radosno na dui,
kako ste tada sreni: u tim trenucima
nita zemaqsko ne èlite, jer ste napojeni duhovnom radou, koju daje Duh
Sveti. Saàqiva mati naa, sveta Crkva, poiwe svoje molitve ovakvom
umilnom molitvom: Care nebeski, Uteitequ, Due istine, doi i useli se u

nas. A kad se On smiluje da doe i useli u
grenu duu ovekovu, tada ovek postaje jedan duh sa Gospodom i radost wegova
biva neiskazana. Eto ta mi treba da
prosimo od Gospoda, eto emu treba da
teìmo svim silama, da bi Gospod stano-
vao u naoj dui. Tada emo biti sreniji od svih smrtnih (qudi), tada nita
zemaqsko nee nas privlaiti. Bezbrojno mnotvo muenika, pustiwaka, usamqenika, i drugih dobrovoqnih zemaqskih stradalnika tako su plameno zavoleli Gospoda, da su ak i krv za Wega
prolili; a drugi su celog ìvota muili
sebe zimom, glau, èu i drugim bezbrojnim muewima muili telo, da bi
spasli duu. Sad oni sijaju neiskazanom
svetlou u Carstvu nebeskom. Poimo
i mi, qubqeni za ovim bogomudrim podvi`nicima: potrudimo se dok imamo
vremena, ugodimo Gospodu u svemu to
moèmo. Kad se mi Boga radi uzdràvamo od neega èqenoga, time dokazujemo
svoju qubav prema Bogu.
SVOME SINU
Ako moè da vidi kako se rui delo tvoga ìvota i da, ne rekavi ni rei, otpone da ga ponovo zida;
ili ako si kadar da vidi kako propada rezultat mnogih trudova, bez ijednog
uzdaha;
ako moè da voli, a da ne bude
lud od qubavi;
ako moè da bude vrst, a uz to
neàn;
ako moè budui omrznut, sam, da ne
mrzi i ipak da se bori i brani;
ako moè da podnese rei koje su
bednici izopaili da bi uzbudili glupake;
i da uje kako wihova bezumna usta
govore o tebi neistinu, a da sam ne pogrei ni jednom reju;
ako moè da ostane dostojanstven,
ali i prostosrdaan;
ako moè, savetujui se sa velikanima da ouva smirenost;
ako moè da voli sve svoje prijateqe, a da nijedan od wih ne bude sve za
tebe;
ako moè da razmiqa, posmatra i saznaje, a da ne postane sumwalica ili ruilac;
ako si kadar da sneva, ali da i ne dozvoli da ti snovi budu gospodar;
ako moè da bude vrst, ali ne razjaren; hrabar, ali ne nesmotren; mudar,
ali ne moralista niti sitniar;
ako moè da susretne pobedu posle poraza i da mirno primi i jedno i
drugo;
ako moè da zadrì hrabrost i
prisebnost kada ih svi izgube;
tada e velikai, sudbina, srea i pobeda biti zauvek tvoje pokorne sluge i to vie vredi od svega toga - bie ovek, sine moj.
(Prev. G.@.)
R. Kipling
17
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
HRIANI U DRUTVU I NA RADU

Hrianstvu se najvie prebacuje, naroito od strane rasista, neopagana i
Nieovih sledbenika, da ono stvara ropski mentalitet, podràva slabe i vaspitava mekuce. Ustvari, ono deluje suprotno. Daleko od toga da vaspitava robove, ono oslobaa robovawa strastima, materijalnom interesu, niskim pobudama, pa i svakoj pristrasnoj zaslepqenosti i zaluenosti. Vrhovna istina, veita pravda, nepromenqivo moralno merilo, stavqaju oveka iznad
ìvotne buke, sujete i koristoqubqam
daju mu trezvenost, uravnoteènost i
svetlost razuma.
Pravi Hrianin je jak, jer ga je od
najranijih godina ìvota eliila psihofizika disciplina crkvenih obiaja
eki roditeqi imali su sina

jedinca, koga im Bog uze. Mnogo
su oni tuìli i plakali, a na
dan pogreba zapitali su svog svetenika: Kako je Bog, za koga vele
da je milostiv, mogao uzeti wihovu uzdanicu i nadu? Sve{tenik odgovori: Sin va{ je verovao u Boga,
bio u svemu poslu{an, a uz to nezlobiv. Bog je hteo da ima jednoga
iz va{e porodice u nebu. Vi stari
nikad ne mislite o nebu, ne{ete u
wega zato je uzeo va{ega sina k Sebi. Bog isto ~ini kao onaj Dobri
Pastir sa ovcama Pastir je spremio u toru i slamu i hranu za wih.
On je otvorio vrata od tora, ali
ovce ne htedo{e u}i. Vijao se on sa
wima, mu~io se svakojako, ali one
beè natrag. Tada je on uzeo jedno
jagwe sa zemqe i uneo u tor i gle,
tada sve ovce u|o{e unutra. Oseate li bol u srcu, tad po|ite sa
detetom u veri, poslu{nosti Bogu
i nezlobivosti. Gospod ~esto nosi
nezlobive jagawce napred da bi i
ovce po{le za wima.
i obreda, jer je on od malena nauio da

potiwava sve svoje raznovrsne èqe,
oseawa i misli moralnom centru u sebi.
Pravi Hrianin je ist, jer mu je voqa u skladu sa zakonom a mata i srce sauvani od sablazni i razvrata.
Pravi Hrianin je aktivan, jer mu
zapovest qubavi nalaè da bude od koristi za druge.
Pravi Hrianin je i rodoqubiv i
zato unosi mir u svaku zajednicu kojoj
pripada.
Pravi Hrianin je savestan, te pobuen sveu svaku du`nost vri u
znoju lica svoga da bi zasluìo nasuni hleb koji je Bog pod ovim uslovom
obeao oveku.
U drutvu hrianin je od neocewive vrednosti. Duh sabornosti koji mu
je ulila Crkva, smisao za saradwu i uzajamnu pomo, trezveno, ustrajno i dosledno, vrewe svog posla, oseawe odgovornosti i predanost radu, stvaraju od
wega jedan vaàn inilac u procesu unapreewa rada i drutva. Hrianin rukovoa ne zanosi se slavoqubqem, ne
opija se vlau, ne grei svirepou i
izrabqivawem potiwenih - ma kako da
je uzdignut iznad drugova - ne misli da je
svemoni Bog. Hrianin u potiwenom poloàju izvruje sva nareewa koja se ne kose sa zakonom wegove vere, ne
pravi intrige, ne gleda da se istakne na
neiji raun, ne pravi nered, ne buni nikoga, nego je uvek trezven, miran, koristan i smeran.
Takvi su qudi neocewivi za svaku zajednicu, a takve qude - slobodne, jake,
strpqive i radne - vaspitava hrianstvo, hrianska porodica, hrianska
crkva.
Od svih religija hrianstvo najboqe deluje na oveka, najdubqe proìma
celokupni wegov ìvot, te ga najsavrenije priprema za odlino vrewe svih
du`nosti na radu, u porodici, u drutvu.
Sestra Aleksandra
18
ZNAWE I
VLADAWE
Vie zna jedan neuk seqak nego to
to uen varoanin moè predpostaviti.
Bog ga ui. Mawe zna jedan uen varoanin nego to to jedan neuk seqak moè
predpostaviti. Oholost smawuje wegovo
znawe.
Ui to hoe, i znaj to moè, ali
jedno ne sme neznati: da je uvek dragocenije dobro vladawe nego dobro znawe.
Mnogoznalica u robijakom guwu
izaziva prezrewe, a neznalica u robijakom guwu izaziva saàqewe.
Kad se uje o nekom uenom oveku, da
je uinio neko zlo delo, na svima usnama
lebdi isto pitawe: kako je taj mogao znati bezbroj stvari, a dve glavne nije mogao nauiti: bojati se Boga i estvovati
qude?
Ui to hoe, i znaj to moè,
ali jedno ne sme nauiti: na zlo upotrebiti svoje znawe. Koliko je i koliko
puta reeno: boqe i neznati nego znati
pa zloupotrebiti?
BOG I GREH
Bog i greh leè na dve protivpoloène strane.
Niko ne moè okrenuti lica k Bogu,
dok prvo ne okrene lea grehu. Niti ko
moè zavoleti Boga, dok prvo ne omrzne
greh.
Lea ne vide, te i onaj, ko je okrenut
licem ka grehu, ne moè videti Boga.
I na duh, kao i na glob, ima dva antipoda: istok i zapad, svetlost i senku,
sinovstvo i slugarstvo, blagodat i zakon.
No qubav, kod duhovnog oveka, brie antipode, i svi ini svetlou, sinovstvom i blagodau.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
ZATO SE OVEK VRAA VERI

Prava vera izvire iz dubine srca i due.
Ako toga nema, hladan razum nas do vere nikad nee dovesti. Ko veruje ne traì dokaze,
ko ne veruje ni dokazi ne pomaù. Treba najpre hteti verovati, bilo da nas do toga na
duhovni ìvot i wegove sklonosti, bilo da je
nau veru podstakao neki spoqni dogaaj, koji se desio nama ili nekom drugom, a koji je
potresao nau duu iz korena. A kad ve postoji naa sklonost za verovawe onda emo u
svemu onome to vidimo oko sebe, i to
preìvqavamo, nai potvrdu za nau veru i,
iz dana u dan, usavravati svoje verovawe.
Mnogi misle da e civilizovan ovek, kome je nauka odgovorila skoro na sva pitawa
prestati da veruje. Ali ba taj ovek nema
mira ni spokojstva, osea se jadan i usamqen,
pada u oajawe i diè ruku na sebe.. Izgleda
da je procenat samoubistava u nekoj zemqi u
srazmeri s procentom materijalnog blagostawa i kulturnog napretka te zemqe. Nauka
je dala oveku i radio, i televiziju, i friìder, i auto, ali mu nije dala mir i spokojstvo.
Mi imamo aparate o kojima nai preci nisu
mogli ni sawati, ali nita boqi, ni savreniji, ni plemenitiji nismo od najudaqenijih
naih predaka. Posledwe dve hiqade godina
mnogo se ta u svetu promenilo, ali ovek je
ostao isti. Isto onako sebian, gramziv, pokvaren ili onako plemenit i dobar kao to je
i bio. Horde Hitlerove, osim usavrenijih
metoda muewa, nita nisu bile boqe od horda Xingis-kanovih, ili bilo kojeg starog zavojevaa. Kakvo je dobro i kakvu utehu dala
kultura savremenom oveku? Nekad, u patrijarhalnoj zadruzi, on je bio zatien rodom i
zajednicom, a danas je sam u milionskom gradu, izloèn borbi za ìvot i egzistenciju.
Sam i oajan! I braa roena se parnie, i
roditeqi sa decom se sude.
Ali taj usamqeni oajnik, pored qudske
nauke koju visoko cenimo, ugleda i svetlost
Boìje nauke, on vie nije sam. On u svakom
nevoqnom asu ima kome da se obrati i pouzdano zna da e mu biti pomognuto. Wegovo samopouzdawe nije vie zasnovano na prola-
znom, materijalnom, naunom, osnovu nego

ono poiva na radosnim istinama. On ima nekog kome otkriva i najskrivenije svoje tajne,
pred kim ne krije svoje niskosti i od koga
oekuje da mu oprosti, da mu pomogne, i da ga
uzdigne. Preporoen i osnaèn verom jadni
ovek opet uspravno koraa po zemqi.
Zato je kulturnom oveku vera potrebna i
on joj se vraa. U zemqama koje su postigle
najvii nivo naunog saznawa i materijal-
nog blagostawa, hramovi su danas puniji nego

ikad ranije. Nekada su qudi morali da idu u
crkvu, i to ih je odbijalo, danas, kad ne moraju
crkva ih privlai. U kulturnom svetu vera
danas preìvqava svoju obnovu i svoj procvat. Tumaei slobodno jevaneqske istine
qudi, pod okriqem Crkve, skupqaju milijarde dolara i aqu ih bednim i nevoqnim na
svim stranam zemaqske kugle. Vera u qudima
podiè ovenost, qubav i samosvest. Zato
tom probuenom oveku ne treba prilaziti
spekulativnim dokazivawima na naunoj podlozi. Vidi on i sam ta mu je qudska nauka dala. Ono to mu je potrebno on iz we koristi,
ali je wemu potrebna i prava vera koja brda
premeta!
Risto Gri
laèna Melanija je priala:

*Jednome bratu, koji èqae
da ostavi svijet, majka postavqae prepreke. Ali, on se nije okanio svije namjere,i nije prestajao
da joj dosauje, govorei: * Hou da
spasem duu svoju*. Ne mogavi,
uprkos svim nastojawima da ga
sprei, majka mu na kraju dade dozvolu. Meutim, udaqivi se od we
i postavi monah, on u qenosti
provoae ìvot svoj. Desilo se da
mu majka umre, a posle godinu dana se
razbole i on, tako da qekari smatrahu da mu je ìvot pri kraju. Tada, budui u zanosu ( tj. istupqewu), on bi izveden pred Sud (Boìji)
gde vide majku svoju meu osuenima.
Ugledavi ga, majka mu, uàsnuta,
ree: Sine moj! Kako to da si i ti
osuen na ovo mjesto? Gdje su rijei
koje si govorio: Hou da spasem duu
svoju? Zastien onim to uje, on
tu`no stajae, nemajui ta da
odgovori. Ali, odjednom se zau
glas:*Uzmite ovoga odavde. Poslao
sam vas po drugog monaha, sa istim
imenom, koji ìvi u onoj obiteqi*.
Tako se zavrilo viewe, i brat,
doavi sebi, sve ispria onima
koji stajahu unaokolo. Kao potvrdu
i uverewe da je rekao istinu, on posla jednog brata da ode u obiteq ije je ime uo i da pita da li se upokojio brat, wegov imewak. Poslati je
doznao da se ovaj zaista upokojio.
Oporavivi se, pak, i ukrijepivi
se, bolesnik stupi u zatvornitvo
i seae u bezmolviju, brinui se jedino o spasewu svoje due, kajui se
i plaui zbog nemarnosti u prethodnom ìvotu. On imaae takvu
skruenost, da su ga mnogi molili
da sebi malo popusti, strepei da
kako sebi ne naudi prekomjernim
plaem. Ali, on nije hteo da se utei, govorei:*Kad ne podnesoh ukora
matere svoje, kako u pred Hristom
i svetim anelima podneti stid u
Dan suda?*
19
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PLAMICI
Nekoliko je dana kako ia Radovan, zamiqen, prolazi mimo drugova, gleda u zemqu i
ne razgovara. Porazila ga je posledwa crna
vest o smrti najstarijeg sina Mladena. Neki
dan ujutro, pre nego je sunce ogrejalo poloàje, neprijateqska granata sa umom pade u
rov, skri krstonosnu jelu pod kojom se odmarao i ìva ga raznese. A nije bilo prolo
ve nekoliko dana to je, prebolevi teku
ranu, iz bolnice doao na poloàj. Dva mlaa sina pre su izginuli: sredwi u turskome
ratu, a najmlai, @ivan, regrut iz 1906 godine, udavi se po priawu wegovih preìvelih
drugova, u povlaewu preko Albanije, pri gazu neverne reke. Ostade ia meu borcima,
na poloàju, sam na svetu.
Mladenova smrt oìve jae u wegovom mozgu one dve druge stvari, nigda nepreàqene.
Iskrsnue pred wim likovi dece mu, onakvi
kakvi su bili u najboqoj mukoj snazi. Opet,
kao i pre, gleda @ivana kako se davi pri gazu
svake reke: sea se sinova kad gleda crna jata
avki to kriei pred wim, lete u neodreena mesta, i u tamnim senkama oblaka to
tajanstveno planinom promiu, - i svugde, u
smrti, gleda wih trojicu, decu svoju... esto
u hodu zastaje, hvata se za glavu i u sumwi pita sam sebe: Hou li moi da izdrìm?... Da
me pamet ne ostavi? Tako s dana u dan opada
i zaputa se: lice mu je u otru dlaku obraslo.
Jednom zgodom drug ga zbog toga prekori, a
on mu odgovori:
- to da se udeavam? Zar je ovo moja glava?
Posledwih dana pade mu na pamet da, u nestaici votanih svea za upokoj sinovqevih dua, pali cepice od lua. Svugde gde
stigne vadi lu iz starih borova, krije ga ispod mike, po zaklonicama pali i zadeva u
zemqu. Gledajui kako lueve cepice dogaraju, u se udie dim iji ga miris na blagosloveni tamjan podsea.
...Danas je oblano, vetar ispod rova sa
umom raznosi suvo lie. Jesewi sivi suton, pun prednonih glasova, silazi sa visova planinskih, zahvata sure gorostasne stene, iza kojih se neprijateq krije, uobliuje
ih u tajanstvene idolske oblike i sputa se
u wegov mali rov. U tome rovu ue i na neprijateqa vrebaju on i drug mu, ia Svetislav. Jedva u wemu mogu da se ispruè. Drug je
nekuda poao, jo ga nema. Radovan je tuàn,
zamiqen... Pre wim, u rovu, leì naruaj
20
lua; trè no` iza pojasa, reè cepice, daje im oblik votanih svea, pali ih svojom
kotuwavom rukom i zadeva oko sebe u zemqu.
No je stigla, duga, jesewa oblana no.
Preko Radovanove glave pakosno vritei,
projuri pokoja granata. Straàrski uestali pucwi graju k<o jato preplaenih crnih
avki. Radovan oko sebe u zemqu jednako zadeva cepice. Sav se predao mirisnim plamicima: oni mu bol blaè, kroz wih se s decom
razgovara.
ANEO
Po nebu pononom aneo letijae i pevae tihu pesmu - i mesec, i zvezde, i oblaci
sluahu tu svetu pesmu.
On pevae o blaènstvu bezgrenih duhova pod `buwem rajskih bata, o Bogu velikom
pevae on - i hvala wegova bee nepritvorna.
On nosijae u svom naruju mladu duu u
ovaj svet tuge i suza, i zvuk wegove pesme ostade u mladoj dui bez rei, ali ìv.
I dugo se na svetu ona muila, puna udnih
èqa, i zvuke nebeske ne mogoe joj zameniti
dosadne pesme zemaqske.
M. J. Qermontov
PROROK
Nadneo se nad wih... Iz wegovih krupnih

oiju sada ista tuga tee, miii ispod
tamne koè zemqane boje podrhtavaju, dugi
brkovi nemarno vise, wihove dve senke ocrtavaju se na uglovima poluotvorenih usta:
- Boè, vide li deca s neba ove plamike?
Oseaju li wihov miris?...
Sav mali rov ispuwen je bogomoqskom svetlou i mirisom luevih cepica. One to
se gase Radovan zamewuje drugima...
Kasno u no stiè drug mu, Svetislav.
Ustavi se pred rovom.
- ta radi? - upita ga u udu.
ia se okrete i odgovori mirno:
- Zar si zaboravio da sam sva tri sina izgubio?
Ivo ipiko
Muen duevnom èu, lutao sam po mranoj pustiwi, i estokrilni serafim javi mi
se na raskru. Prstima, lakima kao san, dotae se mojih zenica: otvorie se proroke
zenice, kao u uplaene ptice orlovice. Zatim se dotae mojih uiju, i wih mi ispuni
um i jeka: i ja razumedoh drhtawe nebesa, i
let nebeskih anela, i podvodni hod morskih
ìvotiwa, i klijawe podzemaqske loze. I on
se prikloni mojim ustima, i istrè moj greni jezik, praznoslovni i lukavi, i strelicu
mudre zmije u premrla moja usta umetnu krvavom desnicom. Zatim mi grudi rasee maem,
i uzdrhtano mi izvadi srce, i àr, koji plamtijae ogwem, stavi u otvorene grudi. Kao
trup leào sam u pustiwi, a glas Boìji dovikivao mi je: Ustani, proroe, i vidi, i sluaj: ispuni se mojom voqom i, obilazei mora
i zemqe, reju rasplamuj srca qudska!
A.S. Pukin
ratija su, avu Agatona upitali: reci nam, avo. Koja od vrlina
zahtjeva najvei trud?* Na to
im on odgovori: *Oprostite ali
drìm da nema veeg podviga od molitve Gospodu. Jer, svaki put kada
ovek pokua da se pomoli, wegovi
neprijatewi, demoni, pokuavaju da
ga zaustave znajui da neometana
molitva, ukoliko se u woj istraje,
vodi postignuu nebeskog mira. Molitva je borba do posledweg daha *.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
ZAVET STRAHA I ZAVET QUBAVI

Proroci i mudraci Staroga Zaveta
govore mnogo o strahu Gospodwem. Mojsej saoptava narodu Izraiqevu zapovest Gospodwu: Neka se naue da me se boje dok su ìvi na zemqi. Opet na drugom
mestu ponavqa Bog zapovest o strahu od
Wega: Neka se boje stranoga i slavnoga
imena Gospoda Boga svojega. Sveti prorok Jeremija vie: Ko se ne bi tebe bojao, care nad narodima. A kroz Malahiju
pita gnevni Tvorac neverni narod: Ako
sam ja Gospod, gde je moj strah. David pak
u tom smislu savetuje: Sluìte Gospodu
sa strahom i radujte se wemu sa trepetom. I jo ima puno rei, saveta i zapovesti o spasonosnom strahu Gospodwem.
Upravo ceo Stari Zavet die tim strahom. Tako da se on moè nazvati Zavet
straha. Qubav se jedva spomiwe na nekoliko mesta u celoj ogromnoj Kwizi, i to
kao uzgredno. Strah je glavni i osnovni
ton te Kwige. Kao to majka rukovodi i
vaspitava dete prvih nekoliko godina
samo strahom, tako je i Gospod Bog strahom rukovodio i vaspitavao narod Izraiqev.
Potom je doao Zavet qubavi, Novi
Zavet. Bog je qubav - to je evangelije, to
je radosna vest Novoga Zaveta. Qubavqu
boànskom die sav Novi Zavet. Qubavqu die; qubav je atmosfera wegova,
kruna svega, vrh savrenstva. I to ne
qubav samo kao propoved i nauka nego
kao telo i krv Bo`ja, kao ovaploeni
Bog u licu Gospoda Isusa Hrista. No kako je to poznato svima hrianima, mi
se neemo uputati u opirno izlagawe
toga. Za nas je ovde glavno pitawe: da li
je Novim Zavetom odbaen strah Gospodwi kao uslov spasewa i kao etika
nu`nost za hrianina. Drugim reima:
da li je strah od Boga izgubio vrednost u
vezi qubavi prema Bogu?
Nipoto ne smemo to tvrditi. Ne govori li sam Spasiteq, ne govori li prekorno o nekom zlom sudiji koji se Boga
ne bojae i qudi ne stiae. Svakako su
apostoli dobro razumeli qubav Bo`ju
kroz Hrista, pa ipak u svojim poukama

opomiwu verne na strah. Tako Pavle govori Filibqanima: Qubazni moji, izgraujte spasewe svoje sa strahom i drhtawem. Govorei o onima koji pogazie
zakon Bo`ji, on navodi rei Psalmista
pa kaè: Nema straha Bo`jega pred oima wihovijem. I apostol Petar preporuuje hrianima strah Gospodwi govorei: Provodite vrijeme svoga ìvqewa sa strahom. I opet: Potujte svakoga, brau qubite, Boga se bojte, cara
potujte.
Na liniji svetih apostola stoje i sveti oci crkve. Ne zna se koji od wih jae
istie strah Gospodwi kao uslov bez koga nema spasewa. Ne zna se koji od wih
vie trepti u strahu od Boga, da li mali
Jefrem Sirin ili Isak Sirin, da li
Nil Sinajski ili Marko Podvi`nik, da
li oci Palestinski ili oci Atonski. U
svojim liturgijama i Zlatoust i Vasilije dali su jakog izraza strahu pred Bogom, u prisustvu koga heruvimi i serafimi ispuweni strahom zakrivaju krilima
lica svoja. I zar svetenik na kraju li-
turgije ne poziva verne na priee reima: So strahom Bo`jim i vjeroju pristupite? Grci jo dodaju: i quboviju.
Strah i qubav dakle ne iskquuju se i ne
potiru se, nego se organski dopuwuju.
Nije mogue da je drukije mislio i
sv. Jovan Jevanelist. Nije mogue da je
on negirao strah Gospodwi kad je rekao:
U qubavi nema straha. Treba pravilno
razumeti ove rei, pa nee biti spoticawa. Treba razumeti, da onaj ko ima qubav
prema Bogu nema straha ni od koga i ni
od ega. Isto kao to smo rekli i za
strah, i kao to narod kaè: Ko se Boga
boji taj se nikoga drugog ne boji. Qubav
dakle ne potire strah Gospodwi nego
strah od demona i od qudi. Novi zakon ne
potire Zakon i Proroke. Zavet qubavi
uzrasta na Zavetu straha. Zato su mu plodovi obilni i sveti.
Sv. Jovan Rilski je okupio mnogobrojnu bratiju monaha i osnovao

manastir koji je i dan-danas najvea svetiwa bugarskog pravoslavnog naroda.
Sv. Jovan Rilski je ostavio
amanet svojim monasima:
- da uvaju svetu veru pravoslavnu u neporonoj istoti;
- da ìve od svoga rada i molitve;
- da se klone srebroqubqa kao
korena svih zala;
- da ne traè poznanstvo sa carevima i knezovima zemaqskim i
da se ne uzdaju u wihovu pomo nego u Boìju;
- da utvruju u veri svoj narod;
- da ga ue protiv nepristojnih
paganskih obiaja i zle naravi;
- da se zalaù neprestano za
svoje duhovno prosvetqewe.
C.V.
21
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
MATERINSKA
@RTVA
Neka pobo`na sirota èna ostane sama na
svetu u jednom velikom gradu. Mu` joj je poginuo nesrenim sluajem od jedne preostale
mine iz rata. Jedino blago udovici predstavqahu etvoro dece, tri sina i jedna ki. Jadna èna morala se uhvatiti u kotac sa mnogim tekoama da othrani, odene i podigne
na noge svoje maliane.
Pere drugima rubqe samo da bi svojoj deci
nabavila ono to im je potrebno. Ne stidi se
svoga posla, i svom nesalomqivom energijom
ène i majke baca se na svakodnevni rad, a esto puta pere i nou... Uspela je svojim trudom i svojom snala`qivou da otvori jednu
malu perionicu sa jo pet èna - i ìvot joj
se malo razvedrio. Posla je bilo mnogo. Zaraivala je pristojno, te je svu decu podigla na
noge i ikolovala ih.
Meutim, to su deca via rasla, kao da ih
je majka sve vie gubila. Deci ìvot nije bio
teàk. Mamine patwe, suze i znoj, uinile su
im ìvot pristojnim. Na `rtvama majine qubavi deca su lepo rasla i lepo napredovala,
ali ona su od svega toga malo znala. A to su
znala brzo su zaboravqala. Jer ìvot je pred
wih donosio nove zadatke, nove radosti, nove
ari. Majka je sve vie odlazila u drugi plan.
Jednog dana majka sa troje odrasle i zdrave
dece slavi svoj roendan. etvrto dete, wen
najmlai sin, koji je bio vrlo talentovan za
muziku, nastradao je u jednoj nesrei i potpuno izgubio vid. Sada, slep, ìvi gore u sobi
na drugom spratu...
Deca estitaju roendan i qube majku,
ali, eto, pribliàva se vee, a vee u velikom gradu mladom svetu uvek pruà mnogo
primamqivih zabava. ta bi deca celo vee
razgovarala s majkom? Bilo bi im dosadno.
Mama je staromodna èna i ima samo osnovnu
kolu. Deca su vrlo uena, svi imaju fakultet. I jedno po jedno dete ostavqa majku i odlazi u no da tamo traì svoje veseqe i svoju
sreu. Majka, naputena, ostaje sama. @alosne joj misli dolaze na pamet. Ni to jedno ve-
22
e deca nisu mogla da `rtvuju za majku koja je

za wih `rtvovala ceo svoj ìvot.
I onda se dogaa neto potresno. Sa gorweg sprata iz pomrine, polako tapka i sputa se niz stepenice slepi sin. Doao je da i
on estita majci roendan. Sada mama nee
vie biti sama. Slepi sin pruà raàloenoj majci malo utehe. Ona ga gleda sa besprimernim saueem i ào joj je to ne
moè da mu pomogne.
Kako bi lepo bilo kad bi progledao!
U dui majke raa se te veeri jedna misao. ula je da u vajcarskoj, u @enevi, esto
lekari sa uspehom operiu i najteè sluajeve. I mnogi koji su bili oslepeli ponovo su
progledali.
Majka radi nou, pozajmquje novac na menicu, odlazi sa svojim slepim detetom u vajcarsku da potraì spas. Lekar-specijalista
pregledao ga je i rekao:
- Gospoo, stvar je vrlo teka. Ipak, malo
nade postoji: kad bi se detetu izvadilo bolesno oko i usadilo neije zdravo... To bi bila
jedina mogunost da opet progleda, ali,
kaèm vam, to nije potpuno sigurno...
Kad je ovo ula, majka nije oklevala ni asa. Dae, da dete ne zna, svoje oko samo da bi
ono opet videlo ovaj Boìji svet! Majka je
ostala sa crnim povezom preko prazne one
upqine. Izvadili su joj oko i presadili ga u
onu dupqu deteta. Posle operacije skidaju
detetu zavoj.
Najpre kao kroz gustu maglu mladi poiwe da gleda najpre crne senke, koje ga okruùju, zatim sve boqe i boqe raspoznaje predmete oko sebe, dok, na posletku presrean, ne
prepozna doktora koji je sedeo preko puta wega...
- Vidim, vidim! - kliknuo je sa srenim
osmehom koji se najedanput prelio po wegovom ushienom licu.
- Pa, kako to da sada vidim, dragi doktore...? Kome da zahvalim? Bogu, Vama i - kome
jo...?
Tad ga lekar odvede u susednu sobu u kojoj je
ekala majka sa crnim povezom na mestu izvaenog oka.
o. Nikola
Teodorovi
STRADAWE - ZATO
BA JA?
Qudi se ponekad pitaju zato Bog dozvoqava stradawe na ovome svetu. Seam se razgovora iz moje mladosti, kada je mlada gimnazijalka qutito postavila pitawe: Gde bee
taj va Bog kada je Hitler poslao est miliona Jevreja da umru u gasnim komorama?
esto sam uo slina pitawa iste sadrìne: Zato je Bog dopustio da se to ba desi
meni? Ovo otkriva mentalitet savremenih
qudi bez jake voqe, koji bi èleli da raj bude
na zemqi, a nikakvo ih nebo ne zanima.
Ako neko ne veruje u ìvot posle smrti,
onda je prirodno da za wega nema nade u venu
pravdu. A itav je ìvot pun bola od prvog
plaa novoroeneta do posledweg ropca
umirueg starca...
Ako bi neko rekao radniku koji ide u fabriku: Nikad nee dobiti platu za rad, i
sve to uradi sledea smena e to unititi. On e da zapita: Pa ta ja od svega toga
imam? Osim trenutnih uìvawa, taj radnik
bar ui o duevnim promenama koje se deavaju u wemu. Dakle, ako gledate na ovaj ìvot
kao na kolu, kao na teàk ispit koji moramo polagati, ali da posle wega dolazi drugi
ìvot i savrena Boìja pravda, onda stvari
poiwu da dobijaju vie smisla.
Jedina prednost za oveka koji ne veruje
u ìvot posle smrti je to da on moè da naruava moralne propise potewa ovenosti i
da do mile voqe ini zlo. Meutim, vernik
koji prihvata veru u ìvot posle smrti dobija
od Boga odgovor o razlogu stradawa i umirawa.
Uprkos izvesnoj popularnosti materijalizma, taj sistem misli ne zadovoqava, jer ne
pruà venu pravdu posle vaskrsewa. Materijalisti optuùju Boga to doputa i stradawe nevinih, a previaju da je Bezgreni
Bog dobrovoqno doao da strada za nas grene iz iste qubavi prema nama.
Za vernike ìvot ima smisla ali taj smisao se ostvaruje samo posle ovog ìvota. Zato
nikakva stradawa i muke ne smeju nas zaustaviti na vrletnoj i trnovitoj stazi koja nas vodi u nebo. Nije Hristos sluajno rekao: Bogovi ste... Gde sam Ja i Otac moj - biete i vi.
K.V.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SPASEWE I VAN MANASTIRA

Kako se ovek moè spasiti ìvei u svetu sa ènom i decom? Mogu da vam savetujem
da revnosno itate Sveto Pismo i Svete oce,
jer je wima dano od Boga da razumeju tajne
Carstva nebeskog, to jest pravi smisao Svetog Pisma. U wihovim porukama jasno vidimo
put spasewa: da inimo dobra bogougodna dela i da izbegavamo bogoprotivna dela. Sveti
oci nas ohrabruju i duhovno naoruàvaju.
Oni svoju vidovitost prenose i na nas, tako
da nam se otvore oi duhovne i da vidimo kako
milostivi Bog spasava pravoslavne hriane, kroz pravu veru, kroz dobra dela, potporom Svoje blagodati.
Pravoslavna vera je sauvana i ovaploena u Jednoj svetoj sabornoj i apostolskoj crkvi, a bez te prave vere nemogue je spasewe.
Isto tako, ni bez dobrih dela nije mogue
spasewe. Jer pravoslavna vera bez dobrih dela je mrtva vera, kao to su i dobra dela bez
pravoslavne vere mrtva dela. Ko god èli da
bude spasen mora ujediniti ove dve dobre
stvari, blagodau dobijenom od Hrista Boga,
koji je rekao: Bez mene ne moète uiniti
nita.
Hristos je u svojim zapovestima jednako
zahtevao od svih hriana da ine dobra dela
pa bili oni monasi u manastirima ili mirjani koji ìve u svetu sa ènom i decom. Od
svih On oekuje revnosno izvravawe Wegovih zapovesti. Oni koji bi ih naruili a ne
bi se potom pokajali nee imati izgovor o
Wegovom Drugom dolasku. Svi pravoslavni
hriani bez obzira na pol, uzrast i poloàj, kako zdravi tako i bolesni, svi mogu uz pomo Bo`je blagodati - ispuniti Hristove zapovesti, i to bez velike tekoe, samo
ako imaju dobru voqu i duhovnu smirenost.
Dakle, pun spasewa je svima dostupan.
Meutim, Gospod oekuje da ispunimo sve
Wegove zapovesti, poto On oekuje od nas
da makar ponemo na zemqi da ispuwavamo
onu Wegovu uzvienu zapovest: Budite savreni kao to je Otac va nebeski savren.
To duhovno savrenstvo pretpostavqa
beskrajno usavravawe ak i u raju posle naeg vaskrsewa. Meutim, ovde na zemqi poetak naeg rasta u to savrenstvo iziskuje
qubav prema Bogu i prema svome bli`wem,
krotost i smirenost, izdr`qivost, od srca
pratawe tuih grehova i uvreda, uzdràvawe od osuivawa drugih, od mr`we, qubav

prema naim neprijateqima, kao i ostale vrline zahtevane od nas u Evanequ.
Hristos je mnogo puta govorio: Mir vam!
Svoj mir ostavqam vama... Hristos obitava u
dui koja ima wegov mir. Isto je neophodno i
trpqewe. Zato je Gospod rekao: Trpqewem
svojim spasavajte due svoje (Luka 21:19). Trpqewe je prosveena upornost i snaga duha.
Ko god celim srcem oprosti svome
bli`wem, i wemu e Bog oprostiti grehe wegove.
Teko je ukratko nabrojati sve zapovesti
Evaneqa koje moramo vriti ako mislimo
da budemo spaseni. Meutim, kao to je vazduh neophodan za ovekov ìvot, tako i vrlina krotosti neophodna za spasewe. Stoga,
ako neko èli da stekne vrlinu krotosti (i
kroz wu spasewe), on mora da smatra sebe za
najmaweg pred Bogom, i da samog sebe osuuje
za sve prestupe koje je uinio. Mora da kaè
iskreno, u dubini svoje due: Ja sam za sve
kriv i niko drugi. To je stav evangelskog carinika, koji je kajui se rekao: Boè milostiv budi meni grenome! A farisej je uvek
zadovoqan samim sobom i javno se hvalio svojim dobrim delima.
Sveta tajna ispovesti sastoji se u iskrenom pokajawu i skruenosti pred Bogom, udaqavawe od svojih grenih navika i tvrda reenost da sa Boìjom pomoi, nikad vie ne
padamo u stare grehe, koje smo ispovedali
svom ocu duhovniku. A on ima od Boga vlast da
nas razrei od svih tih grehova i da nam propie epitimiju (duhovni lek). Pravilna
primena za priee zahteva, prvo, iskrenu
ispovest, odreeni post, oiena srca kroz
izmirewe sa svima, oseawe straha zbog svoje
nedostojnosti, ali ovaj strah je pobuen oseawem iste qubavi prema Bogu. Ovakvom
pripremom nae prieivawe e biti zaista za oprotaj grehova i ìvot veni.
A podrobne savete o tome kako èweni
hriani mogu, zajedno sa celom porodicom,
zadobiti spasewe - mogu se nai u delima Sv.
Jovana Zlatousta kao i kod ostalih svetih
otaca.
Protojerej
Sergije etverikov
POSLUNOST
U SLOBODI
Poznajte istinu i istina e vas osloboditi. A kada su oni ozlojaeni vikali Mi smo
deca Avrama i nikad nikom robovi bili nismo. Kako ti onda nama govori: biete slobodni? Na to im je Gospod odgovorio: Svako
ko grei, rob je greha. A osloboewe od greha daje samo Hristos i to postepeno putem slo-
bodnog prisiqavawa samog sebe, putem slobodnog rada nad samim sobom. Znai, iz slobode se raa veliki podvig poslunosti. To nam
je pokazao primerom i sveti Sergije.
Teko je da svet razume da neko u poslunosti moè biti slobodan. Obino se mirjani pitaju: gde je monahova sloboda ako se on
odrekao svoje voqe i potpuno potinio voqi
svoga duhovnika? Meutim, ba iz te odluke
da bude posluan u uvawu i ispuwavawu zapovesti Bo`jih, iz reenosti da ispuni voqu
Crkve izvire sila voqe u monaha. Gde je Duh
Gospodwi, tamo je sloboda. Crkva nas i zove
u slobodu od greha, u slobodu od svojih linih
strasti i da se potpuno predamo u poslunost Svetoj @ivotvornoj Trojici. Treba da
posluamo zapovesti Bo`je, a ne samo da ih
sluamo. I ko se muki odrekao ovoga sveta
kao prepodobni Sergije, on postaje Bo`je edo poslunosti, iz iste slobode, a ne zato
to mora. Zato kaluer uìva veu slobodu
od cara ili vladara, jer pustiwak ima da slua samo Boga Slobode.
Episkop Pitirim
23
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
ZATO QUDI TELESNIM OIMA NE MOGU DA VIDE BOGA

Kad se povede re o Bogu, mnogi qudi
zahtevaju da Ga prvo vide, pa da poveruju
u Wega.
Takav wihov stav nu`no zahteva stalno i svima qudima vidqivo prisustvo
Bo`je u svetu: da Ga svi qudi stalno imaju pred oima i tek onda ispuwavaju ono
to On od wih zahteva radi wihovog
venog dobra. Takav Bog bio bi degradiran na ulogu strogog policajca, ije bi
zapovesti qudi vie ispuwavali iz
straha od kazne, a ne iz sinovqe qubavi
i potovawa. U tom sluaju i quid bi
bili degradirani i svedeni na nivo nerazumnih ìvotiwa, koje pod pretwom i
strahom od batine izvravaju voqu svojih gospodara. Meutim, qudi su svojom
duhovnom prirodom slini svome Tvorcu i od Wega obdareni visokim duhovnim
darovima: razumom i slobodnom voqom,
koje ìvotiwe nemaju. Od qudi Bog ne
zahteva slepu, ìvotiwsku pokornost iz
straha, ve razumnu, dobrovoqnu poslunost, koju pokree sinovska qubav, a ne
ìvotiwski strah. Time je Tvorac qude
uzdigao visoko iznad ìvotiwa, na dostojanstvo svojih sinova, i kao takvima
poverio im na upravu Zemqu i sve to je
na woj, da u ime Wegovo svim upravqaju i
na kraju poloè Mu raun o svome radu,
kao to dobri sinovi svako vee referiu svome ocu o obavqenim poslovima
u toku minulog dana. Na ovu odgovornost
pred Bogom upozorava nas sveti apostol
Pavle u svojoj poslanici Rimqanima:
Svaki e, dakle, od nas za sebe dati raun Bogu (14, 12).
ta je za qude, kao razumna i slobodna
bia, dostojnije i asnije: da iz straha od
prisutnog i vidqivog Gospoda izvravaju Wegove zapovesti, ili da to ine iz sinovqe qubavi i zahvalnosti za primqena
dobra, iako Ga ne vide telesnim oima?
Koje dobro delo ima veu moralnu vrednost i pred Bogom i pred qudima: ono koje se uini iz straha od kazne, ili koje se
uini iz qubavi? Svaki ovek normalne
pameti rei e: ovo drugo. Ono je dostoj-
24
nije oveka. Bog je tako postupio zato

to visoko ceni oveka i odnosi se prema wemu kao Otac prema svome sinu.
Ali, pored ovoga, ima i drugih uzroka, koje onemoguavaju da telesnim oima vidimo Boga.
Prvo, telesne oi date su nam za
opaàwe materijalnih predmeta, a Bog
je duh. To je otkrio Gospod Isus Hristos u razgovoru sa ènom Samarjankom
(Jovan 4, 24), a to isto ponavqa i sveti
apostol Pavle: Gospod je Duh ( Korin. 3, 17). Gle, mi svojim telesnim oima ne vidimo ni vazduh, ni elektricitet,
ni radiotalase, ni magnetizam - nevidqive prirodne sile kojima se svakodnevno sluìmo, pa ne treba da nas udi
to ne vidimo wihovog Tvorca, koji je
najistiji i najsavreniji Duh.
Drugo, qudi ne bi mogli da izdrè viewe Boga i ostanu ìvi. Potvrdu za ovo
imamo u Svetom pismu Starog zaveta. Kad
se Bog javqao proroku Mojseju, On je to
inio preko posrednika, anela. Tako,
prvi put mu se javio u obliku plamena kojim je goreo `bun kupine, a nije sagorevao
( Mojsejeva glava 3). A kad je kasnije
Mojsej zaèleo da vidi Boga, Gospod mu je
odgovorio: Nee moi videti lica
mojega, jer ne moè ovek mene videti i
ostati ìv ( Mojsej. 33, 18-20). Jer je
Gospod Bog tvoj ogaw koji spaquje (
Mojsej. 4, 24). Zato sveti apostoli upozoravaju one koji imaju èqu da vide Boga:
Bog je svetlost... i ìvi u svetlosti kojoj se ne moè pristupiti, koga niko od
qudi nije video, niti moè videti (
Jovanova 1, 15; Timoteju 6, 16). A na gori Sinajskoj Bog je Mojseju govorio iz
ogwenog oblaka ( Mojsej. glava 19).
Prorocima posle Mojseja Bog se javqao na razne naine, ne onakav kakav je
u svojoj sutini, nego preko raznih simvola i slika, ili, najee, kao glas koji se uje, ali se govornik ne vidi. Na
primer: Godine te i te, meseca tog i tog,
doe mi re Gospodwa... Neke je proroke sila Bo`ja u tren oka prenosila s jed-
nog mesta na drugo (Jezekiqa, glava 37 i

40). A prorok Danilo imao je duhovnu viziju budueg suda Bo`jeg i opisao ovim
reima: Gledah dok se postavie prestoli, i Starac sede, na kome odelo bee
belo kao sneg, i kosa na glavi kao ista
vuna, presto mu bejae kao plamen ogweni, tokovi mu kao ogaw raspaqen. Reka
ogwena izlaàe i tecijae ispred wega. Hiqade hiqada sluàe mu, i mirijade mirijada stajahu pred wim. Sud zasede, i kwiga se otvorie (7, 9-10).
Ba ta nemogunost qudi da telesnim
oima vide Boga i ìvotna opasnost od
direktnog viewa, pored drugih razloga,
nama nepoznatih, verovatno su uticali
na odluku Svete Trojice da se weno drugo lice, Sin Bo`ji, pojavi na Zemqi kao
ovek, u qudskom telu, i spase qude iz
trostrukog ropstva: grehu, satani i smrti i uspostavi naruenu duhovnu zajednicu izmeu qudi i Boga. Qudskim telom, kao nekom debelom haqinom, On je
zaklonio svoju boànsku slavu i time
omoguio qudima da Ga gledaju i dotiu.
Samo u jednom trenutku, za vreme nonog
preobraèwa na brdu Tavoru, On je dozvolio da se Wegova boànska slava projavi kroz Wegovo lice, koje je zasijalo
kao sunce, to je prisutne apostole
uplailo, te su pali na zemqu (Matej 17,
1-9; Marko 9, 2-9; Luka 9, 28-36).
Znajui èqu qudi da vide Boga, On
je u govoru na rastanku sa uenicima, a
na zahtev apostola Tome da im pokaè
Oca, ka kome odlazi, rekao: Kad biste
mene znali (da sam ja Sin Bo`ji i Bog),
onda biste znali i Oca mojega... Koji vide mene, vide Oca, koji me je poslao... Ja
sam u Ocu i Otac u meni... Ako meni ne
verujete, verujte mi po tim delima (Jovan 14, 7-11; 12, 45).
Tako je Bogoovek Isus Hristos, po
reima bogomudrog apostola Pavla, bio
na Zemqi slika Bo`ja, odsjaj slave i odraz Bia Bo`jeg ( Korin. 4, 4; Jevrejima 1, 3). U Wegovom licu Bog se javio u
qudskom telu ( Timoteju 3, 16).
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O DUHOVNOM
VIDU
U Svetom pismu esto se govori o slepima i o slepilu. Tako se u Evanequ pria o iscelewu slepog oveka (Luka 18,
35-43) i sleporoenog (Jovan 9, 1-41)...
Evangelista Luka saoptava da je Gospod
mnogima slepima darovao vid (Luka 7, 21).
Ali postoji i duhovno slepilo, koje je
Gospod esto osuivao. Tako je On fariseje nazvao slepim voama, jer oni sami
nisu poznali istinu, a i drugima su smetali da je poznaju. (Mt 15, 14).
Sv. apostol Petar, prizivajui vernike da budu revnosni u vrlinama koje
oveka uzvode na nebo, preporuuje: Jer
kad je ovo (bratoqubqe) u vama i
umnoàva se, nee vas ostaviti... bez
ploda u poznawu Gospoda naeg Isusa
Hrista. A ko nema ovoga, slep je... (2.
Petr. 1, 8-9).
ovek kao stvorewe Boìje sastavqen je iz tela i duha, pa prema tome, ima
i telesni i duhovni vid. Bez telesnog vida ne vidimo sunevu svetlost, lepotu
ovoga sveta, ni svoje prijateqe, ni same
sebe. Ali jo je gore kada nae duhovne
oi nemaju vida da bi mogle da sozercavaju Boga i tajne duhovnoga sveta. Taj duhovni vid je dar Boìji, i ko ga nema
slep je duom svojom.
Od takvoga slepila pate oni hriani koji, mada znaju iz Svetoga pisma da e
za svoju pravednost dobiti ìvot veni,
oni se ipak celom duom odaju grehu i zaboravqaju na pokajawe i oiewe svoje
due u najsvetijoj tajni Priea. Takvi
duhovni slepci tvrde da veruju u Hrista,
ali delima svojim oni se Wega odriu.
Sv. ap. Jovan Bogoslov jasno pie:
Bog je svetlost, i tame u Wemu nema nikakve. Ako kaèmo da imamo zajednicu
sa Wim, a u tami hodimo, laèmo i ne
tvorimo istinu. Ako li u svetlosti hodimo, kao to je On sam u svetlosti, imamo zajednicu jedni sa drugima, i krv Isusa Hrista, Sina Wegova, oiava nas
od svakoga greha (1 Jov. 1, 5-7).
ta treba da radimo? Kako duhovno

da i mi progledamo? Po uewu Pravoslavne crkve, da bi neko stekao duhovni
vid, to ne pretpostavqa da mora da ima
dar nadprirodnih viewa, ili javqawa
svetaca i angela. Ko god prièqkuje to,
smatrajui da se u tom sastoji duhovni
vid, taj se nalazi na opasnom putu duhovne prelesti i zablude. Treba uvek pamtiti da neprijateq roda qudskog moè esto da uzme na sebe oblik svetlog angela
da bi zaveo naivnog oveka u greh uobraènosti i gordosti.
saznamo svoju nemo i svoje duhovno siromatvo, onda smo tek slobodni da prizovemo u pomo Gospoda naeg Isusa
Hrista.
Ako èlimo da se oistimo od greha,
onda moramo ii za Hristom, koji je Svetlost svetu. Zato je Gospod i pozvao nas:
Ko ide za mnom nee hodati po tami, nego e imati svetlost ìvota (Jn 8, 12).
A da bismo mogli ii za wim, moramo se
od Wega nauiti Wegovoj krotosti i
smernosti, jer je On krotak i smiren srcem (Mt 11, 29). Moramo bez roptawa
nositi krst svih iskuewa u ìvotu,
omrznuti tamu greha i klonei se od we.
Da bismo primili u sebe svetlost
Hristovu, treba da u svemu budemo slini Gospodu. Zato nam sv. ap. Pavle savetuje: Mir imajte i svetiwu sa svima, bez
ovoga niko nee videti Gospoda (Jevr.
12, 14).
Mnogi e, mo`da, kazati: Zar je to mogue i u nae vreme? Mi treba da verujemo da samo Hristos, kao Bogoovek, ima
mo da nam otvori duhovne oi. Treba i
mi da zavapimo iz dubine due, kao onaj
jerihonski slepac: Isuse, Sine Davidov, pomiluj me (Luka 18, 38). Prosvetli oi moje, Hriste Boè, da ne bih zaspao na smrt. Milosrdni Bog, kao lekar
dua i tela naih, ue na vapaj i prosvetlie nau duu svetlom poznawa i
udostojie nas da vidimo Wega i Svetlost nezalaznu u Wegovom neveerwem
Carstvu (Arhimandrit Elevterije,
@urnal Moskovskoj patrijarhiji, 4, (8).
R.B.
Ne moèmo se dovoqno nauditi to
neki ne primeuju svoje duhovno slepilo. A da bi se ovek od wega izbavio mora stei saznawe da se nalazimo u tami
paloga sveta, i da treba svom duom da
mrzimo greh. itawe i sluawe Rei
Boìje pomoi e da oteramo tamu, da
ozarimo duhovne oi i da pobedimo greh
samoqubqa i sve poroke nae due, tako da ispuweni blagodau moèmo da izvravamo zapovesti Hristove.
Istinski duhovni vid, po uewu Svetih otaca, sastoji se u viewu svojih grehova, u poznawu Hrista Spasiteqa. Kada
ednog dana je arhiepiskop,

ava Teofil, posetio skit.
Bratija koja su se tom prilikom sabrala obratili su se
avi Pamvu govorei: Proslovi
neto arhiepiskopu kako bi se
on mogao neemu pouiti. Starac im je uzvratio reima: Ako
nije pouen mojim utawem, nee
se pouiti ni mojom besedom.
(Starenik).
25
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
KAD E
KRAJ SVETA
Razmislimo o tome kakva e biti posledwa sudba ovog vidqivog sveta i ta e biti sa
umrlima svih vremena i mesta?
Neverujuima je svojstveno da ostaju pri
ovom sadawem i vidqivom. Ne pomiqajui o nekoj promeni u svetu i ne oekujui nita posle smrti. Ali mi, hriani, prosveeni boànskim otkrovewem, verujemo da e
se ovaj sadawi, vidqivi svet vremenom okonaati, i da e svi umrli od poetka do kraja
sveta, vaskrsnuti i oìveti.
O kraju sveta saoptio nam je sam Gospod
na Isus Hristos u jevanequ. Jednom su Ga
apostoli pitali o vremenu kraja sveta: Kaì
nam, rekli su Mu kakav je znak Tvoga dolaska
i svretka vijeka? On im je odgovorio da e
se propovijedati ovo jevaneqe o Carstvu po
svemu svijetu, i tada e doi kraj (Matej 24;
3,14). Sunce e se pomraiti, i mjesec svoju
svjetlost izgubiti, i zvijezde sa neba pasti, i
sile nebeske pokrenuti se... Nebo i zemqa e
proi (Matej 24; 29,35). I uenici Gospodwi,
sveti apostoli, pouavajui verujue, i savetujui ih o trpqewu i podvizima, uvek su im
svedoili i o kraju ovog prolaznog sveta. Budite strpqivi. Govori ap. Jakov, utvrdite srca vaa, jer se dolazak Gospodwi pribliì
(Jak. 5,8). Svemu se kraj pribliìo (1. Petr.
4.7). A doi e Dan Gospodwi kao lopov nou u
koji e nebesa s hukom proi, a stihije e se
uàrene raspasti i zemqa i djela to su na
woj izgoree (2. Petr. 3,10) - govori apostol
Petar. A sv. Pavle pouava ovako: Ovo
kaèm, brao, jer je ostalo malo vremena;
prolazi oblije ovoga svijeta (1. Kor.
7;29,31); i ponavqajui rei psalomopevac
kaè: Ti, Gospode, u poetku osnova zemqu, i
nebesa su djelo ruku Tvojih; Oni e proi a
Ti ostaje, sve e istarjeti kao odijelo; I
savie ih kao haqinu, i izmijenie se...
(Jvr. 1; 10,11,12).
Ne mislite, meutim, da e sadawi vidqivi svijet, na svom kraju, biti sasvim razruen i uniten. Ne. On e biti samo izmijewen i obnovqen. Nova pak nebesa i novu zemqu po obeawu Wegovom oekujemo, gdje
pravda obitava (2.Petr. 3,13), govori apostol
Petar. A sv. apostol i jevanelist Jovan ak
je u otkrovewu vidio taj novi budui svet: I
vidjeh nebo novo i zemqu novu; jer prvo nebo i
prva zemqa prooe (Otkr. 21,1). Tako e se
sadawi vidqivi svet zavriti time to e
26
staro postati novo, trule`no - netrule`no,

vremensko - veno. U novom svetu nee biti
grehova, koji sada obremewuju zemqu; nee biti beda i stradawa, koje sada trpimo; nee biti gladi i nagote, bolesti i smrti. Eto kakav
e biti kraj sadaweg sveta! I eto kakav e
biti potom budui vek!
A ko e ìveti u buduem veku? Ko e da
obitava na novoj zemqi? Isti oni qudi koji
su naseqavali i staru zemqu. Svi mrtvi - od
poetka sveta do wegovog kraja - vaskrsnue,
tj. tela umrlih, propala i ustrula, opet e se
sastaviti dobiti preawi izgled, sjediniti se sa duama i oìveti. Budue vaskrsewe
mrtvih predskazali su jo starozavetni proroci. Tako Isaija govori: Vaskrsnue mrtvi
i ustae oni u grobovima (Isaija 26,19). Sam
Isus Hristos u Jevanequ propoveda o vaskrsewu mrtvih. Ide as, kaè On, kada e mrtvi
uti glas Sina Boìjeg, i koji ga uju ìvee
tariji ovek doao da poseti avu Ahila. Zatekao ga je

kako ispquvava ugruak krvi. On ga je zapitao: Oe, ta se
to zbiva? Na to je starac odgovorio: *Re koju je izustio brat
mnogo me je povredila, pa sam se
borio da nita ne uzvratim,
molei Boga da me oslobodi te
rei. Ona se stoga u mojim ustima zgruala u krv koju sam ispqunuo. Sada sam spokojan, i celu stvar ve sam zaboravio*.
(Starenik).
(Jovan 5,25). Sv. apostol Pavle pie o drugom

dolasku Hristovom i o vaskrsewu mrtvih: Jer
e zatrubiti, i mrtvi e vaskrsnuti neraspadqivi (1. Kor. 15,52). Ne sumwajte, brao, da
istrulelo telo moè ponovo da se obrazuje i
oìvi, ve verujte u beskonanu silu i vlast
Tvorca. Ako nas je Svemogui Bog mogao da
stvori ni iz ega, sigurno moè i naa istrula tela ponovo obrazovati. Zar nije vaskrsao
iz mrtvih Sin Boìji Gospod na Isus Hristos, kada je ìveo na zemqi? etverodnevni
Lazar ve je bio poeo da trune, a ipak je podignut samo jednim boànstvenim glasom
Spasiteqa. On e, Svemogui i Preblagi, takoe podii i sve mrtve na kraju sveta. Ni-
ta nee zaustaviti Wegovu boànstvenu

vlast i silu. I more i zemqa e davati svoje
mrtvace, svi e umrli oìveti, i stvorie se
bezbrojni sabor vaskrslih, svako sa potpunim saznawem o sebi, svom prolom ìvotu i
svim svojim delima. Jer nam se svima vaqa javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono
to u tijelu uini, bilo dobro ili zlo (2.
Kor. 5,10), govori apostol Pavle. Tano onako kako je Premudri Gospod stvorio oveka
za veni ìvot i sastavio ga od due i tela, i
kako sada ovek ìvi i radi telom i duom
istovremeno, tako e se i u buduem ìvotu
javiti kao potpun ovek, u vjeno nerazdvojnom savezu due i tela.
U kakvom e stawu biti vaskrsli ? Da li
e qudska tela po vaskrsewu biti potpuno
ista kao i u vreme ìvota na zemqi? Ne! Ona
e biti neraspadqiva i vena, kao to je vean i neizmewiv ìvot budueg veka. Mrtvi
e ustati netrule`ni (1. Kor. 15,52), govori
ap. Pavle. On takoe pie o vaskrsewu mrtvih ovo: Tako i vaskrsewe mrtvih: sije se u
raspadqivosti, ustaje u neraspadqivosti; sije se bezau, ustaje u slavi; sije se u nemoi, ustaje u sili; sije se tijelo duevno, ustaje tijelo duhovno (1. Kor. 15; 42,43,44). Na taj
nain vaskrsla, tela qudska bie lepa, slavna, nerazruiva i besmrtna. Wima nee biti
potrebna ni hrana, ni odelo. A ta e biti sa
onima koji e ìveti posledweg dana i videti vaskrsewe mrtvih? Oni nee umreti, nego
e se samo izmeniti, tj. wihova tela e se preobraziti iz grubih u lepa, iz nemonih u silna, iz trule`nih u netrule`na i besmrtna.
Svi neemo pomrijeti, govori apostol Pavle, a svi emo se promjeniti. Ujedanput u
trenu oka, pri posledwoj trubi; jer e zatrubiti, i mrtvi e vaskrsnuti neraspadqivi, i
mi emo se promjeniti (1. Kor. 15; 51,52).
Ne qubite ovaj sujetni svet kojem e doi
kraj, ve razmiqajte o novoj buduoj zemqi
i trudite se da se pripremite za onaj dobar,
blagoestivi i bogoqudni ìvot! Verujte u
vaskrsewe mrtvih i uvajte svoja tela ista i
neporona za slavu Boìju i veni ìvot.
ekajte veliki i sveti dan, kad e Gospod i
Spasiteq, na Isus Hrist opet doi na zemqu i kad e slavnim Svojim dolaskom obnoviti nebo i zemqu i vaskrsnuti umrle. Neka
nas Gospod udostoji da poìvimo razborito,
pravedno i pobo`no u sadawem vijeku, oekujui blaènu nadu i javqawe slave velikoga Boga i Spasa naega Isusa Hrista (Tit. 2;
12,13), i vascijeli duh na i dua i tijelo da
se sauva bez poroka za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista (1. Soluw. 5,23).
s ruskog R.B.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Isus Hristos kao Car i Gospod, uva Svoju
HRISTOV
DRUGI DOLAZAK
svetu izabranu Crkvu. Brine se o Woj i upravqa Wome, davi Joj apostole, proroke, jevaneliste, pastire i uiteqe, za usavravawe svetih u delu sluèwa, dok ne dostig-
Gospod Isus Hristos je uzaao na nebesa i nemo svi u jedinstvo vjere i poznawa Sina
seo s desne strane Boga. Sedewe Isusa Hrista Boìjega (Efes. 4;11,12,13).
Konano, doi e vreme, odreeno Bogom,
s desne strane Boga Oca proroki je prikazao
u psalmu starozavetni pesmopisac: Ree Go- kada e Spasiteq na Isus Hristos opet doi na zemqu. O tom Svom Drugom dolasku gospod Gospodu mojemu: sedi Meni s desne stravori Sam Gospod u Jevanequ: Doi e, govone, dok ne poloìm neprijateqe Tvoje u podri on, Sin ovjeiji u slavi Oca Svojega sa
no`je nogu Tvojih (Ps. 109,1). Slino govori o
anelima svojim, i tada e uzvratiti svakome
Hristu i sv. Apostol: Hristos je onaj koji
po djelima wegovim (Matej. 16,27). Vidite,
umrije, pa jo i vaskrse koji je i s desne strane
brao, da e Gospod Isus Hristos, koji se vazBogu (Rim. 8,34). Mi imamo takvoga Prvosveneo na nebo i sedi s desne strane Boga Oca,
tenika, koji sede s desne strane prijestola
opet doi na zemqu. Ali, Wegov drugi dolaVelianstva na nebesima (Jevr. 8,1). Tako se
z
Gospod Isus Hrist posle Svog vaskrsewa ne
samo vazneo na nebo ve i seo s desne strane
Boga Oca, tj. kao Bogoovek i iskupiteq sveta primio je i po qudskoj prirodi svu vlast,
veliinu i slavu, koji Mu pripadaju po boànstvu, kao to je On Sam, po Svome vaskrsewu
rekao Apostolima: dade Mi se svaka vlast na
nebu i na zemqi (Matej. 28,18).
Ne mislite, meutim, da je Gospod ostavio

verujue bez Svog boànskog starawa i promiqawa, da je On, uznevi se na nebo, ostavio nas sirote i rastao se od nas zauvek. Ne.
On je rekao apostolima pre svog stradawa:
Neu vas ostaviti sirotne; doi u k vama
ednom dva velika i starca,

otelnici iz oblasti pilusijskih, dooe blaènoj
Sari. Odlazei od we, rekoe jedan drugome: * Smirimo ovu staricu*. Oni joj rekoe pazi, mati ne zanosi se umom i ne reci u
sebi: Gle, meni, èni, dooe
otelnici*. Na to blaèna sa
smirewem i suzama ree: Oci, ja
sam èna prirodom, a umom sam
mukarac*.
(Jov. 14,18). Aneli su se, po Wegovom vaznesewu javili uenicima i posvedoili im: Ovaj
Isus, koji se od vas uznese na nebo, tako e
isto doi kao to ga vidjeste da odlazi na
nebo. (Djela 1,11). I sada Gospod na nevidqivo prebiva sa verujuima, po Svom nela`nom obeawu, koje je izrekao Svojim uenicima i apostolima: Evo, ja sam sa vama u
sve dane do svretka vijeka (Matej. 28,20). I
sada On, kao na Iskupiteq i Zastupnik
produàva Svoje boànsko starawe o naem
spasewu. Prinevi na krstu iskupiteqsku
`rtvu za svet i siavi u ad da bi i tamo
propovedao izbavqewe, Gospod Isus se vazneo
na nebo da bi se neposredno, licem u lice, zauzimao za nas pred Bogom Ocem. Hristos ne
ue u rukotvorenu Svetiwu, govori sv. ap.
Pavle, nego u samo nebo, da se sad pojavi pred
licem Boìjim radi nas (Jevr. 9,24). Koji je i
s desne strane Bogu, govori takoe apostol
o Hristu, koji i posreduje za nas (Rimq. 8,34).
Sedei s desne strane Bogu, kao Zastupnik,
ak nee biti isti kao prvi. Pre se On javio

kao iskupiteq qudi, a drugi put e se javiti
kao Sudija sveta; prvo je doao kao rob, a drugi put e doi u slavi, kao Vladika i Car; prvi put je siao na zemqu kao kia na runo,
tiho, smireno, a drugi put e sii na oblacima nebeskim, sa silom i slavom velikom (Matej. 24,30). Kada doe Sin ovjeiji u slavi
svojoj i svi sveti aneli sa wim, tada e sjesti na prijesto slave svoje i sabrae se pred
Wim svi narodi (Matej. 25;31,32). Slavan e
biti drugi dolazak Hristov, ali ujedno i
straan. Straan, jer e biti praen stranim pojavama i znacima. Kao to muwa izlazi od istoka i sine do zapada, tako e biti i
dolazak Sina ovjeijega. Tada e se po nevoqi tih dana sunce pomraiti, a mjesec svoju
svjetlost izgubiti, a zvijezde s neba pasti, i
sile nebeske pokrenuti se. I tada e se pokazati znak Sina ovjeijega na nebu (Matej.
24;27,29,30), govori Hristos. Straan, jer e

tog asa otpoeti posledwi i strani sud.
Niko od nas nee izbei taj strani sud, naprotiv - svim qudima i ìvim i mrtvim, bie
sueno, kako kaè sv. apostol Pavle: Jer nam
se svima vaqa javiti na sudu Hristovom, da
primi svaki ono to u tijelu uini, bilo dobro ili zlo (2. Kor. 5,10). Nita se ne moè
sakriti pred svevideim Sudijom. Naprotiv,
sve nae misli, èqe, namere, rei i dela,
velika i mala javna tajna, uiwena u mladosti, zrelosti ili starosti bie pred licem
Boìjim kao da su uiwena ovog trenutka.
Doi e Gospod koji e osvijetliti to je sakriveno u tami i objaviti namjere srca (1.
Kor. 4,5) i svakome e dati po djelima wegovim (Rimq. 2,6). Kakva neopisiva radost, kakvo nedokuivo blaènstvo, kakva beskonana slava e biti onima koji su verovali u
Hrista, ispuwavali Wegovu svetu voqu i
proveli svoj ìvot celomudreno, pravedno i
blagoestivo. Radi wih Gospod opet dolazi,
wih e uzeti k Sebi (Jovan. 14,3), da se vie
nikad od wih ne odvoji; sa wima e carovati,
tako to Wegovom carstvu nee biti kraja
(Luka. 1,33).
Ne pitajte o tome kada e Gospod opet doi i da li e to biti uskoro. To je tajna, poznata samo Bogu, a svim drugima zapeaena.
O danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli
nebeski, do Otac moj sam (Matej. 24,36), rekao je Isus Hristos. Ovoliko znamo i nesumwivo verujemo da e doi nee odocniti (Jevr. 10,37). I sada ne docni Gospod sa obeawem; nego nas dugo trpi, jer nee da iko propadne no da se svi pokaju (2. Petr. 3,9).
Spasiteq na Hristos je na nebesima - uznosite mu slavu, ast i poklowewe, i sami se

uznosite k Wemu u molitvama, u qubavi, u istoti i neporonosti ìvota. Spasiteq na
Hristos je na nebesima: I na ìvot treba da
bude na nebesima (Filipq. 3,20). Ne vezujte se
za zemqu grenim mislima, sujetnim èqama,
telesnim delima, ne qubite svijeta, ni to je
u svijetu (1 Jov. 2,15), nego traìte ono to je
gore, gde Hristos sjedi s desne strane Boga.
(Kol. 3,1). Spasiteq na Hristos je na nebesima i opet e doi na zemqu u slavi Svojoj.
Pazite na sebe da srca vaa ne oteàju prejedawem i pijanstvom i brigama ovoga ìvota, i
da Dan onaj ne naie na vas iznenada (Luka.
21,34). Straìte, jer ne znate dana, ni asa u
koji e Sin ovjeiji doi (Matej 25,13).
27
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
NE UBIJ
esta zapovest zakona Bo`jeg zabrawuje
ubistvo... Strano je i pomisliti kako je to
uàsan prestup, no on se, na nesreu - dogaa.
Nekad ne samo bezbo`nik, ve i Hrianin, sin Svete Crkve, lan Bogom ustrojene
zajednice - podiè ruku na ìvot svoga brata,
ili na samog sebe. Kako je to strano! Tvorac
nam je darovao ìvot - moèmo li se drznuti
da ga oduzmemo bli`wemu ili sebi samom?
Smemo li uiniti tako stranu povredu i
bli`wemu i sebi? Ovim ìvotom mi treba da
stiemo drugi, budui ìvot - kako onda smemo da se osmelimo da razruimo tako veliko
i slavno svoje naznaewe i da izgubimo istovremeno i vremenski i veni ìvot? No, da
ne govorimo vie o tom tako tekom i stranom zlodelu. Ne daj nam, Gospode, ni da ujemo o wemu! Naravno, ovde mislimo na svesno,
namerno ubistvo. No , deava se da se ubistvo
poini nenamerno, npr. pri narodnim tuama, a posebno u pijanom stawu, ili zbog neopreznosti. No, u svakom sluaju, to je veliki
greh pred Bogom, za koga je potrebno dugotrajno pokajawe i koji obino i dràva ka`wava.
Sasvim je druga stvar kad je to potrebno po
du`nosti. Na primer, kada sud osudi nekog
zloinca na smrt, ili kad se ubije neprijateq
u ratu...
Ali ìvot se ne oduzima samo tako grubim, otvorenim i odlunim zlodelom. Moè
se biti ubicom, a da zlodelo ne primete ne samo drugi, ve ni onaj koji ga ini. Pitaete
se: kako to? Eto, na primer, kada sudija iz nekih pobuda oslobodi krivca, a osudi nevinoga
- recite, zar nije on ubica? Ako neko, recimo,
skriva ubicu ili wegov zloin, a zatim taj
ubica poini novo ubistvo - zar nije onda za
to novo ubistvo kriv i onaj koji je skrivao
prethodno zlodelo i zloinca? Ako se pretpostavqeni grubo odnosi prema potiwenima, ili gospodar prema robovima, ako ih iznurava i optereuje tekim poslovima i
ka`wava ih tekim kaznama, liavajui ih
tako zdravqa i skraujui im ìvot - zar onda nije on ubica? A i mu`, ako se grubo odnosi
prema èni i bije je, to nije retko, takoe
liavajui je zdravqa i skraujui joj ìvot
- zar on nije ubica? Ako vidimo nekog da strada i moèmo mu pomoi, ali to ne uinimo zar nismo ubice? Ako bogata ne pomaè
drugima u nevoqi ili ih u nekim nesrenim
prilikama stewava i pritiskuje, na primer, u vreme gladi prodaje hleb po veoma visokoj ceni i time doputa ak i da umru od
28
gladi - zar nije ubica? Pa i mi sami nismo li

vinovnici nae prevremene smrti? Tvrdica,
na primer, mui samog sebe oskudnou u hrani i brigom o celoj svojoj imovini, vene, i
vremenom - umire. Slastoqubac od neuzdràwa i presitosti naruava svoje zdravqe i,
naposletku - gubi ìvot. A ta da kaèmo o
sladostrau, telesnom neuzdràwu? Ka-
znai? Znai to, da je mogue biti ubica

svoga bli`weg i reju i delom. Protivnik
wegovog dobra i nepravedni naruiteq wegovog spokojstva. U samoj stvari, kako se trpe mr`wa, gnev, ogorenost, dosaivawa, svae, uvrede? Ne steè li se srce onoga ko je
podvrgnut takvim neprijatnostima i ogorewima? Zar on ne tuguje i ne àlosti se? Ne
osea li bol i zar mu se time ne umawuje zdravqe i ne skrauje li mu se polako ìvot? I
to su prestupi zbog kojih pred Bogom odgovaramo za ovekoubistvo. A sve se ovo, brao,
odnosi na oduzimawe ìvota, na telesno
ubistvo. No, ta ako bli`wem oduzimamo
duhovni, veni ìvot - ako mu ubijamo duu?
To sigurno biva kada nekog uvodimo u sablazan, tj. kada ga reju ili svojim primerom
uvodimo u neverje ili raskol, ili ga uvlaimo u teke prestupe i smrtne grehe. Jer odstupawe od vere i upadawe u smrtne grehe,
to i jest smrt due. Takav sablazniteq je
ubica due bli`wega i za wega je Sam Spasiteq na izrekao kaznu: A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, kaè
Gospod, boqe bi mu bilo da se objesi kamen vodeniki o vrat wegov, i da potone u dubinu
morsku (Matej; 18, 6).
Eto koliko nam grehova zabrawuje esta

Bo`ja Zapovest! I to kakvih grehova! O kojima je strano i misliti. Da nas Bog sauva od
tih bezzakonih dela i da nas upravi na iwewe dobrih i pravednih! Da, brao moja, za nas
hriane nije dovoqno samo da ne inimo
greh; mi smo du`ni i da inimo dobra dela.
Jer smo Bo`ja tvorevina, kako kaè Apostol, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra,
koja Bog unapred pripremi da u wima hodimo
(Efes. 2, 10). Treba da qubimo nae bli`we i
kvim se samo pogubeqnim posledicama podvrgavaju oni, koji provode ìvot u neistoti i
ropski sluè svojoj telesnoj strasti? Ko su
svi ovi, ako ne samoubice? Vidite, brao, kako je mnogo neprimetnih sluajeva i okolnosti u kojima se gubi ìvot, i kako se esto
moè biti vinovnikom smrti drugih qudi, a
i samih sebe. Istina, takva zlodela mi veinom ne primeujemo, a qudski zakon ih ne
ka`wava; ali Bog, koji je zapovedio da se ne
ubija, zna svakog takvog ubicu i sudi mu kao
prestupniku Wegovog zakona.
Znate li jo ta kaè Apostol i voqeni
Uenik Hristov? Svaki koji mrzi brata svojega jeste ovjekoubica (1. Jov. 3, 15). ta to
da ne ruimo, ve da gradimo wihovu sreu.

Jer je Gospod rekao: Qubi bli`wega svoga kao
samoga sebe (Marko 12, 31). Mi smo du`ni da
uvamo wihovo zdravqe, da im olakamo bolesti, da im pomaèmo u nevoqama, da im pomaèmo u tekim i nesrenim prilikama
wihovim, da ih teimo u tugama, da se uvek
ophodimo prema wima krotko i s qubavqu i
da se trudimo da i oni isto toliko budu
spokojni i sreni koliko i mi sami. ak i ako
bi oni poeli da nas vreaju i ruè i ako bi
nam postali neprijateqi, i tada treba da
im pratamo uvrede. Da ih volimo i inimo
im dobro. Tako nam je zapovedio Gospod i
Spasiteq na i to je naa hrianska
du`nost.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
UPOZOREWE
O OPRATAWU
ta bi bilo od roda qudskog, kad bi se qudi jedan drugome svetili za svako uiweno im
zlo, nepravdu ili uvredu?
ta bi od roda qudskog bilo, kad bi se svi
qudi pretvorili u `derowe i dan i no brinuli ta e da popiju i pojedu?
Najzad, u ta bi se ovaj svet pretvorio,
ako bi svi qudi poeli da se jagme i otimaju o
wegova blaga, rukovodei se pri tom samo
svojom snagom?
Zato to veina zala u svetu proistie iz
osvete, pro`drqivosti i grame`qivosti,
sveta Crkva nas upozorava na rei Spasiteqeve o opratawu, postu i nepropadqivom
blagu i poziva da se po wima upravqamo u ìvotu. Svaka re Spasiteqeva za krajwi ciq
ima nae spasewe i zbog toga za nas ima silu
zakona. Kao sledbenici Hristovi i lanovi
svete Crkve Wegove, mi smo obavezni da Wega i Crkvu sluamo, jer od toga zavisi nae
spasewe. Kako je vreme posta vreme osobitog
podviga i usiqenog napora u savlaivawu
grehovnih sklonosti i jaawu dobrih, Crkva
je namerno odredila da se ba ovaj odeqak iz
Evaneqa ita danas, na poetku velikog ili
uskrweg posta.
Prva vrlina koju Bog od nas uvek traì,

osobito u vreme posta i pripremawa za sveto
priee, jeste uzajamno opratawe grehova
koje mi jedan drugome uinimo. To je uslov da
i On nama oprosti to smo mi Wemu zgreili: Jer ako opratate qudima sagreewa
wihova, oprostie i vama Otac va nebeski
sagreewa vaa . A ako ne opratate qudima sagreewa wihova, ni Otac va nee vam
oprostiti sagreewa vaa, rekao je Gospod
Isus. A kako mi vie greimo Bogu, nego
to nama gree nai bli`wi, to je u naem
interesu da opratamo malo, da bi nam se
oprostilo mnogo. Na opratawe Gospod nas
obavezuje i u Molitvi koju nam je preporuio: ...I oprosti nam dugove nae, kao to i
mi opratamo du`nicima naim (Mt. 6, 12).
Zlopamewe i nepratawe doveli bi opsta-
O NEPROPADQIVOM
BLAGU
Sva ovozemaqska blaga nesigurna su: ili
ih moqci i ra nagrizaju, ili ih lopovi gradu
i otimaju. Od wih ovek u ovom ìvotu ima
samo briga i sekiracija, a u zagrobnom ìvotu nema od wih nikakve koristi. Zato nam Gospod u danawem svetom Evanequ savetuje
da ne sabiramo blaga na Zemqi, nego na nebu
gde nema ni moqaca, ni re niti lopova, pa je
zato ono sigurnije od zemaqskog blaga. A pod
nebeskim blagom Gospod podrazumeva dobra
dela. To je nepropadqivo blago, jedino blago
koje oveka prati u onaj ìvot i ostaje sa
wim vavek. zato nam je dat ovaj prolazni ìvot, da wime kupimo onaj veni. A on se kupuje dobrim delima.
Opratajmo brai svojoj da bi Gospod nama oprostio! Drìmo post i wime pobeujmo
zle duhove, glavne neprijateqe naeg spasewa! inimo to vie dobrih dela i na taj nain sakupqajmo blago na nebu i tamo upravqajmo srca svoja.
nak roda qudskog na Zemqi. Jer ako bi qudi

pamtili uiweno im zlo i vraali, istrebili bi se (Gal. 5, 15). U tom sluaju Zemqa bi se
pretvorila u zveriwak, u kome jai satire
slabijega i lukaviji naivnoga. Na uzajamno
opratawe, po reima svetog Tihona Zadonskog, treba da nas pokrene milosre Bo`je,
koje se prema nama svakog asa pokazuje, i ono
je tako veliko, da gresi naih bli`wih prema nama, u sravwewu sa naim gresima prema
Bogu stoje kao kapqa prema moru.Nama Bog
oprata, kad se pokajemo, more naih grhova,
a zar mi da ne oprostimo bli`wima takvu
sitnicu - kapqu jednu? Milosre Bo`je ne
samo re ne moè da iskaè nego ni um ne
moè da shvati. Da se, dakle, zastide i umuknu
gordost i zloba qudska koja za uvredqivu re
hoe da pogubi brata, dok je Bog veliki i sveti tako krotak, dugotrpeqiv i milostiv prema nama grenicima!
O POSTU
Post je prva zapovest Bo`ja, data naim praroditeqima u raju, jer zapovest
da se uzdràvaju od ploda drveta poznavawa dobra i zla (1. Mojs. 2,16-17) nije
nita drugo do zapovest o postu. Svest o
ovoj prvoj zapovesti sauvala se kod qudi i posle isterivawa iz raja, jer post u
ovom ili onom obliku vidimo kod svih
naroda prolosti. On je postojao i kod
Jevreja u vreme Spasiteqevo, samo to
su oni izopaili pravi smisao i ciq posta. Oni su licemerno postili: oblaili se u kostret, posipali glavu pepelom,
nisu se umivali, pravili lica svoja
tu`nim, a sve to da ih vide qudi kako
poste. Takav post Bogu je mrzak. Zato
Spasiteq zapoveda: A ti kad posti,
namaì glavu svoju i lice svoje umi...
Smisao i ciq posta. Post je boànsko vaspitno sredstvo za samosavlaivawe. On jaa voqu i pomaè duhu da gospodari nad telom i obuzdava wegove
prohteve. A ciq mu je: da gui zle nagone i strasti a jaa pozitivne duevne
sile. Zato se pravi post ne sastoji samo u uzdràvawu od izvesne vrste hrane
nego i od zlih misli, èqa, rei i dela,
kao i naporu da se ini dobro. Na taj nain, pravi post je i telesni i duhovni.
Po reima svetih otaca, pravi post je
poetak pokajawa, udaqewe od zla, obuzdavawe jezika, odbacivawe gweva, ukroavawe pohote, prekraewe klevete i
laì, pojaana molitva i milostiwa.
Treba da poste svi organi ovekovog tela: usta - da ne govore zlo, oi - da ne gledaju tuu lepotu, ruke - da ne grabe tue, noge - da ne tre na zlo, ui - da ne
sluaju to sabla`wava itd.
Korist od posta. Post je poetak
spasewa, izvor duhovne istote i zdravqa, lek protiv neumerenosti i bludne
strasti; on jaa duh, posveuje telo,
isuuje pohotu, omoguava trezvenu molitvu, prosveuje duu i privlai Duha
Svetoga, uzvodi qude od zemqe na nebo,
ini qude anelima; on je mono oru`je
protiv demona.
29
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
Iz nae slavne prolosti
SRPSKI VLADARI I VLASTELA - KTITORI I DARODAVCI

CRKAVA I MANASTIRA
Nismo mi, Srbi, od jue.
Velianstvena je vekovna batina
naih predaka. Da je potomci sa
ponosom pronose u potowe vekove.
Da traje dok je nae krvi i imena.
Nastavak iz prolog broja

...KTITORI I DARODAVCI DRUGIH
SVETOGORSKIH MANASTIRA
Srpski vladari i vlastela bili su ktitori i darodavaoci ne samo Hilandara ve i

mnogih drugih svetogorskih manastira.
I ovo ktitorstvo zapoelo je, opet, od Siemona i Save, krajem H veka. Otac i sin ìveli su kao monasi u velikom grkom manastiru Vatopedu, gde su se susreli kada je Stefan Nemawa - 2. novembra 1197, kao monah Simeon - doao iz Studenice u Svetu Goru. Ali,
jo pre oevog dolaska Sava je ve prilikom

prelaska iz ruskog manastira Rusika u Vatoped postajui bratstvenik ovog slavnog mana-
30
stira - od materijalnih sredstava koja je dobijao od roditeqa - priloìo carsku palariju: mnogo zlata, zlatnih i srebrnih sasuda.
Izdani prilozi postali su jo obilniji
dolaskom Simeonovim u Vatoped, jer su ga
otac i sin smatrali kao svoj manastir. Dokazivali su to izgradwom tri paraklisa:
Roewa Bogorodice, Sv. Jovana Zlatoustog i
Preobraèwa Spasova. Krov manastirske saborne crkve dali su da se pokrije novim olovnim ploama, a manastirska trpezarija proiri i oslika. Za potrebe crkve i novoizgraenih paraklisa darovali su mnoge skupocene bogoslu`bene predmete... Vlastelinstvu
manastira dodali su nove metohe, vinograde,
pribavili za rad neophodna stada kowa i mazgi.
Tako su se Simeon i Sava, u izvesnom smislu, izjednaili sa udelom osnivaa zadu`bine - i dobili prava drugog ktitora Vatopeda.
Wihova delatnost nije se tu zaustavila.
Prilikom obilaska svetogorskih manastira
kvi u Kareji pored carske palarije suvog zlata prineli su i skupocene zlatne i srebrne
sasude, kadionice, pokrove svetih sasuda sa
biserom i drugim kamewem... postali su zajedniki ktitori Lavre, Ivirona i Protatona.
Pomaùi manastire u nevoqi, Simeon i
Sava postali su ktitori jo tri grka svetogorska manstira. Kada su razbojnici - gusari
napali manastir Karakal i zarobili igumana sa bratijom - monasi Velike Lavre su ih
otkupili, prevarajui Karakalu u svoj metoh.
Tada su Simeon i Sava otkupili od monaha
Velike Lavre bratstvo i manastir Karakl
vrativi im samostalnost, obnovivi sve
to je bilo razoreno i opqakano.
Manastir Ksiropotam stradao je vie puta, a napad morskih razbojnika, krajem H veka, doveo je u pitawe ak i wegov opstanak.
Opet je pristigla pomo Simeona i Save. Data su znatna materijalna sredstva da se crkva
obnovi i ìvopie, snabde svim potrebama.
Prilikom novog osveewa crkva je umesto
Sv. Niiforu posveena praznovawu Svetih
etrdeset Muenika. Simeon i Sava nazvani
su istiniti ktitori Ksiropotama.
Posledwih godina H veka su linim
stradalnikim nevoqama - mo`da i teìm
nego Karakal i Ksiropotam - bio je i manastir Filotej. Simeon i Sava dali su sredstva
da se i ovaj manastir sasvim obnovi.
Ovakvim svojim delima otac i sin stekli
su najva`nije poasno pravo ktitora: upisivawe u pomenik i pomiwawe na bogosluèwima. Nareeni kao drugi ktitori Simeon i Sava pomiwu se sa prvim ktitorom - i tako do
danas, vekovima, stoji wihova uspomena bez
zaborava.
U potowem vremenu nastavqeno je darovnitvo Simeona i Save svetogorskim manastirima. Negovali su to svi Nemawii. Istakao se posebno car Duan koji je, ak, Optom hrisovuqom izdano darivao svetooni su bogato darivali najstariji grki sve- gorske manastire. To je i razumqivo, jer je
togorski manstir Veliku Lavru i manastir Sveta Gora teritorijalno bila u sastavu wegruzijskih monaha Iviron, a protatskoj cr- govog Carstva. Duan je na to, sigurno, bio
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
ponosan i zato se prema grkim manastirima

odnosio dare`qivo kao i prema srpskom Hilandaru.
U doba Duanovog naslednika, cara Uroa , to se preuzeli tada moni Mrwaevii,
a posebno despot Jovan Ugqea, gospodar
serske oblasti, u okviru koje je bila i Sveta
Gora. Despot je svojim grkim poveqama darivao manstire: Veliku Lavru, Sv. Pavla,
Kutlumu. Oko 1365. godine despot Jovan Ugqea iz temeqa je obnovio posle poàra
opusteli manastir Simonopetru, na strmoj,
nepristupanoj steni iznad mora. Pred kobnu
bitku na Marici, despot je boravio u Vatopedu gde je sagradio Paraklis Sv. Besrebrenika
Kuzmana i Damjana. Pored toga, darovao je
Vatopedu kao metoh manastir Spiletise kod
Melnika.
Tako se radilo i posle propasti Carstva.
Knez Lazar priloì, 1381, ruskom manstiru
Sv. Pantelejmona kao metoh crkvu Spasovu u
Hvosnu sa nekoliko sela. Kneèva èna i
sin, kwegiwa Milica i despot Stefan Lazarevi bili su veliki dobrotvori Vatopeda i
drugih grkih manastira, kao i ruskog manastira Sv. Pantelejmona prilaùi novac,
ikone i skupocene vezene predmete: epitrahiqe, platanice, aere... A kneèv zet elnik Musa sa sinovima Stefanom i Lazarom
darova manstiru Sv. Pantelejmona crkvu Sv.
dowa Brankovia i Arsenije Baga obnovili su, iz temeqa naputeni manastir Sv. Pavla. Radowa, najstariji brat Vuka Brankovia, bio je zet Vukaina i Ugqee Mrwavevia i ìveo je u Seru. Kada mu rano umree
Jo tri grka svetogorska manstira imala

su svog velikog darodavca iz redova Brankovia. Despot ura je postao novi ktitor manastira Esfigmena odredivi, @ikom poveqom iz 1429. godine, mada mu se svake godine
èna Jelena i dve keri zakaluerio se i kao

monah Roman doao u Svetu Goru, gde je zajedno sa Arsenijem Bagaem - koji se takoe zamonaio kao Antonije - uz materijalnu pomo despota Jovana Ugqee, otkupio od monaha manastira Ksiropotama opusteli manstir Sv. Pavla. Roman i Antonije obnovili
su i izgradili manastir Sv. Pavla, u kome su
ostali kao svetogorski monasi. Roman je kasnije - kao veliko-shimnik Gersim - postao
sabrat Hilandara, gde je kao starateq manastirske bolnice svojim uticajem mnogo doprineo da knez Lazar postane veliki hilandarski ktitor. On je u Svetu Goru - u Hilandar ili Sv. Pavla - preneo i sahranio, 1397.
godine, telo svog najmlaeg brata Vuka, najmonijeg meu braom Brankovi.
Posle monaha Romana - Gerasima, Brankovii nastavqaju brigu o manstiru Sv. Pavla
smatrajui se wegovim ktitorima. Tako je
wegov bratanac despot ura Brankovi izNikole na Limu i selo Ulare, u spomen svoje gradio, oko 1447., novu manastirsku crkvu kopokojne ène Dragiwe, sestre kneza Lazara i ja je naàlost nestala u poàru. Despotova
majke brae Musi. Kneèv velika vojvoda kerka Mara - èna turskog sultana Murata
crniki Crep darova manastiru Velikoj La- - veliki je darodavac ovog manastira, a o
Sv. Pavlu brinu kao porodinom zavetu i povri sela Mutnicu i Parakinov brod.
Nisu zaostajali ni Brankovii. U sedmoj sledwi Brankovii: sremski despoti ore
deceniji H veka dva srpska vlastelina Ra- i Jovan, sinovi despota Stefana Slepog.
isplauje vea koliina srebra. Slino je despot ura obdario i manastir Vatoped, a pomogao je i obnovu manstira Konstamonita - dovri svoj udeo u prikazu teme ovaj zaqubqenik u istoriju srpske sredwovekovne dràve.
Sve ovo neophodno je dopuniti i doprinosom srpske vlastele. Despot Toma Prequbovi - sin Duanovog namesnika u Tesaliji
esara Prequba - kao gospodar Jawine bio je
darodavaoc Velike Lavre i Vatoped. Vojskovoa dvaju srpskih despota: Stefana Lazarevia i ura Brankovia - veliki elnik Radi Postupovi, bio je uz pomo despota ura, novi ktitor manastira Konstamonita, jer
ga je spaqenog obnovio iz ruevina i dao mu
metohe da bi ojaao wegove prihode. On je bio
i dobrotvor manastira Vatoped. Najzad, i veliki vojvoda Radoslav Mihaqevi, velika
despota uraa, bio je darodavac manastira
Vatoped, od koga je na osnovu svog ktitorskog
prava otkupio manastiri Kalitso, da ga
kao adelfat moè doìvotno koristiti i tu
se skloniti, ukoliko bi to, u tim tekim vremenima, bilo potrebno wemu ili lanovima
wegove porodice.
Haxi ore
Ranisavqevi
31
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PRVA BRAZDA
U vrh sela Velike Vrbice, ak gore ve pod planinom Vratarnom - vidi se
odovud, s Latkovakih Pogleda, skromna
seoska kuica i uz wu dve tri zgradice.
To je kua udovice Mione.
Pokojni Sibin Xami poginuo je u
drugome ratu iza Jankove Klisure.
Wegova Miona ostade samohrana s
troje siroadi. Dva sinia i jedna ki.
Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem,
Ogwanu, bee tek sedma godina.
Seosku kuu ne moè zadesiti gra
nesrea, nego kad ostane bez muke glave.
Ta je nesrea zadesila jo mnoge kue
u ovom kraju. Mnoga udovica àlila je i
preàlila svoga domaina. Posle godinu dve dana neka se preudade; neka ode u
rod i odvede svoju decu tuem ocu.
Sibinova Miona ne htede se ugledati
na svoje, po nesrei, druge. Otresita i
vredna èna prihvati u svoje ruke i teke ratarske poslove...
Mioni se sve inilo - doi e Sibin,
pa kako e mu pogledati u oi, kad zatee
svoju kuu rasturenu i pustu.
Pokojni Sibin ima dosta brae i bratanaca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti, dobroduni qudi. Nema dana kad se
koji od wih ne svrati u kui Mioninoj da joj pomogne togod.
Najvie je pomagao Mioni mlai Sibinov brat Jelenko.
Ti dobri qudi pomagali su joj svakad u
teèm radu poqskom - to ve ne moè
da savlada slaba ènska ruka. Oni joj
uzoru malo wive, poseju i srede kao sebi.
Ostalo radi sama Miona. Sama okopava,
plevi, àwe.
Prolazila godina po godina.

Miona se ve navikla na samotiwu i
teret. isto sad ne bi verovala da moè
i drukije biti. Deca joj porasla. Ogwan
uzeo petnaestu godinu. Ide u kolu. Veliki je ak. Duanka navrila trinaestu. Ona uveliko odmewuje majku u kuevnim poslovima. Ako Miona zorom porani na wivu da uàwe neki snop vie, ili
ode na livadu da poplasti ono to je Je-
32
lenko juer pokosio, - nee u podne, kad

se vrati kui, ostati bez ruka. Duanka se brine o tome kao kakva matora redua. Ume ak i pogau da umesi... Najmlai, Senadin, uzeo je devetu godinu.
Jo gradi ponekad pucaqke od zove, ali
je kadar da priuva jagawce i da istera
ovce na popas. Vajdica je i od wega.
Hvala Bogu, deica su Mioni zdrava i
vesela, razborita i vredna. Odevena su
kao iz najboqe gazdinske kue. Mioni je

puno srce kad i gleda.
Tii moji lepi... proaputala bi esto uzdahnuvi.
- Boè jaki, molim ti se odrì me u
zdravqu i snazi, dok mi ne ojaaju ova
moja krila...
Dobar je Bog! On je sasluao ovu usrdnu molitvu samohrane udovice.
Qudi iz sela divili su se duranosti
Mioninoj. Svud su je hvalili, i wome
ukorevali svoje domaice kad bi se malo
olewile.
Zima je ve prevalila. Nastao je asni post.

Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru wive, pevajui i nadajui se
dobroj godini.
Tek u podne stiè Miona iz arije.
Ila je tamo zorom da obie Senadina.
Ogwan je o Petrovu - dne zavrio etvrti razred, a Senadin je odmah po Preobraèwu poao u prvi.
Taman Miona ozdo uz vowak, kad Duanka ispade iz kue. Stutoqila neto
u lepu arenu torbiicu, pa se nekud ùri.
- Kud e ti, Duanka?
- Ene - de! Zar i ti doe... - Odgovori
Duanka gotovo kao i zbuweno. - Ba dobro, da ne ostane kua sama... Eto ja pola samo do brala...
- E? A gde je on?
- Na wivi tamo iza laza... Ree da mu
odnesem ruak.
- A zar nee doi kui da rua?
- Nee!
- A to?
- Otiao je s volovima i ralom...
- E? isto uskliknu Miona. - Pa to
odmah ne kaè, vesela bila? Daj meni
tu torbicu. Ja u mu odneti...
- Neka, nano, ti si umorna... Odneu mu
ja... Pa onda...
- ta, edo?
- Rekao mi brale da ti ne kaèm odmah. Hou, veli, da obradujem nanu...
- O, Bog mi ga obradovao... Nisam ja,
dete, umorna. Ta nisam ni osetila kad
sam dola... Eh, ba ti ne vaqa posao to mi odmah ne kaza. Vidi ti wega...
Daj mi tu torbicu. Podne je, eto, prevalilo.
- A je li otiao odavno?...
- Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu...
Miona brzo uze torbicu od Duanke,
zagleda ta je spremqeno, pa ode ùrno.
Duanka osta pred kuom gledajui
isto zaueno za svojom majkom.
Wiva iza Laza nema vie od dana orawa. Zemqa potaka; kad je dobra godina
rodi dve - tri krstine jarice.
Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa
hoe da ovrati - kad eto ti majke.
- Nuto moga matorca kako mi radi...
kliknu Miona radosna, pritravi, pa
uze grliti i qubiti Ogwana.
Ogwan se malo iznenadi.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

- Pa srean ti rad, domaine moj! - Nastavi Miona. - Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka... O, mene
lude! Govorim kojeta a ti si umoran,
rabotnie moj... Dela evo... Evo seja spremila i ruak...
Tu Miona brzo povadi iz torbice
to je spremqeno. Prostre torbicu, pa
razredi po woj: malo soli, luka, nekoliko peenih krompira, tanku pogaicu,
zastrug me`ganika, pa i uturu govorei:
- E, gle ti Duanke. Spremila ti i uturicu vina. Matorka moja. Zna ona ta
vaqa umornom oveku... Ustavi ralo, sine. Dosta si mi radio.
I suze joj grunue.
- ta ti je nano, ree Ogwan, sednuvi. - Ti plae?
- Nita sine, nita. Eto smejem se...
Dela uzmi, - gladan si, znam... Boga mi, i
ja se zabavih malo dole u ariji... Da
zna kako uiteq hvali Senadina...
- Sedi i ti, nano, da ruamo zajedno ree Ogwan, lomei i woj pare pogaice.
- Neka, sine. Ruau ja kod kue... Duanka me eka - odgovori Miona stojei
i kao dvorei sina.
- Ti misli da sam umorna. Nisam,
Ogwane! Mogu ja vazdan stojati, sinko...
Ama uzmi! Neka, stii e! Ne mora
ti sve uzorati... E, gle ti wega? Ba ore
kao matorac. Kaè meni Duanka... A ja
mislim, ali se...
I opet joj suze udarie. Ona ih brie
rukavom i smeje se.
Ogwan se isto zbunio. Neki plamen
udari mu u lice. Zaustavi da rekne neto, pa ba ne ume.
Miona ga opet qubi.
Poe da ereta s wim kao dete... sve
stojei. Ree kako e ouvati penicu s
te wive samo za blage dane. Mesie od we
esnicu, kola za krsno ime. Najlepe je
brano od staroga ìta.
- Samo ako dobro rodi, - ree Ogwan. Zna i sama, nano, da nam je ova wiva ponajtaka. @ito se gotovo svakad izglavnia.
- O, rodie, sine... Mora roditi. Ta
ovakve zemqe nema ni u Moravi. Ovde
nikad nije bilo ni glavnice ni quqa...
Videe ti kako e biti dobra penica...
Ogwan porua, pa se diè te prihvati

opet ralo i oinu volove.
Miona stoji i gleda sina kako kao petli otskakuje, teglei za ruicu i navijajui ralom as na jednu as na drugu
stranu. Rad je teàk, a detiwa ruka jo
nejaka.
Nekoliko puta Miona htede da pritri i da mu pomogne, ali neto ne smede.
Ni sama ne zna zato.
Pribra torbicu, pa poe polako kui.

Osvrtala se nebrojeno puta i gledala
Ogwana. Videla je kada je uzorao ak i
treu brazdu...
Obuze je neka udna radost. I plae
joj se i smeje joj se. Ne zna ni sama zato... Malo pa tek prozbori onako sama:
Ta red je jednom da i mene Bog obraduje... I zar ja nisam srena? - Te kako sam
srena. More, imam ja sina! Imam domaina, hej... Nee meni vie poslovati tue ruke... Ta i moja e kua propevati...
Duanka ne pamti da je ikad videla
majku veseliju nego tad - kad se vratila
sa wive iza laza...
Milovan Glii
edna sestra doe blaènoj Matroni i upita je: *ta da inim, smuuje me bludna pomisao?* Blaèna odgovori: Oprosti
mi, mene nikad nije napadao demon
bluda . Sestra se sablaznila, jer je
to iznad prirode, i otila bez pozdrava. Zatim je otila blaènoj
Teodori i ispriala joj, dodavi:
Veoma sam se sablaznila, jer je rekla
ono to je iznad prirode. Blaèna
joj je kazala: Re slukiwe Boìje
nije sluajna. Poi i pokloni joj se,
te je umoli da ti objasni znaewe

svoje rei.* Monahiwa je ustala i
pola blaènoj Matroni. Satvorivi metaniju, ona joj kaza: oprosti mi to sam nerazumno postupila, izaavi kako ne treba. Molim
te, gospoo moja, objasni mi kako to
da tebe nikad nije napadao demon
bluda. Osmehnuvi se blaèna Matrona joj ree: Oprosti mi! Od onog
asa kad sam postala monahiwa, nisam se nasitila ni hleba, ni vode, ni
sna. Starawe oko te tri pomisli,
koje me je optereivalo, nije mi dalo
da osetim borbu s bludom*. I monahiwa je otila sa nazidawem.
33
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PUEWE - VODEI FAKTOR RIZIKA

(kao da re porok ne oznaava ogrezlost u
grehu, grehovnu naviku!).
Zato je, dragi brate i draga sestro u Hristu, pred tobom ovaj tekst koji govori o teleAva Justin Popovi snoj i duhovnoj pogubosti puewa, tog vaistinu avoqeg kada, utoliko opasnijeg ukoliTim reima otac Justin se obraao bogo- ko o wemu skoro niko ni ne misli kao o neeslovima u Sremskim Karlovcima i Bitoqu, mu opasnom. Ko pa`qivo sa razumevawem i
upozoravajui ih na duhovnu opasnost ovoga
poroka kojim je danas zaraèna veina oveanstva (avaj, ak i pravoslavno krteno oveanstvo). Jer ìvot hrianski, ovde na
zemqi nije nita drugo do neprekidno stremqewe da se upodobimo Gospodu naem Isusu
Hristu i Wegovim svetim ugodnicima - Apostolima, Prepodobnima, Muenicima, da bismo, uzrastavi u meru rasta visine Hristove, nasledili veno i besmrtno Carstvo Wegovo. Sve to je prepreka na tom putu, sve
to nas ometa i kvari nae unutrawe bie mora se odbaciti ako hoemo radost u zagrqaju svoga Nebeskog Oca. Zato je Ava Justin,
kao bri`ni pedagog, svojim mladim uenicima uvek ukazivao na duhovne korene nekog neumesnog ovekovog ponaawa, i ispravqao
ih prema nebeskim uzorcima i obrascima od dobrom voqom ovo proita, postae mu jasno
kojih je jedan od najveih bio svakako i Apo- da puewe ne samo da nije bezopasno, nego
stol Pavle. Mladi, poesto lakomisleni, iz predstavqa pravo samoubistvo, koje se od
dokolice ili èqe za dokazivawem poiwa- drugih samoubistava razlikuje jedino po toli su da se truju duvanskim dimom. Tada ih je me to traje duè i to samoubica vara sebe
wihov qubveobilni profesor odmah upozo- da uìva u arima nikotinske smrti. A saravao dubokom i jednostavno reenicom: Ne moubistvo je, svedoi Crkva, greh neopromogu da zamislim Apostola Pavla sa cigarom stiv; digavi ruku na sebe, ovek diè ruku
u ustima...
na svog Tvorca - @ivotodavaoca i ZatitniI zaista, dragi itaoe, draga duo pra- ka @ivota. Zar je to ono zbog ega nas je prevoslavna, moè li ti da zamisli Aposto- ne`ni i predobri Otac Nebeski stvorio,
la Pavla sa cigarom u ustima? Ili Apostola davi nam duevno i telesno zdravqe? Zar
Petra? Ili Svetog Nikolu? Ili Svetog Ge- da, gazei to zdravqe i sebe razarajui, nanoorgija? Ili Svetog Savu? Ili Svetog kneza simo bol Ocu svome, Koji nas je toliko zavoLazara? A ti, sestro itateqko, jesi li ikad, leo da je i Sina Svog Jedinorodnog dao da niigde na bilo kojoj ikoni videla ili u ìtiju ko ko Ga veruje ne pogine, nego da ima ìvot
proitala da su se duvanskim dimom trovale veni? Prema podacima Svetske zdravstvene
Svete Mironosnice, Svete Matere, kakva je organizacije, svakih deset sekundi duvan ubiSveta Petka ili Sveta Muenica Marina je po jednog oveka. Kakav uàs za Raspetog
(Ogwena Marija) ili Sveta Katarina ili radi naeg spasewa Bogooveka Hrista, Koji
Sveta knegiwa Milica - Evgenija? Ve sam gleda kako qudi biraju smrt umesto Wega @itaj razlog (i ponajvie on) bio bi nam dovo- voga, i avola, umesto Wega Sina Boìjeg?
qan da o cigaretama nikad ni ne pomiqamo, Jer iza svake smrti, preko greha stoji avo,
a kamoli da ih koristimo. Ali, avaj! Srca su izumiteq greha i smrti. U viewu mitarstva
nam preesto ogrubela da bismo na taj nain koje je imala ruska monahiwa Antonina opirazmiqali, pa se puewe nastavqa po prin- suje se i ovo: Doosmo tako do mitarstva pucipu: Nije to neki greh. To je vie porok ewa - vagon pun smrada i dima. U vagovu na-
Ne mogu da zamislim Apostola

Pavla sa cigarom u ustima.
34
goreli qudi, a avoli ih potpaquju upaqenim cigaretama (@ivot posle ìvota, izdawe Svetigore 1995. str. 118). Dakle, kad
god pali cigaretu ovek se bori protiv venog ìvota, i to sopstvenog venog ìvota,
hteo on to da zna ili ne. Jedini put za osloboewe protiv ove poronosti jeste svecelo pokajawe sa ispoveu i prestanak puewa.
Naravno, dragi brate i sestro, sve ovo ne
znai da te bilo ko osuuje zbog tvoje slabosti i nemoi, ali ovo znai: ako si pao ustani! Svojom slobodnom voqom i blagodau
Boìjom svaka se grehovna navika moè pobediti, pa i grehovna navika duvanskog trovawa. Proitajte deco Boìja, sledee duekorisne redove i pristupite svom ispravqawu za koje je nagrada - Carstvo Nebesko.
* * *
iwenica je da mukarci i ène pue danas vie nego pre 50 godina. Zemqe sa velikom potrowom cigareta pokazuju statistiki vei postotak karcinoma bronha u odnosu na zemqe sa mawom potowom cigareta.
Statistike amerikih epidemiologa na
uzorku od 783 mukarca uzrasta 50-60 godina
pokazale su da je u roku od 2 godine umrlo 20
puta vie puaa (bez obzira koliko su puili), nego nepuaa. Jaki puai oboleli
su od karcinoma bronha 70 puta ee nego
nepuai. Od karcinoma bronha umrlo je 15
puta vie puaa koji su puili 10 cigareta
na dan nego nepuaa.
Pod puewem podrazumevamo uìvawe duvanom, udisawe dima, zapaqenog duvanskog
lia u cigareti, cigari ili luli.
Pradomovina duvana je Amerika. U Americi se on zbog svog ekscitativnog delovawa
upotrebqavao u okviru maginih obreda.
Upotreba duvana u magino - religiozne svrhe imale je svoj razlog i u opojnom delovawu
duvana. U Meksiku su vraevi pripisivali
duvanu lekovito delovawe - duvansko lie
su stavqali na otvorene rane, a u drugim krajevima Amerike upotrebqavali su duvan kao
sredstvo protiv umora, gladi, èi pa i protiv bolova.
Prve vesti o duvanu dole su u Evropu s
Kolumbom. U wegovom dnevniku 13.10.1492.
godine pie da uroenici pue sueno duvansko lie i da je sam dobio takvo lie
na poklon. Uskoro posle otkria Amerike
duvan je stigao u Evropu. Prvi puai su bi-
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
li Kolumbovi mornari. Jedan od wih bio je od

strane Inkvizicije zatvoren i optuèn da je
opsednut avolom, pa mu zato izlazi dim iz
usta i nosa.
Oko 1550. godine panci poiwu da seju
duvan, odande se poeo iriti Evropom pod
nazivom tabako. Jean Nicot doneo je seme
duvana u Evropu 1560. godine i dao ga kraqici Katarini Medii, tvrdei da je duvan udotvorni lek. Od tog vremena duvan se irio sve vie Evropom. Tad se upotrebqavao
samo za leewe, a ne kao sredstvo za uìvawe. Pripisivali su mu udotvornu mo i nazivali ga Herba Santa. Mislilo se da duvan
lei sve bolesti pa su ga zato nazivali Herba panacea. Qudi su brzo upoznali zadovoqstvo puewa i puewe je poelo da se iri
Evropom. U Englesku je duvan doneo moreplovac Valter Releigh, 1586. godine - on je
uveo puewe lule na engleskom dvoru koje
se uskoro proirilo na sve drutvene slojeve. Krajem 16. veka duvan stiè u Italiju a
posle tridesetogiweg rata se iri u Nemaku, vedsku, Dansku, Austriju i u druge
susedne zemqe. Iz Evrope duvan je stigao u
zemqe Bliskog Istoka, a posredsvom panaca i Portugalaca stigao je i na Daleki
Istok. U naim krajevima duvan je poeo da
se gaji u doba Turaka.
Poveana potrowa duvana proporcionalna je poveanom smrtnou od karcinoma

bronha. Od karcinoma bronha umre 20 puta vie puaa u poreewu sa nepuaima.
Smrtnost je vea kod jakih puaa (25 cigareta i vie na dan), ak 40 puta. Smrtnost od
raka plua u naim istraìvawima podeqena je na Beograd, gradove u unutrawosti i
selo. Prema naim podacima od 1960. godine ènski pol je poeo u veoj meri da pui,
pa treba ekati 20 do 25 godina koliko traje latentni period da bi broj raka plua u toj
populaciji dostigao iste stope kao i kod mukaraca. Vea uestalost raka plua u Beogradu i gradovima u unutrawosti, u odnosu na selo mo`da je zato to se tu nalaze
bolniki centri a i dijagnostika je boqa, ali je i iwenica da na selu ima mawe puaa u odnosu na Beograd i gradove u unutrawosti (na Islandu gde je potrowa duvana
vrlo mala karcinom bronha je retko obolewe).
Svi ovi podaci ukazuju na to da je puewe najvei faktor rizika ne samo za rak plua nego i na opte stawe pojedinca. Da bi izbegli rak plua jedina preventivna mera je
odvikavawe od puewa. Sve ostale mere, pa ak i znatna redukcija imaju samo relativnu a ponekad i problematinu vrednost.
Kod puaa koji sasvim napuste puewe nestae doskorawe smetwe koje su posledica puewa. Treba zabraniti puewe kod arterioskleroze, stenokardije, posle preleànog infarkta, kod celebralnih cirkulacionih smetwi, zapaqewa arterija, plunih bolesti, osobama sa poveanim pritiskom, u trudnoi, a po mogunosti u pubertetu
i klimakterijumu. Odvikavawe od puewa nailazi kod mnogih puaa na otpor i mnogi od wih poiwu posle krae ili duè apstinencije ponovo da pue. Retko se nailazi
na puaa tako vrste voqe da se jednom zauvek sasvim odrekne puewa.
U interesu ouvawa zdravqa i spasewa due i tela:
NE PUITE!!!
Blagovesnik br. 19
O PRETEI
I MESIJI
Kao to pojavi Sunca prethodi zvezda Danica, i kao to dolazak cara najavquje wegov
najvii dvorjanin - tako je i pojavi obeanog
Mesije prethodio wegov Pretea, sveti Jovan Krstiteq, koji se u danawem svetom
Evanequ naziva anelom.
Po emu je sveti Jovan aneo? Wega je anelom nazvao sam Bog ustima posledweg starozavetnog proroka Malahije: Evo ja u poslati anela svoga, koji e pripraviti put
preda mnom (3,1). Da su se ove proroke rei
odnosile na svetoga Jovana, to je sam Gospod
Isus potvrdio, kad je, govorei o svetom Jovanu, rekao da je on vei od proroka, nejvei
od svih qudi roenih od èna, jer je ovo onaj
za koga je pisano: eto, ja aqem anela svoga
pred tobom (Mt.11,9-11). Sveti Jovan zaista
je zasluìo naziv anela kako zbog svog ìvota tako i svoje slu`be.
Sveti Jovan bio je aneo ìvotom. Iako je

po telu bio ovek, kao i drugi qudi, on je po
duhu i nainu ìvota bio slian anelu. Sve
do poetka svoje javne slu`be proìveo je u
pustiwi, hranei se oskudnom hranom koju pustiwa pruà i provodei anelski ìvot u
molitvenom razgovoru sa Bogom i pobo`nom
razmiqawu o delima Bo`jim u svetu. Time
se uzdigao do anelskih visina i udostojio
visoke asti Pretee Mesijinog i anela
Boìjeg.
Aneo po slu`bi. Re aneo nije lino
ime nego naziv koji oznaava slu`bu glasnika ili vesnika. Sveti Jovan bio je glasnik
Bo`ji, ija je du`nost bila da objavi qudima
du`nost Mesije i pripremi ih da Ga dostojno
doekaju. I on je obe ove du`nosti potpuno
izvrio. Prvo je najavio qudima dolazak
Mesije reima: Pokajte se, jer se pribliì
Carstvo nebesko(Mt.3,2). Pokajte se i krstite se krtewem pokajawa, radi oprotaja
grehova (Lk.3,3). A kad se i Mesija pojavio na
Jordanu sveti Jovan Ga je objavio qudima:
Gle, Jagwe Bo`je, koje uze na sebe grehe sveta. Ovo je Onaj za koga ja rekoh: za mnom ide
ovek, jai od mene, koji pre mene postade, jer

pre mene bee... Kome ja nisam dostojan odreiti remena na obui Wegovoj; On e vas krstiti Duhom Svetim i ogwem (Jn.1,29-30;
Ma.3,11; Lk.3,16).
Smirewe svetog Jovana. Mada se svojim
svetim ìvotom uzdigao na anelsku visinu
i udostojio najvee asti smrtnog oveka da
bude Gospodwi Pretea i Krstiteq, sveti
Jovan je bio veoma smiren. Ovo se vidi, prvo, iz wegovih rei da nije dostojan Mesiji
odreiti obuu na nogama; drugo, iz wegovog odbijawa da krsti Gospoda kao nedostojan sluga Wegov; tree, iz rei izgovorenih
Mesiji uenicima, kojima nije bilo pravo
to je i Isus poeo da krtava: Radost moja ispuni se. Onaj treba da raste, a ja da se
umawujem (Jn.3,26,29-30). Wegova uloga je
zavrena i on se povlai. Kad Sunce zasija,
zvezde se gase. Kad se car pojavi sluga se povlai.
Ugledajmo se na anelski ìvot svetog Jovana, osobito na wegovo smirewe, da bismo se
i mi udostojili slave u Carstvu Nebeskom.
Amin.
35
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
VASKRWA ZVONA
SVUDA OKO NAS
Mama i zvona Romanijske Lazarice sveanim glasom zajedno zbore: Hristos Voskrese!
Da, dete moje, ali uje li? Sva
Vaseqena treperi od odgovora: Vaistinu Voskrese!
ujem, majko, ujem ...
Zagledam se u nebo, pa pogled spustim ka zemqi.
Lepo je Nebesko carstvo, ali lepo
je i ovo zemaqsko. I jedno i drugo puno boja, tajni, lepote, e`we. Samo
je danas, na Vaskrs, jedan zvuk. I na
Nebu i na Zemqi uju se samo zvona.
Crkvena, manastirska, pravoslavna...
Od Hristovog boravka na zemqi
do danas, dete moje, zvona se hrianska uju.
Gledam u majku. Podmladila se,
proqepala.
Svi smo takvi u ove Svete dane,
odgovori mi.
Uze areno jaje, pobo`no ga pogleda i pruì mi ga.
I ne zaboravi dete! Osam vekova
na srpskoj zemqi oglaavaju se Vaskrwa zvona. Osam vekova Hilendarskih zvona i nae pravoslavne
vere. Pamti to!
Odgovorih da hou ne`no drèi
u ruci mamin dar.
utimo i sluamo zvona. Zvone...
Mama mi ree da osam vekova zvone.
36
Ja joj htedoh rei da znam. Htedoh joj

rei da znam koliko e jo dugo brujati zvona Rusa, Srba, Grka i svih
pravoslavnih naroda, ali outah. I
mama uti. Znamo obje. Zvonie sveta zvona uvek. I u jednom i u drugom
Carstvu. Znamo to sigurno.
Vaskrwe jaje sve toplije od mojih èqa.
Mama i ja, a svuda oko nas umirujui zvuk Vaskrwih zvona.
Jelena Lopati 5
O Sokolac
MOLITVA
Zatvaram Oi, jer ne mogu da
verujem.
Nisam svesna onoga to ujem.
Napustila si mene i ovaj svet.
Jednostavno si uvenula kò cvet.
U srcu si imala rana,
Vie nego godina dana.
@ivot ti je bio pun jada.
Zasluùje da bude u raju sada.
Ako me od nekud tvoje uho slua,
@elim da ti bude spokojna dua.
Moje molitve su iskrene,
Jer mi za tobom srce vene.
Ivana Nikoli
O @ikica
Jovanovi panac
(pesma posveena
mojoj baki Veri)
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
VJERONAUKO
VOLIMO TE
Vjeronauka kao predmet je vrlo dobar. Mene je o mojoj istoriji mnogo nauila. Vjeronauka je zanimqiv predmet i jednako je uim kao
i srpski jezik. Da nema vjeronauke ja ne bih
znao ko sam. Ne bi znao kako je nastala srpska
pravoslavna vjera. Dok nismo dobili vjeronauku ja nisam znao ta je Boì, a slavio
sam ga svake godine. uo sam za Svetog Savu,
Gospoda Isusa Hrista, a nita o wima nisam
znao. Ja vjeronauku ne uim samo zato to moram ve je volim i cijenim. Vjeronauka me pouava da ne kradem i da ne laèm.
U mojoj koli ne predaje vjerouiteq nego svetenik. On je vrlo dobar, ne galami, ne
tue djecu, ne daje jedinicu. Na svetenik
nam mnogo pria o dobrim djelima. Svi ga
mnogo vole i jako cijene. Ne voli nepravdu i
ne voli kad neko pria na asu.
Mladen Pepi,
uenik 6. razreda
* * *
Ovaj predmet mi se mnogo svia. Pomogao

mi je da na najboqi mogui nain upoznam svoju srpsku pravoslavnu vjeru. Nauila sam
mnoge pobo`ne molitve. Boqe sam upoznala
miqewe je bilo ta e nam ovo, nee nam

trebati u sredwoj koli, ali u estom i sedmom razredu naili smo na mnogo toga to
smo ve uli iz istorije. Onda kroz razrede i
asove shvatila sam da ona govori o naoj vjeri, naim pretcima i onom to se dogaalo i
to se dogaa i sada. Dok sam bila mawa kada
neko pomene Boga to mi je bilo veoma smijeno, pa i kada je predmet uveden. Meutim,
kada smo prelazili gradivo, uei molitve,
to nekada za mene smijeno sada je postalo
stvarnost. Najvie mi je drago to to mogu
da saznam mnogo vie o naim pravoslavnim
praznicima. Wihovom porijeklu, sadràju,
imenu...
Ovaj predmet mi se toliko dopada da bih
voqela da ostane i u viim razredima. Na
predmetni vjerouiteq je ènsko, vjerouiteqica. Dobre je naravi i skoro da nam nikada ne preostaje nita drugo sem da kod kue
nau vjeru, kroz ìvot naih svetih veliko- proitamo i eto, naueno. Ona to toliko obmuenika i svih wihovih patwi. Vjeronauka jasni da se ini da nikada neemo zaboraviti.
mi je na neki nain pomogla da osjetim svoj Prije vjerouiteqice ovaj predmet nam je
duhovni mir. Kada ovjek osjea u sebi srxbu, predavao jedan vjerouiteq. I on je takoe
bijes, te pomiqa na neko zlo, dovoqno je da bio dobar, ali ènska osoba nam veoma dobro
se obrati Bogu svojom molitvom i crne misli pristaje. Uvodi nas u nae pravoslavqe, u
e mu izai iz glave. Bog je dobar i velikodu- Bo`je poznawe. @elim da to vie nauimo
an i uvijek nas dobrim nagrauje i nastoji o svom porjeklu. Ona je takoe dobra kao i
da nas otme iz kanxi avola. Zato treba da se ovaj predmet.
Neda Babi, uenica
esto molimo Bogu i da vjerujemo u Wega. Qudi koji ne vjeruju u Boga i esto ga vrijeaju
7. razreda
svojim rijeima sigurno u ìvotu nee dobro
proi. Ja mislim da bi na narod kada bi bio
u mogunosti mogao da izgrauje to vie bogomoqa.
Mi u kolama imamo vjerouiteqe koji
nas ue naoj matinoj vjeri. Ja mrzim kada
neki od uenika prave nerede na asu i ne potuju nastavnika. Jer svaki vjerouiteq nastoji da nas na neki nain pribliì Bogu i
pomogne nam da naemo duevni mir. I zato,
vjerujmo u Boga.
Danijela Koji,
uenica 6. razreda
* * *
O predmetu vjeronauka ja mislim sve najboqe. Kada je ovaj predmet uveden moje prvo
37
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
STARI ZAVET O MESIJI

Pribliàva se vreme kada e se hrianskom i nehrianskom svetu ponuditi novi, la`ni, mesija. Gospod na
Isus Hristos (pravi Mesija) pozivao je
qude u Carstvo Boìje na nebu. Novi mesija obeavae sreu ovde na zemqi. Wegovi sledbenici starae se da ubede sve i
svakoga da su starozavetni proroci najavqivali upravo takvoga mesiju. Kako im
se moè hrianin odupreti? Mora da
prozre obmanu novog mesije, da bi sauvao svoju veru u Gospoda Isusa Hrista,
Sina Boìjeg, istinitog Mesiju i Spasiteqa sveta. To je razlog da ukratko navedemo drevna, starozavetna proroanstva o Mesiji, koji je doao u linosti
Isusa Hrista.
Prvo takvo proroanstvo o Hristu
uli su nai praroditeqi Adam i Eva
odmah posle grehopada. Gospod je rekao
avolu, koji je uzeo oblik zmije: Staviu neprijateqstvo izmeu tebe i ène,
izmeu potomstva tvoga i potomstva wenog (Kn. postawa 3,15).
Ovim reima Gospod je obeao da e
nekad, u budunosti, Potomak @ene potpuno pobediti avola, ma da e i on od
wega postradati. Znaajno je ovde to da
Pobednik nad zmijom se naziva Potomak
@ene, a ne muà, to ukazuje da je glavni
ciq roewa Mesije od Bogorodice: pobeda nad avolom.
Starozavetni Jevreji uvek su ovo proroanstvo tumaili kao mesijansko o emu svedoe targumi Onkelosa i Jonatana.
Gospod je porazio drevnu zmiju na Krstu, mada je i Sam postradao u telu.
Drugo proroanstvo govori o blagoslovu koji e Mesija izliti na sve qude.
Reeno je pravednom Avraamu I blagoslovie se u semenu tvom svi narodi ze-
38
mqe, zato to si posluao glas Moj

(Postawe 22, 18).
U izvornom tekstu re seme stoji u
jednini, ukazujui time da je re o jednom
odreenom Potomku, koji e doneti blagoslov Boìji na sve qude. Jevreji su
ovo proroanstvo uvek vezivali za Mesiju, ali su ga usko tumaili da taj blagoslov Boìji odnosi se uglavnom na izabrani narod jevrejski.
Tree proroanstvo o Hristu izrekao

je unuk Avraama, Jakov, kada je davao blagoslov svojim sinovima: Palica vladarska nee se odvojiti od Jude niti od
bedara wegovih zakonodavaca, dokle ne
doe Pomiriteq i Wemu e se pokoravati narodi. (Postawe 49, 10). Smisao
ovog proroanstva je u tome da e potomci Jude - Jakovqevog sina - imati svoje
vladare i zakonodavce sve do dolaska
Mesije, koji se ovde naziva Pomiriteq.
Re Pomiriteq otkriva novu crtu u
Wegovoj delatnosti: On e ukloniti neprijateqstvo izmeu qudi i Boga, poniklo usled greha. Unuk Avramov, Jakov,
ìveo je 2.000 godina pre roewa Hristovog. Prvi knez iz kolena Judinog bio
je car David, koji je ìveo 1.000 godina
pre Hristovog roewa. A Gospod se rodio pri kraju carovawa Iroda. Treba ovde navesti zapis iz Medrata, najstarijeg
sloja Talmuda, gde pie da su lanovi
Sinedriona, kad im je bilo oduzeto pravo da sude (30-te godine posle roewa
Hristovog), zavapili: Teko nama, teko nama - odavno nemamo cara iz plemena Judinog, a obeani Mesija jo nije doao! To su oni govorili kada se Gospod
Isus Hristos, istinski Mesija, ve nalazio meu wima, ali Ga oni nisu prepoznali, jer su oekivali Mesiju kao zemaqskog cara - osvajaa. Budui la`ni
mesija, svakako nee moi da se pozove na
ovo proroanstvo Jakova, poto je pleme Judina, kao sastavna jedinica jevrejskog naroda, davno prestala da postoji.
Prvi i glavni ciq Staroga Zaveta
bio je da pripremi qude za dolazak Mesije. Stari zavet ima preko 30 proroanstava koja se odnose na Mesiju. U jednom
od wih Bog obeava Davidu preko proroka Natana da e u Linosti wegovog Potomka osnovati veno carstvo: Ja u
utvrditi presto carstva Wegovog za
uvek.
To veno carstvo doneo je sa neba
istinski Mesija, na Gospod Isus, Sin
Boìji, osnivawem svoje neunitive
Crkve. Meutim, u politikom smislu,
Davidova dinastija nema neunitivo
carstvo na zemqi, to znai da Gospod
Bog, nije ni obeao Davidu veno zemaqsko carstvo wegovih naslednika.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
NE PO@ELI
Ne poèli. Kakva udna zapovest! Koji je qudski zakon ikada delovao ili
moè da deluje na qudsko srce i da mu odreuje èqe i duevna raspoloèwa?
Qudski zakon se odnosi samo na otvorene poroke i prestupe. A Bo`ji zakon deluje na oveka drugaije. On ne kaè samo da se zlo ne ini, ve i da se zlo ne pomiqa i da se ne poèli. Vidi se da je
Zakonodavac i Srceznalac i da On hoe
da ovek bude pravedan i neporoan, ne
samo u spoqawem ìvotu, ve i u svojoj
unutrawosti, u dui svojoj. A tako i
treba da bude. Zar da samo izbegavamo
zla dela, javne poroke, otkrivene prestupe, ne brinui se o istoti due i srca? Takav ovek je, po rei Spasiteqa,
kao okreeni grob (Mat. 23;27): spoqa je
lep, tj. ini se da je dobrodeteqan i neporoan, a unutra je pun mrtvih kostiju i
neistote, tj. zlih i skvernih misli i
èqa i strasti. I to je i te kako mogue.
Setimo se iz Jevaneqa, kakvi su bili
fariseji, koje je Gospod izobliavao, u
wihovom licemerju i tajnim bezakowima. Takve fariseje moèmo i danas sresti. Wih qudi smatraju neporonim i
estitim, i potuju ih i uvaàvaju. A
Bog? Uopte ih ne smatra takvima. On,
kao Sveznalac, vidi svu unutrawu prqavtinu grehovnu, svu neistotu srca,
sve porone strasne pokrete, i, ne gledajui na pristojnu spoqanost smatra ih
grenicima i bezakonicima. Jer je, po
reima, Sv. Pisma mrzost pred Gospodom i sama pomisao nepravedna (Pri.
15,16), i zato nas sv. apostol Pavle ui
da oistimo sebe od svake neistote ne
samo tela, nego i duha, tvorei svetiwu u strahu Boìjemu. (2 Kop. 7,1).
Mi smo, kao hriani, du`ni da budemo isti i neporoni, ne samo telom, nego i duhom, ne samo u svojim delima i postupcima, ve i u mislima, namerama i
èqama. Radi toga smo du`ni da dobro
pazimo i da ispuwavamo tu zapovest. Ne
poèli! Ona, samo ona, moè da nas sauva i od grehova u delima. Jer, poetak i
koren zla je unutar nas, u naem srcu.

Apostol govori: svakoga iskuava sopstvena èqa, koja ga mami i vara. Tada
èqa zatrudwevi raa grijeh... (Jak.
1;14,15). I Spasiteq nam kaè: iz srca
izlaze zle pomisli, ubistva preqube...
ujte, dakle, ta kaè Spasiteq. On

kaè da svi prestupi, koji su zabraweni,
proishode od zlih pomisli i zlih èqa u
srcu. Znai, ako se ne budemo uzdràvali od zlih pomisli i èqa, neemo moi
ni da se uzdrìmo od zlih dela. Tako i jeste. Uzmimo na primer drvo. Ako ponemo da seemo samo wegove grane, ono e
opet rasti i davati nove grane, a ako iupamo i sam koren wegov razume se da
samim tim, nee vie biti ni grana. Tako je i sa naim delima. Ako mi ne budemo u dui svojoj uvali zle misli i èqe i ako se budemo trudili da ih odmah
iskorenimo iz srca, onda neemo imati
ni zla dela. I sami znate, brao, od ega
mi upadamo u grehove i bezakowa. Eto, na
primer, kada se zaustavi neiji pogled
na tuoj èni, lako se moè, po naoj
ogrehovqenoj prirodi javiti neista

pomisao i strasna èqa u glavi. A, ako
ne uzdrìmo sebe od te pomisli i ne obuzdamo je - lako postajemo prestupnici
same zapovesti. Zato nas je Bog i upozorio u Svom zakonu i zapovedio nam je da
se uzdràvamo od telesnih èqa: Ne
poèli, kaè, ène bli`wega svoga.
Ili, na primer. Tvoj sused ima lepu kuu,
na dobrom je poloàju, ili je na dobrom
glasu kod svih - i u tebi se lako raaju
uznemirujue pomisli: Zato ja nisam
na wegovom mestu? Po emu je on od mene
dostojniji pa mu sve ide dobro? Ako se
ne naoruà protiv takvih misli moè pasti u zavist. I naruiti, i
estu, i osmu, i devetu zapovest Bo`ju.
Zato nas Gospod upozorava desetom zapoveu: ne poèli, govori, kue
bli`wega svojega, ni wive wegove, ni
sluge wegova, ni slukiwe wegove, ni vola wgova, ni magarca wegova, niti
ita to je bli`wega tvojega. Oigledno je, brao, da svi poroci i bezakowa proishode od zlih misli, i èqa, koje
esto se pretvaraju u strasti, oskrvwuju nau duu i ine nas nepotrebnim
i pred Bogom i pred qudima.
ta nam je initi, brao? Ono o emu
nas ui sv. Apostol. On govori: Koji su
Hristovi, raspee telo sa strastima i
èqama (Gal. 5,24). Kao hriani mi
treba da istrebqujemo u sebi sve zle misli, èqe i strasti, da uvamo istotu
srca, i da budemo zadovoqni svojim stawem, koje nam je Bog dao, a ne da èlimo
drugo. Ako tako budemo postupali ispuniemo i posledwu zapovest: ne poèli.
Evo nam sredstva za oiewe srca, i
tita protiv grehovnih èqa: da prizivamo to ee i usrdnije veliko Ime
Gospoda naeg Isusa Hrista: Ono silno
odbija od nas svako iskuewe i unitava svaku grehovnu pomisao u dui, kao i
telesnu èqu u srcu. Molite se ovako:
Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me grenoga!
R. B.
39
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
Mitropolija Dabrobosanska
SOKOLAKA PAROHIJA
1. Aleksandar
Jolovi
roen 1972.
Sarajevo
poginuo 17.09.1991.,
Tewa - Osijek
13. Dragan
urovi
roen 1965.
Parèvii
poginuo 27.06.1992.
Sarajevo
2. Milinko
Trifunovi
roen 1962.
Olovo
poginuo 09.06.1993.
Stupni do
8. Slobodan
aji
roen 1952.
Nepravdii
poginuo 04.06.1992.
@epa
14. Rajko
Cvjeti
roen 1954.
Sokolovii
poginuo 27.06.1992.
Mojmilo
3. Zdravko
Pandurevi
roen 1954.
Tvrdimii
poginuo 21.04.1992.
Grbavica
9. Nenad
Sari
roen 1960.
Sarajevo
poginuo 17.06.1992.
Grbavica
15. Veqko
Sekuli
roen 1953.
Kaqina
poginuo 27.06.1992.
Mojmilo
4. Miroslav
Odovi
roen 1960.
Sarajevo
poginuo 12.05.1992.
Zlatite
10. Ilija
Cvjeti
roen 1957.
Klekovac
poginuo 20.06.1992.
Hayii
16. Dragomir
Koji
roen 1967.
Sarajevo
poginuo 03.07.1992.
Zlatite
5. @eqko
Kovaevi
roen 1966. Sokolac
nestao 14.05.1992.
Vrbawa most Sarajevo
11. Predrag
Tomi
roen 1965.
Sokolac
poginuo 21.06.1992.
Dobriwa - Sarajevo
17. @eqko
Deli
roen 1972.
Sokolac
poginuo 10.07.1992.
Kijevo
6. Dragoqub
Maar
roen 1953.
Ozerkovii
poginuo 02.06.1992.
Gora`de
40
7. Milan
Mari
roen 1959.
avarine
nestao 02.06.1992.
Gora`de
12. Sran
Beatovi
roen 1966.
Sarajevo
poginuo 27.06.1992.
Hrasno brdo
18. Milorad
Andri
roen 1956.
Gora`de
poginuo 11.07.1992.
Javorii-Gora`de
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
19. oko
ali
roen 1944.
Sijerci
poginuo 14.07.1992.
Gora`de
25. Budimir
Raji
roen 1937.
Vrhovina
poginuo 16.08.1992.
Ravne
31. Sran
eri
roen 1969.
Sokolac
nestao 20.08.1992.
Jabuko sedlo
20. Radoslav
Bulaji
roen 1953.
Medojevii
poginuo 05.08.1992.
Trebevi
26. Spasoje
Raji
roen 1938.
Vrhovina
poginuo 16.08.1992.
Ravne
32. Miroslav
Krar
roen 1973.
Kakaw
poginuo 20.08.1992.
Jabuko sedlo
21. Jovo
Despot
roen 1938.
Kqu
poginuo 06.08.1992.
Pihlice
27. Rade
Oraanin
roen 1951.
Vraìi
poginuo 17.08.1992.
Neyarii
33. Radia
Bjelakovi
roen 1962.
Sokolac
poginuo 20.08.1992.
Jabuko sedlo
22. Slaan
erani
roen 1965.
Sokolac
poginuo 06.08.1992.
aevci
28. Jovan
Sekuli
roen 1935.
poginuo 18.08.1992.
Cvrii
34. Radovan
kiqevi
roen 1959.
Dreceq
poginuo 20.08.1992.
Gorwi Dreceq
23. Goran
Glii
roen 1969.
Ajdanovii
poginuo 07.08.1992.
Ajdanovii
29. Dragan
Vasiqevi
roen 1966.
Dreceq
poginuo 20.08.1992.
Dreceq
35. Vlajko
Plakalovi
roen 1957.
Bare
poginuo 21.08.1992.
Olovske Luke
24. Predrag
Raji
roen 1967.
Sarajevo
poginuo 16.08.1992.
Ravne
30. Ilija
Jovanovi
roen 1952.
Baltii
nestao 20.08.1992.
Jabuko sedlo
36. Lazar
eri
roen 1955.
Miletci
poginuo 25.08.1992.
Sarajevo
41
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
37. Miodrag
Mii
roen 1970.
Zenica
poginuo 27.08.1992.
Lukavica
49. Krsto
Nekovi
roen 1961.
Rijea
poginuo 02.09.1992.
Studenac
38. Slavko
Debelnogi
roen 1942.
Podromanija
poginuo 27.08.1992.
Kruevo
44. Radomir
Radijeqac
roen 1952.
Pedie
poginuo 29.08.1992.
Kruevo
50. Goran
Nekovi
roen 1969.
Sokolac
nastradao 03.09.1992.
Studenac
39. Sreten
Bokovi
roen 1972.
Sokolac
poginuo 27.08.1992.
Kruevo
45. Dragoslav
Mari
roen 1973.
Sokolac
poginuo 30.08.1992.
Kruevo
51. Milenko
Kovaevi
roen 1967.
Sarajevo
pognuo 05.09.1992.
Hayii
40. Mirko
Kneèvi
roen 1959.
Sokolac
poginuo 27.08.1992.
Kruevo
46. Nikola
Jelisi
roen 1943.
Olovo
poginuo 01.09.1992.
Kruevo
52. @arko
Lazarevi
roen 1928.
Ajdanovii
poginuo 06.09.1992.
Ajdanovii
41. Desimir
Kalajdì
roen 1956.
Pale
poginuo 27.08.1992.
Kruevo
47. Vujadin
Grubai
roen 1942.
Olovo
poginuo 02.09.1992.
Olovske Luke
53. Budia
Borovanin
roen 1961.
@unovi
Podromanija
42. Samojko
olakovi
roen 1958.
Medojevii
poginuo 27.08.1992.
Kruevo
42
43. Aleksandar
Vueti
roen 1973.
Sokolac
poginuo 28.08.1992.
Kruevo
48. Goran
Mirkovi
roen 1964.
Olovo
umro 02.09.1992.
Jelik
54. Rajko
Ostoji
roen 1954.
Radaii
poginuo 19.09.1992.
Radaii
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
55. Darko
Krsmanovi
roen 1966.
Qubqana
poginuo 22.09.1992.
Kruevo
61. Too
Karayi
roen 1938.
Smrtii
poginuo 28.09.1992.
Kruevo
67. Velemir
Deli
roen 1962.
Kalimanii
poginuo 07.10.1992.
Sarajevo
56. Nenad
Tabakovi
roen 1954.
Kula
poginuo 22.09.1992.
Bawa Luica
62. Rajko
Krsmanovi
roen 1943.
Bijela Voda
poginuo 29.09.1992.
Kruevo
68. Vaso
Glii
roen 1951.
Gajine
poginuo 07.10.1992.
Sarajevo
57. Bogdan
Borovanin
roen 1947.
Berkovi
poginuo 22.09.1992.
Bawa Luica
63. Milan
Ini
roen 1932.
Podromanija
poginuo 01.10.1992.
Kruevo
69. Milanko
Kanostrevac
roen 1963.
Jasik
poginuo 07.10.1992.
Sarajevo
58. Aleksa
Panti
roen 1920.
Brda
Pridvorica
64. Novo
Nei
roen 1959.
Olovo
poginuo 01.10.1992.
Olovske Luke
70. Nedeqko
Ninkovi
roen 1972.
Jabuka
poginuo 07.10.1992.
Sarajevo
59. Milan
Vujii
roen 1954.
Dowi Drapnii
poginuo 26.09.1992.
Nedeqite
65. Radomir
Jawu
roen 1957.
Slivwe
poginuo 05.10.1992.
Slivwe
71. Slavia
Savi
roen 1957.
Beograd
poginuo 07.10.1992.
Sarajevo
60. Aleksandar
Bartula
roen 1974.
Sarajevo
poginuo 27.09.1992.
Kijevo
66. Ilija
tukeqi
roen 1939.
Solun
poginuo 06.10.1992.
Radaii
72. Milanko
eri
roen 1955.
Maari
poginuo 07.10.1992.
Sarajevo
43
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
73. Simo
Rube`
roen 1970.
Mrkaqi
poginuo 09.10.1992.
Stoborani
85. Nenad
uki
roen 1963.
Sarajevo
poginuo 06.11.1992.
Jelik
74. Radenko
Mitrovi
roen 1959.
Han Pijesak
poginuo 09.10.1992.
Stoborani
80. Milomir
Dupqanin
roen 1960.
Rudine
Sokolac
86. Sreto
Milievi
roen 1938.
Olovo
poginuo 07.11.1992.
Olovske Luke
75. Tomislav
Maksimovi
roen 1950.
Vlasenica
poginuo 10.10.1992.
Borovac
81. Ilija
Mirkovi
roen 1972.
Olovo
poginuo 02.11.1992.
Olovske Luke
87. Panto
Boì
roen 1931.
Olovo
poginuo 07.11.1992.
Olovske Luke
76. Ranko
uka
roen 1953.
Kusae
poginuo 18.10.1992.
Olovo
82. Milutin
anar
roen 1955.
Olovo
poginuo 13.11.1992.
Olovske Luke
88. Qubo
Baloti
roen 1931.
Berisalii
poginuo 07.11.1992.
Olovske Luke
77. Rade
Dragievi
roen 1951.
Mislovo
poginuo 20.10.1992.
Mislovo
83. Milanko
Raji
roen 1953.
Vrhovina
poginuo 04.11.1992
Ilija
89. Stevan
Viwi
roen 1952.
Mangurii
poginuo 07.11.1992.
Jelik
78. Dragoqub
Aleksi
roen 1959.
Gorwi Dreci
poginuo 22.10.1992.
44
79. Novo
Kro
roen 1968.
Kruane
poginuo 24.10.1992.
Olovske Luke
84. Reqa
Bunijevac
roen 1940.
Olovo
poginuo 05.11.1992.
Olovske Luke
90. Mladen
kiqevi
roen 1963.
Olovo
umro 08.11.1992.
VMA Beograd
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
91. Milenko
Krajinik
roen 1966.
Prgoevo
poginuo 09.11.1992.
Otri Kr
97. Milorad
Borovanin
roen 1970.
Sarajevo
poginuo 03.12.1992.
Kruevo
103. Vuk
Kneèvi
roen 1946.
Pqevqa
poginuo 08.01.1993.
Kruevo
92. Radojko
@ugi
roen 1956.
Olovo
poginuo 09.11.1992.
Barice
98. Zdravko
Raji
roen 1958.
Vrhovina
poginuo 05.12.1992.
104. Duko
aji
roen 1949.
Nepravdii
poginuo 11.01.1993.
Sarajevo
93. Drago
Simi
roen 1948.
poginuo 09.11.1992.
Olovske Luke
99. Rade
Mrkaqevi
roen 1969.
Han Pijesak
poginuo 12.12.1992.
Mirowe
105. Slavia
Cvijeti
roen 1973.
Sokolac
nastradao
14.01.1993.
94. Milan
Marii
roen 1955.
Podromanija
poginuo 14.11.1992.
Dikaqi
100. Milan
Peenica
roen 1956.
Sijerci
poginuo 18.12.1992.
Crni Vrh - Jahorina
106. Milorad
Ili
roen 1969.
Sokolac
Beograd
95. Drago
ebi
roen 1955.
Brankovii
poginuo 22.11.1992.
Trnovo
101. Jadomir
Gruji
roen 1959.
Olovo
poginuo 01.01.1993.
Kruevo
107. Luka
Golijan
roen 1964.
Han Pijesak
umro 17.01.1993.
VMA Beograd
96. @arko
Mitrovi
roen 1940.
Gorwi Dreceq
poginuo 02.12.1992.
Gorwi Dreceq
102. Qubia
@ugi
roen 1972.
Olovo
poginuo 07.01.1993.
Pridvorica
108. Milan
Lubarda
roen 1951.
Sijerci
poginuo 18.01.1993.
Korita
45
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
109. Slavia
Biqi
roen 1956.
Laze
poginuo 25.01.1993.
Kruevo
121. Darko
Krsmanovi
roen 1970.
110. Rade
Panti
roen 1951.
Medojevii
umro u rovu
29.01.1993. Kruevo
116. Rade
Milovi
roen 1957.
Borovsko
poginuo 18.03.1993.
Lukavica
122. Pero
Bartula
roen 1972.
Grbii
poginuo 12.04.1993.
Skelani
111. Stanko
Parli
roen 1962.
Kalauzovii
poginuo 02.02.1993.
Vraca
117. Branislav
Lubarda
roen 1960.
Kusae
umro 26.03.1993.
VMA Beograd
123. Savo
Kro
roen 1949.
Olovo
poginuo 25.04.1993.
Jelik
112. Miloje
Gruji
roen 1967.
Sokolac
poginuo 08.02.1993.
Sarajevo
118. Milan
Borovanin
roen 1973.
Sokolac
poginuo 11.04.1992.
Poqine
124. Radivoje
Krsmanovi
roen 1959.
Bijela Voda
poginuo 26.05.1993.
Kruevo
113. Mitar
Krsmanovi
roen 1951.
Cetiwe
umro 08.02.1993.
Beograd
119. Savo
Stanii
roen 1946.
poginuo 14.04.1993.
Dreceq
125. Miladin
Skoko
roen 1950.
Jugovii
poginuo 26.05.1993.
Kruevo
114. Slavia
Deli
roen 1962.
Sokolac
poginuo 12.02.1993.
Zlatite
46
115. Boko
Gazija
roen 1955.
Sokolovii
poginuo 15.03.1993.
Sarajevo
120. Darko
Cvijeti
roen 1971.
Sokolac
poginuo 12.04.1993.
Skelani
126. Mladen
Eri
roen 1967.
Sokolac
poginuo 26.05.1993.
Igman
poginuo 12.04.1993.
Skelani
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
127. Nikola
Tomi
roen 1953.
Brda
Lici
133. Radislav
Gruji
roen 1964.
Zagrae
poginuo31.05.1993.
Pokrivenik
139. Mlaen
Vitomir
roen 1973.
Sokolac
poginuo 30.06.1993.
Gajine
128. Sran
Boì
roen 1974.
Olovske Luke
poginuo 04.08.1995.
Naboì
134. Ratko
Vukojii
roen 1959.
Kalimanii
poginuo 09.06.1993.
Stupin Do, Olovo
140. Miroslav
Putnik
roen 1974.
Sarajevo
poginuo 30.06.1993.
Gajine
129. Dragan
Bojovi
roen 1954.
Sokolac
poginuo 30.05.1993.
Pokrivenik
135. orije
Panti
roen 1945.
Olovo
poginuo 09.06.1993.
Stupin Do, Olovo
141. Milan
eri
roen 1948.
Toionik
poginuo 30.06.1993.
Gajine
130. Vladan
Paji
roen 1965.
Sokolac
poginuo 30.05.1993.
Trebevi
136. Milinko
Trifunovi
roen 1962.
Olovo
poginuo 09.06.1993.
Stupin Do, Olovo
142. Zoran
Rakovi
roen 1964.
Dowi Drapnii
poginuo 06.07.1993.
Trnovo
131. Duan
Golijanin
roen 1930.
Rjeice
poginuo 30.05.1993.
Rjeice
137. Dragomir
Oraanin
roen 1953.
Sokolac
poginuo 09.06.1993.
Stupin Do, Olovo
143. Nedeqko
Jovanovi
roen 1955.
Kneìna
poginuo 10.07.1993.
Olovo
132. Qubomir
Toi
roen 1966.
Sokolac
poginuo 31.05.1993.
Pokrivenik
138. Petar
Joki
roen 1964.
Gajine
poginuo 12.06.1993.
Ajdanovii
144. Novica
Malovi
roen 1954.
Margetii
poginuo 10.07.1993.
Dabovii
47
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
145. Svetko
Glii
roen 1970.
Gajine
poginuo 10.07.1993.
Kruevo
157. Kosta
Vukojii
roen 1939.
Kalimanii
poginuo 18.10.1993.
Kalimanii
146. @eqko
Borovanin
roen 1963.
Sokolac
umro od rana
152. Radislav
@ugi
roen 1958.
Olovo
@unovi
158. Miroslav
Raji
roen 1972.
Sokolac
Vidrii
147. Goran
Tomi
roen 1961.
Sarajevo
poginuo 14.07.1993.
Sarajevo
153. Krsto
Podini
roen 1948.
Primii
poginuo 27.08.1993.
Tvrdimii
159. Slavia
Boì
roen 1971.
Olovo
poginuo 09.11.1993.
Dreceq
148. Sran
Markovi
roen 1971.
Sarajevo
poginuo 14.07.1993.
Proskok
154. @eqko
Golijan
roen 1955.
@eravice
Sokolac
160. Milomir
Milievi
roen 1947.
Dreceq
poginuo 09.11.1993.
Dreceq
149. oro
Gruji
roen 1938.
Poratak
poginuo 27.07.1993.
@u, Sarajevo
155. @eqko
Oraanin
roen 1972.
Sarajevo
poginuo 12.09.1993.
Sarajevo
161. Zdravko
orojevi
roen 1963.
Sokolac
poginuo 12.11.1993.
Gosina
150. Ranko
Jelisi
roen 1966.
Olovo
umro 28.07.1993.
VMA Beograd
48
151. Zoran
Mirjani
roen 1965.
Olovo
Tetovi
156. Mirko
Kalkan
roen 1942.
ipovo
poginuo 15.09.1993.
Kneìna
162. Savo Mumovi

roen 1945.
Bukovik
umro 21.11.1993.
bolnica
Podromanija
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
163. Milutin
Mitrovi
roen 1963.
Olovo
poginuo 23.11.1993.
Ajdanovii
169. Milutin
Gvozdenovi
roen 1928.
M. Poqe
poginuo 11.12.1993.
Potkozovaa
175. Zoran
Cvijeti
roen 1962.
Sokolac
poginuo 11.01.1994.
Lukavica
164. Vaso
Golijan
roen 1971.
Olovo
poginuo 26.11.1993.
Olovske Luke
170. Momir
Dupqanin
roen 1936.
M. Poqe
poginuo 16.12.1993.
Slivna
176. Milan
Bulaji
roen 1950.
Medojevii
poginuo 14.01.1994.
Kruawe, Olovo
165. Milorad
Vidojevi
roen 1956.
Toionik
poginuo 30.11.1993.
Kruevo
171. Branko
Jawu
roen 1949.
Nevaka
poginuo 16.09.1993.
Slivna
177. Sreten
Tadi
roen 1946.
Podlipnik
poginuo 14.01.1994.
Ponori
166. Samojko
Nei
roen 1960.
uda
poginuo 07.12.1993.
Dreceq
172. Budimir
Dupqanin
roen 1960.
M. Poqe
poginuo 16.12.1993.
Slivna
178. Rade
Vukovi
roen 1962.
Sokolac
poginuo 16.01.1994.
Kruevo
167. Branko
Narani
roen 1956.
Han Pijesak
poginuo 11.12.1993.
Potkozovaa
173. Sran
Bojevi
roen 1965.
Sarajevo
poginuo 19.12.1993.
Gajine
179. Vojko
Raji
roen 1946.
Kalauzovii
poginuo 16.01.1994.
Kruevo
168. Radovan
Bastah
roen 1921.
Potkozovaa
poginuo 11.12.1993.
Podkozovaa
174. Milanko
Stanimirovi
roen 1928.
Radaii
nastrad. 06.01.1994.
Olovske Luke
180. Vaso
Delipara
roen 1948.
Kalauzovii
poginuo 18.01.1994.
Jasen
49
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
181. Milenko
Mrdi
roen 1944.
Rakova Noga
poginuo 18.01.1994.
Sredwe
193. Duan
Raji
roen 1949.
Vrhovine
poginuo 01.08.1994.
Kinosii
182. Samojko
Joki
roen 1958.
poginuo 21.01.1994.
Ajdanovii
188. Ranko
Stanii
roen 1955.
Dugandìi
umro 15.05.1994.
Dugandìi
194. Rajko
Podini
roen 1940.
Prinii
poginuo 27.01.1993.
Rajlovac
183. Obrad
Bartula
roen 1970.
Sokolovii
poginuo 21.01.1994.
Kruevo
189. Savo
Kanostrevac
roen 1948.
Jasik
poginuo 16.05.1994.
Slivwi
195. Budimir
Gruji
roen 1967.
Sokolac
poginuo 02.08.1994.
Sredwe
184. Dragoje
Radi
roen 1961.
Kalauzovii
poginuo 12.02.1994.
Biha
190. Jovan
Marii
roen 1952.
Sokolac
Ustipraa
196. Rasko
Gruji
roen 1965.
Cvrii
poginuo 07.08.1994.
Praa
185. Zoran
urovi
roen 1962.
Bjelosavqevii
Grbavica
191. Ratko
Nekovi
roen 1940.
Rijea
Kaqina
197. Sreten
Arbiwa
roen 1946.
Kalimanii
umro 22.08.1994.
Slivawsko Brdo
186. Velimir
Maksimovi
roen 1948.
Vraìi
poginuo 27.04.1994.
Kruevo
50
187. Marko
Mijatovi
roen 1950.
Sokolac
Miletci
192. Ratomir
Garovi
roen 1941.
Vidrii
umro 12.07.1994.
Sokolac
198. Duan
Vukojii
roen 1939.
Kalimanii
Kalimanii
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
199. Zdravko
Koji
roen 1940.
Vare
poginuo 07.11.1994.
Niii
205. Goran
Glii
roen 1963.
Ajdanovii
211. Milo
Kovaevi
roen 1945.
itluci
poginuo 07.11.1994.
Niii
200. Ratko
Gruji
roen 1944.
Kalauzovii
poginuo 08.11.1994.
Jasen
206. Milenko
Bulaji
roen 1965.
Jabuka
poginuo 18.03.1995.
Niii
212. Krsto
Mirkovi
roen 1965.
Sokolac
Majdani
201. Radomir
Pauni
roen 1960.
Miivode
poginuo 12.12.1994.
@epa
207. Rajko
uka
roen 1958.
Pobraci
poginuo 04.04.1995.
Majevica
213. @arko
Brati
roen 1958.
Kalinovik
poginuo 23.04.1993.
Sarajevo
202. Duko
Malovi
roen 1968.
Sokolac
Beograd
208. Radia
Abazovi
roen 1949.
Sijerci
poginuo 19.04.1995.
Majevica
214. Pavle
Kosanovi
roen 1927.
Sokolac
poginuo 07.12.1993.
Dreceq
203. Sneàn
Rundi
roen 1961.
Vremici
Baltii
209. Timo
Malovi
roen 1944.
Sokolovii
umro 25.04.1995.
Sokolac
215. Radojica
Jawu
roen 1972.
Han Pijesak
poginuo 16.12.1993.
Slivwe
204. Andrej
Cvijeti
roen 1972.
Sarajevo
poginuo 12.02.1995.
Rajlovac
210. Radomir
eri
roen 1961.
Toionik
poginuo 20.06.1995.
Niii
216. Zoran
Vukovi
roen 1964.
Dowe Babine
poginuo 13.04.1994.
Spiqanske stijene
51
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
umro 08.05.1995.
Kaqina
223. Rasko
Raji
roen 1961.
Vrhovine
poginuo 19.05.1995.
Niika visoravan
229. Dragomir
Borovanin
roen 1948.
G. Drapnii
poginuo 06.07.1992.
218. Danko
Parli
roen 1960.
Kalauzovii
poginuo 16.06.1995.
Iliya
224. Duko
Kezunovi
roen 1950.
Vidrii
Laze
230. Quban
Borovanin
roen 1952.
G. Drapnii
poginuo 03.08.1992.
Jabuka
219. Draèn
Parli
roen 1970.
Sarajevo
poginuo 19.06.1995.
Niika visoravan
225. Krsto
Todorovi
roen 1952.
Han Pijesak
poginuo 07.08.1992.
trbovina
231. Rade
Joksimovi
roen 1949.
Trbosiqe
poginuo 08.03.1992.
Trbosiqe
220. Vojko
Raji
roen 1960.
Kalauzovii
poginuo 19.06.1995.
Niika visoravan
226. Sreto
Jelanovi
roen 1949.
Krajii
poginuo 14.01.1993.
Rudine
217. Dobroslav
voro
roen 1973.
221. Milomir
Tomovi
roen 1963.
Sokolac
poginuo 21.06.1995.
Sredwe
222. Boro
Vitomir
roen 1959.
Sokolac
poginuo 28.06.1995.
Niika visoravan
52
227. Vukan
Jovanovi
roen 1954.
Krajii
poginuo 10.09.1992.
Barice
228. Zdravko
Kosori
roen 1954.
itluci
Sokolac
232. Rajko Aleksi

roen 1947. Kovaii
poginuo 28.04.1992. Kovaii
233. Novak Muharemovi
roen 1956. Kalauzovii
poginuo 04.06.1992. @epa
234. Mladen Gruji
roen 1966. Sarajevo
umro 21.06.1996. Beograd
235. Dragomir Podini
roen 1960. Primii
poginuo 19.05.1992. Sarajevo
236. Dragan uka
roen 1969. Sokolac
poginuo 12.07.1992. Drvar
237. Mitar Mari
roen 1952. Sijerci
umro 30.12.1992. Sokolac
238. Predrag Curovi
roen 1968. Bjelosavqevii
poginuo 20.08.1992. Jabuko sedlo
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
239. Vojin Kosanovi

roen 1932. Drapnii
umro 24.08.1992. Drapnii
253. Quban Vaskovi

roen 1932. Rjeice
poginuo 30.05.1993. Rjeice
267. Dragan Matijaevi

roen 1940. Bjeli
umro 24.04.1994. Bjeli
240. Dragan Toi

roen 1962. Han Pijesak
nastradao 05.01.1993. Han Pijesak
254. Radoslav Mumovi

roen 1936. Rjeice
268. Zoran Krmar

roen 1968. Krupa
poginuo 30.04.1994. Slivawsko brdo
241. Sekula Damjanovi

roen 1930. Ilija
255. Zlatomir Gavri

roen 1947. Kikinda
269. Slobodan Mari

roen 1959. Sarajevo
poginuo 12.02.1995. Treskavica
242. Jovan Veqovi

roen 1961. Mislovo
poginuo 09.10.1992. Laze
256. Joèf orba

roen 1966. Kikinda
270. Velimir Borovanin

roen 1969. Sarajevo
243. Slobodan @ugi

roen 1950. Olovo
poginuo 08.01.1993. Brda
257. Milivoje Trifunovi

roen 1957. Olovo
poginuo 09.06.1993. Stupni do
271. Milan Radovi

roen 1969. Kruavica
244. Jovan Jovanovi

roen 1963. Olovo
poginuo 09.06.1993. Olovo
258. Bajo Raenovi

roen 1955. Mrkovii
poginuo 26.11.1992. Mrkovii
272. Slavenko Markovi

roen 1970. Sarajevo
245. Krsto Rajli

roen 1938. Derventa
nastradao 04.03.1993. Olovske Luke
259. Qupko Mirjani

roen 1946. Berisalii
umro 21.08.1993. Olovske Luke
273. Dragomir Bartula

roen 1969. Sokolovii
246. Drago Jolovi

roen 1945. Bandin
umro 12.02.1996. Oxak
260. Aleksandar Zeevi

roen 1974. Sokolac
poginuo 01.10.1995. Kqu
274. Slobodan @uti

roen 1950. Brda
nastradao 08.01.1993. Brda
247. Jano Balint

roen 1963. Kikinda
poginuo 30.03.1993. Reice
261. Sreten Bulaji

roen 1938. Medojevii
poginuo 18.09.1993. Medojevii
275. Milan Teanovi

roen 1956. Cvrii
nastradao 29.11.1995. Rajlovac
248. Novica Nekovi

roen 1963. Rijea
262. Ranka Peri

roena 1969. Grbavica
nastradala 29.09.1993. Olovo
276. Miroslav Vujii

roen 1960. Vukosavqevii
pog. 05.07.1995. Niika visoravan
249. Dragan Borovanin

roen 1960. Sokolac
poginuo 15.08.1995. Grahovo
263. Zoran Blaèvi

roen 1956. Zenica
poginuo 05.10.1993. Dreceq
277. Goran Kosori

roen 1958. itluci
250. Rade Antoni

roen 1950. Sokolac
poginuo 26.05.1993. Haxii
264. Milomir Vukojii

roen 1938. Kalimanii
poginuo 14.10.1993. Kalimanii
278. Marko Arbiwa

roen 1938. Sokolovii
poginuo 17.07.1995. Ajdanovii
251. Tomislav Vitomir

roen 1953. edovci
265. Trifko Ostoji

roen 1957. Radaii
poginuo 26.12.1993. Radaii
279. Ratko Borovanin

roen 1952. Medarevi
poginuo 09.10.1995. Trnovo
252. Milo Plakalovi

roen 1971. Sarajevo
266. Nenad Deli

roen 1958. Zagrae
nestao 16.01.1994. Kruevo
280. Aleksandar Borovanin

roen 1972. Semizovac
poginuo 21.09.1992. Orli
53
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SOKOLAKA PAROHIJA
281. Milan Borovanin

roen 1973. Sarajevo
295. Velimir Stanii

roen 1958. Han Pijesak
poginuo 07.10.1992. @epa
309. Mladen Krar

roen 1967. Kakaw
poginuo 12.09.1992. Ivanii
282. Milivoje Trifunovi

roen 1957. Olovo
poginuo 09.06.1993. Velika stijena
296. @eqko ali

roen 1970. Rakovica
310. Milenko Vukojii

roen 1971. Sarajevo
poginuo 12.04.1993. Skelani
283. Milenko @uti

roen 1954. Brda
poginuo 28.05.1993. Lici
297. Milka Mili

roena 1963. Sarajevo
nastradala 17.03.1992. Pridvorica
311. Pero Samaryi

roen 1968. Sarajevo
poginuo 18.03.1993. Sokoqe
284. Danilo @ugi

roen 1974. Olovo
poginuo 30.07.1995. Olovo
298. Biqana Mirkovi

roena 1961. Sarajevo
nastradala 17.03.1994. Sokolac
312. Nedeqko Radosavqevi

roen 1972. Visoko
poginuo 12.09.1992. Niii
285. Savo @ugi

roen 1925. Brda
nastradao 28.05.1993. Lici
299. Miodrag Duri

roen 1971. Ilija
poginuo 27.09.1992. Ilija
313. Vojislav arenac

roen 1958. Hayii
poginuo 15.07.1992.
286. @eqko urovi

roen 1973. Sokolac
300. Mirko Cvijeti

roen 1977. Sokolac
poginuo 20.10.1996. Crna Rijeka
314. Danko Bjelakovi

roen 1966. Sokolac
287. Miodrag urovi

roen 1948. Paròvii
301. Mihajlo Mirjani

roen 1927. Olovo
umro 06.01.1994. Olovske Luke
315. Momilo Moevi

roen 1963. Sarajevo
poginuo 23.05.1994. Niii
288. Simo Tutori

roen 1934. Mrkowi Grad
nastradao 26.12.1995. Sokolac
302. Slobodan Mrdi

roen 1958. Ilija
poginuo 01.10.1995.
316. Spasimir Koarac

roen 1971. Sarajevo
poginuo 18.01.1993. Sredwe
289. Miron Boì

roen 1959. Vlasenica
303. Milorad Hrkalo

roen 1956. Sarajevo
poginuo 04.01.1993. Rajevina
317. Milomir Koarac

roen 1974. Sarajevo
poginuo 18.01.1993. Sredwe
290. Manojle Borkovi

roen 1957. Vlasenica
304. @arko Marjanovi

roen 1955. Sarajevo
poginuo 18.12.1992. Dobre Vode
318. @ivko Moevi

roen 1935. Sarajevo
poginuo 17.02.1993. Hotow
291. Dragan Paji

roen 1973. Sokolac
poginuo 03.08.1995. Ravna Planina
305. Ilija kipina

roen 1949. Pale
nastr. 23.01.1994. Ravna Romanija
319. Goran Gluhovi

roen 1962. Sarajevo
292. Bojan Kesi

roen 1970. Drvar
poginuo 13.09.1995. Drvar
306. Duan Jankovi

roen 1948. Mokro
umro 01.04.1997. Srbiwe
320. Branimir Raevi

roen 1969. Sarajevo
poginuo 05.10.1992. Grbavica
293. Miodrag Raji

roen 1967. Sarajevo
poginuo 21.06.1995. Trnovo
307. Nedeqko Koarac

roen 1957. Ilija
poginuo 14.05.1993.
321. Dragan Simeunovi

roen 1953. Sarajevo
poginuo 01.12.1992. Poqine
294. Dragan Vukovi

roen 1955. Malo Poqe
308. Radislav Graanin

roen 1957. Sarajevo
poginuo 23.12.1993. Poqine
322. Dragan Mileti

roen 1967. Sarajevo
poginuo 14.05.1992. Mojmilo
54
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
QUBAV PREMA NEPRIJATEQIMA

RAZLOZI KOJI NA OVU QUBAV
POBUUJU
1. Ma i ne znali neki drugi razlog radi koga treba da qubimo neprijateqe
svoje, dovoqno je da nas na to pobudi samo to to Hristos zapoveda da ih qubimo... Hristos hoe i zapoveda da qubimo
neprijateqe svoje, Hristos je vena
istina, koja nam je otkrila voqu nebeskog Oca, i koga nebeski Otac zapoveda
da sluamo: Wega posluajte (Mat. 17,
5). Dakle to Hristos Sin Bo`ji zapoveda, to voqa nebeskog Oca od nas hoe...
2. Ako uzmemo u rasuivawe ko je to
Hristos, koji nam govori: qubite neprijateqe svoje, to ne samo treba da budemo gotovi da ispunimo ovu wegovu zapovest nego i na samu smrt za ime Wegovo
rado da poemo. Hriani treba da znaju
SPAVAJTE...
Bivim uenicima
palim u otaxbinskom ratu
Spavajte. pupoqci, burnog

prolea,
Otrgnuti u oluji i tui.
Vi ste olije krvavog stoqea
to se na vas srui.
U temeqe Srpstva polo iste
kosti,
Zaliste krvqu neka vjeno cvjeta.
Besmrtni junaci, Bog da vam due
prosti,
Vi ste oliewe svih buduih
qeta.
Iz krvi vae osvanu sloboda,
Oreol nad srpskom glavom.
Spavajte, potomci Obilia roda,
Vjeno ovjenani slavom.
Momir Jolovi
da je Hristos na najvei qubiteq, od

koga vei ne moè biti, Izbaviteq, Iskupiteq, Zastupnik i Primiriteq na
pred Bogom, vena nada i uzdanica naa.
Ovaj na tako veliki Dobrotvor zapoveda: Qubite neprijateqe svoje blagosiqajte one koji vas kunu, inite dobro
onima koji vas mrze i molite se Bogu za
one koji vas gone... (Mat. 5, 44)....
Ko hoe da qubi Hrista, Iskupiteqa
svoga, taj e da drì zapovest Wegovu.
Ako me ko qubi, dràe re moju (Jov. 14,
23). Inae, nikakve qubavi prema Hristu nema, pa ma ta inio i govorio o sebi...
3. Sam On nas je, neprijateqe svoje,
tako voleo, da je i umro za nas, da bi nas
izmirio sa nebeskim Ocem i priveo u
veno blaènstvo... Bog pokazuje svoju
qubav prema nama u tome to dok jo bejasmo grenici Isus Hristos umre za
nas... Dok jo bejasmo neprijateqi, pomirismo se s Bogom smru Sina Wegovog
(Rimq. 5, 8, 10). I mi dakle, po Wegovom
primeru, treba da qubimo svoje neprijateqe, ako hoemo uenici Wegovi to jest
hriani biti...
4. Ko qubi ne samo prijateqe nego i
neprijateqe, time pokazuje da je on sin
Bo`ji po blagodati. Jer takav na sebi
projavquje karakter (narav) nebeskog
Oca, koji zapoveda suncu svome da obasjava i zle i dobre i daje kiu i pravednima
i nepravednima (Mat. 5, 45), to jest iz iste svoje qubavi ini dobro i dobrim i
zlim, hoe da se svi spasu... Koliko je veliko delo biti sinom Bo`jim, to re
qudska ne moè iskazati niti um qudski
shvatiti...
5. Jedino hrianske due svojstvo je
da qubi neprijateqe. Grenici, carinici i neznaboci qube one koji wih
qube. A hriani na vii stepen qubavi treba da uziu, to jest ne samo da qube
one koji wih qube nego i neprijateqe

svoje.. Ako dakle neko qubi one koji wega qube, taj ne pokazuje hriansko delo
nego ini ono to i neznaboci, koji ne
znaju Hrista..
Hrianska dobrodeteq ne sastoji se
u tome da qubimo samo one koji nas qube
nego sve. Ne qubiti one koji nas qube

greh je koga se gnuaju i neznaboci. Jer
i prirodni razum nalaè da qubimo takve, i vei greh ini onaj koji ne qubi
one koji wega qube, nego onaj koji ne qubi neprijateqe. Jer je takav lien prirodnog razuma, i gori je od nevernika,
koji, pouavan prirodnim zakonima, qubi one koji wega qube.
6. Visoka je dobrodeteq qubiti neprijateqe i initi dobro onima koji nas
mrze. Jer tako ovek samog sebe pobeuje,
koja je pobeda slavnija nego pobeivati
gradove i dràve. Tako se duhom smirewa duh gordosti pobeuje; tako dobrota i
krotost odgoni zlobu; tako stari Adam
poputa novom; tako se svet i wegov gospodar (zao duh) pobeuju; tako se hriani dobrim podvigom podvizava. Na
ovaj podvig wegov zakonodavac Isus qubazno s neba gleda i podvi`niku neuveli
venac priprema. Velika je pobeda - pobe-
55
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

ivati zlo dobrom! Veliko je slavqe trijumfovati nad samim sobom! Prijatan je prizor grliti qubavqu one koji
nas mrze i initi dobro onima koji nama
ine i zlo.
7. Kao to se ogaw ogwem ne gasi, tako se i gwev gwevom ne pobeuje, nego se
jo vie raspaquje. Iz toga niu svae,
tue, borbe, krvoprolia, ubistva i
ostala zla. A krotou i qubavqu esto
se i najsvirepiji neprijateqi pridobijaju i primiruju. Poznato je iz Prve kwige o carevima kako je car Saul gonio
krotkog Davida. Ali kad je David uzeo
kopqe koje je bilo vie glave Saulove
za vreme wegovog spavawa i nije pruìo
ruku svoju na Saula, uj ta mu Saul, poto se probudio, govori i kako priznaje
svoju krivicu pred wim: I ree Saul: sagreio sam, vrati se, edo, Davide. (26,
21). Tako qubav i krotost i qute neprijateqe u skruewe privodi.
8. Qubav prema neprijateqima daje
slobodu u molitvi. Jer kad im sa qubavqu opratamo uvrede, bez prekora savesti govorimo nebeskom Ocu: oprosti
nam dugove nae, kao to i mi opratamo du`nicima naim - emu naprotiv smeta neprijateqstvo.
9. Neprijateqi nai smiruju nas, rue nau gordost, sujetu i uobraènost,
privode nas poznawu samih sebe i nemoi nae, pobeuju nas na usrdnu molitvu,
i tako, mada nas ne gone sa ovom dobrom
namerom, obogauju nas duevnim dobrima, kada wihovu zlobu qubavqu pobeujemo. Tako je David, gowen od svojih neprijateqa... Bogu molitvom pribegavao.
Jer treba ih qubiti, a ne gweviti se na
wih, zato to nam oni ine ovo dobro,
iako ne sa dobrom namerom. Tako onima
koji qube Boga i, po Wegovoj zapovesti,
neprijateqe svoje, sve ide na dobro
(Rimq. 8, 28). Wima i neprijateqstvo,
zloba i gowewe neprijateqa veliku korist donosi, mada oni sami ne znaju i ne
èle tu wihovu korist.
56
10. Hristos govori: Sve to hoete

da vam ine qudi, inite i vi wima (Luka 6, 31). Niko nee da ga neprijateqi
mrze, pa i on sam ne treba wih da mrzi.
ta vie, svaki hoe da u nu`di i od neprijateqa pomo primi... A kad sam u
nu`di èli pomo od neprijateqa svojih, i sam je duàn, po prirodnom zakonu,
da i wima èli i na delu ini...
11. Na pravi neprijateq jeste avo,
koji se stara kako da duu tako i telo na-
e ozlojedi i pogubi. Ovaj lukavi i neprijateqski duh i qude ui da nas gone i

ozlojeuju. On nas kroz qude goni, i time
se stara da nas udaqi od trpqewa i qubavi Bo`je, da nas dovede u neprijateqstvo
i svau, emu se on, kao duh zlobe raduje.
Zato na wega treba sve svoje neprijateqstvo da obratimo, kao pravog i svagdaweg neprijateqa, wemu da se protivimo vrstom verom, i ne dopustimo wegovoj voqi da se na vama izvrava, to emo uspeti trpqewem i krotou, nevraawem zla za zlo i uvredom za uvredu, nego qubavqu za mr`wu i dobroinstvom
za zlo delo; a qude, koji prevareni wegovim lukavstvom gone nas, duhom qubavi
saàqevati to ga sluaju, to wegov
zao i pagubni savet ispuwavaju i wegovoj
zloj voqi se povinuju. Jer iz wihove
ozlojeenosti doznajemo da se pod wegovom tamnom vlau nalaze, da mu sluè
kao robovi. Jer svaki koji mrzi brata
svoga, ovekoubica je; i koji ini greh,

od avola je, jer avo grei ispoetka,
govori apostol Hristov ( Jov. 3, 15, 18).
Uz to, esto se dogaa da neprijateqi nai àle i kaju se, to su nas gonili i
ozlojeivali. Tako se Saul kajao i priznavao greh svoj, to je gonio Davida...
Jer Bog, kao milosrdan i ovekoqubiv,
svojom blagodau priklawa i umekava
qudska srca, o emu svedoe mnoge istorije. Treba dakle àliti neprijateqe, a
ne gweviti se na wih. Jer oni vie gone
sebe nego nas; vie upropauju sebe nego nas. Jer oni upropauju nae telo, a
upropauju svoju duu, koja je nenesravweno asnija i skupocenija od tela.
Jer ne moè ovek svoga bli`wega da
uvredi bez sopstvene duevne pogube,
kao naruiteq zapovesti Bo`je, i zato
kriv pred sudom Bo`jim.
12. Na to nas podstiu primeri svetiteqa Bo`jih. Hristos Sin Bo`ji... kako
je qubio neprijateqe svoje! Koliko su
Ga fariseji ruìli, gonili, ali On m je
usrdno èleo da se obrate i spasu. On je
gorke suze prolio nad neraskajanim i
prema Wemu neprijateqskim Jerusalimom (Luka 19, 41).... Za one koji su Ga raspiwali molio se: Oe, oprosti im, jer
neznaju ta ine (Luka 23, 34). Sveti prvomuenik Stefan molio se za svje ubice: Gospode ne primi im ovo za greh (Dela ap. 7, 60). Sveti car David plakao je ne
samo za svojim poginulim sinom Avesalomom nego i za Saulom, ubijenim neprijateqem svojim ( Car. 1, 11 i 12). Milosrdni su i saoseajni svetiteqi Bo`ji.
Isto su inili i sveti apostoli,... koji
su tako celu vaseqenu ne oru`jem nego
qubavqu, trpqewem i reju Bo`jom
Hristu pokorili... Isto su pokazali i
sveti muenici, koji su zlobu svojih gonioca qubavqu pobeivali i za muiteqe svoje molili se, i tako mnoge uz pomo Bo`ju u veru priveli....
Preveo: protojerej
@. M. Marinkovi
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
JURODSTVO
urodstvo Svetih Hrista radi sastoji se

u tome to su podvi`nici, ostajui da
ìve meu qudima, spremili da se
oslobode od obiaja i uslova sredine, u potpunosti zanemarujui interese ìvota i pravila, i nevidqivo za druge su se predavali duhovnom ìvotu.
Sa spoqane strane ìvot takvih podvi`nika izgledao je udan, nerazumqiv, kosio se sa svim, sa im su oni dolazili u dodir.
@ivot jurodivih je najteì hrianski podvig. Odrekavi se svake imovine, udobnosti
i ìvotnih dobara, osloboeni od vezanosti
za ovozemaqsko, nemajui odreeno stanite
i podvrgavajui se raznoraznim sluajevima
bezkunog ìvota, oni kao da su bili doqaci iz drugog sveta. Hrana, odea, stanite,
kao da nisu predstavqali za wih sutinsku
potrebu.
Jurodstvo Hrista radi - to je dobrovoqno,
stalno muenitvo, stalna borba protiv sebe, protiv sveta i zla. Ne stidei se da svakome govore istinu u lice, jurodivi su svojim
reima ili neobinim delima i postupcima
as okrutno razobliavali i nanosili poraz
qudima nepravednim i grenim, esto i qudima silnicima od sveta ovoga, as su teili
i radovali qude pobo`ne. Porone su popravqali, spasavali i vraali na put istine i
dobra.
bezbrojne poklone. inio je to vrlo orginalno. Sputajui se na pod, silno bi se ramenima odupro o zid, pa je podiùi se na kolena
punim zamahom udarao u wega. Oni koji bi se
nali kraj wega, nemogavi da podnesu ovo
muewe sklawali bi se na stranu. Videvi da
kod nekih ovako ponaawe izaziva gnuawe
i negodovawe, a èlei da ih podseti da smrt
...neka bude sulud da bi bio mudar.

Jer je mudrost ovoga svijeta
ludost pred Bogom.
...Preko dana bi otac Pajsije lutao gradom, ali sa bogosluèwa nije izostajao. Naroito je voleo da se moli u Velikoj crkvi
Lavre. Meutim, ni u crkvi nije bio miran
ve je, idui s jednog mjesta na drugo i ponavqajui u sebi ono to se u crkvi pevalo, neke grdio za nemarno dràwe u Boìjem hramu, druge bodrio na molitvu, tree pouavao
reima, a ponekad je i tapom pretio. Nekada je ak vikao: Ah, ti neista silo, doe da
sabkla`wava bratiju.
Trao bi tako pored zidova sa uzdignutim
tapom za nevidqivim duhovima i pravio pokrete kao da ih izgoni iz crkve.Po tom bi srdito zatvarao crkvena vrata. Ponekad bi primio svee od naroda stojei na soleji i palio
ih pred ikonama sa uobiajenom jurodivou.
Ponekad bi, opet, u nekom usamqenom
uglu, pokretan i gibak poput mladia, pravio
moè doi svakog trenutka, blaèni Pajsije

bi stavqao ruke na prsa, zatvarao oi kao mrtav i celom teìnom padao na lea, tako da bi
najee pri udarcu glavom o pod potekla krv,
a on sam bi leào u nesvestici potpuno nepokretan. Preplaeni bogomoqci su pomiqali da je u pitawu nekakav napad, ili
mo`da ak i smrt, pa bi pohitali da mu pomognu. No im bi ga se dotakli, on bi u tren
oka skoio na noge i, mahnito se probijajui
kroz gomilu odjurio u dvorite, ili na neko
usamqeno mjesto u hramu. Re Bo`ja ja za oveka hleb nasuni, hraniteqni duh za uzrastawe u pravedni ìvot. Blaèni Pajsije je
posebno voleo da ovoj istini poduava qude,
i ne samo poduava, nego da im da i da je osete.
Kada bi primetio da neko rasejano stoji na
molitvi, blaèni Pajsije bi mu neprimetno
prilazio i iznenada bi ga upitao:
A ta se sada ita, duo moja? Prokleto

moje uho. Sigurno sam se prehladio pa nita
ne ujem.
Krivac, oborivi oi ne bi umeo nita
da odgovori. A ako bi neto i rekao, bilo bi
to neumesno. Tada bi se blaèni duboko klawao i aqivo zahvaqivao:
Hvala ti duo, hvala. Ja sam vidi tako
rasejan .
Ponekad bi blaèni Pajsije seo na stepenice pored groba prepodobnog Teodosija, i
poto ga u toj tami niko nije mogao primetiti, posmatrao qude koji ulaze u crkvu. Teko onome koga bi blaèni video da u crkvu
ulazi nemarno ili pored groba da prolazi
nadmeno i rasejano. Wega bi blaèni nemilosrdno prekoravao i nije mu dozvoqavao da
se pokloni grobu. Naroito nije voleo naduvene, nakinurene ène koji vei deo dana
posveuju jalovom trudu oko odevawa. Wima
bi se blaèni obraao sa velikim negodovawem.
Ah dobar dan, rekao bi prekorno, namazale se nemakim sapunima, zamalterisale
obraze i namirisale se mirisima preqube. A,
zato sve to? Da mene starca sablazne.
Zato su mnoge ène iz grada koje su velikucrkvu nastojale da se sklone od starca.
Od stranoprijemnice Lavre pa do Peine Lavre vodi iroki put, takozvani Artiqerijski, od ranog jutra pa do kasno u vee
ovaj put je prepun svakojakih putnika namernika, bogomoqaca sirotiwe i bogaqa.
Mnotvo ovih nesrenika, koji stojei jedan kraj drugoga sa ispruènim rukama molei za milostiwu, ispuwava prostor svojim tu`nim naricawem i gklasnim obraawem za pomo.
Za wih je blaèni Pajsije bio pravi dobrotvor. Davao im je novac koji je dobijao od
dare`qivih bogomoqaca. Bilo je dirqivo
videti sa kakvom su se detiwom blakonaklonou ovi jadnici sakupqali oko starca im
bi se odnekud pojavio. Pritravali bi mu sa
svih strana i pokoravali se najmawem pokretu wegove ruke. Blaèni se esto pretvarao
da je nezadovoqan ovakvom poslunou,
pravio se grub i strog i odgonio ih qutito im
se obraajui: Gubite se odavde! Vidite kako su me opkolili! Zlikovci!
Onda bi svi ovi jadnici beàli pred wim,
a on bi mahao tapom kao da ih goni. Svakom
od wih bi spustio novac u ruku, ili bi ga prosto bacio meu wih...
57
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
DOBRA I RAVA DELA
iko da ne krivi Boga. Neverovawe

potie ne od Onoga, Koji zove, ve
od onih koji se udaquju. Trebalo bi,
rei e, privesti veri i one koji to ne
èle? Nikako! Bog ne ini nasiqa i nikoga ne prinuava. Ko je taj koji, pozivajui k
poastima i lovorikama, na gozbu i sveanosti dovlai zvanice protivu voqe, svezane? Zaista niko. Jer to bi znailo vreati. U geenu Bog aqe protivu voqe, a u
carstvo nebesko priziva one koji to èle;
u ogaw odvodi one koji su vezani i koji plau, a za vena blaga ne zove tako. Jer ta blaga postala bi omraèna ako po prirodi
svojoj ne bi bila takva da im se teì dobrovoqno i da se primaju sa velikom blagodarnou. Ali e opet rei: Zato onda svi
qudi ne biraju ta blaga? Tome je uzrok grenost qudska. No na koji nain, reci mi, i
pomou ega da udaqimo tu slabost? Nije
li Bog stvorio svet koji nas pouava o ovekoqubqu i moi Wegovoj? Nebesa, reeno je, kazuju slavu Boìju (Psal. 19,1).
Nije li poslao proroke? I zar nas nije
zvao? Nije li inio udesa i dao zakon pisani i prirodni? Zar nije poslao Sina i
razaslao Apostole? Nije li inio znamewa i pretio geenom? Zar nije obeao carstvo nebesko? Zar nisu tako lake Wegove
zapovesti da mnogi po velikoj mudrosti
ine vie nego to treba. Ali radi ega,
rei e, Bog nije nas obdario prirodnim
znawem i dobrotom? Bog je to uinio, jer
da nije od kuda bi mi znali ta da radimo?
Otkuda bi proizali zakoni i sudovi? Uostalom zato bi ti primio nagradu kad bi
sve bilo Boìje? I da li se moglo uiniti
da ovek bude dobar po neophodnosti? Tad
bi se i nerazumne ìvotiwe poele s nama
sporiti i takmiiti u vrlini, jer su neke
od wih uzdr`qivije od nas. Ali ja, opet
e rei, vie bih èleo po neophodnosti
biti dobar i liiti se svih nagrada, nego
po svojoj slobodnoj voqi biti zao i tako se
podvri kazni i muewu. No nema li neke
neophodnosti biti dobar? Ako ti ne zna
ta treba initi - dokaì to, i tada emo
kazati ta je potrebno. Ako ti zna da je
rasputen ìvot zlo, zato onda ne bega
od zla? Rei e: Ne mogu. Ali e te drugi,
koji su velika dela uinili obliiti i sa-
58
svim ti zatvoriti usta. Ti mo`da iako

ima ènu ne ìvi edno, a drugi i bez
ène uva savrenu istotu. Kako ti ima
opravdawe kad se ne drì same mere dok
drugi preskae i same rovove? No ja imam,
rei e, drukije telo i prohteve druge
vrste. Istina je u ovome da ti moè, a nee. Ja pak tvrdim da je svako sposoban za

vrlinu, jer ko zaista ne moè neto uiniti sam od sebe, on onda ne moè to uiniti
ni po neophodnosti. A ko po neophodnosti
moè, on kad i ne radi, ne radi po slobodnoj voqi svojoj. Tako je npr. tome ko ima teko telo sasvim nemogue leteti i uznositi se k nebu. I onda ako bi car naredio da
se to mora uiniti i poeo pretiti smru
govorei: svi oni koji ne polete nareujem
da budu ubijeni, spaqeni ili podrvgnuti
drugoj slinoj kazni, da li bi ko posluao
cara? Nikako, jer se to protivi prirodi
oveijoj. Ali ako bi bio donet zakon o celomudriju i car bi izdao naredbu: ka`wavati, spaqivati, biti i podvrgavati bezbrojnim muewima prequboince i bludnike, zar se ne bi mnogi pokorili toj naredbi? Rei e, ne, jer i sada postoji zakon
koji zabrawuje prequbu pa mu se ipak svi
ne pokoravaju. Da, ali se ne pokoravaju ne
stoga, to je oslabio strah, ve stoga to

se mnogi nadaju to prikriti. Ali ako bi
onima, koji imaju nameru uiniti prequbu,
doao zakonodavac i sudija, odmah bi strah
unitio pohotu. Zbog svega ovoga neemo
govoriti da je neko dobar po prirodi, a neko opet zao po prirodi. Jer ako bi mogao
biti zao, i obratno, budui po prirodi zao
nikad ne bi mogao postati dobar. Meutim
mi vidimo iznenadne promene: qudi dobri
mewaju se u zle, a zli opet postaju dobri. I
to vidimo ne samo u Svetom Pismu kako
Staroga i Novoga Zaveta - gde carinici
postaju Apostoli, uenici izdajnici,
bludnice edne ène, razbojnici postaju
dobri, mazi postaju poklonici i bezbo`nici postaju pobo`ni - nego ovo mi viamo i svaki dan.
Meutim, ako bi biti dobar ili zao zavisilo od prirode, to se qudi ne bi mewali tako, da budui po prirodi strasni mi
nikad putem napora ne moèmo postati bestrasni. Jer kada imamo neto u nama od
prirode - ne moèmo se liiti onoga, to
nam je ona dala. Niko npr. ne mewa se tako
da bi sasvim prestao spavati; niko budui
truleàn ne postaje netruleàn i niko nije u sebi unitio oseaj gladi. Stoga to i
nije porok i mi ne korimo sebe za to. I niko korei drugoga ne govori: ti si truleàn, ti si gladan! Naprotiv, ukorevamo
za prequbu ili za blud ili za to slino,
i krivce u tome privodimo sudijama da bi
im sudili i kaznili ih, ali tada kad nas
krase odgovarajue protivupolo`ne vrline.
I tako oevidno je da initi dobro zavisi od nae voqe. Zato, onda, mnogi od
nas uzalud se zavaravaju raznim izviwewima, koja ne samo da nas ne opravdavaju nego
nas podvrgaju venom muewu. Takvo opravdawe ni u koliko nas nee odbraniti. Oni
koji su izvrili porocima protivupoloèna dobra dela osudie sve grenike:
milostiv osudie nemilostivog, dobri
zloga, skromni drskoga, dobroèlateq zavidqivca, blagorazumni sujetnog, vrijedan
lewivca, a edan razvratnika.
I tako e Bog izvriti svoj sud nad nama, postavie nas u dva reda i jedne proslaviti, a druge predati muewu.
Broj 11
Priprema i ureuje: protojerej Bogdan Stanii
PATRIJARH PAVLE
U DUHOVNOJ
AKADEMIJI I
BOGOSLOVIJI
U SRBIWU
Wegova Svetost patrijarh srpski

G.G. Pavle, 2. juna ove godine, na putu za
manastir Tvrdo, na centralnu proslavu 800 godina manastira Hilandara
u Republici Srpskoj, posjetio je Duhovnu akademiju Sv. Vasilija Ostrokog i
Bogosloviju Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.
U pratwi Wegove Svetosti bili su
episkop osjeko poqski i barawski Gospodin Lukijan i episkop zvorniko tuzlanski Gospodin Vasilije. Ispred
zgrade Bogoslovije srbskog patrijarha
su doekali Mitropolit dabrobosanski Gospodin Nikolaj, studenti DuhovneakademijeiMedicinskogfakulteta
u Srbiwu, uenici Bogoslovije kao i
wihoviprofesori. Nadoekusubilii
predstavnici vlasti i kulturnog i javnog ìvota: akademik Vojislav Maksimovi, Velibor Ostoji, predsednik
Izvrnog odbora Skuptine optine
Srbiwe Radojica Teovi, predjsednik optine Srpsko Gora`de Slavko
Topalovi i druge linosti.
Po odsluènom inu doksologije i
posle rijei dobrodolice Mitropolit Nikolaj obavjestio je Wegovu Svetost o najaktuelnijim pitawima o radu
BUDIMO UVEK QUDI
Duhovne akademije i Bogoslovije. U

ime profesora, uenika i studenata
Mitropolit je izrazio veliko zadovoqstvo zbog Patrijarhove posjete, koja je, kako je rekao Mitropolit Nikolaj
sa velikom radou oekivana. Tom
prilikom Mitropolit je uruio pokolon Wegovoj Svetosti udotvornu ikonu Majke Bo`jije ajnike.
Zahvaqujui se na srdanom doeku
Wegova Svetost je rekao:
Uvek nam je bitna u ovim vremenima

i u svakom vremenu podrka svih, od
sviju, podrka u Hristu Gospodu, u svetom pravoslavqu, u svemu onome to
su nai preci i znali i bili kadri da
odrè u svetosti i asti. Mi sad predstavqamo i Srpsku Crkvu Pravoslavnu i srpski pravoslavni narod. Da budemo, dakle, dorasli zadacima koje nae vreme pred nas iznosi. A koje je to
vreme ba bilo lako u naem narodu
____________________________________________DABROV INFORMATOR 11 ____________________________________________

na ovoj vetrometini balkanskoj? Uvek
za obraz, za ast narodnu i za svetu veru hriansku - pravoslavnu, za krst
asni i slobodu zlatnu bili su kadri
nai preci i da ìvote svoje daju, ali
obraz svoj i ast svoju i narodnu i svoje porodice nikada i nipoto.
Vremena su teka i nesretna. Ali,
ta su nas Gospod Hristos, Sveti Sava i ostali muenici i novomuenici,
uili - to je da se i meu qudima moè
i treba ostati ovek, da se i meu vucima moè ostati ovca Hristova. To je
zadatak pred nama, a to se moè uiniti na taj nain ako svoju veru intelektualnu umom produbqujemo, ali i da
nikad ne zaboravimo tu preva`nu
stvar i preva`nu nauku da se ona potvruje ìvotom svakodnevnim i svakog asa. Nikada ne zaboraviti re
Hristovu. Kada to znate, blaèni ste
ako inite. Nismo, dakle, blaèni
ako inimo, niti samo ako znamo. Kako
moèmo initi, ako ne znamo ta treba da se ini? Ali, odlino znamo ta
treba initi a da to ne inimo. E, to
preci nai nikad nisu bili, nego ono
to su znali, naueni od svetih to su u
svoj ìvot uvodili.
Ne zaboraviti u istom tom pravcu
re Hristovu. Kako emo nazvati onog
oveka koji slua ove moje rei a ne
izvruje ih. Nazvaemo ga ovekom ludim, jer on sazida kuu svoju na pesku i
dunue vetrovi i dooe vode i navalie na kuu tu i oborie je i velik
bee pad wen. A ovek koji slua ove
moje rei, veli Gospod, i uzviuje ih,
nazvaemo ovekom mudrim, koji sazida svoju kuu na kamenu i dunue vetrovi, naioe vode, navalie na tu kuu
i ne oborie je, jer je bila sazidana na
kamenu.
Ne zaboraviti, dakle, da je samo
sluati rei Hristove, uiti i ovako
govoriti a ne izvravati ih, da znai
graditi kuu svoju na pesku, a izvravajui rei te nauke Hristove, znai
sagraditi na kamenu i za ovaj i za onaj
svet to dolazi.
Dragi uenici, to vam stavqam na
duu i na srce i sebi i svima koji imaju
ui da uju, da drugoga naina, boqeg i
vreg da pomognemo svome narodu
ovako postradalom u ovim ratovima,
nema i ne moè biti, nego da mi na taj
nain svetlamo obraz svoj i obraz svoga naroda i svoje porodice.

Neka Gospod i Sv. Sava - na prvi
prosvetiteq i uiteq i osniva nae
samostalne Crkve, ali u mnogome i nae dràve i nae narodnosti, pomog-
DRUGE SRBIWSKE
DUHOVNE
SVEANOSTI
NOVE KOLE
POBO@NOSTI
U vrijeme ovogodiwih srbiwskih

duhovnih sveanosti, od 11. do 22. maja,
u kojima su predstavqeni duhovno uzdizawe i kulturno stvaralatvo srpskog naroda u ovom kraju, osveeno je
zemqite i krst za budui hram Sv.
Save, koji e se graditi u centru Srbiwa, a u krugu Duhovne akademije i Bogoslovije osveeni su temeqi i krst hrama Svetog Vasilija Ostrokog.
Duhovna akademija Sv. Vasilija
Ostrokog i Bogoslovija Sv. Tri Jerarha u Srbiwu ove godine, 12. maja na Dan
Sv. Vasilija Ostrokog, zajedno su proslaviliKrsnuslavuiSv.Savu.Slavqe
je poelo 11. maja osveewem zemqita
i krsta za budui hram Sv. Save u centru
Srbiwa. Tim inom poele su Druge srbiwske sveanosti kome su, pored vie
stotina graana i uenika sredwih i
osnovnih kola prisustvovali: predsjednik Srpskog prosvjetog i kulturnog
drutva Prosvjeta akademik Vojislav
Maksimovi, predsjednik Skuptine i
nemo da budemo zaista dorasli i svo- Izvrnog odbora optine Qubo Veqome vremenu i budemo dorasli potomci vi i Radojica Teovi, predstavnici
naih svetih predaka. Bog vas blago- optinskih odbora Srpske radikalne
slovio i svako dobro darovao. Amin strankeiSrpskedemokratskestrankei
Boè".
zvanice.
Wegova Svetost za vrijeme posjete drugeìvot - jedno bogosluèwe
Ceo
obiao je prostorije Duhovne akademije i Bogoslovije i zanimao se za uslove Obraajui se vjernicima po posveu kojima ìve i rade studenti i ueni- ewu zemqita i krsta za budui Sveci.
hram Mitropolit Nikolaj je rekao:
Tom prilikom Wegova Svetost je po- ti Evo osvetismo ovo
klonio svoju autorsku kwigu od tri to- dui srpski centar uzemqite za buSrbiwu. Ovde
ma pod naslovom Neka pitawa nae treba da podignemo hram pomileevvere sa èqom da se nae u bibliote- ske epohe. Na ovom mestu je bila kola
ci Akademije i Bogoslovije - kako bi je a uskoro emo sagraditi hram Bo`ji,
itali studenti i uenici.
Nakon kraeg boravka u Duhovnoj kolu pobo`nosti, u kojoj e naa deca
akademiji i Bogosloviji Wegova Sve- i iz we, sretna i zadovoqna u ìvot
tost je otputovao u manastir Tvrdo. polaziti. Crkva Boìja je ta koja prati
ovekov ìvot od wegovog roewa. ovek ima svoj poetak ali nema svog kraja, a Bog e dati da i ovaj hram i ovo mesto imaju svoj molitveni poetak a da
nemaju svoga kraja da ovo mesto neprestano bude mesto - Crkva Boìja.
Zadatak svakog oveka je da wegov
ìvot bude jedno stalno bogosluèwe,
jedno stalno ugaawe Bogu. Tako su nam
inili nai uenici, tako nam je inio
i Sv. Sava i svi koji su tako inili u
srpskome narodu nisu zaboravqeni. I
Sv. Sava nije zaboravqen. Kako vreme
prolazi on je sve sveìji u srcima naim i u naim duama. Uao je u svaki
kutak ove nae zemqe. To je veliki molitvenik i braniteq srpskoga naroda.
Aovajhramkojitrebadapodignemo, ako
Bog da, treba da bude ukras srpskoga naroda ovoga kraja, a mi treba da iznedrimo iz sebe ono to je najlepe, a to je,
pre svega, vera u Boga i vera u Sv. Savu,
u sve srpske svetiteqe, prosvetiteqe
i uiteqe. Nije srpski narod siromaan svetiteqima. U wemu je uvek bilo
velikih qudi. Wego je govorio: Iz grmena velikoga lafu trudno iza nije u
velikim narodima geniji se gnezdo vije
-vjerujemdajepjesnikmislionavelike
narode sa velikim duhom i da je meu
wih svrstavao i svoj srpski narod.
Danas smo se zajedno pomolili da
Gospod blagoslovi ov djelo i da Sv.
Sava ovde bude stalno prisutan, da rukovodi ovim djelom Boìjim, a bio bih
veoma sretan kad bi u ove dve godine
kada proslavqamo 800 godina Manastira Hilandar i 780 godina Eparhije
uspjeli da izgradimo barem temeqe i
da ih uvrstimo meu ostale nae svetiqe u Dabrobosanskoj mitropoliji".
Posle osveewa zemqita i krsta
za novi hram, u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije sluèno je bdenije a
u amfiteatru je odrànao literarno
vee.SkupjepozdravioMitropolitNikolaj a profesor i publicista Mii
Spai odrào je nadahnuto predavawe
o Sarajevskoj sabornoj crkvi i Sarajevskojbogosloviji.Posletoga,uorganizaciji profesora Sretena Vukovia, izvedenjerecitalpjesamakojesuuenici
sami pisali.
Drugi dan Drugih srbiwskih sveanosti poeo je osveewem temeqa i krsta hrama Sv. Vasilija
Ostrokog u krugu Duhovne akademije i Bogoslovije i sluèwem sve-
akademija na kojoj su govorili

Mitropolit Nikolaj, rektor Bogoslovije Sv. Tri Jerarha i protojerej Milorad Sredojevi, asistent Duhovne akademije u Srbiwu. Sveanost su uveliali horovi bogoslovskog fakulteta iz Beograda, Muzike akademije iz
Srpskog Sarajeva i Bogoslovije
iz Srbiwa. U toku bogatog kulturnog programa uenicima Bogoslo-
te arhijerejske Liturgije na osveenim temeqima. Mitopolitu Nikolaju su sasluìvali arhimandrit

Filaret, protosinel Joanikije,
rektor Bogoslovije Sv. Petar Cetiwski iz Cetiwa, i 13 svetenika. O ìvotu i radu Sv. Save i Sv.
Vasilija Ostrokog govorio je uenik petog razreda Bogoslovije
Aleksandar Srni.
Posle Liturgije i rezawa slavskog kolaa odràna je sveana
vije dodjeqene su nagrade za najuspenije radove iz svetosavskih

temata (wih 25).
Ovim sveanostima prisustvovali su i predsjednik predsjednitva BiH iz RS Momilo Krajinik, predsjednik prosvjetnog i
kulturnog drutva Prosvjeta
akademik Vojislav Maksimovi,
Velibor Ostoji te predstavnici
optina sarajevsko-romanijskog i
hercegovakog podruja.
TEMEQ ZA HRAM
Sv. VASILIJA
OSTROKOG
DANI PROSVJETE
I KULTURE
U ponedeqak, 18. maja, u sali Doma VRS,
sveano je otvoren drugi dio drugih srbiwskih sveanosti koji je posveen prosvjeti
i kulturi. Tom prilikom govorili su akademik Vojislav Maksimovi, predsednik
Skuptine optine Srbiwe Qubo Veqovi
i profesor Bogoslovije Sv. Tri Jerarha
Qubinko Vidakovi.
Narednog dana, 19. maja, u prostorijama
Srpske centralne biblioteke Prosvjeta,
obiqeèna je petogodiwica od obnavqawa te republike kulturne ustanove.
Odràna je i promocija prvog Prosvjetnog
kwièvnog kola od tri kwige, na kojoj su govorili prof. Milena Maksimovi, direktor Biblioteke, prof. Mihajlo Jeremi,
predsjednik Upravnog odbora i predsjednik
Crkvene optine u Srbiwu, kwièvnik Sava ekli i akademik Vojislav Maksimovi.
U etvrtak, 21. maja, u Domu VRS u Srbiwu, predstavqen je zbornik radova Pravoslavni duh u Srpskoj kwièvnosti, o kome
je govorio akademik Vojislav Maksimovi.
Kwiga je rezultat dvodnevne rasprave na
naunom skupu, odrànom 16. i 17. maja prole godine u Duhovnoj akademiji u Srbiwu.
Zbornik je priredio prof. dr Mitar Miqanovi, a izdali su ga Univerzitet u Srpskom Sarajevu i Mitropolija dabrobosanska. U dvadesetak saoptewa, istaknuti
poznavaoci pravoslavqa - naunici i
struni radnici iz RS i SR Jugoslavije pokuali su da odgovore na pitawe koliko je
pravoslavni duh prisutan u naoj kwièvnosti.
Posle promocije zbornika odràno je poetsko vee pod nazivom Pjesnici Srbiwu,
na kojem je uestvovalo 14 kwièvnih stvaralaca iz RS i Crne Gore.
U veerwim asovima, u prisustvu brojnih poklonika umjetnosti u salonu Srpske
centralne biblioteke Prosvjeta, otvoreno je izlo`ba Slikarske kolonije Pale
96" koja okupqa oko 60 umjetnika iz RS, Srbije, Crne Gore i inostranstva.
Posle toga, u dvorani Doma VRS odràno je Vee Kruevca u Srbiwu. lanovi KUD
Merima izveli su koncert narodnih pjesama i igara iz srpskih zemaqa.
Protojerej Ranko
M. Bilinac
BESEDA BOGOSLOVA
Sej dew jegoè sotvori
Gospod vazdarujemsja i
vosveselimsja vow.
(Evo dana koji stvori
Gospod, radujmo se i
veselimo se wemu).
Za srbski pravoslavni narod danas

je dvostruka radost, jer je u ove dane
Hristovog Vaskrsewa proslavqa i dva
svoja velika Svetiteqa: Svetog Savu i
Svetog Vasilija Ostrokog.
O ovoj dvojici boànstvenih arhijereja ne moèmo govoriti posebno, jer
iako su ìveli u razliitim vremenima, ìveli su kao jedan. Propovedali
su jedno i jedino Ime Trojinog Boga:
Oca, Sina i Svetog Duha, jednog i jedinog Spasiteqa - Hrista.
Sveti Sava je ìveo u vreme kada se
srbski narod nalazio na pragu slave i
sjaja i kada je srbski vladar bio i otac
narodni...
On je sin Stefana Nemawe, oca
sredwevekovne Srbske dràve. No Sava je otac pravoslavnog srbskog naroda. Bo`jim blagoslovom, uz pomo svoga brata Stefan Prvovenanog, srbskog kraqa, on preobraàva Srbsku
Crkvu.
Sveti Sava stvara narodnu crkvu.
Uzdiè Srbe sa zemqe na nebo. Otvara
kole, prosveuje i oboùje narod,
stvara tradiciju toga naroda i daje mu
originalnost. Tako Srbin postade i
ostade Hristov do danas. Linost Svetoga Save kroz itavo tursko robstvo
bila je moralni temeq srbskom narodu
za opstanak, a wegov pomen ulivao je
narodu veru u izbavqewe od turskog
jarma.TolikojepotovaweimaoSveti
Sava u narodu da su mu ak i narodni
izrabqivai, kada bi prolazili pored wegovih motiju odavali potovawe. Zbog toga je turski vezir Sinan paa, u èqi da moralno uniti srbski narod, na Vraaru 1594. godine spaliomotiSvetiteqeve. No, tasedesilo? Umesto da sagori veru u narodu,
vatra Sinan - pae se razgorela i ras-
plamsala u srbskom rodu potovawe

Savino.
Sa svojom postojanom i vrstom verom srbski narod je izaao iz ropstva
i obnovio svoju dràvu. A takvu veru
imao je zahvaqujui wenom temequ Svetom Savi. Dokle su Srbi uvali taj
temeq izdràvali su svaku bedu i nevoqu. Ali avaj, mnogi su Srbi u skorije
vreme poeli svojim rukama da rovare
i raskopavaju svoj temeq. Poeli su da
rue sopstvenu kuu, a to potpomaù

razne sekte i sujeverje koje nazgrizaju
veru Srbinovu. Tako se rod srbski ponovo naao u kalu stradawa, da se prekali i oelii ono dobro u wemu, a zlo
da se rastopi i razveje. Zato sve to
navaquje na ovaj narod? Zato to se u
rodu ovom gubi prisustvo duha oca srbskog pravoslavqa. Zato to ga mnogi
odbacie kao to odbacie Onoga koji
je wega proslavio. Bog je poslao Svetog
Savu i on je rodio pravoslavni srbski
narod a sad mu mnogi iz toga naroda,

kao bludni sin okrenue lea. Otuda
stradawa, da se predvoji zlato pravoslavnog naroda od re neznaboàke.
ak je i Savino usnue bilo znak da e
doi ovo to mi sada doìvqavamo.
Gle, pa mi se ne udostojismo da se Sava
predstavi u svome otaastvu, meu svojim narodom. Kao da je tragika ovoga naroda da wegovi veliki qudi umiru daleko od wega.
No ma kako danas bilo teko stawe,
ono nije bezizlazno, jer ovaj narod ima
jo toliko vere da ga Bog zbog we nee
odbaciti nego e ga izbaviti iz svakog
iskuewa.
Provideo je Bog ta e se zbiti sa
wegovim narodom, zbog toga mu je slao
mnogasvetiladamuosvetqavajuputka
nebu. Jedno takvo svetilo sakriveno je
u stenovitom delu srbske zemqe, Manastiru Ostrokom u Crnoj Gori. Odatle iri svoje lue po svim srbskim
zemqama i rasplamasava veru u Srbima. Taj Svetiteq jeste Sveti Vasilije
Ostroki udotvorac koji je posle
Svetog Save najpotovaniji u srbskom
narodu. Ako je Sveti Sava otac srbskog
pravoslavqa onda je Sveti Vasilije
Ostroki wegov najverniji uvar.
Sveti Vasilije je ìveo u vremenu
tekome za srbski narod, u vremenu
ropstva i stradawa, kad su Srbe najquim mukama muili i ubijali samo zato
to su pravoslavni hriani.
Stojan Jovanovi (tako se pre monaewa zvao Sveti Vasilije) roen je
1610. godine u selu Mrkowiu. kolovao se prvo u manastiru Zavali, a potom u Tvrdou gde je zamonaen, dobivi ime Vasilije. Ubrzo je proizveden
za arhimandrita, a ve 1639. godine postao je mitropolit Zahumski. Godine
1651. pripojena je zahumskoj mitropoliji istono hercegovaka eparhija te
je Vasilije dobio na upravu itavo vojvodstvo Svetog Save, to jest sve one
krajeve kojima je vladao mladi princ
Rastko, potowi Sveti Sava.
Nekad je mladi Rastko u krajevima
humskim razmiqao kako da se preda
molitvenom tihovawu i kako da svome
rodu da narodnu Crkvu, to je kao Sveti Sava i uinio. Sledujui wegovim
stopama Sveti Vasilije je branio svoju

pastvu od nasrtaja inovernika i najrevnosnije je uvao ono blago koje je
Sveti Sava darovao svome rodu.
Svetiteq Ostroki, Vasilije, primio je jo za ìvota od Boga dar udotvorstva. Zbog toga su se sa svih strana
sticali wemu na iscelewe, ne samo
pravoslavni Srbi, nego i Turci. Sa takvim blagodatnim Bogom danim silama
Vasilije je branio svoju Hercegovinu
boqe nego to bi to uinio ijedan vojskovoasanajveomvojskom. Wegovìvot, dakle, bio je neprekidna borba i
molitva. Tako je u molitvama i skonao
svoj zemni ìvot Sveti Vasilije, 12.
maja (29. aprila) 1671. godine. I pogledajte velikog i tajanstvenog uda! Bog
uini neto to je iznad qudske logike razuma i shvatawa: Sauva telo
Svetiteqevo netqeno i udotvorno.
Tako je Sveti Vasilije i po usnuu svome nastavio borbu za svoj pravoslavni
narod. Jer, evo, od wegovog postavqewa pa sve do danas i Bog zna do kada,
stiu se Svetiteqevim motima, i krteni, i nekrteni nalaze leka u bolesti, utehu u tuzi, radosti u stradawu
i snage u nevoqi. Wegovo potovawe
proirilo se po svim srbskim zemqama te ga Srbska Pravoslavna Crkva
Hristova priznaje kao jednog od najveih Svetiteqa svojih.
Da ne govorimo o udima koja su se
zbila nad kivotom Svetog Vasilija - ne
zna se wihov broj. Nema broja onima koji su nali isceqewe u wegovom stanu
u Ostrogu, gde su odticale, a danas dotiu reke naroda sa svih strana. Ako
jednoga ateistu, ni jedan ìvi ovek
nijeuspeodaubedidapostojiBog, onda
je to sigurno uinio Sveti Vasilije kome, evo ve vie od tri stotine godina
telo ne trule`no i sveto leì u tiini Ostrokih brda kroza koja se nemo
prepliu umilne molitve i pesme manastirskih kaluera. Zato je ime wegovo proslavqeno u vascelom srbskom
rodu.
Svetom Vasiliju su posveeni mnogi
hramovi irom srbskih zemaqa.
Oduvek je srbski narod potovao sa
najiskrenijom qubavqu svoje Svetiteqe i Bo`je ugodnike, jer su oni borci
koji se bore za svoj narod. Oni svome

rodu pruàju radost u veri, utehu u oajawu, smernost u miru i snagu u stradawu. Da nije bilo qudi poput Svetog Save i Svetog Vasilija srbski narod bi
se davno negde u istoriji izgubio i wegov pomen bi iezao.
Zato likuj Srbska zemqo, likuj to
ima ovakvu decu, ali ne gordi se! Ne
zaboravi Srbska zemqo da pusti suzu
zasvakogmuenikaodKosova,pasvena
ovamo, preko Jasenovca do danaweg
dana. Ne zaboravi, jer da nije bilo wih
ne bi bilo tebe. No ne tuguj majko naa,
jer te vojske tvoje namuene dece raduju
se danas u naruju Hristovom, raduju se
jer se i mi radujemo. Raduje se sva Srbija i Nebeska i zemaqska slavnom ìvotonosnom Vaskrsewu Hrista Boga.
Peva narod ovaj, jer e i on vaskrsnuti
iz groba i zablistati pred svetom kao
sjajna zvezda. Ponosan je ovaj narod jer
ima Svetog Savu i Svetog Vasilija koji
danas stoje pred Prestolom Gospodwim i mole se za izbavqewe roda svoga. Wima srbska brao, uznesimo molitve:
O Srbski Svetiteqi, ugodnici
Boìji, boànstveni Savo i Vasilije
udotvore, poujte kako mi, danas sabrani na ovom mestu uznosimo pesme u
vauslavu. Pakadujeteovakoumilne
i tople glasove roda svoga koji vam i
pored sve svoje muke peva, radujui se
to vas ima, kako da se ne pomolite za
wegovo izbavqewe. Molite se Bogu za
nas oci nai! Zapevajte i vi i svi ostali srbski Svetiteqi danas zajedno sa
nama pesmu radosti i venoga ìvota:
Hristos voskrese iz mertvih,
smertiju smert poprav,
i suim vo grobjeh
ìvot darovav.
Aleksandar Srni
razred
Borko urevi
razred
Bogoslovija u
Srbiwu
SRBI NA SVETOJ GORI

Zapis sa Atosa
U jednoj kwizi pesnik pie da je no u

Hilandaru vea od Tihog okeana. Istina je.
Ne postoji slov, re ili slika dostojna prikaza ovog biblijskog predela. Poluostrvo
Atos iroko je 5 do 10 km i wegova duìna
prelazi 50 km. Svetu Goru nazivaju vrtom
Presvete Bogorodice i ona se smatra zatitnicom svih manastira. Na Atosu je danas aktivno 20 manastira, od kojih 17 grkih i po jedan ruski, bugarski i srpski.
Veina Srba kada se uputi ka ovoj monakoj dràvi razmiqa samo o Hilandaru
kao svom ciqu duhovnog i fizikog poklowewa. Poèqno je obii i druga mesta. Tragovi Nemawia i srpske vlastele na ovim
prostorima veni su.
Tu, na pragu odricawa - vrata svetogorskih, Hilandaru pola sata hoda udaqen je
grki manastir Esfigmen (deseti vek). Na
ulaznim vratima pie: PRAVOSLAVQE
ILI SMRT. Tu se podvizava budua monaka elita Grke. Ktitori manastira su car
Duan i Brankovi. U riznici se uva poveqa despota uraa Brankovia izdata na
pergamentu u ii 1429. godine. Prelepe
minijature prikazuju celu porodicu despotovu i decu koja drè u rukama velike arene cvetove. Na istoj severnoj strani je Vatoped, bratski manastir Hilandara. U wemu su kao monasi ìveli otac i sin Sveti
Simeon i Sveti Sava. Darujui ga suvim
zlatom obnovili su mnogo. U paraklisu, kapeli Kozme i Damjana naslikan je lik ktitora despota Jovana Ugqee sa modelom u ruci. Pojas Bogorodice od kamiqe dlake poklonio je ovom manastiru car Lazar. U kapeli u kojoj se zamonaio Sveti Simeon, despot Ugqea podiè crkvu sa Svetog Arhangela Mihaila. Izmeu Vatopeda i Pantokratora je Kalitso, skit koji je 1432. g.
ukazom doìvotno poklowen velikom srpskom vojvodi Radoslavu Mihaqeviu. Kao u
proviewu laa vas vodi kraj grkig manastira Stavronikite i Ivirona (nekada gruzijskog sada grkog bratstva). Ispred na samom picu Atosa podno istoimene planine
usidren je Carski manastir - najstariji, prvi u rangu najveih - Velika Lavra. Pored
monatva Svetih motiju i ikona tu se uvaju dva zapisa.

Dolazei iz Nikeje, gde je 1219. bio posveen za prvog Arhiepiskopa srpskog, Sveti Sava se u Lavri nalazio kada manastir
napadoe gusari.Provalie u dvorite,
kad on izie pred wih i ubedi ih da se vrate. Wihov voa ostade i Sava ga primi za
stareinu svoje oruàne pratwe.
Nisu svi razbojnici bili tako dobroduni. Predawe govori da opqakae manastir Karakal a igumana i monahe odvedoe
kao robqe. Lavra ih otkupi od gusara. Sveti Sava bratstvo i manastir Karakal otkupi od Lavre i darova igumanu sveàw zlat-
pqenog uz brdo, pod krilima Atosa... Ovaj

grki gorostas iz HH veka je bio naputen
ali ga obnovi srpska vlastela oko 1360. g. sa
Gerasimom Radowom i braom Pagasi. I ovog
zdawa je ktitor ura Brankovi. Naroito
je manastir darivala wegova ki Mara, èna sultana Murata . Ona je s darovima dola podno manastira do zaliva saekavi
sa amcem do wenog broda pristane iguman.
Ona nikada nije prela u islam i redovno
se prieivala o Boìu i Vaskrsu. Hilandaru je polonila 12000 hektara najplodnije zemqe. Hilandar je celokupno imawe
darovao 1930. g. grkim izbeglicama iz Turske. To mesto se sada zove KALAMARIJA (do-
nika da obnovi manastir. Sputajui se sa

vrha Atosa visine 2033 m hiqadama stepenika pored skita Svete Ane siosmo do zaliva i dodirnusmo more. Bilo je kasno. Popodne i veina hercegovaca umorna zaspa
kraj raneva u hladu maslina. Nas nekolicina odlui voena monahom Ilijom da doe do manastira Svetog Pavla.
Uskim stazama kroz ikaru pred sumrak
izbismo na visinu i pred nama se zabelee
zidine Svetog Pavla, ogromnog zamka prile-
bra Mara), i na wemu je est sela i solunski

aerodrom. Dve stotine godina su Srbi bili
veina u Svetom Pavlu. Danas je to grki
manstir i glavni hram je posveen Sretewu
Gospodwem. Na freskama su ìvopisni Sveti Sava i Sveti Simeon.
U manastiru Dionisijat ìvopisni su
Nemawii. U vreme turskih zuluma u 16. veku srpski monasi behu veina. Jedna za drugom, kao u udesnom snu reaju se ispred vas
manastiri ukopani u obalu.
Grigorijat iz H v. koga osnova Prepodobni Grigorije Srbin. Simonopetra iz

istog perioda, pustoen od razbojnika, iz
spaqenih temeqa ga obnovio despot Jovan
Ugqea. Ksenofont je bio veliko bratstvo
Srba a Kotlomu su kao ktitori obnovili
car Duan i despot Ugqea. Blizu bugarskog manastira Zograf koji je pet sati hoda
od Hilanadara je Konstamonit, ne veliki
grki manastir ali za nas vrlo znaajan.
Podignut je u H v. vie puta goreo ali ga
1430. g. obnovi veliki elnik Radi Postupovi, (ktitor i naeg manastira Vraevnica), zamonai se u wemu i kasnije upokoji
kao monah Roman. U Kareji, monakoj prestonici na najlepem mestu je Blagovetenski hilandarski konak. Ispod u tipikarnici Svetoga Save je napisan uveni Karejski tipik. Tu je posle smrti svoga oca
Sveti Sava punih sedam godina proveo u postu i molitvi. Nekada je ovu isposnicu opsluìvao monah Nikifor. Ovom Srbinu,
lord Aleksandar - glavokomadujui mornaricom na sredozemnom frontu uruio je englesku povequ za izvanredne zasluge saveznicima u svetskom ratu.
eqa svih pravoslavaca je da na Svetoj
Gori pohode ruski Pantelejmon. Manastir
je ogroman i velianstven kakva je bila tadawa Carska Rusija. Ovo zdawe je novijeg
datuma, nedaleko od prvobitnog manastira
Rusikona, koji je izgoreo u poàru poetkom
H veka.
U oajnikoj potrazi za odbeglim princom Nemawini kowanici ga naoe u Rusikonu. Dogovorie se sa mladim gospodarom
da ga ve sutradan zorom vrate svom ocu na
dvor u Ras. Ali po dogovoru sa ruskim igumanom, kriom u toku noi, u drvenom pirgu
manastira Jermonah postriè Rastka, proita molitve obukavi ga u crnu rizu i promeni mu ime u Sava, po Svetom Savi Osveenom Jerusalimskom iz veka.
Tog nezaboravnog jutra pred srpskim vojvodama Sava je bacio sveàw svoje zlatne
carske ode`de i predao im pismo za oca.
Tog trenutka, Rastko je otiao zauvek u
predawe, a Sava kroio na dramatinu pozornicu Svete Gore i Srbije obeleèvi je
udesnim zlatnim tragom kao nijedan Srbin do sada.
Saa Savovi
LOZA SVETOG
SIMEONA
MIRIS SRPSKIH
SVETIWA
Mnogo je uda na Gori Atonskoj. Jedno od

najveih je u Hilandaru. To je groè Svetog
Simeona.
Veliki vladar srpski, Nemawa, umro je
kao obian monah Simeon, 13. Februara
1199. Godine leèi na podu, pod tvrdom
rogozinom molei svoga sina Savu za oprotaj i èqu da mu se telo prenese u Studenicu. Sedam godina posle oeve smrti, Sava je proveo sam u isposnici, i u postu i molitvi, bez qudi, druèi se samo s Bogom.
Pokloniko putovawe maturanata bogoslovije Sveta Tri Jerarha

iz Srbiwa svetiwama Crne Gore
Vrativi se iz Kareje u Hilandar, Sava je

spremio prenos kostiju svoga oca. Na parastos dooe mnogi vieniji jeromonasi svetogorski. U toku bdenija dogodi se udo. Crkvu ispuni prijatan miris i sveto miro potee iz tela Simeunova. Svi padoe na kolena, slavei Boga i Wegov znak. Simeon je
svetac.
Ubrzo zahvati tuga to svete moti Simeonove odlaze iz Hilendara. Ali, u toku
noi Sveti Simeon doe u san igumanu Metodiju i ree mu da wegovo telo mora na dalek put, u Srbiju, da miri zavaenu brau.
U pashalne dane - 22. i 23. aprila

ove godine maturanti Bogoslovije Sveta Tri Jerarha iz Srbiwa uinili su
pokloniko putovawe mjestima Crne
Gore i osjetili miris srpskih svetiwa.
Prvo mjesto koje su posjetili bio je
Pivski manastir gdje ih je doekao iguman Stefan, koji im je objasnio istorijat ovog svetog hrama. Pivski manastir
izgraen je 1594. godine na izvoru rijeke Pive, a zbog izgradwe hidrocentraleMratiwemoraojebitiizmjeten.
Put ih je daqe vodio u Niki, gdje
su posjetili saborni hram Svetog Vasilija Ostrokog, koji je u qeto 1895. godine podigao blagovjerni gospodar Nikolaj Petrovi Wego, knez crnogorski, u spomen svih pravoslavnih crnogorskih i hercegovakih vojnika koji su
poginuli za vjeru i otaastvo.
Pred odlazak iz Nikia poznata
dobrotvorka - predsjednica Kola srpskih sestara iz ovog grada Senka Durutovi pripremila je za sve uesnike
ekskurzije doruak.
Pokloniko putovawe nastavqeno
je posjetom svetiwama Ostroga. Nakon
obilaska Doweg manastira, poklonili
su se motima Svetog Vasilija
Ostrokog udotvorca i motima Svetog Stanka u Gorwoj kapeli. Tu ih je duhovnik pouio i ispriao mnoga uda
koja su se desila u svetiwi a i ona koja
su se nedavno desila.
Potom je put vodio u manastir drebaonik u Danilovgradu. Na ulazu u grad
doekao ih je veliki dobrotvor Manastira i Duhovne akademije gospodin
Veselin Perovi.
Poto su cjelivali moti Svetog
Arsenija Sremca, jedna od sestara je
ispriala istorijat ovog manastira
7
posveenog Svetom Arhanelu Mihailu. Nakon posluèwa i toplog prijema

od strane igumanije Justine, napustili
su ovu svetiwu, da bi otputovali u
Podgoricu, gdje je u hotelu Ribnica
gospodin Veselin sa lanovima Upravnog odbora preduzea Vodovod priredio ruak za sve uesnike poklonikog putovawa.
Pored pomenutih, ruku je prisustvovao i ministar za kulturu u Vladi
Crne Gore gospodin Dubak.
Zahvaqujui prijemu, mitropolit
dabrobosanski Gospodin Nikolaj upoznao je domaine o radu Bogoslovije
Sveta Tri Jerarha i Duhovne akademije
Sveti Vasilije Ostroki u Srbiwu.
U popodnevnim asovima stigli su u
manastir Dajbabe, posveen Uspewu
Presvete Bogorodice iz 1895. godine.
Tu ih je iguman Teodosije upoznao sa
istorijatom manastira, a potom su cjelivali moti dajbabskog starca Simeona i razgledali ovu svetiwu.
U smiraj dana u gradu Podgorici posjetili su gradilite crkve Vaskrsewa Hristovog, gdje ih je doekao protojerej Dragan Mitrovi, paroh podgoriki. Upodignutojkriptihramakojaje
ispod cjelog hrama, projektant prof.
dr Predrag-Pea Risti, odrào je prvo predavawe o svetom hramu i wegovom smislu. Profesor Risti je istakao da je uloga kripte da se u woj
odràvaju kako bogosluèwa, tako i
razna predavawa i postavke izlo`bi,
a sve sa ciqem da ova svetiwa postaje
ìvi hram.
Zavravajui prvi dan putovawa,
doli su na Cetiwe, gdje ih je ispred
zgrade Bogoslovije Svetog Petra Cetiwskog doekao rektor protosinel
Joanikije sa profesorima i uenicima
petog razreda - maturantima. Tu je prireena veera, tokom koje je stigao i
mitropolit crnogorsko primorski Gospodin Amfilohije i tom prilikom
odrào zdravicu za dobrodolicu i
prijatan boravak u ovom rasadniku duhovnosti.
Drugi dan ekskurzije zapoeo je jutarwim bogosluèwem i Svetom arhijerejskom Liturgijom. Mitropolit Am8
filohije morao je otputovati na Kosovo, pa su po blagoslovu Liturgiju sa mitropolitom Nikolajem sluìli: protojerej stavrofor Lazar Vasiqevi, protosinel Joanikije, protojerej Ranko
Bilinac, protojerej Danilo Crnogorac,
jeromonah Luka, jeromonah Jovan, jerej
Vasilije i jeroakon Isak. Po zavrenom bogosluèwu uenici su posjetili manastirsku riznicu, dvor kraqa Nikole i crkvu u kojoj je sahrawen.
Poslije doruka, pozdravivi se sa

domainima, put su nastavili prema
crnogorskom primorju. Na ulazu u Budvu doekao ih je protojerej stavrofor
Momilo Krivokapi, arhijerejski namjesnik boko-kotorski i prvo mjesto
gdje su se zaustavili bio je manastir
Presvete Bogorodice u Podlastvi Grbaqskoj. Tu ih je primio svetenik
Ostoja Ostoji sa sestrama manastira
i nakon upoznavawa sa ovom svetiwom
put ih je odveo do Mihoqske prevlake,
mjesta gdje su u petnaestom vijeku Venecijanci potrovali pravoslavne monahe
arsenom. Tom prilikom ih je otac Ilarion pobliè upoznao sa istorijatom
ovog mjesta i hrama, te naglasio da je
mitropolit Amfilohije 1996. godine
poeo sa oìvqavawem ove svetiwe i

uz pomo arheologa pronaene su svete
moti. Analizom motiju na Vojno-medicinskom fakultetu u Beogradu dokazano je da je u istima prisutna velika
koncentracija arsena.
Iz motiju povremeno toi sveto
miro i iri se prijatan miris. Dok je
otac Momilo mirosao uenike crkva
se ispunila prijatnim mirisom a pojedini uenici su se vraali po nekoliko puta i celivali svete moti.
U popodnevnim asovima stigli su u
Kotor gdje su posjetili svetiwe ovog
kraja: Staru crkvu Svetog Luke iz 1195.
godine zadu`binu Stevana Nemawe,
koju u narodu zovu Majka crkva, zatim
crkvu Svetog Nikole (1902-1909) koja je
interesantna po tome to joj je oltarski dio okrenut prema sjeveru.
Poslije toga su posjetili rimokatoliku crkvu Presvete Bogorodice u kojoj se uvaju moti Svetog Trifuna, celivali svete moti i vidjeli krstionicu iz estoga vijeka.
U zgradi crkvene optine prireen
je ruak.
Uesnici poklonikog putovawa u
veerwim asovima posjetili su manastir Uspewa Presvete Bogorodice u
Savini iz 1777. godine, gdje su prisustvovali veerwem bogosluèwu i pjevali na istom. Potom su razgledali
Malu crkvu izgraenu 1030. godine, manastirsku riznicu, kao i manastirsko
grobqe gdje ima grobova znamenitih
linosti.
Starjeina manastira iguman Justin upoznao je posjetioce sa ovim svetiwama i zahvalio se na posjeti.
Puni lijepih utisaka i duhovno nahraweni, uesnici poklonikog putovawa svetiwama Crne Gore vratili su
se iza ponoi u Srbiwe.
Na ovoj dvodnevnoj akoj ekskurziji
sa maturantima su bili rektor Bogoslovije Mitropolit Nikolaj, protojerej stavrofor Lazar Vasiqevi, protojerej Ranko Bilinac i protojerej Danilo Crnogorac.
protojerej
Ranko M. Bilinac
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SJEAWE
MARKO UULA
1953 - 1995 - 1998
pripadnik MUP-a Pale - R. Srpska
Hrabro poginuo na Treskavici
03.10.1995.
SJEAWE
SLAVIA
BJELAKOVI
1965 - 1992 - 1998
iz Rogatice
majka Dobrila
HRISTOS ZA DUU
Kad sunce sija na nebu, sve biva vidno;
svaki vidi put po kome treba da ide, i kuda da ide, ta da ini i ega da se kloni;
vidi i raspoznaje jednu stvar od druge, i
korisno od tetnog. I tako svaki izlazi
na posao svoj i na rad svoj do veera
(Psal. 104,23).
Tako biva u dui, koju prosvetli Hristos - Sunce pravedno . takva dua sve jasno vidi, sazna obmanu i sujetu ovog sveta, sazna dobro i zlo, porok i dobrodeteq, tetu i korist, put koji vodi u propast i put koji vodi u veni ìvot, izlazi na posao Bogu ugodan i sebi koristan.
Takvoj dui slatka je re Boìja, kao
sam Bog. Takva dua sve to je prijatno
i skupoceno u ovom svetu ne smatra ni za
ta, seajui se Spasiteqeve rei: Kakva je korist oveku, ako stekne sav svet,
a duu svoju izgubi (Mat. !6, 26). I uvek
teì blaènoj venosti: woj je to na
umu, kako da Bogu Tvorcu ugodi, i bude u
broju spasenih. Blaèna je takva dua,
koju boànska svetlost ozari!
Kad sunce zae, no i tama nastaju. Tada qudi nita ne vide, ne razlikuju jednu stvar od druge, i hode kao slepci, upadaju u rov, i ne znaju da izbegnu opasnost.
Takvo je stawe onih dua koje svetlost Hristova nije obasjala! Pipaju i
oni, kao slepi, ne razlikuju dobro od zla,
ne raspoznaju korist i tetu, padaju iz
greha u greh; hvataju se za ono nitavno u
sebi, a ostavqaju ono to je veliko u sebi; misle da idu pravim putem, a ne znaju
da ih on u rov pogibeqi vodi.
Takvi su oni koji su se prilepili sujeti ovoga sveta, i samo misle kako bi
skupili veliko bogatstvo, kako dosegnuti visoku ast, proslaviti se u ovom svetu i tako daqe, a o venom blagu spasewa
malo se brinu, i za posledwu stvar smatraju. To je za uewe, ili jo vie za
àqewe! Vide da ovek koji umre i sa
ovog sveta odlazi sve u svetu ostavqa; pa
ipak staraju se da se obogate, kao da e
veno ovde ìveti. Nije udo to su se

neznaboci zapleli u takvu sujetu; ali
je udno to i hriani, pozvani u veni ìvot i venim dobrima, o kojima
uvek sluaju u Evanequ, ine to isto.
Da bi se ovek oslobodio od slepoe i
tame, i svetlou Hristovom prosvetlio, treba da prie Hristu, istinskoj
svetlosti,... i vazda gleda na primer Wegovog svetog ìvota, i ide za Wegovim
stopama. Tada e istinska svetlost Hristos prosvetliti takvog oveka. Jer kad
imamo svetlost pred sobom, i gledamo na
wu, mi se prosvetqujemo. Tako kad dua
prie Hristu, i gleda na primer Wegovog svetog ìvota, i sleduje Mu, svetlou Wegovom se prosvetquje. to smo
bliì svetlosti, sve se vie prosvetqujemo. Svetlost je Hristos: to neko
bliè prilazi ovoj svetlosti, tim se vie prosvetquje, i vie po tami ne hodi.
Ja sam svetlost svetu: ko ide za mnom nee hoditi po tami, nego e imati svetlost ìvota (Jov. 8,12).
Ako onaj koji ide za Hristom ne hodi
po tami, onda nesumqivo po tami hodi
onaj koji se od ove svetlosti udaqava.
Sunce se u istoj i tihoj vodi jasno vidi, i slika wegova odraàva se; tako
Bog, veno Sunce, u tihoj, neporonoj i
istoj dui pokazuje se, i lik svoj u woj
odraàva...
Ko hoe da ga sunce osvetli i zagreje,
taj treba da izae iz tamnog mesta i stane prema suncu. Tako ko hoe da ga Bog,
veno Sunce, osvetli i toplotom svoje
najslae qubavi zagreje, taj treba da napusti tamu grehovnu, da odmrzne greni
i neisti ìvot, da se Bogu obrati i
pristupi sa pokajawem i skruewem srca i da se moli. I tada e Wegovom
boànskom svetlou da se prosvetli, i
toplotom boànske qubavi da se zagreje
srce wegovo. Pristupite k Wemu i prosvetliete se, i lica vaa nee se postideti (Psal. 34,5)... (Tihon Zadonski).
Naslovna strana: MANASTIR HILANDAR
59

Dabar 10

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Dabar 10

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Posjetio manastir Pivu u mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

- Antipashalno veerwe na Vaskrs slu`io u

Posjetio Wegovu Svetost Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla

- u Palama razgovarao sa G. Momilom Krajinikom i G. Veliborom Ostojiem

Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Tvorca, saznaje smisao i ciq svoga postojawa...

Prinesimo darove Onome koji je za nas

HRISTOS U SRCU NAJVEE BLAGO

Samo hriani koji su stvarno okusili

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Tako, brao naa, ja vas opet pozivam da

svemogui - obrati milosrdne oi svoje na

U ovoj jubilarnoj 155. godini miarske

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEG

idemo, gde nas susree i kazuje svakome od nas

dati Boga mog sauvah u seawu samo ovo: od

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

A zato je Gospod Isus Hristos, predavi apostolima kqueve od Carstva

Jednom su zapitali Wutna: Kako je

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

UDESNO OZDRAVQEWE BRATA MOGA

- Slava Bogu! mimoila vas je aa.

mamu i tatu, jedino Bog zna, boji se moje

Sestra Saa ree:

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

ni oevi koraci po hodniku pored nas,

na mili brati smei nam se, wegov

jednom putnikom vagonu sjedio je jedan svetenik. Sedei

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

NEBLAGOVREMENI ODLAZAK U CRKVU

bez sumwe to e nam biti uraunato u

hovu molitvu Bog ne prima, da oni isto

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

vi i blagi. Tra`i da nau qubav prema

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

DA LI E NEPRAVOSLAVNI BITI SPASENI?

U Pravoslavnoj crkvi nama je ukazan put

reticima kao dobro delo pred Bogom, i On im

Ovo pitawe, i o mogunosti spasewa nepravoslavnih koji ne pridaju Jedinoj, Svetoj

uti osudu iz usta Hristovih, jer se Gospod

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

tari Grci su med smatrali kao

tila i irila gajewe pela, radi iste

wihovim svetim zadu`binama u slavu

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

dragani Luka kukuruz po rastresitoj lokonikoj zemqi, a po poqu se razle`e wegov

di da ugare za penicu. U poqu se razle`e

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

srpskom domu ne sme se dozvoliti da se

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

- Zar ne zna ta je sutra?! - ree s

Milena je pre sedam godina ostala

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

O POSTU I UGAAWU STOMAKU

umilnom molitvom: Care nebeski, Uteitequ, Due istine, doi i useli se u

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

HRIANI U DRUTVU I NA RADU

eki roditeqi imali su sina

i obreda, jer je on od malena nauio da

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR