1

2. Miodrag Pavlovi

''87 pesama'', ''Stub seanja'' I ''Velika Skitija''

Poetak 50-ih godina XX veka bio je prelomni trenutak za nau posleratnu
poeziju.Prvu generaciju posleratnih pesnika, generaciju ''kubikaa'' i prugaa,
kako ih je nazvao Sveta Luki u svom eseju Istorija i poezija, zamenie
generacija u senci. Novine u poetskom stvaranju I pogledu na umetnost
uopte najpre e se osetiti u asopisu Mladost ( 1945-1952 ) oko kog e se
okupiti pesnici poput Vaska Pope, Miodraga Pavlovia, Zorana Miia,
Radomira Konstantinovia idr. Njima suprostavljena, ideoloki usmerna
pesnika struja bie okupljena oko lista Knjievne novine(od 1948) iji je
urednik bio Jovan Popovi. Dok se ranija pesnika struja zalagala za poeziju
koja slui propagandi naprednih politikih ideja,nova generacija u senci
poeziju pie i doivljava kao ozbiljan, filozofski obrazloen stav prema svetu I
ivotu. Takav odnos prema poetskom stvaranju oznaio je uspon
intelektualizma, nov odnos prema nacionalnoj kulturi i tradiciji, uspostavljanje
kontinuiteta sa narodnom poezijom, folklorom i mitom, a pri tome ne jenjava ni
nadrealistiki aktivan i inventivan odnos prema jeziku.
Vasko Popa I Miodrag Pavlovi su najuticajniji pesnici generacije u
senci. Pavlovi 1952. objavio zbirku 87 pesama, a sledee, 1953. Popa
objavljuje Koru a Pavlovi Stub seanja. Njihovi stihovi u najmanju ruku
izazivaju nedoumice kod italake publike ali i podsmeh kritike usled
nemogunosti da razume jedan nov pesniki svet koji se konstituie.
ta je toliko uzburkalo italako mnjenje? Kakvim novinama su Popa I
Pavlovi izazvali otre polemike i iroko nerazumevanje?
Re je o jednom novom,modernom I drugaijem pogledu na svet kao I
odnosu lirskog subjekta prema svetu.Stvarajui u senci proteklih ratnih
zbivanja,savremeni pesnici ne nalaze smisao u svetu ija se celovitost
raspada.Slika sveta kakvu nam predoavaju Popa I Pavlovi u svojim prvim
zbirkama pesama je razbijena,fragmentarna I onespokojavajua.Oni uoavaju
agresivni besmisao sveta I apsurdne zakone koji vae u njemu.Lirski subjekat
takve poezije je savremeni urbani ovek koji se suoava sa gradom
levijantanom.esto I lirski subjekat postaje apsurdan kao kod Pope u zbirci
Nepoim polje ( 1956. ) gde u grotesknoj igri igraju delovi oveijeg tela
otueni od svog jedinstva.
Ovakva poezija esto je nazivana hladnom,racionalnom,objektivnom,
impersonalnom,meutim,iza tih precizno opisanih pesnikih slika,iz te emotivne
uzdranosti osea se nelagoda I strah.Miodrag Pavlovi je bio jedan od retkih
2
pesnika koji u formalnom zavretku II svetskog rata nije video poetak trajnog I
venog mira,dok se u Popinom nepoim polju vodi borba neprestana da
bude to biti ne moe.
U svojim kasnijim zbirkama Popa I Pavlovi odvraaju pogled od
nesavrenosti savremenog sveta I uranjaju duboko u nau prolost sve do
biblijskih I mitskih vremena.Pavlovi je 1969. objavio Velika Skitija a Popa
1972. Uspravnu zemlju.U obe zbirke,na poetski osoben I autentian nain
opevana je naa prolost od dolaska Slovena na Balkan,preko srednjeg veka I
Kosova kao srpske kolevke I srpske kobi.To je poezija kulturnog pamenja koja
u sebi uva sve nacionalne I tradicionalne vrednosti koje se nesmeju zaboraviti.
Izmeu zbirke 87 pesama I Stub seanja stoji vremenski raspon od
godinu dana u toku kog je Miodrag Pavlovi jo uvek zaokupljen slikom
savremenog sveta I poloajem oveka u njemu ali je ta slika modifikovana I
sagledana iz razliitih uglova I perspektiva.
Osnovna tema koja opseda Pavlovia jeste ovekova usamljenost,
otudjenost,oajanje I strah kao I tema prolaznosti I smrti.Sukob oveka I sveta u
Pavlovievoj poeziji je neizbeno tragian ovek je usamljen jer nije nauen
da uspostavi dodir sa samim sobom,da se,kako to Popa kaze u pesmi Pre igre
spusti na dno svog ponora I pogleda ima li kukaviijih jaja u sebi,samim
tim ovek nije u mogunosti da uspostavi kontakt sa spoljnim svetom.
Osim,krajnje uopteno posmatrano zajednike teme,ove dve zbirke se
razlikuju po kompoziciji,nainu graenja pesnikih slika I strukturi stiha.
Zbirka 87 pesama je podeljena na 3 ciklusa po ritmikom principu.
Prvi ciklus sainjavaju pesme pisane slobodnim stihom ( Vihor,Strah, Na
smrt jedne koke ).
Drugi ciklus obrazuju pesme u prozi ( Psalm 1 I Psalm 2 ).
Trei ciklus su pesme sa rimom ( Madrigali za nju ).
Stub seanja je podeljen na dva ciklusa bez imena,oznaena rimskim
brojem.
Nain na koji Pavlovi gradi pesnike slike u zbirci 87 pesama mada
nije dosledno I apsolutno sproveden kroz svaku pesmu moze se opisati kao
smenjivanje pesnike slike sa pesnikom refleksijom.U Stubu seanja
pesnika slika biva potisnuta na raun pesnike refleksije.
Razbijena,fragmentarna slika sveta nije se samo odrazila na pesniku
formu ve I na stih.U 87 pesama stih je kratak I koncizan,Pavlovi kao da
vodi stenografsku beleku po diktatu straha pa nam vrlo esto saoptava delove
stiha ili reenice.U Stubu seanja stih je dui I manje koncizan a samim tim I
manje metaforian,uz to osea se I upliv argona ulice.
3
87 pesama svojim neobinim,statistikim naslovom sugerie jedno
hladno I objektivno vienje sveta oko nas I u nama.Stub seanja je
oksimoronski spoj neeg to je stabilno,materijalno,realno I neeg to je
irealno,apstraktno,nematerijalno.Dakle,Pavlovi neto imaterijalno eli da uini
trajnim.Tako se njegova poezija pojavljuje kao stub seanja koji pamti,sea
se I upozorava.
Svet o kome Pavlovi peva u 87 pesama je svet pomerenih
dimenzija.To je jedna haotina I halucinantna tvorevina u kojoj,kako nam je
saopteno u pesmi Lopovi stvari prilaze I gledaju nas agresivno,svako nosi
bi u ruci a zidovi pretei ute.U pesmi Na smrt jedne koke okira slika
zaklane ivotinje nad WC-oljom.Njenim perjem ljudi e puniti svoje jastuke pa
nije ni udo to im snovi zlokobno kripe.
Smena pesnike slike sa pesnikom refleksijom najreprezentativnija je u
prvoj pesmi iz zbirke Vihor.Prvi stih:Probudim se,je opaanje
oveka,lirskog subjekta o sopstvenom stanju,budan je I spreman da ulno opazi
svet oko sebe.Sledei stih je slika sveta u raspadanju:nad krevetom je oluja,zrele
vinje padaju u blato,ene zapomau u amcu,vihor davi mrtvace.Opaajui
sliku sveta lirski subjekat je doivljava I oblikuje aktivirajui svoje iskustvo,a
opaeno oblikuje rezigniranu misao na kraju:Uskoro o tome nita se nee
znati.Prethodnim slikama sveta u rasulu kontrastira ljudska ravnodunost I
zaborav.
Pesma u prozi,Psalm 1 iznenauje spojem nespojivog psalm je
tradicionalni hrianski anr,pesma ili himna koja slavi boga ali je sadraj
Pavlovievog psalma saobraen modernom pesnikom senzibilitetu.Psalm 1
aludira na Hristovu propoved na Gori iz jevanjelja po Mateju,na samu osnovu
hrianskog uenja.Svaka taka Psalma,a ima ih 7,poinje anaforskim
blagosiljanjem. Blagosiljaju se oni istog I nevinog srca u ijim glavama nije
jazbina skrivenih zveri,oni koji umeju pomilovati cvet lale a da mu ne obore
latice,a potom sledi ironian obrt,njih e Gospod ostaviti da ive u venom
mraku sa mrtvoroenom decom,dakle,u Limbu,samom predvorju Pakla.
U Pavlovievoj viziji sveta u rasulu misao o smrti I prolaznosti je esta ali
je stav prema smrti kao konanom nestanku ljudskog bia zapanjujue
ravnoduan.U pesmi Rekvijem smrt se konstatuje kao uobiajena pojava bez
emocija:Ovoga puta umro je neko blizu. Ravnodunost je sugerisana slikom
prijatnog odmora posle ruka, deak mirno sedi I jede groe.Ravnoduno je I
nebo,zatvoreno.Na kraju pasivan zakljuak svet je laki za jedan ljudski
mozak.
Dok se u zbirci 87 pesama smrt pasivno konstatuje,a ovek se
ravnoduno predaje sudbini,u Stubu seanja dominira neto izmenjen odnos
lirskog subjekta.U pesmi Rekvijem ( 87 pesama ) pesnik poruuje ne
opratajmo se odlazei u smrt jer je to smeno I pogrdno,dok e u pesmi
4
Opelo ( Stub seanja ) poginuli pesnik lirski subjekat pitati:Kome da
kaem zbogom?Smrt je neoboriva mera ljudskog trajanja,pri tome lirski
subjekat zauzima aktivan ak prkosan stav ali ne prema smrt,nju ne moemo
pobediti,ve prema ivotu.Iako ide pod crni svod da die truljenje u drutvu
podzemnih ptica I bezazlenih ljudodera,pesnik hoe da se oprosti,da ode
upamen.U pesmi Varijacije o lobanji II provocirajui ivotnu pasivnost
okruenja pesnik afirmie smrt I kae:Kad moja glava postane lobanja nema
demona koji e je nadjaati.
Meutim,nisu sve pesme iz zbirke Stub seanja obojene istim,mranim
bojama.Postoje I one koje donose manje dramatinu sliku savremenog grada a
sve to kombinovano sa motivom ljubavi.Takve su pesme Odbrana naeg grada
I,II.Lirski subjekat se obraa voljenoj eni u nimalo romantinom
ambijentu,kafanskom,uz au piva.On joj kae ako voli njega ona mora voleti I
njegov nesavreni grad.Atmosfera grada je vrlo plastino doarana:u tom gradu
ulice nisu poploane zvezdama ve ih okruuju dobro odevene zgrade I
goludravi kuerci,tu je I subotnja guzva na eleznikoj stanici sa otunim
mirisom ljudskih tela.Opisani su I sutereni u kojima ljudi ive,tavani u kojima se
na promaji sui ve,trolejbusi,pekare,uline lampe,nazivi firmi Centroprom,
Komgrap,Navip ili nazivi kafana Tri eira,Tri jelena.
Pavlovi ne dozvoljava da sumorna vizija sveta ostane dominantna u
njegovoj poeziji.Zato se zbirka 87 pesama zavrava pesmom Treba pronai
nadu,a u Stubu seanja nadu e zameniti krik bunta I razum.U pesmi Krik
treba ponoviti II on smatra da krik bunta I prkosa ima snagu da menja I treba
ga ponoviti slabim I jakim,bezbrinim I samopouzdanim,naivnim I laljivim.U
pesmi Krik treba ponoviti IV on se molitvenim tonom obraa iskri razuma
koja mora prodreti u budunost I omoguiti pobedu istinskim ljudskim
vrednostima.

Velika Skitija, 1969.

etvrta po redu Pavlovieva zbirka pesama,''Mleko iskoni'' iz 1962.
najavila je ostvarenje jednog krupnog i ambicioznog pesnikog plana koji e biti
realizovan u etiri naredne zbirke: Velika Skitija,1969.,Nova
Skitija,1970.,Hododarje i Svetli i tamni praznici,1971. Ovih pet,u celinu
povezanih zbirki geografski se odnose na podruje od Srbije i
Balkana,pokrivajui ceo evropski kontinent sve do zapadne obale
Azije.Vremenski,te pesme polazei od dananjih dana seu do helenskih i i
biblijskih vremena.
5
U ''Velikim Skitijima'' Pavlovi peva srpsku nacinalnu istoriju od
maglovitih seanja na prva slovenska plemena preko srednjeg veka do dananjih
dana.
U pesmi ''Sloveni pod Parnasom'' opevane su seobe starih Slovena.To je
jo uvek paganski i nomadski narod,od bezverja pijan,divlji, snagom zelen.Oni
''mramoru grizu bedra'' i spavaju kraj ''premlaenih kipova''.Slinu pesniku
sliku,nomadskih naroda koji nasleuju jednu veliku kulturu i
tradiciju,prepoznajemo u potonjoj poeziji Ivana V. Lalia,u pesmi ''De
administrando imperio''.Ljudi od ''mokre gline'' tek ispiljeni iz sopstvenog
neznanja postaju naslednici kulture iju veliinu ne poimaju.Ali usvajanje takvih
kulturnih vrednosti,makar bilo i fragmentarno odenue golotinju naeg neznanja
''ko brezu s prolea lie''.
''Epitaf slovenskog prapesnika'' u naslovu nosi anrovsku odrednicu.
Epitaf je natpis nad nadgrobnom spomeniku koji saeto opisuje pokojnikove
osobine,zasluge,elje ili smrt.Tako slovenski prapesnik govori o svojoj traginoj
sudbini.Kao paganina,pripadnici nove vere ga proglasie otpadnikom i
vragom.Stare molitve rastrzae da bi nova crkva bila postojanija.On,paganin,ne
veruje u novog boga i nee mu ii na istinu,''na hladno reeto venosti''.U
njegovoj paganskoj ''rupagi'' osea se kao runom ogrnut i zatien.
Pesma ''Lov'' ima narativnu,folklorno mitsku osnovu,opisuje dva brata u
lovu.Jedan od brae,utljiviji,razume nemuti govor ivotinja koje
sreu.Meutim,odabir ivotinja nije sluajan.Najpre sreu vuka, vrhovno
slovensko bozanstvo koje je u savremenu poeziju vratio najpre Rastko Petrovi
a potom i Vasko Popa.Vuk im govori o bratstvu, osnovi na kojoj poiva
jedinstvo opora plemena.Zatim sreu medveda,medved je mitski ekvivalent
oveku,on im govori o pravdi.Vepar im se obraa glasom predaka,a ptice su im
sestre.Kada se lovci vrate u selo praznih ruku nailaze na podsmeh ba kao u
Radovievoj pesmi ''Veslai''.Mitska situacija se izvre na svoje groteskno
nalije.Jedino uz njih ostadoe konji.U srpskoj narodnoj religiji konj ima
osobine bia prirode i bia kulture,on pripada svetu oveka.Dakle,oni koji ne
prepoznadoe istinske vrednosti u glasu predaka koji ih opominju na
bratstvo,pravdu,ovenost ne pripadaju svetu kulture ve i dalje ive u mraku
neznanja kao divlje horde.
Pavlovieve pesme koje govore o naem srednjem veku kao centralnu
temu imaju Kosovo,kosovski boj,kneevu veeru,sudbinu carstva posle
kosovske propasti.
U pesmi ''Govor kneev uoi bitke'' Pavlovi oivljava jedan od
najpotresnijih momenata nae epske istorije.Kneeva kletva u narodnoj tradiciji
upuena svakom ko se ne odazove na poziv cara i carstva ovde je uperena na
istoriju,na neumitni rvanj sudbine koji nas nee mimoii.Kosovo je polje gde
su nam ''kosovi kosidbu spremili''.Kao i Popa u pesmi ''Kosovo polje'' (
6
Uspravna zemlja ) i Pavlovi toponim Kosovo povezuje sa pticom kosom koja je
ovde ptica zloslutnica.U traginom momentu za srpstvo knez je sam i kao u
kakvoj ekspirovoj tragediji on osea pritisak sudbine,sluti neminovni
poraz,spoznaje sopstvenu nemo i uzvikuje:''Zalud me carem zovu kad mi velike
moi nisu date!''
Pesma ''Razgovor na bojnom polju'' je tragini epilog kneevog
monologa.Vojska u neredu srlja da u ''ogledalu handara'' otkrije ''bole rubove
tela''.Njihova mrtva tela preobraaju se u ribe.Riba nije sluajno odabran
simbol,to je prasimbol hrianskih vernika,nain na koji su oni u poetku
skraeno i skriveno beleili Hristovo ime.Te ribe rtve se ne odmaraju u
kakvom velikom moru ve podupiru ''tune nam bregove''.
Pesma ''Ki kneeva veze'' aludira na sudbinu kneginje Olivere koja je
prisilno udata za sultana Bajazita.U samoi ona se pita da li e moi i morati na
svojim nejakim pleima spasavati carstvo,ono to muevi nisu mogli.Ona je kao
mitska Prozerpina,ugrabljena od podzemnog cara no njoj nije dato zlato da
izveze svoje bolove aluzija na J efimiju. Njena drama sazeta je u jednu
pesniku sliku njena utroba sa podzemljem se sloila.Zato se pita kome li e
jutro njene krvi da svane i na kom jeziku.Da li e njena rtva doneti spas
Srbima?Da li je to uopte mogue kada njen porod nee biti srpski.
Pesmom ''Jutarnji zapis'' Pavlovi poentira zbirku u celini.Stihom ''Svie''
on podvlai simbolini znaaj jedne situacije.Poput Pope u ''Uspravnoj zemlji'' i
Pavlovi se vraa sa duhovnog hodoaa.On je onaj koji ide po vodu na izvor
znanja i mudrosti.Ta samospoznaja otvara mogunost daljeg prenoenja
nauenog i zato on kaze : ''Radujem se veoma.''