Anda di halaman 1dari 53

Modularizacija u strunom

obrazovanju
Prof. dr Miomir Despotovi
Filozofki fakultet
Program za podrku strunom obrazovanju
Beograd

Opti cilj strunog obrazovanja

sticanje znanja, vetina i kompetencija neophodnih za
izvrenje funkcija, dunosti i zadataka koji proizilaze iz
odreenog posla ili zanimanja.


Ko odreuje znanja i vetine koji su
neophodni za rad u odreenom
zanimanju ili obavljanju odreenog
posla i koja e ui u program
obrazovanja?
Lokalne vlasti
Institucije za obrazovanje i
njihove asocijacije
Grupe koje upravljaju razliitim
fazama procesa planiranja,
odnosno razvoja programa i
njegovom realizacijom
Grupe koje imaju interes za program,
njegovu realizaciju i efekte i koje
utiu na razvoj programa
Nastavnici
Direktori
Uenici
Poslodavci
Uenici
Ministarstvo prosvete
Ministarstvo rada
Preduzea
Privredna komora
Roditelji
Meuzavisnost rada i obrazovanja
M - 5
Lokalna
zajednica
Parlament
Vlada
Ministarstvo prosvete
M -1
Ministarstvo
rada
T-1 T-2 T-3 T-4
Pojedinci
Savetodavne
organizacije
Strune
institucije
Finansijske
Institucije i
organizacije
M- 2
Organizacije
Struna udruenja
Nacionalni savet za
struno obr.

Centar za struno
obrazovanje
Nunost socijalnog partnerstva u strunom
obrazovanju
Koraci u razvoju (modularnih) programa
I
II
III
IV
Specifikacija rada
Specifikacija uenja
Specifikacija evaluacije
Specifikacija uslova
Specifikacija etiri podruja
specifikacija rada - identifikacija sadraje rada, odnosno
kljunih funkcija, duosti i zadataka koja se obavljaju,
uslova u kojima se rad obavlja i ulaznih zahteva za
obavljanje rada, odnosno posla;
specifikacija uenja - identifikacija znanja, vetina i
kompetencija potrebnih za rad u zanimanju ili obavljanju
posla, odnosno preciziranje ciljeva, ishoda, sadraje i
naina na koje prethodno identifikovana znanja, vetine i
kompetencije mogu biti uspeno steeni;
specifikacija uslova i normi - preciziranje uslova (materijalnih,
tehniki, ljudski) u kojima se realizuje proces obrazovanja i
uenja;
specifikacija evaluacije i ocenjivanja - procena i vrednovanje
relevantnosti i uspenosti samog programa i procena
postignua u savladavanju programa i odreivanje naina i
kriterijuma provere nauenog.

1.Specifikacija rada
1.1. Analiza potreba
1.1.1. Analiza zanimanja/poslova
Postoje razliiti naini da se analizira zanimanje/posalovi i
doe do njegovog adekvatnog opisa:

Prouavanje dostupne dokumentacije i literature i
Ekspertska analiza konkretnog posla u konkretnom
okruenjuj i uslovima


1. Specifikacija rada
1.1. Analiza potreba
1.1.1. Analiza posla
1.1.1.1. Prouavanje dostupne dokumentacije

Na nacionalnom nivou opisi (analize) poslova i zanimanja se nalaze u:

klasifikacijama (nomenklaturama) zanimanja,
karakteristikama zanimanja pripremljenim za savetovanje i voenje
i profesionalnu orijentaciju,
nacionalnim standardima zanimanja,
specifinim renicima (www.stepfour.com.job)
drugoj dostupnoj literaturi.
1. Specifikacija rada
1.1. Analiza potreba
1.1.1. Analiza posla
1.1.1.2. Ekspertska analiza posla

karakteristika osoba koje neto rade,
znanja i vetina koje poseduju
onog to ljudi na poslu rade i
rezultata aktivnosti.

1. Specifikacija rada
1.1. Analiza potreba
1.1.1. Analiza posla
Metode analize posla:

Opis zadatka pokuaj da se precizno opiu interakcije meu poslovima,
koriena oprema i celokupno radno okruenje, precizna specifikacija onog to
ljudi na odreenom poslu moraju da urade.
Proceduralna analiza opis izvrenja posla, procedura koje moraju biti
primenjene da se obavi odreeni zadatak, podela zadataka u njihove osnovne
komponente, akcije, puteve i sekvence ponaanja, opis koraka neophodnih za
izvrenje zadatka.
Analiza zadatka opis izvrenja zadatka, onog to osoba radi da izvri
zadatak i procena frkventnosti zadataka. Naglasak je na opisu onog to osoba
ini a ne na onom to ona zna.
Funkcionalna analiza posla kompleksan opis onog to se radi u okviru
odreenog zanimanja odnosno posla. Naglasak je na aktivnostima radnika u
obavljanju posla. Obezbeuje informacije o kompleksnosti (stepenu teine) i
usmerenosti zadataka posla i slui kao osnova za razvoj standarda uinka
(zanimanja i posla) i identifikovanje sadraj obrazovanja za dato zanimanje ili
posao.
1.Specifikacija rada
1.2. Funkcionalna analiza

Funkcionalna analiza je jedan od naina
opisivanja onog to ljudi rade na poslu i
najee se realizuje kroz tehniku
funkcionalnog mapiranja.
1. Specifikacija rada
1.2. Funkcionalna analiza posla
Podela posla na dunosti i zadatke
Dunost 1 Dunost 2 Dunost 3 Dunost 4

Zadatak 1 Zadatak 1 Zadatak 1 Zadatak 1

Zadatak 2 Zadatak 2
Zadatak 2 Zadatak 2


Zadatak 3 Zadatak 3

Zadatak 3 Zadatak 3
Zadatak 4 Zadatak 4

Posao 1


1. Specifikacija rada
1.2. Funkcionalna mapa zanimanja
Opis / identifikacja:
Glavna svrha
Funkcija 1
Funkcija 2

Funkcija 3

Dunost 1
Dunost 2
Dunost 1
Dunost 2
Dunost 1
Dunost 2
Analiza zanimanja/posla
Svrha zanimanja
uopten i kratak opis onog to se radi navoenjem
aktivnosti (procesa), objekta aktivnosti ( krajnjeg
proizvoda) i konteksta aktivnost (preciziranjem razloga
zbog ega se neto radi). Svrhnimanja je opis
zanimanja kao ishoda ta e biti postignuto.

priprema i sluenje hrane i pia gostima
proizvodnja i pakovanje peciva
izgradnja zidova i pregrada od cigli i blokova
instaliranje i testiranje kompjuterskih mrea
savetuje kupca da kupi proizvod ili uslugu koji
zadovoljavaju njegove potrebe
Funkcije

relativno celovit i relativno nezavistan
segment posla koji se sastoji od logiki i
funkcionalno povezanog skupa dunosti i koji
rezultira u odreenom proizvodu, usluzi ili
znaajnoj odluci.
Funkcije - kriterijum podele: produkt ili
procesi
Primer: Priprema i sluenje hrane i pia gostima

Proces
1. Priprema hrane i pia,
2. Sluenje hrane i pia

Produkti
1. Priprema i sluenje hrane
2. Priprema i sluenje pia



Dunost
relativno celovit i relativno nezavistan
segment posla koji se sastoji od logiki i
funkcionalno povezanog skup radnih
zadataka.
Zavisno od sloenosti posla, vrste i nivoa
tehniko-tehnoloke razvijenosti sredstava i
opreme koja su koriste, dunosti se mogu
deliti na subdunosti.

Zadatak
relativno celovit i nezavisan deo posla u
okviru pojedinih dunosti koji ima sasvim
jasan poetak i kraj i koji se ne moe dalje
deliti. Svaki radni zadatak se sastoji od
nekoliko faza ili koraka u radu.

Kompetencija

Sposobnost da se izvri aktivnost (dunost,
zadatak) u okviru posla prema odreenim
standardima

Rezultat specifikacije rada je dokument No.1
opis posla/zanimanja
Specifikacija rada

-------------------------
-------------------------
-------------------------
-------------------------
-------------------------
-------------------------
-------------------------
-------------------------
-------------------------

Opis posla
Prilog: Formular za opis posla
Opis posla Poljska

Zidar
Procena korisnosti zidarskih alata i njihova upotreba;
montaa i demntaa zidarskih radnih skela; procena
upotrebljivosti graevinskog materijala za zidarske radove;
itanje tehnikih crtea i njihovih osnova; odreivanje
pozicije zidarskih elemenata u izgradnji; postavljanje
elemenata uspravne gradnje sa upotrebom zidarske
tehnologije; nadzor zidarskog rada; pripremanje zidarskog
maltera; izgradnja noseih zidova razliite debljine i oblika,
od razliitog materijala; izgradnja zidova sa prozorskim
otvorima i ulazima; gradnja zidova sa dimnim, gasnaim i
ventilacionim vodovima;
izgradnja svodova i tavanica, gradnja ojaanih
zidova i ravnih podova, gradnja dimnjaka..........
Opis posla Srbija

Pekar
1. Grupe poslova i zadataka karakteristini poslovi i radni
zadaci
Pripremanje i doziranje sirovina: - runa priprema i
dodavanje sastojaka; - upravljanje automatskim ureajima
za doziranje, priprema masa za kolae i nadeva za peciva.
Obrada testa: - merenje i oblikovanje testa, stresanje testa na
dozirn u liniju, runo merenje i oblikovanje.
Nadgledanje fermentacije i peenja: - priprema testa i pei
za peenje; - ulaganje oblikovanog testa i vaenje
ispeenog hleba; - evidencija peenih proizvoda; kontrola
peenja.
Odravanje higjene sudova, pribora, vaga, pei i slino.

Opis posla Renik poslova

Alternativni nazivi zanimanja peka hleba, proizvoa hleba, peniar

Priprema hleb, rolnice, pogaice i biskvite prema receptima: proverava
proizvodnju i odreuje varijetete i vrste proizvoda za peenje. Premerava
sastojke koristei merne oljice i kaike. Mea sastojke i pravi testo koje se
kasnije mesi rukama ili elektrinim mikserom. See testo na jednake porcije
koristei no ili specijalne pregrade. Oblikuje testo u vekne ili neke druge
eljene oblike. Smeta oblikovano testo u zamaene i branom posute
posude.
Posipa tako pripremljene specijalitete prelivom, kao to je na primer ele ili
kim ili neko drugo semenje. Smeta posude u specijalne zatvorene boksove
da testo naraste. A potom, kada je testo dovoljno naraslo ubacuje ga u
penicu da se pee dok ne dobije koricu. Postoji odreeni koncept termike
kontrole kojim se regulie temperature u penicama. Vaenje ispeenih
proizvoda iz penice i njihovo smetanje na policu da se ohlade. Moe mesiti
pite, torte, kolae I drugo fino pecivo (kuva, pravi kolae hoteli I restorani).
Moe biti odreen prema proizvodima za ije je peenje specijalizovan kao
pekar-poslastiar (hoteli I restorani), pekar specijalizovan za peenje hleba
(hoteli restorani), pekar specijalizovan za fino testo (hoteli I restorani) ili
prema smeni u kojoj radi kao noni pekar (hoteli restorani) .
Pekar
1. Specifikacija rada
1.1.Opis posla 4 osnovna koraka:

1.1.1. definisanje svrhovitosti ili cilja posla;
1.1.2. odreivanje kljunih komponenti posla
funkcija, dunosti i zadataka koji se okviru
njih realizuju;
1.1.3. identifikovanje opreme i sredstava koji se
koristi u obavljanju posla;
1.1.4. definisanje ulaznih zahteva za rad u
zanimanju ili obavljanju posla

ANALIZA POSLA
Naziv preduzea / organizacije ________________________________________________________
Sedite preduzea __________________________________________________________________
Naziv posla _______________________________________________________________________
Svrha posla
Opis posla
Uslovi u kojima se posao obavlja
Oprema i sredstva koja se koriste
Ulazni zahtevi
Osnovne dunosti
Zadaci
1. 1.
2.
2 1.
2.
3. 1.
2.
4. 1.
2.
5. 1.
2.
2. Specifikacija uenja
n
Obrazovanje
Uenje
Nastava
2. Specifikacija uenja
- Kljuna pitanja
Zato se neto ui, s kakvom namerom (cilj, zadaci,
ishodi uenja, obrazovanja, nastave;
ta je predmet uenja (sadraj - gradivo, tematika,
teorijska i praktina znanja koja treba savladati);
Ko, kada, kako i na osnovu kojih standarda vri
procenu nauenog
Kako, na koji nain (organizacioni oblici i metode);
Ko ui, odnosno koga poduavamo, (antropo-
psiholoke i socijalne osobenosti i karakteristike onih
koji ue);
ime ili kojim sredstvima (mediji - sredstva);
Gde i kada se odvija proces uenja, odnosno
nastave;
2. Specifikacija uenja
Program/kurikulum je
strukturalni okvir za organizaciju i realizaciju
obrazovanja kojim se definiu:

ciljevi i ishodi
sadraji obrazovanja i uenja,
procesi i aktivnosti njihovog postignua i realizacije
(organizacioni oblici, strategije, modeli i metode,
nastave i uenja) i
kriterijumi i naini vrednovanja postignua
2. Specifikacija uenja
Pristup programiranju
obrazovanje usmereno na program
tradicionalni pristup programiranju gde nastavnici i
eksperti za pojedine oblasti definiu program u smislu
onog to se ui (gde se program svede na listu
tema koje e se redavati (pedagoki redukcionizam);
obrazovanje usmereno na ishode nego
u kome se program definie kao ono to e uenik
znati ili umeti da uradi po zavretku procesa
obrazovanja i uenja (modularni pristup u izradi
programa)

2. Specifikacija uenja
Dizajniranje programa/kurikuluma - OZI
principi
Obrazovanje zasnovano na ishodima je filozofija
obrazovanja organizovana oko nekoliko osnovnih
uverenja i principa:

svi uenici mogu da ue i da postignu uspeh u uenju
institucije kontroliu uslove uenja i uspeha i zbog toga
je uspeh uenika odgovornost institucije i pre svega
nastavnika;
svi elementi i faktori obrazovanja usmereni su na
dosezanje unapred definisanih ishoda, odnosno
oekivanih rezultata.

2. Specifikacija uenja
Osnovni pristup u oblikovanju programa u OZI-ju je
dizajniranje unazad ili dizajniranje od izlaza ka dole,
tako da se celokupna organizacija obrazovanja odvija
sledeim redosledom:

Definisanje ishoda
Definisanje kriterijuma i sredstava procene
Dizajniranje ostalih elemenata kurikuluma/programa
Realizacija nastave
Utvrivanje postignua.

Karakteristike ishoda obrazovanja

usklaeni su sa uzrasnim i razvojnim
karakteristikama uenika;
omoguavaju proverljivost (ne nuno i potpunu
merljivost) ostvarenosti definisanih postignua;
specifini su i konkretni te pomau nastavniku da
oblikuje i organizuje obrazovni proces;
precizno i jasno formulisani te spreavaju razliita
tumaenja;


Ishodi obrazovanja
su eksplicitne izjave o rezultatima
programa/kurikluma/nastavne oblast/kole
odreuju koja znanja i vetine, stavove i vrednosti
svaki uenik treba da razvije;
opisuju onog koji ui posle zavrenog procesa
obrazovanja:
ta on zna ili ume da uradi pod odreenim
okolnostima,
kako se ponaa u odreenim situacijama,
kakve stavove ispoljava.

Polazei od Blumove taksonomije ishodi se
klasifikuju na kognitivne, afektivne i psihomotorne, i
formuliu na nivou znanja, stavova i vetina
Kognitivni domen
(znanje)
razumevanje, primena,
analiza, sinteza, evaluacija
Psihomotorni domen
(vetine)
kretanje, pisanje, rukovanje
Taksonomija ishoda
obrazovanja
(Bloom, 1956)
Afektivni domen
(stavovi, vrednosti i
interesi)
shvatanje, internalizacija,
vrednovanje, organizovanje
vrednosti
Ishodi obrazovanja

ne opisuju ni proces ni aktivnosti u procesu njihovog
ostvarivanja;
ne sadre objanjenja zato je potrebno raditi na
njihovom ostvarivanju;
posebni i pojedinani ishodi su usaglaeni sa optim
ciljevima i ishodima obrazovanja, ali su meusobno
nezavisni
Poreklo ishoda

ishodi/ciljevi se izvode iz profesionalnih uloga
i odgovornosti, odnosno opisa posla radne
funkcije ili zadatka.

Formulacija ishoda na nivou znanja,
vetina i osobina
Ishod se formulie kao odgovor na pitanje

ta uenik zna
ta je u stanju da uradi i
koje osobine i karakteristike ispoljava

Formulacija ishoda
Po zavretku obrazovanja/osposobljavanja ili programa
uenik e:

znati da ...
moi da objasni ...
umeti da ...
biti u stanju da izvede ...
pokae spremnost za ...

Ciljevi obrazovanja su:

glavna vrednosna opredeljenja tenje koje treba
ostvariti kroz proces obrazovanja i uenja.

Prema nivou optosti mogu biti:
opti (izraavaju drutvene potrebe i interese)
specifini (izraavaju individualne potrebe i
interese)

Odnos ciljeva i ishoda
Ciljevi obrazovanja imaju operativnu funkciju i predstavljaju
osnovu za planiranje, koncipiranje, organizaciju i
realizaciju procesa obrazovanja

ishodi omoguuju praenje i vrednovanje obrazovnog
procesa, informaciju o postignutim rezultatima i njihovoj
podudarnosti sa onim to je nameravano i oekivano

cilj se formulie obliku glagolske imenice (razvijanje,
osposobljavanje, bogaenje) a ishodi kao glagoli, radnje
koje e ueni/polaznik biti u stanju da uradi po zavretku
programa.

Obrazovna oblast fiziko i zdravstveno
vaspitanje prvi razred obaveznog
obrazovanja
Opti ciljevi Ishodi

Ouvanje i unapreenje zdravlja razlikuje pravilno od nepravilnog
dranja tela
pravilno dri telo
poseduje znanje o znaaju
zdravlja

Osposobljavanje za samostalno prepoznaje osnovne vrste
vebanje u slobodnom vremenu vebi oblikovanja
pozitivno doivljava i vrednije
nastavu fizikog i zdravstvenog
vaspitanja

Odnos ciljeva i ishoda
Ciljevi Ishodi

Fokus je na tome ta e nastavnik da radi Fokus je na tome ta e uenik da radi

Opis namere uenja Opis rezultata uenja

Fokus na mogunostima za uenje Naglasak na tome kako se naueno
koristi

Ukljuuje procenu koliine koja moe da Zahteva fleksibilno odreivanje
se naui u datom vremenu vremena prema definisanoj koliini














Ciljevi i ishodi u modulima
Automehaniar - Engleska
Modul
108-013-01-3.0
Servisiranje koionih sistema
Cilj: Popravljati antiblok koione sisteme (ABS)
Ishod: Uenik e po zavretku modula biti u stanju da:
proveri, otkloni i zameni delove u antiblok koionim sistemima u
skladu sa standardima proizvoaa.
Sadraj: Identifikuje komponente i funkcije ABS koionog sistema
ita dijagrame za ABS koione sisteme
Izvri praktino pronalaenje greke i poravku u skladu sa
prirunikopm proizvoaa
Ispusti vazduh i testira koioni sistem
Predznanje: 108-001-01-2.0. Hidrauline konice
108-011-01-2.0. Hidraulini koioni sistemi - teka vozila
108-012-01-2.0. Pneumatski koioni sistemi - teka vozila
065-019-03-06. Autoelektrika
o65-022--02-03 Elektronika/dijagrami/instrumenti

2. Specifikacija uenja
Kreiranje modularnih programa
Modul skup rezultata uenja sa jasno definisanim
kriterijumima ocenjivanja

Modularizacija i moduli su odgovor na

promenljivost (modernizaciju) sveta rada i okruenja i
neophodnost usklaivanja obrazovanja sa potrebama
privrede

2. Specifikacija uenja
U izvornom znaenju moduli su
razliite vrste elemenata kvalifikacije, koji
krue kao sateliti na razliitim udaljenostima -
u zavisnosti od njihove relevantnosti za
profesiju - oko centra bazinih strunih
vetina.
2. Specifikacija uenja
Cilj modularizacije je kreiranje fleksibilnih formi
programa obrazovanja
Modul iz hemije i njegova struktura i
relevantnost za raliita zanimanja
pekar
zidar
bravar
2. Specifikacija uenja
Znaenje modula u Metodologiji.....
Modul je skup funkcionalno povezanih
znanja, vetina i sposobnosti (radnih
kompetencija) neophodnih za obavljanje
odreenog posla /zadatka

Dve vrste modularizacije
Modularizovani model zanimanja Modularni model
7 8 9


1 2 3
5
4
6
8 9
7
10 11
Zavrno vrednovanje
Sertifikat/di
ploma
Moduli kao integralni elementi
definisane celine: zanimanja

1 2 3 5 4
Kreditni
sistem
Ocenjivanje/ispiti za svaki modul
Oblast specifinih modula kao samostalnih
jedinica sa moguim kombinacijama
1 2 3
4
5 6
2. Specifikacija uenja
Proces struktuiranja modula

odvija se kroz definisanje njegovih ciljeva i
ishoda i identifikovanje znanja, vetina i
kompetencija potrebnih za obavljanje posla.

2. Specifikacija uenja
Poreklo modula
moduli su posebni paketi uenja koji mogu biti samostalni ili
deo irih modularih, odnosno programskih celina. Moduli
obino korespondiraju sa brojem i strukturom dunosti u okviru
posla odnosno radne funkcije .
Funkcija 1
Dunost 1.1

Modul 1
Modul 1.1.


Zadatak 1.1.1 Modul 1.1.1.
2. Specifikacija uenja
Struktura modula
Kod modularnih programa postoji oigledna i potpuno jasna
korelacija izmeu:

strukture rada i strukture modula
sadraja rada i sadraja programa, odnosno modula


Posledica:
sadraji uenja se odnose na zahteve posla,
sadraji uenja imaju interdisciplinaran karakter
nestaje podela sadraja na discipline i predmete.
2. Specifikacija uenja
Struktura modula
Modul
Modularna jedinica 1 Modularna jedinica 2
Nastavna
jedinica
No 1
Nastavna
jedinica
No 2

Nastavna
jedinica
No 4

Nastavna
jedinica
No 3

2. Specifikacija uenja
Struktura modula
Sthodno strukturi posla na koji se odnosi svaki program se
sastoji od nekolko relativno nezavisnih komponenti modula
modularnih jedinica i nastavnih jedinica:

Modul omoguuje sticanje znanja i vetina neophodnih za
obavljanje posla/zanimanja (ili seta dunosti i zadataka u okviru
posla/zanimanja;
Modularna jedinica omoguuje sticanje znanja i vetina
neophodnih za izvrenje funkcija/dunosti u okviru zanimanja
odnosno posla
Nastavna jedinica omoguuje sticanje znanja i vetina
zadataka u okviru pojedinih funkcija u zanimanju ili dunosti u
okviru odreenog posla.