UDK: 728.1/.3:696/697(045)=163.

41





FLEKSIBILNOST STAMBENE JEDINICE U ODNOSU
NA GRUPISANJE INSTALACIJA

Vladimir Kubet
1

Olga Cari
2

Ksenija Hiel
3


Rezime
Usled primene novih tehnika i tehnologija, ivot u stambenim
prostorima moe se posmatrati kroz transformaciju funkcionalne organizacije
stambenih jedinica. Razliite strukture porodica i naina korienja stambenog
prostora doprinele su alteraciji tradicionalnog shvatanja ove tipologije objekata
i pristupa projektovanju stana. U ovom radu istrauje se fleksibilnost funkcije
stana u odnosu na grupisanje instalacija i izbor konstruktivnog sklopa. U tom
smislu, znaajni faktori su pozicija grupisanih instalacija, kao i geometrija
osnove stambene jedinice. Dati parametri se analiziraju na primerima
dvoiposobnih i veih struktura stanova, ugraenih ili viestruko orijentisanih.
Takoe se razmatra fleksibilnost u odnosu na broj etaa u okviru jedne
jedinice i njenu ukupnu veliinu.

Kljune rei: stambena jedinica, fleksibilnost, funkcija, instalacije,
konstruktivni sklop


1. UVOD
Znaenje i karakter stana odnosno slika stambenog prostora
podlona je kontinualnoj promeni usled dinaminog razvoja tehnika i

1
Vladimir Kubet, dipl. ing. arh. master, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
tehnikih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam
2
Olga Cari, dipl. ing. arh. master, saradnik u nastavi, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam
3
dr Ksenija Hiel, dipl. ing. arh., docent, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih
nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

144
tehnologija, ali i usled radikalne modifikacije socijalnog konteksta.
Ukoliko se arhitektura shvati kao izraz ili apologija drutvene realnosti u
sklopu koje ona nastaje[7], njena viestruka povezanost sa drutvom
je, moda, najuoljivija na primeru problematike stanovanja. Razliiti
profili korisnika i irok spektar shvatanja pojma porodice, kao i
alteracija ovog shvatanja tokom ivotnog veka korisnika iziskuje
izvesnu privremenost karaktera stambenog prostora odnosno
njegovu podlonost promeni. Ona zahteva fleksibilnost koja moe da
omogui da stambena jedinica prati ivotni ritam korisnika i menja se u
skladu sa njegovim potrebama.
Stambeni prostor sainjava integracija njegovih
komplementarnih merljivih (fiziki izraz, praktine, funkcionalne
karakteristike) i nemerljivih (znaenja, estetske i simboline vrednosti)
aspekata.[5] Teite ovog rada predstavljaju fleksibilnost i merljivi, i to
najnefleksibilniji aspekti svakog stambenog prostora. Naime, istraen je
uticaj suvisle organizacije konstruktivnog sistema i, pre svega,
pozicioniranja instalacija na postizanje vieg stepena fleksibilnosti
stambene jedinice. Kako su ovi inioci, moda, najznaajniji
ograniavajui faktor fleksibilnosti, neophodna je temeljna analiza
njihovog potencijala i insuficijencija pre organizacije stambenog
prostora koji je u mogunosti da prati promene.


2. FLEKSIBILNOST KAO IMPERATIV
Pojam fleksibilnost stambenih prostora pojavila se u svetskim
akademskim krugovima jo kasnih 1960-tih kao kritika na
standardizaciju koju je iznedrila Moderna. Adorno i Benjamin su uoili da
su profili korisnika i dnevna realnost isuvie raznoliki da bi se mogli
pojasniti, uslovno reeno, klieom
4
, dok je davne 1962. godine, Hajdeger
skrenuo panju da radikalan razvoj tehnika i tehnologija onemoguava
bilo kakvu mogunost stagnacije.[3] Ubrzo potom, dolo je do izvesne
demokratizacije i decentralizacije procesa planiranja[1] odnosno
ustanovljeno je da korisnik kao individua poseduje potrebu da uestvuje
u organizaciji svoje stambene jedinice.

4
Videti vie u: Douglas Mary: The idea of a home, Miller Lane Barbara (ed.) Housing
and Dwelling Perspectives on Modern Domestic Architecture, Routledge, New
York, 1993 str.61-68

Fleksibilnost funkcije stambene jedinice u odnosu na grupisanje instalacija
145
Fleksibilnost je neophodnija danas, ini se, nego ikada pre. Novi
naini ivota i elja za promenama prema van Zeijlu, poprimile su
dekadentne razmere.[11] Hibridne forme menjajuih kombinacija
zastupljenosti stanovanja i posla i rada van kue doprinele su njihovoj
konvergenciji odnosno onemoguile dihotomiju ovih aktivnosti u
savremenom tehnolokom drutvu.[6] Dodatno, centar razvijanja
stambene tipologije vie ne predstavlja monotematska porodica; mladi
ljudi, samci, parovi bez dece, kohabitacija izvan porodine zajednice,
domainstva sa jednim roditeljem i stariji danas predstavljaju samo
segment itavog spektra razliitih grupa korisnika sa sopstvenim
subjektivnim percepcijama doma. Neke grupe mogu posedovati ak i
suprotne sklopove zahteva, vrednosti, ideala, perspektiva, standarda,
znaenja, itd. Erga omnes, s obzirom da su elje korisnika osnovni
generator kvaliteta njihovih stambenih jedinica, neophodno je pristupiti
projektovanju tzv. sirovog prostora koji doputa znaajniji stepen
aktivnog uea samog korisnika u odnosu na njegov ivotni prostor.
Fleksibilno stanovanje treba da omogui drutvene (line npr.
promena broja korisnika; praktine npr. promena potreba tokom
ivotnog veka stanovnika) i tehnoloke promene (ugradnja novih
instalacija). Uzimajui u obzir razvijenu presenu ravan arhitekture sa
drugim disciplinama, fleksibilnost treba da bude priemiva i na
demografske (promena zastupljenosti neke od grupa korisnika),
ekonomske (promena potreba na tritu) ili klimatske promene (potreba
za ugradnjom novih elemenata u skladu sa promenom klimatskih
uslova).[10] No, znaajno je naglasiti da fleksibilnost ne predstavlja
samo cilj, ve sredstvo kojim se korisniku omoguava da modifikuje svoj
stambeni prostor u skladu sa svojim potrebama i eljama. Stambeni
prostori osmiljeni tako da korespondiraju sa promenama u okviru
nepoznatih parametara u budunosti i postavljaju problematiku
projektovanja kao sugestiju odnosno okvir za intervenciju buduih
korisnika, jer ono to se moe menjati, zaobilazi okove tradicije (...) i
zauvek je novo.[10]


3. POZICIONIRANJE INSTALACIJA NEPROMENLJIVI
DEO FLEKSIBILNE STAMBENE JEDINICE
Osnovne merljive aspekte koji direktno utiu na fleksibilnost
stambenog prostora predstavljaju geometrija i veliina osnove, pozicija
instalacija (grupisane ili pojedinano postavljane), konstruktivni sklop,
pozicija i broj ulaza, kao i veliina modula (u cilju dodavanja ili
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

146
oduzimanja delova u budunosti).[10] Ovi aspekti zasnovani su na
Habrakenovoj ideji iz 1972. godine da se fleksibilnost stambenih
prostora zasniva na kvalitetnoj organizaciji osnovnih, uslovno reeno,
nemenjajuih aspekata objekta odnosno podrci.[2] U cilju vieg
stepena fleksibilnosti u odnosu na zastupljenost rada u okvirima jedinica,
pomenutim fizikim, merljivim aspektima stambenih prostora, mogli bi se
dodati i uticajni inioci kao to su grupisanje instalacija na nain da
podjednako kvalitetno mogu da opsluuju i poslovne prostore, kao i
poveanje visine prostorija.[12] Takoe, uticajne faktore za fleksibilnost
stambene jedinice predstavlja njena orijentacija, kao i broj njenih
slobodnih fasadnih zidova. S obzirom da projektant fleksibilnih
stambenih prostora stvara okvir za menjanje od strane (razliitih)
korisnika i da ovi prostori pre svega poseduju funkciju korespondiranja
sa promenama u budunosti koje se danas ne mogu predvideti, lagodno
strukturiranje ili blago predimenzionisanje u sluajevima gde je to
mogue, predstavlja poeljnu stavku. Pri procesu projektovanja,
znaajno je detaljno definisanje svih aspekata ovih polivalentnih
prostora. Otvoreni, neutralni prostori sami za sebe nisu dovoljni;[4]
neophodno je temeljno proanalizirati sve upotrebne potencijale
stambenog prostora, uoavajui koji su to promenljivi, a koji
nepromenljivi
5
i na osnovu njih precizno generisati fleksibilne jedinice.

Slike 1 i 2. Maison Alba projekat iz 1950. od arh. Silvi i Prouv, mode,
osnova i presek; Koncept fiksnog tehnikog jezgra sa pomerljivim panelima.
Jedan od osnovnih konstituenata merljivih ili, prema Lojpenu,
nepromenljivih aspekata stambenih prostora, kao to je navedeno,

5
Videti vie u: Leupen Bernard: Frame and Generic Space - A study into the
changeable dwelling proceeding from the permanent, Rotterdam: 010 Publishers,
2006.

Fleksibilnost funkcije stambene jedinice u odnosu na grupisanje instalacija
147
sainjava pozicioniranje instalacija. Kljuna uloga ovog dela procesa
projektovanja za fleksibilnost stambene jedinice saglediva je kroz
injenicu da upravo ovi delovi predstavljaju njene najnefleksibilnije
inioce. Stoga, problematiku strukturiranja tehnikih jezgara odnosno
instalacija vano je sagledati i reiti u poetnom stadijumu projektovanja.
Znaajno je razmotriti razliite mogunosti deljenja prostora u
odnosu na grupisanje instalacija tako da taj prostor bude funkcionalan
(oblik i veliine prostorija, osunanost, itd.). Uticajnu ulogu u ovom
segmentu analize i odluivanja poseduje geometrija i veliina osnove.
Razliiti primeri grupisanja, otvaranja i zatvaranja prostorno
funkcionalnih elemenata stana doprinose formiranju njegovih
raznovrsnih oblika i ambijenata. U zavisnosti od konstitutivnih motiva
organizacije prostora
6
, integracijom i pozicioniranjem funkcionalnih
procesa i njihovih prostora u sklopove stana, formiraju se varijantni
tipovi stambenih jedinica. Prostorije ili funkcionalne celine mogu da
budu organizovane: koridorski (iz jedne u drugu prostoriju), oko
proirene komunikacije ili dnevnog boravka (salona), oko otvorenog
prostora (loe) ili oko tehnikog bloka (kuhinja, sanitarni i instalcioni
blok). Takva reenja mogu tematizovati stan kao prostor socijalne
interakcije, sa prostorima koji se razvijaju u zavisnosti od potreba i
interpretacija pojedinih naina ivljenja, vremenske dimenzije i domena
funkcija u njemu (bioloki ritam, generacijska podela, kruna veza i
fleksibilnost).[9]
U ovom istraivanju kao jedan od najznaajnijih konstitutivnih
motiva organizacije prostora analizirani su tipovi stanova sa grupisanim
instalacijama u tehnikom bloku, i njihove kombinacije sa drugim
organizacionim sistemima. Prefabrikovani elementi (instalacioni blok i
pregradni zidovi) postavljeni u tehniko jezgro u otvorenom prostoru
stana omoguuju vii stepen fleksibilnosti organizacije funkiconalnih
procesa po njegovom obodu. Oko njegovih ivica se na irok spektar
naina, u zavisnosti od potrebne namene u odreenim delovima
jedinice, mogu organizovati prikljuci na vodovodne, kanalizacione i
ventilacione sisteme. Tako se u takvim celinama mogu oslanjati ili u
potpunosti grupisati prostori kuhinje, kupatila, wc-a, ostave,
degamana, interne vertikalne komunikacije (stepenite i lift ukoliko je
stan organizovan na vie etaa) i garderobera.

6
Konstitutivne motive stana predstavljaju inioci koji imaju integriuu ulogu u
formiranju projektnog koncepta sklopova razliitih nivoa prostora. Vie videti u:
Marui Darko: Sveska 6, Arhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd,
2000, str. 4.
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

148
Uoavaju se razliite tipologije tehnikih jezgara. Tehniko
jezgro moe da obuhvata: samo garderobere; kupatilo i garderober;
kupatilo, garderober i kuhinju; kupatilo, wc, kuhinju i garderobere;
kupatilo, wc, kuhinju, garderobere i vertikalnu komunikaciju.

Slika 3. Razliita tipoloka reenja tehnikih jezgara.
Po geometriji i obliku organizacije tehnikih jezgara posmatrano
sa nivoa ukupne osnove jednog vieporodinog stambenog objekta,
razlikuju se sledei tipovi postavljanja:
- linearno
- takasto
- grupisano
Linearno postavljanje tehnikih jezgara najee se organizuje
po aksi objekta odnosno u njegovom sreditu, no zastupljeni su i
primeri njihovog postavljanja na fasadi. Takasto postavljanje
podrazumeva jedno ili ree dva jezgra strukturirana u svakoj
stambenoj jedinici, dok grupisano oznaava primere u kojima su
instalaciona jezgra grupisana za vie stanova.
Poloaj i broj elemenata jezgra u odnosu na njegove
pripadajue funkcionalne procese ostvaruju mogue naine
organizacije stambene jedinice. U okvirima jedne stambene jedinice,
razlikuju se sledee dispozicije tehnikog bloka:
- slobodnostojee u centralnoj zoni stana
- centalno postavljene uz jedan ili vie zidova jednog stana
- strukturirane uz zid izmeu dva stana

Fleksibilnost funkcije stambene jedinice u odnosu na grupisanje instalacija
149

Slike 4, 5, 6. Organizacija tehnikih jezgara (linearno u sredini objekta
- berbauung Hellmutstrasse, Zrich, 1991; linearno postavljeno na fasadi -
Domus demain projekat iz 1984, arh. Lion i Leclercq; takasto postavljeno
primer iy Francuske iz 1971, arh. Arsne-Henry).
Slobodnostojee tehniko jezgro u centralnoj zoni stana
omoguava pristup sa svih njegovih strana i podstie krunu vezu u
stanu. Kod znaajnijeg broja primera, na ovaj nain organizovano
jezgro je ortogonalno postavljeno u odnosu na raster stana, dok je
dijagonalno pozicioniranje ree zastupljeno. Centralno postavljena
jezgra uz jedan ili vie zidova jedinice mogu dnevne i none zone
razdvajati koridorima, dok kada je tehniko jezgro postavljeno uz zid
izmeu dva stana se kod veih stanova vrlo esto pojavljuje potreba za
formiranjem jedne ili vie dodatnih vertikala.

4. ZAKLJUAK
Grupisanje instalacija predstavlja znaajnu poetnu stavku pri
projektovanju fleksibilne stambene jedinice. Fiksiranjem instalacija,
okolni slobodni prostori, ukoliko su smisleno organizovani, priemivi su
na promene koje vreme donosi. Na osnovu ovih primera, moe se
zakljuiti da rotacijom ili zamenom dnevnih i nonih funkcija koje su
strukturirane oko njega, centralno pozicionirano instalaciono jezgro
moe da omogui najvii stepen fleksibilnosti stambene jedinice. Jezgro
postavljeno centralno uz jedan ili vie zidova doprinosi mogunosti
kombinovanja organizacije prostora u odnosu na bioloki ritam, dok
instalacije pozicionirane uz zid izmeu dva stana onemoguavaju krunu
vezu u sklopu inicijalnih jedinica, i podstiu je ukoliko bi se stanovi u
budunosti spojili.

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

150
5. LITERATURA
|1| Dirisamer Rudolf, Kuzmich Franz, Uhl Ottokar, Voss Walter:
berbauung "Wohnen morgen" in Hollabrunn, Niedersterreich,
Werk-archithese, 64(11/12), Niggli, Niederteufen, 1977, str.22-23
|2| Habraken John: Supports: an alternative to mass housing,
Architectural Press, London, 1972,
|3| Heidegger Martin: Sojourns: The journey to Greece, State
University of New York, Albany, NY, 2005, str.41-42
|4| Hertzberger Herman: Lessons for Students in Architecture, 010
Publishers, Rotterdam, 1991
|5| Hilde Heynen: Architecture between Modernity and Dwelling:
Reflections on Adorno's "Aesthetic Theory", Assemblage, br. 17,
The MIT Press Publishers, Cambridge, MA, April 1992, str.78-91
|6| Kubet Vladimir: Novi aspekti fleksibilnosti stambenih prostora,
Nauka + Praksa, 12(1), Graevinsko-arhitektonski fakultet, Ni,
2009, str.97-100
|7| Kubet Vladimir, Cari Olga, Risti Duan: Izlobe Verkbunda
itanja rukopisa modernizma danas, Arhitektura i Urbanizam,
br.28, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2010,
str.21-28
|8| Marui Darko: Sveska 6, Arhitektonski fakultet univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2000
|9| Schneider Friederike,The Layout of the Apartment/the Floor Plan
Idea, Schneider Friederike (Ed.): Floor Plan Manual: Housing,
Birkhuser Architecture, Basel, 2004, str.34-39
|10| Schneider Tatjana, Till Jeremy: Flexible Housing, Architectural
Press, London, 2007
|11| Van Zeijl Gerard: The Architecture of Dwelling: A History of a
(ir)rational Bulwark, Hans Cornelissen (ed.): Dwelling as a figure
of thought, Sun Publishers, Amsterdam, 2005, str.103-127
|12| Van Zwol Jasper: The Combination of Living and
Working,Leupen Bernard, Heijne Rene, Van Zwol Jasper (eds.),
Time-based Architecture, 010 Publishers, Rotterdam 2005, str.
30 - 41