Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

Univerzitet umetnosti
Doktorske naune studije teorije dramskih umetnosti, medija i kulture
Predmet: Sociologija predstavljakih umetnosti
Profesor: dr !leksandra "ovi#evi#
Student: Sanja Peri$i#
P%&'()! *(+U&,-& -!.!/("& DUB%)%0 -&S*&S-%0
U .!DU .%1&! )!S'&,U2("!
Po#i #u od ideje da je delo .omana )asteluija projektovanje du3okog nesvesnog
-esvesno je 4ivot koji pre3iva u nama a nepoznat nam je, usmerava nas a ne govori
na$im jezikom Nesvesno je po definiciji nespoznatljivo. Psihoanalitiar se stoga nalazi
u nezahvalnom poloaju prouavatelja onoga to nije mogue spoznati.
5%gden'6787str9:
Uprkos tome $to je umetnik stvorio delo koje je po svojoj prirodi nedokuivo, divljenje
prema tom delu ukljuuje i 4elju za razumevanjem, kori$#enjem i pro$irivanjem tehnike
ili koncepta )asteluijev rad 3i 3io izuzetna lepota koja ostaje usamljena u nekom
prostoru i vremenu kada ne 3i mogli koristiti njegova saznanja !ko rastvorimo
)asreluijevo delo kao ideju i kao postupak mo4emo do#i do znaajnih saznanja koja
mo4emo koristiti i razvijati Spoji#u semiotiku teatra &rike Fi$er;,ihte sa poetikom si4ea
i 4anra %lge Frejden3erg te psihoanalitikom tehnikom tumaenja snova Fi$er;,ihte je
napravila podelu, razvrstavanje, klasifikaciju :
,,The semiotics of the theatre can be classified into three categories a. the actor!s
actions, b. the actor!s appearance and c. the signs of space. These three categories
include linguistic signs, mimetic signs, sound effects, music, gestures, costumes, hair
design, stage design, stage objects and the light effects .
". The e#treme bod$ %hich suffers and pains the actors hurt themselves, hover and have
e#treme feelings.
&. The strange sound universe and the peculiar use of dramatic speech during the
performance incomprehensible %ords, terrif$ing sounds, %hispers, breaths, screams and
silence can be heard.
'. The presence of real animals dogs and horses appear and run free
producing natural sounds on the stage of the theatre.
(. The use of machines technolog$ presents machines %hich are used
as sculptural objects and in a s$mbolic %a$. < 5Fisher;,ihte& 6779: 9=:
%lga 1 Frejden3erg defini$e sva de$avanja na sceni kao i sve predmete koji se
pojavljuju na njoj kao metafore 'e metafore su povezane sa materijalnom 3azom,
proizvodnim odnosima i formama mi$ljenja
,, )a jedne strane, ovaj ili onaj smisao ne moe realno postojati bez istovremenog
taloenja u obli*u izvesne stru*ture, sa druge strane, sama stru*tura, *oja predstavlja
morfolo*u stranu smisla, javlja se *ao povod za znaenjs*o deifrovanje i ponovo daje
smisao.Ta*o sva*a pojava ivi u javnoj i tajnoj formi protivreei sebi. +no to *asnije
stvara *njievne siee i anrove, stvara se upravo u tom periodu *ada jo nema ni
anrova ni siea. +ni nastaju iz pogleda na svet prvobitne zajednice, pogleda izlivenog u
izvesni morfolo*i sistem, *ada smisao tog pogleda na svet nestaje , njegova stru*tura -
dalje fun*cionie u sistemu novih osmiljavanja.. 5Frejden3erg% 9>66:6=7:
Po$to se elementi na sceni pojavlju u svom izmenjenom sim3olinom vidu koristi#u
tehniku analize snova da dodjem do njehovog pra uzroka )ao i umetniko delo san
sa4ima, preme$ta i poistovje#uje deo sa celinom
,,/gunjavanje se ostvaruje". potpunim isputanjem odredjenih latentnih elemenata,
&.prelazom fragmenata ne*og *omple*sa iz latentnog u manifestni sadraj te '.
*ombinovanjem - spajanjem latentnih elemenata *oji imaju neto zajedni*o u jednu
celinu u manifestnom snu.? 5FreudS 67@=6@6:
*izuelne umetnosti kao osnova perfomansa
Prva oso3ina )asteluijevog rada 3i 3ila kori$#enje i prisvajanje tehnika drugih
umetnosti; slikarstva, videa, fotografije, instalacija i kori$#enje elemenata koje su drugi
umetnci izneli na svetlo kao sim3ola -a sceni fiziki postoje uve#ane slike, ekran ili
neka povr$ina koja predstavlja odraz
Politiko nesvesno
+atim 3i tu 3ila du3oka politika osve$#enost, primetna kod teme incesta, od3ijanja slike
Boga kao slike %ca ujedno po ,akanovoj teoriji zakona oca Frojdovoj teoriji
filogenetske fantazije +akon oca je osnovi zapadno evropske kulture i otkrivamo kroz
predstave du3oku sr4 evropskog mi$ljenja;hri$#anstvo, insitucije sistema koje traju,
kolonijalizam, dominaciju i represiju %vaj sistem koji je dominantan ima svoje korene u
psihikom nesvesnom
.o$ahova mrlja
%no $to je zanimljivo da sam pravac pronicanja u delo je prikazano u predstavi Tragedia
0ndogonida 1N 2 341ergen 59>>=: gde deak o3uen u 3elu ode#u iz sedamnestog veka
posmatra ogromnu sluku na zidu koja se menja, kre#e 'a slika predstavlja lo3anju neke
4ivotinje ili jednostavno .o$arhovu mrlju u koju uitavamo na$e niim sputane misli
Po$to je mrlja apstraktna nema ogranienja ( sakrivena misao slo3odno mo4e da se
ispolji Uz apstraktno slikarstvo 1ark .otka ( 3ojena polja koja su takodje ekrani na
kojemu ispisujemo znaenja kao gledaoci ili reflektujemo sopstvenu podsvest
'o 3i 3ili osnovni pravci do4ivljavanja predstava .omea )asteluija Slede#i elemenat je
staklo, soivo, opna ,ogledalo koje slu4i da razdvoji dva sveta imaginarni ( realni ili da se
udje u du3oki 3iolo$ki svet pre oveka kulture (mena predstava upu#uju na slian trag,
Danteova Bo4anstvena komedija, Parsifal, 'ragedija &ndogonida ,govore o tra4enju,
procesu, otkrivanju koje vodi do samih osnova kulture i ovekove 3iologije De$avanja
na sceni su sim3olika i poetika njihovog odvijanja mo4e da se o3jasni o3redom iz kojih
se razvila tragedija (z izuavanja %lge Frejden3erg poetike si4ea i 4anra uzela sam ove
metafore jedenja , rodjenja , spasenja kao smrti , vaskrsavanja ( oplodjivanja kao prikaz
kosmogonijskog kruga U )ateluijevom delu se dogadja penjanje, samopovredjivanje
rezanje, davanje i primanje udaraca, razvijanja ( izlaska iz opne
Sim3oli koji se pojavlju na sceni kao jagnje, deca, psi, konji tumaila sam kroz Forjdovu
( "ungovu teoriju snova
-a sceni su slike koje stalno pozivaju na raz3ijanje dualizma onoga $to se gleda ( onoga
$to predstavlja unutra$nji do4ivljaj Psihotina zamena gde se kao pretvara u zaista
1imetizam u pozori$tu koji se zasniva na odredjenoj veri gledaoca da je prizor pred njim
stvaran dogadjaj ru$i Breht 5Brehtold Breht: od3ijaju#u da se slu4i tom pozori$nom
iluzijom ( ostavlja svetlo na sceni, od3ijaju#i da pokloni gledaocu u4ivljavanje ( katrzu
)astelui preuzima od Brehta tu tehniku , na primer krv se prvo prospe po sceni a onda
poinje udarac koji dovodi do krvarenja, pokret ruke u kojoj zami$lljamo seivo re4e vrat
( ovek pada !li ovo stilizovano nasilje deluje, odzvanja isto kao i naturalistiki prikazan
dogadjaj -eka odlunosit i lepota postoji u svakom pokretu glumca koji je deo scene
Postavi#u pitanje za$to je )astelui iza3rao prostor pozori$ta da prika4e svoje slike i
za$to su teme njegovih predstava slike i elementi soiva, fotografski o3jektiv, ogledala A
Postoji jezik pre govornog pre pisanog jezika; jezik intuicije slika slikovni jezik %n je
potiskivan, zanemaren to nije renik svakodnevnog iskustva ili renik nauke to je jezik
ispod iskustva, slikovni renik povezanih slika delova govora, tonova, zvuka "er
do4ivljavamo celim telom, svim ulima a posle pretvaramo iskustvo u misli u jezik 1isli
su formulisane kroz jezik ali do4ivljaj ( dogadjaj su upisani celim telom izmedju ostalog (
u slikama
-avikli smo da defini$emo nesvesno jezikom, prihva#ena je ,akanova teorija da je
nesvesno strukturisano kao jezik ali jezik prvih iskustava, pra jezik nije sagradjen ili
konstruisan kao govorni jezik Pretpostavimo da je taj prvo3itan do4ivljaj slian snu ili da
jezik sna zadr4ao o3like tog pra iskustva tog prvog do4ivljaja sveta koji nije razlikovao
ono $to predstavlja od same stvari za koga je podela na oznaeno i oznaioca na svet i
reprezentaciju 3ila nepoznata %no $to vidim i do4ivljavam kao stvarnost ( moj unutra$nji
do4ivljaj sveta 3ili su podudarni Sada$nji dogadjaji su se me$ali sa pro$lim, 3udu#i
planovi sa sada$njo$#u 'aj jezik je sauvan u podsvesti Do podsvesti dolazimo
Frojdovom tehnikom analize snova i oma$ki gde opet prevodime do4ivljaje u jezik i
kroz mistine do4ivljaje izazvane pose3nim tehnikama ili narkoticima)astelui izvlai te
slike iz nesvesnog ( postavlja ih na scenski prostor
(me Socieatas .affaello Sanzio; putokaz ka vizuelnom
-a koji aspekt renesansnog slikarstva je )astelui mislio kada je dao ime svojoj trupiA
Da li je imao na umu nain stvaranja prostora u slikama 0a3riela .afaela SantijaA
-ever3alni teatar se zasniva na prostoru i pokretu i oslanja se na vizuelno (li je ime trupe
dato z3og lako#e rada renesansnog slikara i njegove sposo3nosti da u svoj rad inkorporira
tehnike drugih umetnikaA
!naliza linarne perspektive
%vde #u opisati jedan postupak, jednu tehniku koju je omogu#io uredjaj koji je posle
dalje omogu#io nastanak fotografije i time filma Uredjaj se zove camera o3scura a
tehnika linarna perspektiva Uzmimo na primer sliku 0a3riel .afaela Santija ,,5enanje
6arijino? gde se jasno vidi upotre3a linarne perspektive 'o orudje, ta tehnika koja je
dala mogu#nost da slika da iluziju du3ine prostora, da izgleda kao kutija sa jednim
otvorenom stranom u kojoj je postavljen svet slike, svet pazljivo stvoren pomo#u
naprave pod nazivom camera o3scura -aime camera o3scura je 3ila kutija sa jednim
otvorem i ogledalom tako da je prolazeci kroz soivo i refletujuci se pomo#u ogledala
prizor projektovan na ravnu povr$inu platna, umanjen i slo4en po pravilima linarne
perspektive Posmatranje kroz kameru o3skutu omogu#avalo je slikarima da zamisle i
konstrui$u prizore koji imaju vi$e planova te imaju du3inu i ispred kojih se posmatra
ose#a kao neko ko pred kim se otvorio prozor u drugi svet
%vde moram napomenuti da ta mirno#a slikara koji posmatra svet kroz soivo i zatim ga
kondezuje u slici stvara od samog slikara deo ma$ine, deo aparata koji prikuplja
informacije, o3likuje ih i predstavlja -aravno da poznavanje perspektive nije moglo
stvoriti od prosenog slikara genija ali tehnika je omogu#avala da prikazani likovi na
slikama imaju izgled i poo4aj koji ljudi zauzimaju u stvarnom svetu -a neki nain
camera o3scura imitira na$ perceptivni aparat Soivo je oko, ogledalo je svest a slika je
unutra$nji do4ivljaj ili se#anje
Posmatraju#i sliku ,,5enanje 6arijino. mo4emo da kretanjem oka pratimo dogadjaje i
da stvaramo priu Posmatra je ispred i oko se prvo zaustavlja na prvom planu gde je su
prikazane grupe ljudi a onda polako smanjuju#i i udaljavaju#i o3jekte do3ijamo
predstavu o hramu, pejsazu u daljini i pogled nas od glavnog prizora vodi dalje ka
3eskraju%va tehnika stvorila je mogu#nost da slike izgledaju kao otvori, kao uvidi u
drugi svet Pogled posmatraa kre#u#i se kroz sliku stvara priu
Pozori$te kao mrana komora
Sam prostor pozori$ta deluje po istom principu 0ledalac je u zatamljenom prostoru i
otvara se jedan zid te on ima uvid u drugi svet svet koji je kondezovan, skupljen, u3rzan
ili usporen, stiizovan da 3i njemu predstavio dogadjaj Pozicija gledaoca je mirna,
uti$ana Po$to je gledalac u mraku a svetlost do3ire samo sa scene on ima du3oku
koncentraciju na svaki detalj na sceni )ao da mu se govori da gleda i do4ivljava 3ez
komentara da omogu#i da se predstava utisne u njegov unutra$nji svet
!ko su slikari koristili cameru o3scuru da 3i lakse uhvatili realnost uz pomo# njene
refleksije kao teleskop ili kao lupu da 3i se fokusirali na prizor )astelui okre#e to
soivo, to uveliavajuce staklo ka se3i, u unutrasnjost uma ka posvesnom )ao dete koje
posmatra kroz kaleidoskop i divi se $arenim stakalcima koji se reflektuju u ogledalu
)astelui okre#e pogled kroz zenicu oka, tra4i reflekcije unutra$njeg ekrana i
omogu#ava nam da vidimo $ta se de$ava u nama, da vidimo na$u unutrasnjost, ime je
naseljna, $ta se u njoj de$ava, nepoznate ljude i predele, stra$ne prizore ili 3la4ene slike
)astelui je istra4iva teritorije nesvesnog ili prostora iza jezika, iza su3limacije,
potiskivanja i cenzure svesti'o je prostor koji se otkriva u snovima ali i u lucidnim
razmi$ljanima
+a$to 3a$ prostor pozori$ta, za$to iz sveta slika ulazi u svet perfomansaA
-jegove predstave sa sastoje iz niza o4ivljenih slika -arativ koji postoji u slikarstvu,
pokret i dogadjaj koji opisuju istroiari umetnosti kada analiziraju slike, kada svaki deo
slike, pokret ruke ili spu$teni pogled ima znaenje i znamo da su tom dogadjaju
predhodili drugi i da #e do#i jo$ neki ali da nisu sluajno prikazani 3a$ ti delovi, kod
)asteluija je predstavljena kroz perfomans +aledjenost pokreta i dogadjaja u slici
prestaje i imamo sliku koja se de$ava pred nama u odredjenom vremenu
)raj slikarstva
.enesansni slikari su vizuelni narativ zamrznuli na povr$ini jednog predmeta; o3jekta
koji predstavlja iluziju prostora i otvorili prizor neogranienom posmatranju Perfomans
traje odredjeno vreme, zavr$ava se i ostaje utisak, do4ivljaj
Slikarstvo gu3i interes za prikazivanje realnosti posle izuma fotografije Fotografija mu
oduzima potre3u da 3ude vezano za predstavljanje i okre#e se samo svetlosti ili samo
zadovoljstvu nano$enja 3oje da 3i jednostavno umetnici poeli da eksperimenti$u sa
telom kroz umetnike perfomanse ili da kreiraju trodimenzionalne svetove kroz
instalacije, kompjuterski generisane slike, video umetnost i interaktivne projekte /amera
o3scura danas predstavlja kompjuter koji 3ele4i koliinu svetlosti, skenira prostor i
pokrete i povezuje interaktivno posmatraa i vizuelnu sliku
Slikarstvo preliva u razliitim formama Perfomans se pretvara u fotografiju kao kod rada
*anese Berkof 5 *anessa Beercroft: ili slika postaje itav prostor instalacije
)astelui je inspirisan apstraktnim slikarstvom, fotografijom, filmom i pozori$nim
praksama %n razume vizuelno i njegov razvoj -jegove predstve mogu 3iti umetniki
perfomansi, instalacije, projekti, mo4emo ih smestiti i u pozori$nu i vizuelnu umetnost
"o$ tanije )astelui koristi prostor gde se odigrava perfomans da 3i na njemu prikazao
dogadjaje koji postoje u nesvesnom %ve slike su uvek neo3ine i u4asne 2ovek se
transformi$e, prima udarce, penje Padaju automo3ili i tv aparati, gori klavir
(z ugla produkcije predstave, )jara Djudi /hiara 0uidi, lan S.S, ka4e: <Be look at the
theatre like a photo, or like a picture (tCs a concept of theatre as harmonic construction
in a moment of stasis? 5Dtd in /astellucci 9>>@: 9EF:
Film 1rentano 56776:
)asteluijev film ima ima narativnu strukturu 1ladi# ulazi u so3u , poku$ava da spava,
vidi ogledalo koje je prljavo, o$te#eno, zamagljeno, pronalazi rupu kroz koju vidi kroz i
tamo vidi muenje "edan ovek, to je njegov dvojnik visi okaen o plafon Uprkos
jasnoj narativnoj strukturi koja je sasvim drugaija nego u prostoru pozori$ta postoji opet
uo3iajeni iz3or predmeta; ogledalo povr$ina naizgled reflektuju#a a u stvari samo tanka
opna koja razdvaja dva sveta i koja nije dovoljna da za$titi svet sa jedne strane ogledala
od u4asa koji se dogadjaju s druge strane Svet iza je psiholo$ko nesvesno koje se $iri na
svesni deo , linost nije u stanju da zaustavi prelivanje nesvesnih sadr4aja u svest i to je
pla$i
%vaj video koristi vizuelne elemente sadomazohistikih praksi i horor filmova, direktno
se inspiri$u#i Bunjuelom i predstavlja 4anr fantastinog kao transformacije potisnute
polne 4elje
Da li je )asteluijevo delo fantastika, da li pripada 4anru fantastikeA
/vetan 'odorov 5'zvetan 'odorov: o3ja$njava 4anr fantastinog: GFantastino, to je
neodlunost $to je ose#a 3i#e koje zna samo za zakone prirode kada se nadje pred naoko
natprirodnim dogadjajem< 5'odorov 67@>: 9@:
<Polazna ta*a ove druge mree ostaje polna elja. 7antastina *njievnost posebno
nastoji da opie njene preterano naglaene obli*e,*ao i njena razliita preobli*ovanja
ili, a*o hoete, izoblienja. Natprirodno se pojavljuje *a*o bi umerilo izuzetno silne
polne elje i uvelo nas u ivot posle smrti<
5'odorov 67@>: 6=9:
Bajke, mitovi, podsvest,
)astelui je re4irao 3ajku -vica i 6arica i ova primalna scena dvoje dece oteranih u
smrt 'o su nevoljena gladna deca koja poku$avaju da se spasu lukavo$#u, koja uzimaju
ne$to $to nije njihovo a izgleda im tako privlano i koja #e pred neverovatnom
okrutno$#u i zlim namerama uspeti da se suprostave svojim zajednikim planom )ad se
vrate ku#i 3ivaju doekani od oca koji je opet pun lju3avi jer ma#ehe vi$e nema Ustvari
majka se pretvara u ma#ehu u oima dece kada nam postavi zahteve za osamostaljenjem
!gresivni, surovi svet 3ajki nas priprema za stvarni svet za proces razdvajanja i
individualizacije, pronala4enja svoje seksualnosti i indvidualnosti; jastva

1ilo da se otvoreno iznose ili samo nagovetavaju, edipalne tendencije i nain na *ojih ih
pojedinac reava su od sredinjeg znaaja za to *a*o se razvijaju njegova linost i
odnosi sa ljudima. 8amuflirajui edipalne situacije,ili samo tanano nagovetavjui ove
zaplete, baj*e nam omoguavaju da izvlaimo vlastite za*lju*e *ad nastupi povoljan
trenuta* da ste*nemo bolje poimanje ovih problema. 91ettelheim ":;<&(=

Povr$ine refleksije
Povr$ine koje reflektuju svetlost ogledala , soiva se ponavljaju i u drugim
)asteluijevim radovima U 6.2"3 6arseille imamo niz staklenih povr$ina koji vise u
prostoru ispred kojih je vezana 4ena i koje se u jednom trenutku rasprskavaju !socijacija
na soivo i fotografski aparat, stvorenu i umno4enu sliku ili poistovje#ivanje slike i
predstave Sve te unapred zami$ljene slike;predstave o 4eni se rasprskavaju, nestaju -a
ovaj rad se mo4e nadovezati >e$ ?irl@ gde zrak koji prolazi kroz ogledalo koje parali$e
mladu 4enu %na je uhva#ena svoju igru sa svojim izgledom, sa predstavom se3e u
jednoj povr$ini koja reflektuje njen odraz 'e krhke skoro nepostoje#e tanke opne, koje
primaju ili oda$ilju svetlost se pojavljuju i u predstavama Paradiso i 6.2"3 6arseille i
predstavljaju razliite take gde se spaja unutra$nji svet ili svet koji opstaje u nama i
delimo ga kulturom i stvarnost ili realnost samog postojanja
(nferno
)retanjem kroz taj prostor penjanjem, klizanjem, otkrivanjem, paljenjem izmedju
postavljenih ogromnih slika ili video projekcija on stvara taj novi prostor perfomansa
Povratak na osnove pozorista na ritual na o3red na religijsko -a dogadjaj ne koji ima
sim3oliko znaenje ve# svojom upotre3om sim3olikih radnji zaista deluje na realnost
Uraditi ne$to $to #e kroz samu radnju i upotre3u predmeta ili ljudskog pokreta i
sakupljanja energije posmatraa i uesnika u o3redu dovesti do promene u sistemu
dogadjaja
*erovati da se ljudska energija mo4e usmeriti i da se njome mo4e manipulisati, da se
mo4e koristiti za promenu dogadjaja 2ovek koji o3avlja ritualni o3red veruje u
mogu#nost njegovog uticaja na op$ti sistem u prirodi
%vde postoji vera i nema cepanja na sim3olino i perfomans koji izvode glumci koji
slu4i za saznanje ili za3avu %vo je dogadjaj koji direktno utie na sve uesnike o3reda i
ujedno na celi svemir koji uskladjuje ili usmerava dogadjaje u pravcu u kome tre3aju da
idu %3red pripada direktnoj razmeni energije sa silom koja pokre#e svemir 'u nema
predstavljekog tu je na delu razmena energije
)astelui je kompilator; on koristi sve tehnike koje omogu#ava video, perfomans,
umetnost 3odi arta, instalacija da 3i stvorio spektakl %n koristi vizuelne umetnosti u
njihovoj su$tini kao ideji i kao tehnike mogu#nosti u okviru pozori$ta -a primer kad u
radu 6. 2"3 6arseille koristi 3ojena polja, dodaje zvuk i pretapa slike koje su uzete od
1ark .otka nasuprot radu >otel 7our )easons gde su .otkove slike interpretirane na
narativni nain
1ark .otko je jo$ jedan slikar koji je uticao na )asteluijev rad U delu >otel 7our
)easons )astelui je koristio priu o .otkovim slikama koje su tre3ale da 3udu izlo4ene
u hotelu Four Seasons u -ju "orku .otko je mrzeo taj zadovoljni , 3ogati svet koji se
okupljao u restoranu hotela (zjavio je: H( hope to ruin the appetite of everI son of a
3itch Jho ever eats in that room, Jith paintings that Jill make those rich 3astards feel
that theI are trapped in a room Jhere all the doors and JindoJs are 3ricked upH Kteo je
da stvori prostor koji #e 3iti nepodno$ljiv i inspiraciju je na$ao u 1ikelandjelovoj
vesti3uli
1ikelandjelova vesti3ula ,aurentinaske 3i3lioteke, koja uvodi u 1ediijevu crkvu San
,orenca je uvod u smrt %va vesti3ula je prostor koji ne dozvoljava da se di$e,
arhitektura je o3likovala prostor klaustofo3ian , mraan ( u4asan .otko je osetio
njegovu u4asnu snagu
!pstraktno slikarstvo nije pokret koji odi$e politikom anga4ovano$#u, nasuprot, na neki
nain je okretanje umetnika apstraktni formama i slikarstvu radi slikarstva ali .otko je
izgleda imao moralnu i estetsku od3ojnost prema klasama koje su ga i napravile
uticajnim slikarom )asteluiju su pre3acivali da je njegov rad samo spektakl i .otkovo
slikarstvo mo4e pokazati put umetnosti koja je politiki anga4ovana na veoma delikatan
nain %vde je dijalog izmedju 1etju Barnija i njegovog rada Are% 6aster i >otel 7our
easonss (storija !merike, ro3ovlasni$tvo, #utanje radnike klase, duh protestantizma i
verskih grupa koje su do$le u novu zemlju da ostvare svoj san o religijskim slo3odama,
svi ti potpuno razliiti motivi koji su proklijali u novoj zemlji -ova 3ogata$ka klasa koja
u4iva u svojoj nadmo#i u otmenom Four Seasons +gaditi u4ivanje, podsetiti ih na
poreklo 3ogatstva slikama koje izgledaju kao naslikane na unutra$njem delu kapka oka,
koje izgledaju u svom crvenom sjaju kao otvorena vrata krematorijuma, vulkana ili pakla
(li kao lokva krvi u kojoj je .otko pronadjen u svom ateljeu ( 3ez o3zira na 3analnost
tumaenja prema Frojdovoj psihonalazi definisa#u opet sim3oliku nesvesnog kroz sim3ol
pasa koji li4u,grizu i jedu ne ostavljaju#i nikakvog traga

Prostor
%n je slikar u smislu da predstave iz podsvesti prevodi u jedan svet kutije pozori$ta ili
prostora scene 'o je prostor gde se odvija putovanje u podvesno, gde se topolo$ki
rasprostire nesvesno (luzionizam pozori$ta, njegova umjetna svetlost daje mogu#nost
stvaranja atmosfere nelagodnosti )asteluijevim predstavama odgovara prostor pozori$ta
jer tu mo4e da se kontroli$e zvuk i svetlost i da se precizno stvara atmosfera koju 4eli -a
primer perfomansima *anese Berkof odgovara galerijski prostor, puno osvetljenje,
pu3lika koja se kre#e nasuprot statinim izvodjaima dok )asteluiju odgovara umetno
svetlo pozornice jer on nije stvaralac koji se okre#e realnosti , on je istra4iva nesvesnog i
za njega je pozornica unutra$njost , slika koja se stvara kada zatvorimo oi, unutra$nji
ekran 'akodje 1etju Barni radi u prostoru videa, uokviruju#i svoj rad u kvadrat ekrana
dok )astelui na pozornici 4eli da prika4e vi$e izvora slika; samu sliku; na primer u
8onceptu lica, povodom )ina bojeg 9 +n the Aonept of the 7ace ,Begarding the )on of
?od= 1esininog 5!ntonelo de 1esina:Krista, ekran gde je video rad, imaginarni ekran
prikazan kao staklo ili reflektuju#a povr$ina i svetlost koja je odvojena te sama po se3i
prikazuje su$tinu vizuelnog kao u >e$ ?irl@. 'im ukr$tanjem izlazi se iz okvira
dioptrikog kvadrata
CBepresentation is not defined directl$ b$ imitation even if one gets rid of notions of
the Creal,. of the Cvraisemblable,. of the Ccop$,. there %ill still be representation for as
long as a subject 9author, reader, spectator or vo$eur= casts his gaze to%ards a horizon
on %hich he cuts out a base of a triangle, his e$e 9or his mind= forming the ape#. The
C+rganon of Bepresentation. 9%hich is toda$ becoming possible to %rite because there
are intimations of something else= %ill have as its dual foundation the sovereignt$ of the
act of cutting out DdecoupageE and the unit$ of the subject of action. . . . The scene, the
picture, the shot, the cutFout rectangle, here %e have the ver$ condition that allo%s us to
conceive theater, painting, cinema, literature, all those arts, that is, other than music and
%hich could be called dioptric arts..9B.1arth":;;<:F;3=
Scena kao prostor prelamanja nesvesnih slika
Pozornica, scena, prostor perfomansa je prostor prelamanja nesvesnih slika kao
dogadjaja Slike i dogadjaje u predstavi mo4emo performulisati kao ulovljene i iznesene
elemente iz podsvesti Sim3oli, arhetipovi nesvesnog koji se su3limi$u pred na$im oima
)astelui tako pravi strukturu svojih predstava kao niz od tri; etri dogadjaja U BriseluL
4ena u crnini koja e$lja drugu 4enu, starac koji nestaje u krevetu, nasilje i na kraju dete
koje puzi scenom -a$ kognitivni aparat lako spaja te dogadjaje i daje im smisao Mene u
crnini u 3aroknoj ode#i, kosa opada, starac znai odumiranje koje se pretvara u nasilje i
zatim vra#a na poetak na ponovno rodjenje (z ovih slika mo4emo izvu#i neverovatno
mnogo pria o kolonijalnoj Belgiji , o poljima nad kojim se vije otrovni gas tokom Prvog
svetskog rata, o industrijskom razvoju i disciplini kroz nasilje nad radnikom klasom
Svaki pojedinani gledalac razvija svoj film, sklapa svoju priu !li nije neophodno
uop$te razmi$ljati o znaenju, slike #e delovati svojim kondezovanim, z3ijenim
znaenjem same po se3i svojom energijom %staje ne$to velianstveno isto i iskreno
posle predstave -ema patosa , katarze, ostaje samo uvid u jedan nedodirljivi svet
1esina, Krist
+a$to napada sliku Krista od !ntonela de 1esine A ,ice Krista je uveliano preko celog
prostora scene i na nju se 3acaju ostaci koji su pro$li kroz organizam Krana koja je 3ila u
direktnom kontaktu sa delom ovekovog tela koji predstavlja organizam gmizavca u
samom oveku se sada 3aca na lice Krista (spo svetli natpis: 'i nisi moj pastir
Krist koji predstavlja poslu$nog sina, deo Svetog trojstva sad je suoen sa organskim i
animalnim (sus kao poslu$ni sin je suen sa prljavstinom sa onim $to ostane kada ovek
uzima od prirode elemente koji su mu neophodni za 4ivot i to $to napravi telo oveka
3aciti u lice uz rei ti nisi moj pastir ili tvoja lju3av mi nije potre3na i time od3aciti oca
za$titu, podinjavanje tradicijuA Pre tog dogadjaja imamo senilnog starca o kome se
3rine sin koji je 4rtva incesta sada 3ezopasnog starca
,akan i ti nisi moj pastir
'ragedija u smislu pakla na zemlji, za$to umetnik mora da 3ude $izofren, podeljen
rascepkanA 1rane slike iz podsvesti nas proganjaju -egde u du3ini, na samom dnu je
te4ina, mrana nelagodnost, agresija, 3ol, cepanje, pad, vla4no, neprijatno, 3olno )od
,akana .ealno je onaj trenutak 3eskrajne ravnodu$nosti 3ez misli, pre ulaska u
sim3oliki poredak Bog, lju3av, silovanje, opro$taj i opet 3og koji je 3olestan koji nije u
stanju da ustane iz kreveta i sin koji od3ija da 3ude deo trojstva
Sama tema oca kao ,akanovskog 0ospodara govori o ulazu usvet govora jer u svet
govora ulazimo kroz oca Priznavanje vlasti gospodara predstvlja traumu ulaska u svet
znakova, govora koji predstavlja zakon oca 1ajka ostaje u du3inama podsvesti kao
secanje na svet kada smo 3ili jedinstveni Njedno sa majkom%no sto sledi je ulazak u
dru$tvo u poredak patrijahata i kroz institucije postajemo deo pakla svakodnevnice
/hiara 0uidi eOplains:
'he voice of silence as a crIstallization of manI Jords, as if the speech had 3ecome
stone But the fundamental thing, as far as form is concerned, and upon Jhich the
dramaturgical argument depends, is the possi3ilitI of ena3ling the entire 3odI to emerge
from the mouth !s the mouth 3ecomes a 3odI, so the gesture too 3ecomes a 3odI
Prostor podsvesti i kako do#i do njegaA)oji je razlog postojanja nesvesnog i $ta je ono u
stvari A Da li je to jo$ jedan pogre$an konceptA Da li je ona samo iluzija, neka
nedefinisana, spontana energija z3unjenih ula ili samo komunikacija izmedju razliitih
delova naseg senzornog aparata 1o4e li se predstaviti kao ogromno skladi$te slika,
zvukova, ose#aja iz kojeg povremeno dolaze impulsi koje poku$avamo da de$ifrujemoA
Prizna#emo da za sada znamo da postoji neko imaginativno mesto ili predstava o zoni
gde je sakriveno nase unutra$nje 3lago 'o je mesto do kog se lako ne dopire ( evo
pretpostavke kako izgleda kako funkcionise Posle Frojda i "unga ovo 3i 3ila
najzanimljivija teorija koju #u jednostavno preneti
'o je postupak inverzije; zamene podsvesti za sve$#u Unutra je spolja, 3elo je crno,
skriveno je vidljivo, deo je celina a celina je deo Prime#ujem ovo kao )asteluijev
postupak %no $to nas najvi$e pla$i u podvesti, nekontrolisana agresivnost; izvueno je na
povr$inu
Sim3oli posejani u predstavi koje predstavljaju 4ivotinje; psi i konji Predmeti od
pose3nog znaaja; ma$ina, ro3ot, klavir, tv aparati, automo3ili ili zvukovi koje
proizvode kao na primer vi3riranje i zvuk dve ma$ine za pranje ve$a koja asocira na
%penhamove 5/las %ppenhajm: vi3riraju#e instalacije )onj je iz slike Nona mora
engleskog slikara Fosli Folija 5Fosli FoleI:, zvuk goru#eg klavira muzika Dzona
)ejdza5"ohn /age: %vo nisu tek predmeti, oni odgovaraju nekim predstavama
preuzetim iz istorije vizuelnih umetnosti ili op$teg slikarskog ili umetnikog iskustva
Ujedno su rekviziti, deo scenografije i proizvode zvuk 1e$aju se sa pozori$nim
tehnikama ali su preuzeti iz iskustva umetnosti perfomansa, hepeninga i instalacija
-ajvaznije pitanje )asteluijevog rada je $ta znae vizije slika, naslikane, fotografisane
ili projektovane povr$ine i za$to 3a$ one u op$tem iskustvu ovekaA U ovim radovima su
z3rojeni, skupljeni, preklopljeni, umno4eni, pro$ireni, o4ivljeni , ponovo snimljeni i
projektovani sim3oli koji nose znaenja %vo su sim3olini, ikonografski znaci jednog
jezika koji se razvijao u na$oj podsvesti uporedo sa govornim i pisanim jezikom Slike
koje su o3ogacivale na$u realnost i stvarale zalihe predstava koje mogu da nam poslu4e u
sklapanju na$e predstave o postojanju -jihova uznemiruju#a lepota potie od njihove
skrivenosti i neke iskrenosti i novine koje nam zavodljivi jezik ne pru4a i iz prikazivanja
prikrivene agresije koja je u sr4i na$e podsvesti; one nekontrolisane, instiktivne snage
koju smo prisiljeni da kontroli$emo, zauzdavamo ali koja vapi za iskazom Beli konj
prikazuje seksualnost , psi koji grizu su podsvesni impulsi
Da li mo4emo pojednostaviti analizu i jednostavno prouavati perfomans kao $to Frojd
prouava sanA
1anifestni deo je ono $to vidimo na sceni a od nas se oekuje da dodjemo do latentnog
dela
Dali mo4emo da slike i sim3ole iz predstva koji su preuzeti iz vizuelnih umetnosti, znai
ve# su utkani u iskustvo, ve# su preradjeni, kodirani kao umetnika dela, oni su sim3oli
koje su umetnici prepoznali i stavili u svoja dela, da li mo4emo ovo kori$#enje niza
interpretacija ili dekonstrukcija ili razvijanja sim3ola preuzetih iz umetnikih dela
smatrati strahom od realnosti, strahom od otvorenog, neumetnikom praksom
nedodirnutog 4ivotaA
"er svakodnevni 4ivot je )astelui prikazao kao pakao u pefomansu -nferno
%vi umetnicki prikazi sim3oli naseljavaju njegovu podsvest onaje preuzeta je prepoznata
samo kroz niz prepoznatih slika iz istorije slikarstva fotografije, filma ,perfomansa'u u
krvavoj, agresivnoj, jezivoj, goru#oj, vla4noj, naseljenom 4ivotinjama i ljudima koji se
transformi$u u svetu slika, vizija umetnika koji su skupljali te izuzetne slike; tu je
)asteluijeva podsvest
%ni sto je karakteristino, $to se ponavlaj u njegovom radu i $to mozemo odvojiti je
agresivnost,opsednutost odnosom otac sin, 3ela i tamna put, agresivnost mu$kih likova, te
4ivotinje i poku$aji da se predje granica onog koji vidi i onog koji je posmatran da se
izadje iz camere o3scure, prskanje soiva na pojavu 3leska 3lica fotoaparata;
rasprskavanje stakla niza soiva kao da 4eli da raz3ije tu opnu koja uvek postoji kao
neka opna granica ili otvor, kao u njegovom filmu gde mu$karac posamtra kroz rupicu na
ogledalu a ujedno je posmatran od strane svoje senke koja 4ivi s druge strane ogledalai
kada izadje na scenu i ka4e "a sam .omeo )astelui on prelazi tu opnu prelazi taj veo
izmedju sveta 3ez rei gde gori klavir i ljudi lagano padaju jedan za drugim
+akljuak
)roz tumaenje )asteluijevog dela kroz psihoanalizu i koncept nesvesnog dopiremo do
,aknovog koncepta +akona %ca koji otkriva povezanost psiholo$ke i politike dimenzije
dela koje se 3avi otkrivanjem kroz vizuelno i pokret osnove 3iolo$kog i kulture
-esvesno je kao pro$lost do koje tre3a da se dopre umetnikim delima prikazanim na
pozornici; slikama koje imaju svoju istorijsku pro$lost, video radovima , svetlom i
zvukom te pokretom koji je 3ri4ljivo izuen i predstavljen )ostimografija, $minka te
ukljuivaje 4ivotinja su kao sim3oliki znakovi posejani da izazovu dalje asocijacijacije
.azliite scene se pretapaju jedna u dugu kao u snovima i gledalac ih povezuje stvaraju#i
nova znaenja, razmak izmedju njih , rupu u znaenju popunjava da na izgled sve tee
glatko
&lementi reflektuju#e povr$ine, stakla predstavljaju na$ perceptivni aparat i njegova
produ4enja o3jektiv i soivo ujedno i na$ unutra$nji ekran 'eme dela su koreni kulture,
religije i 3iologije
1edjuso3no nekompakti3ilni nagoni i ideje u predstavi ne moraju djelovati
kontradiktorno; lju3av i mr4nja postoje istovremeno dok se izvan predstave to do4ivljava
kao nesklad +naenja se lako pomiu iz jedne slike u drugu, i u jednoj slici ili sceni
mo4e postojati mnogo znaenja Procesi su 3ezvremeni i n isu poredjani hronolo$ki i ne
menjaju se sa prolaskom vremena te nema o3ra#anja pa4nje na spoljnu realnost ve#
prikazuju unutra$nju psihiku realnost Predstavljeni snovi i halucinacije se do4ivljavaju
kao stvarnost
,iteratura:
%gden,' The primitive edge of 0#epirence. 6787 -orthvale-eJ "ersaI: "ason !ronson
Betelhajm, Bruno 67@7 /naenje baj*i. Beograd:Prosveta Prevod: Branko *ui#evi#
'odorov, /vetan 9>6> Gvod u fantasticnu *njizevnost. Beograd: Slu43eni glasnik
Prevod: !leksandra 1ani#
Prop, *ladimir677> >istorijs*i *oreni baj*e. Sarajevo:Svjetlost Prevod:*ida Flaker
Prop, *ladimir6789 6orfologija baj*e. Beograd: Prosveta Prevod: Petar *ujii#,
.adovan 1atija$evic, 1ira *ukovi#
Fischer;,ichte, &rika The semiotics of theatre 'rans "eremI 0aines and
Doris , "ones Bloomington : (ndiana UniversitI Press, 6779
Frejden3erg, %lga9>66 Poeti*a siea i anra. -ovi Sad:(zdavaka knj4arnica +orana
Stanojevi#a Prevod: .admila 1eanin
Freud,S67@= Tuma.enje snova. -ovi Sad: 1atica srpska Prevod: Dr !l3in *ilhar
Huneus*a$a,T.&3"",Aastelluccis Tragedia0ndogonidia 96.2"3 6arselle=-ntermedial
image intervention Thesis )ubmitted for the 6I Hegree in Theatre Theor$ and
Hramaturg$ Hepartment of Theatre Gniversit$ of +tta%a