17 ( 1. MUZIKA početak šešir i tetka 1 ) - Na sceni je polu mrak...

Ebi sa svećom u jednoj i šeširom u

drugoj ruci blago igra po sceni, prilazi čiviluku i ostavlja šešir, ostali šeširi se smeju, prihvataju novajliju
zaigraju sa njim, ona za to vreme prilazi svećama na sceni, pali ih ( svetlo se blago dodaje ), a potom ide
do ulaznih vrata... čeka... čuje se zvono 2. MUZIKA zvono vrata starinska 1 ) Ebi otvara vrata popu.

Sara: Ebi,zar ne mislis da je ovde malo mracno?

Ebi: Ne Saro,nije...O dobro vece, izvolite...

Popadija: Dobro vece,gosodjice Brjuster...da...vrline starog dobrog vremena-jos su sve ovde u ovoj
kuci...Plemenito doba koje nije znalo za elektriku...Doba koje je otislo zajedno sa svetloscu sveca,dobrim
ponasanjem i...eskiviranjem poreza...

Ebi: (ponosno)Da...ovo je jedna od najstarijih kuca ovde...

Sara:Ostala je onakva kakvu ju je deda sagradio..

Ebi: Izuzev elektrike...

Sara: Koju koristimo sto je manje moguce.

Ebi: Da li ste za kolace?

Popadija: Ne hvala... Uvek ih pojedem previse.Pokvaricu veceru.

Sara: Ove jos niste probali...sa nasim novim pekmezom od dunja.

Tedi: ( truba iz kuhinje u podrum ) Juuuriš.... ( proleti kroz scenu )

Ebi: Da li ste za kolače?

Popadija: Ne hvala...Uvek ih pojedem previše. Pokvariću večeru...

Ebi: Ove još niste probali... sa našim novim pekmezom od dunja...

Popadija: Ne, hvala... zaista ne mogu... ( 3. muzika duse kratko pop)

Tedi: ( trubi – iz podruma u dnevnu sobu ) Tra – tra- tra – traaa... ( popu ) Pozdrav vojniče! Tra – traaaaa
( ulazi i igra se sa vojnicima... ) Ooo... Gospodine Džuls, šaljem vas na jednu važnu misiju... Tra- tra-
traaaa ( govori kao lutka vojnik ) Zapovedajte Generale... ( on ) Ovaj zadatak neće biti lak... možda ćete
svi izginuti... ( lutka ) Za vas, ako treba i u smrt! ( on ) Vi ste pravi vojnik! Vi ste moji heroji! Vi ste...
ponos Amerike! Tra- tra- traa... Zaaamnooom! Tra – tra... ( ode )

Ebi: Evo,izvolite jednu teglu džema od dunja.

Popadija: Hvala,niste trebale... Mislim da na svetu nema boljih...

Tedi: ( vraća se uz zvuk trube ) Svet, gospodine, rekli ste svet?

Popadija: Da, Tedi.

Tedi: Suviše apstraktno! Uperite vaše topove na... konkretnu stranu!

Popadija: Topove?
1
Tedi: Da topove! Uperite ih na zapad! Odande nam preti opasnost! Tamo je naš neprijatelj... Zapad!

Popadija: A, pa da... ( šali se ) Razumem pukovniče!

Tedi: Juuuriš... tra tra traaaaa ( ode, ulazi Sara )

Popadija: Kako je vas bratanac Mortimer?

Sara: Siroti decko...uvek radi do kasno u noc...

Ebi: Cini mi se da veceras opet vodi vasu Ilejn u pozoiste.

Popadije: Hm...Da...

Ebi: Nadam sa da vi nemate nista protiv Mortimera?

Sara : Nama bi bilo tako zao,jer on je Ilejn sreo bas u nasoj kuci...

Popadija: Verujem da je Mortimer dzentlmen... Sa izvesnom sam strepnjom osetila kako raste...
intimnost izmedju njega i moje ćerke... ( nećake )

Sara: Ali zašto gospodjo?

Popadija: Biću potpuno iskrena sa vama... Govorim o nesrećnoj vezi njega i pozorišta!

Ebi: Mortimer samo piše kritike za pozorište... u stvari...... ( ritual ) ON MRRRZI POZORIŠTE!

Popadija: Zaista?

Sara: ( ritual ) Da...

( 4. MUZIKA zvona vrata starinska 2 )

Sara: Mila neko zvoni...

Ebi: Zaista neko zvoni... mila

( 5. MUZIKA zvona komična – Tedi u značajnom vojničkom koraku otvara vrata, ulaze policajac Klajn i
policajac Brofi )

Tedi: Konačno! Kakve mi novosti donosite?

Klajn: Pukovniče, nemamo ništa da raportiramo... mi nemamo...!

Tedi: Odlično! Hvala vam gospodo... VOLJNO!

Klajn: Voljno... Voljno!

Brofi: Voljno...

Ebi: Dobro vece.(Brofi i Klajn se predstavljaju)

2
Klajn: Došli smo zbog igračaka... mislim ne za nas...za decu...da... za decu... i to bez roditelja...decu...mi
smo došli...

Ebi: Naravno... Tedi, molim te donesi onu veliku kutiju iz sobe tetka Marte...

Tedi: Razuuumem! Tra-tra-tra- traaaa ( ode )

Sara: Kako je danas vaš suprug? ( popu )Ebi: Njen suprug je bio mnogo bolesan...

Klajn: Sada mu je mnogo bolje mu je sada njemu... On je i dalje je slab je, naravno... ali bolje...

Sara: Daću vam da mu ponesete malo govedje supe...

Ebi: Divno mila... To je odlično za upalu pluća... ( ustaje i obe idu u kuhinju )

Klajn: Nemojte da se mučite sad vi... zbog nje... vi ste njemu... već toliko učinili ste vi...njemu ( odu )

Brofi: Čik pokušaj nju ili njene sestre da sprečiš da se nadju čoveku u nevolji!

Klajn: Obro si bostan... si obrao ti... čak im je svejedno za koga glasaš ti...mislim... na izborima.

Popadija: Da... Toliko ljubavi i topline prema ljudima nisam srela nigde, sem u ovoj kući!

Tedi: ( truba - nosi kutiju ) Evo ratnih zaliha! ( truba )

Brofi: Pukovniče, obećali ste da to više nećete činiti!

Tedi: ( krene trubu ali se zaustavi ) Tra... Sazivam sastanak vlade da mi odobri puštanje u promet ovih
ratnih zaliha! ( spusti kutiju i ode )

Brofi: ( popu ) Često trubi noću. Susedi se žale i prijavljuju.

Klajn: Malo se i plaše...njega se plaše ... ovaj ...oni se plaše... njega

Popadja: Tedija? On je potpuno bezopasan. On samo veruje da je Teodor Ruzvelt!

Klajn: Ko da je on?

Brofi: Bivši predsednik Amerike, budalo!

Klajn: O... Ni manje ni više... je mislim on... to

Popadija: Nemojte tako...Mogao je poverovati da je neki mnogo gori čovek!

Klajn: Teško...

Brofi: Šteta... Tako divna porodica pa da ima ovakav slučaj.

Popadija: Čula sam da je njegov otac bio neka vrsta genija.

Brofi: Razumem!

Popadija: A njegov deda... priča se da je bio pomalo lud...

3
Klajn: Volela bih da ja tako poludim... bih volela...ja... Napravio je milione... on...

Popadija: Zaista?

Brofi: Tako je! Svo ovo bogatstvo je on stekao.

Popadija: Nisam to znala... a kako?

Brofi: Sa nekim patentiranim lekovima... razumeš ti mene... ( poverenju )Priča se da je ovu kuću
pretvorio u neku vrstu klinike – isprobavao je svoje lekove i na ljudima...

Klajn: Dešavalo se da nekada i pogreši on... taj, mislim genije... pogreši on... ( Brofi klima glavom )

Popadija: Pa jesu li ga uhapsili?

Brofi: Ne razumeš ti mene! Bio nam je neophodan pri sudskim autopsijama. Kažu - Genije za slučajeve
trovanja.

Popadija: Bilo kako bilo... Hvala gospodu, svojim unukama je ostavio dovoljno za život!

Klajn: I zato su ostale usedelice... su one ostale... oprostite... (Muzika-pocetak,ulazi Marta)

Marta: Dobar dan! Prijatnog li iznenadjena?

Brofi: Mi smo svratili po igračke.

Marta: A da... Tedijeva armija i mornarica. Sve smo spakovale.

Brofi: Pukovnik je već otišao po njih.

Klajn: Izgleda da i vlada Sjedinjenih država... ta vlada mora da da svoj pristanak...mora vlada!

Marta: Pa naravno da mora... ništa kod nas bez njihove saglasnosti... Nadam se da je vasem suprugu
bolje?

Klajn: Hvala na pitanju sad vama hvala... jeste mu je bolje... sada.

Marta: Kako ste gospodjo?

Popadija: Hvala na pitanj....

Tedi: ( truba )Vlada je izdala saopštenje: Odobrava se evakuacija jednog dela vojske, mornarice, kao i
jednog dela poraženog neprijatelja...!

Brofi: Sjajno pukovniče... mnoga deca će se obradovati... ( Tedi ritualno stavlja kutiju pred Brofi –
pokloni se vojnički i zbunjeno ode – svidja mu se )

Sara: ( i Ebi ulaze ) Evo vam supica... budite sigurni da je lepa, vruća i sveža...

Brofi: Mi sada moramo da krenemo...Dovidjenja...

Ebi: Kako je gospodin Benikom?

4
Marta: Drage moje, do sad sam bila tamo...bojim se da je stvar ozbiljna. Noga mu je toliko loše da će
sutra morati da se amputira.

Ebi: Hoćemo li moći da prisustvujemo?

Marta: Ne. Molila sam doktora, ali on kaže da je to protiv pravila bolnice...

Ebi(ljuto): Jeste li culi ovo?necemo moci da prisustvujemo amputaciji noge jer je protiv pravila bolnice!

Popadija: Drage moje, u bolnici vi ništa ne biste mogle da pomognete, a malo treba i sebe da štedite...
( pogled – osmeh )

Tedi: ....

Popadija: Jeste li ikada pokusale da ga ubedite da on nije Teodor Ruzvelt?

Sara: On je zadovoljan što je Teodor Ruzvelt...

Marta: Jednom, pre 5 – 6 godina, mislile smo da ako pristane da bude Džordž Buš ili Klinton...

Popadija: Klinton? Strašno mile moje...

Marta: Tako je i on mislio... Zavukao se pod ovaj sto, i nije hteo danima da izadje...

Ebi: Jednostavno više nije hteo da bude NIKO!

Sara: I nama je milije da on bude Ruzvelt, nego da bude niko!

Popadija: Pa ako je on tako... ( ustaje ) Svakako potpišite dokument koji sam vam donela. Dovidjena...
drage moje...

Ebi: Do vidjenja! ( ode, Ebi je isprati )

Marta: Ebi,pili ste vino???

Sara: Juuu... pili ste vino?!

Ebi: Da... i večeraćemo ....Takodje kasnije... ( zove ) TEEDI!

Marta: Ali zašto?

Sara: Zašto?

Ebi: TEDI!

Tedi: ( doleće sa trubom ) Na zapovest!

Ebi: Tedi, dobre vesti za tebe! Odlaziš u Panamu da kopaš novu raku za kanal!

Tedi: Zar nismo zaustavili bolest?!

Ebi: Ne Tedi!
Tedi: Bolest i dalje hara... Epidemija! Odmah krećem na put! Epidemija se ne sme proširi! Još jedna
raka?! Izvršeno! Juuuriiiš! ( truba - nestane )
5
Marta: Ebi, pili ste vino dok sam ja bila u poseti?

Ebi: DA...

Marta: Zar to nije moglo da sačeka da se ja vratim?

Ebi: Ne! Jednostavno nisam mogla da čekam na tebe i na tebe! ( ka Sari )

Sara: Vi... Ti i gospodin Hoskins ste pili vino bez nas?

Ebi: Pobogu Saro bila si u podrumu! A ti Marta, nisam znala kad se vraćaš!?

Marta: Da, i?

Ebi: I... neko je svaki čas mogao da naidje!

Sara: Pa kako si mogla sve sama? ( Ebi sleže ramenima )

Marta: Trčim dole da vidim!

Sara: I ja!

Ebi: A, ne, drage moje sestre! Toliko vremena nisam imala... bila sam potpuno sama...

Marta: Pa, gde onda?

Ebi: ( pokaže pogledom u škrinju, Marta taman da otvori škrinju – ( čuje se zvono 9. MUZIKA zvono
vrata starinska 1 ) O... ko li je to sada... ( otvara vrata ) Ilen, mila! Udji, udji draga...

Ilen: Dobar dan gospodjice Ebi i gospodjice Marta. Da li je moj otac kod vas?

Marta: Prečasni je ovog časa otišao... Čudi me da se niste sreli?

Ilen: Došla sam prečicom... kroz groblje...

Marta: Udji mila...Mortimer samo što nije stigao...

Sara: Da, sad će on... sedi...

Ilen: Rado, ali bolje da otrčim kući... ako Mortimer stigne, kažite mu da ...
( otvorila je vrata a na njima je Mortimer ) Zdravo MORT!

( 10. MUZIKA bip bap – ulazi mortimer )

Mortimer: ( zavodnički ) Ilen... Negde si krenula?

Ilen: Htela sam samo da javim tati.... ( on joj zapuši usta poljupcem )

Mortimer: Nisam znao da su tate ovde još uvek toliko važne...

Ilen: Ni ja... ali... kod nas je tako...

Mortimer: Dobro veče teta Saro, Marta ... Teta Ebi?!

6
Tetke: Zdravo Mort...

Mortimer: Niste se ništa promenile od kad sam vas poslednji put video.

Ebi: Mortimere, to je bilo jutros... ( ode )

Marta: Vidiš dušo moja... u poslednje vreme te...

Sara: Marta, zar nemamo neka posla u kuhinji? ( pokazuje na Ilen - staje muzika )

Marta: baš ne vidjamo mnogo... Deco, budite slobodni, kao kod svoje kuće... ( odu obe )

Ilen: ( zavodnički ) Jel ti shvataš šta su one htele da kazu?

Mortimer: Ne...

Ilen: Sigurno ne shvataš?

Tedi: ( uleće sa trubom ) Zdravo Mortimere, kakve vesti imaš za mene?

Mortimer: Samo ovo gospodine predsedniče, cela zemlja kao jedan čovek stoji uz vas!

Tedi: Vrlo dobro! ... Nazad u Panamuuu! ( ode )

Ilen: Panamu?

Mortimer: Panama je podrum! On kopa rake za kanal!

Ilen: Ti si tako dobar prema njemu... i on te mnogo voli...

Mortimer: Naravno, Tedi je uvek bio moj najmiliji brat!

Ilen: Najmiliji? Zar vas je bilo više?

Mortimer: Imamo još jednog brata.... Džonatana!

Ilen: Nikada nisam čula za njega?!

Mortimer: I bolje.

Ilen: Pa šta je bilo sa njim?

Mortimer: To niko ne zna... Želeo je da bude hirurg, kao naš deda... ali nije hteo da završi medicinu...

( 11. MUZIKA zavodjenje milos – zavodi ga )

Mortimer: Ne... Za ćerku Prečasnog, ti si i suviše slobodna... Gde si sve ovo naučila?

Ilen: U crkvenom horu!

Mortimer: Jednom ću valjda naći vremena da mi objasniš tesnu vezu izmedju erotike i religije!

Ilen: To je prosto dragi... religija ne dopire nikome do crkvene galerije... a tamo je postavljen Hor!
( Mortimer taman da je zgrabi ona ga zaustavi )
7
Mortimer: Nikada sebi neću objasniti...

Ilen: Šta?

Mortimer: Kako sam se zaljubio u ćerku jednog popa!? ( stane muzika )

Ilen: Ja mogu sebi da dozvolim da budem pristojna udavača još nekoliko godina...

Mortimer: Verujem, ali ja ne mogu toliko da čekam... Gde bi mogli da se venčamo na brzinu... recimo
noćas?

Ilen: Mort... jel ti to mene prosis?

Mortimer: Ko bi rekao..... ali da. I to odmah... sad!

Ilen: Mortimere... Mislim da će tata hteti lično da učestvuje tom obredu...

Mortimer: Tvoj otac je u stanju da i naše venčanje shvati ozbiljno? ... ( možda stane muzika ovde )
Dobro... sve će biti po redu, zakonu i običaju!

Ilen: ( baci mu se u zagrljaj ) Mortimere!

Ebi: ( ulaze tetke - kašlje ) Zar vas dvoje nećete zakasniti u pozorište?!

Ilen: Trčim kući da se javim tati... Uvek pre nego što me pusti da se vidim sa tobom očita nada mnom
malu molitvu... pretrčaću preko groblja...brzo se vraćam...

Mortimer: Da, ako molitva ne bude suviše duga...( ona ode) taj park na groblju je mračan kao moja
duša...

Ebi: Mort... Prvi put čujem da tako govoriš o duši. Ilen dobro deluje na tebe!

Mortimer: Kad je već reč o Ilen tetke...imam jednu vaznu vest da vam saopstim... ja ću se venčati sa
njom!

Ebi: Šta? O, sine... divna vest!

Sara: Venčati?! O Mortimere... ( obe ga zagrle )

Marta: Ilen je najsrećnija devojka na svetu!

Mortimer: Da... upravo skače preko grobova... (One mu čestitaju...)

Mortimer: Hvala tetke... Da li ste negde videle jedan veliki koverat?

Ebi: ne,o kojoj koverti govoris?.

Mortimer: To je poglavlje moje knjige o Torou.

Marta: Kad će da bude venčanje?

Sara: Pričaj nam o tebi i Ilen?!

Mortimer: Ilen misli da je to sjajno!
8
Ebi: Šta dragi?

Mortimer: Pa poglavlje o Torou. Jeste li ga videle?

Ebi: Kako se zove predstava na koju večeras vodiš Ilen?

Mortimer: «Ubistvo hoće na videlo «. Strašno..., ( ritual - tetke ) prvo što vidiš, kada se zavesa podigne
je... leš! ( podiže poklopac škrinje i ugleda leš... ((12. MUZIKA Mortimer ugleda leš ))- Ne veruje
svojim očima i zatvara škrinju... Onda se trgne, kao da se setio, otvara i zuri unutra... jednog trenutka
izgleda kao da je lud... ( tetke pričaju tiho preko muzike o radosnom dogadjaju )

Tedi: (Protutnji – sa trubom ) Moji izveštaji pokazuju da raka u Panami još nije spremna!

Mortimer: ( zatvara naglo škrinju )

Tedi: Gubitci su strašni! Sahranićemo zaraženog u raku. Vojska mora napred! Juuuriš! ( ode )

Mortimer: Tetke... Šta je sa planom da se Tedi zatvori u taj sanatorijum?

Ebi: Sve je sredjeno Mort... samo još Tedi da potpiše...

Mortimer: Tedi mora odmah da potpiše! Zovite ga!

Sara: Zar moramo toliko da žurimo?

Mortimer: Da!

Marta: Ne, kad Tedi radi u kanalu, onda ga ne možeš naterati da misli na nešto drugo.

Mortimer: Tedi mora odmah u bolnicu! Još noćas!

Sara: A, ne... ne mora dragi sve dok smo mi žive...

Mortimer: Ovog trenutka!

Marta: Kako možeš tako?

Sara: Dok smo mi žive, zadržavamo Tedija ovde... sa nama...

Marta: On je potpuno bezopasan!

Mortimer: On je bio bezopasan.. A sada mora da bude odmah zatvoren!

Ebi: Mortimere, kako možeš da se okreneš protiv rodjenog brata?

Mortimer: Mogu! On je... on..je...

Tetke:(Sve tri-1,2,3) Šta je on...

Mortimer: Tedi je ubio čoveka!

Ebi: Glupost dragi moj...

Mortimer: Nije glupost!

9
Marta: Jeste glupost!

Mortimer: Nije glupost!

Sara: Jeste.... glu...

Mortimer: Tetke, tu... u škrinji... je... leš... !

Tetke: Les? Znamo sine!

Mortimer: Znate?

Ebi: Naravno dragi...

Marta: Ali to nema nikakve veze sa Tedijem.

Sara: ( uplašeno ) Nije to ništa.

Marta: ( slatko ) Jednostavno, zaboravi na to... zaboravi da si ikada video tog gospodina...

Mortimer: Da zaboravim... da sam video...???

Ebi: Vidi Mort dušo... ja nisam sanjala da ćeš da zaviriš u tu škrinju...

Mortimer: Nisi sanjala? Tetke, u ovoj škrinji je pravi leš!

Ebi: Zove se Hoskins.

Marta: Gospodin Adam...

Sara: Gospodin Adam Hoskins.

Mortimer: Ama ko je on?

Marta: Zaista ništa više ne znamo o njemu...

Sara: Osim da je metodista.

Mortimer: Ali šta on radi tu? Šta mu se desilo?

Ebi: Umro je.

Mortimer: Tetka Ebi, čovek ne može jednostavno da udje u škrinju i da umre...

Ebi: Naravno da ne može... Prvo je umro, pa je onda ušao u škrinju!

Mortimer: A... ali kako?

Sara: Mortimere, zašto toliko ispituješ?

Marta: Jednostavno, gospodin Hoskins je umro zato što je popio malo vina...

Mortimer: Niko ne umire od malo vina...

10
Sara: ... sa otrovom.

Mortimer: Otrovano vino? Čekajte, odakle otrov u vinu?

Marta: Mi smo sipale otrov u vino jer se tako lakše proguta – da ga je popio u čaju bio bi gorak, zar ne
Ebi?

Ebi: Da dušo... otrov uvek zadrži taj, naročiti gorki miris, kada se nalazi u čaju.

Mortimer: Vi ste otrovale vino? ( Sve tri-klimaju:Aha) ) I sipale ga tom... Hos..

Ebi: Hoskinsu...

Mortimer: I ugurale ga u...

Sara: Ebi je ugurala gospodina Hoskinsa u škrinju, jer je neko mogao naići na čaj.

Mortimer: Znači, vi znate šta radite?(Sve tri-klimaju:Aha) Niste htele da taj neko vidi leš?

Ebi: Uz čaj? Mili,to nije prijatno gledati...

Marta: A sada, pošto si sve lepo otkrio, jednostavno zaboravi na sve to.

Marta: O Ebi, svratila sam danas i do gospodje Šulc... Mnogo joj je bolje...

Ebi: Drago mi je zbog toga...

Marta: Hoće da njenog nećaka vodimo u bioskop...

Sara: Zašto da ne..

Mortimer: Tetke, šta da radimo?

Marta: O čemu govoriš sine?

Mortimer: .... tu se nalazi leš...

Ebi: Da, gospodin Hoskins.

Mortimer: Ljudi, šta da radim?! Da prijavim policiji, ne mogu! Šta mi ostaje!?

Mortimer: Za ime Boga tetka Ebi,moramo nesto da ucinimo!

Ebi: ( malo ljutito ) Mortimere, ja te molim da se pristojno ponašaš! Već si suviše mator da se ponašaš
tako neozbiljno!

Mortimer: Ali... gospodin Hočkis...

Ebi: Ho-ski-ns, sine!

Mortimer: Ma sve jedno kako se zove! On... taj... Ho... ne može da ostane ovde!

Marta: A sine, ti si se zato toliko uzrujao? ( Sari ) On se zato uzrujao...

11
Sara: Nemamo mi nameru da ga ostavimo ovde.

Ebi: Tedi dole u podrumu već kopa raku.

Mortimer: Mislite da zakopate tog Ho... gospodina u naš podrum?

Marta: Sineee... Mi uvek tako radimo!

Sara: Tako smo učinile i sa ostalima...

Mortimer: Ne! Ne možete da ga zakopate u podrum! ( ukapira ) Ostalima? Kojim ostalima? Kakvim
ostalima?

Ebi: Pa sa ostalom gospodom.

Mortimer: Čekajte, kad kažete ostalom gospodom – mislite li – na ostalom? To jest, više od jednog?

Marta: Evo ovako sine, sad ću tačno da ti kažem... ( računa ) Ovaj će biti jedanaesti. Zar ne, Ebi?

Ebi: Ne...

Sara: Nije 11-ti...

Marta: Kako nije?

Ebi: Dobro se sećam da kad je gospodin Hoskins naišao, pomislila sam ... evo ga 12-ti...

Sara: Mada, strogo uzevši, prvog ne bi trebalo da računamo.

Ebi: Ja sam računala i prvog. Prema tome, ovaj je zaista 12-ti! ( 13. MUZIKA zvon tel. zvoni telefon )

Mortimer: Šta? ( zaboravi da podigne slušalicu )

Ebi: Sve jedno sada koliko ih je. Glavno je da su svi dole u podrumu! Hoćeš li se javiti na taj telefon?

Mortimer: Halo?! Halo... ( podigne ) Al? Tako mi boga, drago mi je da čujem tvoj glas! A ne, Al...
potpuno sam trezan... Nadji mi odmah Džordža... mora da me zameni večeras. Ja ne mogu da odem! Sve
ću ti objasniti sutra. Džordž mora da piše o večerašnjoj premijeri! Kažem ti da sam potpuno trezan! To je
moja rubrika i ja je uredjujem kako ja hoću! Ti samo nadji Džordža! ( spusti slušalicu ) Da vidim gde
smo stali? Dvanaest?!

Marta: Da, Ebi misli da treba uračunati i prvog.

Mortimer: Dobro, hajde sada mirno... ko je bio prvi?

Ebi: Gospodin Medželi.

Mort: A ko je to?

Sara: Bio je baptista.

Mort: Kakav baptista,ttka Saru...?

Marta: Jeste, ali mislim da nemamo pravo njega da računamo jer je on... jednostavno umro.
12
Sara: Marta hoće da kaže da je umro bez naše pomoći.
Mort: A on je umro bez vase pomoci?

Ebi: On je došao ovde da traži sobu...

Marta: Ti si se baš tad preselio u grad, a nama je izgledalo nepravedno da tvoja soba bude prazna kad
toliki ljudi nemaju gde da spavaju...

Ebi: Bio je usamljen, stariji čovek...

Marta: Nije imao više ni prijatelja, ni rodjaka... bio je tako izgubljen i nesrećan...

Sara: Bilo nam ga je toliko žao...

Ebi: A onda je dobio srčani napad i... odjednom... sedeo je mrtav u toj stolici... Imao je neobično miran i
spokojan izgled... sećaš se Marta...

Marta: Kao da je juče bilo.

Ebi: Tada smo rešile!

Marta: Rešile smo da ako nam se ukaže prilika, mi ćemo i drugim nesrećnim ljudima pružiti spokojstvo
i mir!

Sara: To je to što mi činimo...

Mortimer: Umro je u ovoj stolici!? ( Sve tri-klimaju:Aha) ( skoči iz stolice ) Pa to mora da je bilo
strašno za vas...

Ebi: Zašto?

Marta: Naprotiv! Bilo je kao nekada kada je tvoj deda, naš tata, imao bar jednog mrtvog u kući zbog
autopsije na kojima je radio.

Sara: Da, baš tako...

Ebi: A onda je Tedi, koji je kopao Panamski kanal, pomislio da je gospodin Midželi, žrtva žute groznice!

Sara: A kod žute groznice, mrtve treba odmah zakopati.

Marta: Tako smo ga svi zajedno odneli dole u Panamu i zakopali u iskopanu raku.

Ebi: Zato ti kažemo da ne treba da se brineš. Mi tačno znamo šta treba da radimo!

Mortimer: I tako je sve počelo? Sa jednim čovekom koji je došao ovde i naprasno umro?!

Ebi: Naravno... nama je bilo jasno da ne možemo da čekamo da se takav slučaj ponovo slučajno desi...

Mortimer: I... onda ste... šta...

Sara: Znaš one teglice sa otrovom iz dedine sobe...

Mortimer: znam...
13
Sara: I znaš kako je Marta vešta u kuhinji?

Mortimer: Znam... ali kako si?

Marta: Ma, to je sitnica: Na 5 litara kupinovog provrelog vina, sipaš jednu kašičicu arsenika, uz to dodaš
pola supene kašike stri-hnina, i samo malo, vršak noža - cijanida.

Mortimer: Jasno... ko da ga maljem udariš po sred glave!

Tetke: Tako nekako...

Mortimer: Ko da ga je grom strefio u mestu!

Tetke: Baš tako!

Mortimer: Ma ko da si ga uključio na 380 wolti struje...

Tetke: Zaista?

Mortimer: Ni slučajno da se niste igrale sa strujom! O njoj, ništa ne znate!

Marta: Šteta...

Mort: Sta bre steta?

Marta: Mislim.... Šteta što nećes ostati na večeri ... večeras probam svoj novi recept.
( ode u kuhinju )

Mortimer: Žao mi je, ali bas sam nesto izgubio apetit...

Sara: Evo i mene da ti pomognem...

Ebi: ( Mortimeru ) Ostaviću te samog, sa tvojim lepim mislima... mora da si veoma srećan zbog tebe i
Ilen! ( poljubi ga i ode u kuhinju )

Mortimer: ( 13 MUZIKA duše kratko ) ( ostaje sam i ne zna šta će sam sa sobom, krene ka škrinji ali se
u tom trenutku otvaraju vrata i ulazi Ilen) Mort!

Mortimer: A to si ti

Ilen: Izgledaš kao da si video mrtvaca!

Mortimer: Da! Ne... nisam video nikakvog mrtvaca...

Ilen: Nemoj da se ljutiš što kasnim, ali tata je po meni primetio da se nešto dogodilo i morala sam sve da
mu objasnim... Morala sam da mu ispričam o nama... o venčanju... Ali da znaš, noćas nas neće čekati!
Mortimer: ( gleda u škrinju ) Beži odmah kući!

Ilen: Zar ne idemo u pozorište?

Mortimer: Ne! Promena plana!

Ilen: Večeras je premijera! Ti to ne propuštaš?... Nešto kriješ od mene...

14
Mortimer: Da! Nešto se dogodilo! Nešto se veoma veliko dogodilo... beži kući!

Ilen: Šta dragi? Da te nisu otpustili...???

Mortimer: Ne... ne... nisu me otpustili... samo večeras neću pisati kritiku... beži kući!

Ilen: Ali ... ja hoću da znam šta se dešava! Kaži svojoj Ilen?

Mortimer: Ne, draga.. ne mogu!

Ilen: Kako ne možeš? Pa mi ćemo biti muž i žena, a ti već ne možeš nešto da mi kažeš!

Mortimer: Muž i žena?

Ilen: Mortimere!?

Mortimer: Da?

Ilen: Zaprosio si me!

Mortimer: Zaprosio sam te?

Ilen: Da, pre 15 minuta! Zar se ne sećaš?

Mortimer: Sećam se... A sad, trči kući...

Ilen: Slušaj... to ne može tako kod mene... sad me prosiš a sad trči kući...

Mortimer: O da, baš tako može!

Ilen: Ti mene izbacuješ?

Mortimer: Ja te ne izbacujem draga... Napolje! ( izbaci je i trči ka škrinji, 14 MUZIKA bond - ulaze
Klajn i Brofi )

Klajn: Stoj!

Mortimer: Stao sam...

Klajn: Ni makac!

Mortimer: Ni makac!

Klajn: A ti si dakle taj... si ti..

Mortimer: JA? Nisam!

Brofi: Priznaj slobodno... Mi ionako sve znamo!

Mortimer: Znate?

Brofi: Znamo!

Mortimer: Znam i ja... Tetke su dobre gospodje... ali...

15
Brofi: Dobre? Ne znate vi ni deseti deo! Dok sam radila u uredu za izgubljena lica, mučila sam se da
nadjem trag jednog starog čoveka... beskućnika... i tada sam otrkrila koliko su ove sestre plemenite
duše...

Mortimer: Plemenite?

Klajn: Da... ja znam da se ova kuća ...nalazi na listi toj za to ta brigu o sirotinji i beskućnicima...znam ja.

Brofi: Ko god dodje ovde da potraži prenoćište, ode iz ove kuće tek posle dobrog ručka i nešto novca u
džepu! Kuća je na spisku samo zato da bi one našle ljude kojima treba pomoći.

Mortimer: A šta je bilo sa tim beskućnikom koga ste tražili?

Klajn: Ništa... nikada ga nismo našli... mi... ga nismo našli...

Brofi: Kao da je u zemlju propao...

Mortimer: Jasno...

Brofi: Ništa nije jasno... došao si da pokrades ove divne dame?

Klajn: One pomažu vama one...

Brofi: Bitango jedna!

Mortimer: Ali ja nisam...

Klajn: Stoj! A ko si ti?

Mortimer: Nisam beskućnik, ja sam njihov bratanac!

Brofi: Mortimer?

( Tedi ulazi, truba – Klajn poskoči )

Klajn: Zar mu nisi objasnila da prestane da trubi... njemu ti?

Brofi: Tedi, obećao si mi, zar ne?

Tedi: Vojnička dužnost je često iznad privatnih obećanja... madam, trudiću se zbog vas obećavam!

Klajn: ( uzima drugu kutiju i krene ) E pa mi bi sad mi da krene...

Tedi: Stoj!

Klajn: Stao sam...

Tedi: Vlada Sjedinjenih država je ipak rešila da Oregon ode na svoju misliju. ( uzima brodić ) Što se
ostale vojske tiče: VOLJNO! ( krene da zatrubi, pogleda u Brofi pa se predomisli, ode )

Klajn i Brofi: Voljno! ( odlaze )

Mortimer: ( ponovo krene ka škrinji, 15. MUZIKA zvono starinsko, podiže slušalicu ) Halo... halo...

16
Ebi: To je neko na vratima a ne telefon... ja ću.. ( Ulazi Džibs ) Dobro veče... izvolite samo udjite...

Džibs: Obavestili su me da vi imate sobe za bes...

Marta: ( u medjuvremenu dolazi ne scenu ) Naravno, da imamo...izvolite... udjite...

Džibs: Jeste li vi vlasnica stana, gospodjica Brjuster?

Ebi: Da, ja sam gospodjica Brjuster, ( ulazi Marta ) a ovo je moja sestra...

Marta: Gospodjica Brjuster.

Sara: Da li to neko zvonio?

Ebi: A ovo je...

Sara: Gospodjica Brjuster naravno.

Džibs: Ja sam Džibs.

Ebi: Izvolite, sedite!

Marta: Sad ćemo postaviti večeru!

Sara: A ja cu doneti i malo vina!

Džibs: Mogu li da vidim sobu?

Marta: Naravno... ali prvo sedite da se malo odmorite.

Sara: I da se bar malo upoznamo.

Džibs: Čemu sve to, ako mi se soba ne svidja?

Ebi: Gde vi živite?

Džibs: Nigde... Nigde ne živim, zato što mi se nigde ne svidja...

Marta: Da li je vaša porodica odavde?

Džibs: Ja... nemam porodicu!

Ebi: Znači, sasvim sami na svetu?!

Džibs: Da... ja sam sasvim sam na svetu!

Ebi: Jesi li čula Saro?

Sara: Kojoj veroispovesti pripadate?

Džibs: Ja sam subotar... ( ugleda na polici džem od kupina ) Džem od kupina?! Jesu li kupine iz vašeg
vrta?

Sara: Ne... mi nemamo vrt!

17
Dzibs: Učinilo mi se da je pored kuće vrt...

Ebi: Taj divan vrt pripada groblju...

Marta: I u njemu ima mnogo kupina!

Ilen: ( ušunjava se u kuću - odlučna da kaže Mortimeru šta ima a onda čuje razgovor )

Džibs: Mogu li da se hranim kod vas?

Marta: Mogli bi...

Džibs: I to bi bilo besplatno? Mislim i stan i hrana? ...Ili bih morao nešto da radim, da vam pomažem!!??

Sara: Dragi gospodine...

Ilen: Zar je teško pomoći staricama koje vam pružaju stan i hranu besplatno?

Džibs: Ja ako radim, želim i da zaradim!

Ebi: Ilen, dušo moja... otkud ti u ove kasne sate?

Ilen: Vi biste hteli i platu?

Dzibs: Naravno!

Ilen: A koliku platu biste želeli da vam ove drage gospodje daju?

Dzibs: 500 evra! Ispod toga ja neću da radim!

Ilen: Sram te bilo...

Marta: Ilen draga...

Ilen: Zaboravila sam da kažem, nešto veoma važno Mortimeru... ( ode kod Mortimera )

Sara: ( Džibsu ) Jeste li za jednu čašu vina?

Džibs: Rado... dugo nisam probao dobro vino...

Ilen: Dugo niste probali dobro vino jer ga niste ni zaradili!

Sara: Ilen, nemoj da si tako stroga prema našem gostu... on je tako sam i nesrećan... ( uzima vino i sipa
1čašu)

Ilen: Ne volim ljude koji žive na tudjoj grbači... i samo kukaju... i samo čekaju da dobiju od drugih! Zar
ne dragi?

Mortimer: Naravno draga...(koji scenu nemo posmatra nemo sipa vino i sebi a onda se seti pa sipa i Ilen )

Ebi: Mortimere!

Sara: Mortimere, ne... ( spušta mu ruku sa čašom, on krene ponovo, Ebi mu gurne ruku dole i vino se
prolije )

18
Ebi: Mortimere zaboga!

Mortimer: Šta zaboga? Šta zaboga? A... ( ugleda vino i shvati ) A... Napolje... izlazite odavde...
napolje... izlazite... ( izbaci Džibsa – ugleda Ilen koja sebi sipa vino ) Šta radiš to? Napolje i ti... Lepo
sam ti rekao da ću ti se javiti... Napolje! ( izbaci je ) Hoćete li da vas ubiju? Da budete otrovani? Ovde
sahranjeni?

Ebi: Sve si pokvario.

Mortimer: Ne smete da radite ovakve stvari! Ne znam kako da vam to objasnim, ali to je protiv zakona...
To je zlo! To nije lepo! Ljudi vas ne bi razumeli... On vas ne bi razumeo ( pokaže na mrtvaca ili na Boga)

Marta: ( Sari ) Eto vidiš da nije trebalo reći Mortimeru!

Sara: Ja sam mislila...

Mortimer: To je kod vas postala jedna ružna navika!

Ebi: Mortimere, mi tebi ne branimo da radiš ono što voliš. Zato ne vidim razloga da se mešaš u naše
stvari! ( zvoni telefon )

Mortimer: Halo?! Da... dobro, otići ću na prvi čin... i napraviću pitu od njega!!! Ej, kako se ono zove naš
advokat? Taj! Nadji mi ga... Hitno mi treba... Nek dodje večeras u pozorište... Ne... sve je o.k... samo nek
on dodje! Ajde... ćao... ( spusti slušalicu i gleda u tetke ) Slušajte, ja vas mnogo, mnogo volim... moram
da odem u pozorište... ali, neću ako mi nešto ne obećate...

Ebi: Prvo da čujemo šta?

Mortimer: Znam da i vi mene mnogo volite...

Marta: Šta?

Mortimer: Nema ništa na svetu što ne bih učinio za vas... Učinite vi meni samo jednu sitnicu...

Sara: Reci...

Marta: Reci već jednom šta?

Mortimer: Ništa... nemojte ništa... mislim, nemojte baš ništa da radite... Nikoga ne puštajte u kuću... i
ostavite gospodina Hosinsa tamo gde jeste...

Ebi: Zašto?

Mortimer: Treba mi vremena da razmislim o svemu! Zato! A ima dosta da se misli...

Sara: Ako je zbog toga, onda...

Mortimer: Vi znate da ja ne bih želeo da se vama išta dogodi?!

Marta: A šta bi nam se moglo dogoditi?

Mortimer: Učinićete mi ovu malu uslugu... ovo što vas molim?

Ebi: Mi se spremamo da održimo opelo pre večere...

19
Mortimer: Opelo?

Marta: Naravno! Ne misliš valjda da ćemo sahraniti gospodina Hoskinsa pre nego što mu priredimo
potpuno metodističko opelo?

Sara: On je pripadao metodističkoj crkvi...

Mortimer: Zar ne možete da sačekate da se ja vratim?

Ebi: Mogle bi... ako hoćeš da nam se pridružiš?

Mortimer: Hoću... samo me čekajte!

Sara: O, Mortimere, svideće ti se opelo – naročito himna... Sećaš se kako je Mortimer divno pevao u
crkvenom horu?

Mortimer: I zapamtite, ne smete nikog puštati u kuću dok sam ja odsutan!?

Marta: Pa...

Ebi: Pa...

Sara: Ebi,Marta, možemo to da učinimo, pošto je on obećao da će nam se pridružiti.

Zajedno: Obećavamo!

Mortimer: Vratiću se što brže mogu! Dajte mi hartiju... Dobiću u vremenu ako napišem kritiku na putu
ka pozorištu

Ebi: Kako ćeš da napišeš kritiku za premijeru predstave koju nisi odgledao?

Mortimer: Lako! ( ode )

Ebi: Danas Mortimer nije sasvim normalan.

Sara: To je potpuno prirodno... ja znam i zašto...

Marta: Zašto?

Sara: Pa danas se verio!

Ebi: Izgleda da to muškarce uvek čini nervoznim.

Marta: Naravno...

Ebi: Danas je moj red da čitam službu... ali kako nisi bila prisutna kada je gospodin Hoskins došao,
čitaćeš je ti.

Marta: To je veoma lepo od tebe...

Ebi: Mislim da je to pravedno.

Marta: U tom slučaju, obućiću svoju novu crnu haljinu i staviću mamin broš! ( ona krene – zvono )
20
Ebi: Ja ću draga.

Sara: Nećeš! Obećale smo Mortimeru da nikoga ne puštamo u kuću!?

Ebi: Ništa... Pravićemo se da nismo kod kuće... ( odlaze – Zvono )

Marta: Dobra ideja... ( sakrivaju se )

Tetke: Nema nas.... ( odu )

( Muzika - Ulaze Džonatan i Dr. Ajnštajn )

( ceo pocetak koji smo uradili sa inekcijama – inekcija za smirivanje bolova )

Ebi: Ko ste vi?

Dr. Ajnštajn: Mi smo...

Marta: Šta tražite ovde?

Dr. Ajnštajn: Sklonište... mi trazimo skloniste... Dzoni je rekao da je to ovde...

Džonatan: Tetka Ebi? Tetka Marta? Zar me ne prepoznajete? Tu je negde i tetka Sara... ( nadje je buu )

Džonatan: ( nadje je ) Pa to sam ja – Džonatan... vaš bratanac...

Sara: A ne... to niste vi... vi nemate nikakve sličnosti sa Džonatanom...

Džonatan: ( doktorki ) Vidiš?

Dr. Ajnštajn: Popravicemo Dzoni...

Ebi: Napolje odavde!

Džonatan: Ali ja jesam Džonatan, a ovo je moja prijateljica Dr. Ajnštajn.

Marta: Baš da ti ne poverujem... Dr. Ajnštajn je on, a ne ona...

Ebi: Poslednji put vas pitam ko ste vi?

Džonatan: Tetka Marta, vidim da još uvek nosiš taj dijamantski prsten koji je moja baka kupila u
Engleskoj... a ti tetka Ebi, još uvek nosiš visoku kragnu, da sakriješ ožiljak na mestu gde te je moj deda
izgoreo kiselinom... A ti tetka Saro si još uvek u strahu da bi se i tebi nešto slično moglo dogoditi?

Ebi: Glas liči na Džonatanov.

Marta: I ko bi mogao da zna naše porodične stvari osim...

Sara: Džonatana?! ( pauza )

Dr. Ajnštajn: Uh, hvala bogu!

Ebi: Ti ćuti!

21
Dr. Ajnštajn: Ćutim!

Marta: Da li si stradao u nekoj nesreći?

Džonatan: ( Dr. Ajnštajn: ) Vidis? Za ovakvo moje lice, kriva je Dr. Ajnštajn. Ona je plastični hirurg –
za lice!

Dr. Ajnštajn: Smiri se Dzoni! ( tetkama ) Ja sam Dzoniju za pet godina, 3 puta menjala lice. I sad ću mu
napraviti novo. On je obećao da će to biti i poslednje. Jel tako Dzoni da si mi to obecao... Poslednje lice...

Sara: Ja sam to lice već negde videla. Da, znam! Plakat ispred bioskopa...

Džonatan: Plakat?

Dr. Ajnštajn: Pa da Dzoni... to veče sam gledala jedan film i... ovaj..

Dzonatan: I te noći si malo više popila...

Dr. Ajnštajn: Popraviće mo Dzoni... sve cemo popraviti...

Džonatan: Popraviti? Vidiš šta si mi uradila?! Ni rodjene tetke ne mogu da me prepoznaju! ( pojuri je )

Dr. Ajnštajn: ( u panici beži ) Dzoni, ti si u svojoj kući... Ovo su tvoje tetke... Recite mu nešto...
Razgovarajte sa njim! Vi vidite da je to Dzoni, zar ne? Ja ne mogu više! ( sakrije se iza njih – plače )

Ebi: Pa Džonatane, mnogo je vremena prošlo... gde si bio tolike godine?

Marta: Da Džonatane, gde si bio?

Džonatan: Gde nisam... Engleska, Južna Afrika, Bosna... Amerika... Poslednje 2 godine u Čikagu. Tamo
smo Dr. Ajnštajn i ja imali neke zajedničke poslove... Baš je lepo biti opet kod kuće...

Marta: I mi se radujemo što te opet vidimo...

Ebi: Marta, Saro, večera će nam zagoreti... ( krene u kuhinju, a onda vidi da su ove dve ostale skamenjene
pa se vrati po njih )

Marta: Ti ćeš nas izvinuti... zar, ne?

Sara: Mada, ako se negde žuriš... mi ti nećemo zameriti... ( odvuče ih )

Dr. Ajnštajn: Dakle Dzoni, gde ćemo sada...

Džonatan: Moramo brzo da mislimo.

Dr. Ajnštajn: Policija ima slike ovog tvog lica.

Džonatan: Moraš smesta da me operišeš...

Dr. Ajnštajn: Da...a treba da nadjemo sklonište i za našeg gospodina Spenalca.

Džonatan: Pusti sad njega!

Dr. Ajnštajn: Ali Dzoni, ne možemo da ostavimo leš u mojim kolima?! Nisi morao da ga ubiješ!

22
Džonatan: Rekao mi je da ličim na ..... To je tvoje maslo doktorko! Ti si me tako udesila.

Dr. Ajnštajn: Nema problema Čoni, prepraviću te... samo nemoj da se nerviraš... Čim nadjemo neko
mesto za prepravku, ja ću te odmah prepraviti!

Džonatan: Bogami hoćeš... i to, još noćas!

Dr. Ajnštajn: Čoni, to i nije baš dobra ideja... moram najpre nešto da jedem. Mrtva sam gladna.

Džonatan: Još noćas kad kažem!

Ebi: Džonatane, drago nam je što si nas se setio...

Sara: Ti, nikada nisi bio srećan u ovoj kući...

Marta: A mi nikada nismo bile srećne dok si ti bio ovde...

Ebi: Zato smo došle da ti kažemo jednostavno

Tetke: ZBOGOM!

Džonatan: ( prvo poželi da ih ubije, a potom da upotrebi svoj šarm ) Ovo je moja kuća i ja... sam vam
mnogo muka zadao u njoj kao dečak... svo ovo vreme se kajem zbog toga...

Ebi: I treba Džonatane...

Džonatan: Ali, obećao sam mojoj prijateljici, Dr. Ajnštajn, bez obzira na našu žurbu, da mora da proba
vašu nadaleko poznatu kuhinju! Jednu od čuvenih, teta Martinih večera...

Marta: Zaista?

Ebi: Žao nam je, ali nismo ništa spremile!

Marta: Ebi, pečenja ima dosta...

Džonatan: Pečenja?

Sara: Pa, mislim da toliko možemo da učinimo za Čonija!

Džonatan: Hvala vam, tetka Marta i Saro! Ostaćemo na večeri!

Ebi: U tom slučaju, večera će biti brzzzo postavljena! ( ode )

Sara: Džonatane, ako hoćeš da se istuširaš, upotrebi kupatilo u dedinoj laboratoriji! ( ode )

Džonatan: Zar ona još uvek postoji?

Marta: Svašta! U ovoj kući je sve onako kako je tvoj deda ostavio! Osim struje...( ode )

Dr. Ajnštajn: Konačno ćemo dobiti toplu večeru...

Džonatan: I dedinu laboratoriju... Doktorka, to je savršena prostorija za operaciju! ( ode )

Dr. Ajnštajn: Ma da... ostala je onakva kakva je bila za vreme tvog dede...

23
Džonatan: Kakva god, siguran sam da je savršena za operaciju!

Dr. Ajnštajn: Mene ne zanima kakva je, mene zanima samo da li sam posle ove operacije slobodna?

Džonatan: ( vraća se ) Da! Ko ptičica na grani.

Dr. Ajnštajn: Zašto li ti ne verujem?!

Džonatan: Zato što nisi videla ordinaciju. Dodji da pogledaš...

Dr. Ajnštajn: Šta tu ima da se gleda? Praistorija... ( ode nevoljno )

( ubaciti scenu – verovatno duše ili još bolje pandure sa dušama )

Džonatan: Ne bih ja baš tako o mom dedi... kad svršiš sa mnom, ovde bismo mogli da napravimo biznis,
veliko bolničko odeljenje sa 10 kreveta...( ona se vraća ) Mnogi koji žive ovde... vape za tvojim talentom!

Dr. Ajnštajn: Ej... ja znam da se u ovoj zemlji mnogima sudi... šta će im novo lice?

Džonatan: Ništa ti ne znaš! Skoro svakoj značajnoj faci kojoj se ovde ne sudi, je potrebno novo lice!

Dr. Ajnštajn: Ali toliko ih je u zatvoru?!

Džonatan: Mali procenat, veruj mi! A ovdašnji ljudi su poznati po tome... da plaćaju odlično!

Dr. Ajnštajn: Čoni, tvoje tetke ne žele da mi ostanemo ovde.

Džonatan: Već smo ostali na večeri, zar ne?

Dr. Ajnštajn: A posle večere? ( on je uplaši ) Da, to bi bilo divno Čoni... Lepa, mirna kuća... tvoje tetke
su divne, već sam ih zavolela... idem po naše kofere...

Džonatan: Ne! Moramo da sačekamo da budemo pozvani!

Dr. Ajnštajn: Ali upravo si rekao da...

Džonatan: ćemo biti pozvani...

Dr. Ajnštajn: A, ako one kažu ne?

Džonatan: Doktorka.... tri bespomoćne, stare žene.. ( muzika tiho )

Dr. Ajnštajn: Ovde je takav mir...

Džonatan: To ovu kuću čini tako savršenu za nas – potpuni mir!

Dr. Ajnštajn: Ovakav mir dugo nisam imala...

Džonatan: Kao da mi se ostvaruje neki divan san... nadam se da ne sanjam... ( muzika – duše )

Tedi: ( izjuri iz poduma – glasno truba – ovo dvoje se sakriju, on protrči – kombinacija sa senkama koje
ih progone ) Bolesni dole čekaju da se sahrane a vi se sakrili u mišije rupe... Gde ste? Pomozite!
Kukavice, kukavice... izadjite i borite se... izadjite i sahranite svoje drugare iz rova... zašto ih se
odričete... i oni imaju devojke kod kuće... i oni su nečiji sinovi... i oni su nečiji očevi... nećemo pustiti da
24
ih ova jebena zemlja zaboravi... izadjite kukaviiceee... izadjite da ih sahranimo... Izadjite da se zna u kom
su ratu poginuli... Pod čijom naredbom su poginuli... Pod naredbom ove zemlje... zbog njihovih
starešina... izadjite vi kukavice... Panama! Evo me... silazim... Juriš! ( ode )

Dr. Ajnštajn: Šta ovo bi?

Džonatan: Moj brat Tedi?

Dr. Ajnštajn: To je vama porodično?

Džonatan: ( samo je pogleda )

Dr. Ajnštajn: Ćutim... ćutim...

Ebi: Džonatane, očigledno si van ove kuće, živeo veoma interesantnim životom...

Džonatan: Da, ali mogu da kažem da je moj susret u Londonu sa Dr. Ajnštajn, promenio tok mog života.

Ebi: U Južnoj Africi sam se bavio dijamantima... ovde su se zbog toga raspitivali za tebe...

Džonatan: Na sreću, Dr. Ajnštajn, mi je pomogla da na to zaborave... kao što vidiš...

Dr. Ajnštajn: Bio je to moj najbolji rad... Kad smo skinuli zavoje sa lica, toliko si se izmenio da je
bolničarka morala ponovo da nas upozna. Čoni, sećaš li se?

Džonatan: Ko bi to zaboravio... he, he... Voleo sam to lice... ( vadi foto i daje je Ebi ) a?

Ebi: Ovde više ličiš na sebe... mada te ipak ne bih prepoznala...

Marta: ( ulazi sa Sarom ) Kakve fotografije su u pitanju?

Ebi: To je naš Džoni!

Marta: Nikad ne bih rekla!

Sara: Ni ja...

Ebi: Posle masakra u Engleskoj...

Sara: Jel?

Marta: Ko bi rekao... Baš su lepe... Ja ga ne bih prepoznala...

Sara: Ni ja...

Ebi: Već sam rekla... ni ja...

Džonatan: Eto vidite doktorka... to znači da je najbolje da se vratimo na to lice!

Dr. Ajnštajn: Možda... do sad su te u svetu zaboravili, a ovde te tek niko nije video... što da ne? Daj mi tu
fotografiju? Ja sam čist genije... da vidim... genije... čist genije...

Tedi: ( truba ) Pronašao sam! Pronašao!

Džonatan: Šta si pronašao Tedi?

25
Tedi: Pronašao sam knjigu o mom životu – moju biografiju! Evo fotografije o kojoj sam vam pričao
generale! Na njoj smo nas dvojica, generale Eljoljs... i ona! ( stavlaj fotku pred Dr. Ajnštajn )

Dr. Ajnštajn: Gle, kako sam se izmenila?

Tedi: ( pogleda u nju zbunjeno ) Ovaj, ta fotografija još nije snimljena. Još nismo počeli sa
otkrivanjima nekih zločina. Još radimo na rakama! ( Džonatanu ) A sada ćemo generale, da izvršimo
inspekciju novih raka! – IDEMO U PANAMU!

Ebi: Ne, Tedi, ne u Panamu!

Dr. Ajnštajn: Ostavimo za neki drugi put! To je mnogo daleko...

Tedi: Glupost! Panama je tu u podrumu!

Džonatan: U podrumu?

Marta: Pustile smo ga da kopa Panamski kanal tu u podrumu!

Tedi: Generale Eljoljs, kao predsednik Sjedinjenih država, kao vrhovni komandant vojske i mornarice,
kao čovek koji vas je postavio na to mesto – zahtevam od vas da me pratite u inspekciji nove brane.

Ebi: Tedi, mislim da je vreme da ideš u krevet!

Tedi: Nisam dobro čuo?! ( Džonatanu ) Izvinite, ali vaše lice mi je poznato... Znam da niste neko koga
sada poznajem... verovatno neko koga ću tek upoznati? Izgledate kao neko koga bih mogao upoznati u...

Ebi: To je tvoj brat Džonatan dragi...

Marta: Samo je promenio lice...

Tedi: Falcifikat prirode!?

Sara: Možda je najbolje da legneš dragi...

Ebi: Da, Džonatan i njegova prijateljica žure u hotel...

Džonatan: Generale, izvršite inspekciju kanala... Ja sam uz vas!

Dr. Ajnštajn: Gospodine Predsedniče... slažem se... Idemo u Panamu!

Tedi: Jurisss! ( odu )

Džonatan: Raz
umem! ( ode za njim )
Ako Dzonatan i g. Spenalco, ne odu iz kuce do ujutro mi cemo zvati policiju!

( Ulazi Tedi )

Mortimer: Gospodine predsedniče, doneo sam tajna dokumenta koja hitno morate da potpišete!

Tedi krene da trubi

26
Mortimer: Ne, ne... bez trube predsedniče

Tedi: Ali ne mogu ništa potpisati baz savetovanja sa kabinetom.

Mortimer: Ovo mora biti tajna.

Tedi: Tajni proglas? Neobično.

Mortimer: Da, to je jedini način da ih nadmudrimo.

Tedi: Koga to?

Mortimer: To je tajna.

Tedi: Shvatam... Veoma pametno! Tajni proglas mora biti potpisan... a za tu priliku moram da obučem
svečano odelo.

Mortimer: Već ga imate na sebi!

Tedi: Da. Pričekajte ovde. ( ode u sobu – zvuk i doleće aviončić sa potpisom )

Mortimer: Hvala gospodine predsedniče!

Dr. Ajnštajn: Otidjite odavde molim vas!

Mortimer: Molim?

Dr. Ajnštajn: Dzony je veoma loše raspoložen.... A kad je loše raspoložen on je lud... On je manijak...

Mortimer: Prestanite šta vam je?

Dr. Ajnštajn: Imate tako lepu verenicu... eno gori joj svetlo... sigurno vas čeka...

Mortimer: Mislite da ne znam šta pokušavate? Od takvih kao što ste vi mi se diže...

Dr. Ajnštajn: A šta vam se to diže?

Mortimer: Kosa! Kosa mi se diže na glavi!

Dr. Ajnštajn: Zar vas predstave koje gledate nisu ništa naučile?

Mortimer: Ma koje predstave? Koje pozorište? Posle kažu kritičari uništavaju pozorište... Pisci
uništavaju pozorište!

Dr. Ajnštajn: Pisci?

Dr. Ajnštajn: Likovi u predstavi barem glume da su pametni.

Mortimer: U kojoj ste to predstavi gledali?

Dr. Ajnštajn:. Jao kako neko može da bude toliko glup?

Mortimer: Slušajte, kad izadjete iz zatvora, pogledajte predstavu Ubistvo hoće na videlo... Predstava je
toliko loša da će se sigurno davati i za 10 godina... Jedan od glavnih likova zna da je u kući sa ubicom i
27
da je u opasnosti.... Čak su ga upozorili da bi trebao da ode... I da li on odlazi? Ne! Tada naravno lagano
uleće neka horor muzika... svetla se polako stišavaju... I onda glumac, za koga ja treba da verujem da je
jako pametan... seda, naravno okrenut ledjima kretenu... ( tel )
Halo Al... bio sam i napisao sam... a bolje za vas da nisam! ( spušta slušalicu ) Dakle, on seda okrenut
ledjima kretenu koji mu prilazi sa nekim gajtanom u ruci... Da li se plaši? Ne! Samo čeka da ga neko
veže...

Dr. Ajnštajn: Bili ste u pravu, taj momak baš i nije tako bistar.

Džonatan: Mogu li ja da završim priču?

Dr. Ajnštajn: Učinimo to brzim metodom.

Džonatan: Ovo mora biti umetničko delo... Pred nama je poznati pozorišni kritičar...

Dr. Ajnštajn:. Dzoni molim te.... Nemam ni pića više... ne mogu to da gledam bez pića... U redu Dzoni...
tu je bilo neko vino kada smo došli, gde su ga ostavile.... evo.... evo i tebi jedna čaša...

Džonatan: Doktorka, pijmo za mog dragog mrtvog brata!

( Tedi parada )

Džonatan: Prokleti kreten!

Dr. Ajnštajn: Ne Dzoni, ne Tedija....

Džonatan: Sa njim ću završiti kasnije. A sada Dr. Ajnštajn, dodaj mi pribor!

( svetlo plavo – Dr. Ajnštajn dodje do prozora )

Dr. Ajnštajn: Dzoni... policija...

( ulaze panduri )

Klajn: Pukovnik bi morao da prestane da trubi bi on morao!

Brofi: Komšije se toliko žale, da smo morali da dodjemo!

Džonatan: U redu je. Budite sigurni da ga više nećete čuti!

Klajn: Zašto je ovde tako mračno je ovde?

Brofi: Ja ću porazgovarati sa njim. Gde je on?

Klajn: Hej... šta se to deslilo njemu?

Dr. Ajnštajn: Ništa, samo nam glumi jednu predstavu na kojoj je bio.

Klajn: To se desilo u predstavi toj se desilo? Kako je to naivno je to... Ja i jesam najbolji policajac sam ja
zato što ne idem u pozorište ja...

Brofi: ( telefonira ) Poručniče, sve je u redu? Uhvatili smo ga! U kući Brjuserovih. Da ga privedemo?
Dobro, zadžaćemo ga mi ovde mi! Poručnik je na putu ovamo.
28
Džonatan: Neko me je prijavio? Sigurno ćete deliti nagradu sa mojim bratom izdajnikom?

Panduri: Nagradu?

Džonatan: Da! Sad ću ja njega prijaviti! Vi mislite da su moje teke 3 slatke dame? Pa nisu! U podrumu
je zakopano 13 tela!

Klajn: Pazite šta govorite vi pazite!

Brofi: Vaše tetke su naše prijateljice.

Džonatan: Pokazaću vam!

Klajn: Nema potrebe sad nema to!

Brofi: ( Mortimeru ) Pustite to nama gospodine Brjuster.

Džonatan: U podrumu je 13 tela!

Klajn: Podji sa njim u podrum i proveri!

Brofi: Ti podji sa njim u podrum i proveri! ( tuča, Džonatan padne )

( zvono – ulazi poručnik )

Poručnik: Šta se ovde dešava? Nisam li rekao da ću ja ovo srediti?

Klajn: Poručniče ovo nije onaj, mislim nije trubač ovaj ovde!

Brofi: Ovo je njegov brat!

Poručnik: Okrenite ga! Vidi vidi, šta to mi ovde imamo?

Klajn: A šta mi to ovde imama?

Braofi: I meni je bio poznat ...

Poručnik: Zar vas dvoje niste u stanju da zapamtite lice sa poternice?

Brofi: Traže ga?

Poručnik: Naravno da ga traže! Pobegao je iz zatvorske ludnice! Na doživotnoj je! Zašto ste ga
onesvestili?

Klajn: Pokušao nas je odvući u podrum on je pokušao. Kaže da je 13 tela u njemu!

Poručnik: 13 tela u podrumu i nije vam bilo jasno da imate posla sa ludakom? 13 tela u podrumu...

Tedi: Ali ima 13 tela u podrumu!

Poručnik: Ko ste vi?

Tedi: Ja sam predsednik Ruzvelt!

29
Poručnik: ( pandurima ) Šta se ovde dešava? Ko je ovo?

Brofi: On je trubač.

panduri: Zdravo pukovniče!

Tedi: O ne... još jedna žrtva žute groznice...

Poručnik: Molim?

Tedi: Sva tela u podrumu su žrtve žute groznice.

Brofi: Ne pukovniče! Ovo je špijun, uhvatili smo ga u Beloj kući.

Tedi: Ispitivanje špijuna je moj posao

Poručnik: Vi se ne mešajte

Tedi: Zaboravljate da predsednik zapoveda i tajnim službama?

Poručnik: Vodite ih obojicu...

Mortimer: A, ne, neee... pogledajte ovo... to je dokument koji pokazuje da će predsednik još večeras biti
odveden u sanatorijum Srećna dolina. Čekam gospodina Witerspuna da dodje po njega.

Poručnik: Znam ali on trubi noću... a sad i ta priča o 13 leševa u podrumu... komšije bi mogle u nju da
poveruju .... ljudi su skloni da u svašta poveruju... a onda bih ja morao da kopam po ovom podrumu...

( zvono – ulazi gospodin Witerspun )

Ebi: Neko zvoni!

Marta: Da mila, neko zvoni!

Sara: Zaista neko zvoni!

Mortimer: Gospodine Witerspun, tako se radujem što ste došli. Recite mi, da li će Tediju biti dobro
tamo...

Witerspun: O naravno... imaće najbolju negu... znate, ponekad zavidim našim pacijentima na uslovima u
kojima žive.

Mortimer: Ozbiljno? Nikada nisam bio tamo pa ne znam!

Witerspun: Nikada nije kasno da dodjete.

Mortimer: Kapetane, ovo je gospodin Witerspun.

Witerspun: O da... Idemo momče.

Poručnik: Molim?

Mortimer: Ne... ovo je zaista poručnik...

30
Witerspun: Iz policije?

Poručnik: Evo, sve je potpisano, možete ga odvesti:

Tedi: Dok se ispitivanje špijuna na završi, biću u svom kabinetu.

Mortimer: G. predsedniče, dobre vesti za vas. Vaš mandat je istekao.

Tedi: Danas je 4. oktobar? Da vidim.... Sad idem u lov u Afriku! Moram se odmah spremiti. ( ugleda
Witerspuna ) Jel to on želi li da se useli u Belu kuću pre mog odlaska?

Mortimer: Ko gospodine predsedniče?

Tedi: Taft!

Mortimer: Ne, to nije Taft. To je g. Witerspun, vaš vodič u Africi.

Tedi: Sjajno! Sačekajte, vraćam se sa opremom! Dovidjenja tetke, idem u Afriku. Zar to nije sjajno?

Ebi: Došli ste da vidite Tedija?

Marta: To je baš lepo sa vaše strane.

Sara: Sigurno vam se dopao...

Poručnik: Ne, došao je da ga odvede! Opet je trubio i probudio ceo komšiluk!

Ebi: A ne, Tedi ne može sada da ode!

Marta: Mi to nećemo dozvoliti.

Sara: Obećavamo da više neće uznemiravati komšije.

Poručnik: Žao mi je.

Ebi: Mortimere, kako si to mogao dozvoliti?

Marta: Obećao si nam:

Sara: Obećao.

Poručnik: On nema ništa sa tim: zakon je zakon! Tedi je potpisao i mora da ode!

Ebi: Pa ako Tedi ide, idemo i mi!

Marta: Baš tako!

Sara: Povedite i nas sa njim!

Mortimer: To bi bilo divno!

Witerspun: To je nemoguće. Nikada ne vodimo zdrave ljude u sanatorijum.

Poručnik: Budite razumne moje dame, ako ostane ovde stanje će mu se pogoršati... još ću na kraju morati
i da prekopam vaš podrum.
31
Tetke: Podrum?

Poručnik: Da, Tedi priča da u podrumu ima 13 leševa.

Sara: I ima 13 leševa u podrumu.

Marta: Tedi ne laže

Ebi: Da, evo pitajte Mortimera.

Poručnik: Šta?

Mortimer: Naravno da ima 13 leševa u podrumu, i još 13 na tavanu.

Ebi: Ne obraćajte pažnju na Mortimera.

Marta: Danas se čudno ponaša.

Sara: To je zato što se sprema za venčanje.

Ebi: I ne treba da kopate u podrumu.

Marta: Svi grobovi su lepo označeni.

Sara: Svake subote im donosimo cveće.

Mortimer: A ja sam na ssvoj grob stavio neonsku reklamu.

Ebi: A dole je i g. Spenalco koji tamo ne pripada

Marta: I koji mora da ode.

Sara: On je uljez.

Ebi: A ostalih 12 su naša gospoda.

Poručnik: Vaša?

Mortimer: Moja gospoda sa tavana će vam se više dopasti.

Poručnik: Witerspune, možete li naći mesto za dame?

Witerspun: Samo za dame? Naravno ali moraju dati svoj pristanak!

Sara: Ako to znači da idemo sa Tedijem

Marta: I da se nećemo razdvajati

Ebi: Naravno da ćemo potpisati.

Mortimer: Potreban je još samo potpis lekara... Dr. Ajnštajn!

Dr. Ajnštajn: Gospodo, bilo mi je zadovoljstvo, ali ja bih sad morala da krenem!

32
Witerspun: Doktorka?

Mortimer: O da, zamalo me danas nije operisala. Dodjite doktorka, i potpišite ovde.

Ebi: Dr. Ajnštajn, vi odlazite?

Dr. Ajnštajn: Da.

Marta: Zar se nećete čekati Džonatana?

Dr. Ajnštajn: Ne verujem da idemo na isto mesto.

Poručnik: ( motorola ) Mac, pročitaj mi opis Džonatanovog saučesnika... crna, mala... ima tik sa
glavom... glumi da je doktorka... hvala mac...

Witerspun: Sve je sredjeno poručniče, doktorka je potpisala...

Poručnik: Hvala doktorka, mnogo ste nam pomogli...

Dr. Ajnštajn: Nema na čemu... bilo mi je zadovoljstvo... ( pobegne )

Witerspun: ( daje Mortimeru papire ) Na vas je red.

Mortimer: A ne, ja tamo ne idem.

Witerspun: Ma kao najbliži rodjak...

Tedi: Witerspun, dodjite moj moj prtljag!

Mortimer: On je predsednik...

Witerspun: Da naravno.

Ebi: Mortimere, mnogo smo zabrinute.

Mortimer: Ne brinite tetke, bićete srećne tamo.

Marta: Neće valjda proveravati potpise?

Sara: To bi moglo da bude veoma neprijatno...

Mortimer: Doktorku neće uspeti da nadju.

Ebi: Reč je o tvom potpisu!

Marta: Potpisao si se kao najbliži rod.

Mortimer: Pa šta tu nije u redu?

Ebi: Pa vidiš mili...

Marta: Ti u stvari nisi...

Mortimer: Šta nisam?

33
Sara: Nisi Brjuster.

Ebi: Tvoja majka je došla kod nas kao kuvarica

Marta: Bila je u trećem mesecu trudnoće

Sara: I bila je dobra kuvarica...

Ebi: I onda se naš brat oženio njom.

Mortimer: Hoćete da kažete da ja nisam Brjuster?

Sara: Nismo htele da te razočaramo...

Marta: To neće uticati na tebe i Ilej

Ebi: Da, Mortimere, ti ćeš ipak biti naš naslednik...

34
Mortimer: Ilejn, Ilejn.... čuješ li.... ja nisam Brjuster... Ilejn... ja sam sin kuvarice... Ilejn...

( izlazi napolje )

Ilen: ( ulazi ) Mort.... zvao si me? Dobro jutro tetka Ebi, tetka Marta i tetka Saro... Mooort ( odlazi u
podrum – sudara se na vratima sa Dzonatanom )

Klajn: Poručniče, on je sve je priznao on...

Brofi: Ko bi rekao koga smo ovde našli

Džonatan: Tetke, ja svoj rezultat neću moći da ispravim... ali pošto vi idete u Srećnu dolinu, nećete moći
ni vi... bar na kraju da imam neko zadovoljstvo... 12 – 12

Tetka: Džonatan je uvek bio pakostan dečko. Nikada nije mogao da otrpi da neko bude bolji od njega.
Baš bih želela da mu dokažem da nije nejpametniji.

Poručnik: Polazi

Brofi: Ti nisi vredan da pogledaš ove divne gospodje...

Klajn: Polazi dok ti nisam ja ti kičmu polomio....

Ilen: Mortimere... istina jee...

Mortimer: Ilen ljubavi!

Ilen: Istina je, dole u podrumu ima... 13 leše... ( odu )

Poručnik: Laku noć gospodjice Brjuster....

Tetke: Laku noć!

Gospodine Viterspune? Živi li i vaša porodica sa vama u srećnoj dolini?

Viterspun: Ne, ja nemam porodicu.

Tetka: Aaaa... Verovatno su svi u srećnoj dolini kao neka vaša porodica...

Viterspun: Bojim se da niste na pravom putu. Upravnik takve ustanove mora da se drži prilično daleko od
svojih pacijenata.

Tetka: Znači da ste veoma usamljeni?

Viterspun: Jesam, ali dužnost je dužnost!

Tetka: Pa onda... (Ebi, Marta, Saro...) Ako gospodin Viterspun ne želi da doručkuje sa nama, treba da mu
ponudimo bar čašu kupinovog vina...

Viterspun: Kupinovo vino?

Tetka: Da, mi ga same pravimo.

35
Viterspun: Pa... može... Naravno u srećnoj dolini će naši odnosi morati biti zvaničniji, nego ovde... Danas
se vrlo retko nalazi vino od kupina... mislio sam da sam davno popio svoji poslednju čašu...

Tetka: O ne...

Tetka: Ne, evo vaše čaše!

KRAJ

36
37