P-3

ISTRANO
BUENJE ZA
NAFTU I GAS
P-3
Fluidi za ispiranje
P-3
Fluidi za ispiranje
Buenje se izvodi uz ispiranje buotine sa vodom ili ee, posebnim
ispirnim fluidom - isplakom (disperznim sistemom vode i koloidalne gline -
bentonita).
Za ispiranje buotine primenjuju se sledea dva metoda ispiranja:
Ispiranje direktnom cirkulacijom
Fluid za ispiranje se upumpava u buae ipke, zatim se prstenastim
prostorom izmeu buaih ipki i zidova buotine vraa na povrinu nosei
nabuene estice.
Ispiranje indirektnom cirkulacijom
Ovim metodom fluid za ispiranje se upumpava u prstenasti prostor
izmeu buaih ipki i zidova buotine, ulazi u otvore na dletu, i kroz buae
ipke struji ka povrini. Ovaj nain buenja omoguava maksimalno dobijanje
uzoraka iz nabuene formacije u zonama gubitka cirkulacije a uzorci ne
dolaze u kontakt sa zidovima buotine.
P-3
Podela fluida za ispiranje
Termin fluid za ispiranje obuhvata sve fluide koji se koriste u procesu
buenja odnosno ispiranja buotine. Isplaka je suspenzija vrstih estica u
tenoj fazi pri emu tena faza moe biti voda, nafta ili njihova meavina
(emulzija). vrste estice mogu biti inertne, kao nabuene estice stena ili
reaktivne - kao gline koje utiu na karakteristike isplake. Hemijski aditivi se
dodaju fluidu radi regulisanja reolokih i filtracionih osobina.
Postoje razliite klasifikacije tipova fluida za ispiranje, a najee se vre
prema njihovoj glavnoj komponenti, a to su:
voda (slatka i slana);
nafta;
gas (vazduh, pena, aerizovani fluidi).
P-3
Materijali za izradu i obradu isplake
Osnovne sirovine za izradu isplake su glina i voda. Gline su mineralni
koloidi prisutni u isplaci, koje stvaraju suspenziju u vodi, ine glavni element
isplake i utiu na reoloke i filtracione osobine isplake.
Minerali gline u dodiru sa vodom postaju plastini i bubre. Bubrenje koje
menja reoloke karakteristike suspenzije gline, posebno bentonita u vodi,
takoe menja strukturu molekula. Uobiajeno je korienje industrijski
pripremljene gline tzv. bentonita (ime dobio po gradiu Fort Benton u
Vajomingu gde je otkriven). Prirodni bentoniti sadre kalcijum, a sposobnost
bubrenja se veoma poveava ako se kalcijum zameni natrijumom, tako da su
komercijalne bentonitske gline aktivirane hemijskom obradom sa Na
2
CO
3
.
P-3
Slika 1. Uzajamni uticaj monmorilonita i vode
Voda se javlja kao:
slobodna ili apsorbovana voda; znatna koliina vode moe ui izmeu
listia ili estica i ima ulogu pri bubrenju glina;
vezana voda, pri emu se razlikuje adsorbovana i zeolitska (meulistina
voda) koja prodire u reetku kristala i poveava razmak.
Isplake na osnovi vode su koloidne suspenzije koje sadre mineralne i
organske koloide.
P-3
Dodaci isplaci za smanjenje filtracije su organski koloidi koji sekundarno utiu
i na poveanje reolokih vrednosti - skrob, karboksimetilceluloza (CMC) i
polimeri.
Za kontrolu viskoziteta koriste se razreivai i deflokulanti koji ujedno
reguliu gel isplake. Razreivai poboljavaju koloidno stanje isplake, njenu
stabilnost i zatiuju koloide prisutne u isplaci, oni se dele na mineralne i
organske.
Mineralni razreivai su kompleksni fosfati (njihova primena je ograniena na
isplake sa temperaturom do 60C, jer su nestabilni na viim temperaturama).
Organski razreivai su tanini, lignin, derivati lignina i neki sintetiki polimeri.
Najee se koriste lignosulfonati i to ferohromlignosulfonat. On se ponaa kao
razreiva (u malim koncentracijama) a inhibitor bubrenja glina i aditiv za
kontrolu filtracije (u viim koncentracijama).
P-3
Kada je potrebna gustina isplake vea od 1300 kg/m
3
(za poveanje
protivpritiska na zidove buotine radi spreavanja prodora podzemnih voda,
nafte ili gasa, kao i zaruavanja buotine) to se postie dodavanjem oteivaa,
fino mlevenih nerastvornih materija koje poveavaju gustinu isplake a ne utiu
negativno na ostale osobine. To mogu biti: barit (BaSO
4
), hematit (Fe
2
O
3
),
galenit (PbS), krenjak (CaCO
3
).
Hemikalije za obradu isplake
Kaustina soda - NaOH
Kalcinirana soda - Na
2
CO
3
Gaeni kre - Ca(OH)
2
Natrijum bikarbonat - NaHCO
3
Kalcijum sulfat - CaSO
4
So - NaCl
Specijalni materijali za isplaku
Baktericidi, Otpenjivai, Odglavljivai, Materijali za smanjenje trenja,
Inhibitori korozije, Zaptivni materijali
P-3
Izrada isplake
Koliina gline koja je potrebna za pripremu jedinine zapremine isplake
odreene viskoznosti zavisi od disperzije gline. Zapreminska izdanost je broj
kubnih metara isplake odreene viskoznosti (15 mPas) koji se mogu dobiti od
jedne tone gline (bentonita).
Potrebna zapremina gline za izradu 1 m
3
isplake moe se izraunati na sledei
nain:
(m
3
)
Masa gline potrebne za pripremu 1 m
3
isplake moe se izraunati na sledei
nain:
(kg)
gde je:

g
- gustina gline (srednja vrednost 2400 kg/m
3
)

v
- gustina vode (1000 kg/m
3
)

i
- gustina isplake, kg/m
3
v g
v i
g
V


=
g g
V q =
P-3
Masa gline potrebne za izradu buotine moe se izraunati na sledei nain:
(kg)
gde je:
q - masa gline potrebne za pripremu 1 m
3
isplake, kg
V - zapremina isplake potrebne za izradu buotine, m
3
V q Q =
Funkcije fluida za ispiranje pri buenju
U procesu buenja fluid za ispiranje kao tehnoloka tenost ima veliki broj
funkcija od kojih su najvanije:
- Uklanjanje nabuenih estica sa dna buotine i njihovo iznoenje na povrinu;
- Hlaenje i podmazivanje pribora za buenje i krune;
-Spreavanje zaruavanja zidova buotine
-Oblae propusne slojeve
P-3
- Kontrolisanje slojnog pritiska;
Regulie se gustinom isplake tako da stub ispirnog fluida ima vei pritisak od
pritiska formacije (P
h
>P
f
). Hidrostatiki pritisak dat je jednainom:
(Pa)
gde je:
g
a
- gravitacijsko ubrzanje, 9,81 m/s
2
H - dubina buotine, m

i
- gustina fluida, kg/m
3
- Zadravanje nabuenih estica i materija za oteavanje prilikom prekida
cirkulacije;
- Spreavanje korozije pribora za buenje;
- Obezbeivanje maksimuma informacija o nabuenim slojevima;
- Minimizira zagaenje produktivnih slojeva;
- Prenosi hidraulinu energiju do alata i dleta;
- Olakava cementaciju i opremanje
- Minimizira uticaj na ivotnu okolinu
i a h
H g P =
P-3
Osobine ispirnih fluida i ispitivanje
Razliite osobine ispirnih fluida se mere kao indikacija njihovog delovanja u
buotini. Metode merenja ovih osobina su propisane tzv. standardnom
procedurom za ispitivanje ispirnih fluida. Ove procedure se revidiraju i proiruju
periodino uz prihvatanje novih testova. Osobine ija ispitivanja se uobiajeno
izvode su: gustina, viskozitet, filtracija, gel, pH vrednost itd.
Gustina
Gustina je definisana odnosom jedinice mase (m) i zapremine (V) materije
pod odreenim pritiskom i temperaturom, a izraava se u kg/m
3
.
Merenje gustine fluida je neophodno za odreivanje: sadraja gline u fluidu,
sadraja taloga u fluidu (radi spreavanja zamuljivanja buotine) i hidrostatikog
pritiska P
f
koji vri fluid za ispiranje na zidove buotine.
P-3
Merenje gustine
Gustina isplake se najbre i najjednostavnije odreuje vagom za isplaku.
Vaga za isplaku je jednostavne konstrukcije. Prilagoena je za terensku
upotrebu sa dovoljnom tanou merenja.
Slika 2. Vaga za merenje gustine isplake
Na badarenom kraku poluge nalazi se skala za oitavanje s rasponom: 0,72
- 2,88 kg/dm
3
.
Greke pri merenju su mogue usled nedovoljno napunjene posude i
zapenjene isplake.
P-3
Gustina fluida za buenje, je u rasponu 1080 - 1300 kg/m
3
za
konvencionalne glinovite isplake, od 700 do 900 kg/m
3
za aerizovane fluide i od
1300 do 2300 kg/m
3
za oteane isplake (sa dodatkom barita ili drugih
oteivaa), zavisno od potrebnog hidrostatikog pritiska u buotini.
Oteavanje isplake
Pre oteavanja isplake odreuje se koliina materijala za ovu svrhu (najee
barita) koja je potrebna po jedinici zapremine isplake. Potrebna koliina
oteivaa se izraunava jednainom:
(kg)
gde je:
V - zapremina isplake koju treba oteati, m
3

2
- potrebna gustina isplake, kg/m
3

1
- poetna gustina isplake, kg/m
3

ot
-gustina materijala za oteavanje, kg/m
3
2 ot
1 2
ot ot
V Q


=
P-3
Viskoznost
Pri strujanju fluida (tenosti ili gasa) dolazi do trenja izmeu slojeva fluida
koji se kreu razliitim brzinama. Viskoznost isplake je u funkciji:
viskoznosti tene faze;
veliine, oblika i broja estica vrste faze;
uzajamnih sila meu njima.
Za merenje viskoznosti se koriste marov levak i rotacioni viskozimetar.
Marov levak omoguava brzo utvrivanje vrednosti viskoznosti isplake.
Pribor za merenje Marove viskoznosti sastoji se od levka, graduirane
posude od 1000 cm
3
i toperice. Zapremina levka je 1500 cm
3
. Levak je
prikazan na slici 3.
Vrednost dobijena merenjem naziva se relativna viskoznost a
predstavlja vreme isticanja 1 litra tenosti iz levka. Merena vrednost je
pod uticajem geliranja i gustine koja menja hidrostatiki pritisak isplake u
levku te nije uporediva sa vrednostima dobijenim drugim instrumentima.
Vreme isticanja 1 l iste vode iznosi 28 s 1 s.
P-3
Slika 3. Marov levak
Rotacioni viskozimetar sa direktnim oitavanjem vrednosti napona smicanja
na skali instrumenta, se koristi za merenje plastine viskoznosti, prividne
viskoznosti, granice teenja i vrstoe gela isplake.
To je instrument rotacionog tipa, baziran na principu rada dvaju koncentrinih
cilindara.

p
(plastina viskoznost)
600
-
300
(mPas)

a
(prividna viskoznost)
600
/2 (mPas)

0
(granica teenja) (
300
-
p
) 0,478 (Pa)
P-3
Slika 4. Rotacioni dvobrzinski
viskozimetar
vrstoa gela
vrstoa gela karakterie sposobnost glinene isplake da zadri estice stena
u suspenziji. vrstoa gela je funkcija sila izmeu estica vrstih i tenih
materija u isplaci. Merenje vrstoe gela se moe vriti instrumentima kojima se
meri viskoznost isplake, kao i za to posebno konstruisanim instrumentima.
Dobijena vrednost poetne vrstoe gela i vrstoe gela nakon 10 minuta
mirovanja oitavaju se u lb/100 ft
2
.
P-3
Filtracija
Za filtriranje se moe rei da je merilo sposobnosti isplake, da upljikave,
propustljive zidove buotine obloi tankom slabopropustljivom oblogom. Ova
glinena obloga (isplani kola) spreava dalje prodiranje filtrata isplake u zidove
buotine.
Na koliinu izdvojenog filtrata utiu: vreme, pritisak, temperatura i stepen
disperzije glinenih estica. Filtracija isplake se odreuje sa dva standardna
testa: jedan je pri temperaturi okoline i pritisku od 700 kPa, a drugi pri 150 C i
3500 kPa. Ovaj drugi daje reprezentativnije osobine isplake prema uslovima
koji vladaju u buotini.
Filter presa
Filtrira se kroz filter-papir veliine sita a filtrat se sakuplja u menzuru.
Radni pritisak iznosi 700 kPa, a dobija se preko regulacionog ventila od
komprimovanog azota, vazduha ili CO
2
. Meri se koliina tenosti koja istekne za
30 minuta na temperaturi okoline.
Filter presa je prikazana na slici 5.
P-3
Slika 5. Filter presa
Koliina izdvojenog filtrata izraena u cm
3
oznaava stepen filtracije.
U praksi se izvodi i skraeni postupak filtracije u trajanju od 7,5 minuta i
mnoenjem sa dva daje priblinu vrednost koliko bi se sakupilo posle 30
minuta.
Osim koliine filtrata, meri se debljina glinene obloge i njen kvalitet.
P-3
Sadraj peska
Odreivanje sadraja peska u isplaci je neophodno jer prekomerna koliina
peska izaziva formiranje deblje porozne glinene obloge, ili se poveava gustina
isplake i dolazi do taloenja na dnu buotine oko alata kad je cirkulacija isplake
prekinuta a takoe moe delovati abrazivno na delove ispirne pumpe, potisne
vodove, buae ipke i ostalu opremu.
Pod sadrajem peska obuhvatamo sve vrste estice u isplaci ije dimenzije
su vee od 74 m.
Oprema za odreivanje sadraja peska sastoji se od sita sa 200 otvora po
inu, levka i staklene menzure graduirane od 0 do 20% za direktno oitavanje
sadraja peska. Oprema je prikazana na slici 6.
Slika 6. Pribor za odreivanje sadraja peska
P-3
Koncentracija vodonikovih jona (pH vrednost)
Stepen kiselosti ili alkalnosti isplake odreen je koncentracijom slobodnih
vodonikovih jona. Kod isplaka pH vrednost se kree u rasponu 8 - 12, jer ona
utie na rastvorljivost organskih razreivaa, disperziju gline u vodi i zato to bi
kisela isplaka delovala korozivno na buai pribor.
Merenje pH vrednosti
a) Indikatorskim papirom
To je najbri nain merenja koji se bazira na sposobnosti nekih organskih
materija da menjaju boju zavisno od pH vrednosti tenosti sa kojom dolaze u
kontakt. Preciznost je retko vea od 0,5 pH ali esto dovoljna za terensku
praksu.
b) Elektronskim pH-metrom
Ovaj aparat daje koncentraciju H
+
jona merenjem elektrinog potencijala kroz
elektrodu koja je uronjena u ispitivani rastvor.
P-3
Sadraj vrstih estica, vode i ulja
Meri se ne samo kao osnova za kontrolu sadraja ulja u emulzionim
isplakama, ve takoe kao pomo pri kontroli osobina isplake. Sadraj vrste
faze utie na brzinu buenja i reoloka svojstva isplake. Kontrola vrstih estica
na optimumu je veoma poeljna za ukupno poboljanje svojstava isplake.
Ovim merenjem se dobija zapreminski sadraj vrstih estica koje sadri
uzorak isplake, te zapreminski sadraj vode i eventualno ulja u uzorku isplake.
Ostale analize
Hemijska analiza filtrata i isplake se vri kao pomo kod identifikacije
zagaivaa i pri kontroli osobina isplake. Ove analize mogu biti kvalitativne ili
kvantitativne i obuhvataju: alkalnost, sadraj karbonata, hlorida, kalcijuma,
sulfata, H
2
S, elektrootpornost itd.
P-3
Odstranjivanje nabuenih estica iz isplake
Fluid za ispiranje iznosi iz buotine nabuene estice koje treba odstraniti pre
ponovnog utiskivanja fluida u buotinu. ienje se obavlja u sistemu kanala i
bazena taloenjem, vibracionim sitima i hidrociklonima.
ienje fluida u kanalima i talonicima
Taloenje krupnijih estica se vri u talonom rezervoaru a odatle fluid prelazi
u kanale koji povezuju sve rezervoare. Kanali su razliitih dimenzija odnosno
duina, zavisno od koliine isplake koja treba da cirkulie.
ienje fluida vibracionim sitima
Kod buotina koje su vee dubine i kada se zahteva vea kontrola osobina
isplake za preiavanje se koriste vibraciona sita.
P-3
Slika 7. Vibraciono sito
Posle izlaska iz buotine isplaka se
odvodi na vibraciona sita. Ona se
sastoje iz jednog ili vie koso ili
horizontalno postavljenih sita koja
vibriraju tako da nabuene estice
ostaju na situ a isplaka prolazi kroz
otvore. Veliina otvora i povrina sita
se bira prema karakteristikama
formacije koja se bui i viskozitetu
isplake.
ienje fluida hidrociklonima
Za odstranjivanje najsitnijih estica
(pesak, silt) upotrebljavaju se
hidrocikloni. U gornji deo se
tangencijalno pod pritiskom dovodi
isplaka. vrste estice se odvajaju
usled centrifugalne sile iz isplake i
prolaze kroz otvor na dnu, a preiena
isplaka izlazi kroz cev na gornjoj strani.
Slika 8. Hidrociklon
P-3
Pumpe za ispiranje
Pumpa kod istranog buenja treba da obezbedi odreene parametre za
svaki reim buenja:
- odgovarajuu koliinu tenosti (odreenu uzlaznu brzinu) za iznoenje
nabuenih estica;
- adekvatan pritisak za savladavanje svih otpora u sistemu za cirkulaciju.
Ispirne pumpe s cilindrima velikih prenika daju veliki kapacitet i niske
pritiske.
Ispirne pumpe s cilindrima malih prenika daju mali kapacitet i velike pritiske.
P-3
Ispiranje buotina gasom
Kao fluid za ienje dna buotine od nabuenih estica moe se koristiti i
gas, najee vazduh. Oprema potrebna za buenje uz ispiranje vazduhom je
prikazana na slici 9. Komprimovani vazduh, koji obezbeuje kompresor, kroz
vodove se potiskuje u buae ipke. Buenje uz ispiranje vazduhom (gasom)
zahteva da se ue buotine opremi ureajem koji onemoguava gubitak
vazduha, a omoguava slobodnu rotaciju buaih ipki.
Prednosti ispiranja vazduhom (gasom):
- ovaj metod obezbeuje znaajno poveanje brzine buenja u poreenju sa
buenjem uz ispiranje isplakom.;
- dleta za buenje imaju dui radni vek usled boljeg ienja dna buotine;
- ovaj nain buenja eliminie ispiranje, rastvaranje i zagaenje jezgra;
- lake je odrediti litoloke kontakte u geolokim sekcijama analizirajui krhotine
jer nisu zagaene isplakom ili izmeane sa esticama iz pliih slojeva;
- eliminisani su trokovi dopremanja vode, gline, aditiva, priprema rezervora za
ispirni fluid i talonika.
P-3
Slika 9. Oprema za buenje uz
ispiranje vazduhom
Nedostaci ispiranja vazduhom (gasom):
- ovaj nain se ne moe primeniti u glinovitim i slabovezanim formacijama
(pesak, ljunak, obluci);
- u slojevima sa vodom buenje uz ispiranje vazduhom ili gasom postaje
nemogue, i tada se moe prei na buenje uz ispiranje penom.
P-3
KRAJ