1.

PRIKAZ PROJEKTOVANIH REENJA CRPNE STANICE

Crpna stanica Prerada sastoji se od grupe objekata u kojima su smetene oprema i ljudstvo
neophodni za njeno funkcionisanje. Objekti su smeteni iznad i oko crpilita na ograenoj
parceli priblinih dimenzija !"#$%m u skladu sa hidrauli&kim' mainskim i elektri&arskim
zahtevima.
Ograeni kompleks crpne stanice sa prate(im objektima zauzima katastarske parcele br. )*$+,
-u najve(em delu.' )*" i )*$+%.
1.1.1. Crpilite
Crpilite predstavlja centralni objekat stanice. Ovo je objekat tipa reni/bunara dubine oko ,$."
m u odnosnu na zavrnu kotu ureenja platoa -*"."!.. Crpilite je u osnovi krunog oblika
unutranjeg pre&nika "."0 m i debljine zida $0cm -u gornjoj polovini..
1no crpilita -gornja ivica temeljne plo&e 2 poz 3P. nalazi se na koti 4,.%0 mnm. 3emeljna
plo&a je debljine $0 cm i postavlja se preko &epa od nearmiranog betona koji je sastavni deo
tehnologije izvoenja crpilita.
Crpilite je pokriveno plo&om debljine $0 cm -poz 0,. &ija se gornja ivica nalazi na koti *!.*!
mnm. 5a ovoj plo&i su smetena tri pumpna agregata. Plo&a je takoe opremeljena otvorom
za silazak u prostor crpilita kao otvorima za vaenje ostale mainske opreme koja je deo
tehnologije crpilita -muljna pumpa' zatvara&' mea&.. Plo&a je kvadratnog oblika u osnovi
duine stranice od 6.! m. Po ivicama u osama 7'8 i %' formirana je greda sa zubom' kojim je
obezbeeno dilatiranje konstrukcije crpilita od konstrukcije mainske hale koja se nalazi
iznad. 1u ose ! nalazi se greda+potporni zid visine ,.)" m kojom je zatvorena denivelacija
do podne plo&e magacina objekta iznad.
9a silazak u crpnu stanicu' predviene su penjalice sa leobranom' koja vodi do &eli&ne
platforme na koti 4".,0 mnm sa koje su mogu(e intervencije na zatvara&u.
5a gornjoj povrini temeljne plo&e formirana je koni&na kontura od nearmiranog betona.
Oblik ove konture usvojen je tako da pogoduje meanju vode.
1ovod vode u crpilite obezbeen je preko &eli&ne cevi :"00 &ija se osovina nalazi na koti
4".4! mnm. Ova cev je u konstantnom padu i vodi do odvodne komore na kraju talonika
-objekat vodozahvata dat u ;njizi ! ovog projekta..
Crpilite se izvodi tehnologijom sputanja bunara uz istovremeni iskop materijala. <ve
specifi&nosti vezane za izvoenje crpilita date su u posebnom poglavlju -$.
<vi 78 elementi crpilita izrauju se od hidrotehni&kog betona marke =8!0' >6. ?nutranja
kontura crpilita premazuje se zatitnim premazom na bazi penetrata.
,
1.1.2. Mainsa !ala "sa #a$a%in&#'ra(i&ni%&#)
@lavna zgrada crpne stanice' iznad crpilita' je objekat mainske hale sa magacinom 2
radionicom u svom sklopu. Projektovan je kao prizemni objekat' gabarita u osnovi 6.$, m #
,%.!, m i visine do *.0 m.
5eto povrina nadzemnog dela objekta iznosi 6).*% m
%
-mainska hala !!.00 m i
magacin+radionica !$.*% m
%
..
=ainska hala je najvia prostorija objekta' sa najviom spratnom visinom 4.0) m u kojoj su
smeteni potisi tri pumpna agregata. Potisi navedenih agregata' lee na armirano/betonskoj
plo&i debljine "0 cm -Poz 0,.' na koti *!.*! mnm' koja pripada konstrukciji crpilita.
1u &itave mainske hale i radionice 2 magacina' koji se nadovezuje na mainsku halu' na
koti ,00.!!' predviene su armirano betonske grede -poz ,..
>isinska razlika izmeu mainske hale i radionice / magacina iznosi ,.)" m. 9a ovu vrednost
mainska hala je ukopana u zemlju. ?kopani betonski zidovi hale' tjA temeljne grede su
debljine $0 cm. Bidroizolacija se postavlja sa spoljanje strane ukopanih zidova i kontinualno
ispod poda magacina / radionice.
;onstrukcija objekta je skeletnog tipa' stubovi su kvadratne osnove $0 cm. 9idovi
podzemnog dela su armirano/betonske konstrukcije. 9idovi su zidani giter blokom debljine %"
cm i ukru(eni vertikalnim i horizontalnim 78 serklaima. 9idovi se malteriu i boje uljanom
bojom' dok se plafon boji poludisperzivnom bojom.
=euspratna konstrukcija je puna 78 plo&a %0 cm koja se nosi na armiranobetonskim
gredama na osovinskom odstojanju od ".*0 m oslonjenim na stubove.
<tubovi -</,. se oslanjaju na temeljne grede du osa 7 i 8' kao i temelje samce u preseku sa
osom %. 5a ovaj na&in' konstrukcija mainske hale i radionice' dilatirana je od crpilita i
pokrivne plo&e -Poz 0,.. 3ime su ostvareni uniformni uslovi temeljenja za celu konstrukciju
mainske hale i omogu(eno njihovo razli&ito sleganje' bez ote(enja konstrukcije.
9avrna obrada poda mainske hale' kao i radionice/magacina je industrijski pod / premaz
preko betonske plo&e.
<vi otvori mainske hale su od aluminarije i bravarije.
Casada objekta je malter na rabicu preko termoizolacije dD4cm' finalno bojeno bojom za
fasadu.
;rov mainske hale i radionice/magacina je klasi&an / tradicionalan' na dve vode' s time to
se smenjuju krovne ravni u zavisnosti od objektivnih razloga -padanja snega na nii deo
objekta.. ;rovna konstrukcija je od kvalitetne drvene grae dimenzija prema projektu. ;rovni
pokriva& je crep' a ugao svih krovnih ravni je !0 stepeni.
1.1.*. K&#an(n& &ntr&lni %entar
;omandno kontrolni centar se naslanja uz deo objekta radionice/magacina sa kojim je
povezan vratima . <astoji se iz ulaznog dela+vetrobrana' kupatila sa garderobom i kancelarije
sa mini kuhinjom.
Projektovan je kao prizemni objekat' gabarita u osnovi 6.$6 m # 6."% m visine ".!%m do
slemena.
%
5eto povrina ovog dela objekta iznosi !,.60 m
%
.
;onstrukcija je zidana' od giter bloka dD%" cm' ukru(ena vertikalnim i horizontalnim 78
serklaima. =euspratna konstrukcija je puna 78 plo&a %0 cm.
9idovi se malteriu i boje poludisperzivnom bojom u boji po izboru projektanta' osim zidova
u kupatilu koji su pokriveni kerami&kim plo&icama celom visinom. Plafon je malterisan i
bojen poludisperzivnom belom bojom.
Podna konstrukcija je od armiranog betona debljine %0 cm' i podloge od mravog betona ,0
cm. 9idovi se fundiraju na trakastim temeljima irine $0 cm -"0 cm za zid izmeu osa ! i $..
3lo ispod objekta je nasuto ljunkom nabijenim u slojevima od !0 cm.
9avrna obrada poda kancelarije je laminat na filcu' preko lakoarmirane cementne kouljice i
termoizolacije " cm. Podovi hodnika' kupatila i mini kuhinje su od protivklizne keramike.
?lazno stepenite je obloeno protivkliznom granitnom keramikom za spoljanju upotrebu.
Prozori i vrata su od aluminijumskih profila sa ispunom od termopan stakla ili punom.
Casada objekta je malter na rabicu preko termoizolacije dD4 cm' finalno bojeno bojom za
fasadu.
;rov objekta je klasi&an / tradicionalan' na dve vode i nadstrenicom iznad ulaznih vrata na
nioj koti. ;rovna konstrukcija je od kvalitetne drvene grae E kategorije dimenzija prema
projektu. ;rovni pokriva& je crep' a ugao svih krovnih ravni je !0 stepeni.
Objekat je odvojen od konstrukcije hale i radionice dilataciom od " cm.
1.1.+. Eletr& pr&st&ri,a
Flektroprostorija se nalazi sa zadnje strane mainske hale sa kojom je povezana bravarskim
vratima.
Projektovan je kao prizemni objekat' gabarita u osnovi !.04 m # 6."% m visine 4.!$ m do
slemena.
5eto povrina ovog dela objekta iznosi ,".!$ m
%
.
;onstrukcija je zidana od giter bloka dD%0 cm ukru(ena vertikalnim i horizontalnim 78
serklaima.
=euspratna konstrukcija je tipa 3= debljine ,6G$ cm..
9idovi i plafon se malteriu i boje uljanom bojom' dok se plafon boji poludisperzivnom
bojom.
Pod je dupli / podignuti pod u rasteru 60+60 cm na &eli&nim distancerima' oslonjen na
temeljnu 78 plo&u prekriven odgovaraju(im plo&ama.
9bog denivelacije od "" cm' u objekat se ulazi preko betonskog stepenita obloenog
protivkliznom granitnom keramikom za spoljanju upotrebu.
Casada objekta je malter na rabicu preko termoizolacije dD"+4 cm' finalno bojeno bojom za
fasadu.
;rov objekta je klasi&an na jednu vodu. ;rovna konstrukcija je od kvalitetne drvene gradje E
kategorije dimenzija prema projektu. ;rovni pokriva& je crep' a ugao svih krovnih ravni je !0
stepeni.
Objekat je odvojen od konstrukcije hale i radionice dilataciom od " cm.
!
8ruto povrina objekta crpilita -mainska hala' komandni centar i elektro prostorija. iznosi
,$%.$0 m
%
.
1.1.-. O.,eat /a s#eta, pr&ti01(arne p&s1(e
Ovaj objekat se nalazi odvojeno iza objekta crpilita.
Projektovan je kao prizemni objekat' gabarita u osnovi $.,6 m # $.,6 m visine ".%4 m do
slemena.
5eto povrina ovog objekta iznosi ,%."% m
%
.
;onstrukcija je zidana od giter bloka dD%" cm ukru(ena vertikalnim i horizontalnim 78
serklaima.
9idovi se malteriu i boje uljanom bojom' dok se plafon boji poludisperzivnom bojom.
Objekat je ukopan oslonjen na temeljnu 78 plo&u sa obodnim temeljnim zidovima ispod
nivoa terena.
9bog denivelacije od ,"0 cm' u objekat se ulazi u nivou terena i sputa preko &eli&nog
stepenita.
Prozori i vrata su bravarija.
Casada objekta je malter na rabicu preko termoizolacije dD"cm' finalno bojeno bojom za
fasadu.
;rov objekta je predvidjen kao montano/demontani za unos i zamenu opreme.
=edjuspratne tavanice nema' ve( je krovna konstrukcija -u vidu ramova. direktno oslonjen na
serklae. <a unutranje strane preko rogova oblae se vlagotpornim gipskartonskim plo&ana'
koje se bandairaju' gletuju i boje.
Oblikovno' krov je klasi&an na dve vode. ;rovna konstrukcija je od kvalitetne drvene gradje E
kategorije u vidu drvene ramovske konstrukcije dimenzija prema projektu. ;rovni pokriva& je
crep' a ugao svih krovnih ravni je !0 stepeni.
8ruto povrina objekat za smetaj protivudarne posude iznosi ,).!0 m
%
.
1.1.2. Tra3& 4 stani%a
Objekat trafo stanice je pravougaona prizemna zgrada' u osnovi dimenzija $." # ".6! m.
5eto povrina objekta iznosi ,*.40 m
%
.
;onstrukcija je zidana od giter bloka dD%" cm' ukru(ena vertikalnim i horizontalnim 78
serklaima.
Objekat trafo 2 stanice je pregradnim zidanim zidom podeljen na dva dela' prostorije za
smetaj trafoa i prostorije za smetaj elektro ormana. ? okviru prostorije za smetaj elektro/
ormana projektovan je dupli pod za razvod kablova. ;onstrukcija duplog poda je
aluminijumska' a pokrivne plo&e sa antistati&kom oblogom' pogodne za primenu u
prostorijama ove namene. ? podnoj plo&i trafo 2 boksa' formiran je 78 aht za prihvat ulja iz
trafoa.
9idovi se malteriu i boje uljanom bojom dok se plafon boji poludisperzivnom bojom.
$
Objekat je oslonjen na plitak 78 aht kojim se obezbeuje prostor za razvod instalacija ispod
duplog poda. 1eo objekta sa trafoom oslanja se na trakaste temelje ispod obodnih zidova.
Prozori i vrata su bravarija sa aluzinama koje obezbeuju propisano provetravanje.
Casada objekta je malter na rabicu preko termoizolacije dD" cm' finalno bojeno bojom za
fasadu.
3avanica je 78 plo&a na koti *4.!! mnm debljine ,6 cm. Preko nje je predvien ravan krov sa
slojem za pad u nagibu %H. ;rovni pokriva& je pocinkovani &eli&ni profilisani lim.
8ruto povrina objekat za smetaj protivudarne posude iznosi %".!$ m
%
.
1.1.5. 6re7en,e pr&st&ra && %rpne stani%e
Espred samog objekta crpne stanice' pea&ki pristup je poplo&an behaton plo&ama debljine "
cm na sloju peska' a oko svih objekata predvidjeni su trotoari.
9a kolski pristup objektu crpne stanice' predviene su asfaltirane interne saobra(ajnice.
?kupna povrina poplo&anog i prostora pod asfaltom iznosi !6" m
%
. Povrina pod objektima
iznosi cca. ,*0 m
%
.
9a ostatak prostora I,0 ari' predvieno je humusiranje i zatravljivanje.
Parcela crpne stanice je ograena pocinkovanom pletenom icom visine %.0 m -sa dva reda
bodljikave ice na vrhu.. ?kupna visina ograde %."0 m.
9a ulaz u parcelu crpne stanice predviena je metalna dvokrilna kapija %#%.$ m+%.0 m.
1.1.8. Prist1pni p1t plat&1 %rpne stani%e
9a pristup prostoru crpne stanice' predvien je asfaltni put irine !." m. Predvieno je da
asfaltni put spaja izmeten lokalni put -predmet ovog projekta ;njiga >.. 1uina ovog puta
iznosi !00 m.
1.1.9. O.,eti 0&0&(&0&(a: anali/a%i,e i pr&ti0p&;arna !i(rantsa #re;a C.S.
Poto je objekat crpne stanice' predvien kao objekat sa posadom projektom su predvieno
vodovosnabdevanje objekta crpne stanice' fekalna kanalizacije. 3akoe oko objekta crpne
stanice' predviena je i spoljna hidrantske mrea.
Projektom vodosnabdevanja obuhva(eno je tehni&ko reenje vodovodnih instalacija od
priklju&nog ahta u krugu objekta crpne stanice. Projektom je obuhva(en dovod vode do
priklju&nog ahta.
Predvieno je da se crpna stanica priklju&i na sistem za snabdevanje naselja >reoci u ahti uz
elezni&ku prugu 8eograd 2 8ar.
"
Slika 3: Poloaj ahta mesta prikljuka vode za pie crpne stanice ,,Prerada
Predvieno je da priklju&ni cevovod bude pre&nika dD"0 mm i da bude od polietilena. 3rasa
priklju&nog cevovoda' polazi od postoje(eg ahta u vodovodnog ahta u naselju >reoci
prolazi lokalnim putem i priklju&uje se na trasu novo projektovanog potisnog cevovoda iz
crpne stanice ''PreradaJ. 1o crpne stanice cevovod prati trasu ovog cevovoda' pri &emu na
mestu ukrtanja sa saobra(ajnicama prolazi kroz zatitne kolone za ovaj cevovod. Poto je
predvieno da cevovod snabdeva samo crpnu stanicu vodom za pi(e na cevovodu nisu
predvieni objekti. 5a mestu priklju&ka u crpnu stanicu' previen je priklju&ni aht i u njemu
prese&ni zatvara&
Kto se hidrantske mree mree ti&e' predvieno je da ona bude priklju&ena na potisni cevovod
u razdelnom ahtu.
? krugu crpne stanice predviena su tri protivpoarna hidranta sa odogovaraju(im priborom i
dovodom prema vae(im tehni&kim uslovima.
Ezliv fekalne kanalizacije' predvien je u vodonepropusnu septi&ku jamu' koja (e se nalaziti u
krugu crpne stanice.
Osnove' preseci i detalji prethodno navedenih instalacija prikazani su na grafi&kim prilozima
-"., 2 ".*..
1.1.9.1 Siste# /a 0&(&sna.(e0an,e
Od priklju&nog ahta do crpne stanice' predviena je polietilenska cev pre&nika 1D"0 mm.
Predvieno je da trasa cevovoda uz vodosnabdevanje prati trasu potisnog cevovoda sirove
vode od crpne stanice. Predvieno je da se ova cev poloi u zajedni&ki rov sa ovim
cevovodom.
? okviru prostora za crpnu stanicu i prate(e objekte predvien je priklju&ni aht sa
vodomerom.
>odomerni aht je lociran u zelenoj povrini uz ulaz u kancelarijski deo &iji su zidovi od
armiranog betona dD%0 cm sa odgovaraju(im metalnim poklopcem.
Od priklju&nog ahta do crpne stanice' predvien je spoljni dovod i mrea od &eli&nih
pocinkovanih cevi odgovaraju(eg pre&nika sa odgovaraju(im fazonskim komadima u padu od
I,H ka vodomeru radi mogu(nosti pranjenja mree i eventualnih popravki.
6
Lokacija priklju&nog ahta
1eo mree montiran u zemlji ugraditi u sloj peska dD,0 cm i prekriti slojem peska dD,0 cm'
pre zatrpavanja mreu ispitati na probni pritisak od I,% bara. Esprati je i dezinfikovati uz
prisustvo nadzornog organa.
?nutranji razvod i mrea je od polipropilenskih cevi odgovaraju(ih pre&nika sa potrebnim
fasonskim komadima ugraene prema vae(im tehni&kim uslovima. 1imenzionisanje mree
izvreno je po 8ri#/u na osnovu jedinica optere(enja -M.O.. vode(i ra&una da brzine vode
budu u propisanim granicama.
Po dobijanju pismene saglasnosti od 5adzornog organa o ispravnosti mree moe se pristupiti
zatrpavanju rova i malterisanju vodova u zidovima.
Pre predaje mree na upotrebu dostaviti sertifikat o bioloko/hemijskoj ispravnosti vode za
pi(e.
1etalji razvoda dati su u grafi&kim prilozima' a opisi pozicija u predmeru i predra&unu ovog
elaborata.
1.1.9.2 <ealna anali/a%i,a
Objekat je predvien sa gravitacionim kanalizacionim sistemom ka definisanoj septi&koj jami
i krajnjem recipijentu upijaju(em bunaru.
Projektovana kanalizaciona mrea predviena je od P>C kanalizacionih cevi sa adekvatnim
fazonskim komadima. <pojeve izvesti pomo(u dihtung guma u prema vae(im tehni&kim
uslovima i tehni&kim upustvima proizvoa&a &ime se obezbeuje ispravno funkcionisanje
instalisane mree.
1imenzionisanje je izvreno na osnovu vae(ih normativa.
Projektovani pad je I %H.
<poljni razvod i razvod u objektu ispod poda poloiti u sloju peska dD,0 cm ispod' iznad i
oko cevi. Eskop rova za polaganje donjeg kanalizacionog razvoda vriti posle nasipanja i
nabijanja terena kako ne bi dolo do ote(enja mree.
>entilacija je predviena preko ventilacione vertikale sa ventilacionom glavom i reetkom.
7kumulacija otpadnih voda vri se u septi&ku jamu &ija je zapremina tolika da omogu(uje
jednomese&ni izliv iz objekta.
Po zavretku montae mreu ispitati na vododrivost i vodonepropusnost' a po dobijanju
pismene saglasnosti pristupiti zatrpavanju i ubetoniravanju mree.
1.1.9.* Pr&ti0p&;arna !i(rantsa #re;a
Protivpoarna hidrantska mrea isprojektovana je prema vae(im propisima. 9a ovaj tip
objekta obezabeena je spoljna hidrantska mrea tako da NpokrivajuN povrinu objekta u
radijusu od ," m. 9a jednovremeni rad dva hidranta potronja je ".0 l+s.
Protivpoarna hidrantska mrea predviena je od &eli&no/pocinkovanih vodovodnih cevi i
fazonskih komada sa hidrantima "0 mm' kapaciteta %." l+s.
Bidranti su smeteni u posebnim ormari(ima lociranim tako da se svaka ta&ka u objektu moe
tititi vodom' a u svemu prema posebnom prilogu ovog projekta.
1etaljni opis dat je u predmeru i predra&unu ovog projekta.
)
1.1.9.+ Sanitarna &pre#a
<anitarna oprema je E klase boje i dizajna po izboru Projektanta. Obezbeenje tople vode
predvieno je preko elektri&nih bojlera lociranih prema tehni&koj dokumentaciji' a detalji su
opisani u pozicijama predmera i predra&una.
1.1.9.- Septi=a ,a#a
7kumulacija otpadnih voda se vri u jamu &ija zapremina omogu(uje akumulaciju jedno/
mese&nog izliva otpadne vode iz objekta crpna stanica. Lokacija septi&ke jame uslovljena je
izlazom cevi ,"0 kanalizacione sabirne vertikale crpne stanice i treba je postaviti to
nizvodnije.
P>C kanalizacione cevi u tlu uraditi na sloj peska dD,0 cm' a po zavretku montae prekriti
ih slojem peska dD,0 cm kako bi se izbegla mehani&ka ote(enja prilikom zatrpavanja sloja.
Pri izvoenju strogo voditi ra&una o padovima.
Projektom je obraena septi&ka jama za ma# broj od ,% korisnika zapremine $00 l+korisniku '
dok je proto&ni deo jame >D,00 l+dan+korisnik' a vreme retenzija I% &asa. Oi(enje taloga je
svakih I,40 dana' a recepijent je upijaju(i bunar.
1no' zidove i otvor za &i(enje 60#60 cm treba izvoditi od armiranog betona =8 %0 i zavriti
ga 78 poklopcem )" # )" cm. ?livnu cev' prelive i fasonske komade raditi od P>C
kanalizacionih cevi ,"0+,00 i zavriti ventilacionom glavom' takoe' od P>C/a. 8etonske
zidove treba izraditi u glatkoj oplati' a eventualne neravnine treba izgladiti dok je beton jo
vlaan. Po mogu(stvu u beton dodati aditiv za vodonepropustljivost kako bi se spre&io izliv
vode iz jame.?nutranje i spoljne povrine treba premazati bitumenom ili sli&nim premazom
zbog zatite od uticaja kiselina i gasova iznutra i agresivnog zemljita spolja. Premaz se
izvodi na potpuno suvoj podlozi. 5ajve(e nagrizanje zidova je u visini povrine vode. Mamu
izvesti na podlozi od nearmiranog betona debljine dD,0 cm.
1.1.9.2 6pi,a,1>i .1nar
?pijaju(i bunar -recipijent. je objekat koji slui za odvoenje bioloki preraenih prelivnih
voda iz septi&ke jame. ? upijaju(i bunar se moe ulivati samo dobro pre&i(ena voda iz
septi&ke jame. Obzirom na namenu lokacija bunara i septi&ke jame treba biti to dalje od
objekta.
?pijaju(i bunar je uvek okrugle osnove -iz stati&kih i ekonomskih razloga.' dubine ovise o
dubini propusnog sloja' razli&itim kosntrukcijama i o raznim teinama materijala. <vi oni se
grade do propusnog sloja zemljita' nepropusnih zidova' zbog spre&avanja prodiranja
povrinske vode u bunar i iz konstruktivnih razloga. ? propusnom sloju oni imaju otvore kroz
koje voda odlazi u tlo.
?pijaju(i bunar treba izvoditi od pune mainske opeke zidane u suvo d
zida
D%".0 cm. 5ad
bunarom izvesti krstasto armiranu plo&u =8 ,"' dD,0.0 cm i @7 ,0.
? plo&i ostaviti otvor za &i(enje 60 sa armiranim betonskim poklopcem dD,0.0 cm.
7rmirati sa 6+,0 cm u oba pravca.
5a !0 cm od uliva u bunar izvesti razbija& mlaza od 78 preseka 0.$0 # 0.,0 cm. Pazbija&
mlaza se postavlja radi spre&avanja ispiranja peska mlazom vode i radi rasprivanja vode po
celoj gornjoj povrini' da bi &itav filter bio aktivan.
4
9a filtraciju upotrebiti sloj lomljenog kamena u visini od 60 cm' sloj ljunka u visini od !0 cm
i sloj peska u visini od $0 cm. Podlogu bunara izraditi od tucanika dD%".0 cm kojim treba
obloiti i spoljnu stranu zida u debljini od !0.0 cm do visine uliva.
*
2. TEHNI?KO 4 TEHNO@OKI E@EMENTI IZARABNJE OCJEKATA
2.1.1. Nasipan,e plat&a
5a platou predvienom za smetaj crpne stanice formiran je iroki iskop do kota *,." 2 *%.0.
Ovaj prostor je nakon izrade crpilita potrebno kontolisano nasuti ljunkom u slojevima
debljine !0cm uz mainsko zbijanje do postizanja maksimalne zbijenosti. =aterijal koji se
koristi za zbijanje mora zadovoljiti sve navode date tehni&kim uslovima.
2.1.2. Ra(ni sp&,e0i 1 .et&n1
9bog smanjivanja tetnih uticaja skupljanja betona' kao i iz tehnolokih razloga' potrebno je u
toku izvoenja formirati radne spojeve. ? crteima je dat jedan mogu(i raspored radnih
spojeva. Ezvoa& i 5adzor mogu da predloe i druga&iji raspored' prema potrebama izvoenja'
koji podlee odobrenju projektanta' i pri &emu se mora voditi ra&una o slede(emA
3emeljne plo&e i zidovi rezervoara moraju se podeliti radnim spojevima duine od
najbolje ,0 do ,% m' priblino istih dimenzija. ? slu&aju da Ezvoa& eli due blokove'
potrebno je da dokae da to ne(e izazvati pucanja usled skupljanja betona.
Padne spojeve pre nastavka betoniranja treba propisno obraditi' o &emu Ezvoa& mora da
da sve detalje u Projektu betona' koji podlee odobrenju 5adzora pre po&etka radova. ;od
obrade spojnica treba voditi ra&una o slede(emA
spojnice treba da su &iste i hrapave' bez cementnog mleka' nevezanih delova betona i
drugih ne&isto(a'
hrapavost spojnica se moe posti(i mehani&kim uklanjanjem povrinskog sloja betona
-QQpikovanjemQQ. ili ispiranjem cementne paste neposredno po po&etku vezivanja betona
-QQkulirQQ povrina.'
u slu&aju pikovanja beton se ne sme otetiti u dubini
pre ugradnje novog betona' spojnice moraju biti zasi(ene vodom'
kod betoniranja horizontalnih radnih spojeva' naro&ito preko spoja iznad donje plo&e' prvi
sloj debljine ," do %0 cm treba da bude od maltera ili sitnozrnog betona'
za sipanje betona u oplatu mora se koristiti cev sputena u oplatu' tako da ne bude vie od
"0 cm od donjeg kraja cevi do povrine postoje(eg betona u oplati' kako bi se izbeglo
slobodno padanje betona sa ve(e visine i pojava segregacije'
ugraivanje betona mora da bude mehani&ko uz pomo( odgovaraju(ih vibratora' pri &emu
treba voditi ra&una da se beton ne vibrira preterano i tako izazove izdvajanje vode na
povrini betona'
razastiranje betona na ve(a rastojanja kori(enjem vibratora nije dozvoljeno
9a horizontalne radne spojeve u zidu crpilita koji su u kontaktu sa vodom predviena je
ugradnja zaptivne trake u sredinu preseka.
2.1.*. K0alitet #ateri,ala i ra(&0a
Propisane su slede(e marke betona i armatureA
,0
rebrasta armatura P7 $00+"00/%' ili odgovaraju(a armatura sa granicom razvla&enja $00
=Pa' osim ako nije druga&ije nazna&eno na crteima armature'
mainski spravljen beton marke =8 !0' vodonepropustljiv ->6.' otpornosti na mraz ne
manje od ,00 ciklusa mrnjenja i topljenja'
zatitni sloj od $.0 cm' osim ako nije druga&ije nazna&eno na crteima armature.
3olerancije za mere su slede(eA
dozvoljeno visinsko odstupanje povrine kompletirane temeljne spojnice -po sloju
nearmiranog beton apreko posteljice. R,0mm'
dozvoljeno odstupanje za zatitni sloj do armature G"mm' /0 mm'
dozvoljeno odstupanje za razmak ipki armature u zidovima i plo&ama R%0mm'
dozvoljeno odstupanje duina armirano betonskih elemenata R,0mm'
dozvoljeno odstupanje debljina armirano betonskih elemenata R"mm za elemente tanje od
%0 cm' i R,0mm za elemente deblje od %0cm.
Pre izvoenja' Ezvoa& treba da dostavi 5adzoru na odobrenje Projekat betona' gde (e se
definisati ta&an raspored radnih spojeva' na&in obrada spojnica' recepturu' dopremanje i
ugradnju betona' na&in negovanja i drugo vano za izvoenje. 9a ovakve konstrukcije
potrebno je koristiti gotov beton koji ima atest kvaliteta.
;ontrolu materijala i radova vri(e 5adzor prema vae(im propisima.
2.1.+. Te!n&l&$i,a i/ra(e %rpilin&$ (ela %rpne stani%e
2.1.+.1 Crpna stani%a
Objekat crpne stanice izvodi se metodom sputanja bunara uz istovremeni iskop materijala.
9bog blizine novoprojektovanog korita reke ;olubare' kao i litolokog sastava tla -peskovi i
ljunkovi. izvoenje podgrade za potrebe radova u suvom bilo bi skupo zbog potrebe za
pobadanjem dubokih talpi kako bi se spre&io hidrauli&ki slom tla usled velikog gradijenta
filtracije. ;oeficijenti filtracije dati geotehni&kim elaboratom variraju u irokom opsegu te
nije potpuno izvesno da je mogu(e efikasno obaranje nivoa podzemne vode izradom bunara
oko iskopa.
Ova tehnologija zasniva se na izradi cilindri&nog zida bunara u oplati i iskopom pod
njegovom zatitom nakon o&vr(avanja. Eskop se vri grejferskom kaikom unutar bunara.
Eskopom materijala' tlo ispod noa se dovodi u stanje kolapsa' gnje&i se prema spoljanjoj
,,
strani' a istiskuje u unutranju stranu bunara. 9idovi bunara savladavaju trenje okolnog tla' a
bunar tone pod sopstvenom teinom. Eskop je mogu(e izvoditi bez sniavanja nivoa
podzemne vode ili uz njeno crpljenje iz bunara.
?z sputanje' bunar se sukcesivno dograuje' betoniranjem novih faza zidova. 9id bunara
projektovan je u &etiri faze. 1inamika sputanja i dograivanja zavisi od tehnologije izvoa&a'
ali se preporu&uje izrada bar prve dve faze pre zapo&injanja sputanja. 9a vreme svakog
dograivanja zidova tokom sputanja bunara' neophodno je napraviti viednevo zaustavljanje
sputanja' nakon kojeg je ponovo potrebno savladati trenje zidova. < obzirom da je ovo
najosetljiviji deo sputanja' tokom kojeg je mogu(e naginjanje bunara' preporu&uje se to
manji broj zaustavljanja.
Oblik bunara je cilindri&an unutranjeg pre&nika "."m i promenljive debljine obodnog zida od
6" 2 $0 cm.
Ezrada i sputanje bunara po&inju sa postoje(eg platoa koje je irokim iskopom formiran na
koti *,."0m.
Prvo se betoniraju no i cilindri&ni zid -poz 9C<. ukupne visine !00 cm. 5o je visok *0 cm'
a irok ," cm na dnu' odnosno 6" cm na vrhu gde se ostavlja nia za kasnije betoniranje
temeljne plo&e -poz 3P.. Espod 78 ivice noa nalazi se &eli&ni zavretak noa formirn od
profila L,"0 koji omogu(ava lake prodiranje bunara kroz tlo prilikom sputanja.
3okom o&vr(avanja betona u oplati' pre po&etka iskopa neophodno je obezbediti
odgovaraju(e pridravanje oplate. 9bog male povrine noa' usled teine betona' moe do(i
do sloma tla i deformacije zidova bunara.
Po druga faza betoniranja zida takoe iznosi ! m.
1ebljina zida bunara na visini ova dva takta je promenljiva od 6" cm na dnu do $0 cm u vrhu.
<poljna strana obodnih zidova je u nagibu od "H u odnosu na vertikalu kako bi se dodatno
umanjilo trenje tla i olakalo sputanje.
,%
Eznad visine od ".*0 m zidovi su konstantne debljine od $0cm. >isina ovog dela crpilita
iznosi 4m' a betoniranje je podeljeno u dva takta -EEE i E> faza..
Prora&un sputanja bunara izvren je uz pretpostavku nivoa podzemne vode oko kote G4)."0 i
okolnog tla u potopljenom stanju.
Prora&unom sputanja pokazano je da u EEE i E> fazi nije izvesna mogu(nost savladavanja
trenja pod sopstvenom teinom bunara. Emaju(i ovo u vidu' izvoa& je duan da pre po&etka
izvoenja obezbedi dodatne mere za savladavanje trenja tokom poslednjih !m iskopa i
sputanja.
Ovo je mogu(e uraditi na vie na&ina. 5ajefikasnija metoda je primena vodenih mlaznica.
=laznice su &eli&ne cevi koje mogu biti nezavisne -sputaju se uz spoljanji zid bunara. ili
ugraene u oplatu. 5a ovaj na&in se razara struktura okolnog tla suspendovanjem &estica u
mlazu vode. Ovaj postupak je dozvoljeno primenjivati samo u nevezanom tlu -pesak' ljunak.
jer u kohezivnim tlima moe do(i do trajnog smanjenja nosivosti.
Osim ovoga' mogu(e je dodatno opteretiti zidove bunara ili vriti njegov otkop u povrinskoj
zoni.
Pove(ani iskop ispod ivice noa' takoe predstavlja mogu(i na&in za olakanje sputanja' ali
je potrebno koristiti oprez' jer lako dolazi do nejednakog odronjavanja tla i velike mogu(nosti
za naginjanje bunara.
5a osnovu svega re&enog' kao najsmisleniji na&in za olakanje sputanja neophodno
primenjivati mlaznice u sloju peska i ljunka iznad sloja gline u kome se bunar zavrava. 5a
ovaj na&in (e se trenje ovih slojeva eliminisati i
,!
5akon sputanja bunara do projektovane dubine' kontraktorskim postupkom vri se izrada
betonskog &epa debljine izmeu , i ,.6 m. Ovaj &ep se moe raditi kontraktorskim
postupkom bez sniavanja podzemne vode. ?koliko se sloj gline u kome se zavrava bunar'
pokae kao vododriv' mogu(e je crprljenje vode iz bunara i izrada &epa u suvom.
5akon izrade &epa vri se betoniranje pozicije 3P. 78 plo&a debljine $0 cm se betonira u
suvom i povezuje sa obodnim zidovima preko veznih detalja ostavljenih u oplati.
5akon zavretka svih grubih radova u bunaru' vri se izrada pokrivne plo&e -poz 0,..
,$
2.1.+.2 ?eli=na %e0 /a (&0&( 0&(e D-EE
5akon izrade bunara potrebno je izvesti &eli&nu cev za dovod vode u crpilite. Ova cev je
duine oko $, m i izvodi se utiskivanjem.
Postupak utiskivanja se sastoji od sukcesivnog potiskivanja hidrauli&nim presama komada
cevi u tlo. 5a &elu iskopa+cevi nalazi se glava za buenje sa iskopnim noem prilagoenim
predmetnoj geologiji. @lava je upravljiva preko daljinskih komandi iz kontrolnog centra na
povrini terena.
Eskopani materijal se neposredno iza glave drobi i pomo(u isplake' cevima vodi napolje gde
se vri separacija. Esplaka se reciklira i vra(a u sistem.
Prese kojima se vri utiskivanje se oslanjaju na potisni blok. ? predmetnom slu&aju'
utiskivanje se moe vriti iz crpilita ili iz talonika. ? crpilitu je na projektovanom mestu
-kota 4".4! mnm. predvieno nearmirano mesto pre&nika 40 cm' kako bi se olakalo se&enje
betona za uvoenje -ili ulazak. cevi koja se potiskuje. 5akon zavretka radova' prostor
izmeu zida &eli&ne cevi i ise&enog betona ispunjava se reparaturnim malterom na bazi
epoksida.
,"
*. TEHNI?KI 6S@OVI ZA IZVOFENJE RABOVA NA CRPNOJ STANICI
*.1.1. <&r#iran,e $ra(ilita i pripre#ni ra(&0i
Pristupi objektima' pozajmitima materijala i drugim privremenim objektima i iskopi koje
izvoa& radova bude vrio za svoje potrebe oko formiranja gradilita' ne razmatraju se
pojedina&no u ovim uslovima' te je izvoa& u punoj meri odgovoran za ove radove. Ezvoa& je
obavezan' da i za ove radove dobije dozvolu nadzornog organa i da ove radove planira i
izvodi tako' da se zadovolje slede(i usloviA
Sda nema negativnih posledica po postoje(e ili budu(e trajne objekte u podru&ju ovih
radovaT
Sda se ne ugroava stabilnost terena gde se predvia ili izvodi izgradnja novih
objekataT
Sda se materijal dobijen iskopima deponuje samo na povrinama koje odobri nadzorni
organ.
E pored odobrenja izvrenja ovih radova' nadzorni organ ima pravo da postavi dopunske
uslove' koje (e obezbeivati napred navedene zahteve i prema kojima (e izvoa& biti u
obavezi' da izmeni i prilagodi metode rada.
8ez obzira na gornje uslove prema kojima izvoa& mora dobiti odobrenje plana rada'
raspodela mehanizacije i dr.' jedino je izvoa& odgovoran za metodu rada' kvalitetno izvrenje
posla' zavrenje posla u ugovorenim rokovima' kao i za sigurnosne i zatitne mere' koje mora
preduzeti za vreme izvoenja radova.
*.1.1.1 O.ele;a0an,e trase p&=eta ra(&0a i sni#an,e p&=etn&$ "Gn1lt&$H) stan,a
Ezvoa& radova je duan' da pre po&etka radova na osnovu glavnog projekta i postoje(e
geodetske dokumentacije po kojoj su izraene podloge za glavni projekat' obelei
projektovane trase' gabarite trupa brana i povrine na kojima (e se formirati probna deonica i
pozajmita materijala' kao i popre&ne profile za obra&un. Profile za obra&un postaviti na
lokacijama iz projekta' a na poloajima gde je razmak izmeu projektovanih profila ve(i od
"0 m i gu(e. 8elege i stacionae treba vidljivo ista(i' kako bi se lako mogle na trasi uo&iti i
dobiti potrebna orijentacija. 3akoe je potrebno izvriti i geodetsko osiguranje ta&aka koje
treba odravati i obnavljati tokom &itavog toka gradnje.
Popre&ne profile izvoa& mora snimiti pre po&etka izvoenja radova i o eventualnim
neslaganjima sa profilima iz glavnog projekta izvestiti nadzorni organ' a koji to treba da
konstatuje u graevinskom dnevniku.
?koliko se utvrdi da postoje zna&ajne razlike u koli&inama potrebnih radova' izvoa& je duan
da izvri prilagoavanje projektovanih objekata uslovima na terenu' a prema nacrtima koje (e
dobiti preko nadzornog organa. Obra&un za pla(anje vri(e se prema stvarnim koli&inama
izvedenih radova.
Pad na obeleavanju trase i snimanju popre&nih profila' izvoa& (e izvriti u okviru
ugovorenog posla to (e se posebno pla(ati. Ezvoa& je odgovoran za ta&no i ispravno
obeleavanje i lociranje radova na terenu. ;ontrolu ovog rada na terenu vri nadzorna sluba
investitora' ali ova kontrola ne oslobaa izvoa&a odgovornosti za ta&no obeleavanje radova.
5adzorna sluba moe izvriti i svoju geodetsku kontrolu' s tim da blagovremeno obavesti
,6
izvoa&a o danu i vremenu svoje geodetske kontrole' kako bi joj izvoa& obezbedio
mogu(nost rada' pomo(nu radnu snagu i potreban priru&ni alat i materijal.
*.1.1.2 Se=en,e i.l,a i rastin,a
Ezvoa& radova duan je da kao prvu operaciju na izvoenju radova izvri se&enje iblja i
rastinja u pojasu ureenja. <e&enje se vri po pojasu irine oko ,0 m ire od krajnjih ivica
objekata u izgradnji. 5a graevinskim povrinama budu(ih objekata odstranjuje se svo
korenje koje se pojavi na temeljnoj spojnici ili 0'" m ispod povrine terena.
Pose&eno iblje i rastinje na pogodnim lokacijama koje odobri nadzorni organ se sakuplja na
gomile i pali. @ranice &i(enja odreuje nadzorni organ. 5ikakvo iblje ni rastinje izvan
predvienih povrina ne sme se se(i niti unitavati bez saglasnosti nadzornog organa. Obra&un
i pla(anje ovih radova se ne vri kao posebna pozicija.
*.1.2. Is&p
*.1.2.1 Opte &(re(.e
Eskop (e biti izvren do linija' nagiba i dimenzija datih u glavnom projektu ili do linija nagiba
i dimenzija odobrenih ili nareenih od strane nadzornog organa. Prekop izvan ovih linija ne(e
biti priznat za pla(anje izuzev Nodobrenog prekopaN i NdokopavanjaN.
5ajmanje !0 dana pre po&etka iskopa izvoa& (e pismeno podneti nadzornom organu plan
iskopa koji pokazuje redosled i metode iskopa pomenutim lokacijama.
? roku od ,0 dana po prijemu plana iskopa' nadzorni organ (e pismeno odobriti ili odbiti plan
izvoa&a' delimi&no ili u celini. ? slu&aju odbijanja plana' izvoa& (e podneti novi plan
iskopa.
5ijedan iskop ne moe po&eti ukoliko navedeni plan nije odobren i potpisan od strane
nadzornog organa.
Pod iskopom se' u obra&unskom smislu' podrazumeva iskop temeljnog rova kao i ostali
projektovani iskopi i utovar u vozila.
Pla(anje iskopa se vri prema jedini&nim cenama za , m! datim u pogodbenom predra&unu.
<vi iskopi se rade u zemljitu EE i EEE kategorije po @5/%00.
9avrene povrine iskopa moraju odgovarati projektovanim. 1ozvoljena odstupanja od
projektovanih dimenzija za mainski rad iznose G+/ ,0 cm' a pri finom planiranju iznose G+/ "
cm.
*.1.2.2 O(&.reni pre&p
Pod odobrenim prekopom smatra se takav prekop koji je' po miljenju nadzornog organa
neizbean rezultat slabog materijala' a koji nije nastao zbog nemarnosti ili nepanje izvoa&a.
9a odobreni prekop vri(e se posebno merenje koli&ina' pri &emu (e se uzimati u obzir i
nestabilan materijal koji se nije sam odvalio' ve( ga je trebalo ukloniti mainski ili ru&no
prilikom &i(enja.
9a takve koli&ine koje se nalaze izvan teorijskih linija iskopa datih u crteima ili izvan linija
iskopa datih od strane nadzornog organa' izvoa& (e imati pravo na naplatu i to prema istim
cenama datim u predra&unu. 9ahteve za pla(anje prekopa do kojih je dolo usled neizbenog
,)
odvaljivanja i obruavanja materijala' izvoa& (e odmah dostaviti nadzornom organu' koji (e
utvrditi uzroke prekopa i odlu&iti da li se prekop moe smatrati odobrenim ili ne. Medino je
nadzorni organ merodavan da odlu&i o uzrocima prekopa. <vaki drugi prekop izvan teorijskih
linija datih crteima ili od strane nadzornog organa' osim odobrenog prekopa i dokopavanja'
ne(e se posebno pla(ati.
*.1.2.* Bep&ni,e
=aterijal koji nije pogodan za ugraivanje ili bude viak iskopa bi(e deponovan.
1eponovanje materijala iz iskopa vri(e se na povrinama gde to odredi ili odobri nadzorni
organ' a u principu na povrinama postoje(ih depresija. ?koliko se ukae potreba' izvoa&
moe vriti i privremeno deponovanje materijala iz iskopa' na mestima gde to odredi nadzorni
organ' isklju&ivo na terenu koji je ve( eksporoprisan. Po zavretku radova' odnosno poto
prestane potreba za privremenim deponovanjem materijala iz iskopa' izvoa& je duan da
odveze sav preostali materijal do stalnih deponija' a mesto gde su bile privremene deponije
dovede u prvobitno stanje' odnosno uredi na na&in kako to odredi nadzorni organ.
1eponovanje materijala mora se vriti na takav na&in da deponije budu uvek ocedne i
isplanirane. ;osine deponija kao i same deponije moraju biti stabilne.
?reenje privremenih deponija ne pla(a se posebno ve( se smatra da je obuhva(eno
jedini&nim cenama za iskope.
*.1.*. Nasip
5asip do donje ivice temelja (e se izvesti od prirodnog ljunka prema merama i dimenzijama
prikazanim na crteima. 9a izradu nasipa' koristi(e se prirodni ljunak koji se sastoji od
&vrstih i postojanih &estica pomeanih sa peskom' grade(i jednoli&nu meavinu' ali sa
koeficijentom ravnomernosti ve(im od $ -Cu U $..
? ljunkovitom materijalu koji se ugrauje u nasip' ne sme biti ve(eg zrna od 60 mm. <itnijih
&estica od 0'0% mm ne sme biti vie od ,0 H usled nepovoljnog uticaja mraza. Postojanost
&estica se odreuje minerolokim ispitivanjima' a nepovoljna mineralna zrna predstavljaju
ljunkove laporca' glinovitih kriljaca i pe&ara' raspadnutih granitoida i gnajseva. <adraj
nepostoje(ih zrna ne sme pre(i "H ukupne mase materijala.
Ezgradnja noice radi se razastiranjem sloja ljunka debljine ,"/!0 cm. <loj se zbija valjcima
pri optimalnoj vlanosti' sve dok to&kovi valjka pokazuju tragove. Provera kvaliteta noice
radi se po programu ispitivanja.
Obra&un radova se vri po m! izvedene ljun&anog nasipa.
*.1.*.1 Ispiti0an,a 1$ra(n,e #ateri,ala 1 (rena;ni sl&,
Posebna ispitivanja izve(e se radi utvrivanja podobnosti i kvaliteta ugradnje nasipa od
prirodnog ljunka. 5a svakom ugraenom sloju uze(e se tri uzorka i izve(e se dva opita
krunom plo&om -M?< ?.8,.0$6.. 3akoe' iz pozajmita ljunka na svakih ,00 m
!
ugraenog
materijala uradi(e se ispitvanja na tri uzorka.
Laboratorijska ispitivanja koja (e se obaviti na uzorcima ljunka' kako iz nasipa tako i iz
pozajmita svode se naA
,4
/ @ranulometrijsku analizu uzorka kojem je prethodno odreena zbijenost M?<
?.8,.0,4
/ =in. i ma#. zbijenost -P1. M?< 8.84.0!0
Po nalogu nadzornog organa mogu se izvesti in situ ispitivanja vodopropustljivosti ugraenih
slojeva' nalivanjem vode u buotinu sa zacevljenim zidovima -voda isti&e samo gravitoaciono
kroz dno buotine. ili po nekoj drugoj' u praksi prihva(enoj' metodi.
*.1.+. Cet&nsi ra(&0i
*.1.+.1 Opti (e&
Ovim tehni&kim uslovimV propisuju se uslovi i zVhtevi koji morVju biti ispunjeni pri
izvoenju betonskih i VrmirVno betonskih rVdovV u okviru ovog projektV. 8etoni se u pogledu
kvVlitetV svrstVvVju u dve kVtegorijeA
/ 8etoni prve kVtegorije -8.E. sprVvljVju se bez prethodnih ispitivVnjV' i mogu biti =8 ,0' ,"'
%0 i %". 5VjmVnjV koli&inV cementV klVse !" zV sprVvljVnje betonV 8/E i nVvedene =8 ,0/%"
jeA %%0' %60' !00 i !"0 kg+mW. Ovi betoni ugrVuju se sVmo nV grVdilitu gde se i sprVvljV
beton.
/ 8etoni druge kVtegorije - 8.EE . su =8 !0 i vie' kVo i trVnsportovVni betoni svih mVrki
betonV. 8etoni iznVd =8 60 su specijVlni betoni' koji se upotrebljVvju sVmo zV posebne svrhe.
8etoni 8.EE se sprVvljVju nV osnovu prethodnih ispitivVnjV sveeg i o&vrslog betonV
sprVvljenog od mVterijVlV predvienog zV izgrVdnju objektV' V premV uslovimV grVenjV i
nVmene konstrukcije. 5VjmVnjV koli&inV cementV i &esticV mVnjih od 0'%" mm zV sprVvljVnje
betonV 8.EE je od !00/"00 kg+mW u zVvisnosti od upotrbljene nVjve(e frVkcije VgregVtV premV
&lVnu !0 PrVvilnikV 878.
EzvoV& je obVvezVn dV urVdi elVborVt tehnologije betonV sV detVljnim opisom sprVvljVnjV'
trVnsportV' ugrVivVnjV' kontrole i nege betonV' i dV gV dostVvi projektVntu i nVdzornom
orgVnu nV sVglVsnost. FlVborVt tehnologije betonV morV sVdrVti i sve podVtke i prorV&une zV
oplVte i skele koje (e izvoV& koristiti u toku izvoenjV betonskih rVdovV / &lVn ,*" do ,*4
P878.
Bidrotehni&ki beton se upotrebljVvV zV izvoenje hidrotehni&kih konstrukcijV / objekVtV ili
njihovih delovV koji su stVlno ili povremeno u dodiru sV vodom. OvVj beton spVdV u
kVtegoriju 8.EE i po svojoj nVmeni imV posebnV svojstvV.
Opti uslovi kvVlitetV hidrotehni&kog betonV suA
/u pogledu &vrsto(e betonV nV pritisVk u upotrebi su =8 ,0' ,"' %0' %"' !0' !"' $0' $"' "0' ""
i 60T
/u pogledu vodonepropustljivosti su hidrotehni&ki betoni >/%' >/$' >/6' >/4 i >/,%' u
zVvisnosti od pritiskV vode nV koji je izloen objekVt ili deo objektVT
/u pogledu otpornosti premV delovVnju mrVzV' predviVju se mVrke =/"0' =/,00' =/,"0 i =/
%00' u zVvisnosti od klimVtskih uslovV zV delove koji su izloeni delovVnju mrVzVT
/u pogledu zVtezne &vrsto(e betonV posebni uslovi hidrotehni&kog betonV suA
V. Otpornost premV hemijskom Vgresivnom delovVnju sredine
b. Otpornost premV eroziji -VbrVziji i kVvitVciji.
,*
c. 3ermi&kV svojstvV
;vVlitet mVterijVlV koji se upotrebljVvV zV sprVvljVnje betonV -VgregVt' cement' vodV i
eventuVlni dodVci betonu.' kVo i kvVlitet sveeg i o&vrslog betonV morVju dV ispuni uslove i
zVhteve propisVneA
/ PrVvilnikom o tehni&kim normVtivimV zV beton i VrmirVni beton -P878.
/ Mugoelovenskim stVndVrdimV -M?<.
/ 3ehni&kim uslovimV zV izrVdu i upotrebu hidrotehni&kog betonV M?< ?.F!.0,0.
*.1.+.2 MIteri,Il /I sprI0l,In,e .et&nI
<Vstojke betonV ispituje proizvoV& u svemu premV &l. !* P878/V. PezultVti ispitivVnjV
evidentirVju se u dokumentVciji o ispitivVnju.
7gregVt -grVnulVt.
9V sprVvljVnje betonV upotrebljVvV se VgregVt koji ispunjVvV uslove kvVlitetV propisVneA
/ M?< 8.8%.0,0 / zV sepVrisVni VgregVt -grVnulVt.
/ M?< 8.8!.,00 / zV frVkcionisVni kVmeni VgregVt
Prirodni' nesepVrisVni VgregVt moe se upotrebiti sVmo zV neVrmirVni beton do nVjvie mVrke
=8/,". @rVnulometrijski sVstVv meVvine VgregVtV utvruje se ispitivVnjem i zVvisi od
propisVnih uslovV kvVlitetV' nV&inV i uslovV trVnsportV i ugrVivVnjV betonV. OdVbrVni
grVnulometrijski sVstVv meVvine VgregVtV morV dV osigurV dovoljnu obrVdljivost i zbijenost
betonV.
@rVnulometrijski sVstVv VgregVtV zV beton &ineA
/ <itni VgregVt u dve frVkcije nVzivnih veli&inVA 0+, mm i ,+$ mm' odnosno 0+% mm i %+$ mmT
/ ;rpuni VgregVt u &etiri frVkcije nVzivnih veli&inVA $+4 mm' 4+,6 mm' ,6+!% mm i !%+6! mm
-izuzetno i 6!+,%" mm..
>eli&inV nVjve(eg odVbrVnog zrnV VgregVtVje mVnjV odA ,+$ mVnje dimenzije betonskog
presekV' ,+! debljine plo&e' niti ve(a od ,'%" nVjmVnjeg &istog otvorV horizontVlnog rVzmVkV
VrmVture.
?slovi kvVlitetV' nV&in ispitivVnjV i ocenV rezultVtV ispitivVnjV VgregVtV i kVmenV zV
proizvodnju VgregVtV zV beton' utvreni su premV M?< 8.8%.00*.
<epVrisVni VgregVt -grVnulVt. zV beton u pogledu kvVlitetV morV dV zVdovolji uslove propisVne
M?< 8.8!.0,0.
CrVkcionisVni kVmeni VgregVt zV beton u pogledu kvVlitetV morV dV zVdovolji uslove
propisVne M?< 8.8!.,00
OdreivVnje zVpreminske mVse VgregVtV u rVstresitom i zbijenom stVnju' vri se po postupku
propisVnom M?< 8.84.0!0. >lVnost kVmenog VgregVtV odreuje se premV M?< 8.84.0!".
;oli&inV sitnih &esticV' slVbih zrnV' sVdrVjV grudvi gline odreuje se po postupku utvrenim
premV M?< 8.84.0!6' M?< 8.84.0!)' i M?< 8.84.0!4
@rVnulometrijski sVstVv meVvine VgregVtV zV beton utvruje se premV M?< ?.=,.0").
=inerVlni VgregVt zV beton morV dV bude kvVlitetVn' bez tetnih sVstojVkV' tvrd i postojVn nV
Vtmosferske uticVje. 9V sprVvljVnje betonV' dozvoljVvV se upotrebV sVmo prethodno ispitVnih
VgregVtV.
%0
Cement
9V sprVvljVnje betonV upotrebljVvV se preteno portlVnd cement klVse !"0' hidrVuli&ko vezivo
od portlVnd / cementnog klinkerV' ili sV dodVtkom grVnulisVne zgure prirodnog ili vetV&kog
pucolVnV.
PortlVnd cement sV dodVtkom prirodnog pucolVnV ve(im od ,"H' moe dV se upotrebi zV
izvoenje konstrukcije od betonV kojV je stVlno u vodi ili u tlu. 9V sprVvljVnje betonV
upotrebljVvV se cement koji ispunjVvV uslove kvVlitetV propisVne premV M?< 8.C,.00*' M?<
8.C,.0,,' M?< 8.C,.0,! i M?< 8.C,.0,$.
5V&in isporuke ' pVkovVnje' smetVj i uzimVnje uzorVkV propisVni su premV M?< 8.C,.0,%.
EspitivVnje &vrsto(e cementV' fizi&ko / hemijskih osobinV propisVni su premV M?< 8.C4.0%%'
odnosno M?< 8.C4.0%! i M?< 8.C4.0%0.
>odV zV sprVvljVnje sveeg betonV
9V sprVvljVnje betonV upotrbljVvV se vodV kojV ispunjVvV uslove propisVne premV M?<
?.=,.0"4. 9V sprVvljVnje betonV vodV zV pi(e se upotrebljVvV bez dokVzV o podobnosti zV
sprVvljVnje betonV.
1odVci betonu -plVstifikVtori' VerVnti' dodVci zV vezivVnje.
9V sprVvljVnje betonV upotrebljVvVju se dodVci betonu' koji ispunjVvVju uslove kvVlitetV
propisVne premV M?< ?.=,.0!"' s tim dV se prethodno izvri proverV dV li dodVtVk betonu
odgovVrV projektovVnoj betonskoj meVvini premV M?< ?.=,.0!). Ove mVterije se dodVju u
mVnjim koli&inVmV' pre ili zV vreme meVnjV' rVdi postizVnjV odreenih osobinV sveeg ili
o&vrslog betonV.
EspitivVnje uticVjV dodVtVkV betonu nV osobine sveeg ili o&vrslog betonV vri se premV M?<
?.=,.0!6.
*.1.+.* SprI0l,In,e .et&nI
<prVvljVnje betonV vri se mehVni&ki sV teinskim dozirVnjem komponenti u svemu premV
propisimV P878 -&l. %!!/%!*.. ?reVj zV dozirVnje VgregVtV morV dV bude tV&Vn' redovno
kontrolisVn i dV moe lVko dV se prilVgodi odnosimV dozirVnjV' koji nVstVju zbog promene
vlVge VgregVtV nV deponiji. CVbrikV betonV morV biti opremljenV zV sprVvljenje betonV sV dve
frVkcije sitnog i tri frVkcije krupnog VgregVtV.
5V ureVj zV dozirVnje vode postVvljV se VutomVtski ureVj zV dozirVnje dodVtVkV betonu.
PotrebnV koli&inV vode zV odreenu meVvinu odreuje se nV osnovu procentV vlVnosti
sitnog VgregVtV. 3V&nost dozirVnjV VgregVtV je R%H' V zV cement' vodu i dodVtke betonu R,H.
OptimVlno meVnje betonV utvruje se nV osnovu ispitVnog meVnjV uzorVkV uzetih nV
po&etku i nV krVju prVnjenjV meVlice. 5ije dozvoljeno nVknVdno dodVvVnje vode i meVnje
betonV' osim u Vuto meVlici zV vreme trVnsportV.
;ontrolu sprVvljVnjV betonV vri ProizvoV& betonV / do vremenV predVje betonV EzvoV&u
betonskih rVdovV' premV M?< ?.=,.0",' V EzvoV& od vremenV preuzimVnjV betonV do
zVvretkV negovVnjV ugrVenog betonV' u svemu premV &l. !"/!) P878/V.
Bomogenost sprVvljene betonske mVse ispituje sV premV M?< ?.=,.0%4. <VstVv sveeg
betonV odreuje se premV M?< ?.=,.0!0. ;onzistencijV sveeg betonV odreuje se premV
M?< ?.=4.0"6
%,
*.1.+.+ TrInsp&rt .et&nI
3rVnsport sveeg betonV morV dV obezbedi homogenost sveeg betonV' konstVntnost sVstVvV i
konzistenciju. <ve beton se trVnsportuje Vuto / meVlicom' krVnom sV specijVlnim koem'
pneumVtskom ili betonskom pumpom i drugim pogodnim ureVjimV.
5V mestu istovVrV sveeg betonV' visinV pVdV betonV ne sme dV pree % metrV. 1V ne bi dolo
do rVslojVvVnjV betonske meVvine zV betonirVnjV sV ve(e visine' sputVnje betonV se vri
pomo(u levkV. 3rVnsport betonV obVviti to krV(im putem' bez potresV i u to krV(em vremenu
dV ne doe do segregVcije betonV.
*.1.+.- Pripre#I /I 1$rI7i0In,e .et&nI
8etonirVnje moe dV po&ne po izvrenoj pripremiA podloge nV koju se nVnosi beton' skele'
oplVte i VrmVture.
*.1.+.2 Pripre#I p&(l&$e
3emeljnV povrinV preko koje (e se ugrVditi prvi rVdni sloj betonV' neposredno pre
betonirVnjV' morV dV se o&isti od nevezVnih i slVbo vezVnih komVdV stene i ne&isto(e. EstV se
opere vodom' V zVtim vodV odstrVni sV dnV. 3emeljna spojnica se izduva kompresorom.
?koliko sV u dnu pojVvi izvirVnje podzemne vode' istV se kVptirV i odvodi vVn mestV
betonirVnjV.
7ko se betonirVnje vri preko rVnije ugrVenog betonV -nVstVvVk betonirVnjV. morV dV se
izvri pripremV povrine betonV i toA
/ <kidVnje cementne skrVme mlVzom vVzduhV i vode pod pritiskom od !/6 bVrV pri krVju
vezivVnjV betonV. 7ko je zVvreno vezivVnje betonV i postignutV &vrsto(V od " =pV' povrinV
se &isti mlVzom kvVrcnog peskV pod pritiskom od ) bVri ili pikovVnjem betonV.
/ ObrVenV povrinV se o&isti i opere vodom pod pritiskom.
5V o&i(enoj povrini ugrVuju se VrmVturV i postVvljV oplVtV.
*.1.+.5 SelI i &plItI
<kelV i oplVtV postVvljVju se tVko dV prime svV optere(enjV i uticVje pri izvoenju betonskih
rVdovV' bez deformVcijV i nedozvoljenih slegVnjV' V u isto vreme dV obezbedi sigurnost
rVdnikV. <kelV i oplVtV izvode se tVko dV odgovVrVju nV&inu ugrVivVnjV' vibrirVnjV' negovVnjV
i obrVde betonV. ?nutrVnjV strVnV oplVte morV dV bude obrVenV premV zVhtevimV i zVptivenV
tVko dV ne doe do gubljenjV sVstojVkV betonV / cementnog mlekV' &istV i po potrebi
premVzVnV zVtitnim sredstvimV.
PremVz oplVte ne sme biti tetVn zV beton i ne sme dV deluje nV promenu boje povrine vidnog
betonV. <kelV i oplVtV se postVvljVju tVko dV omogu(e lVko skidVnje' bez ote(enjV betonV.
OplVtV unutrVnjih povrinV betonV' koje nisu predviene dV se gletuju' morV biti posebno
obrVenV / opivenV' dV bi se dobile rVvne i glVtke povrine betonV. OplVtV se skidV po
fVzVmV' bez potresV i udVrV kVdV beton postigne odreenu &vrsto(u i toA
/ !0H propisVne =8 kod stubovV' zidovV i vertikVlnih delovV oplVte nose(ih konstrukcijV /
gredV.
/ )0H propisVne =8 kod plo&V i donjih delovV oplVte gredV.
%%
PostVvljenu skelu i oplVtu trebV nivelisVti' V u toku betonirVnjV osmVtrVti. 7ko se primeti
poputVnje ili deformVcije' odmVh izvriti poprVvke. 9V nosive elemente slobodne duine ve(e
od 6 m' oplVtV se postVvljV tVko dV nVkon optere(enjV elementV ostVne nVdvienje veli&ine
l+,000
ObVveznV je proverV dimenzijV skele i oplVte' kVo i kvVlitet izrVde.
Pre po&etkV betonirVnjV oplVtV morV dV se nVkvVsi vodom' kVo i u toku betonirVnjV' vode(i
rV&unV dV vodV ne ostVne u betonskoj mVsi ili dV oplVtV ne oduzimV vodu betonu prilikom
betonirVnjV.
*.1.+.8 Ar#It1rI
9V VrmirVnje konstrukcijV / elemenVtV od betonV koristi se vru(e vVljVni betonski &elici i toA
/ @lVtkV VrmVturV -@7. od mekog betonskog &elikV kvVlitetV %$0+!60 premV M?< C.;6.0%0.
/ PebrVstV VrmVturV od visokovrednog prirodno tvrdog &elikV kvVlitetV 8 "00 premV <PP<
F5 ,0040
/ 9VvVrene VrmVturne mree od hlVdno vu&ene ice' izrVene od glVtkog &elikV -8 "00. i
orebrenog &elikV -8 "00. u svemu premV <PP< F5 ,0040.
=ogu se upotrebiti i druge vreste i oblici &elikV' s tim dV se zV upotrebljenu VrmVturu pribVve
Vtesti' kojim se potvruje dV tV VrmVturV ispunjVvV tehni&ke uslove propisVne PrVvilnikom
878 &lVn 6!/)%.
Pre ugrVivVnjV VrmVturV morV dV bude o&i(enV od prljVvtine' mVsno(e' ljuski od korozije i
ostVlog to moe smVnjiti Vtheziju -vezV &elik / beton.. 7rmVturV se sVvijV u hlVdnom stVnju.
<e&enje' sVvijVnje i ugrVivVnje VrmVture se izvodi u svemu premV plVnu VrmVture.
5VstVvljVnje VrmVture -duinV i poloVj nVstVvljene VrmVture sV preklVpVnjem. izvodi se u
svemu premV projektu konstrukcije. Kipke VrmVture mogu se zVvVriti Vko su zVvVrljive' i to nV
prVvim delovime min. ,0 od krivine. 5osivost zVvVrenih ipki ispituje se premV <PP< F5
,0040.
=estV nVstVvljVnjV VrmVture odreenV su plVnovimV VrmVture. ?grVenV VrmVturV morV biti
dobro povezVnV i ukru(enV' tVko dV pri betonirVnju zVdri projektovVni poloVj i osigurV
predvieni zVtitni sloj betonV.
OsigurVnje poloVjV VrmVture izvodi se ugrVivVnjem potrebnog brojV grVni&nikV i podmetV&V
odreenog tipV. 7ko se VrmVturV postVvljV nV tlo' prethodno se izvede izrVvnVvVju(i sloj
betonV debljine nVjmVnje " cm.
Pre po&etkV betonirVnjV zVpisni&ki se utvruje dV ugrVenV VrmVturV zVdovoljVvV uslove u
pogleduA
/ pre&nikV' brojV ipki i geometrije -poloVjV. predviene projektom'
/ izvrenog u&vr(enjV VrmVture u oplVti'
/ mehVni&ke kVrVkteristikeA grVnicu rVzvlV&enjV i grVnicu kidVnjV .
*.1.+.9 6$rI7i0In,e .et&nI
8etonirVnje moe dV po&ne kVdV su pripremni rVdovi potpuno i isprVvno izvreni i kVdV se to
pismeno utvrdi. 8etonirVnjV zidovV je potrebno urVditi u kVmpVdVmV izmeu $ i 4 m u sklVdu
sV tehnologijom kojom rVspolVe EzvoV& rVdovV' pri &emu se vri betonirVnje nV preskok' tj.
svVke druge kVmpVde. 8etonirVnje podne plo&e je potrebno izvriti po sistemu Vh plo&e'
%!
unVkrsno svVko drugo polje' pri &emu poljV trebV dV budu veli&ine od $ do 6 m. 8eton se
ugrVuje premV utvrenom i odVbrVnom sistemu betonirVnjV' neposredno po izvrenom
meVnju i trVnsportu sprVvljenog betonV.
?grVivVnje betonV morV dV se izvri u periodu pre po&etkV vezivVnjV cementV. <vVkV
zVpo&etV deonicV ili element objektV' morV dV se izbetonirV neprekinuto u obimu predvienom
progrVmom betonirVnjV. 7ko se ugrVivVnje betonV prekidV zbog nepredvienih prilikV'
preduzimVju se mere dV tVkVv prekid ne uti&e tetno nV nosivost i ostVlV svojstvV konstrukcije
odnosno elementV objektV. Prekid betonirVnjV izvodi se nV nV&in predvien projektom' u
suprotnom morV dV se o&isti i ukloni deo ugrVenog betonV dV bi se dobilV povrinV pogodnV
zV nVstVvljVnje betonirVnjV. Pri ugrVivVnju betonV po&etnV temperVturV sveeg betonV ne sme
biti niV od G "XC' niti viV od G !0XC. 8eton izvVn nVvedene temperVture ugrVuje se po
posebnim postupcimV predvienim zV temperirVne betone. 7ko je srednjV dnevnV temperVturV
vVzduhV ispod G "XC ili viV od G !0XC' preduzimVju se posebne mere zV normVlno
o&vr(VvVnje betonV..
8eton se ubVcuje u oplVtu nV odgovVrVju(i nV&in' koji sprV&VvV segregVciju betonV' promenu
sVstVvV i svojstvV betonV. >isinV pVdV betonV ne sme biti ve(V od ,'" metVrV' te se zV ve(e
visine sputVnje betonV vri pomo(u levkV' kVko ne bi dolo do segregVcije betonV. ;od
betonirVnjV zidovV i elemenVtV ve(ih visinV' beton se unosi i ugrVuje u slojevimV ne viim od
)0 cm.
8eton se ugrVuje mehVni&ki / vibrVtorimV. >reme vibrirVnjV odreeno je potrebom potpunog
zbijVnjV betonV' vode(i rV&unV dV se nepotrebno dugim vibrirVnjem ne izVzove segregVcijV
betonV. 5ije dozvoljeno rVzVstirVnje betonV vibrVtorom. 5Vjve(a udVljenost ugrVenog betonV
u zbijenom stVnju ne sme biti ve(V od ,'" m od mestV ugrVivVnjV / sputVnjV betonV. ;od
ugrVivVnjV betonV u slojevimV' nVredni sloj morV dV se ugrVdi zV vreme koje osigurVvV
spVjVnje betonV sV prethodnim slojem. ?grVivVnje betonV u vie slojevV izvodi se tVko to se
gornji sloj vibrirV' V donji sloj revibrirV dV bi se ostvVrilo dobro spVjVnje gornjeg i donjeg
slojV. ?grVeni beton morV dV u potpunosti popuni prostor do oplVte' pri &emu se oplVtV ne
sme deformisVti. 8eton koji se ugrVuje morV dV bude odreene konzistencije' kojV
omogu(uje kvVlitetno ugrVivVnje i zbijVnje predvienim mehVni&kim sredstvimV' V u svemu
premV zVhtevimV PrVvilnikV 878 -&l. %60/%6".. <pecijVlni nV&ini ugrVivVnjV i specijVlni
betoni -podvodni beton' pumpVni beton i dr.. zVhtevVju posebne uslove zV oplVtu i opremu.
?grVivVnje betonV u posebnim uslovimV
?grVivVnje betonV pri spoljnim temperVturVmV vVzduhV ispod G "XC ili iznVd G !0XC'
zVhtevV dV se osigurVju posebne mere zVtite betonV .
Pri betonirVnju nV niskim temperVturVmV' u pogonimV trebV dV se osposobi i proveri opremV
kojV se koristi zV proizvodnju i ugrVivVnje betonV pri niskim temperVturVmV. 5ije dozvoljenV
upotrebV smrznutog VgregVtV. 7gregVt morV dV bude otporVn nV mrVz u ne sme dV sVdri
primese koje usporVvVju hidrVtVciju cementV. PogodnV je upotrebV visokoVktivnog cementV sV
niom stVndVrdnom konzistencijom i brim oslobVVnjem hidrVtVcione toplote.
1odVci betonu ne smeju dV usporVvVju proces hidrVtVcije pri niskim temperVturVmV. Cement
sV dodVtkom pucolVnV se ne koristi. 9V ugrVeni beton pri niskim temperVturVmV morVju dV se
obezbede uslovi zVtite od prvog smrzVvVnjV betonV u vremenu dok se ne dostigne "0H
zVhtevVne &vrsto(e. 9V beton koji (e u toku eksploVtVcije dV bude izloen smrzVvVnju' zVtitV
od prvog zVmrzVvVnjV ugrVenog betonV zVhtevV se u vremenu postizVnjV ,00H zVhtevVne
&vrsto(e. Pri skidVnju oplVte i ukidVnju toplotne zVtite u hlVdne dVne' potrebnV je zVtitV
spoljne povrine betonV' dV ne bi dolo do nVglog hlVenjV betonV.
%$
Pri betonirVnju nV visokim temperVturVmV' preduzimVju se mere hlVenjV komponenVtV
betonV ili hlVenjV i nege ugrVenog betonV' tVko dV temperVturV ugrVenog betonV ni u kom
slu&Vju ne bude viV od G %"XC.Posebnu pVnju obrVtiti nV smVnjenu obrVdljivost betonV pri
visokim temperVturVmV. 1odVci betonu koji se koriste zV pove(Vnje obrVdljivosti betonV i kVo
usporivV&i vezivVnjV' morVju prethodno dV se ispitVju nV uzorcimV sV odVbrVnim cementimV i
pri o&ekivVnoj temperVturi betonV.
?grVivVnje betonV u posebnim uslovimV se izvodi u svemu premV P878 -&l. %64/%)6..
*.1.+.1E RI(ne sp&,ni%e
Pri betonirVnju ve(ih i osetljivih konstrukcionih elemenVtV predviene su rVdne spojnice /
spojevi sveeg betonV sV o&vr(VvVju(im i o&vrslim betonom.
ObrVdV povrine rVdne spojnice o&vr(VvVju(eg betonV vri se uklVnjVnjem cementne skrVme
sV cele povrine spojnice mlVzom vVzduhV i vode pod pritiskom ! do 6 bVrV pri krVju
vezivVnjV betonV -)/,% &VsovV nVkon zVvrenog ugrVivVnjV betonV..
ObrVdV povrine spojnice nVkon zVvrenog vezivVnjV -o&vrsli beton.' vri se mlVzom
kvVrcnog peskV pod pritiskom ) bVrV ili NpikovVnjemN' s tim dV &vrsto(V betonV ne bude
mVnjV od " =PV.
PripremV povrine betonV vri se pre postVvljVnjV VrmVture' uklVnjVnjem prVine i otpVdVkV od
obrVde' kVo i nevezVnih i slVbo vezVnih zrnV VgregVtV. O&i(enV povrinV se opere vodom.
5eposredno pre nVstVvkV betonirVnjV spojnicV se dobro nVkvVsi vodom.
PVdni prekidi i nVstVvci betonirVnjV morVju dV se obrVde i ugrVde tVko dV beton imV istV
svojstvV i kvVlitet kVo i nV ostVlim delovimV betonske konstrukcije. FventuVlnV slVbV mestV'
EzvoV& (e pripremiti' o&istiti i injektirVti o svom troku' V nV nV&in kVko to propie 5Vdzorni
orgVn.
*.1.+.11 Bilata%i&ne sp&,ni%e
1ilatacione spojnice izvode se prema geometriji datoj u grafi&koj dokumentaciji i imaju za
cilj da spre&e nekontrolisano stvaranje prslina 78 pregrade prilikom termi&kih dejstava.
PVdne spojnice izvode se i ugrVivVnjem dva reda specijVlnih elVsti&nih trVkV od gume ili
P>C/V -C?@F8751. na delu uz uzvodno lice 78 pregrade. ?grVene trVke trebV dV imVju
&vrsto(u nV istezVnje od %" =PV' V izduenje od "0H. ?grVivVnje ovih trVkV definie se
projektom i plV(V se po ugovorenom predrV&unu rVdovV.
*.1.+.12 Ne$a .et&na
?grVeni beton' zV vreme vezivVnjV i o&vr(VvVnjV' morV dV se titi od dejstvV suncV' mrVzV'
vetrV' loeg vremenV i drugih Vtmosferskih nepogodV' u svemu premV PrVvilniku 878 -&l.
%66 i %6).. 9VtitV betonV trVje neprekidno nVjmVnje ) dVnV' odnosno dok beton ne dostigne
60H &vrsto(e od predviene mVrke betonV' Vko projektom betonV nije drugV&ije predvieno.
9V vreme kie i jVkog suncV posebno se tite gornje slobodne povrine betonV prekrivVnjem ili
kori(enjem specijVlnih premVzV. ?grVeni beton se neguje redovnim polivVnjem vodom kojV
tetno ne deluje nV vezivVnje i o&vr(VvVnje betonV. PolivVju se slobodne povrine i oplVtV
betonV. 8eton trebV dV se titi i od potresV' V o&vrsli beton od prerVnog optere(enjV i
mehVni&kih ote(enjV.
%"
*.1.+.1* Sana%i,a .et&na
Posle skidVnjV oplVte morV dV se izvri pregled svih povrinV i dV se utvrde eventuVlni
nedostaci i slVbV mestV kojV se morVju sVnirVti. <lVbo ugrVen beton morV dV se ukloni' V
segregirVni -kVvernoznV mestV. dV se o&isti i produbi do zdrVvog betonV. OvVko o&i(enV i
obrVenV mestV ispune se dobro ugrVenim betonom istog kvVlitetV kVo i u konstrukciji.
?koliko se utvrdi dV nije obezbeenV zVhtevVnV vodonepropustljivost' kVko nV spojnici tVko i
vVn spojnicV' ili je vodopropustljivost posledicV nVstVlih prslinV i pukotinV' morV dV se izvri
sVnVcijV svih tVkvih mestV injektirVnjem ili nekim drugim pogodnim nV&inom koji se predvidi
projektom sVnVcije. 9V sve pojVve ote(enjV nV betonu' utvruju se uzroci i preduzimVju se
mere dV se tVkvV ote(enje izbegnu pri nVrednom betonirVnju.
*.1.+.1+ B&/0&l,enI &(st1pIn,I &( pr&,et&0Ini! (i#en/i,I .et&nsi! &.,eItI
<vrhV ovog &lVnV je dV utvrdi tolerVncije dimenzijV betonskih objekVtV pri kojimV objekti
mogu jo odgovVrVti svojoj konstruktivnoj nVmeni' ili nVmeni u pogonu i eksploVtVciji.
OdstupVnje od utvrenih prVvVcV' kotV i dimenzijV bi(e doputeno u ovde utvrenim
grVnicVmV. Envestitor rezervie prVvo dV ovde opisVne tolerVncije smVnji' ukoliko tVkve
tolerVncije pogorVvVju funkcionVlnost objektV. 7ko tolerVncije opisVne u ovom &lVnu ne
obuhvVtVju pojedine objekte' zV njih (e tolerVncije biti utvrene u sVglVsnosti sV ovim &lVnom.
EzvoV& (e biti odgovorVn dV oplVtV bude postVvljenV i odrVvVnV tVko dV dimenzije betonskih
objekVtV budu odrVne u grVnicVmV dozvoljenih tolerVncijV opisVnih u ovom &lVnu. 8etonski
objekti &ije dimenzije prelVze grVnice dozvoljenih tolerVncijV bi(e poprVvljeni i+ili uklonjeni i
ponovo izbetonirVni. <ve trokove poprVvke ili ruenjV i ponovnog betonirVnje tVkvih
objekVtV snosi(e izvoV&' bez ikVkvog prVvV nV nVknVdu. 3olerVncije dimenzijV betonskih
objekVtVA
V. odstupVnje od utvrenog prVvcV %" mm
b. odstupVnje od utvrenih kotV ,0 mm
c. vVrijVcije dimenzijV popre&nih presekV stubovV' plo&V' zidovV i sli&nih delovV objektVA
minus " mm +plus ,0 mm
d. vVrijVcije dimenzijV stopV u osnoviA minus ,0 mm + plus ,0 mm
e. dozvoljeni ekscentricitet %H od irine Vli ne vie od %0 mm
f. odstupVnje visine stopV !H od visine
g. vVrijVcijV veli&inV i poloVjV otvorV u zidovimVA minus " mm + plus ,0 mm
Po sopstvenom nVhoenju nVdzorni orgVn moe odobriti dvostruko ve(e tolerVncije.
*.1.+.1- Bne0ni .et&nsi! rI(&0I
9V sve vreme izvoenjV betonskih rVdovV izvoV& je duVn dV vodi dnevnik betonskih rVdovV.
? dnevnik betonskih rVdovV unosi se slede(eA
V. podVci o isporuci cementV nV grVdilitu i toA
/ nVziv proizvoV&V cementVT
/ koli&inV cementV i dVtum prispe(V nV grVdiliteT
/ mesto gde je cement usklVditenT
b. podVci o isporukVmV dodVtVkV betonuT
c. rezultVti svih prethodnih i kontrolnih ispitivVnjV betonV' njegovih komponenti i dodVtVkV
betonuT
d. podVci o temperVturVmV vVzduhV' vode' cementV' VgregVtV i betonV' vlVnosti vVzduhV i
vremenuT
%6
e. podVci o vremenu po&etkV i zVvretkV betonirVnjV pojedinih objekVtV i podVci o vremenu
postVvljVnjV' odnosno skidVnjV oplVteT
f. uputstvV i primedbe nVdzornog orgVnV.
Pored nVvedenih' u dnevnik betonskih rVdovV (e se unositi i svi ostVli potrebni podVci. Mednu
kopiju dnevnikV betonskih rVdovV izvoV& (e dostVvljVti nVdzornom orgVnu. 3rokovi
prethodnih i kontrolnih ispitivVnjV betonV' njegovih komponenti i dodVtVkV betonu' bilo dV se
vri nV grVdilitu ili u nekoj drugoj stru&noj orgVnizVciji' ne(e se izvoV&u posebno plV(Vti ve(
(e ih on obuhvVtiti jedini&nim cenVmV betonV ponuenim u predrV&unu.
*.1.+.12 K&ntr&lI 0IlitetI .et&nI
;ontrolV kvVlitetV betonV vri se premV zVhtevimV PrVvilnikV 878 -&l. 6/$$. i
Mugoslovenskim stVndVrdimV -<PP<. i obuhvVtVA
/ ;ontrolu kvVlitetV sVstVvnih delovV betonV -cement' VgregVt' vodV i dodVci betonu.
/ ;ontrolu sprVvljVnjV betonV -ureVji i opremV.
/ ;ontrolu pripreme zV betonirVnje -podlogV' skelV' oplVtV i VrmVturV.
/ ;ontrolu trVnsportV betonV -homogenost' konzistencijV i temperVturV sveeg betonV nVkon
trVnsportV.
/ ;ontrolV sprVvljVnjV i ugrVivVnjV betonV -isprVvnost ureVjV i opreme' zbijenost ugrVenog
betonV i drugo.
/ ;ontrolV negovVnjV i zVtite betonV -odrVvVnje vlVnosti.
/ ;ontrolV kvVlitetV proizvedenog betonV
/ ;ontrolV kvVlitetV ugrVenog betonV
5Vpred nVvedene kontrole vre se sistemVtski i neprekidno' V rezultVti ispitivVnjV se
evidentirVju i &uvVju u dokumentVciji o izvrenom ispitivVnju.
;ontrolV kvVlitetV proizvedenog betonV
>ri se pomo(u betonskih telV / uzorVkV' uzetih u fVbrici betonV ili nV mestu ugrVivVnjV
betonV. EzrVdV ovih uzorVkV od sveeg betonV i negV u svemu se rVdi premV M?< ?.= ,.00"
;ontrolV kvVlitetV betonV' koji se proizvodi' sVstoji se u odreivVnju slede(egA
Ovrsto(V betonV pri pritisku ispituje se preme M?< ?.=,.0%0 nV kockVmV ivice %0 cm ili
cilindrimV koje su &uvVne u vodi ili u *"H/tnoj relVtivnoj vlVzi pri temperVturi -%0 R !.XC .
Ovrsto(V pri pritisku rV&unV se po obrVscuA Yc D C+Zc
Yc / Ovrsto(V pri pritisku u -[V.
C/ silV lomV / pritiskV u -5.
Zc/ povrinV betonskog telV nV koju deluje silV pritiskV u -m\.
;VrVkteristi&nV &vrsto(V pri pritisku je vrednost ispod koje se moe o&ekivVti nVjvie ,0H
svih &vrsto(V pri pritisku ispitVnog betonV. =VrkV betonV -=8. je normirVnV &vrsto(V pri
pritisku i =PV' zVsnovVnV nV kVrVkteristi&noj &vrsto(i pri stVrosti betonV od %4 dVnVA
9VteznV &vrsto(V betonV ispituje se premV M?< ?.= ,.0%%' nV betonskim telimV' kockVmV i
cilindrimV' u merVmV premV M?< ?.=,.00$.
9VteznV &vrsto(V zV betonskV telV oblikV kockeA
%)
]g D %[ +V%
v' / &vrsto(a pri zatezanju cepanjem u-Pa. P'' / sila cepanja ^ -5.
a / strana kocke u -t.
9VteznV &vrsto(V betonV sVvijVnjem ispituje se premV M?< ?.=,.0,0 nV betonskim telimV
oblikV prizme pri &emu optere(enje u vidu koncentrisVne sile deluje u sredini rVsponV do
pojVve lomV.
>odonepropustljivost betonV ispituje se premV M?< ?.=,.0," nV betonskim telimV oblikV
cilindrV pre&nikV i visine od ,"0 mm ili plo&VmV dim. %00#%00#,"0 mm. 5V
vodonepropustljivost se ispituju betoni koji po svojoj nVmeni imVju svojstvV dV se u uslovimV
specifi&nih sredinV suprostVvi prodirVnju vode pod rVzli&itim pritiscimV. ? pogledu
vodonepropustljivosti u primeni su betoni mVrke >/%' >/$' >/6' >/4 i >/,%' gde brojke
oznV&VvVju pritiske u bVrimV' koje beton morV dV zVdovolji' odnosno dV se ne zVpVzi pojVvV
kVpi nV gornjoj povrini nV " od 6 ispitVnih telV zV >_ $' V zV >/ % nV ! ispitVnV telV premV
M?< ?.=,.0,".
PritisVk pri ispitivVnju pove(VvV se nV svVkih 4 sVti zV , bVr.
>odonepropustljivi beton propisuje se zV hidrotehni&ke objekte i delove objektV koji su
izloeni Vgresivnim uticVjimV okoline.
Otpornost premV dejstvu mrVzV ispituje se premV M?< ?.=,.0,6 nV betonskim telimV oblikV
kocke' duine strVne ,"0 ili %00 mm' odnosno cilindrV pre&nikV i visine ,"0 mm' izvVenog iz
gotove konstrukcije betonV stVrog nVjmVnje %4 dVnV. ? pogledu otpornosti premV delovVnju
mrVzV u primeni su =/"0' =/,00' =/,"0 i =/%00' gde brojke oznV&VvVju nVjve(u broj
ciklusV nVizmeni&nog smrzVvVnjV pri /%0XC i krVvljenjV pri G%0XC koje morV dV izdre
ispitVnV telV.
Ovrsto(V nV pritisVk smrzVvVnih telV morV' posle zVhtevVnog brojV ciklusV' dV iznosi )"H od
&vrsto(e koju imVju nesmrzVvVnV telV iz iste serije uzorVkV i iste stVrosti. Espituju se betoni zV
delove objekVtV koji se nVlVze u vlVnom stVnju i koji su povremeno izloeni smrzVvVnju i
odmrzVvVnju.
Ovrsto(V nV pritisVk smrzVvVnih telV morV' posle zVhtevVnog brojV ciklusV' dV iznosi )"H od
&vrsto(e koju imVju nesmrzVvVnV telV iz iste serije uzorVkV i iste stVrosti. Espituju se betoni zV
delove objekVtV koji se nVlVze u vlVnom stVnju i koji su povremeno izloeni smrzVvVnju i
odmrzVvVnju.
*.1.+.15 Pr&0erI 0IlitetI 1$rI7en&$ .et&nI
ProverV kvVlitetV ugrVenog betonV obuhvVtVA
/ Pregled stVnjV povrinV betonV posle skidVnjV oplVte' i utvrivVnje eventuVlnih slVbih mestV'
upljinV' prslinV' kVo i kontrolu eventuVlno izvrenih sVnVcionih merV.
/ Pregled izvrenog spVjVnjV betonV nV mestimV rVdnih spojnicV.
/OdreivVnje &vrsto(e pri pritisku' &vrsto(e pri zVtezVnju' vodonepropustljivosti i otpornosti
premV delovVnju mrVzV nV betonskim telimV uzetim pri ugrVivVnju betonV u objekVt ili
uzorcimV dobijenim vVenjem jezgVrV iz betonske konstrukcije. 8roj uzetih uzorVkV je premV
potrebi predvienih ispitivVnjV.
9V zVvrnu ocenu kvVlitetV ugrVenog betonV u konstrukciju' potrebnV je potpunV tehni&kV
dokumentVcijV sV rezultVtimV svih prethodnih i kontrolnih ispitivVnjV zVA VgregVt' cement'
vodu' dodVtke betonu' sve i o&vrsli beton. 9V vreme izvoenjV betonskih rVdovV EzvoV&
vodi dnevnik betonskih rVdovV gde unosi podVtke zVA VgregVt' cement -proizvoV&' koli&inV i
%4
dVtum prispe(V.' dodVtke betonu' rezultVte prethodnih i kontrolnih ispitivVnjV sVstojVkV betonV
kVo i sprVvljenog i ugrVenog betonV' vreme po&etkV i zVvretkV betonirVnjV' vreme
postVvljVnjV i skidVnjV oplVte' temperVturu i vlVnost nV lokVciji objektV.
5V osnovu zVvrne ocene kvVlitetV betonV u konstrukciji' dokVzuje se sigurnost i trVjnost
konstrukcije.
*.1.+.18 Meren,e i plI>In,e
Ar#It1rI
Medini&nV cenV obuhvVtV nVbVvku' trVnsport' se&enje' sVvijVnje i ugrVivVnje VrmVture.
@rVni&nici i podmetV&i zV regulisVnje odstojVnjV od oplVte' kVo i povezivVnje VrmVture' ne
obrV&unVvVju se posebno' ve( su urV&unVti u jedini&nu cenu ugrVene VrmVture. =erenje
koli&inV rVdi plV(VnjV' vri se nV osnovu koli&inV iz plVnovV VrmVture ili nV nV&in kVko je
odredio 5Vdzorni orgVn. Pla(a se po , kg ugrVene VrmVture. 9V @7 i P7 plV(V se posebno zV
profile do : ,% mm' V posebno zV profile ve(e ,% mm. 9V mreVstu VrmVturu tVkoe se plV(V
posebno po , kg ugrVene mreVste VrmVture.
Cet&nsi rI(&0i
Medini&nV cenV obuhvVtV nVbVvku i trVnsport svih potrebnih mVterijVlV' sprVvljVnje' trVnsport'
ugrVivVnje i negu betonV' potrebVn VlVt' opremu' utroenu energiju' skelu' oplVtu sV
ukru(enjimV' ukupVn rVd i svV potrebnV prethodnV i teku(V ispitivVnjV mVterijVlV' sveeg i
o&vrslog betonV' kVo i svV drugV potrebnV izvrVvVnjV betonskih rVdovV' tVko dV EzvoV&
nemV osnovV i prVvV zV nVknVdnV potrVivVnjV.
=erenje rVdi plV(VnjV betonskih rVdovV bVzirV se nV merenju ugrVenih koli&inV betonV u
okviru projektV ili nV nV&ine koji su odobreni od strVne 5Vdzornog orgVnV. 9V zVvren posVo
plV(V se po ,mW ugrVenog betonV' odnosno zV plo&e debljine do ,0cm po , m\ betonske
plo&e.
*.1.-. K&l&0&/na &nstr1%i,a
*.1.-.1 I/ra(a ta#p&ns&$ sl&,a &( l,1n&0it&'pes&0it&$ ili (r&.l,en&$ a#en&$ #ateri,ala: sa
na.a0&#
OPE<
Ovaj sloj je donji deo kolovozne konstrukcije i lei neposredno na posteljici kolovoza. <lui
da nosi i prenese saobra(ajno optere(enje na posteljicu kolovoza' obezbedi zatitu od mraza i
permanentnu stabilnost konstrukcije. 1ebljina ugraenog i zbijenog sloja je definisana
projektom u zavisnosti od nosivosti tla -C8P/a na posteljici. i saobra(ajnog optere(enja.
;O53POL7 ;>7LE3F37 =73FPEM7L7
;ontrola kvaliteta materijala se vri prema slede(im propisimaA
M?< 8.80.00, / uzimanje uzorakaT prirodni agregat i kamen
M?< 8.84.0,% / ispitivanje &vrsto(e na pritisak kamena
M?< 8.84.0,0 / odreivanje koli&ine vode koju upija prirodni kamen
M?< 8.84.00, / ispitivanje postojanosti kamena na mrazu
77<B3O *6/", / ispitivanje otpornosti kamena i kamenog agregata prema habanju po
metodi Los 7ngeles
%*
M?< 8.84.0!) / odreivnje tronih zrna u krupnom agregatu
M?< 8.84.0$) / definicija oblika i izgleda povrine zrna kamenog agregata
M?< 8.84.0$4 / Espitivanje oblika zrna kamenog agregata
M?< ?.8,.0,4 / odreivanje granulometrijkog sastava i po tacki " odreivanje &estica od
0.0% mm aerometrisanjem -ili po M?< 8.84.0!6.
M?< 8.84.0!6 / odreivanje &estica u agregatu koje prolaze kroz sito otvora 0.0% mm
-vai postupak iz ovog M?</a.
M?< 8.84.0"0 / ,."."% sadraj gline i muljevituh sastojaka
M?< 8.84.0!, / odreivanje zapreminske mase i upijanja vode kod agregata
M?< 8.84.0!% / odreivanje specifi&ne mase kamenog agregata
M?< ?.8,.0,% / odreivanje vlanosti
M?< ?.8,.0!4 / odreivanje optimalnog sadraja vode
M?< ?.8,.0$% / odreivanje kalifornijs. indeksa nosivoti
Espitivanja se vre za svaku promenu materijala.
;riterijum za ocenu kvaliteta materijala za donji nose(i sloj
Prirodni ljunak za donje nose(e slojeve mora biti sastavljen od zrna koja odgovaraju
slede(im zahtevimaA
CE9EO;O / =FB75EO;7 <>OM<3>7 ;7=F57
<rednja &vrsto(a / u suvom stanju min ,% 000
na pritisak -5+cm
%
./ u vodom zasi(enom
stanju.
.min ,% 000
Babanje bruenjem po 8ohemu -cm
!
+"0cm
%
. ma# %%.00
1robljivost pod udarom / 3reton -H mase. ma# %%.00
?pijanje vode -H mase. ma# ,.00
Postojanost na smrzavanje postojan -na %" ciklusa.
-kamen postojan na smrzavanje' ako je pad
srednje &vrsto(e na pritisak posle
smrzavanja do %"H u odnosu na srednje
pritisne &vrsto(e u suvom stanju.
=ineraloko/petrograf. sastav kamen moe da bude eruptivnog'
sedimentnog' metamorfnog porekla' bez
prisutnih tetnih minerala
CE9EO;O / =FB75EO;7 <>OM<3>7 1PO8LMF5O@ ;7=F5O@ 7@PF@737
Oblik zrna' udeo zrna nepovoljnog oblika -!A,. ma# $0.0 H
?pijanje vode -M?< 8.84.0!,. ma# ,.6 H
<adraj tronih zrna ma# ).0 H
Otpornost na 5a <O rastvor' gubitak na "
ciklusa
ma# ,%.0 H
Otpornost na habanje po metodi Los 7ngeles ma# $0
Osetljivost na dejstvo mraza prema M?< ?.F.*.0%0
57PO=F57A
5a nesepariranim kamenim materijalima propisane grani&ne vrednosti za udeo zrna
nepovoljnog oblika' tronih / nekvalitetnih zrna' upijanja vode' gubitka pod dejstvom
!0
5a%<O$ izra&unavaju se u procentu mase na laboratorijski izdvojenim frakcijama' odnosno
udelu zrna ve(ih od $ mm.
5a separiranim kamenim materijalima'propisane grani&ne vrednosti' izraavaju se u procentu
na ispitanu / nazivnu frakciju.
9a mehani&ki stabilizovane donje nose(e slojeve upotrebljavaju seA ljunkoviti' odnosno
drobljeni materijali granulometrijskog sastava koji se nalazi unutar slede(ih grani&nih krivih.
Otvor kvadratnog sita -mm. H teine u odnosu na ukupnu
teinu materijala
peskovit ljunak
H teine u odnosu na ukupnu
teinu materijala
drobljeni kre&nja&ki agregat
0., ,/," %/*
0.% !/%0 "/,$
0." )/%4 4/%0
,.0 ,!/!4 ,,/!0
%.0 %0/$4 ,"/$0
".0 !!/6" %"/""
,0.0 $"/40 !0/6"
%0.0 60/*" 60/40
!,." 40/,00 ,00
60.0 ,00
Pored navedenog kriterijuma' materijal mora da zadovolji jo i slede(e zahteveA
/ sadraj zrna manjih od 0.0% mm ne sme biti ve(i od ! H
/ stepen neravnomernosti granulometrijskog sastava mora biti u granicamaA
? D ," / ,00 za peskoviti ljunak
? D ," / "0. za drobljeni agregat
<a aspekta nosivosti agregat treba da ima kalifornijski laboratorijski indeks nosivosti
C8P U ,4 H' pri stepenu zbijenosti <z D *" H u odnosu na modifikovan Proctor/ov opit' za
peskoviti ljunak. =odul reakcije na podlozi ; D 6" =5+m
!
i modul stiljivosti =s D $"
=5+m
%
. <adraj organskih materija i lakih &estica ne sme biti ve(i od ! H teinski.
E9>PKF5MF P71O>7
=esto odakle (e se izvoa& snabdevati materijalom za donji nose(i sloj mora se prijaviti
nadzornom organu pre po&etka eksploatacije' uz dostavu analize kvaliteta materijala i od
njega dobiti saglasnost za kori(enje.
5a odgovaraju(e pripremljenu i od strane nadzornog organa primljenu posteljicu' moe se
otpo&eti sa navoenjem tamponskog materijala finierom ili odgovaraju(im sredstvima sa &ela
ili bo&nim izvrtanjem.
Posle razastiranja i osiguranja optimalne vlanosti' homogeniziranu meavinu izravnati' zbiti
po &itavoj irini i profilisati prema predvienoj geometriji i kotama iz projekta. 9bijenost
materijala mora se kontrolisati teku(im ispitivanjima -modula stiljivosti ili stepena
zbijenosti. na svakih "00 m
%
izraenog sloja. <ve nepravilnosti u pogledu zbijenosti i ravnosti
moraju se otkloniti na zahtev nadzornog organa.
!,
;O53POL7 O8P7`F5O@ E 98EMF5O@ <LOM7
;ontrola obraenog i zbijenog donjeg nose(eg sloja vri se odreivanjem stepena zbijenosti
ili modula stiljivosti na svakih "00 m%. ?koliko se paralelno radi odreivanje stepena
zbijenosti i modula stiljivosti ispitivanje se obavlja na svakih "0 ma.
Espitivanje se vri po slede(im propisimaA
M?< ?.8,.0,0. / uzimanje uzoraka
M?< ?.8,.0,%. / odreivanje vlanosti
M?< ?.8,.0,6. / odreivanje zapreminske mase
M?< ?.8,.0$6. / odreivanje modula stiljivosti krunom plo&om
Planum donjeg nose(eg sloja kontrolie se u odnosu na projektovane kote' a vri se i kontrola
ravnosti.
;PE3FPEM?= 97 O1PF`E>75MF ;>7LE3F37
9avisno od projektnog reenja kolovozne konstrukcije' potrebno je zadovoljiti slede(e
kriterijumeA
>rsta materijala 1ebljina donjeg
nose(eg sloja
mineral betona
9ahtevani stepen
zbijenosti <z
u odnosu na
modifikovan
Proctorov opit
<z -H.
9ahtevani modul
stiljivosti =s
-=5+m
%
.
Peskovit ljunak min %0 U D *" U D60
1robljeni agregat min ," U D *4 U D 40
Ponavljanje opita zbog nezadovoljavaju(ih rezultata' pada na teret izvoa&a radova.
;ote planuma donjeg nose(eg sloja mogu odstupati sa G0 /,0mm.
Pavnost planuma se meri kanapom ili krstovima na proizvoljnom mestu' a odstupanja od
merene ravni mogu biti najvie ,0 mm u bilo kom pravcu na $ma duine.
Kire izvedeni tamponski sloj u odnosu na projektovane irine se ne(e obra&unavati i pada na
teret izvoa&a
O8P7O?5 E PL7b75MF
Pla(a se po m
!
obraenog zbijnog i primljenog donjeg nose(eg sloja od strane nadzornog
organa.
*.1.-.2 I/ra(a n&se>e$ sl&,a &( #e!ani=i sta.ili/&0an&$ (r&.l,en&$ a#ena
Opis
Pozicija obuhvata nabavku' dovoz' ugraivanje' grubo i fino razastiranje' eventualno
kvaenje' te zbijanje nose(eg sloja kolovozne konstrukcije od drobljenog kamenog materijala'
prema dimenzijama datim u projektu.
Ezrada
Ezrada se vri u jednom sloju' projektovane debljine. =aterijal se mora razastrti u podunom
pravcu u nagibu jednakom projektovanom nagibu nivelete. ? popre&nom smislu mora da ima
nagib dat projektom' potreban za odvodnjavanje atmosferske vode.
<loj se mora zbijati u punoj irini odgovaraju(im sredstvima za zbijanje. <abijanje treba vriti
od nie ivice ka vioj.
!%
=aterijal za donji nose(i sloj ne sme se ugraivati preko smrznute povrine' niti se sme
ugraivati preko sloja snega i leda.
;ontrola kvaliteta materijala za donji nose(i sloj / mineral betona
9a izradu donjeg nose(eg sloja mora se primeniti drobljeni kameni agregat.
;ontrolu kvaliteta pri prethodnim ispitivanjem vriti po slede(im propisimaA
M?< 8.80.00, / uzimanje uzorakaT prirodni agregat i kamen
M?< 8.84.0,% / ispitivanje &vrsto(e na pritisak kamena
M?< 8.84.0,0 / odreivanje koli&ine vode koju upija prirodni kamen
M?< 8.84.00, / ispitivanje postojanosti kamena na mrazu
77<B3O *6/", / ispitivanje otpornosti kamena i kamenog agregata prema habanju po
metodi Los 7ngeles
M?< 8.84.0!) / odreivnje tronih zrna u krupnom agregatu
M?< 8.84.0$) / definicija oblika i izgleda povrine zrna kamenog agregata
M?< ?.8,.0,4 / odreivanje granulometrijkog sastava i po ta&ki " odreivanje &estica od
0.0% mm aerometrisanjem -ili po M?< 8.84.0!6.
M?< 8.84.0!6 / odreivanje &estica u agregatu koje prolaze kroz sito otvora 0.0% mm
-vai postupak iz ovog M?</a.
M?< 8.84.0"0 / ,."."% sadraj gline i muljevituh sastojaka
M?< 8.84.0!, / odreivanje zapreminske mase i upijanja vode kod agregata
M?< 8.84.0!% / odreivanje specifi&ne mase kamenog agregata
M?< ?.8,.0,% / odreivanje vlanosti
M?< ?.8,.0,6 / odreivanje zapreminske mase tla
M?< ?.8,.0!4 / odreivanje optimalnog sadraja vode
M?< ?.8,.0$% / odreivanje kalifornijskog indeksa nosivoti.
Espitivanja se vre za svaku promenu materijala.
;riterijum za ocenu kvaliteta materijala za donji nose(i sloj
1robljeni kameni agregaat koji se sastoji od zrna drobljenca' sitnezi' peska i ispune mora
zadovoljiti odreene zahteve u pogleduA
/ fizi&ko mehani&kih i mineroloko/petrografskih osobina samih zrna kao i agregata
/ granulometrijkog sastava ukupnog materijala
/ nosivosti
/ sadraja organskih materija i lakih &estica
1robljeni materijal za mehani&ki stabilizovane donje nose(e slojeve mora biti sastavljen od
zrna koja odgovaraju slede(im zahtevimaA
CE9EO;O / =FB75EO;7 <>OM<3>7 ;7=F57
<rednja &vrsto(a / u suvom stanju min ,% 000
na pritisak -5+cm
%
./ u vodom zasi(enom
stanju.
.min ,% 000
Babanje bruenjem po 8ohemu -cm
!
+"0cm
%
. ma# %%.00
1robljivost pod udarom / 3reton -H mase. ma# %%.00
?pijanje vode -H mase. ma# ,.00
Postojanost na smrzavanje postojan
!!
-na %" ciklusa. -kamen postojan na smrzavanje' ako je pad
srednje &vrsto(e na pritisak posle
smrzavanja do %"H u odnosu na srednje
pritisne &vrsto(e u suvom stanju.
=ineraloko/petrograf. sastav kamen moe biti eruptivnog' sedimentnog'
metamorfnog porekla' bez prisutnih tetnih
minerala
CE9EO;O / =FB75EO;7 <>OM<3>7 1PO8LMF5O@ ;7=F5O@ 7@PF@737
Oblik zrna' udeo zrna nepovoljnog oblika -!A,. ma# $0.0 H
?pijanje vode -M?< 8.84.0!,. ma# ,.6 H
<adraj tronih zrna ma# ).0 H
Otpornost na 5a <O rastvor' gubitak na "
ciklusa
ma# ,%.0 H
Otpornost na habanje po metodi Los 7ngeles ma# $"
57PO=F57A 5a nesepariranim kamenim materijalima propisane grani&ne vrednosti za udeo
zrna nepovoljnog oblika' tronih / nekvalitetnih zrna' upijanja vode' gubitka pod dejstvom
5a%<O$ izra&unavaju se u procentu mase na laboratorijski izdvojenim frakcijama' odnosno
udelu zrna ve(ih od $ mm.
5a separiranim kamenim materijalima' propisane grani&ne vrednosti' izraavaju se u procentu
na ispitanu / nazivnu frakciju.
@ranulometrijski sastav drobljenog kamenog agregata za donji nose(i sloj' frakcije 0+!, mm'
mora se nalaziti unutar slede(ih grani&nih krivihA
Otvor kvadratnog sita -mm. H teine u odnosu na ukupnu teinu materijala
0., %/*
0.% "/,$
0." 4/%0
,.0 ,,/!0
%.0 ,"/$0
".0 %"/""
,0.0 !0/6"
%0.0 60/40
!,." ,00
Pored navedenog kriterijuma' materijal mora zadovoljiti jos i slede(e zahteveA
/ sadraj zrna manjih od 0.0% mm ne sme biti veci od ! H
/ stepen neravnomernosti granulometrijskog sastava mora biti u granicama ? D ," / "0.
<a aspekta nosivosti agregat treba da ima kalifornijski laboratorijski indeks nosivosti
C8P U 40 H' pri stepenu zbijenosti <z D *" H u odnosu na modifikovan Proctorov opit' a
optimalnu vlanost copt D )/*H . <adraj organskih materija i lakih &estica ne sme biti ve(i
od ! H teinski.
;ontrola obraenog i zbijenog sloja
;ontrola obraenog i zbijenog donjeg nose(eg sloja vri se odreivanjem stepena zbijenosti
ili modula stiljivosti na svakih "00 m
%
. ?koliko se paralelno radi odreivanje stepena
zbijenosti i modula stiljivosti ispitivanje se obavlja na svakih "0 ma.
!$
Espitivanje se vri po slede(im propisimaA
M?< ?.8,.0,0. / uzimanje uzoraka
M?< ?.8,.0,%. / odreivanje vlanosti
M?< ?.8,.0,6. / odreivanje zapreminske mase
M?< ?.8,.0$6. / odreivanje modula stiljivosti krunom plo&om
Planum donjeg nose(eg sloja kontrolie se u odnosu na projektovane kote' a vri se i kontrola
ravnosti.
;riterijum za ocenu kvaliteta ugraivanja
9avisno od projektnog reenja kolovozne konstrukcije' potrebno je zadovoljiti slede(e
kriterijumeA
1ebljina donjeg nose(eg sloja
mineral betona
9ahtevani stepen zbijenosti
<z u odnosu na modifikovan
Proctorov opit <z -H.
9ahtevani modul
stiljivosti =s -=5+m
%
.
min ,% U D *4 U D 40
Ponavljanje opita zbog nezadovoljavaju(ih rezultata' pada na teret izvoa&a radova.
;ote planuma donjeg nose(eg sloja mogu odstupati sa G,0mm.
Pavnost planuma se meri kanapom ili krstovima na proizvoljnom mestu' a odstupanja od
merene ravni mogu biti najvie ,0 mm u bilo kom pravcu.
Obra&un i pla(anje radova
Pla(a se po m
%
obraenog zbijnog i primljenog donjeg nose(eg sloja.
*.1.2. I/ra(a !a.a,1>e$ sl&,a &( as3alt .et&na
Ova pozicija obuhvata nabavku materijala' spravljanje meavine i ugraivanje u habaju(i sloj
kolovoznog zastora asfaltne meavine prema projektovanim kotama i debljinama.
9a izradu asfaltnog betona za habaju(i sloj primeniti slede(e osnovne materijaleA
/ kameno brano/filer
/ pesak 0+% mm'
/ plemenita kamena sitnez u frakcijamaA %+"' "+4' 4+,,' ,,+,6 mm
/ bitumen 8E360.
?slovi za kvalitet osnovnih materijala' linija granulometrijskog sastava mineralne meavine i
zahtevane fizicko/mehani&ke osobine date su u prilozenim tabelama.
Ezvoa& je obavezan da pre po&etka rada preda nadzornom organu ateste' stare najvie jednu
godinu' kojima dokazuje kvalitet osnovnih materijala koje (e da upotrebi.
Pre po&etka rada izvoa& je duan da uradi prethodnu asfaltnu meavinu i proveri je u
ovla(enoj laboratoriji.
Predloena meavina mora da sadri procenat u&e(a pojedinih frakcija mineralnog
materijala' procenat u&e(a bitumena i rezultate fizi&ko/mehani&kih osobina u skladu sa
postavljenim zahtevima. 9a svaku promenu materijala izvoa& je obavezan da predloi
!"
promenu usvojene ili novu meavinu. 5e moe se po&eti sa radom bez saglasnosti nadzornog
organa o usvajanju prethodne meavine.
;valitet prethodne asfaltne meavine se dokazuje probnim radom. Probna asfaltna meavina
usvaja se na samom postrojenju' a kvalitet ugraivanja na probnoj deonici. Posle probnog
rada mogu se izvriti eventualne korekcije u doziranju pojedinih frakcija i korekcija linije
prosejavanja. 7ko se probnim radom postigne zahtevani kvalitet nadzorni organ (e dati
saglasnost izvoa&u za neprekidan rad.
>ezni sloj treba pre nanosenja habajuceg sloja dobro o&istiti od nevezanog materijala' ulja'
bitumena' izravnati ga i uvaljati' a zatim prskati polustabilnom emulzijom u koli&ini od 0."
kg+m. 7ko se habaju(i sloj radi neposredno posle zavrsenog veznog sloja moe da se smanjiti
koli&ina emulzije ili potpuno izostaviti prskanje' o &emu (e doneti odluku nadzorni organ pre
po&etka habajuceg sloja.
? visinskom pogledu habaju(i sloj se mora izvesti po projektu. 1ozvoljeno je odstupanje od
projektovanog popre&nog pada ma#. /0.$H.
Pavnost' kontrolisana profilnom letvom duine $ m na bilo kom mestu' ne sme da odstupa
vie od $mm.
;ontrolna ispitivanja uraenog habaju(eg sloja vre se u pogledu stabilnosti' deformacija'
modula ukocenosti' granulometrijskog sastava' koli&ine bitumena i postignute zbijenosti
-uvaljanosti. na uzorcima uzetim na svakih ,000m ugraenog habajuceg sloja.
5a delu saobra(ajnica gde je deo kolovozne konstrukcije izveden ranije bez habaju(eg sloja
potrebno je izvriti &i(enje' od prljavtine i nevezanog materijala' eventualno i pranje
podloge. 5a delovima gde je dolo do ote(enja deformacija i sl. izvriti popravke pre po&etka
izrade habaju(eg sloja. 9a popravake upotrebiti birani sitniji materijal iz meavine za izradu
habaju(eg sloja.
5e dozvoljava se izrada habaju(eg sloja dok se prethodno ne izvre popravke na svim
delovima gde je odstupanje od projektovanih kota na podlozi preko koje se radi habaju(i sloj
ve(e od , cm.
Pad na pripremi podloge pre izrade habaju(eg sloja posebno se ne pla(a ve( ga treba
obuhvatiti jedina&nom cenom izrade habaju(eg sloja.
Padni sastav mineralne meavine mora se nalaziti u slede(em grani&nom pojasuA
Otvori sita i reseta u mm Prolazi kroz sita i reeta u H teinski
0.0* 6/,%
0.%" ,%/!,
0.), %%/$"
%.00 !"/""
".00 "0/)0
4.00 60/40
,,.%0 )%/*0
,6.00 *0/,00
%%.$ ,00
!6
? pogledu fizi&ko mehani&kih osobina asfaltna meavina treba da ispuni slede(e uslove kod
ispitivanja po =arshaall/ovom postupkuA
/ stabilnost na 60 C -<. min )00 kp
/ tecenje na 60 C -t. ma# $ mm
/ modul ukocenosti -;D,.6 kp+cm% min !"0 kp+cm.
/ zaostale upljine u =arshall/ovoj epruveti %/$H
/ zbijenost u odnosu na laboratorijski postignutu *4H
;ameno brano mora odgovarati standardu M?< 8.8!.0$"' a granulometrijski sastav treba da
ispunjava uslove date u slede(oj tabeliA
otvor sita u mm H prolaza kroz sito -teinski.
0.06! min 60
0.0*0 min 40
0.%"0 min *"
0.),0 min,00
7gregat moe sadrati najvie ,0H &estica ispod 0.0* mm i najvie ,"H &estica %+" mm.
Fkvivalent peska mora da bude ve(i od "0H po standardu M?< ?.8.0$0.
? pesku se ne smeju nalaziti grudvice od slepljenih &estica niti organske ne&isto(e.
Prainastih &estica ispod 0.00% mm ne sme biti vie od %H mase.
;ameni agregat mora zadovoljiti slede(e usloveA
/ habanje po Los 7ngelos/u ma#.%"H
/ sadraj zrna kod kojih je odnos 1Ad iznad !A, ma# %0H mase
/sadraj muljevito prasinastih cestica -prema standardu
M?< 8.84.0!6..
ma#. !H mase
/sadraj trosnih zrna ma# %H mase
/prionljivost za bitumen dobra
Obra&un i pla(anje vri se po , m
%
ispitanog i primljenog habaju(eg sloja.
*.1.5. Zi(arsi ra(&0i
Padovi se moraju izvesti stru&no i kvalitetno' a u svemu prema vae(im propisima'
jugoslovenskim standardima' odobrenom projektu' tehni&kom opisu' tehni&kim uslovima iz
elaborata za graevinsku fiziku i graevinskim normama.
=aterijal za zidarske radove mora biti kvalitetan' a izrada stru&na i savesna. Opeka i
opekarski proizvodi moraju biti predviene marke' dobro pe&eni' bez kre&a i alitre' a pesak
re&ni bez organskih primesa. ;re& mora bit dobro pe&en' kvalitetno ugaen i odEean.
Opeka i svi ostali opekarski proizvodi i materijali koji se upotrebljavaju kod izvoenja
zidarskih radova moraju u svemu odgovarati jugoslovenskim standardima i toA
M?< ?.5,.!04. zidni blokovi od gas betona'
M?<8.1,.0,,. puna opeka od gline'
M?< 8.1,.0,". upEja opeka i blokovi od gline '
M?< 8.84.0!*. pesak za graevinske svrhe'
M?< 8.C,.0!". i 1E5 ,4,40 i M?<.8.C, .0$" i 1E5 $,0! / F za lake montane
pregradne zidove obloene gips kartonskim plo&ama'
!)
M?< 8.C,.0,0. cement'
M?< 8.C, .0%0. kre&'
M?< 8.C, .0!0. gips.
>oda koja se upotrebijava za radove mora biti &ista bez ikakvih primesa i organskih sastojaka
koji bi mogli tetno da uti&u na kvalitet.
Zi(an,e
9idanje opekom i glinenim blokovima se vri po projektu i stati&kom prora&unu. 9idarske
radove izvoditi &isto sa pravilnim vezama u potpuno horizontaEnim redovima bez elemenata
manjih od ,+$ opeke' s tim da se elementi manji od ,+% opeke ne smeju stavljati jedan do
drugog u zid.
<pojnice' vertikalne i horizontalne' moraju biti potpuno ispunjene' tj. bez upljina. =alter u
spojnicama ne sme biti debiji od , cm. <poljne fuge ostaviti prazne za ,'" / % cm' radi bolje
veze maltera pri malterisanju zidova' a iscureli malter iz spojnica okresati mistrijom dok je jo
sve.
Cenom zidanja obuhva(eni su svi otvori' ljebovi za prolaz vertikalnih vodova vodovoda i
kanalizacije' centralnog grejanja' elektrike' olu&nih cevi i sl. sa kasnijim zaziivanjem
opekom ili krpljenjem Ejebova' malterisanjem ili rabiciranjem posle izvoenja instalacija i za
sve ove radove ne(e se pla(ati posebna nadoknada.
;od pregradnih zidova debijine do ,+% opeke u visini iznad vrata' odnosno na % m od poda
izraditi armirano betonski serkla visine ," cm' =8 %0' armiran sa R % d 6 mm. >ezu
pregradnih zidova sa armiranobetonskim zidovima i stubovima izvesti pomo(u ice pre&nika
! mm postavljene u svaki drugi red tj. na %" cm sa povezivanjem za vertikalnu armaturu
pre&nika 6 mm postavljenu na spoju sa betonskim zidom ili stubom iz kojeg su isputeni
brkovi' a u svemu prema &lanu $.%.". P3P / @u<P. ili neraju(im anker sponama.
;od zidanja u cementnom malteru opeku obavezno kvasiti. 9idanje konstruktivnih zidova u
cementnom malteru u seizmi&kim podru&jima zabranjeno je seizmi&kim propisima.
? slu&aju da se zidanje prekine zbog niskih temperatura svi zidovi se na mestu prekida rada
moraju zatititi od kvaenja i smrzavanja pokrivanjem po celoj debEjini zida oplatom od daske
i sl. 7ko se zidovi otete od kvaenja i mraza zbog loe zatite' prilikom nastavljanja radova
ote(eni zidovi se moraju poruiti i ponovo ozidati o troku izvoa&a radova.
=alter (e se spravljati samo onoliko koliko se moe utroiti istog dana. <tvrdnuti malter se ne
sme ugraivati. <pravljanje maltera vriti ta&no prema propisima' a u razmeri koja je data u
poziciji predra&una.
Malterisan,e
9idovi se malteriu tek onda kada se potpuno slegnu i osue i to na povoljnoj temperaturi. <a
malterisanjem se po&inje od najvieg sprata i sputa se sa radom nanie.
Pre malterisanja sve povrine na koje dolazi malter treba pomo(u &etke dobro o&istiti od
praine i prljavtine' a u letnjim mesecima politi vodom -naro&ito zidove koji se malteriu
cementnim malterom.. <pojnice o&istiti od suvinog maltera na dubini ,'" / % cm radi boljeg
prijanjanja maltera.
7ko se pojavi alitra' zidove treba dobro o&istiti i&anim &etkama i oprati vodom sa
dodavanjem ,0H sone kiseline' pa kada se osui &etkom premazati bitumenskom emulzijom
kako bi se spre&ilo ponovno prodiranje vlage u zid i izbijanje soli na povrinu.
!4
<ve betonske povrine koje se malteriu -livene ili zidane od blokova. bez obzlra da Ei je to u
poziciji predra&una navedeno ili ne' moraju se predhodno po potrebi i obavezno isprskati
retkim cementnim malterom' to je obuhva(eno jedini&nom cenom i ne pla(a se posebno.
=alterisanje vriti u dva sloja u ukupnoj debljini od % do ! cm i toA prvi sloj od maltera sa
grubim' otrim prosejanim peskom' a drugi' fini sloj sa finim peskom. =alter za drugi sloj
mora biti prosejan kroz gusto sito i nanosi se preko dobro prosuenog prvog sloja.
Povrine posle malterisanja moraju biti ravne i glatke bez talasa' udubljenja i ispup&enja. Evice
moraju biti malo zaobljene / oborene i prave' a uglovi na spoju zidova i zidova i plafona otri
i pravi.
9a ostali na&in izrade' obra&un izvrenih radova i pla(anja vae u svemu opti uslovi za
izvoenje graevinskih i graevinsko / zanatskih radova' opti opis za zidarske radove i
vae(e prose&ne norme u graevinarstvu.
Ce#entne &1l,i%e
Podne kouljice se izrauju od cementnog maltera razmere ,A!. 1ebljina sloja je promenjiva i
navedena u svakoj poziciji radova. ?koliko je gornja povrina kouljice pod nagibom on se
mora izvoditi u svemu prema projektovanim padovima nazna&enim u projektu' a u opisu
pozicije je navedena minimalna debljina sloja. Cementna kouljica se mora izvoditi sa
dilatacionim spojnicama. 1ilatacione spojnice se postavljaju na polja ma# %" m
%
' sa duinom
strane ma# " m,' irine !/" mm i ispunjavaju se elastinom vodonepropusnom smesom.
?koliko su cementne kouljice armirane armaturnom mreom' mree se mora postaviti u
sredini sloja.
?koliko su cementne kouljice armirane sa dodatkom specijalnih vlakana izraenih na bazi
polipropilena izvoenje uskladiti sa preporu&enom tehnologijom proizvoa&a.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medini&na cena
obuhvata kompletnu poziciju radova' -nabavku materijala' spoljni i unutranji transport'
ugradjivanje' mere zastite' sve horizontalne i vertikalne prenose kao i ostale operacije koje su
neophodne za kvalitetno izvodjenje radova..
9a sve vreme izvodjenja' odnosno do predaje objekta' izvodja& je duan da preduzme sve
potrebne mere kako nebi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i dodje do ote(enja
izvodja& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovanje
stanje.
*.1.8. I/&latersi ra(&0i
<vi izolaterski radovi moraju se izvesti stru&no i kvalitetno u svemu prema projektu'
tehni&kim uslovima iz elaborata graevinske fizike' detaljima i ostaloj tehni&koj
dokumentaciji' kao i propisima i standardima.
Ezolaterski radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom specijalizovanom za tu
vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara tehni&kim
propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se upotrebljavaju za izradu
hidroizolacije' termoizolacije i zvu&ne izolacije moraju biti kvalitetni i moraju zadovoljiti
traene uslove propisane standardima. 9a njih moraju postojati atesti kao i dodatna
objanjenja i uputstva o na&inu ugraivanja.
!*
Pre po&etka izvoenja izolaterskih radova mora se izvriti provera ispravnosti ve( izvedenih
graevinskih' zanatskih i drugih radova koji bi mogli uticati na kvalilet izolacije. <vi
gradjevinski ili zanatski radovi koji predhode izolaterskim radovima ili mogu svojim
izvoenjem otetiti postavljenu izolaciju moraju se izvriti pre ovih' i to prema predvienom
redosledu. Pre nanoenja izolacije' podloga mora biti briljivo poravnata' o&i(ena i potpuno
suva. Ezolaciona zatita ne sme se polagati na betonske podloge ako proces vezivanja nije
zavren. Priprema podloge mora biti izvrena u potpunosti' naro&ito da &i(enje bude detaljno'
sve &estice praine uklonjene' eventualne mrlje od masti' ulja' kiselina odstranjene hemijskim
putem i isprane vodom. ? vreme po&etka izvodjenja izolaterskih radova podloga mora biti
suva.
<vi premazi -hladni i vru(i.' prilikom nanoenja hidroizolacije' moraju biti izvedeni sa
potpunim prekrivanjem povrina bez mehuri(a' izvedeni prema standardima' uputstvu
proizvoa&a' dobro spojeni' bilo da se spajanje vri paljenjem ili varenjem. Prilikom izrade
hidroizolacije' moraju se efikasno izolovati svi prodori kroz zidove i podove i da se uspostave
vodonepropusne veze sa drugim materijalima i drugim izvedenim graevinskim elementima
sa kojima hidroizolacija dolazi u kontakt.
Ovi radovi se mogu uraditi i prema detaljima izvodja&a ukoliko ih investitor' glavni projektant
i naru&ilac prihvate kao bolje reenje. <hodno datoj alternativi' uslovljava se i posebna
obaveza specijalizovanog izvodja&a svih izolaterskih radova na ravnim krovovima da
izolaterski radovi moraju biti izvedeni u svemu prema ispravnim detaljima' u skladu sa
vae(im propisima' upustvima i ispravnim na&inom rada tako da pojedini delovi i slojevi
izolacije u potpunosti odgovaraju svojoj nameni' kvalitetu i dugotrajnosti.
?gradnju bitumenskih traka' izvodjenje preklopa' na&in nanoenja i debljina vru(ih namaza
kao i broj slojeva obavezno izvesti prema projektu i opisu. <vi detalji koji se odnose na
parootpariva&e' dilatacione trake' zavretke holkela i njihove dimenzije' obavezno se rade
prema detaljima i upustvima bez ikakvlh odstupanja. Pored zidova i drugih vertikalnih
povrina' hidroizolaciju podi(i po visini zida u svemu prema detaljima.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medini&na cena
obuhvata kompletnu poziciju radova' -nabavku materijala' spoljni i unutranji transport'
ugradjivanje' mere zastite' sve horizontalne i vertikalne prenose kao i ostale operacije koje su
neophodne za kvalitetno izvodjenje radova..
9a svo vreme izvodjenja' odnosno do predaje objekta' izvodja& je duan da preduzme sve
potrebne mere kako nebi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i dodje do ote(enja
izvodja& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovanje
stanje.
*.1.9. Tesarsi ra(&0i
<vi tesarski radovi moraju biti izvedeni kvalitetno' po svim vae(im propisima' a ugraeni
materijal po kvalitetu i dimenzijama usaglaeni sa odgovaraju(im jugoslovenskim
standardima. ?koliko ovih nema moraju posedovati atest o ispitivanju. ?potrebEjena drvena
rezana graa mora odgovarati jugoslovenskim standardima i to jelova po M?< 1.Cl.0$0. 9a
tesanu &etinarsku grau obavezan je M?< 1.8).0%0.
<ve radove izvesti sa odgovaraju(om stru&nom radnom snagom' uz punu primenu
savremenog alata i mehanizacije namenjene ovoj vrsti radova.
$0
1rvena gradja mora da odgovara tehni&kim propisima i M?</u.
;valitet gradje mora se podvrgnuti ispitivanju i potrebnom optere(enju' a trokove ispitivanja
snosi izvodja& ukoliko rezultati ispitivanja nezadovoljavaju propise.
1rvena gradja za krovnu konstrukciju mora biti izradjena ta&no po merama ozna&enim u
crteima za pojedine delove krovne konstrukcije' a eventualni sastavi moraju biti izradjeni po
propisima za ovu vrstu radova.
;rovna konstrukcija mora biti izvedena ta&no prema projektovanom padu &ije povrine
moraju biti potpuno ravne u svim pravcima tako da se obezbedi pravilno naleganje krovnog
pokriva&a. Opla(ivanje krovne konstrukcije se vr&i zdravom suvom daskom dD%$ mm. na
medjusobnom odstojanju od , cm.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medini&na cena
obuhvata kompletnu poziciju radova' -nabavku materijala' spoljni i unutranji transport'
ugradjivanje' mere zastite' sve horizontalne i vertikalne prenose kao i ostale operacije koje su
neophodne za kvalitetno izvodjenje radova..
9a svo vreme izvodjenja' odnosno do predaje objekta' izvodja& je duan da preduzme sve
potrebne mere kako nebi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i dodje do ote(enja
izvodja& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovanje
stanje.
*.1.1E. @i#arsi ra(&0i
<vi limarski radovi moraju biti izvedeni kvalitetno' po svim vae(im propisima' a ugraeni
materijal po kvalitetu i dimenzijama sa odgovaraju(im jugoslovenskim standardima. ?koliko
ovih nema moraju posedovati atest o ispitivanju.
Limovi od 7L?=E5EM?=7 i 7L?/leguraAM?< C.C$.0%0' 0%"' 0!0' 0"0' 0",' 060' 06,' 06%'
,%0 i ,"0.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca.
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na koje' ili za koje
se pri&vr(uje limarija' i da pismeno dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka' naro&ito u slu&ajuA
/ nepodesnog izbora projektovanog materijalaT
/ loe reenog na&ina vezivanja limarije za graevinske elementeT
/ nemogu(nosti bezopasnog &i(enja za predvieno kori(enje.
Ezvoa& je duan da pripremi limariju od zahtevanog materijala koja (e da odgovara
predvienom na&inu vezivanja i svim ostalim zahtevima.
/ 1elovi razli&itog metala ne smeju da se dodiruju ako bi usled toga moglo da doe
do korozije ili kakvih drugih tetnih uticaja.
Obrada i priprema lima se vre se&enjem i savijanjem a vezivanje delova zavarivanjem'
nitnovanjem ili viestrukim savijanjem.
7ko su u opisu radova predvieni zavrtnji' moraju se primeniti zavrtnji od istog materijala
kao i zakivke. <astavi i u&vr(enja moraju biti tako izvedeni da elementi pri toplotnim
promenama mogu nesmetano dilatirati' a da pri tom ostanu nepropusni. Oni se moraju
osigurati od ote(enja koje moe izazvati oluja.
$,
Protiv tetnog uticaja maltera ili opeke limarske povrine se mogu zatititi meuslojem od
&vrstog papira' ako u opisu radova nije druga&ije predvieno.
5a svim zidovima se kod pokrivanja lim mora saviti do visine od min. ,"0 mm i prekriti
pokrivnom kapom koja se uvla&i u predvieni av u zidu ili vezuje ankerom za zid.
Povezivanje delova treba izvriti tako da se limu omogu(i dilatiranje.
Opivke svih prodora kroz krov moraju biti visoke bar %" / !0 cm i isto toliko leati po
krovnoj ravni. Esti uslov vai za oblikovanje zatite uvala i spojeva krova sa zidovima.
Limarski radovi mere se i obra&unavaju na osnovu stvarno izvedenih koli&ina' po m,
razvijene irine opivke' a na osnovu mernih jedinica datih u svakoj poziciji radova.
Medina&nim cenama obuhva(en je sav glavni i pomo(ni materijal' rad' alat' skele' sav transport
i uskladitenje materijala' &i(enje radnog mesta' odvoz uta' ambalae i otpadaka.
9a svo vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta izvodja& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako nebi dolo do ote(enja ovih radova. a ako ipak doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
*.1.11. P&(&p&la$a=i ra(&0i
Podopolaga&ki radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom specijalizovanom
za tu vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara
tehni&kim propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se upotrebljavaju moraju
biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. 9a njih moraju
postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o na&inu ugraivanja.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca i da
prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na koje' ili za koje
se pri&vr(uje obloga' i da pisano dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka.
Podloga na kojoj se izvode radovi mora biti &vrsta' ravna i potpuno &vrsta.
Lepila moraju biti takva da se njima postie &vrsta i trajna veza. 5e smeju tetno da uti&u na
podlogu' na oblogu' na podnu podlogu' ni na zdravlje osoblja koje s njima radi. Proizvoa& je
duan da uz lepilo priloi atest koji treba da sadriA tip lepila' vrste podloga na koje se lepi'
vrste obloga na koji se lepe' &vrsto(u na smicanje' otpornost prema vodi i hemikalijama'
vremensku postojanost' utroak lepila po m% -prema vrsti podloge.' zapaljivost' propisane
mere zatite pri postavljanju' na&in odravanja i sl.
=asa za izravnjanje slui za izravnjanje podloge ili dobijanje neutralnog meusloja' a mogu
biti na bazi cementa' gipsa' sinteti&kih smola. =ase za izravnjanje su ili gotovi fabri&ki
proizvodi ili se isporu&uju u prahu' pa se na gradilitu meaju sa vodom ili sa isporu&enom
emulzijom. =ase za izravnjanje se moraju &vrsto i trajno vezati za podlogu i moraju biti
prionljive za lepila. 5e smeju tetno uticati na podlogu' lepilo' podnu oblogu i oblogu.
9a svo vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta' izvoa& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako ne bi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
$%
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medina&na cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova' -nabavku osnovnog' veznog i
zatitnog materijala' spoljni i unutranji transport' ugraivanje' mere zatite' sve horizontalne i
vertikalne prenose' kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za kvalitetno izvoenje radova.
*.1.12. Kera#i=arsi ra(&0i
;erami&arski radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom specijalizovanom
za tu vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara
tehni&kim propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se upotrebljavaju moraju
biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. 9a njih moraju
postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o na&inu ugraivanja.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca i da
prilagodi tehnologiju izvoenja koji koristi projektantskom reenju.
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na koje' ili za koje
se pri&vr(uje obloga' i da pisano dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka.
;lasa' namena i kvalitet plo&ica odreen je tehni&kom dokumentacijom. 8oju i na&in
polaganja odreuje projektant. <va instalacija koja nije vidna mora se poloiti i ispitati pre
polaganja plo&ica. 9a postavljanje plo&ica na lepku' podloga mora biti' &ista' &vrsta' ravna' sa
pravilnim i otrim ivicama. ?raene povrine moraju zauzimati pravilne geometrijske
poloaje.
Lepila moraju biti takva da se njima postie &vrsta i trajna veza. 5e smeju tetno da uti&u na
podlogu i na oblogu. Proizvoa& je duan da uz lepilo priloi atest koji treba da sadriA tip
lepila' vrste podloga na koje se lepi' vrste obloga na koji se lepe' &vrsto(u na smicanje'
otpornost prema vodi i hemikalijama' vremensku postojanost' utroak lepila po m% -prema
vrsti podloge.' zapaljivost' propisane mere zatite pri postavljanju' na&in odravanja i sl.
9aptivni materijali slue za zaptivanje spojnica izmeu plo&ica' dilatacionih razdelnica'
spojeva sa plafonom ili zidom' na mestima prodora instalacija -irine %/,0 cm.' a po uputstvu
proizvoa&a za odredjeni slu&ajA propusni' polupropusni ili nepropusniT neelasti&ni'
poluelasti&ni ili trajno elasti&ni.
3okom rada' gde se to zahteva' ugraditi dilatacione trake.
;od temperatura niih ili viih od propisanih' ukoliko se radovi izvode' preduzeti mere
zatite upotrebljenog osnovnog i veznog materijala. =ere zatite moraju trajati do god postoji
potreba za istim. =ere zatite ne uti&u na ve( ugovorenu cenu radova.
9a svo vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta' izvoa& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako ne bi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medina&na cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova' -nabavku osnovnog' veznog i
zatitnog materijala' spoljni i unutranji transport' ugraivanje' mere zatite' sve horizontalne i
vertikalne prenose' kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za kvalitetno izvoenje radova.
$!
*.1.1*. Ka#en&re/a=i ra(&0i
;amenoreza&ki radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom specijalizovanom
za tu vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara
tehni&kim propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se upotrebljavaju moraju
biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. Pre po&etka radova
izvoa& je obavezan da projektantu i nadzornom organu dostavi uzorke materijala koji se
ugrauju' i njihove ateste na saglasnost' kao i dodatna objanjenja i uputstva o na&inu
ugraivanja.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca i da
prilagodi tehnologiju izvoenja koji koristi projektantskom reenju.
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na koje' ili za koje
se pri&vr(uje obloga' i da pisano dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka.
;lasa' namena i kvalitet kamena odreen je tehni&kom dokumentacijom. 8oju i na&in
polaganja odreuje projektant. <va instalacija koja nije vidna mora se poloiti i ispitati pre
polaganja plo&a. 9a postavljanje plo&a na lepku' podloga mora biti' &ista' &vrsta' ravna' sa
pravilnim i otrim ivicama. ?raene povrine moraju zauzimati pravilne geometrijske
poloaje.
Lepila moraju biti takva da se njima postie &vrsta i trajna veza. 5e smeju tetno da uti&u na
podlogu i na oblogu. Proizvoa& je duan da uz lepilo priloi atest koji treba da sadriA tip
lepila' vrste podloga na koje se lepi' vrste obloga na koji se lepe' &vrsto(u na smicanje'
otpornost prema vodi i hemikalijama' vremensku postojanost' utroak lepila po m% -prema
vrsti podloge.' zapaljivost' propisane mere zatite pri postavljanju' na&in odravanja i sl.
9aptivni materijali slue za zaptivanje spojnica izmeu plo&a' dilatacionih razdelnica' spojeva
sa plafonom ili zidom' na mestima prodora instalacija -irine %/,0 cm.' a po uputstvu
proizvoa&a za odredjeni slu&ajA propusni' polupropusni ili nepropusniT neelasti&ni'
poluelasti&ni ili trajno elasti&ni.
;od oblaganja zidova kamenim plo&ama na lepku obezbediti da podloga od maltera bude
neote(ena' dovoljno ravna za prihvatanje vezivnog materijala' &ista' oribana blagim
rastvorom deterdenta da bi se uklonile sve ne&isto(e' dobro isprana &istom vodom i suva.
Poplo&avanje podnih povrina izvesti ravno' bez talasa i grabina' sa potpuno ravnim
povrinama ili u nagibu na mestima gde je to projektom predvieno.
3okom rada' gde se to zahteva' ugraditi dilatacione trake.
;od temperatura niih ili viih od propisanih' ukoliko se radovi izvode' preduzeti mere
zatite upotrebljenog osnovnog i veznog materijala. =ere zatite moraju trajati do god postoji
potreba za istim. =ere zatite ne uti&u na ve( ugovorenu cenu radova.
9a sve vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta' izvoa& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako ne bi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medina&na cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova' -nabavku osnovnog' veznog i
zatitnog materijala' spoljni i unutranji transport' ugraivanje' mere zatite' sve horizontalne i
vertikalne prenose' kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za kvalitetno izvoenje radova.
$$
*.1.1+. M&lers& 3ar.arsi ra(&0i
=olersko farbarski radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom
specijalizovanom za tu vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu
odgovara tehni&kim propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se
upotrebljavaju moraju biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane
standardima. 9a njih moraju postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o na&inu
ugraivanja.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca i da
prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.
Premaz koji se koristi mora biti otporan na ogrebotine' abraziju' gubitak boje' prljanje' alkale'
alkohole' hemijske deterdente. 3akoe' premaz mora biti periv' netoksi&an i nezapaljiv.
8ojenje povrina i sve prethodne predradnje se izvode u svemu prema tehnologiji izvoenja
po preporuci proizvoa&a boje.
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove' i da pisano dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
Ezvoa& je obavezan da podnese ton karte za odgovaraju(e materijale.
Ezvoa& je obavezan da uradi probne uzorke veli&ine ,'0 m% za svaku vrstu bojenja i moe da
pristupi finalnom bojenju tek po dobijanju pisane saglasnosti lica odreenog da izvri izbor
boja.
Medina&nim cenama obuhva(en je sav glavni i pomo(ni materijal' rad' alat' skele' sav transport
i uskladitenje materijala' &i(enje radnog mesta' odvoz ambalae i otpadaka' kao i izrada
probnih uzoraka.
9a svo vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta' izvoa& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako ne bi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medina&na cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova -nabavku osnovnog' veznog i
zatitnog materijala' spoljni i unutranji transport' ugraivanje' mere zatite' sve horizontalne i
vertikalne prenose' neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova..
*.1.1-. <asa(ersi ra(&0i
Casaderski radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom specijalizovanom za tu
vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara tehni&kim
propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se upotrebljavaju moraju biti
kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. 9a njih moraju postojati
atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o na&inu ugraivanja.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca i da
prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.
$"
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove' i da pisano dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
3akoe' izvoa& je duan da pre po&etka radova sve mere proveri na licu mesta.
Ezvoenje ovih radova mora se izvoditi u svemu prema projektu' detaljima i tehni&kom opisu.
Ezvoa& radova duan je da na osnovu projektne dokumentacije uradi izvoa&ku
dokumentaciju' plan montae fasade koju (e dostaviti projektantu i stru&nom nadzoru na
odobrenje.
Medina&nim cenama obuhva(en je sav glavni i pomo(ni materijal' rad' alat' izrada radioni&kih
crtea' izrada elemenata' pakovanja' skele' sav transport i uskladitenje elemenata' &i(enje
radnog mesta' odvoz ambalae i otpadaka' kao i izrada probnih uzoraka' uzimanje mera za
izvoenje radova i obra&un.
9a svo vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta' izvoa& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako ne bi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medina&na cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova -nabavku osnovnog' veznog i
zatitnog materijala' spoljni i unutranji transport' ugraivanje' mere zatite' sve horizontalne i
vertikalne prenose' neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova..
*.1.12. St&larsi ra(&0i
<tolarski radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom specijalizovanom za tu
vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara tehni&kim
propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se upotrebljavaju moraju biti
kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. 9a njih moraju postojati
atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o na&inu ugraivanja.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca i da
prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove' i da pisano dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
3akoe' izvoa& je duan da pre po&etka radova sve mere proveri na licu mesta' izvri
kontrolu broja komada i smera otvaranja po pozicijama.
Flementi se na gradilite dopremaju finalno obraeni i upakovani i ugrauju se u suvo.
<astavni deo stolarskih elemenata je i oprema specificirana u pozicijama iz predmera' kao i
okov' pokrivne lajsne' pervajzi' zastakljenja i sli&no. <tolarija mora biti elasti&no i &vrsto
ugraena sa spojem koji je trajno zaptiven protiv vetra i vlage' tako da ugraeni element
zadovoljava zahtevanu zvu&nu i toplotnu zatitu.
Ezvoenje ovih radova mora se izvoditi u svemu prema emama stolarije datim u projektu'
radioni&kom crteu i tehni&kom opisu. Ezvoa& radova duan je da na osnovu projektne
dokumentacije uradi radioni&ku dokumentaciju koju (e dostaviti projektantu i stru&nom
nadzoru na odobrenje.
Medina&nim cenama obuhva(en je sav glavni i pomo(ni materijal' rad' alat' izrada radioni&kih
crtea' izrada elemenata' pakovanja' skele' sav transport i uskladitenje elemenata' &i(enje
$6
radnog mesta' odvoz ambalae i otpadaka' kao i izrada probnih uzoraka' uzimanje mera za
izvoenje radova i obra&un.
9a svo vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta' izvoa& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako ne bi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medina&na cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova -nabavku osnovnog' veznog i
zatitnog materijala' spoljni i unutranji transport' ugraivanje' mere zatite' sve horizontalne i
vertikalne prenose' neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova..
*.1.15. Cra0arsi ra(&0i
8ravarskii radovi mogu se izvoditi samo sa stru&nom radnom snagom specijalizovanom za tu
vrstu poslova' sa odgovaraju(im alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara tehni&kim
propisima' normativima i standardima. <vi materijali koji se upotrebljavaju moraju biti
kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. 9a njih moraju postojati
atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o na&inu ugraivanja.
Ezvoa& radova je duan da pre po&etka radova usaglasi detalje sa projektantom naru&ioca i da
prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.
Ezvoa& je duan da pre po&etka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove' i da pisano dostavi naru&iocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
3akoe' izvoa& je duan da pre po&etka radova sve mere proveri na licu mesta' izvri
kontrolu broja komada i smera otvaranja po pozicijama.
Flementi se na gradilite dopremaju finalno obraeni i upakovani. <astavni deo bravarskih
elemenata je i oprema specificirana u pozicijama iz predmera' kao i okov' pokrivne lajsne'
pervajzi' zastakljenja i sli&no. <tolarija mora biti elasti&no i &vrsto ugraena sa spojem koji je
trajno zaptiven protiv vetra i vlage' tako da ugraeni element zadovoljava zahtevanu zvu&nu i
toplotnu zatitu.
Ezvoenje ovih radova mora se izvoditi u svemu prema emama bravarije datim u projektu'
radioni&kom crteu i tehni&kom opisu. Ezvoa& radova duan je da na osnovu projektne
dokumentacije uradi radioni&ku dokumentaciju koju (e dostaviti projektantu i stru&nom
nadzoru na odobrenje.
Medina&nim cenama obuhva(en je sav glavni i pomo(ni materijal' rad' alat' izrada radioni&kih
crtea' izrada elemenata' pakovanja' skele' sav transport i uskladitenje elemenata' &i(enje
radnog mesta' odvoz ambalae i otpadaka' kao i izrada probnih uzoraka' uzimanje mera za
izvoenje radova i obra&un.
9a svo vreme izvoenja' odnosno do predaje objekta' izvoa& je duan da preduzme sve
potrebne mere' kako ne bi dolo do ote(enja ovih radova. 7 ako ipak i doe do ote(enja
izvoa& (e o svom troku' uz saglasnost nadzornog organa' radove dovesti u projektovano
stanje.
Obra&un se vri po jedinici mere' nazna&ene kod svake pozicije radova. Medina&na cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova -nabavku osnovnog' veznog i
zatitnog materijala' spoljni i unutranji transport' ugraivanje' mere zatite' sve horizontalne i
$)
vertikalne prenose' neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova..
*.1.18. Ispiti0an,e na pritisa n&0&i/0e(ene 0&(&0&(ne instala%i,e
Opis rada
Espitivanje na pritisak je vremenski ograni&eno ispitivanje' sa pritiskom koji je ve(i od
nazivnog pritiska. Espitivanja se dele naA kratka ispitivanja' skupno ispitivanje. 7ko
cevovod nije mogu(e ispitati odjednom' mora se ispitati po deonicama. ? tom slu&aju
moraju se spojna mesta izmeu deonica ispitati na nepropusnost skupnim
ispitivanjemA
Cevovod se u slu&aju unutranje instalacije u&vr(uje u zid' s tim da se sva spojna
mesta ostavljaju vidljivim. Cevovod se puni &istom vodom i iz njega isputa sav
vazduh. Punjenje cevovoda se vri sa najnie ta&ke. Pumpa za podizanje pritiska se
mora postaviti na takvo mesto koje je obezbeeno od nezgode.
Pri ispitivanju je potrebna i prisutnost instalatera zbog eventualnih popravaka na
cevovodu za kojim (e se pokazati potreba u vreme ispitivanjaT
7ko se na ispitnim deonicama cevovoda pokau mesta koja proputaju na spojevima
-kapljice' mlazevi itd.. mora se ispitivanje prekinuti i deonica isprazniti. 5a propusnim
mestima mora se potpuno odstraniti voda. Espitivanje se moe ponoviti posle popravka
nedostatkaT
O ispitivanju na pritisak se vodi zapisnik koji se jedan primerak predaje investitoru' a
jedan primerak izvoa& zadrava za sebe.
;ratko ispitivanje E
3o ispitivanje se vri na kratkim cevovodima -npr. ku(ni priklju&ci malih profila
duine do ," m.. Espitivanje se odnosi na pregled cevovoda i spojeva pod radnim
pritiskom.
;ratko ispitivanje EE
Espitivanje se izvodi na cevovodima do priblino !0 m duine -npr. dui ku(ni
priklju&ci.. Cevovod se stavi pod pritisak ,'" # radni pritisak. Posle !0 min po&inje
ispitivanje' bez bilo kakvog podizanja pritiska za to vreme ako je u tih !0 min opao.
Posle po&etka ispitivanja pritisak u cevovodu u toku svakih " min ne sme da opadne za
vie od 0'% bara. Espitivanje traje 60 min.
<kupno ispitivanje
Espituju se spojna mesta izmeu ispitnih dionica. <pojna mesta ne smeju biti
pokrivena. Pritisak ispitivanja je ,'! # radni pritisak. Espitivanje traje % sata.
5a&in obra&una
Pla(anje se obra&unava po mQ odreenog profila cevovoda. ? jedini&nu cenu ulazi
pripremanje cevne mree za probu' postavljanje &epova kod unutranje instalacije'
postavljanje ispitne pumpe na radno mesto' punjenje cevovoda vodom' obeleavanje
$4
mesta procurivanja' popravak mesta procurivanja' voenje zapisnika o ispitivanju
mree' pranjenje cevovoda posle ispitivanja.
Espiranje i dezinfekcija vodovodne instalacije
9agaenost dovoda moe da poti&e od zaprljanosti samih cevi i delova koji se
ugrauju kao i prodiranja ne&isto(a -peska' zemlje' blata' zagaene vode iz rova i dr..
pri izvoenju radova na polaganju cevovoda.
Ez tog razloga' da bi se postupak oko pranja i dezinfekcije dovoda to jednostavnije i
efikasnije mogao da sprovede' potrebno je obratiti panju da se s jedne strane koriste
to &istije cevi' fazonski komadi i armatura' a s druge strane da se pri polaganju
cevovoda preduzmu sve mere oko spre&avanja prodiranja ne&isto(e i drugih stranih
tela u sam cevovod.
? slu&aju da se u rovu nalazi voda' istu treba bezuslovno ispumpati za vreme
polaganja cevovoda.
Pri prekidu radova na polaganju obavezno treba drvenim &epom zatvarati kraj cevi.
Ovim se istovremeno spre&ava i ulazak raznih ivotinjica u cevovod.
Pranje
Pranju cevovoda treba pristupiti po izvrenom ispitivanju na probni pritisak.
9a pranje je dozvoljeno upotrebljavati samo ispravnu pija(u vodu. Ffikasno pranje je
omogu(eno samo u slu&aju ako je obezbeena minimalna brzina vode od ,'" m+s.
;ako (e se vriti pranje zavisi od broja ispusta. ;od cevovoda koji imaju pad' pranje
izvriti odozgo na nie.
5e sme se pri&initi nikakva teta sa isputenom vodom tokom pranja. ? koliko o
ovome nije dato reenje u projektu nadzorni organ je obavezan da da reenje
neposredno na terenu.
Pranje treba nastaviti sve dotle dok se ne dobije sasvim &ista voda na ispustu.
9a vreme ovog pranja potrebno je povremeno kontrolisati kvalitet vode na ispustu' pa
&im prestane da izlazi zamu(ena voda' odnosno kad se pojavi potpuno bistra voda'
pranje je zavreno. ?koliko je ovo vreme pranja trajalo kra(e od %0 min' pranje treba
produiti do ovog vremena kako bi upotrebljena koli&ina vode za pranje dostigla
priblino trostruku zapreminu deonice koja se pere' to je u praksi uobi&ajeno.
Potrebne koli&ine vode za pranje -min. norme. treba ra&unatiA
I do 15 ,"0 ! do " / struka zapremina deonice koja se pere'
1ezinfekcija
1a bi se i posle izvrenog pranja sve eventualno zaostale organske materije i svi
organizmi razorili te da bi dovod vode pri proticanju zadri Isvoju ispravnost i u
bakteriolokom pogledu' bi(e neophodno da se izvri i dezinfekcija ovih cevovoda.
;ako bi se ova dezinfekcija mogla da obavi u potpunosti potrebno je da voda sa
odreenom dozom hlora proboravi u cevovodu oko %$ sata.
1ezinfekciono sredstvo (e propisati sanitarna sluba >odovoda' a u saglasnosti sa
sanitarnom inspekcijom grada. ;ontrolu pranja i dezinfekcije vriti isklju&ivo pod
$*
rukovodstvom odgovornog' kvalifikovanog i ovla(enog predstavnika sanitarne slube
preduze(a.
1oza hlora za dezinfekciju treba da se kre(e u granicama od !0/%00 mg+l. <matra se
da je dovoljno !0/"0 mg+l.
? konkretnom slu&aju dozu propisuje ovla(eni predstavnik sanitarne inspekcije koji
je u celini odgovoran za dezinfekciju i eventualne posledice.
5ia koncentracija preporu&uje se kada hlor ostaje u kontaktu ,%/%$ sata.
5ormalno vreme delovanja hlora traje !/,% sati. >e(e doze hlora upotrebljavaju se
kada je poznato da cevovod sadri organske materije' koje je nemogu(e ukloniti
pranjem ili kada je neophodno da se vreme dezinfekcije skrati.
=inimalno vreme dezinfekcije treba da iznosi !0/60 min. 1odavanje hlora se moe
izvriti kroz po&etni hidrant ili posebno ostavljeni priklju&ak. Esputanje vode vri se
na zadnjem to&e(em mestu sve dok se jasno ne oseti hlor.
Odgovorni rukovodilac sanitarne slube treba da obezbedi i zatitu radnika koji rade
na dezinfekciji' obzirom da je hlor opasan po zdravlje' ako se paljivo ne rukuje sa
njim.
Odgovorni rukovodilac takoe treba da obezbedi -putem javnog obavetenja i sl.. da
ne doe do toga da neko koristi vodu koja slui za dezinfekciju.
O izvrenom hlorisasnju mora se voditi zapisnik' koji overava lice pod &ijom je
kontrolom izvrena dezinfekcija.
Espiranje
Espiranje se vri istim postupkom kao i pranje i po zavretku ispiranja mrea je
spremna za kori(enje.
*.1.19. Pri,e# &na=n& i/0e(eni! ra(&0a i &.,eata
Prijem kona&no izvedenih objekata obavlja organ uprave na na&in kako je to predvieno
propisima o prijemu radova. <vi privremeni prijemni radovi se unose u graevisnki dnevnik.
Prilikom kona&nog prijema radova vri se detaljan pregled izvedenih radova' kao i pregled
graevinske dokumentacije koja je voena za vreme graenja objekta.
"0