ANALIZA POSLOVANJA

(za ceo ispit)

1. CILJ I ZADACI ANALIZE PREDUZEA
Re analiza potie od greke rei analysis to znai rastavljanje ili ralanjavanje neke celine na njene
sastavne delove, dok ne doemo do njenih elemenata koji su dalje nedeljivi.
Najvanije analitike metode su ralanjivanje i uporeivanje.
Analiza se kao nauna metoda primenjuje u raznim naukama, a svrha analize u ekonomiji je da pripremi
materijal iz dokumentacije na osnovu koga e se moi stvoriti sud o stanju i poslovanju preduzea.
Analiza poslovanja je proistekla iz analize bilansa, koji je dugo vremena bio jedina nauka pomou koje se
vrilo kvantitativno ispitivanje i ocena uspenosti preduzea. Analiza poslovanja se jo vie razvija i
unapreuje sa pojavom novih naunih disciplina! kibernetike, teorije sistema, teorije in"ormacija, tehnike
raunara.
Mogunost da se ostvare ciljevi znalize uslovljena je linou koja vri analizu, vremenom koje je za to
raspoloivo, dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje i okolnostima pod kojima se vri analiza.
Razlikuju se dve vrste analize! interna je ona koja se vri unutar predzea i vri je vlasnik ili rukovodilac
preduzea, a svaka druga analiza se smatra eksternom i vre je uglavnom poverioci, banka, revizori.
#rema chmaltz!u, ciljevi i zadaci analize poslovanja zavise od zainteresovanih koji je sprovode, a to su!
vlasnik preduzea $analiza sredstava, analiza uspeha%,
deoniari $anzliza dobiti%,
poverioci $analiza kreditne sposobnosti preduzea%,
poreski organi $utvrivanje prave osnovice za oporezivanje%,
privredna tampa $bilansi i poslovni izvetaji%,
zvanina statistika $opte razvojne tendencije privrede i preduzea%.
&vakvi ciljevi zahtevaju sveobuhvatnu analizu, ali se u praksi esto sreu i parcijalne analize.
2. PREDE! ANALIZE
Analiza poslovanja predstavlja nunu osnovu upravljanja koja se sa razvojem tehnike raunara jo vie
unapreuje. "redmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovita osnovnih poslovnih procesa.
'orienjem knjigovodstvenih tj. raunovodstvenih podataka i in"ormacija omoguava se uvid u predmet
analize poslovanja.
"redmet analize je svaki privredno pravni su#jekt i to sa stanovita poslovnih i radnih procesa.
#redmet e"ono#$"e anali%e u u&e# $#i$lu je 'ilan$ pre(u%e)a i to 'ilan$ $*anja+ bilans uspeha i
bilans tokova novca. Analiza koja za predmet ima bilans naziva se analiza #ilansa ili $inansijska analiza.
#redmet e"ono#$"e anali%e u ire# $#i$lu obuhvata 'ilan$ $*anja+ 'ilan$ u$pe,a i 'ilan$ *o"ova
nov-a+ anali%u .un"-ija i po$lovno i%ve*avanje. "oslovno izvetavanje sadri seriju sistematizovanih
in$ormacija o kvalitetu ekonomije poslovanja preduzea. #redmet analize poslovanja moe da se sagleda sa
nekoliko aspekata!
(lementni ) predmet analize ine elementi tj. delovi preduzea kao to su osnovna sredstva,
obrtna sredstva i radna snaga,
&rganizaciono*"unkcionalni ) neophodna je analiza ne samo osnovnih poslovnih procesa, tj.
"unkcija nabavke, proizvodnje i prodaje, ve i ostalih izvrnih "unkcija ) kadrovske, "inansijske
Aspekt e"ekata ) privredna delatnost preduzea se razmatra i ocenjuje posredstvom rezultata koji
se ostvaruju, po obimu, strukturi, dinamici.
/. E!0DE I1PI!I2ANJA
Analiza poslovanja ima svoje speci"ine metode ispitivanja koje su zasnovane na poznatim teorijskim
naunim postavkama. %snovne metode kojima se koristi su upore&ivanje i raslanjivanje. +etoda
uporeivanja se sastoji u sagledavanju kvantitativnih odnosa, a metoda raslanjivanja u oceni kvalitativnog
sadrinskog sastava predmeta posmatranja.
&d ostalih metoda najee se koriste metode uzronosti i eliminisanja.
e*o(a ralanjivanja
Ralanjivanje se vri kako bi se upoznao kvalitetni sastav analiziranog predmeta. Na taj nain se dolazi
do sazananja od ega se sastoji predmet analize, tj. do saznanja o njegovim karakteristikama, njegovoj
sutini, biti i strukturi. #rimenom ove metode, analiza bilansa usleva da utvrdi pozitivne i negagivne pojave,
da sagleda njihovo dejstvo i da ih onda vee, u cilju ispitivanja uzroka koji su doveli do odreenih pojava.
Ralanjivanje se moe vriti!
) "o predmetu ) zahteva da se sloeni predmet ralani na predmete koji su manje sloeni $,&-
prema vrsti%. omoguava da izvesne pojave veemo za pojedine predmete, otkriva unutranje
suprotnosti u kretanjima i omoguuje da analizom doemo do odgovora na emu je zabeleeno i
kakvo kretanje
) "o vremenu ) polazi od obeleja koje je dato vemenom $,&- unovive za mesec, dva..%.
omoguava da se posmatrani predmet vee za odreene vremenske periode
) "o prostoru ) polazi od obeleja koje je dato u prostoru $,&- unovive u zemlji i ,&- unovive u
inostranstvu%
e*o(a uporeivanja
/astoji se u uporeivanju jednog predmeta u dva perioda ili mesta ili dva predmeta jednog odreenog
mesta.
0eoriju poslovne uporedivosti postavio je chmalen#ach, na osnovu ijih postavki se i razvilo
upore&ivanje prema!
'remenu ) #oreenje jednog istog predmeta sa stanovita dva razliita perioda, pa se kao razlika
dobija promena koja je nastala u meuvremenu. za pravilnost suda u pogledau vremenskog
uporeivanja je znaajno izvriti izbor!
-remenskog razmaka u kome e se vriti uporeivanje
Najznaajnijih podataka koje treba uporediti.
Najee dolazi do izraaja u analizi bilansa i analizi trokova .
"redmetu ) #oreenje dva predmeta istog perioda jednog odreenog preduzea, gde oba
kvantitativna izraza moraju biti izraena u istim jedinica mere.
Mestu ) 1poreuje se jedan predmet istog perioda za dva preduzea $mesta% i to posmatranjem
jedne iste veliine!
sa stanovita dve poslovne jedinice u okviru preduzea
sa stanovita dva preduzea
sa stanovita jednog preduzea u odnosu na najbolje, najgore ili proseno.
0'li-i pri#ene #e*o(e uporeivanja3
&blici u kojima se izraava primena metode uporeivanja su!
Metoda upore&ivanja sukcesivnih #ilansa stanja ( sutina se sastoji u sagledavanju promena
"inansijske situacije kroz promene iznosa osnovnih grupa aktive i pasive, kao i kroz iznalaenje
uzroka ovih promena.
Metoda presecanja #ilansa stanja ) sastoji se u horizontalnoj podeli bilansa na odreene delove,
tj. podbilanse, koji odgovaraju osnovnim grupama aktive i pasive, pa postoje pod#ilansi osnovnih
sredstava, o#rtnih sredstava, pose#nih sredstava i poslovnih sredstava i dolazi se do saznanja o
ravnotei tj. neravnotei odreenog podbilansa.
Metoda odstupanja ) podrazumeva upore&ivanje i po vremenu i po predmetu i po mestu,
potrebno je sagledati ne samo gde su nastale razlike, njihov kvantitet i obim, ve i osnovne
karakteristike odstupanja, tj. da li su pozitivne ili negagivne, kao i uzroke nastalih odstupanja.
Metoda poslovno analitihih pokazatelja ) sastoji se u pore&enju odre&enih poslovno
ekonomskih veliina. &snovni izvor su knjigovodstveni podaci kao to su bilans stanja, bilans
uspeha i njihovi prilozi, statistike, operativne, planske i dr. evidencije. 2a ocenu boniteta
poslovanja pravnih lica najee se koriste pokazatelji likvidnosti, solventnosti, rentabilnosti,
ekonominosti, obrta, produktivnocti, rasta i sl.
1pe-ijalne #e*o(e anali%e
+eu ovim metodama napoznatije su one koje se primenjuju pri analizi bilansa.
#rema chmaltz!u, metode analitikog ispitivanja bilansa treba podeliti u tri grupe!
3. Metoda odnosnih vrednosti ) sastoji se u stavljanju u odnos vrednosti pojedinih grupa u bilansu ili
pojedinih poslovnih veliina. re je o najjednostavnijoj, ali vrlo pogodnoj metodi za obradu
analitikih podataka.
4. Metoda indeksnih #rojeva ) primenjuje se sama ili u kombinaciji sa metodom odnosnih
vrednosti. #omou indeksnih brojeva se prikazuje dinamika posmatrane pojave u odnosu na bazu
koja slui kao osnov za uporeivanje, a izraava se brojem 355 $$h6u%7355%. #ostoje ista
indeksna metoda, kom#inovana metoda i metoda ocene odnosnih vrednosti. )ndeks je odnos dve
veliine koji pokazuje njihovu relativnu promenu u odreenom periodu.
8. Metoda standardizacije ) prua pokazatelje nekog preduzea u jednom broju iji se znaaj poredi
sa pokazateljima itave privredne grane. &bzirom na osnovu koja slui za utvrivanje standardnih
veliina, oni mogu biti #azni $slue kao baza za uitvrivanje indeksa%, tekui $utvruju se na
osnovu postojeih uslova poslovanja, najrealniji su% i idealni $utvruju se na osnovu idealnih
uslova rada%.
4. 05LICI I 2R1!E ANALIZE
9edna od klasi"ikacija koja se odnosi na vrste analiza je anzliza koja ima u vidu objekat i podlogu za
analize, dokumentaciju za analizu, stanje i kretanje sredstava preduzea, kvalitet i kvantitet sredstava i
njihova promena, razne ciljeve analize. Najpoznatije su sledee vrste analize!
kvalitativna i kvantitavna analiza,
statika i dinamika analiza,
kompleksna i parcijalna,
interna i eksterna,
stalna i povremena,
analiza vrednosti.
6van*i*a*ivna i "vali*a*ivna anali%a
*vantitativna analiza se #avi merenjem i praenjem kvantitativnog kretanja pojave ili stanja. &na daje
kvantitativno, koliinsko o#eleje kvalitativno de"inisanih predmeta analize.
'vantitet predmeta analize vremenski posmatrano moe da pokae porast, smanjenje ili stagnaciju, a
moe da ima pozitivne ili negativne karakteristike. #orast, tj. pad kvantiteta moe biti otar ili blag, tj. moe
trajati krae ili due vreme.
*valitativna analiza ima za pretpostavku sloenost predmeta analize i vri ralanjavanje predmeta
analize na sastavne delove i izvodi konstatacije o njegovoj strukturi. #osmatra predmet analize sa
predmetnog, vremenskog i prostornog aspekta.
'valitativna i kvantitativna anzliza su komplementarne, i svaka kvantitativna promena bilansne sume
izaziva i kvalitativnu promenu bilansa.
1*a*i"a i (ina#i"a anali%a
tatika analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uoavanja, to obino biva i
kvantitativno izraeno. predmet analize se posmatra na odreeni dan, pa je negativna strana upravo to to ne
ispituje kretanje pojave ili stanja, pa ne moe uoiti tendencije razvoja ili stagnacije, pa zakljuci nisu
pouzdani.
+inamika analiza ispituje pojavu ili stanje u kretanju i izvodi konstatacije o nastalim promenama na
predmetu analize i uzrocina koji su ih uslovili.
+ora se voditi rauna da li je u pitanju neto $rezultat komparacije dva stanja% ili #ruto kretanje $rezultat
dinamike jedne kategorije%.
/a statikom i dinamikom analizom su komplementarne!
vizuelna analiza $stie se opti uvid u sliku bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa tokova novca i
donose opte ocene o "inansijskom poloaju i uspenosti poslovanja preduzea%,
analiza pomou rauna pokria $zasniva se na bilansu stanja, tj. na horizontalnim i vertikalnim
pravilima "inansiranja, pomou nje se utvruje struktura imovine i kapitala preduzea i pokrie
sredstava kapitalom% i
racio analiza $zasniva se na analizi odnosa elemenata bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa
tokova novca, na osnovu nje se odreuje "inansijski poloaj i bonitet preduzea%.
6o#ple"$na i par-ijalna anali%a
*omlleksna analiza posmatra predmet analize u celini, vri ralanjavanje i merenje svakog dela
predmeta analize, pa time iziskuje due vreme i vee trokove. "arcijalna analiza ispituje samo deo, tj.
elemente predmeta analize, pa je potrebno manje vremena i trokovi su manji.
&bjektivnost parcijalne analize se umnogome ostvaruje ako se zadatak jasno i detaljno postavi, uz uslov
da se parcijalna analiza oslanja na kompleksnu koja je izvrena u nekom prethodnom periodu. #ri
sprovoenju kompleksne, odnosno parcijalne, analize uvek mora biti prisutna meuzavisnost odnosa delova
i celine.
In*erna i e"$*erna anali%a
)nternu znalizu vri lice, organ iz organizacije, kome se stavlja na raspolaganje celokupna dokumentacija
o ulaganjima, poslovnim aktivnostima i rezultatima poslovanja analiziranog preduzea.
,ksternu analizu vre analitiari kojima stoje na raslolaganju izvetaji i dokumenta preduzea dostupna
svim zainteresovanima za njegovo poslovanje kao i zakonski propisi.
2nai, samo kada se analitiaru stave na raslolaganje svi raspoloivi materijali i kada izmeu analitiara i
analiziranog preduzea postoje saglasnost interesa, u pitanju je interna analiza, a obrnuto eksterna.
1*alna i povre#ena anali%a
#ojam stalnih analiza je vezan za dnevne analize, koje se obavljaju kontinuirano, svakodnevno, to zavisi
od veliine preduzea. +nevne analize daju in$ormacije o o#imu, srukturi i vrednosti ostvarene proizvodnje.
"ovremene analize sastavljaju se povremeno u unapred $iksiranim rokovima ili kada se za njima ukae
potre#a ) obino je re o analizama koje prate polugodinje i zavrne raune, i vreme koje stoji na
raslolaganju analitiarima za vrenje ove anzlize je po pravilu kratko.
1 preduzeima se sastavljaju i specijalne analize, iji rokovi nisu unapred $iksirani i takve analize su
parcijalne po predmetu anzlize, a komlleksne po sadrini.
Anali%a vre(no$*i
-naliza vrednosti o#uhvata organizovani sistem tehnike i postupaka pomou kojih se identi$ikuju i
eliminiu nepotre#ni vikovi. insistira na potrebi seriozne analize strukture trokova pre donoenja odluke o
proizvodnji proizvoda.
#olazi od teze da nema trokova koji se ne mogu sniavati. ima preventivni karakter, jer nastoji da snizi
trokove promenom proizvoda ili njegovih delova.
&va analiza predstavlja dopunu drugih metoda analize. &stvarene veliine se uporeuju sa planiranim i
tako se donosi sud o tome da li je dolo do poveanja ili snienja trokova, a krajnji cilj je postizanje
ekonomine proizvodnje.
&snovne kategorije analize vrednosti su $unkcija, troak i vrednost i one se posmatraju meusobnoj
povezanosti i zavisnosti.
5. BILANS KAO PR!"# ANALIZ
Re bilans potie od latinose rei #ilan/ li#ra $vaga sa dva tasa% to upuuje na nekoliko zakljuaka!
da se bilansom neto meri i iskazuje rezultat,
da se rezultat sastoji iz dva suprotna kretanja ijim se poreenjem dolazi do pozitivnog ili
negativnog rezultata.
:ilans se gotovo uvek koristi kada treba izraziti stanje i rezultat, a najiru upotrebu ima u raunovodstvu.
Raunovodstveno tehniki gledano, #ilans je pregled u vidu dvostranog rzuna koji iskazuje stanje ili
uspeh preduzea na odreeni dan, a kako se obino sastavlja na kraju godine, on se esto izjednauje sa
zavrnim raunom.
;ledite da je bilans trenutna slika, izraena u vidu pregleda u obliku dvostranog rauna se naziva statika
#ilansa. +inamika #ilansa ukazuje na stvarna privredna zbivanja u preduzeima, kao i na njihovu
meusobnu povezanost i uslovljenost.
0ilans stanja je trenutna slika veliine i strukture sredstava i veliine i strukture izvora sredstava, a na
osnovu bilansa stanja mogue je izvriti ne samo statiku ve i dinamiku analizu.
:ilans usleha vue koren iz bilansa stanja. 0ilans uspeha je analitiki raun sopstvenog kapitala
preduzea u kome se iskazuje poveanje 1prihodi2 i smanjenje 1rashodi2 sopstvenog kapitala. Na osnovu
bilansa uspeha mogue je izvriti dinamiku analizu.
7. 2R1!E 5ILAN1A I 5ILAN1IRANJE
&pta svrha bilansiranja je upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala.
1 teoriji i praksi postoji vie vrsta bilansa! prema jednom gleditu, oni se dele u zavisnosti od toga kada se
sastavljaju na redovne i specijalne, zatim u zavisnosti od zakonose osnove, cilja i vremena kada se
sastavljaju, prema treem gleditu razlikuju se vrste bilansa prema cilju, bilansnoj osnovi, vremenu
sastavljanja, obimu...
1 zavisnosti od cilja koji se eli postii, vri se sastabljanje bilansa, pa tako postoje sledei kriterijumi
podele!
Pre#a ve%i 'ilan$a $a "nji8ovo($*veni# rauni#a
:ilans stanja
:ilans uspeha
Pre#a $vr$i i$"a%ivanja 'ilan$a
<movinski bilans
:ilans utvrivanja rezultata
:ilans kretanja
Pre#a #ero(avno$*i pri#ene pravni, nor#i pri 'ilan$iranju
#oslovni bilans
#oreski bilans
Pre#a po(ruju in.or#i$anja u% po#o) 'ilan$a
<nterni bilans
(ksterni bilans
Pre#a po(a-i#a na o$novu "oji, $e vri 'ilan$iranje
'njigovodstveni bilans
<nventarni bilans
#lanski bilans
Pre#a (u&ini 'ilan$no8 perio(a
#oetni, ili bilans otvaranja
'rajnji bilans
+eubilans
Pre#a *e,ni-i $a$*avljanja 'ilan$a
:ruto bilans
Neto bilans
Pre#a 'roju u"ljueni, 'ilan$a
<ndividualni bilans
2ajedniki bilans
2birni
'onsolidovani
Pre#a o(no$u $re($*ava i o'ave%a
Aktivni bilans
#asivni bilans
Pre#a o(no$u pri,o(a i ra$,o(a
1spean bilans
Neuspean bilans
Pre#a re(ovno$*i $a$*avljanja 'ilan$a
Redovni $tekui%
;odinji bilans
+eubilansi
/pecijalni $posebni, povremeni%
:ilans osnivanja
:ilans razdvajanja
:ilans celine preduzea
:ilansi izdvojenih preduzea
:ilans "uzije
/anacioni bilans
=ikvidacioni bilans
/teajni bilans
=ikviditetni bilans
#oreski bilans
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a ve%i $a "nji8ovo($*veni# rauni#a
Na bazi knjigovodstenih rzuna sastavljaju se $i%ans stan&a i $i%ans 'spe(a. &ni su dvostrani, sintetiki
prikazi, izvetaji o poslovanju sa stanovita korienja, angaovanja i troenja sredstava groizvodnje.
:ilans stanja je sloen i sastoji se od rauna, tj. salda rauna aktive i pasive. Aktiva pokazuje sredstva, tj.
imovinu $materijalnu konstituciju%, a pasiva izvore sredstava, odnosno kapital $"inansijska konstitucija%.
:ilans stanja integrie u sebe "inansijski rezultat ) na taj nain se ujedno uspostavlja i bilansna ravnotea
rauna dobitka i gubitka, odnosno bilansa uspeha.
:ilans uspeha je "inansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz
ijeg se sueljavanja utvruju rezultati koji mogu biti pozitivni ili negativni. :ilans stanja i bilans uspeha su
meusobnoj uzronosti i zavisnosti.
:ilans stanja pokazuje ekonomsku situaciju privrednog subjekta u datom momentu, a bilans uspeha
izraava i obuhvata "inansijske rezultate ostvarene u odreenom vremenskom periodu.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a $vr$i i$"a%ivanja
1 zavisnosti od toga ta se smatra dominantnim ciljem poslovanja razlikuje se
)movinski #ilans ) to je ujedno i bilans stanja, budui da prikazuje stanje imovine i kapitala. >ilj je
da prikae imovinu i kapital preduzea na dan bilansiranja. /astavlja se na osnovu podataka
knjigovodstvene evidencije, korigovanih rezultata popisivanja ili inventarisanja.
0ilans utvr&ivanja rezultata ) to je, ustvari, bilans uspeha i cilj mu je utvrivanje poslovnog
uspeha, a ne imovine preduzea. primenjuje se naelo uzronosti prihoda i rashoda.
0ilans kretanja ) slui u analitike svrhe, za sagledavanje promene strukture aktive i pasive u toku
obraunskog perioda.najvie se koristi pri analizi likvidnosti preduzea.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a pravni# nor#a#a "ao o$nova 'ilan$iranja
1 zavisnosti od toga da li se bilans sastavlja na osnovu propisa privrednog prava ili na osnovu poreskog
prava, razlikuje oe poslovni bilans i poreski bilans.
"oslovni #ilans ) osnov za sastavljanje godinjeg bilansa su pravne norme privrednog prava. #oslovanje
preduzea u naoj zemlji reguliu 2akon o preduzeima, 2akon o zajednikom ulaganju, 2akon o
raunovodstvu, 2akon o "inansijskom poslovanju i niz podzakonskih akata.
"oreski #ilans ) ima zadatak da iskae poresku osnovicu kako bi se oporezivanjem obezbedili prihodi za
pokrie javnih rashoda. izvodi se iz poslovnog bilansa.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a po(ruju in.or#i$anja
2avisno od toga da li je bilans namenjen potrebama in"ormisanja preduzea ili eksternih korisnika,
razlikuje se interni bilans i eksterni bilans.
)nterni #ilans sadri mnogo vie podataka i in"ormacija nego eksterni bilans, iskazuje ostvarene trokove
po mestima trokova i po nosiocima grokova, poredi ih sa planskim ili standardnim trokovima i
objanjava uzroke odstupanja.
,ksterni #ilansi su namenjeni eksternim korisnicima i dravnim institucijama, ne sadre interne bilanse
delova preduzea ve sadre bilans stanja, bilans uspeha, aneks i izvetaj poslovanja.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a po(a-i#a na o$novu "oji, je $ainjen
#odela na knjigovodstveni, inventarni i planski bilans zasniva se na stepenu tanosti bilansa.
Najtaniji je stvarni bilans, manje taan je inventarni, najmanje taan je probni ili knjigovodstveni.
*njigovodstveni #ilans se zasniva samo na podacima iz knjigovodstvene evidencije, slui za proveru
tanosti evidentiranih kretanja i stanja poslovnih promena i sainjava se vie puta tokom poslovne godine.
)nventarni #ilans se dobija na osnovu popisivanja ili inventarisanja $ inventarisanje obuhvata popisivanje
sredstava materijalne vrednosti, novanih sredstava, potraivanja i obaveza%, taniji je, ali je to samo bilans
koji odgovara zakonskim propisimaj dok je stvarni bilans bilans idealne tanosti.
"lanski #ilans se sainjava na osnovu planskih podataka, obuhvata projekciju stanja i strukture sredstava i
izvora "inansiranja na dan poreskog perioda, a planski bilans uspeha projektuje prihode, rashode i "inansijski
rezultat koji e se ostvariti u toku planskog perioda.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a (u&ini 'ilan$no8 perio(a
#odela na poetni $bilans otvaranja%, krajnji i meubilans vri se prema vremenu kada se sastavljaju.
"oetni #ilans se sastavlja na poetku poslovanja jednog preduzea, tj. na poetku godine, moe da iskae
samo stanje aktive, pasive a nikako uspeh preduzea $za novonastalo preduzee poetni bilans je bilans
otvaranja, za spajanje 4 i vie preduzea poetni bilans je bilans "uzije%.
Me&u#ilans se sastavlja za periode krae od jedne godine $meseni, tromeseni, estomeseni%, a prema
domaim propisima meubilans se sainjava polugodinje, na osnovu knjigovodavenih podataka i
obavezno obuhvata bilans uspeha, a moe i da obuhvati i bilans stanja.
*rajnji #ilans se sastavlja na kraju poslovne godine i moe se tretirati kao poetni za narednu godinu, to je
u stvari godinji obraun, sastavlja se na osnovu inventarnih podataka, iskazuje se na obrascima bilansa
stanja, bilansa uspeha i aneksa.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a *e,ni-i $a$*avljanja
#rema tehnici sastavljanja razlikuju se bruto i neto bilans.
0ruto #ilans je takav bilans kod koga se pojedine pozicije iskazuju #ez saldiranja. #o bruto principu se
sainjava bilans stanja i bilans uspeha, i ostvareni dobitak u tekuoj godini trebalo bi da se unese na posebnu
poziciju pasive, a gubitak na strani aktive. :ilans stanja sainjen po bruto principu poveava iskaznu mo o
"inansijskom poloaju preduzea. 1 bilansu uspeha sainjenom po bruto principu ne vri se kompenzacija
pojedinih prihoda i rashoda. /vaka vrsta prihoda i rashoda se iskazuje u posebnoj bilansnoj poziciji.
3eto #ilans je takav bilans u kome se pojedine #ilansne pozicije kompenzuju i iskazuju u neto iznosu. 1
bilansu stanja sainjenom po nego principu pozitivan "inansijski rezultat nije vidljiv, a gubitak se iskazuje
samo u nepokrivenom iznosu. 1 bilansu uspeha sainjenom po neto principu pojedine srodne pozicije
rashoda i prihoda se meusobno kompenzuju i iskazuju u neto iznosu.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a 'roju u"ljueni, 'ilan$a
#rema broju bilansa ukljuenih u bilans razlikujemo!
)ndividualni ) bilans stanja i bilans uspeha svakog pojedinanog preduzea.
4ajedniki ) moe biti!
2birni ) zajedniki bilans dva ili vie preduzea koja su ekonomski i "inansijski povezana.
sastoji se iz zbirnog bilansa stanja i bilansa uspeha, koji se dobijaju njihovim sabiranjem.
9avlja se kao bruto bilansni iskaz u odnosu na konsolidovani $za onu vrednost koja se
konsolidacijom ponitava i eliminie%.
'onsolidovani ) zbirni bilans dva ili vie preduzea koja su ekonomski i "inansijski
povezana. sastoji se iz konsolidovanog bilansa stanja i bilansa uspeha. 'onsolidovani
bilans stanja se sastavlja na taj nain to se meusobne obaveze i potraivanja ne iskazuju
ovom bilansu. 1 konsolidovanom bilansu uspeha se ne iskazuju prihodi i rashodi koji su
nastali po osnovu meusbnih isporuka roba i usluga i meusobnog "inansiranja
preduzea.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a o(no$u $re($*ava i o'ave%a
#odela na aktivni i pasivni bilans vri se prema kvantitativnom odnosu sredstava u aktivi i
obazeza u pasivi.
-ktivan je onaj bilans koji ima istu imovinu, odnosno, koji svojim sredstvima moe namiriti
sve poverioce tako da ostane jedan deo sredstava u obliku sopstvenog kapirala $sredstva iskazana
na strani aktive su vea od obaveza iskazanih na strani pasive%.
"asivni bilans postoji u obrnutom sluaju, znai da svojim sredstvima ne moe izmiriti svoje
obaveze, i obavezno iskazuje na strani aktive gubitak.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a o(no$u pri,o(a i ra$,o(a
#rema tome kakav rezultat bilans iskazuje u poslovanju preduzea, delimo ga na uspean i
neuspean.
5spean je onaj koji iskazuje pozitivan "inansijski rezultat ) dobitak. &vo je opte pravilo, od
kojeg postoji u izvenism sluajevima izuzetak. #ozitivan "inansijski rezultat je najee posledica
veih vanrednih ili neposlovnih prihoda, a budui da su neposlovni prihodi i rashodi povremeni i
privremeni, i da nema garancija da e se u narednim periodima iz njih ostvariti pozitivan
"inansijski rezultat, iz tog razloga se takav bilans smatra neuspenim.
3euspean bilans je onaa koai iskazuje negativan "inansijski rezultat ) gubitak. < ovde, takoe,
ima izuzetaka! ako je poslovni rezultat pozitivan, a vanredni rezultat negativan, pri emu je ovaj
negativan vanredni rezultat vei od pozitivnog poslovnog rezultata, takav bilans se moe smatrati
uspenim, jer preduzee uspeno ostvaruje zadatke zbog kojih je osnovano.
Ra%li"ovanje 'ilan$a pre#a re(ovno$*i $a$*avljanja
#rema redovnosti sastavljanja bilansi se dele na redovne ili tekue i specijalne, posebne ili
povremene bilanse.
Re)o*ni $i%ansi ) sastavljaju se u unapred odreenim ili na dui rok ponavljanim vremenskim
intervalima. Rok ili vreme sastavlljanja odreeni su zakonskim propisima konkretne zemlje ili
internim pravilima konkretnog preduzea.
Najee grupe redovnih bilansa su
#ilans stanja i uspeha,
kontinentalni i engleski,
aktivni i pasivni,
poetni, krajnji i me&u#ilans
uspeni i neuspeni,
#ruto i neto,
pro#ni, inventarni i stvarni
6odinji #ilans se sastavlja po isteku poslovne godine, i ine ga! bilans stanja i bilans uspeha,
izvetaj koji pokazuje ili sve promene na kapitalu, ili promene na kapitalu, osim onih koje
proistiu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima, izvetaj
o tokovima gotovine i raunovodstvene politike i napomene sa objanjenjima. ;odinji bilans
predstavlja i bilans otvaranja, tj. poetni bilans.
+eubilans ima karakter periodinog obrauna, a sastavlja se po isteku svakog kvartala,
odnosno polugodita. /astoji se iz bilansa stanja i bilansa uspeha. 1loga mu je kontrolna i
in"ormativna.
Speci&a%ni $i%ansi ) nastaju u tano odreenim prilikama kao posledica slecijalnih ciljeva.
1 razvijenim trinim privredama javljaju se!
0ilans osnivanja ) sastavlja se na poetku poslovanja svakog preduzea i po pravilu je
sastavni deo akta o njegovom osnivanju, predstavlja dokaz da je osniva obezbedio
imovinu za osnivanje i poetak delatnosti. sadri bilans stanja bez bilansa uspeha,
0ilans razdvajanja ) deo#ni #ilans ) sainjava se u sluaju kada se preduzee izdvoji iz
sastava dotadanjeg preduzea te postaje zasebno pravno lice, ili se pripaja drugom, to
namee potrebu sastavljanja bilansa celine preduzea ) podaci o tanoj ukupnoj imovini
i izvorima "inansiranja preduzea, i bilansa izdvojenih preduzea ) bilansi sastavljeni
posle izvrene deobe preduzea, odnosno njihove aktive i pasive, imaju karakter
primopredajnih bilansa, ili bilansa otvaranja izdvojenih preduzea.
0ilans $uzije ) sastavlja se u sluaju statusnih promena tj. promena u oraggnizovanju
preduzea usled spajanja ili pripajanja. #rema ekonimskim ciljevima, razlikuju se
sledee "uzije!
horizontalne ) spajaju se, tj. pripajaju preduzea iste grane delatnosti,
vertikalne ) integrie preduzea ije se poslovne aktivnosti meusobno
dopunjuju ili su "azno povezana i
"uzije nastale koncentracijom kapitala, "uzije diversi"ikacije ) spajaju se
preduzea razliitih proizvodnih asortimana.
?uzije pripajanja podrazumevaju likvidaciju jednog preduzea sa preuzimanjem
njegovih sredstava i obaveza od strane drugog, a "uzije spajanja predstavljaju proces
likvidacije dva ili vie preduzea i stvaranje potpuno novog preduzea koje se upisuje u
sudski registar%. :ilans "uzije se sastoji iz dva bilansa!
3. bilansa "uzije $bilansa stanja i bilansa ushepa% preduzea koja se pripajaju ili
spajaju
4. bilansa "uzije preduzea u koje je izvreno pripajanje ili bilansa "uzije preduzea
nastalog spajanjem.
anacioni #ilans ) #ilans ozdravljenja ) sastavlja se u sluajevima kada se preduzee
nae u "inansijskim tekoama, bilo kao posledica nerentabilnog poslovanja, ili zbog
nemogunosti odravanja likvidnosti. #ostupak saniranja preduzea je proces
preduzimanja konkretnih mera i aktivnosti sa ciljem da se pribavi dopunski kapital ili
"inansijska sredstva. 'ako sanacija preduzea predstavlja postupak ozdravljenja
preduzea koji traje u odreenom vremenskom intervalu, uobiajeno je da se sastavljaju
dva bilansa!
1. bilans pre postupka saniranja preduzea i
2. bilans posle postupka saniranja preduzea.
7ikvidacioni #ilans ) sastavlja se u momentu likvidacije, tj. prestanka rada preduzea,
usled nepostojanja zakonskih i ekonomskih uslova za nastavak poslovanja. &snovni cilj
preduzea je da unovi svoju imovinu, kako bi stvorilo sredstva za isplatu svojih
obaveza. <sto kao i kod sanacionog, sainjavaju se dva bilansa!
1. poetni ili bilans otvaranja likvidacije i
4. krajnji ili bilans zatvaranja likvidacije.
2a vreme likvidacije sve obaveze miruju, ne isplauju se, a poverioci ne vre ni obraun
kamata na svoja potraivanja od preduzea u likvidaciji. #ostupak likvidacije moe biti
putem redovne i putem prinudne likvidacije.
teajni #ilans ) u sutini se ne razlikuje od likvidacionog, razlika je samo u
upravljanju preduzeem u steaju! ako preduzee ide u prinudnu likvidaciju njime
upravlja steajna uprava u tom periodu, a ako preduzee ide u redovnu likvidaciju njime
upravlja postojea uprava. /teaj je in prinudnog gaenja poslovanja preduzea u ime
zatite interesa poverilaca, zaposlenih, poslovnih partnera i drave. &pasnost od seaja
preti kada gubitak dostigne polovinu osnovnog $sopstvenog% kalitala. 0akoe postoje
dva bilansa!
1. poetni steajni bilans ili bilans otvaranja steaja i
4. krajnji steajni bilans ili bilans zatvaranja steaja
7ikviditetni #ilans ) slui za ocenu likvidnosti preduzea. #rema tradicionalnom
shvatanju likviditetni ili kreditni bilans za odreeno preduzee sastavlja inslektor ili
drugo oblaeno lice banke koja se javlja kao kreditor ili poverilac, dok prema novijem
shvatanju ovaj bilans se sastavlja sa ciljem da se utvrdi stanje likvidnosti konkretnog
preduzea na dan bilansiranja.
"oreski #ilans ) vrsta posebnog ili specijalnog bilansa, sastavlja se sa ciljem da se
obezbedi pouzdana i tana osnovica za oporezivanje preduzea, predstavlja izvedeni
poslovni bilans uz neophodno potovanje zvaninih poreskih propisa. #oreski bilans
nije samostalni "inansijski izvetaj, ve predstavlja izvedeni poslovni bilans, uz
neophodno potovanje zvaninih poreskih propisa.
9. !E0RIJE 5ILAN1A
0eorije bilansa se odnose na uenje o cilju bilansa, kroz koji se izraavaju ciljevi poslovanja
preduzea.
#od uticajem privredne prakse "ormirala se zakonska regulativa koja je propisivala vreme,
postupak i sadpaj sastavljanja bilansa.
0eorije bilansa se grupiu u zavisnosti od ciljeva i zadataka bilansa, pa se prema broju
relevantnih ciljeva bilansa razlikuju!
Monistike ) bilans ima jedan primarni cilj! da prikae tano stanje sredstava i njihovih
izvora.
+ualistike ) bilans ima 4 ravnopravna cilja. zasnovane su na tezi da nema tanog
stanja bez tanog "inansijskog rezultata, niti tanog "inansijskog rezultata bez tanog
stanja.
"luralistike teorije bilansa ) bilans ima vie ravnopravnih pravnih ciljeva.
Najpoznatije teorije bilansa su statiko, dinamiko i organsko shvatanje bilansa.
1*a*i"a *eorija 'ilan$a
#rema statikoj teoriji, cilj i zadatak bilansa je da prikae realno, odnosno tano stanje u
preduzeu koje je izraeno u njegovoj aktivi i pasivi, a radi zatite interesa poverilaca.
:ilans treba da prui in"ormaciju poveriocu o stepenu sigurnosti naplate uloenog kapitala u
dotino preduzee, a sve te im"ormacije se prema ovom shvatanju nalaze u bilansu stanja, tako
da je bilans uspeha irelevantan.
&va teorija spada u monistike teorije, jer priznaje samo jedan cilj bilansa ) utvrivanje stanja,
dok se ostali ciljevi javljaju samo kao posledica primarnog cilja.
-rste!
taro nli nerazvijeno statiko shvatanje #ilansa ) tvorci su pravnici, tako da se ova teorija
kratko zove imovinska teorija #ilansa, nastala je u ranom razvojnom periodu raunovodava.
:ilans uspeha je, prema ovom shvatanju, vlasnik izraunavao na posredan nain, na osnovu
komparacije nivoa iste imovine u dva razliita vremenska intervala.
#rema ovoj teoriji, procenjivanje slobodne imovine u bilansu vri se ili po likvidacionim
cenama ili po principu stvarnog troka ) po nabavnoj ceni i ceni kotanja imovine preduzea.
&vo shvatanje bavi se sadrinom bilansa koja se zasniva na principu ili zahtevu istinitosti
bilansa, pa je ova teorija istovremeno i teorija procenjivanja i georija odravanja novane
vrednosti kalitala.
3ovije ili razvijeno statiko shvatanje #ilansa ) vezuje se za period razvoja korporativnog ili
akcionarskog oblika preduzea. 2adatak je da se da prikaz "inansijske konstitucije, tj. "inansijske
situacije preduzea.
:ilans je instrument za raspolaganje kapitalom preduzea. &va teorija ukazuje na znaaj
bilansa uspeha i prema ovoj teoriji bilans ima "*ju polaganja rauna o poslovanju preduzea, "*ju
odravanja uloenog kapitala u preduzee i "*ju utvrivanja uspeha preduzea.
2a ovu teoriju merodavne su trokovne vrednosti $nabavne vrednosti i cena kotanja% i uvaava
se princip najnie vrednosti, tj. naelo opreznosti.
%cena statikog shvatanja #ilansa ) teze statike teorije bilansa kritikovali su mnogi autori, a
posebno pristalice dinamike terije bilansa, jer bilans kao trenutna slika ne prua tanu
in"ormaciju kada e se i u kom obimu pojedini delovi imovine trans"ormisati u novac. /igurnost
stanja moe da prui samo dinamiki momenat.
Dina#i"a *eorija 'ilan$a
Nastanak se vezuje za chmalen#ach!a. Naziv se vezuje za kretanje, dinamiku koja karakterie
poslovanje preduzea.
#rema ovoj teoriji, osnovni cilj bilansa je da prikae poslovni rezultat , a ne stanje sredstava
njihovih izvora. 1 prvi plan se istie bilans uspeha preduzea, na osnovu koga se utvruje
poslovni rezultat kao razlika izmeu prihoda i rashoda na poetku i kraju obraunskog perioda.
:ilans stanja je samo sredstvo za ostvarivanje i prikazivanje poslovnog rezultata.
&snovne kategorije na kojima poiva dinamika teorija bilansa su prihodi i rashodi $kategorije
obrauna "inansijskog rezultata% i izdaci i primici $kategorije novanog rzuna%.
Na kraju poslovnog ivota svi prihodi su izjednaeni sa primicima, a rashodi sa izdacima, ime
je omoguen obraun totalnog rezultata. #oto cilj preduzea nije likvidacija ve dugoroni
opstanak, da bi se moglo upravljati nuno je utvrivanje periodinog rezultata koji je kontrolne i
"inansijske prirode.
0otalni rezultat se dekomponuje na periodini pomou bilansa stanja. :ilans stanja nastaje tako
to se od ukupnog totalnog rezultata oduzmu odloeni trokovi i nelikvidirane obaveze koje e
doi do izraaja ili biti isplaene u narednom periodu. &va teorija insistira na uporeivanju
poslovnog rezultata u nizu sukcesivnih obraunshih perioda, sa ciljem sagledavanja tendencije
njegovog kretanja.
+a #i se o#ez#edila uporedivost rezultata u razliitim vremenskim periodima, potre#no je
o#ez#editi potovanje sledeih principa8
#rincip uzronosti ili korelacije ) tano razgraniiti obraunske periode i dodeliti im one
rashode i prihode koji se na njih odnose. &n se shvata dvojako! vremenski i predmetno.
#rincip kontinuiteta ) podrazumeva pridravanje istog metoda obrauna poslovnog rezultata u
nizu sukcesivnih perioda.
#riniip sigurnosti ) ima za cilj da se iskljui samovolja u obraunu poslovnog rezultata pa se u
toj situaciji prihvata princip opreznosti, koji podrazumeva da se prihodi i rashodi ne iskazuju u
precenjenim veliinama.
0r8an$"a *eorija 'ilan$a
0vorac organskog shvatanja bilansa je nemaki pro"esor chmidt. nastala je 85*ih godika ,,
veka u vreme -elike ekonomske krize, sa ciljem da doprinese reavanju tog problema.
%rgansko shvatanje predstavlja dualistiku teoriju #ilansa koja istie da #ilans ima dva
ravnopravna cilja8 da prikae imovinu i poslovni rezultat.
&snovna postavka oraganske teorije je da postoji neraskidiva organska veza izmeu bilansa
stanja i bilansa uspeha i da je preduzee deo privrede.
#rema ovoj teoriji razlikuju se pravi i prividni poslovni rezultat. #ravi je rezultat ekonominosti
i proizilazi iz prometne delatnosti preduzea kao razlike izmeu prodajne cena i ponovane
nabavne cene utvrene na dan prodaje. #rividni rezultat je posledica promene cene imovine i
monetarnih poremeaja, to je razlika izmeu reprodukcione i nabavne cene.
Reprodukciona cena se primenjivala da bi se prikazali to taniji i uporediviji rezultat
preduzea u vreme -elike ekomske krize.
:. NA;ELA 5ILAN1IRANJA
@a bi bilans bio pouzdan izvor in"ormacija on mora biti $ormalno i materijalno ispravan. #ri
njegovom sastavljanju se primenjuju izvesna naela ili princili bilansiranja, koji se temelje na
ekonomskim principima poslovanja, optem i posebnom zakonodavstvu.
#rema 9einen*u, postoje sledee grupe naela bilansiranja!
&pta,
+odi"ikujua i
@opunska naela.
#ored navedenih, postoji jo dosta naela koja nisu na jedinstven nain sistematizovana.
&pte prihvaen stav je da se primenjuju ona naela koja odgovaraju cilju i svrsi bilansa.
0p*a naela "nji8ovo($*va 'ilan$iranja
#odrazumevaju ukupnost principijelnih pravila prikazivanja #ilansa i procenjivanja, podlona
su stalnom razvijanju, a valjano voenje zahteva sledea pravila!
obaveza sastavljanja poetnog bilansa u momentu kreiranja novog posla.
da se na kraju svake poslovne godine sastavlja bilans i inventar.
da se za evidentiranje ekonomskih transakcija koristi novac date zemlje ija se kupovna
snaga tokom vremena znatnije ne menja $princip monetarne stabilnosti%.
da sva knjienja treba da budu izvedena jednim ivim jezikom i da teku neprekidno.
da bilans i inventar budu potpisani.
da se sva knjienja uvaju odreeni vremenski period.
pridravanje propisa o ralanjavanju bilansa stanja i bilansa uspeha i jedinstvenog
kontnog okvira..
Naelo zatite poverilaca ) polazi od statikog, tj. imovinskog shvatanja bilansa. <movinski
bilans otkriva garantnu supstancu preduzea, koja se u bilansu mani"estuje u "ormi sopstvenog
kapitala, rezerve i nerasporeenog dobitka. 2atita poverilaca vea je to je garantna supstanca
vea, jer preduzee prvo gubi sopstveni kapital, a tek nakog toga gubi i tui.
@a bi se omoguila zatita garantne supstance neophodno je oprezno bilansiranje "inansijskog
rezultata, jer je cilj spreiti prelivanje supstance u "inansijski rezultat.
Naelo uzronosti $korelacije% ) prihodi i rashodi mogu se smatrati primanjima i izdavanjima
konkretnog obraunskog perioda samo ako su oni i nastali u periodima na koje se odnose.
#rimenjuje se pri alociranju trokova na nosioce, odnosno uinke, to znai da se trokovi
dodeljuju onom nosiocu koji je te trokove i prouzrokovao. #rimenjuje se i kod utvrivanja
nabavne cene. 0rokovi transporta, carina i drugih dabina dodeljuju se onom nabavljenom
osnovnom sredstvu, materijalu ili trgovakoj robi koja je prouzrokovala te trokove.
o(i.i"uju)a naela "nji8ovo($*va i 'ilan$iranja
'ao posledica objektivne nemogunosti da se u imovinskom bilansu ustanovi tana vrsta
imovine, odnosno da se u bilansu uspeha izvri razgraniavanje rashoda i prihoda izmeu
tekueg i buduih obraunskih perioda, pravilnost odreivanja vrednosti u bilansu bila je
redovno modi"ikovana.
trukturu pravila sa modi$ikujuim karakterom ine sledei principi!
"rincip zatite poverioca,
"rincip opreznosti,
"rincip $inansijske o#azrivosti.
Naelo opreznosti ) pod uticajem dinamikog shvatanja cilja bilansa, oprezno utvrivanje
periodinog rezultata postaje sastavni deo naela zatite poverioca.
<zmeu principa opreznosti i principa zatite poverioca postoje slinosti i razlike u pogledu
osnovnih ciljeva. &ba principa su inspirisana eljom da se izbegne previsoko izraunavanje
rezultata. &snovna razlika izmeu ovih naela je u tome to je primena zatite poverioca
usmerena preteno na odravanje supstance, a primena principa opreznosti motivisana eljom da
se preduzee zatiti od rizika kome je izloeno usled nesigurnosti privrednog razvoja. /utina je
da se vri odmeravanje prihoda na nie i rashoda na vie, to vie odgovara statikoj teoriji
bilansa, ali nije u sukobu sa dinamikom teorijom bilansa.
&vo naelo podrazumeva primenu opreznog odmeravanja neto imovine $garantne supstance% i
periodinog rezultata. -isoko obraunati dobitak je opasniji nego nisko obraunati.
#rimena ovog naela u sukobu je sa naelom istinitosti, koje podrazumeva da bilans ne sadri
ni latentne rezerve ni skrivene gubitke, a u odreenim okolnostima moe doi i u sukob sa
naelom kontinuiteta.
#rilikom utvrivanja uspeha neophodno je pridravati se sledeih princila!
3aelo realizacije ) zahtev da se zabrani i onemogui raspodela nerealizovanih
dobitaka, tj. prihodi moraju da budu potvreni kroz akt realizacije proizvoda na tritu
to se ostvaruje putem respektovanja nabavne cene, tj. cene kotanja kao najvie granice
za vrednovanje imovinskih delova. Nije u stanju da samostalno egzistira, ve se
dopunjuje principom impariteta koji se zasniva na obaveznom iskazivanju
nerealizovanog gubitka.
3aelo impariteta ) zahteva iskazivanje gubitaka iako oni nisu trino veri"ikovani.
poiva na shvatanju da svi gubici moraju biti iskazani u punoj visini, bez obzira da li su
realizovani ili ne $svoenje na trinu vrednost%.
3aelo najnie vrednosti ) bira se najnia mogua vrednost imovinskih delova za
unoenje u bilans. 1 osnovi ovog naela stoji zahtev da se imovinski delovi bilansa
mogu procenjivati uz pomo nabavne cene ili cene kotanja, pod uslovom da ove cene
nisu vie od vladajuih trinih cena. #rimenjuje se samo na stvari obrtne imovine i
,5-. &snovna srestva se bilansiraju po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni kotanja, ali
se njihovo otpisivanje putem amortizacije mora izvriti i dodeliti rashodima u bilansu
uspeha u toku procenjenog veka trajanja.
3aelo najvie vrednosti ) koristi se za bilansiranje obaveza, odnosno elemenata pasive.
2adatak je utvrivanje najnie granice procenjivanja obaveza koja se ni u kom sluaju
ne moe prekoraiti. (lementi obaveza treba da budu bilansirani najmanje u visini
nominalnih iznosa. Realizuje se poveanjem iznosa postojeih obaveza ili "ormiranjem
specijalnih rezervisanja kao elemenata prave pasive, uz istovremeno odmeravanje
rashoda prema gore ili prihoda prema dole za iznos verovatih izdataka.
3aelo dnevne vrednosti ) odgovara imovinskom shvatanju bilansa po kome bilansirana
imovina odgovara vrednosti koja se moe unoviti. #oto periodini bilansi, kao ni
godinji bilans, nisu imovinski bilansi dnevna cena se ulotrebljava samo u okviru naela
najnie vrednosti i na kraju ivotnog veka preduzea.
Naelo "inansijske panje ) ukoliko je bilansiranje usmereno ne samo na zatitu preduzea od
rizika iskazivanja i raspodele hipertro"iranih rezultata, ve i na smiljeno stvaranje latentnih
rezervi, radi se o primeni naela "inansijske panje. /tvaranjem latentnih rezervi ne samo da se
smanjuje rizik od buduih netativnih "inansijskih rezultata, ve se uz primenu najnie vrednosti
za procenjivanje aktive i najvie za procenjivanje obaveza i rezervisanja olakava "inansiranje,
to znai da e biti manje pozajmljenih izvora za pokrie potcenjene aktive. 'omplementarno je
sa naelom opreznosti.
Dopun$"a naela "nji8ovo($*va i 'ilan$iranja
Naela koja dopunjuju principe urednog knjigovodstva i bilansiranja mogu se svrstati u 8
osnovne grupe!
3. 3aelo jasnosti ) proizilazi iz injenice da je za valjanost bilansa bitno da su tano i
razumljivo nazvane bilansne pozicije, tj. da je jasno ta one izraavaju i predstavljaju.
#rincip jasnosti zahteva da godinji zakljuak bude pregledan i jasan, da omogui da
poverioci, "inansijeri, upravljai i menaderi dobiju istinit uvid u stanje imovine i
kapitala i konsolidovani rezultat poslovanja preduzea. #rimena ovog principa se
obezbeuje doslednom primenom adekvatnih principa ralanjavanja bilansa stanja i
bilansa uspeha sa jedne i bruto principa pri bilansiranju sa druge strane. 9asnoa bilansa
moe biti ugroena ako se!
o upotrebljavaju razliiti nazivi za iste predmete u bilansima uzastopnih perioda.
o obuhvataju pod zajednikim predmeti koji nemaju nita zajedniko.
o promeni nain ralanjavanja u bilansu stanja i bilansu uspeha,
o neadekvatno razvoje poslovni i neposlovni dogaaji,
o spajaju redovne i vanredne transakcije.
4. 3aelo istinitosti ) vezuje se za cilj sastavljanja bilansa. #rema statikom shvatanju
istinit je onaj bilans koji daje realan prikaz stanja sredstava i njihovih izvora, a prema
dinamikom, istinit je onaj koji daje realan prikaz poslovnog rezultata. :ilans e biti
istinit ako je knjigovodstvena evidencija usaglaena sa inventarom, a bilans ne sadri
latentne rezerve i skrivene gubitke i ako bilans uspeha sadri rashode i prihode koji se
odnose na tekui obraunski period. +odi"ikacijom se, zbog zahteva da bilans bude
taan i da bilansne vrednosti ne smeju biti samovoljno nego objektivno utvrene, dolo
do bilansa tanosti, koji treba da bude sastavljen tako da preduzeu prui to sigurniji
uvod u "inansijski poloaj i poslovni rezultat preduzepa.
8. 3aelo povezanosti ) za uspeh u jednoj dinamikoj privredi zainteresovani su ne samo
vlasnici preduzea, ve i poverioci, pa se razvilo miljenje da je za upravljanje
preduzeem mnogo bitniji uporedivi periodini rezultat u odnosu na njegovu apsolutnu
tanost. Realizacija uporedivog rezultata ostvaruje se preko sledeih naela!
) Naelo identiteta bilansa ) podrazumeva jednakost ili podudarnost dva bilansa u
jednom odreenom trenutku, tj. bilans otvaranja za tekuu godinu mora biti
apsolutno jednak zakljunom bilansu za prethodnu godinu. #otovanje ovog
naela sa aspekta urednog knjigovodstva obezbeuje zahtev potpunosti, a sa
aspekta poreskog prava usmeren je na spreavanje manipulacija prilikom
obraunavanja oporezivog dobitka. &d ovog pravila se moe odstupiti samo u
sluajevima koji su zakonom doputeni $novana re"orma, zahtev poreskih vlasti
za sastavljanje novog ili izmenu zakljunog bilansa%.
) Naelo kontinuiteta bilansa ) polazna pretpostavka nalazi se u zahtevu da
zakljuni bilansi dva ili vie uzastopnih obraunskih perioda budu jednaki.
'ontinuiteg bilansa oznaava vremensku povezanost vie uzastopnih zakljunih
bilansa. /misao ovog naela je u zatiti zahteva praenja rozvoja preduzea u
vremenu kako bi se osigurala uporedivost. +oe biti!
) +orma%ni $zahteva da se bilansne eme, vreme sastavljanja, nazivi,
ralanjivanja, grupisanje i sadrina niza uzastopnih obraunskih
perioda ne smeju razlikovati% i
) materi&a%ni $podrazumeva da je u nizu uzastopnih poslovnih godina
primenjen isti nain procenjivanja bilansnih pozicija kako bi se
dobila in"ormacija o tendenciji rentabiliteta%.
) Naelo podudarnih bilansa $princip kongruencije% ) podrazumeva da zbir
periodinih rezultata treba da odgovara totalnom rezultatu. #odudarnost bilansa
je u osnovi podudarnost "inansijskih rezultata, a postoji ukoliko je zbir
periodinih "inansijskih rezultata ravan totalnom "inansijskom rezultatu koji se
utvruje na kraju ivotnog veka preduzea. #retpostavka je bilansiranje bez
latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. &vo naelo je u saglasnosti sa naelom
istinitosti i korelacije, ali protivrei naelu opsenosti.
<. 6ARA6!ERI1!I6E I ANALIZA 5ILAN1A 1!ANJA
5ilan$ $*anja predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori o stanju sredstava i
izvora sredstava sa stanovita obima, dinamike i strukture. &n je baza za sve druge oblike
ekonomske analize. :ilans stanja izraava sredstva posmatrana iz dve prespektive, prema
njihovom sastavu i izvoru iz kojeg potiu. 0e dve bilansne perspektive nazivaju se aktiva i
pasiva. :ilans stanja mora biti u ravnotei, jer se radi samo o dvostranoj slici sredstava na
odreeni dan. Ravnotea izmeu aktive i pasive ima veliki kontrolni znaaj.
A"*iva je odraz aktivne mase, tj. celokupne imovine preduzea. Naziv potie od latinske rei
AagereA, to znai raditi, biti aktivan. Aktivu ine realne i "iktivne stavke. Realne stavke ine
sredstva a "iktivne smanjenje sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva,
gde se poslovna dele jo i na osnovna i obrtna sredstva.
Pa$iva je odraz neaktivne mase tj. kapitala i obaveza, i on snosi sav teret aktivne mase u
poslovanju. Naziv potie od latinske rei ApatiA, to znai trpeti, podnositi. #asiva pokazuje
odakle sredstva potiu i izraava "inansijsku konstituciju preduzea. #rema vlasnikom principu,
izvori sredstava mogu biti sopstveni i pozajmljeni.
:ilans stanja moe se prikazati u .or#i "on*a i u .or#i li$*e. 1 "ormi konta vri se meusobno
sueljavanje aktive i pasive. &va "orma je dosta zastupljena u svetu, jer stvara jasniju i
pregledniju sliku "inansijskog stanja preduzea. &vom "ormom lake se prati ispunjenost
osnovnih pravila "inansiranja, kao to je odnos pokria stalne imovine kapitalom i dr. 1 "ormi
liste sve veliine bilansa stanja su poreane jedna ispod druge, gde je aktiva iznad pasive.
@omaim propisima o raunovodstvu, propisana ema bilansa stanja je u "ormi liste.
Po%i-ije a"*ive rasporeuju se po principu rastue likvidnosti, odnosno one veliine koje e se
bre pretvoriti u gotovinu. Po%i-ije pa$ive rasporeuju se po principu rastue dospelosti,
odnosno one veliine koje e biti bre isplaene. &vo pravilo je zastupljeno u kontinentalnom
delu (vrope, dok je pravilo opadajue likvidnosti i opadajue dospelosti zastupljeno u /A@ i
zemljama sa anglosaksonskim raunovodstvenim obiajima.
1=. ANALIZA 5ILAN1NE A6!I2E
5ilan$nu a"*ivu ine sva sredstva kojima privredni subjekt punopravno raspolae u odreenom
trenutku. Nju ine i sredstva koja su nabavljena a jo uvek nisu plaena. 2adatak analize bilansne
aktive svodi se na izvoenje konstatacija o njenom obimu, strukturi i dinamici. Aktivu ine
realne i "iktivne stavke. Realne stavke ine sredstva a "iktivne smanjenje sredstava. Realne
stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde se poslovna dele jo i na osnovna i obrtna
sredstva. <dealno stanje je kada u aktivi nema smanjenja sredstava, tj. kada je aktiva jednaka
realnoj aktivi.
1 literaturi i praksi bilansna aktiva se esto poistoveuje sa pojmom imovine, to je pogreno, jer
se u aktivi moe iskazivati i gubitak. Aktiva je bilansno*tehniki pojam a imovina ekonomski. @a
bi se uoila razlika izmeu bilansne imovine i imovine preduzea treba de"inisati pojmove!
:ruto imovina je zbir imovinskih delova na strani aktive umanjen za promene vrednosti.
Neto imovina je razlika bruto imovine i dugova, tj. jednaka je sopstvenom kapitalu.
:ilansna imovina je vrednost imovine i kapitala u bilansu.
0$novna $re($*va se mogu podeliti na osnovna sredstva u pripremi i aktivna osnovna sredstva.
#ojam osnovnih sredstava se ne pojavljuje u kontnom okviru, ve se koristi neto iri pojam
stalne imovine. /talna imovina se sastoji iz!
Nematerijalnih ulaganja
Nekretnina, postrojenja i opreme
@ugoronih "inansijskih plasmana
0'r*na $re($*va svoju vrednost u celini prenose na nove proizvode i usluge. 1 toku svog
kretanja nalaze se u robnom i novanom obliku. &brtnim sredstvima smatraju se ona sredstva iji
je koe"icjent obrta vei od 3, tj. koja se u godinu dana obrnu bar jednom. &brtna sredstva sastoje
se iz!
2aliha
'ratkoronih potraivanja, plasmana i gotovine
A"*ivna vre#en$"a ra%8ranienja se javljaju kao sredstvo pomou kojeg se preduzee
pravino optereuje trokovima. A-R najee predstavljaju unapred plaeni trokovi.
>u'i*a" se pojavljuje prilikom zatvaranja rauna uspeha kao viak ukupnih rashoda u odnosu na
prihode. ;ubitak se prikazuje u aktivi nakon zbira poslovne imovine.
11. ANALIZA 5ILAN1NE PA1I2E
Pa$iva je pokazatelj izvora "inansiranja i izraava "inansijsku strukturu preduzea. +oe se
posmatrati sa aspekta vlasnitva, vremena i namene. #rema vlasnitvu, izvori "inansiranja mogu
biti sopstveni i tui, sa aspekta vremena, dugoroni i kratkoroni i sa aspekta namene tako da se
svaki izvor odnosi na odreenu vrstu sredstava.<zvori sredstava obuhvataju sledee grupe!
'apital
@ugorona rezervisanja i obaveze
! @ugorona rezervisanja
! @ugorone obaveze
! 'ratkorone obaveze
2a odreivanje optimalne strukture kapitala koristilo se tzv. %la*no pravlo %a i%ravnanje ri%i"a
koje zahteva da odnos sopstvenog i tueg kapitala bude 3!3. @anas se smatra da je uee
sopstvenog kapitala manje od 85B visokorizino za poslovanje preduzea, i to je limit za
odobravanje bankarskih kredita. -ee uee sopstvenog kapitala poboljava "inansijski poloaj
preduzea i ima zatitnu ulogu za poverioce.
?inansijska struktura kod drutva lica!
'od ino"o$ni, pre(u%e)a, tj preduzea gde je jedno lice vlasnik i preduzetnik, odvaja se
imovina vlasnika "irme od imovine "irme, u cilju zatite spoljanjih investitora i poslovnih
partnera.
'od "o#an(i*no8 (ru*va, komplementari odgovaraju za obaveze "irme celokupnom svojom
imovinom, i onom koju nisu uneli u preduzee, dok komanditori odgovaraju samo onim delom
koji su uneli.
'od or*a"o8 (ru*va, partneri e imati upravljaka prava srazmerno procentualnom ueu u
strukturi kapitala.
?inansijska struktura kod drutva kapitala!
1 drutvima kapitala dolazi do stapanja kapitala i podeljene su "unkcije vlasnitva i
preduzetnitva. 'od D.0.0. bilansna pasiva je jednaka stanju koje se vodi u sudsko*registarskim
dokumentima. <sti sluaj je i sa javni# (ru*veni# pre(u%e)i#a.
Pa$ivna vre#en$"a ra%8ranienja ne spadaju ni u sopstveni ni u tui kapital. 'oriste se kao
sredstvo kojim se preduzee pravino optereuje trokovima. #-R se iskazuju neplaene rashode
i unapred plaene prihode.
12. ANALIZA 01N02NI? 1RED1!A2A
Anali%a o$novni, $re($*ava ne slui samo za izvoenje zakljuaka o stepenu korienja
kapaciteta, nego i da utvrdi uzroke koji su ih uslovili u ukaze na posledice. &snovna sredstva su
sredstva koja se postepeno troe i prenose svoju vrednost na nove proizvode. /a stanovita uloge
u procesu reprodukcije preduzea, osnovna sredstva se dele na osnovna sredstva u pripremi,
aktivna osnovna sredstva i osnovna sredstva van "unkcije.
0$novna $re($*va u pripre#i nisu aktivno ukljuena u proces stvaranja proizvoda i dobijaju
karakter aktivnih osnovnih sredstava nakon izgradnje, montae i putanja u pogon. &na se
javljaju u vidu novca, zalihe opreme, investicionog materijala i investicija u toku. Njihova
karakteristika je da ona nisu predmet amortizacije. 1 analizu osnovnih sredstava u pripremi
spada analiza investicija. #oreenjem ostvarenog obima investicija sa planiranim dobija se
procenat njihovog izvrenja. <nvesticiona ulaganja su usmerena na proirenje, zamenu ili
odravanje postojeih kapaciteta.
A"*ivna o$novna $re($*va su aktivno ukljuena u proces proizvodnje, uestvuju u njihovom
stvaranju i na njih prenose deo svoje vrednosti. &na obuhvataju!
zemljite
ume i dugogodinje zasade
graevinske objekte i rudarske radove
opremu
osnovno stado
nematerijalna osnovna sredstva
1 osnovna sredstva ne spada oprema male vrednosti i kraeg roka upotrebe kao i patenti i licence
ako se plaaju godinje.
#o proizvodnoj moi, razlikuju se teorijski, realni, optimalni i iskorieni kapaciteti. 0eorijski
kapacitet uslovljen je konstrukcionim osobinama maine. +ogui kapacitet predstavlja
izvodljivo korienje teorijskog kapaciteta. @obija se kad se od teorijskog kapaciteta oduzmu
neophodni zastojji u radu maina. &ptimalni kapacitet odraz proizvodnih mogunosti u uslovima
optimalnog korienja. <skorieni kapacitet se utvruje posle izvrenja poslovnog zadatka,
izraava ga nivo ostvarene proizvodnje.
("ikasnost osnovnih sredstava naziva se Arandmanom osnovnoh sredstavaA. #redstavlja odnos
vrednosti proizvodnje izraene u prodajnoj ceni i vrednosti osnovnih sredstava.
0$novna $re($*va van .un"-ije ine "unkcionalno sposobna sredstva koja se u momentu analize
ne koriste vie od godinu dana. 0o su ona osnovna sredstva koja su ispala iz upotrebe zato to su
tehniki prevaziena, ili ekonomski ili ekoloki zastarela. #osledice postojanja osnovnih
sredstava van "unkcije su negativne po ekonomiju preduzea. N9ihova amortizacija poveava
cenu kotanja proizvoda i smanjuje rentabilnost poslovanja. /manjenje osnovnoh sredstava van
"unkcije nastaje njihovim vraanjem u "unkciju, prodajom ili rashodovanjem. Najgora solucija bi
bila njihovo rashodovanje.
1/. A0R!IZACIJA
&snovna sredstva se neprekidno trose u toku poslovanja preduzeca. 0rosenjem se smanjuje
njihov vek upotrebe i njihova vrednost.
Amortizacija je novcano izrazeno trosenje osnovnih sredstava u toku poslovanja preduzeca.
1zroci smanjenja vrednosti osnovnih sredstava!
?unkcionalni ) "izicko rabacenje ) nastaje kao rezultat aktivnog ucesca osnovnih
sredstava u procesu stvaranja novih upotrebnih vrednosti.
(konomski ) moralana zastarelost ) uslovljena je razvojem nauke i tehnike.
#rirodni ) habanje * nastaju pod dejstvom proticanja vremena.
&snovicu za amortizaciju predstavlja nabavna cena osnovnih sredstava uvecana za procenat
porasta cena, sto onda predstavlja revalorizovanu cenu. 1 praksi se revalorizacija vrsi tako sto
se svake godine nabavna cena os.sredstva povecava za procenat porasta cena u toj godini. 0o je
tzv. permanentna revalorizacija.
#osto je preracun nabavnih cena os.sr. na revvalorizovane vrednosti slozen i iziskuje dosta
vremena i troskova u praksi se cesto pribegava povremenoj revalorizaciji, koja se vrsi
povremeno kada cene os.sr. porastu iznad utvrdjenog procenta.
2a utvrdjivanje amortizacije je neophodno utvrditi i vek trajanja osnovnog sredstva, odnosno
vreme u kom osnovno sredstvo moze biti korisno i podobno za proizvodnju.
-rste amortizacije!
* ?unkcionalna amortizacij ima dva metoda!
3. +etod ucinaka ) ;odisnja kvota amortizacije utvrdjuje se srazmerno kolicini proizvoda u
cijoj je proizvodnji ucestvovalo osnovno sredstvo. <znos amortizacije po jedinici
proizvoda obracunava se tako sto se iznos amortizacije po ucinku mnozi sa kolicinom
ostvarene proizvodnje.
4. +etod e"ektivnog rada ) ;odisnja kvota amortizacije utvrdjuje se srazmerno casovima
rada osnovnog sredstva.
* -remenska amortizacija ima tri metode!
3. +etod konstantne amortizacije * kod koga vrednost osnovnih sredstava i pretpostavljeni
vek trajanja predstavlja osnov za obracun amortizacije.
4. +etod progresivne amortizacije ) polazi od stava po kome se amortizacija osnovnih
sredstava iz godine u godinu povecava $zbog potpunijeg koriscenja kapaciteta i veceg
obima proizvodnje%. Analogno tome, i amortizacione stope i amortizacione kvote iz
godine u godinu rastu.
8. +etod degresivne amortizacije ) polazi od stava po kome se amortizacija osnovnih
sredstava iC godine u godinu smanjuje $usled povecanja troskova njegovog odrzavanja%.
Analogno tome, i amortizacione stope i amortizacione kvote iz godine u godinu su manje.
14. ANALIZA 05R!NI? 1RED1!A2A
0'r*na $re($*va svoju vrednost prenose na nove proizvode. 0rans"ormisu se iz jednog oblika u
drugi. 'ada je rec o obrtu imovine onda se obicno misli na kruzni tok sredstava. &brtnim
sredstvima smatraju se ona sredstva ciji je koe"icijent obrta veci od 3, tj. koja se u godinu dana
obrnu nekoliko puta.
&brtna sredstva u procesu reprodukciije kruze po "ormuli N@R@P@R
1
@N
1
. 2a poslovnu aktivnost
preduzeca se najpre obezbedjuje novac, a za novac se nabavljaju predmeti rada i sredstva za rad,
uz pomoc kojih se stvaraju proizvodi, koji se ponovo pretvaraju u novac.
1 toku svog kretanja ob.sredstva se javljaju u ro'no# i nov-ano# o'li"u. Novac i roba
sposobni su da pruze analiticke podatke, kao i analizu ukupnih ob.sredstava. Analiza ob.sr. vrsi
se kroz analizu obima $zavisi od vrste delatnosti, cena, vremena..% i strukture $stepen ucesca
pojedinih ob.sr. u ukupnim ob.sr.%, brzinu cirkulacije i odnosa izmedju ob.sr. i njihovih izvora.
&brtna sredstva $a$*oje se iz!
3. 2aliha!
* /irovine,
* Nedovr. #roizvodi,
* #olu proizvodi,
* ;otovi proizvodi,
* Roba.
4. 'ratkorocnih plasmana i potrazivanja
8. ;otovine i gotov. ekvivalenata
Anali%a $*ru"*ure ro'ni, o'.$r. treba da prikazu ucesce pojedinih delova ob.sr. u pripremi,
proizvodnji i gotovim proizvodima u ukupnim robnim ob.sr. -rsta delatnosti kojom se preduzece
bavi opredeljuje vrstu obrtnih sredstava. Nivo robnih sr. u proizvodnji zavisi od delatnosti,
velicine kapaciteta i obima proizvodnje, vremena trajanja proizvodnje i visine troskova. ;otovi
proizvodi su rezultat procesa proizvodnje i namenjeni su realizaciji.
Anali%a nov-ani, $re($*ava ima zadatak da izvede konstatacije o njihovom obimu $stagnacija,
rast ili smanjenje novcanih sr.%, strukturi $ucesce osnovnog i prelaznog oblika novca u ukupnom
sumi novcanih ob.sr.%, brzini trans"ormacije $iz prelaznog u osnovni oblik% i dinamici tj.
tokovima novca. Novac se dobija po osnovu realizacije proizvoda i vrsenju usluga i on
predstavlja pocetni i zavrsni oblik obrtnih sredstava.
;otovina obuhvata gotovinu u blagajni i depozite po vidjenju. ;otovinski ekvivalenti su
kratkorocna, visokolikvidna ulaganja koja mogu brzo da se konvertuju u poznate iznose gotovine
$cekovi, cekovi gradjana, devizni cekovi stranih lica, i druge gotovinske ,o-%.
/avremena preduzeca sastavljaju i i%ve$*aje o *o"ovi#a nov-a. 0okovi nastaju po osnovu
osnovne poslovne aktivnosti sa ciljem stvaranja pro"ita. #rilivi novca nastaju po osnovu
realizacije proizvoda i usluga, zakupnina, premija, subvencija, dotacija i plasmana. &dliv novca
nastaje po osnovu kupovine sirovina i materijala, isplata plata, placanje kamata, poreza i
doprinosaD
&snovna namena izvestaja o tokovima gotovine je da brojnim eksternim korisnicima omoguci da
ocene solventnost i pro"itabilnost preduzeca. Najveci deo tokova novca odvija se u procesu
reprodukcije. &vaj tok gotovine je poznat pod nazivom :ash ;lo<. &n se koristi kao supstitut
poslovnog rezultata i ne iskazuje apsolutnu prinosnu i "inansijsku snagu preduzeca. +oze sluziti
i kao prikladan instrument za analizu investicionih alternativa.
1A. UPRA2LJANJE 05R!NI 1RED1!2IA
I%vori .inan$iranja o'r*ni, $re($*ava
@ominantna su dva izvora "inansiranja! sopstvena i pozajmljena sredstva. ?inansiranje je
potrebno za "iksna sredstva, stalna obrtna sredstva i "luktuirajuca obrtna sredstva.
/opstvena sr. preduzece obezbedjuje prilikom osnivanja kao i raspodelom ostvarene dobiti.
'apital preduzeca sacinjavaju! osnovni kapital, rezerve i nerasporedjena dobit.
#ozajmljena sr. mogu se obezbediti kod domacih i stranih banaka ili drugih lica i institucija.
&snovni nacin pozajmljivanja sr. su krediti.
1koliko se preduzece opredeli za zaduzivanje potrebno je da odluci da l ice ta sredstva
obezbediti putem dugorocnog, srednjorocnog ili kratkorocnog zaduzivanja.
truktura dospeca je vazna za odrzavanje likvidnosti i solventnosti preduzeca. 2a manje sume su
pogodniji jednokratni, kratkorocni zajmovi, a za vece sume je pogodnije "inansiranje putem
obveznica.
;leksi#ilnost je veoma vazna kod kompanija cije je poslovanje sezonskog karaktera. 2a njih je
je"tinije uzimanje kratkorocnih zajmova.
3eizvesnost u pogledu obezbedjivanja buducih "in.sredstava je povezana sa rokom trajanja i
vrstom buduceg projekta. 1koliko je rec o dugorocnim projektima bilo bi riskantno "inansiranje
iz jednogodisnjih kredita.
'remenska struktura kamata je povezana sa tim da se cesce dobijaju zajmovi sa nizim kamatnim
stopama kod kratkorocnih kredita.
Najbolja kombinacija zaduzivanja je primenom tzv. nacela uskladjivanja. &no zavisi od stave
korporaciije. 'od onih koji imaju umereni stav stalna sr. se "inansiraju iz dug.izvora, a ob.sr. iz
kratkorocnih. Agresivniji pristup zahteva veci stepen rizika zbog ceste potrebe za
re"inansiranjem, usled cega moze doziveti ozbiljne poremecaje. +nogi menadzeri zbog toga
biraju konzervativni pristup.
Upravljanje 8o*ovino#
/ve kompanije moraju koristiti gotovinu i to zbog raznih motiva, kao sto su!
* 0ransakcioni $isplate plata, kupovina materijala, placanje porezaD%,
* #redostroznosti $prognoze buducih gotovinskih tokova su podlozne greskama%,
* /pekulativni $pro"itabilna prilika se moze odmah iskoristiti%.
Razvijeni su gotovinski modeli sa ciljem da se odredi nivo gotovine koji uspostavlja ravnotezu
izmedju troskova njenog posedovanja i neposedovanja.
:A1+&=&- +&@(=
:aumolov model podrazumeva da "irma posluje u stabilnom okruzenju id a upotrebljava
gotovinu po konstantnoj stopi koja je u potpunosti predvidiva.
1 :aumolovom modelu prosecna raspoloziva gotovina koja ne zaradjuje kamatu $oportunitetni
trosak% jednaka je polovini maksimalnog gotovinskog bilansa
3
.
'ad se povecava iznos gotovine koji se drzi tada se smanjuje ucestalost prodavanja ,o- ili
zaduzivanja, dok trosak odricanja od kamata raste
4
.
$;RA?<>< <2 'N9<;(%
-ece kompanije cesto nalaze prednost u kupovini i prodaji hartija od vrednosti u cilju
svakodnevnog podesavanja gotovinskog bilansa.
Ba%no upravljanje gotovinom treba da je!
* realno ) zasnovano na poznavanju internih snaga i slabosti preduzeca,
* konzistentno ) koristi operativne ciljeve koji se mogu dostici,
* oportuno ) uzima u obzir promene u okruzenju.
Ba%e upravljanja gotovinom obuhvataju!
! stvaranje akcionog okvira $omogucava donosenje jednostavnih i brzih odluka na
nizim nivoima organizacije%.
* planiranje gotovinskih tokova $kad se ocekuje znacajan gotov. priliv potrebno je
izvrsiti ulaganje, ukoliko se ocekuje manjak potrebno je izvrsiti pripreme za taj
period. ;otovinski budzet je procena got. priliva i odliva u "iksnim intervalima
tokom nekog buduceg perioda. +oze biti mesecni budzet za narednu godinu i
detaljni dnevni budzet za predstojeci mesec.%.
* kontrola gotovinskih tokova $poredjenje ostvarenih priliva i odliva sa osnovnim
planom za taj period koje sprovode menadzeri%.
Upravljanje %ali,a#a
Nivo zaliha potreban za normalno poslovanje uslovljen je delatnoscu preduzeca.
&snovno pitanje se odnosi na balansiranje troskova drzanja zaliha naspram troskova koji se
javljaju usled niskog nivoa zaliha.
0roskovi drzanja zaliha ukljucuju izgubljene kamate na novac koji je ulozen u zalihe kao i
dodatne troskove skladistenja, osiguranje i rizik zastarelosti.
0roskovi drzanja niskog nivoa zaliha mogu se grupisate u dve kategorije! prvo, nizak nivo zaliha
zahteva ceste narudzbine i drugo, postoji rizik praznih zaliha kada dolazi do zastoja zbog
nedostatka zaliha.
#rilikom svake nove narudzbine javljaju se troskovi narucivanja, koje preduzece nastoji da svede
na minimum. A ako "irma retko pravi nove narudzbine, prosecan nivo zaliha bice visok, a
troskovi drzanja zaliha previsoki
3
.
0roskovi narucivanja smanjuju se sa smanjivanjem ucestalosti narucivanja i pravljenjem velikih
narudzbina
4
.
$;RA?<>< <2 'N9<;(%
'ompanije ce drzati sigurnosne zalihe kako bi minimizirale elemente rizika. Nivo sigurnosnih
zaliha moze se izracunati poredjenjem troskova utrosenih zaliha i troskova drzanja dodatnih
zaliha.
'ontrola zaliha poznata pod nazivom Ebas na vreme zaliheF sprovodi se tako sto se material i
nedov.proizvodnja isporucuju nepotrebno pre upotrebe, a "inalni proizvodi se proizvode pre
isporuke kupcima.
Upravljanje po*ra%ivanji#a
1pravljanje potrazivanjima od kupaca se svodi na utvrdjivanje iznosa i uslova kreditiranja
kupaca.
#ostupak upravljanja pot. od kupaca zasniva se na!
* kreditnoj politici ) izrada detaljnog pregleda boniteta potencijalnih kupaca,
* politici "akturisanja ) slanje izvoda kupcu u roku od jednog dana, "akturisanje
velikih prodaja odmah, "akturisanje robe nakon obrade porudzbine i
zaracunavanje usluga odmah pre stvarnog izvrsenja usluge,
* politici naplate ) utvrdjivanje starosti potrazivanja i izvrsenje naplate odmah po
uocavanju prvih znakova "inansijske slabosti kupaca.
17. 1!RU6!URA 6API!ALA
0rajni kapital je sopstveni capital preduzeca. Razlika izmedju ukupniih sredstava i obaveza
preduzeca predstavlja vlasnicki ili sopstveni capital. 'apital daje kreditoru blizu sliku "inansijske
sigurnosti.
A"-ij$"i "api*al je i kapital rizika, zato sto ulagaci preuzimaju odgovornost za eventualni
gubitak svojih sredstava ako preduzece ne bude uspesno. Ako poduhvat uspe onda oni ucestvuju
u podeli ostvarene dobiti.
Nera$pore(jena (o'i* predstavlja neto pro"it posle oporezivanja koji je zadrzan u preduzecu
kao izvor "inansiranja.+noga preduzeca vrse isplatu dividend. <splata veceg dela pro"ita u obliku
dividend smanjuje podrsku buducem rastu preduzeca.
/opstveni kapital raste kad se pro"it posle oporezivanja doda nerasporedjenoj dobiti, kao i usled
novih ulaganja kada se dodatne akcije prodaju akcionarima. /manjenje kapitala nastaje usled
iskazivanja gubitka ili ukoliko je preveliki iznos dividend isplacen akcionarima.
Pove-anje obima sopstvenog kapitala moguce je ostvariti!
* dokapitalizacijom ) emisijom i prodajom nove serije akcija.
* akumuliranjem neto do#itka u rezerve ) posledica je smanjenje dividendi obicnih
akcija, odnosno ucesce u neto dobiti vlasnika udela kapitala.
* konverzijom dividend u o#icne akcije ) smatra se svojinskom dokapitalizacijom.
* odlaganjem isplate dividend na pre$erencijalne akcije ) sop.kapital se povecava
samo do momenta isplate dividend nap re".akcije.
* odlaganjem raspodele neto do#itka ) utice samo na povremeno povecanje
sop.kapitala jer se nerasporedjeni neto dobitak u doglednom vremenu mora
raspodeliti.
* konverzijom duga u osnovni kapital ) vrsi se u uslovima kada je potrebno izvrsiti
sanaciju preduzeca koje posluje sa gubitkom.
1#anjenje sopstvenog kapitala se desava kao posledica!
* otkupa sopstvenih akcija.
* isplate zadrzane dividend na pre".akcije.
* raspodela zadrzanog nerasporedjenog neto dobitka.
* otpisa gubitka na teret kapitala $kao posledica teske "inansijske situacije u
kompaniji%.
!ro$"ovi i $*ru"*ura "api*ala
Najcesci oblik duga ili zaduzivanja je povezan sa kratkorocnim i dugorocnim zajmovima ciji je
trosak izrazen u vidu kamate.
0rosak povlascenih akcija je "unkcija njijove povlascene dividend.
0rosak akcijskog kapitala moze se posmatrati kao diskontna stopa koja izjednacava sadasnju
vrednost svih ocekivanih buducih dividendi po akciji sa tekucom trzisnom cenom akcije. Najveci
problem u proceni vrednosti kapitala povezan je sa procenom buducih dividendi. 1koliko je u
proslosti postojao stabilan rast, taj trend se moze projektovati i u buducnost.
#reduzece je pravni i ekonomski entitet odvojen od vlasnika kapitala. &tuda je u interesu
preduzeca da zadrzani kapital, nerasporedjena dobit i emisiona premija budu sto veci u odnosu
na osnovni kapital.
/truktura pasive utice na sigurnost, rentabilnost i autonomiju duznika i posmatra se sa tri aspekta
$vertikalnim pravilima "inansiranja% po pitanju odnosa izmedju!
3. sopstvenog i tudjeg kapitala.
4. visine rezervi za pokrice rizika i nominalnog kapitala.
8. dugorocnih i kratkorocnih izvora.
3. najzdravije je poslovanje sopstvenim kapitalom, a maksimalno ucesce pozajmljenog kapitala u
ukupnom je do granice izjednacavanja sa sopstvenim kapitalom, odnosno G5B!G5B $zlatno
pravilo za izravnanje rizika%.
1cesce tudjeg u ukupnom kapitalu ce se smatrati optimalnim u zavisnosti od!
* organskog sastava sredstava.
* visine vladajuce stope in"lacije.
* rentabilnosti i
* likvidnosti
4. u osnovi normiranja ovih rezervi stoji princip sigurnosti za nominalni kapital koji potice iz
shvatanja da nominalni kapital predstavlja obavezu preduzeca prema vlasnicima. #reduzece je
utoliko sigurnije ukoliko su rezerve vece.
8. vece ucesce kratkorocnih obaveza znaci suzenu nezavisnost preduzeca i teze uslove za
odrzavanje likvidnosti, dok vece ucesce dugorocnog kapitala moze znaciti nedovoljno racionalno
koriscenje ovog kapitala.
19. NE!0 05R!NI B0ND I NE!0 05R!NA 1RED1!2A
Ne*o o'r*ni .on( CN0BD+ ili neto obrtni kapital $N&'%, je najpouzdaniji pokazatelj o tendenciji i
razvoju "inansijske strukture. &n predstavlja deo dugoronog kapitala koji po pokriu
imobilizacija ostaje preduzeu na raspolaganju. N&? se moe podeliti na sopstveni i tui N&?.
/opstveni N&? je deo sopstvenog kapitala kojim se "inansiraju osnovna sredstva, dok je tui
N&? deo pozajmljenog kapitala koji m se "inansiraju osnovna sredstva. N&? je "enomen pasive,
dok mu u aktivi odgovara koncept neto obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva $N&/% ili neto
obrtna imovina $N&<%, predstavlja deo obrtne imovine koji nije "inansiran iz kratkoronih
obaveza. <z bilansne ravnotee proizilazi i obavezna raunska jednakost N&?*a i N&/*a.
&tpisivanje osnovnih sredstava ne utie na N&?, ono samo smanjuje neto rezultat.
N&' H stalni kapital I dugorone obaveze * osnovna sredstva
N&/ H obrtna imovina * kratkorone obaveze
Ne postoji opte pravilo o visini N&?*a koje e vaiti za sva preduzea, mada neke banke
ocenjuju pozitivnim situaciju kada obrtna sredstva predstavljaju bar 455B kratkoronih obaveza.
<majui u vidu da zlatno bilansno pravilo zahteva da dugorono vezana imovina bude "inansirana
iz dugorono raspoloivog kapitala, proizilazi da N&? treba da bude jednak gvozdenim
zalihama. -isina N&?*a zavisi od niza "aktora kao to su vrsta, veliina i delatnost preduzea,
stopa rentabiliteta, politika nabavke i prodaje itd. Normalnom visinom N&?*a u jednom
preduzeu se moe smatrati svaki iznos koji obezbeuje rentabilnost i likvidnost, ne samo u
prolosti nego i u budunosti.
/astavljanje i objavljivanje <zvetaja o N&?*u kod nas nije zakonska obaveza i ne ini sastavni
deo godinjeg rauna preduzea. 0akoe, analiza N&?*a je nepodobna za ocenu kratkorone
likvidnosti.
1:. LA!EN!NE REZER2E I 16RI2ENI >U5ICI
La*en*ne re%erve i $"riveni 8u'i-i predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji u bilansu nije
prikazan, ali ije postojanje se nazire. &ni se objektiviraju u bilansu uspeha u narednim
obraunskim periodima. &ni se javljaju kao razlika izmeu stvarnog i inventarnog bilansa.
=atentne rezerve nastaju potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem pasive. /kriveni gubici nastaju
precenjivanjem aktive ili podcenjivanjem pasive. @a bi se ustanovile latentne rezerve i skriveni
gubici potrebno je da se pored zvaninog godinjeg obrauna raspolae i bilansom koji nije
dostupan javnosti, tzv. stvarnim bilansom. :ez tog uporeivanja nije mogue iskazati skriveni
dobitak ili gubitak.
#rema kriterijumu nastajanja imamo prinudne la*en*ne re%erve, procenjene latentne rezerve
prema pravu izbora i latentne rezerve po slobodnoj volji. #rinudne latentne rezerve nastaju
automatski, primenom obaveznih zakonskih propisa o procenjivanju i na njih nema uticaja lice
koje bilansira. #rocenjene latentne rezerve pojavljuju se usled postojanja prava izbora izmeu
razliitih zakonski doputenih vrednosti ili usled stvarne procene $acovanja%. =atentne rezerve
po slobodnoj volji pojavljuju se u svim onim sluajevima kada se vrednost koja odgovara
propisima o procenjivanju ili naelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje. /ve
latentne rezerve koje imaju privremeni karakter mogu se rasturiti ili osloboditi pre likvidacije
preduzea, bez obzira na nain na koji su obrazovane. #ojava $"riveno8 8u'i*"a moe da ima za
posledicu ne samo smanjenje postojeeg gubitka ve i pretvaranje u pojavni dobitak.
=atentne rezerve i skriveni gubici nastaju kao rezultat nerealnog procenjivanja imovine i
kapitala, primene principa opreznosti, odreenih poslovnih tenji, berzanskim pekulacijama i
raznim poslovnim malverzacijama. &ni ne menjaju "inansijsku situaciju preduzea, ali to ne
znai da ne mogu izazvati izmene u daljem poslovanju preduzea.
1<. ANALIZA 5ILAN1A U1PE?A
2naaj bilansa uspeha poinje da raste u drugoj deceniji JJ veka sa razvojem novih preduzea i
kompanija. :udui da bilans uspeha predstavlja osamostaljeni deo bilansa stanja, treba ih
posmatrati u stalnoj uslovljenosti i povezanosti.
5ilan$ u$pe,a predstavlja "inansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati
obraunski period i "in.rezultat koji proizilazi iz njihove razlike, koji moe biti pozitivan i
negativan. Rauni prihoda i rashoda zakljuuju se pomou rauna dobitka i gubitka. :ilans
uspeha moe biti prikazan u .or#i li$*e $prvo prikazuje prihode, potom rashode i na kraju
rezultat poslovanja% i u .or#i "on*a $na levoj strani se prikazuju rashodi i dobitak, a na desnoj
prihodi i gubitak%.
0'rauna*i perio(ini re%ul*a* se integrie u bilans stanja, i to kao nerasporeeni ili
akumulirani dobitak u okviru zbirne pozicije kapitala ili kao gubitak u aktivi bilansa stanja,
ukoliko se ne prikazuje kao odbitna stavka u okviru pozicije kapitala.
Rashodi i prihodi se mogu prikazati po bruto i neto principu.
#o 'ru*o prin-ipu ne kompenzuju se pojedine vrste prihoda i rashoda i takav bilans prikazuje
ostvareni rezultat po izvorima! poslovni, "inansijski i ostali. :ruto princip odgovara principu
jasnosti.
#o ne*o prin-ipu saldiranje prihoda i rashoda moe biti! potpuno i delimino. &no je u
suprotnosti sa principom jasnosti, ali se opravdava zatitom od konkurencije.
:ilas uspeha sadri!
3. #oslovne prihode, rashode i rezultat.
4. ?inansijske prihode, rashode i rezultat.
8. &stale prihode, rashode i rezultat,
K. 1kupni rezultat pravnog lica.
#oslovni i "inansijski prihodi i rashodi imaju karakter redovnih.
1D Po$lovni su rezultat osnovne delatnosti preduzea i stalnog su karaktera, ine ih!
- poslovni prihodi $prihodi od prodaje robe. prodaje proizvoda i usluga. od aktiviranja
uinaka. promena vr. zaliha. prihod od premija, subvencija, dotacija, donacija...% i
- poslovni rashodi $nabavna vr. prodate robe. trokovi materijala. t.zarada. t.proizvodnih
usluga. t.amortizacije i rezervisanja....%.
-
2D Binan$ij$"i nastaju kao rezultat "inansijskih transakcija preduzea sa okruenjem, i ine ih!
- "inansijski prihodi $prihodi od kamata, pozitivne kursne razlike, prihod od uea u
dobitku zavisnih pravnih lica i zajednika ulaganja....% i
- "inansijski rashodi $rashodi iz odnosa sa povezanim preduzeima, kamate, negativne
kursne razlike, rashodi od uea u gubitku zavisnih prav.lica...%.
/D 0$*ali $vanredni% nastaju kao rezultat vanredne aktivnosti preduzea i ine ih!
- ostali prihodi $dobici od prodaje nemat.ulaganja, nekretnine, postrojenja, opreme. dobici
od prodaje uea i dugoronih ,o-, dobici od prodaje materijala. vikovi...% i
- ostali rashodi $gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nemat.ulaganja, nekretnine,
postrojenja, opreme. gubici od prodaje uea u kapitalu i ,o-. gubici od prodaje
materijala. manjkovi...%.
#ojam ra$,o(a obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea. #ojam rashoda je iri od
pojma trokova za kategoriju "inansijskih i ostalih rashoda. 1 rashode :1 se upisuju elementi iz
:/ kod kojih se smanjuje vrednost neke realne imovine ili "ormira neka obaveza. 0rokovi se
iskazuju u :1 bez obzira da li su uslovljeni bilo kakvim procesom u preduzeu, dovoljno je da
su nastali. Analiza strukture rashoda treba da prikae uee pojedinih vrsta rashoda u ukupnim
rashodima.
Analiza pri,o(a treba da se sagleda obim prihoda u tekuoj godini i njegov trend u odnosu na
prolu godinu. #oslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode i potrebno ih je detaljno
analizirati. Najvei deo poslovnog prihoda "ormira se po osnovu naplaene realizacije uinaka.
#rodajna cena i koliina usluga su "aktori koji utiu na visinu i trend promene poslovnog
prihoda. 1 sluajevima avansnog ili odloenog plaanja mora se posebno voditi rauna, jer mogu
dati nepotpunu sliku i dovesti do pogrenih zakljuaka.
Anali%a re%ul*a*a po$lovanja
#ojmovno odredjenje rezultata zavisi od cilja poslovanja preduzeca i "aktora koji determinisu
njegov nivo.#rema klasicnom shvatanju, primarni cilj poslovanja preduzeca je maksimiziranje
pro"ita u korist vlasnika kapitala. #rema teoriji $entiteta% poslovne "irme primarni cilj
"inansijskog upravljanj je maksimiziranjL rentabilnosti poslovnih ulaganja.
/a aspekta vremena razlikuju se totalni $ukupni poslovni vek preduzeca, sastavlja se na kraju
poslovnog zivota preduzeca% i periodicni rezultat preduzeca $odnosi se na pojedine poslovne
periode%.
/a prostornog aspekta rezultat se moze odnositi na preduzece u celini ili na njegove
organizacione delove.
#rema poreklu rezultat moze biti poslovni $potice iz osnovne delatnosti%, $inansijski $potice iz
"inansijskih transakcija% i vanredni $vanredne okolnosti%.
#o svom karakteru, rezultat moze biti!
uporediv $nastaje pod uticajem internih "aktora% i neuporediv $nastaje pod uticajem
eksternih "aktora%,
realizovan $obracunava se po osnovu "ekturisane realizacije ucinaka% i nerealizovan
$sadrzan je u proizvedenim, a nerealizovanim ucincima%,
naplacen i nenaplacen,
pozitivan $prihodi veci od rashoda% i negativan.
Analizom dobitka se izvode konstatacije o realnosti njegovog obracuna i karakteru, o njegovom
obimu u tekucoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu. @obitak
se moze raspodeliti na poreze i doprinose, dividend, akumulaciju, rezerve i zajednicku potrosnju.
'ada su ostvareni rashodi veci od ostvarennih prihoda nastaje gubitak koji moze biti interne
$nedovoljno koriscenje kapaciteta, pogresan izbor tehnologije i sredstava za rad..% i eksterne
prirode $negativan uticaj okruzenja ) in"lacija, porast kursa stranih valuta, carinske stopeD%.
Ra$po(ela .inan$ij$"o8 re%ul*a*a
-rsi se dvostepeno! u prvoj "azi se utvrdjuje deo rezultata koji uzima drzava u obliku raznih
dazbina kao i deo koji ostaje preduzecu gde su rezultati ostvareni $neto dobit%. Neto dobit se
rasporedjuje na deo na ime dividende, participacije zaposlenih, jacanja "ondova preduzeca,
ostalih namena, deo koji ostaje privremeno nerasporedjen.
1koliko se u poslovanju ostvari gubitak, takodje se vrsi njegovo bilansiranje u smislu pokrica
gubitka, a oni se po pravilu pokrivaju na teret kapital, s tim da se u "ormalnom smislu pokrice
prioritetno vrsi na teret rezervnih "ondova.
Po$le(i-e nere8ularno$*i .in.re%ul*a*a
/vaka greska u utvrdjivanju "in.rezultata neminovno se odrazava na neku od pozicija u bilansu
stanja. Ako se u bilansu uspeha umanje rashodi koji terete prihod ostvaren u izvestajnom periodu
to znaci da ce "in.rezultat biti veci nego sto bi realnno trebalo da bude. 1koliko se rashodi
nerealno povecaju znaci da ce ukupan zbir rashoda biti veci, a samim tim i "in.rezultat manji. 0o
znaci da ce rezultat koji je nerealno umanjen u jednom biti uvecan u narednom obracunskom
periodu.
'ada nastane slucaj da se prihodi iskazuju nerealno vecim, potrazivanje od kupaca po osnovu
prodaje ce biti "iktivno uvecana i obrnuto.
2=. PR0CENJI2ANJE 5ILAN1NI? P0ZICIJA
#rocenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u primeni odredjenih cena na odgovarajue
materijalne i ostale poslovno*ekonomske veliine preduzea. #rocenjivanje prati izrada
kalkulacija, obraun trokova, postupak evidencije i izrade bilansa.
+etode procenjivanja!
3% Nabavna cena!
* ?<?&,
* =<?&,
* ,<?&,
* #rosena nabavna cena,
* 'oe".revalorizacije
4% @nevna cena.
8% -arijante $nia cena%.
1D PR0CENJI2ANJE P0 NA5A2N0J CENI
#od nabavnom cenom se podrazumeva "akturna cena dobavljaa uveana za trokove nabavke
$dopreme, utovara, pretovara, carine% i lagerovanja $skladitenje, nabavne slube%. #rincip
nabavne cene sadri elemente opreznosti. &na polazi od pretpostavke da je nabavna cena uvek
nia od prodajne.
#ozitivne strane!
* predstavlja tanu cenu jer izraava stvarnu sumu izdataka.
* predstavlja sigurnu osnovicu za procenjivanje.
* najlake se moe kontrolisati.
Negativne strane! navodi se da nije tana s obzirom na verodostojnost "akture i nestabilnost cena,
naroito usled promene kupovne snage novca.
+etodi procenjivanja koji se zasnivaju na principu nabavne cene! ?<?&, =<?&, ,<?&, metod
prosene nabavne cene i koe"icijent za revalorizaciju.
e*o( prva ula%na je(na"a prvoj i%la%noj na'.-eni E BIB0
+aterijal nabavljen po jednoj ceni predstavlja prvu cenu za obraun trokova materijala. #rva
cena po kojoj ulazi materijal je prva cena po kojoj izlazi. #ovoljnija je za procenjivanje zaliha
materijala, nego trokova materijala.
?<?& princip pretpostavlja da se proizvodi realizuju prema redosledu proizvodnje, tj. da se stari
proizvodi realizuju pre novo proizvedenih. Analogno tome on poveava vrednost zaliha.
+aterijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se
ne iscrpe sve zalihe. #rva cena sa kojom material ulazi u magacin treba da bude i prva cena sa
kojom on izlazi iz magacina.
Ako cene u daljem kretanju pokazuju tendenciju porasta, zalihe materijala procenjuju se po
docnijim nabavnim cenama koje su blie dnevnoj, s obzirom da cene i dalje rastu dolazi do
precenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenog dobitka i obrnuto, kada cene padaju dolazi do
potcenjivacnja zaliha, tj. pojave skrivenih gubitaka.
'ada cene rastu trokovi materijala obraunavaju se po ranijim nabavnim cenama, te su oni
potcenjeni, to znai pojavu skrivenih gubitaka, a kada cene opadaju trokovi su vii, tj.
precenjeni, to znai pojavu skrivenog dobitka.
#rilikom drugog troenja materijala najpre je preuzet ostatak materijala po prvoj nab.ceni, pa je
tek onda dolo do prodaje materijala po ceni druge nabavke. 0u je naputena jedna od slabih
strana, a to je njen istorijski karakter.
#rocenjivanje po ovom metodu vie odgovara bilasu stanja nego bilansu uspeha. ?<?& metoda
ima veu upotrebu kod preduzea koja imaju brz obrt materijala i proizvoda, kao i irok
asortiman, i kod kojih zalihe ine neznatan deo aktive.
e*o( po$le(nja ula%na je(na"a prvoj i%la%noj na'.-eni E LIB0
#oslednja cena po kojoj material ulazi u magacin je prva cena po kojoj izlazi iz magacina. 0o
znai da e zalihe materijala biti procenjene po ranijim nabavnim cenama koje se udaljavaju od
dnevne, a trokovi materijala po poslednjim nabavnim cenama, koje se najvie pribliavaju
dnevnoj ceni.
1 prvom planu je raun uspeha. #o ovoj metodi je povoljnije procenjivanje trokova materijala
nego procenjivanje zaliha.
#ri porastu cena zalihe materijala su potcenjene i dolazi do pojave skrivenog dobitka, a pri padu
cena zalihe materijala su precenjene i dolazi do pojave skrivenih gubitaka. #ri porastu cena
trokovi su potcenjeni to izaziva pojavu skrivenih gubitaka, a pri padu cena trokovi su
precenjeni to izaziva pojavu skrivenog dobitka.
?<?& metoda je povoljnija sa stanovita procenjivanja vrednosti zaliiha, a =<?& metoda je
povoljnija sa stanovita procenjivanja trokova.
e*o( najvia ula%na je(na"a prvoj i%la%noj na'.-eni E ?IB0
&braun trokova materijala vri se po najvioj ulaznoj nabavnoj ceni. 2nai da je najvia cena
materijala istovremeno i prva cena po kojoj se vri procena utroaka materijala. 0ek nakon
iscrpljene koliine po toj ceni sledi obraun po prvoj nioj.
1koliko cene rastu, zalihe se procenjuju po najniim nabavnim cenama, $zalihe su potcenjene i
to izaziva pojavu skrivenog dobitka%, a obraun trokova materijala po najviim nab.cenama
$trokovi su potcenjeni i dolazi do pojave skrivenih gubitaka%. Ako cene padaju povoljnije je
procenjivanje sa stanovita zaliha od obrauna trokova materijala.
/a stanovita prednosti procenjivanja, ukoliko cene rastu prednosti pripada procenjivanju
obrauna trokova materijala, a ukoliko cene padaju prednost pripada procenjivanju zaliha
materijala.
e*o( pro$ene na'avne -ene
1tvrdjivanje proseka nab.cena vri se izraunavanjem prosenih vrednosti na vie naina od
kojih je najjednostavniji aritmetika sredina. 1tvrdjivanje prosenih nab.cena moe se vriti
posle svake nabavke, na kraju meseca, tromeseja i na kraju godine.
1tvrdjivanje prosene nab.cene posle svake nabavke znai da se sa svakom nabavkom, ukoliko
se nab.cene menjaju, menja i prosena nab.cena po kojoj se vri procenjivanje zaliha i trokova
materijala. 'ada se utvrdjivanje vri na kraju meseca ili tromeseja tada se prosene nab.cene
menjaju po isteku odredjenih perioda.
Razliita je ocena procenjivanja u zavisnosti od tendencija kretanja cena. Ako cene rastu tada su
zalihe potcenjene to izaziva pojavu skrivenog dobitka, a ako opadaju, tada su zalihe precenjene
to izaziva pojavu skrivenog gubitka.
1 praksi naih preduzea koristi se procenjivanje po nabavnoj vrednosti za tudje, odnosno ceni
kotanja za sopstvene uinke. &s.sredstva, nemat.i mat. ulaganja, sredstva zajednike potronje i
vanposlovna sr. procenjuju se po nab.ceni umanjenoj za iznos otpisa.
2alihe sirovina, materijala, robe i sl. procenjuju se po nabavnoj vrednosti i to po metodu ?i"o,
=i"o ili prosenih ili planskih cena. 2alihe gotovih proizvoda i nedov.proizvodnje procenjuju se
po ceni kotanja, tj. po prodajnim cenama, ako su ove nie.
e*o( "oe.i-ijen*a %a revalori%a-iju
+etod koe". za revalorizaciju sastoji se u usaglaavanju nabavne i dnevne cene primenom
odredjenih koe"icijenta. 0o se postie na taj nain to se nab.cene mnoe sa jedinstvenim ili
razliitim koe"icijentima koji treba da izraze stepen rasta cena koje prati statistika.
>ena koja se dobije naziva se revalorizaciona cena. &na se najvie primenjuje kod osnovnih
sredstava. >ilj je njihovo uskladjivanje sa dnevnim, trinim cenama radi odravanja realne
vrednosti. 0o se ini primenom utvrdjenih revalorizacionih koe"icijenata. Revalorizovana vr.
predstavlja stvarnu vr. revalorizovanih sredstava. :ilans sastavljen na bazi revalorizovanih
vrednosti priblino je realan.
2D PR0CENJI2ANJE P0 DNE2N0J CENI
#roceniti odreene vrste sredstava po dnevnoj ceni znai proceniti ih po trinoj ceni na odreeni
dan. #olazna osnova je tenja da bilans stanja kao trenutna slika treba da prikae stvarno
"inansijsko stanje na odreeni dan.
#rednost! lako se moe kontrolisati i utvrditi.
Nedostatak! dnevno korigovanje to je uslovilo primenu prosene dnevne cene.
#rocenjivanje po dnevnoj ceni znai primenu trinih cena na odreni dan, bez obzira da li su
nie ili vie od nabavnih cena, tj. cene kotanja.
1 klasinom smilsu sprovodi se tako to se odreena sredstva procene po dnevnoj ceni, a razlika
izmeu nabavne i dnevne cene utie na "in.rezultat.
#omou dnevnih cena se relano iskazuje vrednost zaliha i obraun trokova na dan bilansiranja.
Rezultat koji predstavlja razliku izmeu vr.zaliha koje se prikazuju po dnevnim cenama i
nabavnih cena ima karakter potencijalnog dobitka ili gubitka sve do momenta njihove realizacije.
@nevne cene nalaze primenu pri sprovoenju potraivanja u domaoj i stranoj valuti na dnevnu
vrednost.
/D PR0CENJI2ANJE P0 NIF0J CENI
#rincip nie cene se zasniva na komparaciji nabavnih i dnevnih cena. #o tom principu pri
procenjivanju bilansnih pozicija treba se opredeliti za onu cenu koja je nia bez obzira kakav
karakter ima. Ako je nia nabavna od dnevne, treba se opredeliti za nabavnu i obrnuto.
1slov za primenu ovog metoda je postojanje obe cene, jer bez toga nema mogunosti za izbor
nie cene.
#rednost je u naglaenom respektovanju principa opreznosti pri procenjivanju zaliha koja dolazi
do izraaja naroito pri padu cena.
Nedostatak je u utvrivanju nabavnih i dnevnih cena.
21. E!0DE 05RACUNA2ANJA REZUL!A!A
&bracunavanje periodicnog rezultata u bilansu uspeha pretpostavlja suprotstavljanje medjusobno
uporedivih velicina, tj. prihoda i rashoda. #osto se po pravilu proizvedene i prodate kolicine ne
podudaraju, one se moraju racusnki dovesti u sklad da bi se mogao obracunati periodicni
rezultat. 0o se moze postici primenom metode ukupnih troskova ili metode prodatih ucinaka.
,) "#O!A -K-PNI. #ROSKOVA ( rac'n 'cinaka )
&va metoda kao kriterijum za obracun uspeha uzima ostvarenu proizvodnju, tj. ostvarene ucinke,
a ne prodatu proizvodnju. #oslovni rezultat se utvrdjuje suprotstavljanjem svih rashoda
obracunskog perioda i svih ucinaka istog perioda.
Racunska uporedivost rashoda i prihoda ostvaruje se na taj nacin sto se prihodima od prodaje
dodaje povecanje zaliha ucinaka, ako je doslo do povecanja, a oduzima smanjenje stanja zaliha,
ako su zalihe ucinaka u tom periodu smanjene.
1kljucivanje promena stanja zaliha u prihode moze biti shvaceno kao indirektna korektura
ukupnih rashoda perioda, cime se oni svode na rashode prodatih ucinaka. /manjenje ili
povecanje zaliha se moze ukljuciti u bilans uspeha! na rashodnu, na prihodnu ili obe strane.
3% na strani prihoda! M zalihe M pos.prihodi ili N zalihe N pos.prihodi,
4% na strani rashoda! M zalihe N pos.rashodi ili N zalihe M pos.rashodi,
8% na obe strane! M zalihe M pos.prihodi ili N zalihe M pos.rashodi.
+oze biti potpuna $ukoliko obuhvata material, nedov.proizvodnju, got.proizvode i robu% i
nepotpuna $ukoliko obuhvata samo nedov.proizvodnju i got.proizvode%. < moze biti po bruto
$pocetne zalihe, kranje zalihe i promena vrednosti zaliha% i neto principu $samo promena
vrednosti zaliha%.
&va metoda je pogodna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeca i vecih grupacija
preduzeca, kao i za uporedjivanje izmedju preduzeca i izracunavanje statistickih agregata.
&bezbedjuje laku internu i eksternu kontrolu. #ogodna je za eksterno izvestavanje. &voj metodi
odgovara kontni okvir po bilansnom principu. < rasclanjavanje se vrsi po vrstama.
:ilans uspeha po metodi ukupnihn troskova moze biti sastavljen u "ormi konta $dvostranog
pregleda% i u "ormi liste. #ri cemu mu vise odgovara "orma konta.
1 /rbiji se primenjuje metoda nepotpunih ukupnih troskova u "ormi konta, po neto principu, a
korekcija promene vr.zaliha nedovr.proizvodnje i got.proizvoda se vrsi u okviru poslovnih
prihoda.
/) "#O!A PRO!A#I. #ROSKOVA ( 'cinaka)
&va metoda se srece i pod nazivom racun prodaje. #rema ovom metodu uspeh obracunskog
perioda utvrdjuje se suprotstavljanjem prihoda od prodaje proizvoda rashodima prodatih
proizvoda. 0roskovi prodatih proizvoda zovu se jos i puna cena kostanja prodatih proizovda, a
nju cini proizvodna cena kostanja i poslovni troskovi.
@a bi racun uspeha bio potpun cine se razne adaptacija rashodne strane racuna uspeha, tako da se
ukupnim rashodima proizvodnje dodaju troskovi upravljanja i prodaje i vr.zaliha got.proizvoda
na pocetku perioda.
#rema ovoj metodi bilansi uspeha se prikazuju obavezno u "ormi liste, sto omogucava vertikalno
i horizontalno rasclanjavanje poslovnog rezultata. :ilans uspeha sacinjen prema ovoj metodi vise
odgovara analizi "inansijskog rezultata jer jasnije iskazuje prihoda i rashode. $dok +10 i u "ormi
liste i u "ormi konta%
0roskovi se rasclanjavaju prema "unkcijama $t.proizvodnje, t.uprave i t.prodaje%, sto
podrazumeva pracenje poslovnog procesa po mestima troskova i nosiocima troskova. $kod +01
po vrstama%
&va metoda je pogodna za interno izvestavanje $+01 za eksterno% i odgovara joj kontni okvir
po "unkcionalnom principu $+01 po bilansnom principu%.
Ralanjavanje u raunu u$pe,a
/ustina rasclanjavanja u racunu uspeha je u segmentiranju ukupnog rezultata prema unapred
izabranim kriterijumima. #olaznu osnovu cini princip potpunosti. <skazivanje ukupnog rezultata
pretpostavlja obuhvatanje na strani prihoda svih vrsta prihoda, a na strani rashoda svih vrsta
rashoda.
2ahtev kontrole ostvarnog uspeha namece potrebu rasclanjavanja ukupnog uspeha prema
podrucjima njegovog nastanka na podrucje ucinaka, "inansijkso podrucje i podrucje neutralnog
uspeha.
#ovecanju iskazne moci racuna uspeha doprinosi dublje horizontalno, ali i vertikalno
rasclanjavanje ukupnog uspeha.
22. IZ2EG!AJ 0 N02;ANI !0602IA CCA1? BL0HD
#ostoje dve metode analize likvidnosti zasnovane na veliini novanog toka. #rva se zasniva na
veliini novanog toka * cash $lo<, a druga na svim "inansijskim tokovima * $unds $lo<.
Ca$, .loI je jedan od instrumenata upravljanja "inansijama preduzea. 'oncept cash $lo<
analize je novijeg datuma i u poetku su ga najvie koristile korporacije za proizvodnju na"te kao
sredstvo za procenu ,&- ali se njegova upotreba ubrzo proirila. @anas se koristi kao sredstvo
za procenu prinosne i "inansijske snage preduzea.
:ash $lo< je viak prihoda koji je po odbitku poreza na dobitak slobodan za isplatu dividendi,
uea u dobitku, investiranje u osnovna sredstva... 1koliko postoji neupotrebljeni cash $lo<, on
poveava obrtna sredstva. /vaki viak gotovine iznad redovnih potreba ispoljava se u slabljenju
rentabilnosti, dok manjak gotovine moe ozbiljno ugroziti poslovanje preduzea.
:ash $lo< izvetava o svim novanim aktivnostima preduzea tokom odreenog perioda. &n
objanjava i uzroke koji su doveli do novanih promena, ujedno pruajui in"ormacije o
po$lovni#+ .inan$ij$"i# i inve$*i-ioni# a"*ivno$*i#a.
#oslovne aktivnosti!
*got.prilivi $naplate od kupaca, naplaene kamate i dividende, ostala posl.primanja%,
*got.odlivi $got.isplate dobavljaima, got.ispl.zaposlenima, plaena kamata i porez..%.
<nvesticione aktivnosti!
*got.prilivi $prodaja imovine, post.i opreme, prodaja ,ov koje nisu got.ekv, primanja od
otplate zajma%,
*got.odlivi $kupovina imov,post.i opreme, kupovina ,ov koje nisu got.ekv, zaduivanja%.
?inansijske aktivnosti!
*got.prilivi $got.pozajmice od poverilaca, emitovanje ,ov deoniarskog kapitala%,
*got.odlivi $otplata pozajm.iznosa, otkup deoniarskih akcija, isplata dividendi%.
<zrada izvetaja o novanim tokovima obuhvata dve "aze! prvo se navedu aktivnosti koje
poveavaju gotovinu i one koje smanjuju gotovinu, a zatim se izvri klasi"ikacija svakog priliva i
odliva novca u jednu od tri kategorije * poslovne, investicione ili "inansijske aktivnosti. 'od nas
je predviena obaveza da preduzea godinje sastavljaju i podnose izvetaj o tokovima gotovine,
iskazujui u njemu posebno tokove po osnovu poslovnih, investicionih i "inansijskih aktivnosti.
+(0&@( <2-(O0A-AN9A & N&-PAN<+ 0&'&-<+A
#ostoje dve metode kojima preduzee izvetava o tokovima gotovine! direktni i indirektni metod.
Dire"*na #e*o(a
#o (ire"*noj #e*o(i, tokovi gotovine i gotovinskih ekvivalenata iz poslovanja utvruju se na
bazi bruto priliva i bruto odliva gotovine, po osnovu svake pozicije poslovnih prihoda i rashoda.
@irektnom metodom se dobijaju in"ormacije koje mogu da poslue u proceni buduih tokova
gotovine, to nije mogue kod indirektne metode. @irektni metod pokazuje primanja i isplate
gotovine iz poslovanja na nain koji investitori lake razumeju, meutim indirektni metod je
uobiajeniji.
/astavljanje izvetaja o gotovinskim tokovima po direktnom metodu zasnovano je posebno na
korienju tokova gotovine preko iro*rauna, ije obuhvatanje u knjigovodstvu mora biti tako
postavljeno da se uplate i isplate odmah klasi"ikuju i belee po vrstama tokova gotovine.
<zvetaj o gotovinskim tokovima "okusira se na promene u bezgotovinskim stanjima kao nain
da objasni kako i zato se nivo gotovine poveao ili smanjio tokom perioda.
Prvi i glavni deo u izvetaju o got.tokovima je gotovinski protok iz poslovnih aktivnosti.
Naplate od prodaje kupcima su gotovo uvek glavni poslovni gotovinski priliv. A isplate za
kupovinu robe koja treba da se proda i poslovni rashodi su skoro uvek glavni poslovni gotovinski
odlivi. <znos svih priliva $naplata% minus svi odlivi $isplate% je neto gotovina upotrebljena za
poslovne aktivnosti.
Dru8i i *re)i deo izvetaja o got.tokovima prikazuje got.tokove iz investicionih i "inansijskih
aktivnosti. #rvi navodi got.tokove kao posledicu kupovine ili prodaje postrojenja, imovine,
opreme.... @rugi prikazuje got.tokove usmerene ka i od akcionara.
In(ire"*na #e*o(a
'od in(ire"*ne #e*o(e, tokovi gotovine i gotovinskih ekvivalenata iz poslovanja se utvruju
polazei od neto dobitka. Neto dobitak se izjednaava sa neto gotovinom obezbeenom iz
poslovnih aktivnosti.
Neto tok gotovine iz posl.aktivnosti utvruje se usklaivanjem neto dobitka ili gubitka za uinke!
promena u stanju zaliha i posl.potraivanja i obaveza tokom perioda. negotovinskih stavki i svih
ostalih stavki $aktivnosti investiranja ili "inansiranja%.
<zrada izvetaja o novanim tokovima po indirektnom metodu zasniva se na bilansu stanja i
bilansu uspeha. #oinje preuzimanjem neto dobitka iz :1, kao glavnog priliva gotovine iz
poslovanja. 2atim se prave dodaci ili odbici za promene u odgovarajuim stanjima aktive ili
obaveza.
Prvi korak u pripremi izvetaja o got.tokovima je evidentiranje gotovinskog protoka iz poslovnih
aktivnosti. Neto prihod je glavni poslovni gotovinski priliv. #redmet prilagoavanja
su!amortizacija, dobici i gubici, promene u tekuoj imovini i promene u tekuim obavezama.
Amortizacija ) got.plaanja za opremu, nemat.vrednosti i prirodna bogatstva pojavljuju se kada
se ta imovina kupuje i odraavaju se kao investicione aktivnosti.
@obici i gubici ) got.naplate nastale iz otuenja imovine koje su rezultirale dobicima ili
gubicima prikazuju se u investiocionom odeljku.
#romene u tekuoj imovini ) umanjenja kod tekue imovine imaju pozitivne e"ekte na tokove
gotovine, a poveanja imaju negativne e"ekte na tokove gotovine.
#romene u tekuim obavezama ) poveanje u tekuim obavezama dodata su neto prihodu, a
smanjenja su oduzeta od neto prihoda.
Dru8i korak je odreivanje tokova got. iz investicione aktivnosti. /vaki raun koji ukljuuje
got.naplatu i plaanja iz investicionih aktivnosti evidentira se pojedinano. <nvesticione
aktivnosti se uglavnom usresreuju na dugoronu imovinu iz bilansa stanja.
!re)i korak prikazuje got.tokove iz "inansijskih aktivnosti. Rauni koji se analiziraju su
kratkorone pozajmice, dugorone obaveze i rauni akcija akcionara. ;otovinske dividende iz
izvetaja o kacijama akcionara takoe moraju biti uzete u obzir.
2/. RACI0 LI62IDN01!I
=ikvidnost preduzea predstavlja njegovu sposobnost da izmiri svoje kratkorone obaveze. 1vid
u likvidnost preduzea dobija se kroz odnos odreenih sredstava i obaveza. +erenje kratkorone
likvidnosti predstavlja prvi test "inansijske pozicije preduzea, tj. da li ce preduzee imati
dovoljno gotovine da u bliskoj budunosti servisira kratkorone obaveze. 1 analizi godinjih
rauna obino se koriste sledei testovi likvidnosti!
3. Racio tekue likvidnosti $likvidnost 8. stepena%
4. Racio redukovane likvidnosti $likvidnost 4. stepena * brzi racio%
8. Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja $ likvidnost 3. stepena%
K. Racio prinosa neto obrtnih sredstava
1. Ra-io *e"u)e li"vi(no$*i CR!LD3
Racio tekue likvidnosti je najei racio kod institucija koje se bave pozajmljivanjem novca.
+eri se odnosom obrtne imovine i kratkoronih obaveza. &brtna imovina predstavlja iznos
gotovine i onoga to e u skorijoj budunosti to biti.
&brtna sredstva
R0= H ******************************
'ratkorone obaveze
&vaj koe"icjent treba da ima vrednost oko 3, tj. da je odnos obrtnih sredstava i kratkoronih
obaveza 3!3, a poeljno je da on bude neto vei od 3. 1koliko je on znatno vei od 3, likvidnost
je kvalitetnija ali je imobilizacija sredstava vea. 0reba biti oprezan, jer neka preduzea su
sposobna da rade sa R0= koji bi predstavljao propast preduzeima u nekoj drugoj grani
proizvodnje.
R0= predstavlja vie trend nego apsolutnu vrednost koja prua najznaajnije in"ormacije. -eliki
nedostatak ovog racija je to ne pravi razliku izmeu razliitih tipova obrtnih sredstava, od kojih
su neka monogo likvidnija od ostalih. #reduzee moe da zapadne u probleme sa gotovinom iako
ima dobar R0=.
2. Ra-io re(u"ovane li"vi(no$*i CRRLD3
&brtna sredstva * 2alihe
RR= H **************************************
'ratkorone obaveze
Racio redukovane likvidnosti je odnos tekue imovine umanjene za iznos zaliha i kratkoronih
obaveza. <skljuivanje zaliha iz osnove za utvrivanje RR= zasniva se na opravadanom stavu da
zalihe, uprkos relativno brzom obrtu, predstavljaju trajno vezano ulaganje, slino onom u stalnoj
imovini. :ez stalnog prisustva makar gvozdenih zaliha, tj. nivoa ispod kog zalihe ne smeju da
padnu, nema kontinuiteta u poslovanju preduzea.
#rosene vrednosti za RR= u 1' su oko 5,Q , i to se moe uzeti kao generalno prihvatljiva
vrednost. Najvei nedostatak ovog racija je to je statian, tj. prikazuje vrednost u jednom
odreenom trenutku.
/. Ra-io li"vi(no$*i na 'a%i novano8 *o"a i% po$lovanja CRLN!D3
Racio likvidnosti na bazi novanog toka nam pokazuje sa koliko je dinara novanog toka iz
poslovanja pokriven svaki dinar prosenih obaveza u toku godine. &vo je noviji koncept
testiranja likvidnosti preduzea. +anje je statian od R0= < RR= jer je zasnovan na prosenom
stanju kratkoronih obaveza. #rihvatljiva vrednost ovog racija umnogome zavisi od grane
industrije.
;otovina i novani ekvivalenti
R=N0 H ***********************************************
#rosene kratkorone obaveze
4. Ra-io prino$a ne*o o'r*ni, $re($*ava CRPN01D3
Racio prinosa neto obrtnih sredstava predstavlja odnos obrtne imovine umanjene za kratkorone
obaveze $N&/%, i prihoda od prodaje.
&brtna sredstva * 'ratkorone obaveze $N&/%
R#N&/ H ************************************************************* R 355B
poslovni prihodi $realizacija proizvoda% iz :1
+ogue je imati stabilne R0= < RR= a da je R#N&/ opadajui. &vo se dogaa kada prodaja ima
visoku stopu rasta, a nivo N&/ ostaje neporomenjen, i tada se moe govoriti o moguoj pojavi
SovertradingaE. 0o znai da nema dovoljno sredstava u :/ da podri postojei nivo poslovne
razvijenosti. 9avlja se kod preduzea koja su rasla prebrzo ili koja nemaju dovoljno kapitala.
0rendovi u svetu idu ka manjem R#N&/.
24. RACI0 10L2EN!N01!I
/olventnost preduzea predstavlja njegovu sposobnost da plati sve obaveze, ne u roku dospea
ve kad*tad, makar i iz likvidacione mase. /olventnost preduzea se naziva dugoronom
"inansijskom sigurnou preduzea. /olventnost preduzea zavisi od vrednosti i strukture
sredstava i ukupnog kapitala preduzea kao i od njegove rentabilnosti. Najvaniji indikatori za
analizu solventnosti su ra-ia po"ri)a i#ovine i ra-ia i%vora .inan$iranja.
I. RACIA P06RIA I02INE3
1.Ra-io po"ri)a $*alne i#ovine C$op$*veni#D "api*alo# CRP1I6D3
Racio pokria stalne imovine kapitalom je odnos sopstvenog kapitala preduzea i njegove stalne
imovine. 1 osnovi ovog racija nalazi se zahtev da stalna imovina bude "inansirana prevashodno
iz sopstvenog kapitala. -rednost ovog koe"icijenta oko 3, tj. 355B ukazuje na povoljnu
solventnost preduzea.
/opstveni kapital * Neuplaeni upisani kapital * ;ubitak
R#/<' H ***************************************************************** R 355B
/talna sredstva
2. Ra-io po"ri)a $*alne i#ovine i %ali,a C$op$*veni# "api*alo# i (u8oroni# o'ave%a#aD
CRP1IZ6D3
Racio pokria stalne imovine i zaliha sopstvenim kapitalom i dugoronim obavezama je odnos
sopstvenog kapitala umanjenog za neuplaeni upisani kapital i gubitak, uvean za dugorona
rezervisanja i obaveze, i u imeniocu, zbira stalne imovine i zaliha. 1 imeniocu se nalaze zalihe
zbog tvrdnje da zalihe predstavljaju stalno vezano ulaganje, slino stalnim sredstvima $gvozdeni
nivo zaliha%. -rednost ovog racija preko Q5B je visoka i uliva poverenje u dugoronu
solventnost preduzea.
$/op. kap. @ Neupl. upis. kap. @ ;ubitak% J @ug. rezervisanja J @ug. obaveze
R#/<2' H ************************************************************************************ R 355B
/talna sredstva I 2alihe
/.Ra-io po"ri)a %ali,a ne*o o'r*ni# "api*alo# CRPZN06D3
$$/op. kap.@Neupl. upis. kap.@;ubitak%J@ug. rez.J@ug. obav.%@1talna sredstva
R#2N&' H ********************************************************************************** R 355B
2alihe
<znos N&' treba da bude primeren potrebama dugoronog "inansiranja dela obrtnih sredstava.
1koliko je R#2N&' negativan, to znai da zbir kapitala i dugoronih rezervisanja i obaveza nije
dovoljan za pokrie stalne imovine, to je znak niske solventnosti preduzea. &vaj racio treba da
bude to vei.
4. Ra-io po"ri)a o'r*ni, $re($*ava ne*o o'r*ni# "api*alo# CRP01 N06D3
-rednosti ovog racija zavise industrije kojoj preduzee pripada.
$$/op. kap.@Neupl. upis. kap.@;ubitak%J@ug. rez.J@ug. obav.%@1talna sredstva
R#&/ N&'H********************************************************************************* R 355B
&brtna imovina
II. RACI0 IZ20RA BINAN1IRANJA3
1. Ra-io $i8urno$*i (u8oroni, poverila-a CR1DPD3
Racio sigurnosti dugoronih poverilaca je odnos dugoronih rezervisanja i obaveza i sopstvenog
kapitala preduzea. Oto je manja vrednost ovog racija to je vea sigurnost dugoronih poverilaca
i solventnosti preduzea.
@ugorona rezervisanja J @ugorone obaveze
R/@# H **************************************************************** R 355B
/opstveni kapital@Neuplaeni upisani kapital @ ;ubitak
2. Ra-io $i8urno$*i $vi, poverila-a CR11PD3
&vaj racio zasniva se na tezi da i kratkoroni poverioci u sopstvenom kapitalu vide zatitu za
svoje interese. Oto je manja vrednost ovog racija, to je manji rizik poverilaca i ugroenost
solventnosti preduzea. &rijentaciona vrednost ovog racija treba da bude 3, tj. 355B.
@ugorona rezervisanja J @ugorone obaveze I 'ratkorone obaveze
R/@# H *************************************************************************************** R 355B
/opstveni kapital@Neuplaeni upisani kapital @ ;ubitak
/. Ra-io po"ri)a o'ave%a novani# *o"o# i% po$lovanja CRP0N!PD3
&vaj racio pokazuje sposobnost preduzea da stvori toliki neto novani priliv gotovine koji e
mu omoguiti da iz njega otplati svoje obaveze. #reduzee treba da ima dovoljno gotovine da
pokrije obaveze koje dospevaju, ali preveliki iznos gotovine nije potreban jer se ta sredstva mogu
plasirati u druge namene. R#&N0# zavisi od tekuih obaveza koje preduzee ima i od stanja
imovine na odreeni dan.
;otovina i novani ekvivalenti
R/@# H *************************************************************************************** R 355B
@ugorona rezervisanja J @ugorone obaveze I 'ratkorone obaveze
4. Ra-io po"ri)a "a#a*a %ara(o# pre(u%e)a CRP6ZPD3
&vaj racio pokazuje koliko puta je dobitak pre kamata i poreza vei od plaenih kamata. R#'2#
mora biti vei od 3, da bi se kamate mogle platiti.
$ukupano iz :1%
Neto dobitak I #orez na dobitak I Rashodi kamata iz :1
R#'2# H *************************************************************************************
Rashodi kamata iz :1
2A. RACI0 05R!A
1i$*e# o'r*a je od naroitog znaaja za upravljanje resursima kompanije. &n omoguuje da se
sagleda brzina kojom se pojedini delovi sredstava u preduzeu obru pri izvrenju njihovih
zadataka, koliko su vremena pojedini delovi proseno vezani u odreenom obliku. :ri obrt
sredstava znai veu stopu prinosa na angaovana sredstva i vlasniki kapital. &brt utie na
rentabilnost, solventnost i likvidnost preduzea. +ogue je izraunati onoliko racija obrta koliko
je pozicija u bilansu stanja, meutim najvazniji su!
racio obrta ukupne imovine $R&1<%
racio obrta kapitala $R&'%
racio obrta obrtne imovine $R&&<%
racio obrta zaliha $R&2%
racio obrta potraivanja od kupaca $R&#'%
racio obrta obaveza prema dobavljaima $R&&#@%
Ra-io o'r*a u"upne i#ovine CR0UID3
&vaj racio predstavlja odnos izmeu prihoda od prodaje proizvoda, robe i usluga i prosenog
stanja ukupne poslovne imovine. &n se rauna obino na kraju godine. #romena stanja zaliha ne
ukljuuje se u vrednost brojioca. 1 imeniocu nalaze se prosena a ne poetna ili krajnja imovina,
zato to je prihod priticao tokom cele godine. 1 sluaju pojave gubitka ili neuplaenog upisanog
kapitala, oni se iskljuuju iz imenioca.
#rihodi od prodaje
R&1<H **************************************************************************************
$1kupna imovina na po. god. I 1kupna imovina na kraju god.% 7 4
8TG
-reme obrta se isto rauna za svaki racio obrta! -oH ********************
dati racio obrta
Ra-io o'r*a "api*ala CR06D3
&vaj racio pokazuje e"ikasnost korienja vlasnikog kapitala u ostvarivanju prihoda. Racio
obrta kapitala je vei od racija obrta ukupne imovine zbog "inansijskog leverida, tj. "inansiranja
dela imovine iz pozajmljenih izvora.
#rihodi od prodaje
R&' H ****************************************************************************************
$/opstveni kapital na po. god. I /opstveni kapital na kraju god.% 7 4
Ra-io o'r*a o'r*ne i#ovine CR00ID3
&vaj racio pokazuje koliko svaki dinar proseno angaovanih obrtnih sredstava produkuje dinara
prihoda.
#rihodi od prodaje
R&&< H ********************************************************************************
$&brtna imovina na po. god. I &brtna imovina na kraju god.% 7 4
Ra-io o'r*a %ali,a CR0ZD3
&vaj racio pokazuje koliko je svaki dinar ulaganja u prosene zalihe doneo dinara prihoda.
>ena kotanja
R&2 H *********************************************************************
$2alihe na poetku godine I 2alihe na kraju godine% 7 4
Ra-io o'r*a po*ra&ivanja o( "upa-a CR0P6D3
&vaj racio se esto naziva i Aduniki daniA. &n pokazuje koliko se proseni iznos potraivanja
od kupaca obrnuo, tj. povratio u novani oblik. #reduzeu odgovara to bra naplata potraivanja
a kupcima odgovara to dui poek.
#rihodi od prodaje
R&#' H ************************************************************************************************
#otraivanja od kupaca na po. god. I #otraivanja od kupaca na kraju god.% 7 4
Ra-io o'r*a o'ave%a pre#a (o'avljai#a CR00PDD3
plaene obaveze prema dobavljaima
R&&#@ H *********************************************************************************************
$obaveze prema dobavlj. na po. god.Iobaveze prema dobavlj. na kraju god.%74
27. P01L02NI I BINAN1IJ16I LE2ERIDF
+etod AleveridA je koristan za ocenu e"ekata poslovanja uz prisustvo konstantnih "aktora, tj.
"iksnih trokova * rashoda. #ostoje poslovni, "inansijski i kombinovani leverid.
Po$lovni leveri(& je jedna od analitikih tehnika koja se zasniva na ispitivanju trokova
preduzea. &n predstavlja odnos izmeu "iksnih trokova i ukupnih trokova preduzea.
#oslovni leverid je u uskoj vezi sa poslovnim rizikom, tj. rizikom uslovljenim postojanjem
"iksnih trokova. #oslovni rizik se ogleda u tome da ukoliko dodje do smanjenja poslovne
aktivnosti "iksni trokovi e ostati konstantni, a poslovni dobitak e drastino opasti.
?aktor poslovnog leverida pokazuje koliko svaki procenat promene mare pokria izaziva
procentualnu promenu poslovnog rezultata. Ako "aktor poslovnog leverida raste, stopa
elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka se smanjuje, i obrnuto.
Nivo poslovnog leverida $@&=% je kvantitativna mera osetljivosti poslovnog pro"ita preduzea
na promenu prodaje preduzea. Nivo poslovnog leverida treba posmatrati kao meru
potencijalnog rizika koji postaje aktivan samo kada postoji promenljivost prodaje i trokova
proizvodnje.
Binan$ij$"i leveri(& je posledica izbora, za razliku od poslovnog, mada retko koje preduzee
nema "inansijski leverid. -eliina "inansijskog leverida zavisi od stepena kojim su "iksni
rashodi na ime kamata pokriveni iz poslovnog dobitka.
?inansijski leverid se meri pomou "aktora "inansijskog rizika koji pokazuje promene bruto
dobitka u odnosu na poslovni dobitak, i to tako da svako poveanje poslovnog dobitka izaziva
jo vee poveanje bruto dobitka, i obrnuto.
&kosnicu ovog rizika ine "iksni rashodi "inansiranja koji se ne mogu prilagoditi kratkoronim
oscilacijama poslovnog dobitka. Nivo "inansijskog leverida $@?=% je kvantitativna mera
osetljivosti zarade po akciji na promene poslovnog pro"ita preduzea.
U"upan leveri(& nastaje kao rezultat dejstva poslovnog i "inansijskog leverida, i on predstavlja
sveukupan rizik pred kojim se nalazi preduzee. ("ekat ukupnog leverida izraava se u vidu
"aktora ukupnog leverida, a koji je jednak proizvodu poslovnog i "inansijskog leverida. Nivo
ukupnog leverida $@0=% je kvantitativna mera osetljivosti zarade po akciji preduzea na
promenu u prihodu od prodaje.