1

K
Alek Popov:
o
v
a

i
2 3
KOVAI
Radnja se deava u Osnabriku, ne ba velikom
gradu u Donjoj Saksoniji, blizu holandske gran-
ice. Dolf i Hajde sede u trpezariji svog prostranog
doma u Lurman trase jednog nedeljnog popod-
neva, u neodreenoj, tanije bliskoj budunosti.
U braku su 27 godina, ali nemaju dece ili bar tako
izgleda. Dolf tek to je proitao u novinama da je
prema najnovijem sociolokom istraivanju Os-
nabrik najsreniji grad u Nemakoj. Zatim je jo
jednom proitao lanak, ali ovaj put naglas.
ta bi to trebalo da znai? podie glavu Hajde.
Njena prava i pepeljasta kosa oiana je u jednu
crtu. Ima pravilan tanak nos i sivozelenkaste oi.
Telo joj je jo utegnuto.
Da je ljudima koji ovde ive lepo, pretpostav-
ljam objanjava Dolf i dodaje notu zlura-
dosti. Bolje nego na nekom drugom mestu u
Nemakoj.
Pitam se... nastavlja Hajde koji je najnesreniji
grad u Nemakoj?
>
>
U ovoj knjizi treeg kola Male kutije nalazi se pria
Aleka Popova, objavljena u asopisu Sarajevske sveske
broj 25/26 (preveo Velimir Kostov);
prenosimo je zahvaljujui ljubaznosti redakcije.
U Maloj kutiji objavljujemo zanimljive i aktuelne tek-
stove do kojih se teko dolazi, kojih nema u kolskoj
lektiri, a trebalo bi da budu dostupni srednjokolcima.
Svaki autor u svojoj knjizi ugosti nekog drugog pisca,
tako da celo kolo Male kutije, umesto najavljenih pet,
donosi deset preporuka za itanje.

Gost u ovoj knjizi je pesnik er Petri
(u prepevu Danila Kia).
Ako elite da svoje utiske o proitanim
knjigama podelite sa drugima, javite se na
malakutija@hotmail.com.
Verujemo da e vai stavovi i preporuke
ovakve knjige dovesti u knjiare.
4 5
u zelenilo. Trava je pokoena. Balkoni zatrpani
cveem. U vazduh trcaju mlazevi nekoliko pr-
skalica za travu. Pevaju ptice. Dolf meutim
ne uje nita sem stenjanja iz susedne kue.
Nema nikakve sumnje. To je Andrele, supruga
dr Celera. Stenjanje se smenjuje sa uzvicima,
koji nadilaze registar zadovoljstva, ak do praga
bola. Slini zvukovi su retkost u ovom naselju.
U stvari, preraunava se Dolf, prvi put uje tako
neto... Smuenost mu pothranjuje injenica da
je jutros sreo dr Celera kako ide na pecanje sa
svim potreptinama za bar dva dana. Naglim
pokretom zatvara vrata i osvre se, ali samo je-
dan brz pogled dovoljan je da shvati da je i Hajde
sve ula. Svetlost u oima joj se promenila. Iz
usta joj je izronilo neumoljivo pitanje:
Od kad to nismo radili?
Odavno nehajno odgovara, iako je oprezan
kao gonjena ivotinja. Tri-etiri nedelje, tako
nekako...
Tri godine! razgovetno izgovara ona.
Ma, daj!
Zato bih te lagala? Njeno lice ga ubeuje da vie
Ne pie. Moda da ne bi pala vrednost nekret-
nina...
Interesantno, da li e cene nekretnina ovde
skoiti?
Nita udno. Da, nita udno zadovoljno trlja
dlanove Dolf.
On je visok, pre bi se reklo suv nego mrav, sa
jasno naglaenom etvrtastom vilicom i tan-
kim pravougaonim naoarima. Dolf radi u
optinskom zelenilu. Tokom godina uzdigao
se od obinog vrtlara do rukovodioca. U ovom
asu jo nemamo predstavu ime se bavi Hajde.
Moda je samo domaica?
A zbog ega opet da budu neto sreni? nije
joj jasno.
Na grad je sasvim obian. Niti osobeno bo-
gat, niti preterano lep. Leto je hladno. esto pada
kia. Razumela bih, na primer, stanovnici Min-
hena ili Baden-Badena, rekla bih, ili...
Dolf ustaje, prolazi iza nje, krene da je pomazi
po kosi, ali u zadnjem trenutku povlai ruku.
Odlazi do zastakljenih vrata ka terasi i otvara ih.
Gleda napolje. Susedne kue i blokovi utonuli su
6 7
Vie ih ne koristi.
Nala ljubavnika? Jadni Karl...
Zato bi to inila sebi i porodici?! Ukljuila se u
program Pomonik u braku, nazvan Kovai.
Valjda bi to trebalo da zna! To je optinski pro-
jekat. Ja sam odgovoran za zelenilo. Koordi-
nator je gospoa Miler, Johanova supruga, onog
kog smo izabrali lani iz Zelenih... Ne pravi se
valjda lud? Program postoji ve celu godinu. Bilo
bi mnogo pokvareno s tvoje strane da si znao i
nisi mi kazao...
Mogu da se zakunem da prvi put ujem!
Re je o jednoj grupi ljudi mukog pola koji
dolaze u grad po ponudi Optinske agencije za
zdravstvo. Imaju status stranih radnika, a posao
im je da opsluuju graanke kojima je potrebno
seksualno starateljstvo. Ne, to nisu muke prosti-
tutke! Kako si bukvalan! To je socijalni projekat.
Usluga je besplatna, ako iskljuimo simbolii
PDV od jednog evra. Ostali trokovi su na raun
budeta.
To je sve jedna glupava ala, je l da?
Naprotiv! Ne znam da li se primenjuje i negde
nema smisla da spori.
Tri godine! podie teatralno ruke.
Sigurna si? Ja nemam takav oseaj... Moda
doivljavamo vreme na razliit nain. Za tebe su
moda tri meseca tri godine. I obrnuto. Moda je
istina negde izmeu.
Ne, postoje objektivni kriterijumi. Svake godine
kupim po jedan vibrator. Ve ih imam tri. I svaki
sledei je vei od prethodnog. Ne krivim te. U
pitanju je elja. Ne ljutim se to me ne eli. Nas-
tupa tugaljivo utanje.
Nemam drugu. Hoe da se razvedemo?
Zato? Koliko znam, situacija je svuda ista...
Jesi li probala?
Ne zaboravi da mi, ene, volimo da se povera-
vamo. Inge mi je, na primer, kazala da nije
spavala sa Karlom dve godine. I druge imaju
slino iskustvo... Da, ba tako, Inge Zauer! I ja
sam se iznenadila. Njih dvoje uvek su izgleda-
li posveeni jedno drugom. Tako zaljubljeni.
Posebno zadnji put, sea se? Bilo nam je udno
kako im to uspeva!
Koliko vibratora ona ima?
8 9
se zaledi krv u ilama.
Prolo je nekoliko dana. Dolf je oevidno pri-
hvatio realnost. Izgleda sasvim spokojno i
usredsreeno, uprkos lakom tiku u gornjem le-
vom uglu usana, ali ga je brani konsultant uve-
rio da je to neto sasvim prirodno. Biti civilizo-
van ne znai da bude jedna maina, niko i ne
oekuje od njega da bude maina. Jer se maine
kvare, to moe biti naroito opasno. Dok ljudi
u nagorem sluaju pate, to moe biti samo
proiujue. Patiti je takoe sasvim normalna,
ljudska reakcija. I eto, nalaze se u dnevnoj sobi:
Dolf se klati u stolici za ljuljanje sa aom u ru-
kama. Preko puta njega, makar i ne u tako do-
brom raspoloenju, sedi mlad mukarac, pomalo
smuen, obuen u elegantno crno odelo i belu
koulju bez kravate, takoe sa aom u ruci.
U aama je naps toplo, narodno pie koje
prevazilazi barijere meu ljudima. Mukarac je
najmanje za dve glave nii od Dolfa, ali je inae
zdrav i ilav. Zove se Kova. Govori pravilnim,
mada nedoraenim nemakim jezikom, s jakim
akcentom. Meu njima zapoinje sledei razgov-
drugde, ali kad se ovek zapita, moda to ima
neke veze sa stanjem sree u naem gradu...
Perverzija! U kombinaciji s traenjem budeta!
Nije sluajno da ga skrivaju...
Nije tajna. Samo ne laju naokolo. Sve u svemu,
radi se o intimnoj stvari.
Mnogo intimna, nema ta! Jave se, dou, srede
te. Kao kad bi pozvala vodoinstalatera. To su Pol-
jaci, a?
Poljaci? Kako ti to pade na pamet! Veina je sa
Balkana.
isti primitivci, znai! Znam da vi to volite...
Priznajem da je malo okirajue! Ali samo na
prvi pogled. Ako trezveno razmisli, videe da
ima logike. Ako prevlada emocionalne stereo-
tipe, koji u praksi ne znae nita, osim za iza-
zivanje trauma...
Nikad! Moda nisam neki jeba, ali ako bih pri-
hvatio takvu situaciju, popljuvao bih svoje dosto-
janstvo. Nikad! Bolje bi bilo da nae ljubavnika
ako te toliko svrbi dole. A ja da ne znam. Inae
se razvodimo!
E, ti jadni licemeru! prekinu ga Hajde, a Dolfu
10 11
Sasvim je jasno. Nema materijala za umur.
ume su nestale.
Va deda nije bio dovoljno budan!
Jeste, nije branio nikom drugom, sem tatinoj fa-
miliji da see umu! Ali sve se ranije ili kasnije
svri. I evo mene sada ovde.
Ulazi Hajde u crnom prozirnom ogrtau.
Ja sam spremna.
Kova ustaje.
I ja sam spreman.
Dolf nervozno okree au u rukama.
Je l toliko hitno? Imam pravo da shvatim ovo-
ono, u krajnjem sluaju.
Naravno! tei ga Hajde.
Nikud nam se ne uri.
Hajde seda na rub fotelje i diskretno ogoljuje ko-
leno. Dolf je prostreli pogledom, zavrti glavom i
produava.
Jeste li enjeni, her Kova? Imate li dece?
Da, imam enu i etvoro dece.
etvoro! Bravo! Ne udi me... Supruga ne zna
ime se bavite u inostranstvu?
Nema nita protiv, ako me to pitate. Vano je da
or:
Her Kova, pitam se kako se kova kae na
vaem maternjem jeziku?
Kova.
Vi se, znai, zovete kova?!
Jeste, ba tako kova.
udna podudarnost! Znate kako ovde zovu pri-
padnike vae profesionalne zajednice, zar ne?
Kovai! Malo grubo, ali tano. Odakle ste, her
Kova?
Iz Bugarske. Ima jedan grad, Sliven, odatle sam.
Interesantno kako se s vremenom menja sutina
zanata, a imena ostaju ista. Moda vam je svo-
jevremeno deda zaista bio kova?
Neki pradeda, moda. Deda je bio umar.
Hajde! Kolega, znai... I ja sam u zelenilu. A ime
se bavi va otac? Izvinite na radoznalosti, ali bih
eleo da se bolje upoznamo. Imajui u vidu ono
to e se dogoditi, zar ne, mislim da je normal-
no...
Nema problema. Otac je pravio umur.
Stari zanat... Smem li da vas pitam zato niste
produili tu dostojnu porodinu tradiciju?
12 13
maina. Tad se javljam nekom kolegi da me za-
meni. Uvek ima neko ko deura. Normalno.
To je normalno! uje li? I ti e se podati ovom
balkanskom divljaku, ovom majmunu, ovom
jarcu, kome se die na svaku koju sretne! Dae
mu svoje telo! Njemu e se podati!
Izvinite, her Kova, tako mi je neprijatno! kri
ruke Hajde. Kao da sluam moju prababu! A,
kao, dogovorili smo se...
Ne uzbuujte se, frau. Proao sam psiholoku
obuku. Mnogo supruga reaguje na ovaj nain.
To je potpuno normalno. Obratno bi bilo
uznemiravajue.
Stvarno ste slatki! Dolf, bolje da ode i popije
pivo sa Karlom. Nee ti koditi. Uostalom, kako
hoe, ne teram te. Inge mi je rekla da je Karl
redovno prisustvovao, ak je drao za ruku. To
mi se ipak ini malo preterano...
Kova i Hajde ulaze u spavau sobu. Dolf ostaje
sam. Krevet poinje da se trese. iri se Hajdino
dahtanje koje poraavajue podsea na Andrele.
Ironijom sudbine, to mu je bila najskrivenija
seksualna fantazija. Koliko puta je masturbirao
aljem evro.
Vi ste odgovoran ovek, her Kova. Izvinite na
radoznalosti, ali kako ste se domogli ovog posla.
Preko nekih anketa? Ili ste se javili na konkurs?
Kako se tano vri izbor?
Nikako nije lako! Zadovoljavaju se odreeni
normativi. Dvojica starije brae su otpali. Moda
bi se trei brat kvalifkovao, ali on mora da odlei
jo dve godine zatvora. Osim toga, i nepismen je,
a treba da se poloi test iz jezika.
Samo jo jedno pitanje! Koliko puta dnevno
vas alju da prodarate vatru naim divnim
domaicama?
ta to tebe briga!? javlja se nervozno Hajde.
Nema problema. Otprilike deset puta. Izuzev ne-
delje. Osim ako nisam deuran. Razume se, ima
dana kad se proredi. Moda se vai ljudi aktivi-
raju. A moda prosto nastupi zatije.
Jedno ne mogu da razumem. Kako uspevate da
vam se digne svaki put? Ne desi li se neki put i
promaaj?
Vidim na ta cilja! Nije poteno! vikne Hajde.
Da, deavalo se. Dva, tri puta. Ipak nisam
14 15
mlai od Dolfa. Farb i Dolf su vrnjaci, moda
su i zajedno ili u kolu. Farb je odneo nekoliko
uzastopnih pobeda nad Karlom, to znai da
potonji treba da se proeta do supermarketa po
pivo. Dolf i Farb ostaju sami na trgu, opkoljeni
maglom kao na nekom malom ostrvu.
Odavno sam hteo da popriamo pastor stavlja
malu belu ruku na Dolfovo rame. Znam da ti
nije lako...
ta znate, oe?
Znam ta priaju ljudi... Ali im ne verujem! Dolf,
govorim im, ne bi to uradio. Znamo se od male-
na. On ima duu. Nije cinik. Ni egoista. Sve te
aleje, travnjaci i parkovi njegovo su delo. On ne
bi ostavio sina na ulici.
ta?
I ja to kaem! ta tu lupetate? Dolf da ostavi
Bruna na ulici! Ali, zna ve kako je u malim
gradovima. Mi smo ipak mala zajednica. Ljudi
se znaju. Interesuju se jedni za druge. Ne samo
iz iste radoznalosti. Pre e biti da pokuavaju da
razumeju neto o sebi iz tueg ivota. Ako nita
drugo, bar da izvuku pouku iz onog to se do-
dok je zamiljao kako neko nepoznat vodi ljubav
s njegovom enom, a on stoji sa strane i dri je
za ruku. Ali sad, kad je sve to stvarno, ne osea
nita, sem ogromnog gneva. Treskanje postaje
sve silnije, dahtanje takoe. Dolf aplaudira.
Bravo! Bravo! Tera ga da svri, mila! Zvui
sasvim autentino! Dobra si glumica... Mene,
meutim, ne moe da zavara. Znam da nita
ne osea! Ti si potpuno frigidna! Toliko go-
dina sam radio na tom pitanju! Na kraju sam
digao ruke. Batalio sam. Kao da sipa vodu u
probuenu kantu. Daba se trudite, her Kova!
Ona ne osea nita. Nita!
Hajde vriti. Dolf zapui ui i bei iz kue. Na-
polju samo to je prestala kia. Vlana zemlja
isputa gustu belu paru. On se nasumice kree
kroz maglu, i najzad stie do utabanog peskovitog
malog trga, gde Ingin suprug Karl Zauer i pastor
Farb igraju petang. To je relativno nova moda u
gradu, pristigla najverovatnije iz Francuske. Igra
je u poetku prihvaena dosta skeptino, ali ve
nekoliko godina pridobija sve vie privrenika,
pre svega meu mukom publikom. Karl je neto
16 17
moemo dozvoliti, al samo da ne uzme maha. U
socijalnom su pak vrlo zadovoljni jer e sauvati
tri radna mesta. Ve su mu dali malu novanu
pomo, duek i vreu za spavanje. Snabdeli su ga
i zdravstvenom knjiicom. I mi iz crkve emo se
pobrinuti. Nema razloga da ti je neprijatno.
Da nas bruka tako pred celim gradom! Kao da
nemamo drugih problema!
Mislim da mu nije cilj da vas bruka. Imao sam
prilike da razgovaram sa njim. Odaje utisak sas-
vim razumnog i zrelog oveka. Skitao je mnogo
po svetu, preiveo gomilu stvari. I dobrih i loih.
Osim toga, dosta je naitan. Nema razloga da se
stidi svog sina.
Pa, to nije doao kui!?
To ne znam. Kao to ne znam ni zato vas je na-
pustio. Mogu samo da nagaam da je kao veina
mladih ljudi postupio emocionalno, podstaknut
duhom buntovnitva i onog to je usledilo. No,
posle toliko godina, jedan ovek se trudi i ve
mu je potrebno ozbiljnije opravdanje za sopst-
vene postupke. U tom smislu, jesi u pravu to te
manje uzbuuje negov odlazak, a vie to to se
godilo...
Nita se nije dogodilo, oe! On je prosto otiao.
Otiao je odmah po zavretku gimnazije. U
stvari, to je neto normalno. Rekao bih i zdravo!
Ja sam otiao da ivim sam sa 18 godina. I niko
nije krivio mog oca...
Niko te ne krivi!
U stvari, zaista nemam pojma gde je. Sve se do-
godilo iznenada. Moda je otiao u Poljsku? ta
bi radio tamo... ne mogu da razumem. Moda
se oenio. Nikad se nije javio. Poteno govorei,
vrlo smo ogoreni.
Ne mogu da poverujem da ne zna! On ivi is-
pod mosta. Ve tri meseca!
Vratio se! I ivi ... ispod mosta!? Zato mi neko
nije kazao?
Iz delikatnosti, jasno!
I da se ne javi... Ma, kako su ga tek tako pustili da
ivi ispod mosta!
Prijavio se u optini kao kloar.
Kloar... ali se, oe! U Osnu mi nemamo
kloare.
E, ve imamo. I nije neki problem. To sebi
18 19
Hvala! Ti i Inge ste takoe jedan divan par i nama
je uvek prijatno kad doete u goste. Samo se
udim kako ste uspeli da sauvate tako srdane i
bliske odnose posle... koliko ve godina?
23.
Eto, za ta treba da popijemo! Nazdravlje!
Nazdravlje!
Je l ti stvarno dri za ruku Inge dok je opravl-
jaju?
Karl se zagrcne od piva i poinje da kalje.
To je tako dirljivo! Ja ne bih mogao... Koliko puta
nedeljno dolazi?
Kh-kh, ko? i dalje kalje Karl.
Kova. Na se i zove Kova, to na njihovom
jeziku znai kova. Zamisli samo! A kako se zove
va? Odakle je?
Ne znam, ne znam! brani se Karl. Nismo
razgovarali.
Bie veselo ako se pokae da Inge i Hajde imaju
istog kovaa!
Kakav kova? razrogaio je oi Farb.
Nita ne razumem...
Stvarno? A svuda zabada nos!
nije vratio. Motiv mora da je mnogo dublji. Zato
se oslanjaj pre svega na sebe, na porodicu. Kako
je kod kue? Odnosi sa Hajde? Znam da je teko
posle toliko godina...
Dolf namiguje u prazno. kripa kreveta i Hajdini
uzvici iznenada mu prorade u glavi. Nekoliko
sekundi, moda ak i minut vidi Farbove usne
kako se pokreu, ali nita ne uje. Karl se vraa iz
supermarketa s velikim tekom hajnekena.
Ko e pivo?
Posle nekoliko gutljaja, Dolf dolazi sebi.
Karl, zato mi nisi rekao da Bruno ivi ispod mo-
sta!? Treba li to da ujem od drugih ljudi?
Ja sam kao drugi neki ovek!? ljuti se Farb.
Ma, bilo mi neprijatno. To su porodine stvari.
Spolja izgleda jedno, a, opet, iznutra je moda
drugaije. Neu da zabadam nos u neto to ne
razumem.
Pastor aludira na to da moda moja porodica
ima veze sa odlukom mog sina da postane kloar.
Ne verujem... Ti i Hajde ste divan, visoko civi-
lizovan i tolerantan par. Kako biste mogli da ga
usmerite na taj put?
20 21
Karl, zato mu ne otvori oi?
Ja, a?! Pa... Ne znam. Jednog dana Inge mi prosto
ree: Dragi moj Karle, tako sam srena s tobom.
Mogu satima da te gledam kako pravi one tvoje
kuice za ptice. S koliko ih ljubavi ukraava!
Kako ispita svaku pojedinost! U tim trenucima
volela bih da sam ptica i da ivim u tom domu iz
bajke! Dragi moj, o, dragi Karle! Znam da bi sve
uinio za mene. Ali ne elim nita da traim od
tebe. I bez toga mnogo si mi dao. elela bih da ti
to zatrai umesto mene! Zato to je to neto to
je nama, enama, jo potrebno... Nazovi to sla-
bost, nesavrenstvo prirode, ako hoe... Ali tako
smo ustrojene! Mogue je da e jednog dana ta
fzioloka zavisnost biti nadvladana snagom volje
i intelekta. Mogue je da dostignemo toliki nivo
svesti kad vie neemo hteti sline stvari. Da,
sanjam o tom danu, kada emo stati jedno pored
drugog slobodni, jednaki, isti kao brat i sestra.
No, do tada ima jo mnogo vremena, a priroda
trai svoje. Dragi Karle, nikad ne bih dopustila
sebi da te pretvorim u mainu, instrument za
zadovoljavanje! Ti samo pravi svoje kuice, nita
Prekini, Dolf!
Supruga oca Farba preminula je pre etiri go-
dine... Ne moe on da zna. To nije neto to se
govori naglas. Svako ivi s tim kako zna i ume...
U trenu se magla na ivici malog trga podie.
A, evo jednog od njih! vikne Dolf pokazujui
prstom.
Vidite kako ide uza zid! ak i ne gleda na stranu.
Da ovo nije moj ovek? Her Kova! Doite da
drmnemo jedno pivo! Ne, nee stati. Kao da su
programirani! Niste ih primetili, oe? partaju
po gradu, sitni, ali jaki, s kratkim nogama i
dugim telom, uvek glatko izbrijani, obueni u
crno, utljivi, hodaju krupnim koracima...
O, video sam ih! Mislio sam da su odaari. ak
sam mislio da nekog pozovem da mi oisti dim-
njak jer cele zime pui...
Ha-ha! Odaari! to da ne? Pitanje termi-
nologije. Moda ih negde zovu i vodoinsta-
lateri. Seate se one guve u Francuskoj? Nisu
valjda dizali toliku galamu zbog obinih vodoin-
stalatera!
Ja stvarno nita ne razumem!
22 23
to si se zamislio, oe?
Setio sam se moje pokojne Hedvig...
Moe se rei, uz izvinjenje, da si imao sreu!
Lupa gluposti, po obiaju! Toliko mi nedostaje!
Seam se kako smo sedeli ispred kamina u
hladne zimske veeri. Priali smo o knjigama,
pozoritu... Tad je u gradu gostovao jedan mlad
reditelj, Sebastijan Hirn, ako se ne varam. Pra-
vi avo! ta sve nije dozvoljavao na sceni! Ali,
ona ga je titila. Bila je mnogo liberalna. Nekad
bismo samo utali i gledali u vatru. Drao sam
je za ruku. Mogli smo tako da sedimo satima. U
neko vreme, ona bi uzdahnula, ustajala, onako
krupna, i donosila domau vinjevau. I kolae
sa ljivama. Ah, taj kola! Nisam jeo nita uku-
snije u ivotu!
A neto drugo da ti nedostaje, osim kolaa,
vinjevae i razgovora?
Ti nesreni, bezoseajni poltrone! Kako ti moe
da razume toplinu, bliskost i intimnost? Jeste,
ispunjavao sam dunost, ako te to interesuje!
Iako nikad nisam doputao da taj deo ivota
nadvlada ono, drugo...
ne brini! Govorila sam kae mi sa gospoom
Miler, suprugom odbornika, koja mi se poveri-
la da osea isto. Znam, kazala joj je, da ako to
zatraim od Johana, a da on sam to ne eli is-
tinski i ne osea potrebu, pre ili kasnije izgubiu
njegovo potovanje, a ne bi me udilo ni kad bi
poeo i da me mrzi, kao to se obino mrzi pri-
nudni rad. Brani brod ne mogu pokretati rob-
ovi vezani za vesla. Nek se kree slobodno, teran
snagom vetra! Ljudi se razvijaju, interesovanja
im se menjaju. Ispunjene potrebe otpadaju, po-
javljuju se nove, tako je bilo oduvek. I zbog toga,
umesto da prireujemo drame, da se meusobno
ranjavamo, rizikujui sva dostignua civilizacije
i kulture, umesto da se prihvatamo mehanikih
zamena ili, jo gore, da ulazimo u sumnjive veze
koje nam mogu poremetiti krhku psiholoku
ravnoteu; nije li jednostavnije, draga moja Inge,
da izradimo jedan vrst, delotvoran mehanizam,
kao to je na narod i inae inio u tekim is-
torijskim vremenima; jedan mehanizam, koji e
nas defnitivno izbaviti iz tekoa i nas i nae
voljene partnere?...
24 25
onda i sam Dolf izlazi iz bunja to raste na obali
reke.
Sine! Sine! Bruno!... Ah, pa gde si ti! Zato mi
ne odgovori? Vidi, nisam doao da ti neto
prebacujem... Samo sam hteo... da vidim kako
ivi. uo sam da si se vratio. Ipak si mi sin. Nije
mi svejedno ta se dogaa sa tobom. Ti to sh-
vati kako hoe. Ali, da zna, nisi u pravu. Sve-
jedno mi je ve da li me razume! Ili misli da
razume... Zar nee nita da kae?
Dobro vee, tata.
I to je neto! Hvala, sine. Kao to vidim, dobro si
se sredio. Nita ti ne nedostaje. Reka tee, drvee
umi, ptiice pevaju... Svee je. Ostanbrik je, da
zna, vrlo zelen grad. Nije da se hvalim, ali i ja
imam nekih zasluga za to. Sve te aleje, bunje,
cvee, prskalice... Dao sam najbolje godine ovom
gradu! Da bi jednog dana mogao da ponese na-
ziv vrt Vestfalije. Po sociolokim istraivanjima,
ovo je najsreniji grad u Nemakoj! Moj dom je
moj vrt. ivi tako kao da tvoj sin moe postati
kloar svakog trenutka. Ili ti sam...
Mislim da si pijan.
Da je tako bilo, bila bi i danas iva i zdrava!
ena mi je umrla od raka!
Raka ili kovaa. Pitanje je sad...
Rak ili kova! Rak ili kova! ponavlja
oduevljeno Karl, une i poinje da skae u
krug kao aba.
Rak ili kova! Rak ili kova!
Prostaci! Ne samo da ste impotentni, ve se tim
i ponosite!
Ti si mi pa potentniji! Ti si samo udovac, nikom
ne polae raune.
Prokleti da ste!
Pastor hvata teke lopte za petang i baca ih na
njih. Dolf i Karl bee u suprotne pravce. Forb
vadi novo pivo iz teka, seda na zemlju i utke
ispija limenku, dok ga magla postepeno guta. Is-
pod mosta na reci Hase. No. Mlad mukarac,
oko tridesetak godina, sedi uvijen u vreu za
spavanje i ita pod svetlom turistike plinske
lampe. Mladi je krupan, ali oputen, s poetnim
znacima elavosti i kratkovidosti. Do njega su
uspravljene visoke ute izme, pocrnele od blata.
To je Bruno. Malo kasnije se uje Dolfov glas, a
26 27
nom sam uo da govorite kako vam posle mog
roenja seks nije isti. Je l to stvarno tano? Da
vie ne moete da viete niti da radite stvari koje
ste ranije radili. Da su deca ubice seksa!
Gluposti!
Sea se ekskurzije do Minhena za maturu? E,
meni se nikako nije ilo sa onim glupacima, sl-
agao sam ih da sam dobio proliv i tako sam se
vratio. Odmah sam osetio da neto nije u redu.
Kua je bila udno tiha. Roletne sputene. Iznu-
tra se ula neka suluda muzika. Uao sam kroz
garau. Sedeli ste u salonu na prvom spratu. Ti,
majka, Inge i Karl Zauer. Bilo je mnogo svea,
faa i indijskih tapia. Svi ste bili goli. Ti i Karl
ste imali prezervative...
Prekini, prekini!
ta da prekinem!? Tad me stvarno uhvatila
sraka, odjurio sam do klozeta u garai i tu pro-
veo celu no, a sutradan sam ga istio sve do
podneva. Otad sam takav! Kad normalni ljudi
plau, mene spopada proliv...
ao mi je. Uasna greka! Ali ionako nita nije
bilo. Ako hoe, veruj! Karlu se nije digao. Shva-
Moda, da, od sree... Dok sam dolazio ovamo,
odjednom sam shvatio smisao toga to sam ra-
dio u ivotu. Posmatrajui to bilje, neko od njih
sam sam zasadio, evo ovim rukama, rekoh sebi,
znai, trud mi nije bio uzaludan. Sad moj sin ivi
u tom vrtu. Eto za koga sam pripremao sve to!
E, sine... Samo jedno me mui. Da nisi moda
usamljen? Ne poeli li ponekad da bude u
drutvu?
Imam psa. Trenutno je negde u etnji, ali e se
brzo vratiti.
Mislim na oveka! Nekog bliskog. enu?
Dobro mi je ovako. Uzimam knjige iz biblioteke,
itam.
Iskreno, neu da ti se meam! ivi po svojim
principima. Hou samo da zna da je naa kua
uvek za tebe otvorena. Uvek moe da se vrati
ako poeli. Ako oseti usamljenost, kod nas e
uvek biti mesta za tebe!
Zahvaljujem, ali ne bih hteo da vam ometam
seksualni ivot.
Molim?
Znam da vas moje prisustvo uznemirava. Jed-
28 29
Mislim da je vreme da krene prozeva se Bru-
no. Vraa mi se pas. Nije navikao na nepoznate
i nekad je veoma agresivan. Nemoj posle da
kae da te nisam upozorio... Navrati koji put
kad on nije tu. Bie mi drago.
Sve blie lajanje ispunjava Dolfa neobjanjivim,
ak natprirodnim strahom. On se povlai u
tiini, ne odvajajui oi od srebrnog lica meseca
koje se ukazuje iznad mosta. Saplie se o neki
koren, posre i pada u reku. Puzei se izbavlja,
ceo u blatu i tinji, uspravlja se i kree nasumice
u no, ostavljajui za sobom mokar trag. Prelazi-
mo direktno na gradsko groblje. Mrano, hladno
jutro poetkom juna. Mirie na zelenilo i zemlju.
Na ravnomerno pokoenoj livadi zjapi crni pra-
vougaonik. Do njega lei koveg od masivnog,
svetlog drveta. Uokolo stoje grupice oaloenih.
Meu njima zapaamo Dolfa i Hajde, kao i gu
Miler, suprugu deputata iz Stranke zelenih. Ona
tri gotovo celu glavu iznad ostalih, lii pomalo
na Marlen Ditrih. Ga Miler izgleda posebno
potresena i stalno dotie ovlaene ivice oiju
jednom elegantnom maramicom. U kovegu
tio sam da ne bi bilo lepo da zloupotrebim situ-
aciju. Stvarno mi je ao! Sad razumem zato si
nas ostavio. Zgadili smo ti se. Moda s pravom.
Ne znam tano kako je sve to ispalo. Sigurno
smo traili neto raznovrsnije. Nema pojma ko-
liko troi zajedniki ivot! Nismo to vie ponovi-
li! Karl i Inge, razume se, ostali su nai prijatelji,
mi smo kulturni ljudi, i dalje ih zovemo u goste...
Ne samo na rotilj! Dolf uplaeno podie glavu
dok brie lice.
ta je ovo, doavola? Sav sam mokar...
Neko opet pia sa mosta. Kad pou kui iz La-
gerhale, to im je najdraa zabava. Mlaz nastavlja
da tee. Dolf se sklanja na stranu.
ajze! Prostaku, ne pia se sa mosta! Ovde ive
ljudi!
Odozgo dolee miran glas:
Saka da te poebem!
Nije Nemac! ta smo sve prinueni da trpimo!
Samo zato to je mladima teko da prihvate tee
poslove. Ali, ta e! Ne elim nita da kaem
protiv tebe, sine, ali ako svi pobegnu pod mo-
stove, ta e biti? U daljini se uje lave.
30 31
To je deje groblje; tu poivaju deca do 12 godina,
od kojih veina nije ni krtena. Meu ploama se
uzdiu raznobojne fgure, uraene u metalu, on-
akve kakve se mogu videti u obdanitima; pre-
vashodno ivotinje: meii, srne, jaganjci, krave
i konjii, ali isto tako i nekoliko velikih crvenih
peuraka s takicama.
Videvi ih, Hajde iznenaena uzvikne:
Koji neukus!
Sigurno je trebalo da se uzmu pare od nekog
projekta...
Dolf donekle deli ljutnju svoje ene, iako se nje-
mu lino ideja dopada; tajno u sebi smatra da je
uspokojavajua, ali ipak obeava da e pokrenuti
to pitanje ve na sledeem sastanku komisije za
ivotnu sredinu u gradskoj skuptini, iji je sek-
retar... Pada mu na pamet, dok im kripi ljunak
pod nogama, da bi bio red da Hajdi ispria svoj
susret sa Brunom. Forma i oblik onog to se zb-
ilo sve mu nekako izmiu. Kao da je bilo u snu.
Boji se da e ga ona pitati o emu su razgovarali,
a on nee moi da odgovori. Napokon, prosto joj
saoptava:
poivaju zemni ostaci Inge Zauer, koju je brutal-
no iskasapio njen suprug Karl. Susedi su ga videli
dok je zakopavao delove tela u zadnjem dvoritu.
Jedan stariji par zvanino je objavio da odlazi
na odmor, spremajui se da izvri zajedniko
samoubistvo koje je smiljao godinama, ali su,
uplaeni onim to su videli, odluili da odloe
planove i pozovu policiju. Ceo grad je potresen
ubistvom. Po odluci Ingine sestre, Karlu nije
dozvoljeno da prisustvuje pogrebu, uprkos nje-
govim oajnikim molbama. Sin Inge i Karla,
koji ivi u Hamburgu, odbio je da doe. Skrom-
nu ceremoniju vodi pastor Farb, koji ih je svo-
jevremeno i venao. Dok koveg tone u zemlju,
prisutni polako odlaze. Ostaju samo Ingina ses-
tra i ga Miler. Opti utisak je da su njih dve u
alosti na potpuno razliit nain. Ivice oiju ge
Miler udesno su otporne na suze.
Hoe da se proetamo? javlja se Hajde.
Dolf klimne glavom. Njih dvoje utke kreu
jednom sporednom alejom meu drveem,
koja ih izvodi na iroku poljanu zasejanu malim
nadgrobnim ploama i jarkim poljskim cveem.
32 33
kad ovuda proe, Dolf se mui da se seti ta joj
je tano tada kazao, ali nita konkretno mu ne
pada na pamet. Tokom godina izgled stajalita se
promenio mnogo puta, kao i red vonje. Danas
ovde staje samo broj 36, koji vozi do eleznike
stanice. Na klupi, pod nadstrenicom, sedi samo
jedan putnik, prikljeten sa dva ogromna kufera.
Njih dvoje produavaju, ali posle nekoliko ko-
raka Dolf se vraa.
Her, Kova! To ste vi? Nekuda ste krenuli?
Mukarac se uspravlja s neprijatnou i ne prih-
vata pruenu ruku.
Odlazim kui.
Ali, zato?
Ukinuli su program. Pria se zbog onog sluaja...
Drugi su ve otili. ekao sam do kraja, ali danas
su konano glasali za ukidanje naeg dogovora.
Isplatili su mi neku naknadu, tako da se ne alim.
ao mi je. Predrasude umiru poslednje, ak i u
najcivilizovanijim drutvima. Molim vas da mi
oprostite onaj emocionalni nastup pri naem
prvom susretu! Ljudski je to, znam, ali posle
svega to se desilo, oseam jo vei sram... Kova
Bruno se vratio.
Znam. Inge mi je rekla, neto pre nego to ju je
Karl iskasapio.
I nisi mi kazala?!
Mislila sam da zna...
Da sam ja znao, rekao bih ti! Za kakvog me
smatra? Razgovarala si s njim?
Ne. Ali sam ga videla. Sedi tamo, ispod mosta.
Na suprotnoj obali reke ima jedna klupa. esto
sednem na nju i gledam kako jede ili ita ili pere
noge... Sa njim je jedan veliki pas. Ne izgleda pri-
jateljski raspoloen i zato me je, moram priznati,
malo strah da se pribliim.
Znam zato je otiao!
Da, pretpostavljam da nas ne voli... I verovatno
je tako i bolje. Ali to jedva da ima neko znaenje,
kad se ni mi sami vie ne volimo. Moda ba to
pokuava da nam kae.
Neprimetno je poela kia. Dolf osea da Hajde
misli na seks. Vrhovi prstiju joj podrhtavaju u
njegovoj ruci. Na putu do kue prolaze pored
autobuskog stajalita na poetku Bergtrase,
gde su se upoznali pre mnogo godina. Svaki put
34 35
///////////////////////////////////////////Alek Popov
je roen u Sofji 1966. godine. Autor je zbirki pria Druga
smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put
ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geo-
poetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika
2004), mnotva radio drama, kao i scenarija igranih i do-
kumentarnih flmova. Njegova knjiga Crna kutija (2007)
objavljena je na naem jeziku pod naslovom Psi u niskom
letu 2008. godine.
Dobitnik je prestinih nagrada Graviton za fantastiku
(1995), Pavel Veinov za kriminalistiku priu (1994),
Rako Sugarev za najbolju proznu knjigu u 2002. godini,
nagrade asopisa Clouds u kojem je Misija London objav-
ljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne
nagrade za dramaturgiju Ivan Radoev.
Radio je u Nacionalnom muzeju knjievnosti i kao atae za
kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direk-
tor Doma deje knjige, glavni i odgovorni urednik asopisa
Rodna re i sekretar za tampu bugarskog PEN centra.
uti, ne snalazei se. Hajde se usamljeno vue uz
strmu ulicu.
Jeste li vi bili Ingin kova? Bili smo porodini
prijatelji, zato pitam.
Ne. Nisam bio ja. Nju je opravljao Fikret iz
Pritine. On je prvi otiao.
U stvari, nije vano. Kupili ste eni poklon, her
Kova?
Pa, da... smueno promrmlja Kova.
Kakav, ako nije tajna?
U tom trenutku pojavljuje se autobus. Kova
se vrti oko prtljaga. Dolf mu pomae da ga ut-
ovari. Odjednom se jedan kofer otvara i iz njega
ispadaju deje igrake: barbike, transformersi,
vodeni pitolji i... jedan ogroman roze vibrator,
podvezan ljubiastom trakom. Kova crveni kao
paprika i poinje da ih skuplja. Ostali putnici se
pretvaraju da nita nisu videli. Dolf se saginje,
podie vibrator i sveano mu ga uruuje kao
svadbeni buket. Vrata se zatvaraju i autobus po-
lazi. Dolf ostaje da stoji sa ispruenom rukom.
Boe, razmilja, sigurno se ovako oseao Prom-
etej kad je davao vatru ljudima.
36 37
LEHRSTCK
Bivaju sve brojniji
oni-to-drukije-misle.
U neto manjoj meri i
oni-to drukije-misle i drukije-govore.
Drugim reima:
govorne se makaze opasno otvaraju.
Naravno (sve ovo dosad)
moe se govoriti samo o makazama za manikir.
Isto tako
gomila onih-koji-ne-znaju-ba-najbolje
kako-da-misle
(jer su odviknuti od govora)
ostala je srazmerno nepromenjena.
Zasad.
//////////////////////////////////////////gost u knjizi:
er Petri
38 39
IST-EVROPSKI INTELEKTUALAC
Negda
Negde
Neto je hteo
Il je hteo hteti
Onda su zareali na njega
Il uopte nisu zareali
Al su ga navodno sigurno
Strogo pogledali
Tako je postao ono to je
Oduvek eleo da svesno bude
Zainjena
Supa.
STARICA
U dvoritu, srozanih
arapa posre vetar.
Preti, gluposti lupeta.
40 41
/////////////////////////////////////////er Petri
(19432000) roen je u Budimpeti gde je studirao flozo-
fiju i maarsku knjievnost. Godinama mu je bilo zabra-
njeno da objavljuje u Maarskoj zbog otpora tadanjem
reimu, pa je tada objavljivao, izmeu ostalog, u novosad-
skom asopisu na maarskom jeziku j Symposion. Zbirke
pesama je objavljivao u samizdat izdanjima. Bio je ured-
nik asopisa Holmi. Prevodio je s francuskog i nemakog
jezika. Objavio je pesnike zbirke: Objanjenje za M (1971),
Opisani pad (1974), Veiti ponedeljak (1981), Oni misle
(1985), Neto nepoznato (1990), Blato (1993), Dok se moe
(1999). Dela era Petrija u etiri toma objavljena su u
periodu od 2003. do 2007.
NO
1.
Na izboinama
vlanih plonika meseina
sad nikom sija.
Osvetljava
mrgodne
izloge Kune Potreptine.
2.
Glava ti je
kao nogom ritnuta vekerica
sa upavim federima:
lei bezvremena.
Glava. Trup.
Dva kontinenta (to ih zapljuskuje
opustoeni arav)
samo vrat spaja.
42 43
edicija MALA KUTIJA, tree kolo / knjiga 3
Alek Popov
KOVAI
gost u knjizi: er Petri
Izdava: Grupa 484/www.grupa484.org.rs
Za izdavaa: Vladimir Petronijevi
Izabrala i uredila: Ruica Marjanovi
Autori teksta na poleini:
Aleksa Petkovi, II razred gimnazije
Tatjana Vukovi, III razred gimnazije
Lektura i korektura: Slavica Mileti
Grafki oblikuje: kart
tampa: Standard 2
Beograd, 2012.
Ova publikacija je uraena uz pomo Evropske unije kroz
projekat Podrka civilnom drutvu koji sprovodi GOPA
Consultants. Sadraj publikacije je iskljuiva odgovornost
autora i izdavaa i ne predstavlja stanovita Evropske unije.
CIP -
,
821.163.3-32
, , 1966-
Kovai / Alek Popov. - Beograd : Grupa
484, 2012 (Beograd : Standard 2). - 43 str. ;
14 cm. - (Mala kutija ; #kolo #3)
Tira 500. - Alek Popov: str. 36. - Sadri i
poeziju er Petrija.
ISBN 978-86-86001-52-8
COBISS.SR-ID 191585292
Paul Polansky: A gdje je moj ivot? (izbor)
Ljiljana Dirjan: Privatni svjetovi (izbor)
> Alek Popov: Kovai
Neven Uumovi: Slavujev jezik
Fadila Nura Haver: Sedam debelih tetaka
44
Zato treba itati ovu knjigu?
- Jer na udan nain, na momente duhovit a na
momente tuan, govori o ljubavi, a to nas se tie.
- Jer govori o ljudima kojima bismo moda zavideli,
ali kada ih upoznamo blie, vidimo da je to samo
lepa ambalaa i nita vie.
- Jer se ispituju granice civilizovanog ponaanja
modernih ljudi i ta se sve smatra pristojnim
ponaanjem.
- Jer pokazuje da nekada reavanjem problema,
zapravo samo pravimo nove.
- Jer je zanimljivo, inspirativno i pouno.