SADRAJ:

Strana
1. Uvod 1
2. Analiza zavarljivosti osnovnih materijala 2
3. Izbor temperature predgrevanja 3
4. Izbor postupka zavarivanja 5
5. Izbor dodatnog materijala 6
6. Vrste zavarenih spojeva 8
7. Termika obrada zavarenih spojeva 9
8. Tehnologija zavarivanja karakteristinih spojeva 10
9. Plan i redosled zavarivanja 11
10. Kontrola zavarenog spoja 14
11. Izraunavanje potronje elektroda 15
12. Tabele za proraun potronje elektroda 16
13. Vrste, uzroci, nastupanja i nain otklanjanja greaka
pri REL zavarivanju 25
14. Elektroluno zavarivanje obloenim elektrodama 30
15. Zakljuak 33
16.Prilog-Uporedne oznake elika DIN-JUS-EN 10027-1 34
17. Literatura 37

1

UVOD
Cevovodi i cevni prikljuci su od niskolegiranog elika kvaliteta 16Mo3(EN10027-
1(Mat. No.1.5415) i 13CrMo4-5 (EN10027-1 Mat.No.1.7335) namenjeni za rad u uslovima
poviene radne temperature i pritiska ( t=540 C i p= 100 bara). Glavna linija parovoda oba
kotla, pripadajui cevovodi i jedan deo impulsnih cevi je od 16Mo3, a ostalo (cevi koje se ne
menjaju, a ugradene su pri montai bloka) je od materijala 13CrMo4-5. Detalji spajanja
cevovoda i cevnih prikljuaka dati su u tehnolokim kartama, na osnovu tehnike
dokumentacije kotlovskog dela postrojenja bloka 100MW:
Ovi elici zahtevaju tano odredeni reim zavarivanja, termiki tretman i kontrolu
kvaliteta zavarenih spojeva. Kao podloga za izbor i odreivanje reima zavarivanja uzeti su
standardi SRPS EN 287-1,SRPS EN 16894:2013, mogunosti izvodaa radova i vlastita
iskustva.
Propisana tehnologija definie izbor postupaka zavarivanja i kontrolu zavarenih
spojeva, generalno za datu specifikaciju, a izvoenje zavarivakih radova na ovakvoj vrsti
spojeva zahteva angaovanje osoblja koje je ve obueno za rad na ovakvim poslovima, to
obuhvata i kontrolu u svim fazama rada.





elici za rad na povienim temperaurama i pritiscima

EN 10027-1
DIN JUS
16Mo3 15Mo3 .7100
13CrMo4-5 13CrMo4 4 .7400
22CrMo4-4 22CrMo4-4 .7431
24CrMoV5-5 24CrMoV5-5 .7432






2


1. ANALIZA ZAVARLJIVOSTI OSNOVNIH MATERIJALA

1.1. Hemijske osobine osnovnih materijala
Za izvoenje parovoda upotrebljene su cevi i cevni prikljuci od materijala kvaliteta
16Mo3 (EN10027-1NO.1.5415) i postojeih prikljunih cevovoda od 13CrMo4-5(EN10027-
NO.1.7335).
U tabeli 2. date su hemijske osobine osnovnog materijala parovoda, cevnih prikljuaka i
prikljunih cevovoda, koji su predmet ove tehnologije zavarivanja.
1.2. Mehanike osobine osnovnih materijala
U tabeli 2. date su mehanike osobine osnovnih materijala parovoda, cevnih prikljuaka i
prikljunih cevovoda, uzete iz standarda EN10027-1NO.1.5415 i EN10027-1NO.1.7335,
saglasno sa podacima isporuioca opreme.
1.3. Analiza zavarljivosti osnovnih materijala
Osnovni materijal parovoda i cevnih prikljuaka (16Mo3) i prikljunih cevovoda
(13CrMo4-5) mora da udovolji sledeim zahtevima:
a) Izbei visokotemperaturni medukristalni lom ava i ZUT-e (pojavu toplih prslina)
b) Da se ouvaju zadate vrednosti vrstoe i plastinosti metala ava i ZUT pri povienim
radnim temperaturama, i
c) Da obezbede potrebnu vremensku vrstou i korozionu postojanost u uslovima za vreme
eksploatacije.


TABELA 1 Hemijski sastav osnovnih materijala
osnovni mat. hemijski sastav %
C Si Mn Cr Mo V Ni Cu S P
16Mo3 0.12- 0.20 0.17- 0.37 0.40- 0.90 0.3 0.25- 0.35 0.15- 0.30 0.30 0.25 0.04 0.04
13CrMo4-5 0.08-0.18 0.35 0.50 0.6-1.15 0.60 0.30 0.04 0.04

TABELA 2 Mehanike osobine osnovnih materijala
osnovni materijal zatezna vrstoa
(N/mm
2
)min
granica razvlaenja
(N/mm
2
)min
izdnenje Lo=5 d
n
% ilavost (J)
16Mo3 441-578 225-294 21 41
13CrMo4-5 490-637 343 20 41

Zavarljivost materijala odreuje se prema sklonosti metala ava ka pojavi toplih
prslina (prema Hribnjaku):

3

Usvojena doputena vrednost HCS < 1,6-2 odnosi se na visoke zahteve koji se
postavljaju pred osnovni materijal, te zbog veih debljina zidova cevi, to sve ukupno
pogorava prvobitni kriterijum.
U tabeli 3. date su izraunate vrednosti veliine HCS za oba osnovna materijala, na
osnovu njihovih hemijskih sastava.

Tabela 3.

HCS
13CrMo4-5 min 2.87
max 3.71
16Mo3 4.53

Analizirajui dobijene rezultate oito je da su predmetni elici, prema navedenim
zahtevima, uslovno zavarivi. Primenom odgovarajue tehnologije, izborom kvalitetnog
dodatnog materijala i izvodenjem zavarivanja sa obuenim ljudstvom, mogue je ostvariti
zavarene spojeve visokog kvaliteta.

1.4. Izbor temperature predgrevanja
Temperatura predgrevanja osnovnih materijala prema usvojenoj metodi
preraunavanja prema Seferianu je:

T
p
= 350 / C /- 0.25 , gde je
// = / C /
h
+ / C /
d
- ukupni ekvivalentni ugljenik.

Hemijski ekvivalentni ugljenikje:

/C/
h
= C +

ije su vrednosti date u tabeli 4.

(C)h
13CrMo4-5 min 0.261
max 0.405
16Mo3 0.298

Ekvivalentni ugljenik debljine:

/C/
d
= 0,005 d /C/

d=9 i 25mm - najmanja i najvea debljina zidova zavarivanih cevi.


4

Vrednosti ekvivalentnog ugljenika debljine date su u tabeli 5.

(C)d=9 (C)d=25
13CrMo4-5
0.0117 0.0326
0.0182 0.0506
16Mo3 0.0134 0.0372
Tabela 5.
Ukupni ekvivalenti ugljenik za date materijale iznosi:

Tabela 6.


(C)d
d=9 d=25
13CrMo4-5
0.2727 0.2936
0.4232 0.4556
16Mo3 0.3111 0.3349

i na osnovu njega je izraunata temperatura predgrevanja:
Tabela 7.
(C)d C
d=9 d=25
13CrMo4-5 53 73
146 159
16Mo3 87 102

Proraunom dobijene temperature predgrevanja osnovnih materijala dosta su nie od
temperatura koje predlau proizvoai cevi. Kako bi se dobio kvalitetan zavareni spoj i
izbegla pojava toplih prslina u metalu ava, usvaja se temperatura predgrevanja Tp = 250 -
300 C, prema preporukama proizvoaa, uzetih iz atesta.
U toku procesa zavarivanja neophodno je odravati usvojenu temperaturu
predgrevanja. Grejanje cevi se vri indukcionom metodom, provodnicima obmotanim oko
cevi, irinepojasa l
max
=(l-l,5)D. Ispod provodnika neophodno je obmotati sloj azbestnog
plama 7-10 mm debljine.
Kontrola temperature predgrevanja vri se neophodno uz av, termokredama i
kontaktnim digitalnim termometrom.

5



2. IZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJA

Za zavarivanje parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda navedenih
kvaliteta, predloena su dva postupka zavarivanja:
TIG postupak
runi-elektroluni postupak
Ova dva postupka su izabrana iz sledeih razloga:

Visoki kvalitet zavarenih spojeva
mogunosti izvoenja radova na zameni cevovoda
kvalifikaciona struktura i iskustvo izvodenja radova
ekonominost izabranih postupaka
mogunosti investitorana odravanju rekonstruisanih cevovoda

U toku izvodenja radova, zavisno od geometrije spojeva, primenjivae se:

a) TIG postupak za zavarivanje cevi debljine zidova do 4mm,
b) cevovode, debljine zidova iznad 4mm, zavarivati kombinovanim postupkom:
koren TIG postupkom, a ispunu ava ranim elektrolunim postupkom.

Izabrani TIG postupak sa netopivom nitriranom volframovom elektrodom u zatitnoj
atmosferi argona pri runom zavarivanju obezbeuje: visoki kvalitet korenog zavara, veliku
brzinu zavarivanja, visoku koncentraciju toplote, veliku prodornost sa minimalnom irinom
zavara.
Sa obzirom na izabrani postupak, usvojena je konstrukcija aparata koji daje
jednosmernu struju negativnog polariteta, ime se ostvaruju postavljeni zahtevi a postupak
ini ekonominijim jer su gubici elektroda neznatni pri uspostavljanju luka, spreava se
stvaranje oksida, nitrida i drugih spojeva, koji smanjuju vrstou spoja, a ravni kraj nitrirane
volframove elektrode ne prihvata kapi rastopljenog metala. Duina luka moe znatnije da se
menja, a da se ne promeni koliina dovedene toplote. Imajui u vidu da se proces zavarivanja
odvija na objektu, u montanim uslovima, kompletna pripadajua oprema za zavarivanje je
laka, prenosiva i jednostavna za mkovanje. U toku zavarivanja cevi ovim postupkom, unutar
cevi uduva se argon pod odreenim pritiskom, ime se teni metal titi sa obe strane.
Za ispunu lebova koriste se obloene elektrode, a izabrani izvor elektrine struje je
takav da obezbeuje sve potrebne karakteristike izvora i elektrinog luka u eljenim
granicama. U toku procesa zavarivanja runim-elektrolunim postupkom neophodno je
pridravati se veliina propisanih u tehnolokim kartama, te je poeljno da zavariva ima
mogunosti daljinske regulacije jaine struje, pored ostale pripadajue opreme.
Za odravanje se koristi ureaj za odarivanje metodom indukcije, opremljen sa
pisaem temperatura-vreme i neophodnom regulacijom , inostranog proizvoaa.

6



3. IZBOR DODATNIH MATERIJALA

Izbor dodatnih materijala izvren je s obzirom na usvojene postupke zavarivanja, na
osnovu hemijskog sastava i mehanikih osobina osnovnih materijala, uz uslov da je hemijski
sastav dodatnih materijala priblino jednak osnovnim materijalima a mehanike osobine
dodatnih materijala iste ili bolje od osnovnih matrijala.
Odabrani dodatni materijali dati su u tabeli 8. uvidom u prospekte i kataloge
renomiranih proizvoaa dodatnih materijala. Alternativno, dati su dodatni materijali raznih
proizvoaa, zavisno od odabranih postupaka zavarivanja.
U tabeli 9. dati su hemijski sastavi ica i elektroda, a u tabeli 10. njihove mehanike
osobine.
3.1. Priprema dodatnog materijala
Neposredno pre zavarivanja treba obavezno pregledati dodatni materijal. Ukoliko se
ustanove i najmanji tragovi oksida na ici za TIG postupak, iste treba mehaniki oistiti do
metalno sjaja.
Elektrode za runo-elektroluno zavarivanje pre upotrebe prekontrolisati i odbaciti sve sa
oteenom oblogom. Pakete elektroda uvati na suvom mestu i uzimati koliinu elektroda
neophodnih za dnevnu potronju.
Ukoliko postoji opravdana sumnja u vlanost obloge, elektrode moramo suiti u
elektrinim peima i to:
-elektrode kiselih i rutilnih tipova na temperaturi 180-200 C u trajanju 23 sata,
elektrode bazinih tipova neposredo pre upotrebe obavezno osuiti na temperaturi 300 C u
trajanju od 2 sata.


Tabela 8:Pregled dodatnih materijata

osnovni materijai
Postupak
zavanvanja
D o d a t n i m a t e i j a l
SRPS EN 16894:2013 EN ISO 14700 DIN EN 1600
13CrMo4-5
16Mo3
TIG
i
REL
TIGCrMa DMVM-1G CB-08x4
EVB-CrMo FOX 0MV63 Kb CL20,CL39

Tabela9:Hemijski sastav ica i elektroda
dadatni materiial C Si Mn Ni M V S p
ica
TIGCrMo 0.11 0.6 10 11 - 0.5 - - -
DMV83 1G 0.08 0.60 10 05 - 0.9 0.4 - -
B-080 0.06-0.10 012-030 035-06 09-12 030 05-07 0.15 0.35 0.025 0.025
elektroda
EVB-CrMo 0.08 0.45 0.8 V - 05
F0XDMV63Kb 0.07 0.40 10 0.4 - 1.0 0.15
CL20i CL39 0.06-0.13 0.155-0.45 0.5-0.9 0.8-1.2 - 0.4-0.7 0.1-0.35 0.04 0.04

Tabela 10 Mehanike osobine dodatnog materijala
dodatni materijat zatezna vrstoa N/mm
2
granica razvlaenja N/mm
2

izduerie
Lo- 5da %
ilavost J

i
c
a

TIG 650 >490 >22 >56
CB-08X0
DMV 83 1G 588-686 490 20 80
e
l
e
k
t
r
o
d
a
EVB-CrMo 570-670 480-580 20-26 102
FOX DMV 83Kb 539-640 420 24 98
CL20 i CL39 490 16 58

8


4. PREGLED IZABRANIH TIPOVA SPOJEVA

Pri zavarivanju parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda pojavljuju se
etiri karakteristina tipa spojeva:
1. U - zavar sueoni na cevira sa horizontalnom ili vertikalnom osom prema sledeim
skicama:
sl.1
a) leb za U - zavar na spoljnim prenicima cevi: 273x25 i 193.7 17.5
b) leb za U- zavar i rampom unutar cevi javlja se na unutranjem preniku
237/223
c) leb za U- zavar sa redukcijom i rampom unutar cevi javlja se na unutranjim
prenicima cevi 237/223

2. Sueoni Y - zavar na cevima i cevnim prikljucima sa horizontalnom ili vertikalnom
osom prema sledeim skicama:
sl.2
a) leb za Y - zavar sa spoljnim prenicima cevi: 139.7 12.5 i 76.1 7.1
b) leb za Y - zavar i rampom spolja na veem preniku, javlja se pri zavarivanju cevi
spoljanjih prenika:

139.7 / 133 i 100/76.1

3. Sueoni V - zavar sa rampom spolja javlja se na cevima i reducirima spoljanjih
prenika: 28/60 i 16/44
4. Spoj cevi i cevi, te cevi i cevnih prikljuaka horizontalne ili vertikalne ose, javlja se u
9

sluajevima sledeih spoljanjih prenika: 273 / 100, 273 / 65, 273 / 60, 273 /
44, 193.7 / 60, 139.7 / 60 i 139.7 / 44.
Izabrani tipovi spojeva usvojeni su s obzirom na:
namenu konstrukcije (cevovoda i cevnih prikljuaka), materijala cevi i cevnih
prikljuaka, usvojene postupke zavarivanja, i preporuke iz literature to je preduslov za
kvalitetno zavarivanje spojeva cevi i cevnih prikljuaka.


5. TERMIKA OBRADA ZAVARENIH SPOJEVA

elici 13CrMo4-5 i 16Mo3 spadaju u grupe nisko legiranih elika, postojanih na
povienim temperaturama, te zahtevaju termiki tretman posle zavarivanja. Prema
dosadanjoj praksi i podacima iz literature, pomenuti elici podleu termikoj obradi za
debljinu zidova cevi iznad 9mm. Termiku obradu zavarenih spojeva potrebno je sprovesti u
cilju:
a) smanjenja zaostalih napona u zavarenom spoju
b) poboljanja strukture i svojstava zavarenog spoja i zone koja je bila pod uticajem toplote
pri zavarivanju.
Temperatura odarivanja za elik 13CrMo4-5 iznosi 710-740 C, a za elik 16Mo3 je
690-720 C (ovi podaci uzeti su iz atesta isporuioca materijala i standarda).
U sluaju odarivanja spojeva sastavljenih iz kombinacije pomenutih materijala, preporueni
reim termike obrade uzet je prema stroijem kriterijumu, tj. prema materijalu 13CrMo4-5.
Ciklus termike obrade sastoji se iz postepenog zagrevanja do temperatvire arenja,
dranja na temperaturi arenja, postepenog hlaenja pod slojem azbesta i hlaenja na mirnom
vazduhu.
Temperatura odarivanja (710C +/- 10C) postie se postepenim zagrevanjem
brzinom od 146C/h u trajanju od 5 sati, metodom indukcije. Zavisno od debljine zida cevi,
vreme odarivanja je: 1h za debljine od 9-19mm i 3 h za debljine od 20-45mm.
Po isteku propisanog vremena odarivanja vri se postepeno hlaenje spoja pod slojem
azbestnog platna debljine ne manje od l0mm do temperature 300 C, posle ega se spoj hladi
na mirnom vazduhu do temperature okoline.
Posle odarivanja obavezno pristupiti proveri kvaliteta termike obrade merenjem
tvrdoe na spoljanjoj strani zavarenog spoja u tri take po obimu. Vrednost tvrdoe svakog
merenja ne sme biti vea od 7% vrednosti tvrdoe osnovnog materijala. Ispitivanju tvrdoe
podvrgnuti svaki spoj koji je termiki obraen, na povrini 3x4cm oienoj do metalnog
sjaja. slika-dijagram 5.
10

U sluaju dobijanja nezadovoljavajuih rezultata, treba ponoviti merenja tvrdoe
metala ava, kao i osnovnog materijala u tri take po obimu. Ukoliko se dobijeni rezultati
ponovnog merenja poviene vrednosti spoj se podvrgava ponovnoj termikoj obradi, ili se
odbacuje u sluaju smanjenih vrednosti tvrdoe.
Rezultati ispitivanja tvrdoe metala ava svih ispitanih i radiografski snimljenih
spojeva moraju biti uneseni u poseban formular, sa priloenim snimcima, to je sastavni deo
protokola ispitivanja i kontrole zavarenih spojeva.



6. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA KARAKTERISTINIH
SPOJEVA


Imajui u vidu namenu cevovoda i visoke zahteve koji se pred njim postavljaju,
odabrani su navedeni tipovi spojeva sa odgovarajuom geometrijom, koji e pri eksploataciji
dati visok stepen sigurnosti konstrukcije.
Za cevi debljine zidova do 4mm, pripoji i zavarivanje izvode se iskljuivo TIG
postupkom, jednosmernom strujom negativnog polariteta. Dodatni materijalje u obliku ice
prenika 2.5 - 4mm, a jaina struje menja se u zavisnosti od prenika ice, debljine zida
cevi, prenika elektrode i poloaja zavarivanja. Pravilnim izborom ovih veliina dobijaju se
zavareni spojevi visokog kvaliteta.
Spojevi debljine preko 4mm zavaruju se kombinovanim postupkom:
-pripoji i koreni spoj izvode se TIG postupkom
-ispuna leba izvodi se REL postupkom, jednosmernom strujom pozitivnog polariteta i
obloenim elektrodama prenika 2.5 - 4mm. prenik elektrode i jaina struje su u funkciji
od broja prolaza (odnosno prenika elektrode, debljine zida cevi i poloaja zavarivanja) i
geometrije leba.
.
S obzirom na karakteristike cevovoda, poeljno je izbegavati postavljanje podlonih
prstenova ispod korena leba pri zavarivanju korenog sloja, to trai angaovanje
kvalifikovanih zavarivaa atestiranih na zavarivanje cevi ovog kvaliteta.
11

7. PLAN I REDOSLED ZAVARIVANJA



Nakon izvrene pripreme (pripajanja) pristupiti izvoenju zavarivanja.
Koren leba osnovnog materijala treba potpuno provariti. polaganje korenog sloja
izvodi se tehnikom odozdo na gore, prema redosledu prikazanom na slici 6.

sl.6

Kod izvoenja korenog sloja neophodno je izbrusiti pripoje, kada se stigne u njihovu
neposrednu blizinu. Pri torne se vri vizuelna kontrola korenog sloja, te u sluaju da nema
greaka pristupa se ispunjvanju leba, prema uputstvima iz tehnolokih karti.
Pri vieslojnom zavarivanju voditi rauna da se nastavci prethodnog i novog zavara ne
poklapaju. Razmak bi trebalo da bude 15-20mm. Redosled nanoenja zavara zavisi prenika
cevi, poloaja i oblika spoja.


7.1. Plan zavarivanja cevovoda TIG postupkom

Medusobni poloaj gorionika i dodatne ice za zavarivanje pri polaganju korenog sloja
prikazan je na slici 7.


Zavisno od poloaja ose cevi, redosled polaganja korenog sloja TIG postnpkom izvodi
se na sledee naine:
12

7.1.1. Horizontalni poloaj ose cevi:

7.1.2. Vertikalni poloaj ose cevi

Pripoje obavezno izvesti istim postupkom kao i koren, te ih izbrusiti kada se doe u
njihovu neposrednu blizinu pri zavarivanju korena.
Za svo ovo vreme spoj ne sme biti izloen bilo kakvom optereenju, a radno mesto
mora biti zatieno od promaje, vetra i atmosferskih padavina.

7.2. Redosled nanoenja zavara
Poto se vizuelnom metodom utvrdi da koreni sloj nema greaka, pristupa se ienju
bokova leba i lica korenog sloja, a zatim pristupa i nanoenju slojeva spolja.
Zavisno od poloaja ose cevi i prenika cevi, nain i redosled nanoenja slojeva, vri
se na sledei naine:

7.2.1. Zavarivanje cevi horizontalne ose:
Redosled nanoenja slojeva u spoju na cevima prenika do 219 mm dat je na slici 10, a
na cevima prenika veeg od 219 mm, dat je na slici 11:

13

Zavarivanje izvodi jedan zavariva, korakom simetrinih strana.





7.2.2 . Zavarivanje cevi vertikalne ose
Redosled nanoenja zavara na cevima prenika do 219 mm dat je na slici 12, a na
cevim prenika veeg od 219 mm dat je na slici 13:
Zavarivanje izvodi jedan zavariva, korakom unazad.
Za vreme zavarivanja zavareni spojevi ne smeju biti izloeni bilo kakvom optereenju.
Po izvrenom zavarivanju, zavariva mora utisnuti svoj ig na rastojanju 30-40 mm od ose
ava u osnovnom materijalu. Radno mesto pri zavarivanju mora biti zatieno od promaje,
vetra i atmosferskih padavina.
14

8. NAIN I METODE KONTROLE U SVIM FAZAMA RADA



U cilju obezbeenja kvaliteta zavarenih spojeva, a time i kvaliteta celog objekta,
potrebno je obezbediti sistematsku kontrolu kvaliteta svih radova, i to:

kontrolu pripremnih
radova kontrolu zavarenih spojeva
meufaznu kontrolu zavarivanja
8.1. Kontrola pripremnih radova zavarivanja
Ovaj vid kontrole obuhvatio bi sledee:

kontrolu obrade i ienja pripremljenih ivica leba
kontrolu dimenzija elemenata leba
kontrolu geometrije spoja posle pripajanja i
kontrolu pripreme dodatnog materijala
8.2. Meufazna kontrola zavarivanja

Ova kontrola treba da obuhvati sledee:

vizuelnu kontrohi korenog sloja
kontrolu ienja svakog poloenog sloja
vizuelnu kontrolu svakog poloenog sloja
kontrolu izvodenja lica ava
8.3. Kontrola zavarenih spojeva

Nakon izvrenog zavarivanja cevi i cevnih prikljuaka, kontrola zavarenih spojeva
obuhvatila bi:

vizuelnu kontrolu lica ava
merenje tvrdoe metala ava
radiografsku kontrolu zavarenih spojeva
kontrolu zavarenih spojeva ultrazvukom

Greke otkrivene golim okom treba otkloniti bruenjem i ponovnim zavarivanjem, uz
obavezno pridravanje propisane tehnologije zavarivanja.
S obzirom na namenu cevovoda i njegove eksploatacione uslove, obim radiografske
kontrole je 100%. U tu svrhu zavareni spojevi se temeljito iste, kao i osnovni materijal u
irini od 20mm sa obe strane ava. Ovaj vid kontrole poveriti ovlaenoj i strunoj radnoj
organizaciji, koja e kompletnu radiografsku kontrolu izvesti prema SRPS EN10 C.T3.040.
Kao dopuna radiografskoj metodi kontrole uvodi se kontrola zavarenih spojeva
ultrazvukom. S obzirom na pravac prostiranja zraenja, mogue je da se pojedine greke ne
pojave na filmu, te ultrazvuna metoda kontrole daje potpuniju sliku zavarenog spoja.
Popravljena mesta moraju se naknadno radiografisati i proveriti ultrazvunom
metodom.
Neposredno pre poetka radova na objektu treba izvriti probu zavarivanja na
odgovarajuem osnovnom materijalu uz primenu propisanog dodatnog materijala prema
tehnologiji definisanoj ovim radom, a u uslovima montanog zavarivanja, u smislu tehnoloke
probe.


15

Izraunavanje potronje elektroda

Tablice 11 do 18 sadre podatke o jedininoj masi zavara (kg/m) suoenih u kultnih
spojeva i potreban promer elektrode, zavisno o vrsti spoja, debljini lima i poloaju
zavarivanja. Broj elektroda odredjenog promera dubljine, potrebnih za oredjenu masu zavara,
moe se oitati iz tablice 18. Podaci iz te tablice vrede uz predpostavku da je "ik" debljine 30
mm, te da gubici zbog prskanja za vreme zavarivanja iznose 10%. Drugim reima podaci u
tablici 18 izraunati su za proseno iskorienje od 90% (87%-93%).
Ako se upotrebljavaju elektrode veeg stepena iskorienja, broj elektroda e u
svakom sluaju biti manji od navedenog u tablici 18. Ako je stepen iskorienja elektrode 110
do 120 % treba vrednosti iz tablice 18 pomnoiti sa korekcionim faktorom 0,8. Za stepen
iskorienja elektrode do 130% valja upotrebiti korekcioni faktor 0,7, za stepen iskorienja
150% korekcioni faktor 0,6 a za stepen iskorienja 200% valja upotrebiti korekcioni faktor
0,45.
Primer 1. Debljina lima 6 mm, V zavar, horizontalno zavarivanje. Koren se naknadno
ne zavaruje.
Masa zavara oitava se iz tablice 50. Korenski zavar zavaruje se elektrodom 03,25
350mm.
Pokrovni zavar elektrodom 04 350 mm.
Masa korenskog zavara u tablici 30 iznosi 0,10 kg/m.
Potreban broj elektroda oitava se iz tablice 57 i iznosi za korenski zavar 5,3 komada
Za pokrovni zavar 0,1 kg/m + 0,02 kg/m = 3,5 + 0,7 = 4.2 komada
Ukupno je za jedan metar zavara potrebno 5,3 komada elektroda 03,25 350 mm i 4,2
komada elektroda 04,0 350 mm
Primer 2. Debljina lima 16mm, V zavar, horizontalno zavarivanje. Koren se naknadno
zavaruje.
Teina zavara oitava se iz tablice. Korenski zavar se zavaruje elektrodom 04,0 450
mm. Naknadno zavarivanje korena takodje se izvodi elektrodom 04,0 450mm, a pokrovni
zavar se zavaruje elektrodom 05,0 450 mm. Teina korenskog zavara je 0,12 kg/m.
Potreban broj elektroda oitava se iz tablice i iznosi:

za korenski zavar
2 (0,1 + 0,2) kg/m = 2 (2,7 + 0,5) = 6,4 komada,

za pokrovni zavar
(0,00 + 0,30) kg/m = 17,2 + 5,2 = 22,4 komada.

Primer 3. Debljina lima 30 mm, X zavar, vertikalno zavarivanje

Teina zavara oitava se iz tablice (za V zavar debljine 15 mm), udvostruuje se I
poveava jo za teinu metala potrebnu za zavarivanje sredina X zavara. Korenski zavari i
ljebljenje izvode se elektrodom 4, 450 mm. Teina dveju korenskih zavara je 0,2 + 0,2
=0,4 kg. Gubitak kod ljebljenja je takodje 0,2 kg/m zavara.
16

Teina pokrovnog zavara iznosi 0,2 kg/m.
Potreban broj elektroda oitava se iz tablice i iznosi: za korenske zavare i sredinu zavara (0,2
+ 0,2 + 0,2) kg/ra zavara = 32
komada 0 3,25 350 mm.
Za pokrovni zavar (0,2 + 0,2 + 0,8) kg/m - 61,4 komada 0 4 450 mm.

HORIZONTALNI V zavar ugla ljeba 60
K = koren P = pokrovni zavar


Tabela 11.
Debljina
lima mm
S mm elektrode mm
Teretski
presek mm
z

Masa zavara
kg/m
6 1
K 3,25
P 4
27
0,10
0,12
7 1,5
K 3,25
P 4
39
0,10
0,21
8 1,5
K 3,25
P 4 ili 5
49
0,10
0,20
9 1,5
K 3,25
P 4 ili 5
60,5
0,10
0,30
10 2
K 3,25
P 4 ili 5
77,5 0,10
11 2
K 3,25
P 4 ili 5
92
0,10
0,60
12 2
K 3,25
P 4 ili 5
108
0,10
0,70
13 2
K 3,25
P 4 ili 5
123
0,10
0,87
14 2
K 3,25
P 4 ili 5
142
0,10
1,02
15 2
K 4
P 5 ili 6
161
0,12
1,14
15 2
K 4
P 5 ili 6
180
0,12
1,30
17 2
K 4
P 5 ili 6
201
0,12
1,40
18 2
K 4
P 5 ili 6
223
0,12
1,72
19 2
K 4
P 5 ili
246
0,12
1,81
20 2
K 4
P 5 ili6
271
0,12
2,01


Za naknadno zavarivanje korena rauna se s masorn koja je najmanje jednaka masi
korenskog zavara. Za X zavar rauna svostrukom masom V zavara za polovinu debljine lima
X zavara.
17

VERTIKALNI V zavar ugla ljeba 60
K = koren P = pokrovni zavar



Tabela 12.
Debljina
lima mm
S
mm
Elektrode
mm
Teoretski presek
mm
2

Masa zavara
kg/m
6 1 3.25 27 0,26
7 1,5 3,25 39 0,36
8 1,5 3,25 49 0,45
9 1,5
K 3,25
P 4
60,5
0,20
0.34
10 2
K 3,25
P 4
77,5
0,25
0,47
11 2
K 3,25
P 4
92
0,20
0,59
12 2
3,25
P 4
108
0,20
0,73
13 2
K 3,25
P 4
123
142
0,20
0,85
14 2
K 3,25
P 4
142
0,20
1,00
15 2
K 3,25
P 4
161
0,20
1.14
16 2
K 3,25
P 4
180
0,20
1,30
17 2
K 3,25
P 4
201
0,20
1,47
18 2
K 3,25
P 4
233
0,20
1,73
19 2
K 3,25
P 4
246
0,20
1,83
20 2
K 3,25
P 4
271
0,25
2,10


Za naknadno zavarivanje korena za limove debljine do 8 mm uzima se pola mase
zavara. Kod limova veih debljina uzima se jednaka masa kao i za korenski zavar. Za X zavar
se rauna s dvostrukom masom V zavara za polovinu debljine lima X zavara.-
18

Nadglavni, vertikalni i zidni zavar. Ugao ljeba 70
K= koren P= pokrovni zavar
Tabela 13.
Debljina lima
mm
S
mm
Elektrode mm
Teoretski presek
mm
2

Masa zavara
kg/m
6 1 3,25 31 0,29
7 1,5 3,25 45 0,41
8 1,5 3,25 57 0,5l
9 1,5
K 3,25
P 4
70,5
90,5
0,20
0,42
10 2
K 3,25
P 4
90,5
6,26
0,57
11 2
K 3,25
P 4
107
0,20
0,71
12 2
K 3,25
P 4
125,5
0,20
0,87
13 2
K 3,25
P 4
138
0,20
0,97
14 2
K 3,25
P 4
165
0,20
1,18
15 2
K 3,25
P 4
188
0,20
1,36
1 2
K 3,25
P 4
211
0,20
1,54
17 2
K 3,25
P 4
236
0,20
1,74
18 2
3,25
P 4
2
0,20
1,95
19 2
K 3,25
P 4
291
0,20
2,18
20 2
K 3,25
P 4
320
0,20
2,41


Za naknadno zavarivanje korena za limove debljina do 8 mm uzima se pola mase
zavara. Kod limova veih debljina uzima se jednaka masa kao i za korenski zavar. Za X zavar
se rauna s dvostrukom masom V zavara za polovinu debljine X zavara.

19


Horizontalni ugaoni zavar
K = Koren P = pokrovni zavar


Tabela 14.

Debljina zavara
mm
0 Elektrode
mm
Teoretski prosek
mm
2

Masa zavara
kg/m
4 3,25 ili 4 16 0,15
5 3,25 ili 4 25 0,23
5,5 3,25 ili 4 30,5 0,28
6 3,25 ili 4 36 0,33
6,5 3,25 ili 4 42,5 0,39
7 3,25 ili 4 49 0,45
7,5 3,25 ili 4 56,5 0,52
8 K 4 64 0,18
P 5 0,41
8,5 K 4 72,5 0,18
P 5 0,48
9 K 4 81 0,18
P 5 0,56
9,5 K 4 90,5 0,18
P 5 0,65
10 K 4 100 0,18
P 5 ili 6 0,73
11 K 4 121 0,18
P 5 ili 6 0,92
12 K 4 144 0,18
P 5 ili 6 1,14
13 K 4 169 0,18
P 5 ili 6 1,37
14 K 4 196 0,18
P 5 ili 6 1,60
15 K 4 225 0,18
P 5 ili 6 1,89
16 K 4 256 0,18
P, 5 ili 6 2,14


20



VERTIKALNI ugaonl zavar
K = Koren P = pokrovni zavar


Tabela 15.

Debljina zavaramm
2
Elektrode mm Teoretski presekmm
2
Masa zavarakg/m
4 3,25 15 0,16
5 K 3,25 25 0,10
P 4 0,14
5,5 K 3,25 30,5 0,10
P 4 0,19
6 X 3,25 36 0,10
P 4 0,25
6,65 K 3,25 42,5 0,10
P 4 0,31
7 K 3,25 49 0,10
P 4 0,37
7,5 4 56,5 0,55
8 4 64 0,62
8.5 4 72,5 0,69
9 4 81 0,78
9,5 4 90,5 0,87
10 4 100 0,96
11 4 121 1,16
12 4 144 1,39
13 4 169 1,63
14 4 196 1,87
15 4 225 2,17
16 4 256 2,44


21



NADGLAVNI UGAONIZAVAR
K = ren = pokrovni zavar

Tabela 16.
Debljina zavara
mm
Elektrode
mm
Teoretski presek
mm
2

Masa zavara
kg/m
4 2.5 16 0,16
4.5 2.5 20.5 0.19
5 3.25 25 0.24
5,5 30.5 0.29
l 36 0,35
6.5 42.5 0.41
7 3
t
25 49 0.47
7.5 3,25 56,5 0.55
8
K 3,25
P 4
64
0,10
0.25
8,5
K 3,25
P 4
72,5
0,10
0,59
9 K3.25 81
0,10
0,68
9,5 P 4 90,5
0,10
0,77
10
K 3,25
P 4
100
0,10
0,86
11
K 3,25
P 4
121
0,10
1,06
12
K 3,25
P 4
144
0,10
1,29
13
K 3,25
P 4
169
0,10
1,53
14
K 3,25
P 4
196
0,10
1,77
15
K 3,25
P 4
225
0,10
2,07
16
K 3,25
P 4
256
0,10
2,33


22


I zavar
Tabela 17.

Debljina zavara
mm
S
mm
Elektrode
mm
Masa zavara
kg/m
1,5 0,5 2 0,03
2 1 1 0,045
2,5 1,5 2,5 0,060
3 1,5 2,5(3,25) 0,075
3,5 1,5 3,25 0,090


Broj elektroda za teinu metala po metru zavara uz iskorienje elektrode 90%, ik 30
mm.
Tabela 18.
Masa Promer i debljina elektrode
zavara mm
kg/m
2 2,25 2,25 3,25 3,25 4,0 4,0 5,0 5,0
250 250 350 350 450 350 450 450 450
0,01 2,0 1,3 0,9 0,5 0,4 0,4 0,3 0,2 0,1
0,02 4,1 2,6 1,8 1,1 0,8 077 0,5 0,3 ;
0,03 6,1 3,9 2,7 1,6 1,2 1,1 0,8 0,5 0,4
0,04 8,2 5,3 3,6 2,1 1,6 1,4 1,1 0,7 0,5
0,05 10,2 6,5 4,4 2,7 2,0 1,8 1,3 0,9 0,6
0,06 12,3 7,9 5,4 3,2 2,4 2,1 1,6 1,0 o;7
0,07 14,3 9,2 6,3 3,7 2,9 2,5 1,9 1,2 0,9
0,08 16,4 10,5 7,2 4,3 3,3 2,8 2,2 1,4 1,0
0,09 18,4 11,8 8,1 4,8 3,7 3,2 2,4 1,5 1,1
0,10 20,4 13,1 9,0 5,3 4,1 3,5 2,7 1,7 1,2
0,15 30,7 19,4 13,5 8,0 6,1 5,3 4,0 2,6 1,8
; 40,9 26,2 18,1 10,7 8,1 7,0 5,4 3,4 2,4
0,25 51,1 32,8 22,6 13,3 10,2 8,8 6,7 4,3 3,0
0,30 61,3 39,4 27,1 16,0 12,2 10,6 8,1 5,2 3,6
0,35 71,5 46,0 31,3 18,8 14,2 12,3 9,4 6,0 4,2
0,40 81,8 52,2 36,3 21,4 16,3 14,1 10,8 6,9 4,8
0,45 92,0 59,1 40,7 24,0 18,3 15,8 12,1 7,7 5,4
0,50 102 65,6 45,2 26,7 20,3 17,6 13,4 8,6 6,0
0,55 113 72,2 49,7 29,4 ' 22,4 19,4 14,8 9,4 6,6
0,60 123 78,8 54,3 32,0 24,4 21,1 16,1 10,3 7,2
0,65 133 85,4 58,8 34,7 26,4 22,9 17,5 11,1 7,7
0,70 143 92,0 63,3 37,4 28,5 24,6 18,8 12,0 8,3
0,75 153 98,5 67,8 40,0 30,5 26,4 20,2 12,9 8^9
0,80 164 105 72,2 42,7 35,2 28,2 21,5 13,7 9,5
0,85 174 112 76,9 54,4 34,6 30,0 22,8 14,6 10,1
0,90 184 118 81,4 48,0 36,6 31,7 24,2 15,4 10,7
0,95 194 125 85,9 50,7 38,6 33,5 25,6 16,3 11,3
1,00 204 131 90,4 53,3 40,7 35,2 26,9 17,2 11,9
2.00 409 262 181 107 81,3 70,4 53,8 34,3 23,8
3,00 613 394 271 160 122 106 80,7 51,5 35,7
4,00 818 460 362 214 162 141 108 68,8 47,6
5,00 1020 525 452 267 203 176 134 85,7 59,5
6,00 1230 788 543 320 244 211 161 103 71,5
7,00 1430 920 633 374 285 246 188 120 83,4
8,00 1640 1050 723 427 325 282 215 137 95,3
9,00 1840 1180 814 480 366 317 242 154 107
10,00 2040 1310 904 534 407 352 269 172 119


23


Slika 14.
a) Nagib elektrode pri nadglavnom zavarivanju
b) Popunjavaju ljeba


Zavarivanje ugaonog spoja u nadglavnom poloaju

Slika 15.
Nagib elektrode pri nadglavnom ugaonom zavarivanju


Zavarivanje ugaonog spoja u nadglavnom poloaju veinom se obavlja pravoli-
nijskim povlaenjem elektrode. Nagib elektrode za vreme zavarivanja treba da bude kao na
slici.

24


Prvi sloj zavaruje se elektrodom promera 2,5 ili 3,25 mm, zavisno od debljine
materijala. Ostali slojevi izvode se elektrodama 3,25 i 4,0 mm

Neke vrste, uzroci nastajanja i nain uklanjanja greaka pri zavarivanju REL
Tabela 19.
Vrsta greke Uzrok nastajnja greke Nain uklanjanja greke
Nejednoliko topljenje
obloge

1. Ekscentrina elektroda 1. Izvriti reklamaciju
elektrode

2. Vlana elektroda 2. Osuiti elektrodu

3. duvane luka 3. vidi uzroke duvanja
luka

Teko paljenje luka
1. Nizak napon praznog hoda 1. Promeniti izvor struje

ili uzeti elektrodu

koja zahteva nii napon

praznog hoda

2. Vlana elektroda 2. Osuiti elektrodu

3. Mala jakost struja 3. Poveati jakost struje
Zagrevanje elektrode 1. Velika jakost struje 1. Smanjiti jakost strujc

2. Stara elektroda 2. Zameniti elektrodu
Otpadne obloge
1. Stara elektroda 1. Zameniti elektrodu
2. Vlana elektroda 2. Zameniti elektrodu

(oksidirana jezgra ele-


ktrode radi dugog stanja


na loem skladitu)


3. Ispucanost obloge 3. Zameniti elektrodu,

eventualno reklamirat

4. Prepreenost elektrode 4 . Zameniti elektrodu

(npr. kod suenja ele-


ktrode u kratkom spoju)



25

Vrsta greke Uzrok nastajanja greke Nain otklanjanja greke
Nejednoliko topljenje 1. Nejednolik i ekscentrian 1. Reklamirati elektrodu
obloge po duini ele-

nanos obloge po duini

kod proizvodjaa
ktrode (elektroda se

elektrode

mestimino topi pra-

vilno a mestimino

nejednako)

Poveano prskanje 1. Vlana elektroda 1. Osuiti elektrodu
elektrode za vreme 2. Neodgovarajua vrsta struje 2. Zameniti izvor struje ili
zavarivanja

ili polaritet

promeniti pol

3. Velika jakost struje 3. Smanjiti jakost struje
Ukljuci troske u 1. Loe ienje troske za 1. Pravilno istiti trosku
zavaru (pojedinani

vreme zavarivanja

ukljuci, troska u 2. fiala Jakost struje 2. Poveati jakost struje
nizu, troska u slo- 3. Nepravilna tehnika rada 3. popraviti greke u te-
jevima ili gnezda

(nagib elektrode, brzina

hnici rada
troske)

zavarivanja

Poroznost (pojedi- 1. Vlana elektroda 1. Osuiti elektrodu
nani gasni mehuri 2. Oksidiran osnovni materijal 2. Loa priprema za zava-
izdueni gasni

rivanje
mehuri, gnezdo mehura) 3. Boja na osnovnom materijalu 3. Loa priprema za zavari-

vanje

4. Prevelika duina eiektrinog 4. Smanjiti duinu elektri-

luka

nog luka za vreme

zavarivanja

5. Nepravilan nagib elektrode 5. Popraviti tehniku rada

6. Presuena elektroda 6. Zameniti elektrodu

(npr. pri suenju u kratkom


spoju)


7. Stara elektroda 7. Zameniti elektrodu

(oksidirana jezgra zbog


drugog stajanja na skladi-


8.
tu)
Prevelika ili premala jakost
8. Koristiti se odgovara-
juom jakosti struje

struje



26

Vrste greke Uzrok nastajanja greke Nain otklanjanja greke
Riblje oi

Vlana elektroda 1. Osuti elektrodu
2. Oksidiran ili mastan 2. Ispraviti greke u pripremi

osnovni materijal

materijala
Naljepljivanje (nedo-
statak uvara izmedju
oetala zavara i osno-
vnog materijala ili
izmedju pojedinih
zavara u zavaru)





Mala jakost struje 1. Poveati jakost struje
2. Velika ili neravnomerna 2. Raditi odgovarajuom

brzina zavarivarnja

brzinam zavarivanja
3. Nepravilno vodjenje 3. Raditi pravilnom tehnikorn

elektrode


Neprovaren koren 1. Loa priprema za zavari- 1. Upotrebiti odgovarajue

vanje

pripremu


(dimenzije grla ljeba)


2. Loa tehnika rada 2. Raditi pravilnom tehnikom

3. Prevelika dimenzija 3. Koristiti se elektrodom

elektrode

manjeg promera

4. Velika ili mala jakost 4. Koristiti se strujom

struje

odgovarajue jakosti

1. Loa priprerma za zavari- 1. Upotrebiti odgovarajuu

vanje (dimenzije grla

pripremu


ljeba)


2. Velika jakost struje 2. Smanjiti jakost struje

3. Loa tehnika rada 3. Koristiti se pravilnom

tehnikom

4. Prevelika dimenzija 4. Raditi elektrodom manjeg

elektrode

promera

1. Nepravilan nagib i 1. Rditi pravilnom tehnikom


vodjenje elektrode


2. Prevelika ili premala 2. Smanjiti ili poveati

brzina zavarivanja

brzinu zavarivanja

3. Velika jakost struje 3. Smanjiti jakost struje


27

Vrsta greke Uzrok nastajanja greke Nain uklanjanja greke
Rebrasto i valovito 1. Nejednolika duina 1. Raditi jednolikom duinom
teme elektrinog luka luka
2. Previe zagrejan osnovni 2. Povremeno prekidati za-
materijal varivanje da se osnovni
materija ne pregreje
3. Nejednolika brzina zava- 3. Raditi jednolikom brzinom
rivanja zavarivanja
4. Velika jakost struje 4. Smanjiti jakost struje
5. Loa priprema osnovnog 5. Izvriti odgovarajuu
materijala (velik ugao ljeba) pripremu materijala
Kraterske pukotine 1. Nepravilno prekidanje 1. Ne prekidati luk naglim
elektrinog luka (naglo uklanjanjem elektrode,
uklanjanje eiektrode) vratiti se elektrodom
nekoliko centimetara po
zavaru natrag
Pukotine u korenu 1. Velika irina grla ljeba 1. Izvriti odgovarajuu
pripremu materijala
2. Mala dimenzija elektrode 2. Uzeti elektrodu veeg
(mali volument dodatnog promjera
materijala)
3. Mala jakost struje 3. Poveati jakost struje
Neproveren koren 1. Neodgovarajua priprema 1. Izvriti odgovarajuu
(mali ugao ljeba) pripremu
2. Mala jakost struje 2. Poveati jakost struje

Vrsta greke Uzrok nastajanja greke Nain otklanjanja greke
Prevelika irina 1. Velika jakost struje 1. Smanjiti jakost struje
temena 2. Mala brzina zavarivanja 2. Poveati brzinu zavarivanja
3. Previe zagrejan osnovni 3. Prekinuti zavarivanje dok
materijal se osnovni materijal ne
ohladi na odgovarajuu
temperaturu
4. Prevelika poprena 4. Raditi pravilnom tehnikom
kretanja eiektrode
Izboenost temena 1. Loe zavreno zavarivanje
(prevelik broj zavara)
2. Premala jakost struje 2. Poveati jakost struje
3. Prekratka poprena 3. Raditi pravilnom tehnikom
kretanja elektrode
4. Velika brzina zavarivanja 4. Smanjiti brzinu zavarivanjn
Udubljenost korena 1. Loa priprema materijala 1. Koristi odgovarajucu
pre zavarivanja pripremu
2. Loa tehnika rada 2. Raditi pravilnom tehnikom
Ako je doputeno i ako je
mogue, moe se izvriti
naknadno zavarivanje korena
Nejednolika irina 1. Nejednolika brzina 1. Raditi jednolikom brzinom
temena zavarivanja zavarivanja
2. Mala jakost struje 2. Poveati jakost struje
elektrode
3. Nepraviino dranje
elektrode
4. Nejednolika poprena 4. Raditi pravilnom tehnikom
kretanja elektrode


28

Vrsta greke Uzrok nastajanja greke Nain uklanjanja greke
Povrinske pukotine 1. Neodgovarajui tip 1. Izvriti pravilan izbor
elektrode elektrode
2. Velika jaina struje 2. Raditi strujom manje
jaine
3. Velika brzina 3. Raditi manjom brzinom
zavarivanja
4. Velika brzina hladjenja 4. Izvriti predgrevanje
osnovnog materijala
(velika debljina)
1-uzdune pukotine 5. Osnovni materijal s viso-
5. Obraditi bazinu
elektrodu
2-poprene pukotine
6.
kim S i P
3-poprene pukotine Velika zakaljivost 6. Izvriti predgrevanje
4-pukotine u zavaru na osnovnog materijala osnovnog materijala
granici topljenja (niskolegirani elici s
5-pukotine u ZTU visokim % C,
6-pukotine na granici 7. Vlana elektroda 7. Osuiti elektrodu
topljenja (vodonik u zavaru)
8-pukotine ispod zavara 8. Prevelika napetost spoja
(velike unutranje
napetosti)
8. Neodgovarajua priprema
materijala
9-poprene pukotine u
osnovnom materijalu


Ugorine u ugaonom
zavaru
1. Velika jaina struje 1. Smanjiti jaine struje
2. Prevelika dimenzija
elektrode
2. Uzeti elektrodu manjeg
promera
33. Neodgovaralui tip elektrode
(elektroda nije namenjena
za ugaona zavarivanja)
3. Zameniti elektrodu

4. Loa tehnika rada
4. Raditi pravilnom
tehnikom
(neispravan nagib elektrode)


29

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE OBLOENIM
ELEKTRODAMA


U malopreradjivakoj industriji najvie se primenjuje zavarivanje elektrinim lukom
(elektroluno) 1j. spajanje dva ili vie delova, uz dodavanje ili bez dodavanja dodatnog
materijala na takav nain, da spoj ima to ravnomernije osobine za onu vrstu primene kojoj je
konstrukcija namenjena
Pri elektrolunom zavarivanju za napajanje luka koriste se specijalne elektrine
maine za jednosmernu i neizmeninu struju.
Uredjeji (maine) za elektroluno zavarivanje odabiraju se zavisno od vrste radova i
ekonomskih pokazatelja (cene elektroda, elektro energije, uredjaja i dr.).
Uporedne karakteristike zavarivanja sa jednosmernom i neizmeninom strujom
pokazuju vane ekonomske prednosti zavarivanja neizmeninom strujom (ispravljaima).
Ovo zavarivanje nailazi na sve veu primenu jer to omoguava i veliki izbor raznih tipova
elektroda.
Kvalitet elektroda (dodatnog materijala) znatno se razlikuje i njihov izbor zavisi od
vrste materijala koji se zavaruje i postupka zavarivanja. Naveemo samo neki od mnogih
detalja kojih se treba pridravati pri izboru elinih obloenih elektroda kao to su:
-Elektrode po svojim mehanikim osobinama i hemijskom sastavu, moraju odgovarati
osnovnom materijalu (materijalu koji se zavaruje).
-Izbor odgovarajuih prenika elektroda vriti prema debljini osnovnog materijala.
-Izbor jaine struje za zavarivanje zavisno od prenika elektrode upravo onako kako je
proizvodja propisao.
-Elektrode moraju biti uvek suve i neoteene.
-Pravilan izbor i primena uredjaja za zavarivanje.
-Izabrati odgovarajui prikljuak za MASU i vrsto ga vezati za radni predmet
-Pravilan izbor polova zavisno od vrste elektrode i izvora struje itd.
Oigledno je da pri izboru elektroda i uredjaja treba biti vrlo obazriv i prethodno
dobro prouiti kvalitet materijala koji se zavaruje, karakteristike elektroda i uslove koje treba
da zadovolji zavareni predmet. U tome nam dosta mogu pomoi prospekti koje daju
proizvodjai elektroda i tehniki uslovi proizvoda.

Elektroluno zavarivanje se deli na:
1. Zavarivanje obloenim elektrodama
2. Zavarivanje pod zatitom praka
3. Zavarivanje pod zatitom gasa.

Sve tri metode mogu biti rune, poluautomatske i automatske. Mi u ovom sluaju
obradjujemo elektroluno runo zavarivanje obloenim elektrodama.
Zavisno od medjusobnog poloaja ivica koje se zavaruju razlikujemo sledee
sastavke:
-sueone
-ugaone
-preklopne
-sastavke sa podmetaem i -unutranje sastavke.
Prema vrsti pripreme ljebova za zavarivanje imamo:
-bez zakoenja ivica
-sa jednostranim zakoenim ivicama i
-sa dvostranim zakoenjem ivica.
S obzirom poloaj zavarivanja razlikujemo:
-zavarivanje u vodoravnom poloaju
-zavarivanje vodoravnih avova na vertikalnim stranama
-zavarivanje vertikalnih avova
-zavarivanje iznad glave.
30

Runo elektroluno zavarivanje obloenim elektrodama
(REL)
Postupak je jednostavan za rukovanje.
Primjenjuje se za zavarivanje i navarivanje svih vrsta metala istosmjernom ili
izmjeninom strujom.
Elektrini luk se uspostavlja izmeu vrha elektrode i radnog komada i postupak je runi,
to znai da je neophodan zavariva.
sl.16

sl.17




Prednosti:
jeftina oprema,
irok spektar elektroda,
koristi se za sve konstrukcijske elike.Cu, Ni, Ti dr.,
za sve debljine zavara (od1 mm do l00 mm),
izvodljivo je vieslojno zavarivanje zavarivanje u svim poloajima.
Nedostaci:
postupak se obavlja runo (mogunost greke),
puno dimova (potrebna ventilacija),
stvaranje troske (opasnost troska u zavaru),
otpad - moraju se ukloniti,
prekidi i uspostavljanje luka - mogue greke.
Funkcija obloge:
1. Elektrina funkcija- vana jer utie na stabilnost el. luka,
2. Fizikalna funkcija- utie na zatitu zavara od vazduha .
3. Metalurka funkcija- u oblozi se nalaze komponente koje
vre legiranje metala zavara .


31



Tabela 20.
OBLOGA SVOJSTVA
BAZICNA -daje dobru ilavost i vrstou
-trai posebnu opremu za zavarivaa
-zavaruje se iskljuivo na (+) polu
-visina luka je jednaka 1 preniku elektrode
-na sebe vezuje kiseonik, vodonik, sumpor i fosfor
-zavareni spoj je osloboen tetnih gasova i nemetalnih
primesa
RUTILNA -stabilan el. Luk
-moe se raditi i na jednosmernij I naizmeninoj struji
-estetski lep zavar
-lagano se radi s njom
-neto loija mehanika svojstva
KISELA -ista svojstva kao i bazina
CELULOZNA -razvili su je Amerikanci pre 50. godina
-specifina obloga

Zavarivanje s netopljivom elektrodom u zatitnoj gasnoj atmosferi TIG
sl.18


Postupak se zasniva na uspostavljanju i odravanju elektrinog luka izmeu volframove
netopljive elektrode i radnog komada uz zatitu neutralnog ili inertnog gasa, odnosno
odgovarajue meavine gasova.
Ovaj postupak se naziva TIG zavarivanje (Tungsten inert gas).
Mali intenzivan elektrian luk nastao iz usmerene elektrode idealan je za visoko kvalitetno
i precizno zavarivanje.
Toplota elektrinog luka pali i spaja krajnje delove osnovnog metala, a ako je potrebno sa
strane se dovodi i dodatni materijal.
Postupak se moe izvesti u bilo kojem radnom poloaju i na radne komade debljine manje
od milimetra.
Glavne prednosti ovog tipa zavarivanja su izrazita pravilnost depozita i mogunost
prenosa dodanog materijala u kupku bez znaajnog gubitka elemenata od kojih se sastoji.
Za zavarivanje aluminijuma, magnezijuma i njihovih legura koristi se neizmenina struja,
a za ostale metale se koristi jednosmerna struja s minus polom na elektrodi.
32

TIG postupak razvijen je za zavarivanje magnezijuma i njegovih legura, a danas se
upotrebljava za zavarivanje razliitih metala od aluminijuma, titana, nerajuih elika,
tankih elinih limova i drugih nemetala i legura. Kao zatitni gas koristi se argon ili
helijum koji ima svrhu da stvori zatitnu atmosferu koja se moe to lake jonizirati i titi
vrh elektrode i materijal od kontaminacije.





sl.19


Prednosti:

luk je vrlo stabilan (osigurava visokokvalitetno zavarivanje)
zavareni spojevi su homogeni, dobre estetike i dobrih mehanikih svojstava
koristi se za zahtjevne materijale (nerajui elici, Al, Ti, Cu, itd)
zavarivanje daje najkvalitetniji zavar .
Nedostaci:
mala brzina zavarivanja (10 - 15 cm u min)
ogranieno za tanke materijale (do 6 mm)
oprema je vrlo skupa
skup je gas (argon)
skup je volfram
radi oksidacije je nuna sekundarna zatita

33


ZAKLJUAK



Rad obuhvata kompleksnu problematlku i razradu tehnologije zavarivanja cevovoda
pod pritiskom sa svim potrebnim tehnolokim parametrima.
Od tehnolokih parametara analizirani su pojmovi zavarljivosti, temperatura
predgrevanja, izbor dodatnog materijala, tip spoja, plan zavarivanja, termika obrada itd.
U radu su detaljno analizirane i tabelarno prikazani mogui uzroci, vrste i naini
otklanjanja greaka u zavarenom spoju.
Rad je ilustrovan velikim brojem tabela i numerikih podataka to ga ini
upotrebljivim za inenjersku praksu u irem smislu od konkretno navedenih numerikih
primera i za iroki asortiman materijala.


34


PRILOG------Tabela 21.
UPOREDNA TABELA ELIKA DIN-JUS-EN 10027-1
Alatni elici sa posebnim svojstvima

EN 10027-1
DIN JUS
90MnCrV8 90MnCrV8 .3840
115CrV3 115CrV3 .4141
140Cr2 140Cr3 .4143
102Cr6 100Cr6 .4145
X210Cr12 X210Cr12 .4150
X38CrMoV5-1 X38CrMoV5-1 .4751
X15CrNiSi 25-21 X15CrNiSi 25-20 .4578
X210CrW12 X210CrW12 .4650
40CrMnMoS8-6 40CrMnMoS8-6 .4742
X165CrMoV12 X165CrMoV12 .4750
X40CrMoV5-1 X40CrMoV5-1 .4753
X40CrMoV5-1 X40CrMoV5-1 .4754
X50CrMoW9-1-1 X50CrMoW9-1-1 .4755
X100CrMoV5-1 X100CrMoV5-1 .4756
X50CrMoV 5-1 X50CrMoV 5 1 .4757
X155CrVMo12-1 X155CrVMo12-1 .4850
55NiCrMoV6 55NiCrMoV6 .5741
56NiCrMoV7 56NiCrMoV7 .5742
105WCr6 105WCr6 .6440
45WCrV7 45WCrV7 .6443
60WCrV7 60WCrV7 .6444
80WCrV8 80WCrV8 .6445
30WCrV15-1 X30WCrV 4 1 .6450
X30WCrV9-3 X30WCrV9-3 .6451
120WV4 120WV4 .6840
32CrMoV12-28 X32CrMoV3 3 .7450
145V33 145V33 .8140
X32CrMoCoV3-3-3 CrMoCoV3-3-3 .9750

Brzorezni elici

EN 10027-1
DIN JUS
HS 18-0-1 S18-0-1 .6880
HS6-5-2 S6-5-2 .7680
HS2-9-1 S2-9-1 .7880
HS12-1-4-5 S12-1-4-5 .9681
HS6-5-2-5 S6-5-2-5 .9780

Konstrukcioni elici sa posebnim svojstvima

EN 10027-1
DIN JUS
20MnCr5 20MnCr5 (ZF7) .4321
14NiCr6 15CrNi6 .5420
20MoCr4 20MoCr4 .7420
20NiCrMo2-2 21NiCrMo2 .7422
32Cr2 32Cr2 .4130
42CrMo4 42CrMo4 .4732
.5730

elici za kotrljajue leajeve

EN 10027-1
DIN JUS
100Cr6 100Cr6 .4146
67SiCr5 67SiCr5 .4230
51CrV4 50CrV4 .4830
58CrV4 58CrV4 .4831
35


elici za opruge

EN 10027-1
DIN JUS
60SiMn5 60SiMn5 .2330
60SiCr7 60SiCr7 .2430
67SiCr5 67SiCr5 .4230
51CrV4 50CrV4 .4830

elici za vijke

EN 10027-1
DIN JUS
34Cr4 34Cr4 .4130
42CrMo4 42CrMo4 .4732
51CrV4 51CrV4 .4830

elici za ventile motora

EN 10027-1
DIN JUS
67Si7 (67Si7) .2331
X45CrSi19-3 X45CrSi19 3 .4270
X80CrNiSi20 X80CrNiSi20 .4581

elici za rad na povienim temperaturama

EN 10027-1
DIN JUS
16Mo3 15Mo3 .7100
13CrMo4-5 13CrMo4 4 .7400
22CrMo4-4 22CrMo4-4 .7431
24CrMoV5-5 24CrMoV5-5 .7432

Visoko legirani nerajui, kisjelootporni i vatrotporni elici

EN 10027-1
DIN JUS
X6Cr13 X6Cr13 .4170
X15Cr13 X15Cr13 .4171
X20Cr13 X20Cr13 .4172
X30Cr13 X30Cr13 .4173
X6CrNiTi18/10 X6CrNiTi18/10 .4572
X5CrNiMo17/12/2 X5CrNiMo17/12/2 .4573
X6CrNiMoTi17/12/2 X6CrNiMoTi17/12/2 .4574
X15CrNiSi10-12 X15CrNiSi20 12 .4577
X15CrNiSi25-21 X15CrNiSi25 20 .4578
X45CrMoV15 X45CrMoV15 .4770
X10CrAl24 X10CrAl24 .4970

Visokoomske legure za izradu grejnih elemenata

EN 10027-1
DIN JUS
X5CrAl25.5 X5CrAl25.5 .4960


36


KORIENA LITERATURA



1) Majstorovi A., "Osnove zavarivanja, lemljenja i lepljenja",
II izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1980.

2) Vinokurova V. A., "I.T. prirunik zavarivanja",
knjigaI,II,III i IV, Rad,Beograd, 1980.

3) Matorki D., "Merenje rada - prirunik", Institut, "Goa",
Smederevska Palanka, 1976.

4) Grai Lj. "Normativi vremena za elektroluno runo zavarivanje
obloenim elektrodama", Inatitut "Goa",
Smederevska Palanka, 1977.

5) Grai L j., "Standardni elementi rada sa vremenskim trajanjem sa
elektrootporno zavarivanje, Institut "Goa",
Smederevska Palanka, 1978.

6) Jovanovi P.Mirko, "Predavanja iz oblasti zavarivanja", na VT Poarevac,