CENTAR ZA MONITORING I EVALUACIJU

Marina ivi Lepojka arevi Mitanovski Marko Savi

PRIRUNIK ZA ZAPOLJAVANJE OSOBA
SA INVALIDITETOM
- Pozitivnim primerom do odgovorne prakse -

Beograd 2009.

Srbija

Projekat finansijski podran od strane UNDP Srbija

2
Izdava
Centar za monitoring i evaluaciju
Petra kundria 26/3, Beograd
http//www.cme.rs
office@cme.rs

Za izdavaa
Marko Savi

Biblioteka
Prirunici

Urednik monografije
Marina ivi

Priprema i prelom teksta
Ivan Mati

Grafiko reenje korice
Predrag Mijatovi

tampa
BIROGRAFIKA, Beograd

Tira: 1000
3
SADRAJ
O PROJEKTU................................................................................ 5
ZAHVALNOST................................................................................ 8
UVOD........................................................................................... 10
RELEVANTNI STATISTIKI POKAZATELJI ............................... 16
PRAVNI OKVIR............................................................................ 17

KORACI KA ZAPOLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM... 21
Korak 1 - Opis radnog mesta.................................................... 24
Politika zapoljavanja............................................................ 25
Korak 2 - Regrutacija zaposlenih.............................................. 28
Pristupani oglasi za zapoljavanje ...................................... 33
Korak 3 - Selekcija kriterijumi ulaska u ui
krug kandidata .......................................................................... 38
Intervju .................................................................................. 41
Organizovanje intervjua ........................................................ 41
Komunikacija sa kandidatom koji ima invaliditet ................... 43
Kreiranje spiska pitanja za intervju........................................ 44
Korak 4 - Prilagoavanje zaposlenog u radnu sredinu............. 47
Barijere u okruenju ............................................................. 49
Revizija fizike dostupnosti radnog prostora......................... 53
Korak 5 - Integracija zaposlenog sa invaliditetom
u organizaciju........................................................................... 57
Obezbeenje podrke od strane kolega ............................... 58
Korak 6 - Ocena performansi zaposlenih
sa invaliditetom......................................................................... 61
Korak 7 - Obuka zaposlenih i razvoj karijere ............................ 63
Mentorstvo ............................................................................ 63
Sistem druga......................................................................... 64
Korak 8 - Prekid radnog odnosa............................................... 66
Korak 9 - Unapreenje vetina osoba sa invaliditetom koje
trae posao............................................................................... 72

ZATO JE BITNO ZAPOLJAVATI OSOBE SA
INVALIDITETOM?........................................................................ 74
UMESTO ZAKLJUKA... ............................................................. 75

4
DEFINICIJE I OBJANJENJA POJMOVA VEZANIH ZA
PITANJA INVALIDITETA KORIENIH U OVOM
PRIRUNIKU............................................................................... 78

PRILOG 1 - Najee postavljana pitanja vezana za
zapoljavanje osoba sa invaliditetom...................... 83
PRILOG 2 - Dobra praksa u podrci razliitosti lista za
proveru..................................................................... 86
PRILOG 3 - Primeri pomonih sredstava koje omoguavaju
i olakavaju rad osobama sa invaliditetom............... 87
PRILOG 4 - Ponaanje na intervjuu sa ljudima koji imaju
razliite vrste invaliditeta .......................................... 89
PRILOG 5 Primeri prilagoavanja radnih uslova za osobe
sa razliitim vrstama invaliditeta............................... 91
PRILOG 6 Pregled dostupnih softvera za osobe
sa invaliditetom........................................................ 93
PRILOG 7 - Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u
Francuskoj primer privatne klinike......................... 97
PRILOG 8 - Sledei korak ............................................................ 99
PRILOG 9 - Primer dobre prakse Grada Koprivnice kao
Najboljeg poslodavca za osobe
sa invaliditetom..................................................... 102

BIBLIOGRAFIJA
Izabrana lista analiziranih dokumenta i strategije................... 107
Korieni linkovi ...................................................................... 109

5
O projektu
I. Podizanje nivoa zapoljivosti
1
graana drave, podizanje
opteg blagostanja kroz primenu adekvatnih mera za borbu protiv
siromatva i nerazvijenosti svakako predstavlja prioritetan zadatak
svih inilaca jednog drutva, pa tako i srpskog. I na tom putu, sve
dravne ustanove, ali i organizacije civilnog drutva, kao i po-
slovne , imaju moralnu, ali i zakonsku dunost i obavezu da uloe
sve napore, pojedinano ili (jo bolje) u sinergiji, kako bi poveale
lini, ali i prosperitet okruenja u kom deluju, ive i posluju.
Pored stvaranja stimulativnog okruenja, povoljnih internih i
eksternih uslova i stimulativnih mera za sve graane, posebna
panja mora se posvetiti i manjinskim grupama koje, zbog socio-
ekonomskih osobenosti koje ih izdvajaju iz celokupne populacije,
ponekad ne mogu, da ostvare svoja ljudska prava (sa posebnim
akcentom na pravo na jednakost, slobodu i rad), bez stvaranja
specifinih preduslova. Zbog toga se u savremenim drutvima e-
sto posebnim zakonodavnim aktima stvara podsticajni ambijent
kako bi se uvaile specifinosti navedenih grupa, ali i kako bi ih
one ouvale i/ili unapredile.

1
Zapoljivost (eng. employability) - Pojam podrazumeva mogunost poje-
dinca da se zaposli. U pitanju je re koja, u sutini, zvanino ne postoji ni
u engleskom jeziku, pa je ovde prevedena takoe nepostojeom rei u
srpskom jeziku, tj. onoliko koliko prevod ne zvui dobro na srpskom jezi-
ku, toliko ne zvui dobro ni u originalu. Meutim, ovde employability nije
prevedeno kao mogunost zapoljavanja jer bi taj prevod podrazume-
vao da se ta mogunost daje pojedincu od nekoga sa strane, a ne da je u
pitanju osobina koju poseduje sam pojedinac.
Dalje, employability nije prevedeno ni kao sposobnost zapoljavanja.
Iako re sposobnost navodi na zakljuak da je u pitanju osobina poje-
dinca, a ne neto to postoji u spoljnjem svetu, sposobnost moe biti
shvaena previe usko za potrebe objanjenja pojma employability, jer
on podrazumeva skup znanja, sposobnosti, vetina i sklonosti koje poje-
dinac poseduje, a koje mu mogu pomoi da se lake i bolje zaposli. (Mar-
tina Vukasovi, Razvoj kurikuluma u visokom obrazovanju, AAOM, Beo-
grad, 2006)
6

Imajui u vidu sve prethodno reeno, Republika Srbija je u
mnogim stratekim dokumentima (od Strategije za smanjenje siro-
matva, preko Strategije unapreenja poloaja osoba sa invalidite-
tom i Ustava Republike Srbije, sve do Strategije odrivog razvoja)
stavila poseban akcenat na osobe sa invaliditetom, kao najvee
manjinske grupe sa irokim spektrom izazova sa kojima sa svako-
dnevno i dugorono suoava. Uvaavajui pojavu objektivno pove-
ane diskriminacije ove populacije nastale usled dugotrajnog delo-
vanja segregacionih okolnosti, otilo se i korak dalje, pa je donet
(pre opteg) i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invali-
ditetom. Ovaj zakon definie posebne regulatorne alate koje osobe
sa invaliditetom mogu primeniti u sluaju ugroavanja linih slobo-
da i prava. Pored toga, nadlene dravne instucije izrazile su i e-
lju i uloile napore da reguliu jo jedan od goruih izazova svih
manjinskih grupa, a posebno osoba sa invaliditom poveavanje
zapoljavanja.
U trenutku kada se predlog Zakona o profesionalnoj rehabili-
taciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom naao u skuptinskoj
proceduri, pred preduzea u Srbiji postavljen je novi zadatak da
aktiviraju svoje kapacitete i adekvatno se pripreme za primenu za-
konom postavljenih zadataka. Kako nikada ranije preduzea i dru-
ge organizacije nisu imali obavezu da se bave ovom ili slinom
problematikom, znaajan broj se suoio sa nedostatkom specifi-
nih znanja i vetina za ispunjavanje ovako delikatnog zadatka.
Zbog toga je tim saradnika Centra za monitoring i evaluaciju
(CME), u okviru sopstvenih programa Poboljanje poloaja osoba
sa invaliditetom u Srbiji i CSR Monitor pozitivnim promerom do
odgovorne prakse, a uz svesrdnu pomo i podrku UNDP kancela-
rije u Srbiji, razvio i implementirao projekat Zapoljavanje osoba sa
invaliditetom u Srbiji pozitivnim primerom do odgovorne prakse.
Koristei sopstvene istraivake kapacitete, ali i dugogodinje
7
partnerstvo sa velikim brojem organizacija osoba sa invaliditetom,
kao i kompanija u Srbiji i Regionu, tim CME-a je sproveo kvalitativnu
desktop analizu preko 5000 relevantnih dostupnih dokumenata, sa
akcentom na primere dobre prakse u zapoljavanju osoba sa invali-
ditetom i to: 1. u Srbiji, 2. u regionu Zapadnog Balkana i 3. u razvije-
nim, ali i zemljama u razvoju u svetu. Sem toga, obavljeno je preko
40 razgovora i dubinskih intervjua, kao i jedan okrugli sto sa repre-
zentativnim organizacijama i/ili osobama sa invaliditetom, predstav-
nicima privrednih subjekata i nadlenih dravnih institucija u Srbiji i
regionu.
Najbitniji rezultati i nalazi ovog kompleksnog multidisciplinarnog
istraivako-akcionog projekta sintetisani su u Priruniku za zapo-
ljavanje osoba sa invaliditom, ija je osnovna svrha da poslui kao
alat kompanijama za efektivno i efikasno zapoljavanje osoba sa in-
validitetom, ali i organizacijama osoba sa invaliditetom za dalji raz-
voj saradnje sa privrednim sektorom.
Publikacija pred vama nije mehaniki zbir autorskih tekstova,
ve rezultat zajednikog, sinergijskog rada multidisciplinarnog tima
na usaglaavanju konane verzije teksta. Zato tekstovi nisu autor-
ski potpisivani, iako sami autori nisu imali ogranienja u oblikova-
nju priloga, kao ni u iznoenju rezultata svog istraivakog rada.
Treba takoe istai da svi stavovi i zakljuci izneti u ovoj publi-
kaciji ne izraavaju nuno i stavove kancelarije UNDP-a u Srbiji.
Odgovornost za iznete, stavove, miljenja, nalaze i zakljuke sno-
se iskljuivo (ko)autori.

8
Zahvalnost
Na poetku, dugujemo neprocenljivu zahvalnost uem projekt-
nom timu koji su inili:
Marina ivi, autor i koodinator projekta, koautor publikacije;
Marko Savi, konsultant i koautor publikacije;
ore Naki, mlai istraiva saradnik;
Maja Milievi, mlai istraiva saradnik,
kao i Lepojki arevi Mitanovski, predsednici organizacije za
zatitu prava i podrku enama sa invaliditetom Srbije i koautorki pu-
blikacije, ali i izuzetnom savetniku na naizmernoj i savesnoj podrci.
Neosporne zasluge za uspenu realizaciju projekta dugujemo
i izvrnoj direktorki Centra za razvoj inkluzivnog drutva Vesni
Bogdanovi na iskrenom zalaganju, podrci i pomoi, kao i Gorda-
ni Gruborov, samostalnoj savetnici Privredne komore Beograda,
Biljani Dimitrijevi, rukovodiocu Centra za struno obrazovanje Pri-
vredne komore Srbije, Jeleni Starevi, savetnici Unije poslodava-
ca Srbije, Bojani Vujoevi iz kompanije Delta Maxi, Biljani Todoro-
vi i Jelena Kljaji iz Nacionalne slube za zapoljavanje, dok spe-
cijalnu zahvalnost dugujemo i Branislavu Jovanoviu, PR mena-
deru kompanije Infostud.
Veoma znaajna bila je i saradnja koju smo uspostavili sa
partnerima iz susednih drava, pre svega Lani Nainovi, strunoj
saradnici kompanije MojPosao iz Zagreba na iskazanoj ogromnoj
efikasnosti i neskrivenoj elji da doprinese kvalitetu projekta, zatim
Andriji Marieviu, predsedniku Udruenja tjelesno invalidnih lica
Crne Gore, kao i Hasmiru Deliu, predsedniku Udruenja distrofi-
ara Unsko-Sanskog kantona.
Od velikog znaaja bila je podrka kompanija i drugih organiza-
cija koje su sa projektnim timom saraivale na realizaciji projekta,
9
opisujui detaljno i opirno svoja iskustva, kao to su: Tigar Pirot,
Dravna lutrija Srbije, Delta Maxi, KPMG Srbija, Infostud, MojPosao
(Hrvatska), Geneza d.o.o (Hrvatska), Kuehne Nagel d.o.o (Hrvat-
ska), grad Koprivnica (Hrvatska) i mnogi drugi.
I na samom kraju, ogromnu zahvalnost na iskrenoj parnerskoj
podrci i razumevanju dugujemo i saradnicama kancelarije UNDP-
a u Srbiji: Danijeli urovi i Mileni Isakovi, kao i Milki Damjanovi
na portvovanim, iskrenim i pravovremenim savetima i uputstvima
koji su umnogome unapredili kvalitet realizacije projekta.
Hvala Vam!
10
Uvod

Poveavanje zapoljivosti, kao koncepta koji omoguava stva-
ranje boljih uslova za efektivnije, ali i efikasnije zapoljavanje gra-
ana, oznaena je kao jedna od najznaajnijih tema za razvoj i
ravnopravnu integraciju Republike Srbije u zajednicu evropskih na-
roda. Kao i sve bitne razvojne oblasti ljudskog delovanja, zasnova-
na je na prepoznatim i opte priznatim vrednostima, koje su razvi-
jeniji prostori globalnog populusa pretoili u odgovarajue sisteme i
iz njih operacionalizovali odreene strategije formulisane i prime-
njene kroz vrsta zakonska reenja.
Na tom putu, tranziciona Srbija, kao i region Zapadnog Balka-
na, suoila se sa nekoliko izazova: osnovni svakako predstavlja
stvaranje stabilnog zakonodavnog okvira koji e poveati konku-
rentnost cele privrede to, izmeu ostalog, dovodi do poveanja
broja radnih mesta. Sledei koraci predstavljaju suoavanje sa
identifikovanim specifinim problemima, kao to su smanjenje siro-
matva kroz poveanje zapoljavanja pripadnika nekih manjinskih
grupa stanovnitva, od kojih jednu od najznaajnijih i neosporno
najveih predstavljaju i osobe sa invaliditetom.
I na ovom putu, Srbija je prela i prevazila mnoge prepreke.
Poetkom devedesetih, jo uvek je dominantan pristup invaliditetu i
invalidnosti bio tzv. medicinski model, koji je osobe sa invaliditetom
tretirao kao pasivne primaoce usluga, predmet socijalnog i zdrav-
stvenog staranja drave i njenih institucija, poresko optereenje, je-
dan od onih izdataka koje civilizovana drava mora da ispunjava.
Pritom, bile su zanemarene elje i potrebe ove populacije, kao i ka-
paciteti i potencijali koje oni mogu da razviju. Ukratko, drutvo ih je
oznaavalo kao nejednake, pa i nesposobne, kao lica kojima se mo-
ra posvetiti posebna panja i o kojima neko drugi mora i treba da
odluuje i da se o njima stara.
11
Sa druge strane, viestranaje je takoe otvorilo prostor i za
neka drugaija miljenja i stavove, otvoreni su prozori ka drugim
dravama i regionima, pa je samim tim, polako usvajan i novi
vrednosni sistem i promovisane neke nove ideje, prevashodno
kroz aktivnosti udruenja osoba sa invaliditetom.
I tu je potrebno navesti nekoliko znaajnih injenica: U socijali-
stikoj Jugoslaviji postojali su i delovali savezi osoba sa invaliditetom
(Savez slepih i slabovidih, Savez gluvih i nagluvih, Savez paraplegi-
ara, Savez distrofiara itd.) kao reprezentativni predstavnici osoba
sa odreenom vrstom invaliditeta, i to na nivou cele drave, kao i re-
publika ili pokrajina, meuregionalnom, regionalnom i optinskom ni-
vou. Ove organizacije su bile finansirane iz budetskih sredstava i tru-
dile se da, u okviru zakonskih mogunosti, na to bolji nain ostvare
interese svojih lanova. Kljuni problem u njihovom funkcionisanju bi-
lo je to to su prestavnici rukovodstva (predsednik, direktor, sekretar
itd.) uglavnom bile osobe bez invaliditeta ili, ponekad, roditelji osoba
sa invaliditetom. Ovakav pristup vodio je getoizaciji i nepotrebnom us-
kraivanju prava osobama sa invaliditetom, njihovoj segregaciji i negi-
ranju dostojanstva i intelekta, ali i onemoguavanju inicijative pojedi-
naca sa invaliditetom da samostalno deluju i ravnopravno uestvuju u
linom, kao i razvoju svoje drutvene zajednice.
Dakle, promena dravnog ureenja i drutvenog okruenja, kao
i kompleksne socio-ekonomske i politike okolnosti na globalnom ni-
vou, umnogome su uticali i na oslobaanje i osnaivanje osoba sa
invaliditetom. U poetku, one pokuavaju da svoja prava ostvare
kroz saveze, a potom osnivaju nove organizacije, koje usvajaju nov,
moderan tzv. socijalni model pristupa osobama sa invaliditetom,
koji u prvi plan stavlja linost, osobu, a ne dijagnozu i invaliditet.
One govore o inkuzivnom, o integrativnom, o ravnopravnom i jedna-
kom u pravima, ali i obavezama. Odriu se povlastica, jer ne osea-
ju potrebu za njima. Trae okruenje koje ih nee getoizirati, ve pri-
hvatiti, koje ih nee odvajati, ve ukljuivati, i na kraju, ne ele da
12
budu potroai dravnog budeta, ve oni koji e iskoristiti svoje
potencijale, znanja i sposobnosti, pa samim tim i ostvarivati poreske
prihode. Poetni otpor koji su iskazivali neki savezi i dravne institu-
cije konano je savladan poetkom milenijuma, kada je Srbija, posle
serije kriza koje su obeleile devedesete, ula u fazu stabilizacije i
otvorila proces reavanja nagomilanih problema koji su u prethod-
nom periodu stavljeni pod tepih. Ubrzo socijalni model postaje opte
prihvaen, drava i svi relevantni faktori razvijaju i prilagoavavaju
svoje strategije, programe i aktivnosti u smeru izjednaavanja prava
osoba sa invaliditetom. Organizacije osoba sa invaliditetom, podjed-
nako i tradicionalne (savezi) i udruenja graana, postaju prepoznati
kao jaki i relevantni socijalni partneri dravnih institucija.
Nekoliko znaajnih iskoraka obeleili su poetak milenijuma.
Prihvatanjem Milenijumskih ciljeva koji su dogovoreni na nivou
Ujedinjenih nacija, Republika Srbija poinje posebnu panju da
obraa na poboljanje poloaja marginalizovanih grupa. Tako je u
Strategiji za smanjenje siromatva, usvojenoj 2003. godine, celo
poglavlje posveeno pitanjima osoba sa invaliditetom, i to njiho-
vom socijalnom, obrazovnom i ekonomskom statusu. Potom je do-
nesena i Strategija unapreenja poloaja OSI u Republici Srbiji,
kao i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
(usvojeni i stupili na snagu 2006. godine), dok se u skuptinskoj
proceduri nalazi predlog Zakona o zapoljavanju i profesionalnoj
rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Prava osoba sa invaliditetom
jasno su definisana i u novom Ustavu Republike Srbije.
Naravno, navedena dokumenta oznaavaju samo strateko
opredeljenje drave da pristupi reavanju decenijama nagomilanih
problema osoba sa invaliditetom, ali na tom putu potrebno je
ostvariti jo mnogo konkretnih aktivnosti, koje svakako efikasno ne
mogu biti osmiljene, niti efikasno primenjene bez aktiviranja svih
raspoloivih drutvenih potencijala i inilaca. Interesne grupe u
ovom procesu su mnogobrojne: sa jedne strane primat imaju
13
osobe sa invaliditetom i njihove organizacije, jer njihov poloaj mo-
ra da se unapredi, pa tako nijedna aktivnost na tom putu ne bi
smela biti realizovana bez njihovog kvalitetnog, ali i brojanog
uea.
Zbog ega ovo posebno naglaavamo? Neosporno je da brojnu
populaciju osoba sa invaliditetom ini nekoliko velikih grupa (osobe
sa fizikim invaliditetom, osobe sa senzornim invaliditetom, osobe sa
mentalnim invaliditetom, sa smetnjama uenju i osobe sa viestrukim
invaliditetom), od kojih svaka ima svoje specifinosti i razlike, a na ko-
je drutvo esto ne obraa dovoljno panje. Najee se pod osoba-
ma sa invaliditom u optoj populaciji podrazumevaju osobe sa fi-
zikim invaliditetom, jer su najuoljivije. Na primer, u etnji ili na ulici,
korisnik invalidskih kolica veoma je vidljiv, dok je osobu sa nedostat-
kom sluha ili govora, pa ak i vida, teko uoiti.
Sa druge strane, interesne grupe svakako su i reprezenti nadle-
nih dravnih institucija, koji su se izborom svoga poziva opredelili da,
u okviru svojih zakonskih ovlaenja, unapreuju drutvo, pa samim
tim i preuzeli obavezu da stvore zakonski okvir kroz podsticajne mere
za unapreenje poloaja OSI. To su i predstavnici privrednog sekto-
ra, preduzea koja posluju u Srbiji, iji uspesi unapreuju poloaj gra-
ana, kao i sveobuhvatnog okruenja u kom se nalaze. Samo siner-
gijom sva tri sektora moe se poveati konkurentnost Srbije i poveati
stepen blagostanja njenih stanovnika.
Sa tog aspekta mora se posmatrati i pitanje zapoljivosti oso-
ba sa invaliditetom, pri emu bi posebno trebalo istai da je u pro-
teklom periodu ostvarena efektivna komunikacija izmeu dravnih
institucija i organizacija osoba sa invaliditetom, dok je saradnja sa
privrednim sektorom po ovom pitanju tek zapoeta i svodi se na
pojedinane inicijative organizacija ili kompanija, dok vid institucio-
nalizovane kolaboracije jo uvek nije uspostavljen. Izuzetak ine
radne grupe UN Globalnog dogovora, kao i pojedinih inostranih
privrednih komora koje deluju u Republici Srbiji.
14
Neophodno je posebno naglasiti i saradnju sa obrazovnim insti-
tucijama, jer sistem obrazovanja u Srbiji decenijama nije bio otvoren
za decu i mlade sa invaliditetom, a u procesu zapoljavanja svakako
je neophodna izvesna obrazovna kvalifikovanost. U drugoj polovini
XX veka, u Jugoslaviji je, u skladu sa medicinskim modelom, razvijen
poseban sistem tzv. specijalnih kola za osobe sa invaliditetom (na
nivou osnovnih i srednjih kola, ali ne i univerziteta), koji funkcionie i
danas, paralelno sa redovnim obrazovnim sistemom. Iako deca i mla-
di sa invaliditetom mogu da upiu redovne kole, zakon ih u tome ne
diskriminie, veliki procenat se i dalje, to zbog predrasuda, to zbog
neprilagoenosti redovnih obrazovnih institucija (objekata kola i fa-
kulteta, ali i nastavnih planova i programa), ali i zbog nedovoljne po-
drke primarnog, najblieg okruenja (porodice, familije, prijatelja) i
drugih objektivnih faktora, odluuje za sistem specijalnog obrazova-
nja. Ovaj sistem decenijama nije sistematski unapreivan, pa polazni-
ci ovih kola sebi smanjuju konkurentnost na tritu, pa samim tim i
mogunost da se zaposle. Ipak, neophodno je istai da je populacija
osoba sa invaliditetom, uzimajui sve u obzir, samo neznatno loije
obrazovana od ostatka graana Srbije, kao i da je uoljiv trend pove-
anja visokoobrazovanih OSI. Meutim, primetno je da jo puno toga
treba uraditi kako bi se osobama sa invaliditetom omoguilo da se
pod jednakim uslovima i ravnopravno obrazuju. I tu je vano jedinstvo
predstavnika sva tri sektora: osobe sa invaliditetom moraju jasno for-
mulisati prepreke na ovom putu, ali i ponuditi neka reenja, drava
mora da istrai, formulie i sprovede mere za uspeno kolovanje
OSI, dok bi poslodavci trebalo da odgovore na pitanje koji su im obra-
zovni profili potrebni. Pri tome je neophodno jasno definisati politiku
jednakih mogunosti prilikom zapoljavanja, dakle - uzimati u obzir i
zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Podrka porodice, kao osnovnog okruenja koje formira neku je-
dinku, predstavlja jedan od presudnih faktora, kao i preduzimljivost
samih osoba sa invaliditetom, koje moraju jasno iskazati svoje elje i
na taj nain ubrzavati integrativne procese, pa tako i sopstveno
15
zapoljavanje. Neophodno je istai da neusaglaenost, pa esto i ne-
loginost zakonskih i podzakonskih akata, u kombinaciji sa specifi-
nim ekonomskim i politikim okolnostima i nedovoljno senzibilisanim
socijalnim okruenjem, ne deluju stimulativno na osobu sa invalidite-
tom da se odlui da potrai posao. Neke od mera nasleenih iz pret-
hodnog perioda, kao na primer podzakonski akt kojim se osobama sa
invaliditetom daje pravo da posle svega 1-3 godine radnog staa
ostvare mogunost da odu u tzv. invalidsku penziju, u nestabilnom
ekonomskom okruenju, ne ohrabruju nikoga da pokua da se zapo-
sli. Iznos invalidske penzije zajedno sa ostalim socijalnim davanjima,
predstavljaju stabilan izvor prihoda (iji iznos nije zanemarljiv), dok
ekonomija i trite u razvoju, turbulentno na lokalnom, a od skora i na
globalnom nivou, praeni odbacivanjem sredine ili neprilagoenim
odnosom kolega (esto su saaljivost i preterana ljubaznost diskrimi-
natorni), dovode do tzv. autogetoizacije OSI, pa i razvijanja predrasu-
da prema osobama bez invaliditeta. Oni tako esto svoj mir i stabil-
nost, iako nevoljno, nalaze u zatienoj sredini, porodici i/ili okruenju
u kom su proveli najvei deo ivota.
Ipak, neophodno je istai podatak iz Istraivanja o zapoljavanju
i samozapoljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koji su
2006. godine realizivali Centar za razvoj inkluzivnog drutva i Centar
za monitoring i evaluaciju, a koji govori da ak 84% punoletnih osoba
sa invaliditetom eli da se zaposli, uzimajui u obzir reavanje najbit-
nijih barijejera za njihovu uspenu integraciju u srpsko drutvo.

16
Relevantni statistiki pokazatelji
Osobe sa invaliditetom svakako predstavljaju jednu od najve-
ih socijalno ugroenih grupa u svakoj dravi. Po procenama Svet-
ske zdravstvene organizacije (WHO), najmanje 10% stanovnitva
koje naseljava neku teritoriju ine osobe sa invaliditetom. Podaci
Statistikog zavoda Evropske Unije (EUROSTAT) govore da su
ak 12% graana EU osobe sa invaliditetom. Republika Srbija ne-
ma razvijene mehanizme i evidenciju za praenje broja i migracija
osoba sa invaliditetom, pa tako preciznih demografskih podataka o
ovoj populaciji nema. Obzirom na prethodno reeno, kao i na spe-
cifine okolnosti koje su obeleile istoriju Srbije devedesetih, pro-
cena Centra za monitoring i evaluaciju govori da oko 13.5% graa-
na ili oko milion graana Srbije ine osobe sa invaliditetom.
to se tie zaposlenosti osoba sa invaliditetom, jedini relevantni
podaci na nacionalnom nivou proistiu iz dva istraivanja. Jedno je
jo 2001. godine realizovao Centar za prouavanje alternativa na pri-
godnom uzorku osoba sa telesnim invaliditetom, koji govori da je sve-
ga 13% graana sa ovom vrstom invaliditeta radno angaovano na
bilo koji nain dakle, zaposleno na neodreeno i na odreeno vre-
me, i privremeno i povremeno, honorarno, legalno, polulegalno itd.
Drugo istraivanje partnerski su realizovali tokom 2006. godine Cen-
tar za razvoj inkluzivnog drutva i Centar za monitoring i evaluaciju na
osobama sa telesnim i senzornim invaliditetima, kao i osobama sa vi-
estrukom ometenou, ali bez osoba sa smetnjama u razvoju, gde
je identifikovano 21% radno aktivnih na bilo koji nain dok je, poree-
nja radi, procenat osoba sa telesnim invaliditetom samo neznatno ve-
i nego 2001. godine 13,5%.
I opet poreenja radi, po podacima EuroStat-a, statistikog bi-
roa Evropske Unije, stopa zaposlenosti osoba sa invaliditom u EU,
ali iskljuivo zaposlenih na neodreeno vreme je 43 do 44%.
17
Pravni okvir
Zapoljavanje je jedna u nizu institucinonalnih barijera za
ukljuivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere drutvenog ivota,
ne samo kod nas, ve i u razvijenijim i ekonomski jaim dravama
sveta. Nedovoljno razvijena svest poslodavca, neprilagoeni pro-
stori za rad i nepostojanje slubi podrke za osobe sa invalidite-
tom, kao i nepostojanje odgovarajue politike koja bi stimulisala
poslodavce da ih zapoljavaju, svakako su prepreka da budu rav-
nopravni sa drugima. Ostvarivanje prava na obrazovanje, mogu-
nost dokvalifikacije i prekvalifikacije u skladu sa potrebama trita,
osnovni su uslovi za ostvarivanje prava na zapoljavanje i kasniju
ekonomsku samostalnost.
Zakonski osnov za ostvarivanje osnovnog ljudskog prava
2
-
prava na rad, lei u nekoliko pravnih propisa. Poto su osobe sa
invaliditetom takoe ljudska bia, sa svim pravima, obavezama i
odgovornostima kao i osobe bez invaliditeta, za njih se primenuju
propisi iz oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osigura-
nja, bezbednosti i zdravlja na radu, zapoljavanja idr. Ustav Repu-
blike Srbije, kao najvii akt nae zemlje proklamuje ravnopravnost
svih graana i graanki, i zabranu diskriminacije na osnovu bilo
koje njihove razliitosti, pa samim tim i na osnovu invalidnosti.
Svesni smo injenice da to u praksi nije sluaj i da osobe sa invali-
ditetom imaju manje mogunosti da se zaposle na otvorenom tri-
tu od osoba bez invaliditeta. Kako opta zakonska regulativa ne
dovodi do eljenog rezultata, drava uz pomo samih osoba sa in-
valditetom, odnosno njihovih predstavnika, donosi posebne propi-
se i stimulativne mere.


2
Deklaracija o ljudskim pravima, 1948. UN
18
Nacionalna sluba za zapoljavanje Republike Srbije svake
godine donosi novi paket stimulativnih mera kako za poslodavce,
tako i za samozapoljavanje osoba sa invaliditetom.
3
Te stimulativ-
ne mere se uglavnom odnose na:
adaptaciju radnog mesta,
refundaciju doprinosa,
ili refundiranje zarade u trajanju od 12 meseci.
Novani iznos ovih olakica se utvruje svake godine i zavisi
pre svega od stepena obrazovanja osobe sa invaliditetom, kao i od
toga gde ivi i gde e da se zaposli. Vei iznos novanih sredstava
e dobiti poslodavci u nerazvijenim optinama, nego u onima koje
su u razvoju ili pripadaju kategoriji razvijenih. Da bi mogla da se
koristi ova stimulativna mera, osoba sa invaliditetom mora da se
vodi na evidenciji nezaposlenih u Nacionalnoj slubi za zapoljava-
nje u optini prebivalita. Manjkavost ovih mera u odnosu na oso-
be sa invaliditetom lei u injenici da se one mogu koristiti i za oso-
be koje nemaju invaliditet, ve se nalaze u teem riziku zapolji-
vosti, a pri tom imaju odreene medicinske indikacije (dijabetes,
kancer, razni tumori, problemi sa srcem itd..)
Subvencioniranje zapoljavanja osoba sa invaliditetom u naoj
zemlji se koristi ve dui niz godina, ali nije donela neke znaajnije
rezultate. Zbog toga je pokret osoba sa invaliditetom insistirao na
donoenju posebnog Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i za-
poljavanju osoba sa invaliditetom, koji se trenutno nalazi u
skuptinskoj proceduri i koji predvia kvotni sistem zapoljavanja ne
samo u dravnim institucijama, ve i u velikim i srednjim preduzei-
ma. Po ovom zakonu, obaveza svakog poslodavca koji ima

3

http://www.nsz.sr.gov.yu/page/services/sr/subvencije/snezaposleni/licasai
nvaliditetom.html
19
najmanje 20 zaposlenih, jeste da ima u radnom odnosu odreeni
broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ne zaposli osobe sa in-
validitetom plaae penale u visini trostrukog iznosa minimalne za-
rade utvrene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa in-
validitetom koju nije zaposlio.
Zakon takoe predvia zapoljavanje osoba sa invaliditetom
pod optim i pod posebnim uslovima. Zapoljavanjem pod optim
uslovima smatra se zapoljavanje kod poslodavca bez prilagoa-
vanja poslova i radnog mesta. Zapoljavanjem pod posebnim uslo-
vima smatra se zapoljavanje kod poslodavca uz prilagoavanje
poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Pod prilagoa-
vanjem poslova podrazumeva se prilagoavanje radnog procesa i
radnih zadataka. Pod prilagoavanjem radnog mesta podrazume-
va se tehniko i tehnoloko opremanje radnog mesta, sredstava za
rad, prostora i opreme u skladu sa mogunostima i potrebama
osobe sa invaliditetom. Prilagoavanjem se moe obezbediti i
struna pomo, kao podrka osobi sa invaliditetom kod uvoenja u
posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje,
usluge asistencije i podrku na radnom mestu, praenje pri radu,
razvoj linih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.
Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa
invaliditetom prethodila su jedan meunarodni i dva domaa pravna
dokumenta.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN je pravno
obavezujui dokument za sve drave koje su je potpisale i ratifikova-
le. Naa zemlja je aktivno uestvovala u njenom donoenju, potpisala
je i sada je u postupku usklaivanja propisa, pre nego to je ratifikuje.
Obaveza svake drave odnosi se na omoguavanje svim osobama
sa invaliditetom puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih slo-
boda bez ikakve diskriminacije po osnovu invalidnosti i to kroz predu-
zimanje odreenih mera i akcija, kao i donoenjem nove ili izmenu
20
postojee zakonske regulative. Jedna od vanih oblasti ivota kojima
se bavi Konvencija jeste i zapoljavanje kao pravo osoba sa invalidi-
tetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima.
Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u
Republici Srbiji predstavlja srednjeroni plan aktivnosti svih dru-
tvenih aktera. Zadatak Strategije i akcionog plana je da se definiu
ciljevi, mere i aktivnosti koje e doprineti da se socijalni model i pri-
stup zasnovan na ljudskim pravima ugradi u mere koje utiu na pita-
nja poloaja osoba sa invaliditetom. Jedan od osnovnih ciljeva je da
se razviju politike mera i primena programa, naroito u oblastima
obrazovanja, zapoljavanja, rada i stanovanja, koji osobama sa in-
validitetom pruaju jednake mogunosti i podstiu samostalnost, li-
ni razvoj i aktivan ivot u svim oblastima.
Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
(prvi antidiskriminacioni zakon u Republici Srbiji) ureuje opti reim
zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebne sluajeve dis-
kriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zatite osoba izloenih
diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnoprav-
nosti i socijalne ukljuenosti osoba sa invaliditetom.
21
Koraci ka zapoljavanju osoba sa invaliditetom
Osobe sa invaliditetom nikako ne treba posmatrati kao teret i
loe radnike. Naprotiv, sva istraivanja raena na tu temu meu
poslodavcima u inostranstvu pokazuju da su osobe sa invalidite-
tom lojalni radnici, ree izostaju sa posla i due se zadravaju na
jednom radnom mestu
4
. Pored navedenog, esto svojim prisu-
stvom podiu radni moral u organizaciji, motiviui ostale zaposle-
ne da se vie zalau i budu inicijativniji. Upravo je jedan od osnov-
nih ciljeva liderskog tima organizacije i sektora ljudskih resursa da
stvore odrivost radnog kolektiva, odnosno da dugorono obezbe-
de prave ljude na pravom radnom mestu. Imajui u vidu navede-
ne rezultate istraivanja, osobe sa invaliditetom im znaajno mogu
pomoi u postavljenom cilju. Bilo bi interesantno istai primer dr-
avne administracije Novog Zelanda. Naime, ak 20% populacije
Novog Zelanda sebe smatra osobom sa invaliditetom. Dravna ko-
misija za socijalna pitanja je, vodei se pozitivnim stavovima poslo-
davaca iz privatnog sektora o zapoljavanju osoba sa invalidite-
tom, dala optu preporuku javnom i privatnom sektoru da se zna-
ajno poveanje efikasnosti organizacije moe postii ukoliko 20%
zaposlenih u organizaciji budu osobe sa invaliditetom.
Posebno u vremenima ekonomskih previranja i socio-ekonom-
ske nesigurnosti, u domaoj i meunarodnoj zajednici, organizaciji su
potrebni motivisani i pouzdani ljudi koji e biti spremni da ostanu uz
organizaciju i predano rade na realizaciji postavljenih ciljeva.





4
Diversity Council Australia, Diversity Matters, Issue No 43, August 2005
22
I. Osobe s invaliditetom - pouzdani radnici
Prilikom sprovoenja akcije Nagrada za najboljeg poslodavca
za osobe sa invaliditetom od strane servisa Moj-posao.net, u kon-
taktima s poslodavcima pokazalo se kako oni sami procenjuju da
nemaju dovoljan nivo znanja i kompetencija za upravljanje osobama
s invaliditetom kao ljudskim potencijalom. Sa druge strane,
poslodavci koji i sami imaju zaposlene osobe s invaliditetom, tvrde
da su osobe s invaliditetom pouzdani radnici (njih 95 posto), a goto-
vo 90 posto poslodavaca slae se s tvrdnjom da se osobe s invalidi-
tetom trude da budu jednako efektivni kao i drugi radnici.

Zapravo, najvie e se postii ako se osobe sa invaliditetom po-
smatraju kao potpuno normalni ljudi, kandidati za posao, odnosno za-
posleni. Oni nisu osobe sa posebnim potrebama, jer imaju iste po-
trebe kao svi ostali zaposleni potrebu da obezbede svoju osnovnu
egzistenciju, potrebu za komunikacijom i druenjem, za potovanjem
i priznanjem, potrebu za obrazovanjem, za napredovanjem, kao i po-
trebu za samorealizacijom. Jedina razlika kod osoba sa invaliditetom
jeste u tome to nekada svoje potrebe zadovoljavaju na drugaiji na-
in na primer, potreban im je drugaije organizovan poslovni pro-
stor, razliita koliina vremena da bi uspeno zavrili odreeni posao
ili razliit nain komunikacije. To svakako nije razlog da se osobe sa
invaliditetom ne uzmu ozbiljno u razmatranje kada je zapoljavanje u
pitanju. Trebalo bi se podsetiti da svaki zaposleni poseduje neke oso-
benosti po kojima se razlikuje od ostalih i zbog kojih je potrebno izvr-
iti odreena prilagoavanja njegovih dnevnih dunosti, ili makar od-
nos prema njoj/njemu roditeljske obaveze, ivotni problemi, izne-
nadna bolest, veoma izraena ekstrovertnost/introvertnost, preterana
impulsivnost i slino. Sa druge strane, svaki zaposleni poseduje oso-
benosti koje ga ine znaajnim lanom radnog kolektiva u smislu do-
prinosa radnoj atmosferi i rezultatima organizacije. Na taj nain treba
posmatrati i osobe sa invaliditetom i ceniti kod njih znanja, vetine i
osobine koje mogu da doprinesu svakodnevnom funkcionisanju i na-
pretku organizacije. U Srbiji, veina poslodavaca smatra da nije do-
23
voljno informisana o mogunostima za zapoljavanje osoba sa invali-
ditetom, kao ni o pogodnostima koje u tom sluaju mogu da imaju
5
.
Najzad, bitno je istai da diskriminacija osoba sa invaliditetom
nije samo neetika, ve je i nepravedna i predstavlja znaajan gu-
bitak ljudskog potencijala.

AMB - osobe sa invaliditetom unapreuju efikanost poslova-
nja
6

AMB je kompanija koja se bavi nekretninama, a sedte joj se
nalazi u San Francisku. Belei izuzetan rast u svojoj industriji.
Nadleni u ovoj kompaniji su kontaktirali WorkLink, lokalnog partne-
ra nacionalnog projekta za unapreenje zapoljavanja osoba sa in-
validitetom u SAD, zvanom Employ, traei pomo prilikom irenja
svog posla. Zaposleni WorkLink-a su uspeli da uoe mesta na koji-
ma bi kompanija boljom organizacijom uspela da pobolja produktiv-
nost i komunikaciju izmeu zaposlenih.
U saradnji sa zaposlenima AMB-a, WorkLink je uspostavio me-
sto admistrativnog pomonog radnika. On je trebalo da sortira nove
ponude i da stare podatke alje u arhivu. Na to mesto zaposlili su
mladog oveka koji je imao mentalni invaliditet. On je bio odgovoran
za prikupljanje podataka, njihovo sortiranje, katalogizaciju i distribu-
ciju. Ovo centralizovano mesto je omoguilo da drugi radnici ne mo-
raju da troe svoje vreme uzalud, ve mogu da se bave procenama
koje su traene od strane uprave kompanije.
Zbog uspenosti ovakvog naina preraspodele posla, uskoro
su sva odeljenja poela da trae slian nain raspodele posla.
Work-Linkovo osoblje je na sastanku sa menaderima odeljenja us-
pelo da odredi kako najbolje izvriti reorganizaciju. Napravljen je ne-

5
Vesna Bogdanovi, Marko Savi, Motivacija za zapoljavanje i samoza-
poljavanje osoba sa invaliditetom u Beogradu, CRID, Beograd 2006, 23
str.
6
Career One Stop, http://acinet.org/acinet/crl/library.aspx

24
deljni raspored zaduenja, kao i nain traenja pomoi u specifinim
trenucima (npr. velike koliine kopija nekog dokumenta, slanje e-
mailova ili neki drugi posao koji se pokae potrebnim). U toku jedne
godine ovakav vid pomoi prilikom rada je zahtevao da se radna
nedelja za osobu zaposlenu na tom mestu produi sa 20 na 40 sati
nedeljno, dok sada taj zaposleni prima platu od 18.000 dolara godi-
nje i ima prava na sve beneficije koje imaju ostali zaposleni.


KORAK 1: OPIS RADNOG MESTA

Definisanje poslova koji treba da se obavljaju u okviru odree-
nog radnog mesta predstavlja formalno prvi korak u procesu upra-
vljanja ljudskim resursima. Tako se, u okviru sistematizacije radnih
mesta, formira skup zadataka i radnih dunosti koje bi trebalo jed-
na osoba da obavlja. Takoe, definiu se karakteristike, znanja i
vetine koje data osoba treba da poseduje da bi uspeno obavljala
radne zadatke u okviru definisanog radnog mesta.
Prvi korak prema zapoljavanju OSI jeste kada se napravi na-
crt svih poslovnih profila raspolozivih unutar organizacije. Ovo e
omoguiti identifikaciju poslovnih uloga koje OSI moze da obavlja i
takoe e ukazati na vrste invaliditeta koje mogu biti prikladne za
odreeni posao. Da bi odgovorni uvideli da li u organizaciji postoje
trenutna radna mesta na kojima bi osobe sa invaliditetom mogle
da rade, ili makar potencijal za to, potrebno je odgovoriti na odre-
ena pitanja
7
:
Zato se odreena aktivnost obavlja?
Kako se aktivnost obavlja i koliko esto?
Koliko je vremena potrebno da bi se aktivnost obavila?
Kako se mere eljeni rezultati datih aktivnosti?

7
Employment of persons with disability: guide for managers and
supervizors, University of Melburne, Australia, 2003
25
Koja su znanja/vetine potrebne da bi se aktivnosti obavljale?
Koliko je mentalnih, emotivnih i fizikih napora potrebno
da bi se obaveze obavile?
Da li bi eliminisanje odreene aktivnost fundamentalno pro-
menilo prirodu posla koji se obavlja na radnom mestu?
ta bi se dogodilo ako se odreena aktivnost ne bi obavila?
Da li se osoba zapoljava zbog ekspertize u odreenoj
oblasti?
Da li datu aktivnost moraju da obavljaju svi zaposleni?
Da li se obavljanje date aktivnost zahtevalo i od osobe
prethodno zaposlene na odreenoj poziciji?
Da li bi drugi zaposleni mogli da obavljaju datu aktivnost?

Politika zapoljavanja

Dobro je razviti formalnu politiku inkluzije i jednakosti kako bi se
obezbedile jednake mogunosti zaposljavanja i nediskriminacija pri
zaposljavanju, promociji i napretku razvoja i obuke. Svrha ove proce-
dure jeste da se preduzmu pozitivne mere kako bi se spreili ne sa-
mo inovi diskriminacije na raun invaliditeta, ve i stanja koji mogu
da dovedu do diskriminiueg efekta. Ovo e omoguiti poslodavcu
da se osigura da nema direktne ili indirektne diskriminacije.
Dokument bi trebalo da sadri sve polise, procedure i pravila
koje e linijskim menaderima i osoblju za zapoljavanje posluiti
kao nain obezbeenja da su odluke o regrutaciji, selekciji, obuci i
promociji donete na objektivnim i profesionalnim kriterijumima.
Usvajanje formalne politike obezbedie se da nediskriminacija po-
stane proces koji je normativno ukorenjen unutar organizacije.
Prema UNDP CSR Baseline studiji u Srbiji
8
, relalizovanom od
strane Centra za monitoring i evlaluaciju, svega 17% preduzea u Srbiji

8
UNDP CSR (Corporate Social Responsibility) Baseline studija bazina
studija o drutvenoj odgovornosti preduzea u Srbiji
26
ima razvijenu formalnu politiku podsticanja zapoljavanja i jednakih
mogunosti za ugroene grupe, gde su uvrene i osobe sa invalidite-
tom. To predstavlja izuzetno nizak procenat i ostavlja veliki prostor za
unapreenje svesti i prakse preduzea, ali i drugih organizacija u ovoj
oblasti. U narednom periodu se oekuje da e se broj preduzea koja
imaju razvijenu formalnu politiku jednakih mogunosti za sve znaajno
poveati, pre svega kroz aktivnost drave, meunarodnih organizacija i
neprofitnog sektora, ali i razvoj odgovorne prakse u sektoru upravljanja
ljudskih resursa preduzea i drugih organizacija.

Osobe sa invaliditetom kao lideri
9

Da osobe sa invaliditetom mogu biti veoma uspeni lideri poka-
zuje primer gospoice Jelene Stojanovi, PR menadera Dravne
lutrije Srbije.
Jelena je zavrila Gimnaziju u Smederevu, u roku diplomirala
na Pravnom fakultetu, a pripravniki sta je realizovala u Optin-
skom sudu u Smederevu. Aprila 2007. godine, javila se na konkurs
za posao Dravne lutrije Srbije i postala menader za odnose sa
javnou. Osim toga, ona radi na televiziji Smederevo, kao voditelj-
ka autorske emisije o osobama sa invaliditetom. Ono to je u celoj
prii interesantno jeste da je Jelena slepa osoba.
S obzirom da je imala znaajnu podrku svoje porodice, Jelena
sebe nikada nije smatrala drugaijom osobom od svojih vrnjaka.
To joj je pomoglo da, po zavretku osnovne kole za uenike ote-
enog vida, Veljko Ramadanovi, uspe da se uklopi u srednjokol-
sku sredinu gde gotovo ni jedan udbenik nije bio dostupan na Bra-
jevoj azbuci. Snalazila se prekucavajui gradivo na Brajevu azbuku,
a kasnije, koristei personalni raunar sa govornim softverom. Jele-
na istie da u odnosima sa ljudima, sreom, nije imala problema.

9
Sluaj predstavljen na osnovu analize intervjua koji je Jelena Stojanovi
dala za emisiju Poligraf, 3. decembra 2008. godine
27
O svom radnom iskustvu i prilagoavanju u radnu sredinu, ona
kae: Godinu dana mi je trebalo, od kad sam diplomirala da naem
posao u struci, jer sam jako elela da se zaposlim i da probam da
radim u sudu i kada sam dola prvi put, u prvom nekom kontaktu sa
predsednikom suda i sa sudijama, uopte kolegama, pripravnicima,
objasnila sam im na koji nain radim, da koristim raunar. Oni nita
tu nisu znali, sve im je bilo onako nepoznato i strano, ali su eleli da
mi prue ansu i priliku da pokaem koliko i ta mogu. Tako da, bilo
je isto problema, trebalo je skenirati npr. predmete, presude, pisati,
u tom nekom smislu, da mi se neto iita, ali sam potpuno ravno-
pravna kao i ostale kolege, dobijala da radimo presude, dobijala da
iznosim predmete na vanraspravno vee, sve ono to rade drugi pri-
pravnici, radila sam i ja
10
.
Jelena se u Dravnoj lutriji Srbije bavi odnosima sa javnou,
uglavnom vezano za humanitarne aktivnosti te kompanije. Tako pro-
movie Dravnu lutriju Srbije kao drutveno odgovornu kompaniju,
koja brine o osobama sa invaliditetom i drugim ugroenim grupama.
Jelena inae, svakoga dana putuje iz Smedereva u Beograd na
svoje radno mesto, nekada koristei meugradski, a nekada lini
prevoz. Ima jednostavne planove u ivotu, elju da se preseli u Beo-
grad, zasnuje porodicu i u budunosti doprinese tome da to vie
osoba sa invaliditetom ostvari priu slinu njenoj, da imaju veu po-
drku porodice i drutva u celini.
Jelena je predsednik Upravog odbora Saveza slepih Srbije.



10
Emisija Poligraf, B92, 3. decembar 2008. godine
28
KORAK 2: REGRUTACIJA ZAPOSLENIH

Regrutacija, odnosno dolazak do skupa kandidata iz kojeg e
se primenom razliitih metoda odabrati najbolji/najbolja je veoma
vaan, a esto i prilino sloen zadatak. Bitno je privui kritian
broj kandidata koji nije niti preterano mali, niti pak veliki, kako bi
kvalitetan izbor mogao da se napravi. Takoe, potrebno je proces
regrutacije kvalitetno usmeriti, kako bi se privukli kandidati sa od-
govarajuim kompetencijama.
Kada su osobe sa invaliditetom u pitanju, esto je veoma te-
ko doi do odgovarajueg broja potencijalnih kandidata. U razvije-
nim privredama, nezaobilazan partner u regrutaciji osoba sa invali-
ditetom jesu namenski razvijeni servisi za zapoljavanje osoba sa
invaliditetom, ili pak postojei servisi za zapoljavanje koji su do-
voljno senzibilisani, dostupni su osobama sa invaliditetom i podsti-
u njihovo zapoljavanje.
Jedan od najveih izazova sa kojim se susreu kompanije u
Srbiji jeste da ne postoji jedinstvena baza osoba sa invaliditetom,
kao ni baza osoba sa invaliditetom koje trae posao. U zemljama
sa razvijenom praksom zapoljavanja osoba sa invaliditetom, raz-
vijeni su namenski servisi koji pomau zapoljavanju osoba sa in-
validitetom. Oni slue ne samo pronalaenju odgovarajueg broja i
strukture kandidata, ve pomau pri integraciji osobe u radnu sre-
dinu i obezbeuju savete za dalji profesionalni razvoj zaposlenog
sa invaliditetom. U nedostatku ovakvih servisa, organizacija koja
eli da zapoljava osobe sa invaliditetom moe se obratiti strunja-
cima u datoj oblasti, organizacijama koje imaju iskustva u saradnji
sa osobama sa invaliditetom, renomiranim organizacijama osoba-
ma sa invaliditetom, kao i Nacionalnoj slubi za zapoljavanje.

29
Posredovali u zapoljavanju 106 osoba sa invaliditetom
11

U Kragujevcu je u 2008. godini, zahvaljujui posredovanju kra-
gujevake filijale Nacionalne slube za zapoljavanje, zaposleno
106 invalida, izjavila je direktorka te filijale Ljiljana Petrovi.
Re je o osobama proizvodnih zanimanja, kao to su bravari,
monteri, grafiki radnici, rekla je Petrovieva i naglasila da su oni za-
posleni u vie od 40 preduzea.
Naglaavajui da je kragujevaka filijala dobila nagradu jer je u
odnosu na druge u Srbiji zaposlila najvie osoba sa invaliditetom,
Petrovieva je rekla da e primena aktivnih mera i subvencija poslo-
davcima za zapoljavanje invalida biti nastavljena i u ovoj godini, jer
je njih oko 1.700 na evidenciji nezaposlenih.
Prema njenim reima, na ime subvencija poslodavcima, u delu
doprinosa, za zapoljavanje osoba sa invaliditetom prole godine je
dodeljeno oko 320.000 dinara.

Nacionalna sluba za zapoljavanje poseduje svoju bazu ka-
tegorisanih osoba sa invaliditetom koja nije javno dostupna, ali se
moe pretraivati po upitu organizacije koja eli da zaposli osobe
sa invaliditetom. Ipak, i pored toga to baza poseduje preko
20.000 registrovanih lica sa invaliditetom koja trae posao, esto
se desi da mali broj osoba sa invaliditetom zadovoljava kriterijume
koje postavi organizacija. Treba naglasiti da su osobe sa invalidite-
tom prijavljene u navedenu bazu jesu one koje su elele da se pri-
jave, s obzirom da je to relativno nov i samoinicijativni projekat Na-
cionalne slube za zapoljavanje. Osobe sa invaliditetom koje u
ovom trenutku ine bazu nezaposlenih su u najveem procentu in-
validi rada i invalidi rata, odnosno osobe sa specifino steenim in-
validitetom.



11
Tanjug, 02.01.2008. godine
30


Infostud pokrenuo inicijativu zapoljavanja osoba sa invali-
ditetom
12

Sajt poslovi.infostud.com pokrenuo je nedavno dugoronu inici-
jativu kojom eli da da podrku zapoljavanju osoba sa invalidite-
tom. Naime, za 90 dana postavljeno je preko 160 oglasa za radna
mesta dostupna i ovim kandidatima, to je oko 10% od ukupno po-
stavljenih oglasa na pomenutom sajtu u ovom periodu. Oglasi u koji-
ma se osobe sa invaliditetom podravaju da konkuriu za posao
oznaeni su posebnom slikovitom oznakom u vrhu oglasa i mogu se
pronai i putem napredne pretrage na sajtu.
Meu 74 firme koje su do sada raspisale oglas za radno mesto
dostupno i osobama sa invaliditetom, nalaze se Hemofarm, mobilni
operateri VIP i Telenor, Le Belier Livnica iz Kikinde i druge. Radnih
mesta najvie je bilo u oblastima informacionih tehnologija, grafi-
kog dizajna, medicine i farmacije, tehnologije i graevine, a raspisan
je bio ak i jedan oglas za vozae.
Na ovaj nain, sajt poslovi.infostud.com eli da ohrabri kandi-
date sa invaliditetom da se jave na oglas za posao, bez straha da
e biti diskriminisani. Osobe sa invaliditetom mogu da konkuriu na
bilo koji oglas za posao, poslodavci koji su svoj konkurs oznaili kao
dostupan ovim ljudima, ele posebno da ih podre u odluci da se
prijave za posao, iako to ne znai da e oni biti favorizovani u proce-
su selekcije. Takoe, cilj inicijative je i ukazivanje poslodavcima na
postojanje i ove grupe ljudi, esto sposobne i strune u odreenim
radnim oblastima.

Sa daljim jaenjem ove prakse, poslovi.infostud.com veruje da
e se poveavati i broj poslodavaca koji e svoje konkurse oznaiti
kao dostupne i osobama sa invaliditetom.

12
Infostud PR sluba
31
Moj-posao.net uspeno podrava zapoljavanje osoba sa in-
validitetom putem svog web portala
13

Web portal moj-posao.net, hrvatski online servis za zapoljava-
nje, u saradnji sa UNDP Hrvatska pokrenuo je u 2007. godini proje-
kat Nagrada za poslodavca godine za osobe s invaliditetom. MojPo-
sao ukazuje na vanost ravnopravnog takmienja osoba s invalidite-
tom na tritu rada, ije zapoljavanje aktivno podstie.
Cilj projekta je da se predstave izuzetni primeri domae i strane
prakse u zapoljavanju osoba s invaliditetom, a krajnji cilj Nagrade
za poslodavca godine za osobe s invaliditetom je zapoljavanje oso-
ba s invaliditetom na poslove koje oni mogu obavljati te za koje su
kvalifikovani i mogu pruiti svoj maksimum.
Uz projekat Nagrade za poslodavca godine za zapoljavanje
osoba s invaliditetom, u toku je i projekat u saradnji sa Udrugom za
promicanje Inkluzije (aktivno ukljuivanje osoba s invaliditetom u
drutvo) koji prua podrku poslodavcima u analizi radnih mesta ka-
ko bi se uoio potencijal za zapoljavanje osoba s invaliditetom i
sprovelo prilagoavanje radnog mesta.
Osim toga, ovaj web portal omoguava da osobe sa invalidite-
tom imaju jasan pregled koji su poslovi na portalu dostupni ovoj ka-
tegoriji kandidata za posao. Poetkom 2007. godine, ovu oznaku je
koristilo svega 30 organizacija, dok se taj broj krajem 2008. godine
popeo na 350.
Meu poslodavcima koji se kandiduju za Nagradu poslodavca
godine za zapoljavanje osoba s invaliditetom nalaze se firme isklju-
ivo zainteresovane za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, jer ih
vide kao veoma kvalitetne radnike, ali i one koje jednostavno ele
da pomognu i podre ovu ugroenu grupu. Takoe, postoje i predu-
zea koja u njima vide svoju prednost, jer osobe sa invaliditetom od-
reene poslove mogu obaviti bolje i kvalitetnije nego drugi

13
MojPosao.net
32
zaposleni. Primeri uspenog zapoljavanja osoba sa invaliditetom
su preduzea dobitnici Nagrade u 2007. godini:
dm-drogerie markt koji zapoljava osobe s intelektualnim smet-
njama kojima obino odgovaraju jednostavni i repetitivni poslovi,
pa su se u sluaju dm-a pokazali kao jako kvalitetni radnici
Zagrebaki holding, kao dobitnik nagrade u kategoriji javnih
poduzea, primjenjuje niz mera kojima pomae ne samo zapo-
slenima sa invaliditetom, ve i njihovim porodicama
Proizvodno preduzee AB dizajn dobitnik Nagrade u katego-
riji malih i srednjih poduzea, primer je preduzea koje osobe sa
invaliditetom srdano prima u svoju zajednicu, kao najstarije i naj-
kvalitetnije zaposlene koji predstavljaju kljuni resurs organizacije.
Pokretanje Nagrade za poslodavca godine za zapoljavanje
osoba sa invaliditetom belei i konkretne rezultate, pa je tako na
portalu MojPosao, oznaku da poslodavac podstie zapoljavanje
osoba sa invaliditetom poetkom 2007. godine koristilo tek 30 poslo-
davaca, dok oznaku danas koristi preko 350 poslodavaca.


33
Pristupani oglasi za zapoljavanje

Poslodavci treba da uloe dodatni napor da bi njihov oglas za
posao privukao vei broj kvalifikovanih lica, ukljuujui i osobe sa
invaliditetom. To se najee postie izjavom da organizacija ima
razvijenu politiku jednakosti i jednakih ansi u procesu zapoljava-
nja. Izjava moe zvuati na neki od sledeih naina:

Naa organizacija ceni razliitost i ohrabruje kandidate koji
dele iste vrednosti da se prijave za posao.
Spremni smo da razmotrimo fleksibilnost radnih dogovora.
Kandidate emo iskljuivo ocenjivati prema njihovoj spo-
sobnosti da obavljaju konkretan posao.
Mi smo poslodavac koji nudi jednake anse za sve.
Ohrabrujemo osobe sa invaliditetom da se prijave na ovaj
konkurs.

Dobro je koristiti slikovnu oznaku za osobe sa invaliditetom koju
pojedini servisi za zapoljavanje u Srbiji ve koriste (Infostud). U ve-
zi sa prethodno reenim, bitno je da razmislite da li e i kako do Va-
eg oglasa moi da dou osobe sa invaliditetom. U Srbiji jo uvek
nisu razvijene specijalizovane agencije za zapoljavanje koje rade
iskljuivo sa osobama sa invaliditetom, ali je stavljanje oglasa na in-
ternet esto dobro reenje. To se odnosi kako na specijalizovane
online servise za zapoljavanje, tako i na pristupaan web sajt orga-
nizacija koje nude posao.



34
Kako znati da li je websajt organizacije dostupan osobama sa
invaliditetom?
Razvoj web prezentacije dostupne za osobe razliitih vrsta in-
validiteta je od velike vanosti za kreiranje poslovne sredine u kojoj
se ceni jednakost za sve. Da bi organizacija bila sigurna da je njena
online prezentacija dostupna osobama sa invaliditetom, potrebno je
da isti testira. U tom e joj znaajno pomoi online softveri koji testi-
raju pristupanost. Date su adrese nekih od mnotva softvera ovog
tipa koji se mogu nai na internetu:
http://jigsaw.w3.org/css-validator/ - Online validator pristu-
panosti css web portala
http://www.sidar.org/hera/index.php.sr - Testiranje sajtova
sa uputstvom na srpskom

U Srbiji trenutno osobe sa invaliditetom posao najlake mogu
pronai u oblasti trgovine, pokazuje analiza oglasa dostupnih i
osobama sa invaliditetom koju je uradio sajt poslovi.infostud.com.
Naime, skoro svaki peti oglas koji je poslednjih meseci 2008. godi-
ne, putem pomenutog portala, ohrabrivao i osobe sa invaliditetom
da se na njega jave, bio je iz ove oblasti. Nakon trgovine, radnih
mesta za osobe sa invaliditetom su oblasti raunovodstva, admini-
stracije i opte ekonomije a, poslodavci su za ove kandidate raspi-
sivali i oglase za posao u oblasti konsaltinga i vieg menadmenta.
Najvei broj kandidata iz ove kategorije (42%) morao je da ima
najmanje srednju kolu, a svaki trei oglas bio je raspisan za one
sa zavrenim fakultetom. Svaki peti oglas bio je namanjene oso-
bama sa viom kolom.
U proteklom periodu najvie oglasa raspisali su mobilni operate-
ri Telenor i VIP Mobile, a slede ProCredit Banka, Centroprojekt
SPZ, Planika i drugi, koju su raspisali ukupno 158 oglasa do-
stupnih i osobama sa invaliditetom.
35
Ipak, potrebno je razmisliti koji drugi naini zapoljavanja osoba
sa invaliditetom mogu biti efikasni, odnosno gde se osobe sa inva-
liditetom najee obraaju kada trae posao.

Indirektna diskriminacija studija sluaja
14

Uprava za zdravlje i socijalna pitanja drave Australije je izdalo
oglas za zapoljavanje, za poziciju istraiva pripravnik. Opis rad-
nog mesta je ukljuivao odgovornost za razvoj i analizu telefonskih
upitnika i upitnika putem pote. Drugi zadaci su se odnosili na po-
vremene obilaske terena i prisustvo sastancima sa eksternim stejk-
holderima. Osnovni uslov za zapoljavanje dat u konkursu je vaea
vozaka dozvola. Agnes Zolinski je bila zainteresovana da aplicira
za dati posao, ali s obzirom da je bila slepa, nije imala uslova da
stekne vozaku dozvolu. Pri raspitivanju o konkursu, Agnes je ree-
no da je posedovanje vozake dozvole neophono za posao koji e
se na datoj poziciji obavljati. Nezadovoljna odgovorom koji je dobila,
ona je traila savet od Viktorijanske komisije za jednake moguno-
sti. Reeno joj je da, i pored toga to je vozaka dozvola zaista bila
sastavni deo konkursa, ovaj bazini kriterijum bi mogao biti sluaj in-
direktne diskriminacije. Agnes se zatim ponovo obratila Upravi za
zdravlje i socijalna pitanja, iznosei svoju zabrinutost. Primivi njeno
pismo, Uprava je ponovo razmotrila kriterijume konkursa za zapo-
ljavanje. Posle diskusije i konsultovanja sa svojom slubom ljudskih
resursa, prisutni su se sloili da bi dati posao mogao uspeno da
obavlja ak i neko ko nema vozaku dozvolu. Bilo koje posete i sa-
stanci na terenu bi mogli bit obavljeni uz korienje alternativnih
sredstava prevoza, uz relativno niske trokove.
Kako je Agnes ovoga puta bila u situaciji da ispuni sve krite-
rijume konkursa, aplicirala je za poziciju i to, na kraju, uspeno.

14
Employment of persons with disability: guide for managers and
supervizors, University of Melburne, Australia, 2003, str. 11

36

Prijemni formulari

Posebnu panju bi trebalo posvetiti nainu na koji su razvijeni
formular za prijavu kandidata, kako osobe sa invaliditetom ne bi bi-
le diskriminisane. Obrasce treba pregledati kako bi se obezbedilo
da isti budu dostupni u alternativnim formatima. Potrebni formati e
zavisiti od potrebe pojedinca, linih sklonosti i pristupu tehnologiji i
mogu da ukljuuju krupnija slova u tampi, audio zapis, email, Bra-
jovu azbuku, kompakt disk (CD) i slino. Alternativni prijemni for-
mat trebalo bi da zahteva iste informacije kao i standardni. U skla-
du sa politikom jednakih ansi pri zapoljavanju, bitno je da organi-
zacija istakne da je prijavni obrazac dostupan i u alternativnom ob-
liku i dati kontakt putem kojeg se do datog obrasca moe doi.
Obrazci ne treba da sadre nepotrebne informacije koje bi
zbunile osobu sa invaliditetom. Na primer, poeljno je izbaciti pita-
nja o posedovanju vozake dozvole ili o zdravstvenom stanju, uko-
liko nisu vane za posao ili nisu naznaene u specifikaciji.
Dobro je dati mogunost da kandidati u prijavi ispriaju o svo-
jim iskustvima nevezanim za posao, jer neke osobe sa invalidite-
tom moda nisu bile u stanju da stiu prethodna radna iskustva na
oekivani nain. Primeri bi mogli ukljuiti iskustvo steeno u volon-
tiranju, neplaenom poslu i kroz samo ivotno iskustvo.
Takoe, kandidatima treba dati ansu da kroz standardna pi-
tanja, ukljuujui prijavne obrasce ukau da li imaju posebne po-
trebe ili zahteve za prilagoavanje uslova u kojima se realizuje in-
tervju. Na ovaj nain se osobe sa invaliditetom mogu uveriti da e
dobiti jednaku ansu u procesu selekcije. Datu informaciju ne treba
traiti na ovaj nain ukoliko se svaki kandidat ne poziva na intervju.
Ponueni su primeri pitanja koja se u formularu mogu dati
15
:

15
Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.ac-
cessability.co.in

37

Nastojaemo da napravimo razumna prilagoavanja u procesu
regrutacije i selekcije za osobe sa invaliditetom.
Da li smatrate da kod vas postoji invaliditet ili neki drugi
zdravstveni uslov?

DA NE

Koja prilagoavanja zahtevate u cilju prisustvovanja intervjuu?








Primer diskriminiueg oglasa za posao
Posao se oglaava traei da uspeni kandidat poseduje vo-
zaku dozvolu. Taj posao ukljuuje posete ljudima u lokalnom pod-
ruju. Zahtevanje vozake dozvole moe odvratiti OSI da se prijavi,
iako su sposobni za obavljanje ovog posla bez obzira to ne mogu
da voze, npr. upotrebom javnog saobraaja. Zato bi ovo bilo diskri-
miniue. Poeljno je da se umesto toga trai kandidat koji je voljan
da putuje. Formuliui uslov na ovakav nain, nije tano odreeno
kako bi putovanje trebalo da se sprovodi i zbog toga nee iskljuiti
ljude koji zbog invalidnosti ne mogu da voze. Kriterijumi treba da bu-
du rangirani u nameri da pokau vanost i neophodnost i manji zah-
tevi treba da budu jasno istaknuti. Odvajanjem osnovnih i manjih za-
dataka pomoi e Vam da razmislite o aspektima posla koji bi mogli
da budu dodeljeni drugoj osobi, ako je to razumno prilagoavanje za
OSI. Osnovne vetine za pomonika u kancelariji mogu da ukljuuju
komunikaciju sa kupcima, unos i evidentiranje podataka. Meutim,
manji zadatak kao to su slanje pisama moe da radi bilo ko, ili mo-
gu da se preraspodele ako je neophodno.
38
KORAK 3: SELEKCIJA - Kriterijumi ulaska u ui krug -
kandidata

Kriterijumi za ulazak u ui krug kandidata ne treba da di-
skriminiu kandidate sa invaliditetom. Svi koji uestvuju u procesu
selekcije treba da shvate da aplikacija osobe sa invaliditetom mora
biti tretirana pravedno, bilo da je dostavljena u standardnom ili alt-
ernativnom formatu.
Potrebno je analizirati da li je mogue napraviti prilagoavanja
tako da osobe sa invaliditetom rade jednako efikasno kao i drugi. -
Ovde su predstavljeni neki od najee korienih kriterijuma i na-
in na koji oni mogu biti diskriminiui
16
:
Donoenje odluka na osnovu predrasuda koje odgovorna
lica imaju o osobama sa invaliditetom.
Vozaka dozvola je est standardni zahtev - da li je to za-
ista neophodno? Da li osoba koja obavlja taj posao stvar-
no treba da bude voza, ili posao moe biti obavljen ko-
rienjem javnog prevoza, odnosno linog ofera?
Pitanje o poznavanju odreenog tipa kompijuterskog soft-
vera moze iz daljeg procesa selekcije iskljuiti odreene
ljude. Mnoge osobe sa invaliditetom koriste prilagoenu
tehnologiju sa sopstvenim softverom. Moda su imena
razliita, ali obino se i pomou prilagoenog raunar-
skog programa radi isti posao, pa odbijanje osoba sa in-
validitetom na osnovu ovog kriterijuma moe da bude dis-
kriminacija.
Traenje atraktivne osobe za rad sa strankama je pri-
mer diskriminacije treba se upitati ta je vie atraktiv-
no strankama - lepo lice ili predusretljiva i vesela linost?
Odbijanje osobe sa invaliditetom bilo bi diskriminiue
ako se ne uklapa u zamisao atraktivnog od strane oso-
blja koje vri selekciju.
Traenje kvalifikacija koje nisu relevantne ili znaajne za
odreeni posao. Na primer, ako je osoba sa invaliditetom

16
Employing persons with disabilities, Accessability India,
http://www.accessability.co.in
39
pohaala specijalnu kolu u kojoj nije mogla da formalno
stekne odreenu kvalifikaciju, ali je kroz radno iskustvo -
stekla sposobnosti koje su ekvivalent formalnoj kvalifikac-
iji, bilo bi razumno to uzeti u obzir u procesu selekcije.

U procesu selekcije treba oceniti individualne aplikacije i odlu-
iti, uzimajui u obzir redosled prioritetnih kriterijuma. Ako ima pre-
vie kandidata koji ispunjavaju primarni kriterijum, potreban je dru-
gi, po vanosti, selekcioni kriterijum na koji morate obratiti panju
da ne bude diskriminisu, i slino.

Nova radna mesta za invalide
17

Z.M. iz Kraljeva, iako se posle udara groma oteano kree, us-
pela je da zavri Ekonomski fakultet, odradi pripravniki sta i da se,
osam godina kasnije, zaposli. Kae da je put do radne knjiice bio po-
prilino teak, jer se poslodavci nerado odluuju da zaposle invalide.
Konkurisala sam za mnoga radna mesta, za neka se nisam
usuivala da predam dokumentaciju, jer su poslodavci traili vidru.
Imala sam sree da se zaposlim u Kulturnom centru Ribnica na
mestu rukovodioca finansijske slube, gde me je doekao sjajan ko-
lektiv i razumevanje direktora. Vremenom kolege su se navikle na
moje fizike mogunosti objasnila je Z.M.

Taker posle neuspenog, uspeno poslovno iskustvo
Taker radi kao unosilac podataka za jednu prodavnicu rauna-
ra. On ima viestruki invaliditet, ukljuujui miinu distrofiju, umere-
nu mentalnu ometenost i smetnje u govoru. Njegov zadatak je da
unosi robu u raunar, unos promena stanja, inventarisanje, slaganje
robe na police i usmeravanje i pokazivanje kupcima robe.
Od kada je maturirao 1977. godine, Taker je ostajao kod kue.

17
Dnevni list Politika, 27.01.2009.

40
Postojalo je nekoliko klunih pitanja prilikom Takerovog zapo-
ljavanja. Pre svega tu je bila uspenost komunikacije, kompjuterska
obuka, prilagoavanje radnog mesta za osobu sa invaliditetom, Ta-
kerova kontrola motorike kao i dobijanje podrke njegove majke i
samog poslodavca.
Takerov invaliditet je bio mnogo drugaiji od onoga to je po-
slodavac oekivao da vidi. On je oekivao da zaposli osobu ija se
invalidnost svodila na to da je ta osoba vezana za kolica. Kada je
upoznao Takera, sluba za podrku zaposlenima morala je nakako
da premosti jaz izmeu zamisli poslodavca i realnosti. Iako je dala
svoj verbalni pristanak da se Taker zaposli, njegova majka je najvi-
e brinula da korienje javnog prevoza moe suvie da zamori Ta-
kera. Nakon perioda kada je sluba mogla da pomae Takera (6
meseci) on je morao da pone da koristi javni prevoz za odlazak na
posao. Uprkos tome Takeru je posao znaio toliko da je odluio da
pone da se prevozi na posao i sa njega. On nikada nije voleo da se
pojavljuje u javnom prevozu, ali je smatao da je kolegama na poslu
suvie teko bez njega i on nije hteo da ih napusti. Taker se izuzet-
no slagao sa kolegama i odlazio je na veliki broj druenja. esto je
sa kolegama poseivao softbol utakmice, iao na piknike i boine
zabave. Uspeo je da uz pomo svojih kolega oranizuje prevoz kako
bi mogao da uestvuje u svim ovim dogaajima.
U toku prvog meseca na poslu Taker je radio dvanaest sati ne-
deljno i primao pomo osamnaest sati od kompanije Elliott Bay Em-
ployment, specijalizovanog servisa za zapoljavanje i podrku oso-
bama sa invaliditetom. Nakon etrnaest meseci na poslu, Taker radi
dvadeset sati nedeljno i dobija pomo jedan sat nedeljno.

41
tamparija zaposlila osobe sa invaliditetom
18

Digitalna tamparija Eho-print, koja radi u okviru Ekumentske
humanitarne orgnizacije, pozvala je zainteresovane da koriste uslu-
ge te tamparije iji se celokupan profit plasira u humanitarne svrhe.
Sav profit se plasira u humane svrhe, za plate i nova radna
mesta osoba sa invaliditetom, saoptila je tamparija i navela da su
zaposlene dve osobe sa invaliditetom.
Dvoje novih radnika zaposleno je zahvaljujui finansijskoj po-
dri pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnoprav-
nost polova, a preduzee je osnovano uz podrku USAID-a.

Intervju

Intervju predstavlja prvi direktan susret sa kandidatima za posao,
pa tako i sa osobama sa invaliditetom koje bi elele da se zaposle u
vaoj organizaciji. U tom smislu, ova aktivnost ostavlja dosta prostora
za pravljenje greaka, kako u komunikaciji osoba sa invaliditetom,
tako i u proceni da li je konkretna osoba sa invaliditetom podobna za -
otvoreno radno mesto u konkretnoj organizaciji.

Organizovanje intervjua

Kada je u pitanju organizovanje intervjua, treba pokuati da se
napravi razumno prilagoavanje kada je to potrebno u uslovima u
kojima obino realizujete intervjue. Prilagoavanja su individualna
kao i ljudi kojima su potrebna. Osnovni tipovi prilagoavanja e
ukljuiti
19
:


18
Radio Televizija Vojvodine,
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/novi_sad/2008_08_21/vest_79300.jsp
19
Employing persons with disabilities, Accessability India,
http://www.accessability.co.in
42
1. Prevazilaenje problema vezanih za fiziku dostupnost
na primer, kandidat moe imati potrebu da prostorija u
kojoj e se realizovati intervju bude u prizemlju zgrade ili -
pristupano parking mesto.

2. Ostala prilagoavanja osobama sa invaliditetom osoblje
koje prima kandidate na intervju treba da se pobrine da svaki
kandidat ima jednake uslove pod kojima se ocenjuje. Na pri-
mer, potrebno je obezbediti tumaa znakovnog jezika ako je
osoba gluva. Testovi takoe mogu biti po potrebi modifikovani
i u prihvatljivom formatu za osobe sa oteenim vidom, kako
bi se obezbedilo da testiranje bude fer sprovedeno.

Svi obrazci i pisma kojima se kandidati pozivaju na intervju tre-
balo bi da sadre pitanja o nekim posebnim prilagoavanjima da bi
mogli da prisustvuju i uestvuju na intervjuu. Potreba za razumnim
prilagoavanjem bi trebalo da se relativno lako utvrdi ako su, kroz
proces prijavljivanja, kandidati na adekvatan nain bili upitani o svom
invaliditetu. Ako se kandidat izjasnio kao osoba sa invaliditetom, treba
uspostaviti kontakt sa datom osobom i raspitati se o potrebnim prila-
goavanjima. To treba uiniti u to kraem roku, kako bi se ade-
kvatna prilagoavanja blagovremeno realizovala.

Autoklub urevac javno i odgovorno preduzee
20

Autoklub urevac je javno preduzee iz Hrvatske koje je
od portala za zapoljavanje MojPosao dobilo specijalnu Nagradu
za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. godini.
U ovom preduzeu, od ukupno devet zaposlenih, rade i dve oso-
be s invaliditetom, od kojih je jedna ve niz godina na elu orga-
nizacije. Ta firma neprekidno radi na poboljanju uslova rada za
svoje zaposlene sa invaliditetom, pa je tako tokom proteklih godi-
na uklonila sve arhitektonske barijere i uloila znaajna sredstva

20
Studija sluaja razvijena kroz saradnju sa hrvatskim web portalom za
zapoljavanje Moj-posao.ne
43
u modernizaciju i prilagoavanje informatike opreme specifinim
potrebama zaposlenih sa invaliditetom.
"Livnica Kikinda" zaposlila 100 osoba sa invaliditetom -
obeleen vek postojanja
21

Pre etiri godine, "Livnica-Kikinda" je postala deo slovenakog
"Cimosa". U sklopu obeleavanja jubileja u rad je puten pogon za
ivenje zatitne opreme koji posluje u okviru preduzea Lira. To je
zasebno preduzee Livnice koje zapoljava 168 radnika, od kojih
su 100 osobe sa invaliditetom. Interesantno je da je to jedino predu-
zee u Severnobanatskom okrugu koje zapoljava invalide.
U pogonu od 1. jula radi 12 osoba, od kojih je est gluvonemo.
Oni iju radna odela, mantile i kombinezone, a uskoro e zaiveti
proizvodnja zatitnih rukavica koje e nositi radnici svih Cimosovih
fabrika u regionu.


Komunikacija sa kandidatom koji ima invaliditet

Osobe iz organizacije koje su zaduene za realizuju intervjua
treba da budu upoznate sa pitanjima vezanim za invaliditet i jedna-
ke mogunosti na nivou politike zapoljavanja osoba sa invalidite-
tom. Takoe, bilo bi korisno da osobe koje intervjuiu znaju da na
pravi nain komuniciraju sa kandidatima sa invaliditetom.
Pre svega, ako osobe koje intervjuiu ne ele da povrede ili
uvrede osobu sa kojom priaju i ele da ostvare olakanu komuni-
kaciju, nekoliko narednih preporuka moe pomoi u tome
22
:

21
Regionalni centar za drutveno-ekonomski razvoj Banat, 08.09.2008.
godine
22
Lepojka Metanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem zdra-
va, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12

44
ponuditi pomo ako se uini da je sagovorniku/sagovorni-
ci pomo potrebna (ne insistirati i ne vreati se ako je po-
mo odbijena);
uvek razgovarati direktno sa sagovornikom/sagovornicom
umesto preko njenog/njegovog pratioca;
ako osoba iz organizacije ne zna kako da reaguje u nekoj
situaciji treba da pita (time se ne pokazuje neznanje
ve elja da se uvai osoba sa kojom se komunicira);
paljivo sluati i slobodno zamoliti da se ponovi ako oso-
ba iz organizacije nije razumela ta sagovornica/sagovor-
nik saoptava;
govoriti jasno gledajui osobu sa kojom se pria direktno
u lice, ako je mogue u istom nivou (sesti ako sagovor-
nik/sagovornica sedi ili je mnogo nii/nia od osobe koja
vodi razgovor);
pitati da li treba da se ponovi reeno u situaciji kada ne
postoji jasno uverenje da je osoba sa odreenim invalidi-
tetom razumela reeno;
potovati lini prostor sagovornika/sagovornice (kolica i
druga pomagala spadaju u lini prostor);
izbegavati pitanja o njenom/njegovom invaliditetu, osim
ukoliko nisu direktna tema razgovora;
biti strpljiv;
uvaavati ne saaljevati.

Kreiranje spiska pitanja za intervju

Intervju i druge procedure odabira bi trebalo da budu objektiv-
ne i nepristrasne. Cilj osobe koja na intervjuu postavlja pitanja je-
ste da izabere najbolju osobu za dati posao. Zbog toga, treba pazi-
ti da se ne propusti potencijal kandidata sa invaliditetom.
Ne treba dozvoliti da line predrasude i nerazumevanje o in-
validitetu stanu na put kvalitetno izvedenom intervjuu osobe sa
invaliditetom esto razviju inovativna reenja za obavljanje svako-
dnevnih zadataka, sa ili bez tehnikih pomagala ili podrke asiste-
45
nata. Vano je da osobe sa invaliditetom imaju fer priliku da pred-
stave svoje sposobnosti i potencijal za vreme razgovora. Sva pita-
nja o neijem zdravstvenom stanju treba da se odnose samo na
njihovu sposobnost da obavljaju posao. Moe biti jako korisno do-
zvoliti kandidatu da vas vodi kroz svoje kvalitete i ogranienja, zato
sto ih oni poznaju bolje od bilo kog drugog. Ovo e pomoi da sa-
znate da li kandidatu treba prilagoavanje i ta bi to moglo biti.
Trebalo bi svim kandidatima postaviti ista kljuna pitanja, osla-
njajui se na njihove individualne odgovore. Takoe bi trebalo vo-
diti evidenciju o svakom intervjuu. Trebalo bi objektivno proceniti
svakog kandidata, odmah nakon intervjua, koristei standardnu
proceduru i dogovorene kriterijume.

Met uspean rad uz pomo strunog servisa
23

Met je zaposlen kao radnik u postrojenju u fabrici gume. On je
zaduen za pakovanje, obeleavanje guma i staranje o mainama
na kojima radi. Za uspeno obavljanje ovog posla on mora da jasno
govori, da se kree u kolicima i da koristi levu ruku. Njegova dijag-
noza je viestruki invaliditet, ukljuujui kvadriplegiju, artrozu de-
snog ramena, celebralnu paralizu i odreeni nivo mentalne omete-
nosti. Pre zapoljavanja u fabrici Met je bio, od mature 1986.godine,
u centru za radno osposobljavanje.
Uspeh na poslu zahteo je dosta pomoi. Pre svega trebalo je
organizovati prevoz, negu, saradnju sa supervizorom, sprovesti pro-
gram osamostaljivanja i kontrolu ponaanja.
Iako su tehnoloka reenja bila veoma velika, inenjeri su us-
peli da ih za Metove potrebe uine jednostavnim koliko je to mogu-
e. Jednostavne korekcije na ureajima su uinile da Met bude
produktivniji za ak 30%, nego to je to bio sluaj pre prilagoava-
nja ureaja.

23
bNET,
http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t
ag=artBody;col1
46
Met je u prvoj nedelji primao pomo strunog servisa za zapo-
ljavanje i osamostaljivanje osoba sa invaliditetom dvadeset i pet sa-
ti, a radio svega osam sati. Nakon sedam meseci, on je radio 35 sati
nedeljno i primao povremenu pomo od strunog servisa. Ova po-
drka se pre svega odnosila na harmonizaciju odnosa Meta i njego-
vog supervizora, praenje produktivnosti, organizaciju samog rada i
ureenje sanitarnih prostorija.
47
KORAK 4: PRILAGOAVANJE ZAPOSLENOG U RADNU
SREDINU

Preporuljivo je pozvati uspene kandidate da pogledaju rad-
no mesto kad su im ponueni poslovi kako bi procenili potrebu za
prilagoavanjem i istraili kako bi se to najbolje moglo sprovesti.
Postoje tri vrste razumnog prilagoavanja koja bi trebalo uzeti
u obzir pojedinano ili u kombinaciji
24
:
Radni ugovor Treba definisati nain na koji se posao oba-
vlja. Na primer, ako nije mogue ili je izuzetno teko da zaposleni
prisustvuje sastancima van zgrade, pruanje usluge telekonferen-
cije ili videokonferencije je alternativno reenje. Drugi primer bi bio
dozvoliti zaposlenom rad od kue, delimino ili puno radno vreme
kako bi se izbegli ili smanjili uticaji na zdravlje zbog putovanja.
Radno vreme Podeavajui radno vreme, zaposleni dobija
slobodno vreme za leenje ili rehabilitaciju. Ovo moe varirati od
punog radnog, fleksibilnog (do pola radnog vremena) ili dodeljiva-
njem poslova po dogovoru.
Ostali dogovori Ovaj tip razumnog prilagoavanja ukljuuje
sve od opreme i line pomoi, pa do znaajnih prostornih prilago-
avanja u poslovnoj zgradi. U stvarnosti, najea razumna prila-
goavanja u ovoj kategoriji e biti stvari kao to su ortopedske sto-
lice , ergonomske tastature i kompijuterski softver.

Primer prilagoavanja radne sredine osoba sa oteenim
sluhom
25

Dizajn uobiajenog radnog mesta oteava okolnosti za nekoga
sa oteenim sluhom da uje, zato to je glavna kancelarija otvore-
na i ima tvrd pod. Ovi znaajni nedostaci, uzrokovani fizikim karak-

24
Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.ac-
cessability.co.in
25
isto
48
teristikama radnog mesta se uklanjaju premetanjem osobe u su-
sedni odeljak u kom se nalazi manja i tepihom obloena soba.
Primer prilagoavanja radne sredine osoba sa oteenim -
vidom
ovek koji je slep, pre nego to zapone novi posao, treba da
doe na radno mesto i vidi ta se od njega zahteva. On i njegov po-
slodavac se dogovaraju ta treba da se uradi. Njegov poslodavac
obezbeuje papire na Brajevoj azbuci, obuava kolege da komunici-
raju sa njim i obezbeuje obuku za jednakost OSI njegovom direkto-
ru i kolegama.



49
Barijere u okruenju

Barijere u okruenju podjednako pogaaju sve osobe sa inva-
liditetom, bez obzira da li su mukarci, ene ili deca
26
.
U okviru istraivanja Motivacija za zapoljavanje i samozapo-
ljavanje osoba sa invaliditetom u Beogradu, sprovedenog 2007.
godine od strane Centra za razvoj inkluzivnog drutva i Centra za
monitoring i evaluaciju, osobe sa invaliditetom su istakle da dru-
tvo samo povrno poznaje probleme osoba sa invaliditetom. Ovaj
stav je najbolje sumiran u reima: Svi znaju da osobe sa invalidite-
tom imaju probleme, ali ne ele da znaju za njih
27
. Potrebno je
znati sa kojim se barijerama svakodnevno susreu osobe sa invali-
ditetom u Srbiji, ne raunajui emotivne i psiholoke, kako bi se na
bolji nain uvideo njihov poloaj i potreba za podrkom poslodava-
ca i drutva u celini.
J avni prevoz Vozila javnog saobraaja su neprilagoena
(otean je ili onemoguen ulaz za osobe koje koriste kolica, nema
zvune signalizacije za osobe sa oteenjem vida i slino), a spe-
cijalizovana sluba prevoza ima premalo vozila i radi ogranien
broj sati u toku dana.
J avne zgrade Retki su objekti od javnog znaaja koji imaju
prilagoen prilaz (rampa, rukohvat, klizna vrata), altere, toalete...
Ne postoje zvune niti taktilne oznake za komunikaciju u prostoru,
nema liftova i drugo.
Peake zone i putevi Zvuni semafori su retkost, ivinjaci na
prelazima nisu uvek sputeni i nema dovoljno oznaenih staza (reljef-
ni plonik) za osobe sa oteenjem vida. esti su sluajevi, tamo gde
i postoje oznaene staze za osobe sa oteenjem vida, da po sred
staze izniknu stubovi ili javne telefonske govornice. U odmoritima

26
Lepojka Metanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem zdra-
va, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12
27
Isto, str. 7
50
pokraj meugradskih puteva uglavnom nema toaleta, dovoljno pro-
strane kako bi osoba koja koristi kolica mogla da ih upotrebljava.
Pristup informacijama - Retke su ili ne postoje javne ustano-
ve koje imaju osoblje obueno da koristi jezik znakova ili gestovni
govor (zarad olakane komunikacije sa osobama sa oteenjem
sluha), informacije se tampaju iskljuivo na crnom tisku, ali ne i
na Brajevom pismu ili u audio formatu, itd.
Radna mesta (kancelarije i fabrike) Pored ve pomenutih bari-
jera u vidu neprilagoenih prilaza i pravaca komunikacije, radna okru-
enja imaju dodatne barijere poput raunara bez softvera koji omogu-
ava rad osobama sa oteenjem vidom, stolova, stolica i druge opre-
me koji su neprilagoeni za osobe koje se oteano kreu, koriste kolica
ili nemaju dovoljno snage u rukama za vrst stisak i slino.
I u situaciji da kompanija ima dobru volju za zapoljavanje osobe
sa invaliditetom, potrebno je proceniti da li je radni prostor organizaci-
je fiziki dostupan osobama sa invaliditetom. Osobe sa razliitim vr-
stama invaliditeta se susreu sa razliitim vrstama barijera kada je u
pitanju dolaenje na radno mesto i uspeno obavljanje radnih zadata-
ka. Na primer, sa sasvim razliitim barijerama se susreu osobe u ko-
licima, zatim osobe sa oteenim vidom i osobe sa oteenim slu-
hom. Potrebno je sveobuhvatno razmotriti aspekat dostupnosti oso-
bama sa razliitim vrstama invaliditeta i stepen dostupnosti, odnosno
potencijal da dati prostor bude dostupan u budunosti.
Interesantno je spomenuti sluaj objekata pod zatitom Zavoda
za zatitu spomenika kulture i kulturna dobra Srbije, na kojima je Za-
konom zabranjeno raditi bilo kakve arhitektonske izmene. U sluajevi-
ma kada organizacija ima svoje poslovne prostorije u takvom jednom
objektu, jedini nain da se radni prostor uini dustupnim osobama u
kolicima, na primer, jeste da se stave pokretne rampe koje nee me-
njati izgled objekta i koje e se odmah po korienju ukloniti. Ipak,
brojne barijere unutar objekta ostaju nereene, pre svega kada su u
pitanju toaleti i druge prostorije neophodne za svakodnevno funkcio-
nisanje osobe u organizaciji.
51
Treba imati u vidu sledea pitanja kada se procenjuje fizika
dostupnost poslovnog/radnog prostora
28
:
Postoje li obeleena parking mesta za osobe sa invalidi-
tetom, koja se nalaze blizu ulaza u radni prostor?
Postoji li put ulaska u poslovni prostor gde nema naglih
promena nivoa tla, odnosno stepenica koje vode od par-
kinga do ulaza u zgradu/radni prostor?
Ako ste obezbedili rampe koje obezbeuju pristup ulazu,
da li je rampa pod odgovarajuim nagibom i da li su bez-
beeni rukohvati?
Da li su vrata dovoljno iroka (90cm) za osobe u kolici-
ma? Da li je lako otvoriti vrata (na primer, da li su vrata
neoekivano teka, da li se kvake lako sputaju, da li su
vrata automatska)?
Da li je kancelarija za osoblje da dostupnoj lokaciji?
Postoje li staze bez prepreka do toaleta, aparata za vodu
i slinih sadraja? Mogu li osobe sa invaliditetom da ih
koriste?
Da li su liftovi dostupni osobama sa invaliditetom (da li je
kontrolna tabla na manje od 130cm od tla? Da li su broje-
vi i simboli na kontrolnoj tabli dovoljno krupni i uoljivi)?
Da li je sva signalizacija odgovarajua i dostupna osoba-
ma sa vizuelnim i mentalnim invaliditetom, kao i osobama
sa smetnjama u uenju (ukljuujui korienje simbola i
slika)?
Da li upozorenja za sluaj opasnosti ukljuuju i audio i vi-
zuelne alarme?
Ova pitanja je potrebno ak ire posmatrati i razmiljati da li je
ira okolina organizacije dostupna osobama sa razliitim vrstama
invaliditeta. Nepostojanje zvunih semafora, neprilagoenost ivi-
njaka, vee nepravilnosti asfalta i ulice i slino, mogu da predsta-
vljaju ozbiljnu, a nekada i nepremostivu prepreku osobi sa invalidi-
tetom da stigne do svog radnog mesta.

28
Employment of persons with disability: guide for managers and super-
vizors, University of Melburne, Australia
52

Primeri razumnog prilagoavanja radnog mesta
Kol centri zaposljavaju supervizore sa punim radnim vreme-
nom. ena sa reumatoidnim artritisomse prijavila za posao supervi-
zora. Zbog bolova i zamora povezanih sa njenim stanjem, ona trai
posao sa pola radnog vremena. Kol centar pristaje. Uz sate rada
ponuen je iznos za prilagoavanje na radnoj obuci.
Kandidatkinja koja je podnela zahtev za administrativni posao,
izgleda da nije najbolja osoba za taj posao, ali samo zato to je nje-
no kucanje presporo, kao rezultat artritisa u njenim rukama. Po ra-
zumnom prilagoavanju, moda bi adaptirana tastatura prevazila
problem, jer bi njena brzina kucanja bila dobra kao kod ostalih kan-
didata. Dakle, razumno prilagoavanje bi bilo da joj poslodavac,
zbog njene brzine kucanja na standardnoj tastaturi, dozvoli da done-
se svoju adaptiranu tastaturu, ili da nabavi jednu za korienje to-
kom testa.

Jedna od najozbiljnijih prepreka je pristupanost poslovnih prosto-
rija koja ukljuuje prilagoavanje i modifikaciju opreme i adaptaciju rad-
ne sredine, da bi se olakalo zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Da bi kancelarijska sredina bila u veem stepenu dostupna,
idealno reenje bi bilo imati okruenje koje je univerzalno dizajnira-
no (termin koji se u ovoj situaciji koristi jeste dizajn za sve). Zau-
zimanje stava opte dostupnosti osobama sa invaliditetom e
29
:
Pomoi da svi zainteresovani akteri uzmu uea u prila-
goavanju, to e biti od koristi mnogim ljudima, ukljuu-
jui osobe sa invaliditetom, ali i one koji zbog privreme-
nog loeg zdravstvenog stanja imaju potrebu za dostup-
nijim radnim mestom;
Ustedeti novac naknadnog prilagoavanja;

29
Employing persons with disabilities, Accessability India,
http://www.accessability.co.in, str. 9-10
53
Unaprediti reputaciju organizacije, kao nekoga ko je or-
jentisan na integraciju i dobrobit osoba sa invaliditetom;
Obezbediti da osobe sa invaliditetom postanu sasvim
uobiajeni zaposleni (isto se odnosi i na druge interne i
eksterne stejkholdere sa invaliditetom).


Revizija fizike dostupnosti radnog prostora

Revizija dostupnosti radnog prostora smatra se prvim korakom
ka poboljanju fizike dostupnosti. To se praktino realizuje tako to
nezavisni ekspert ili organizacija koja ima iskustva u ovoj oblasti, oce-
njuje da li je radni prostor odreene organizacije dostupan osobama
sa invaliditetom, pre svega iz aspekta fizike dostupnosti. Revizija fi-
zike dostupnosti vaan je alat za prepoznavanje barijera unutar
zgrade, ali i podruja izvan nje, kao to su prostor za parking, ivinjaci
u blizini zgrade i slino. Revizija obezbeuje bazinu procenu prema
kojoj mogu da se naprave osnovni predlozi za unapreenje dostup-
nosti radnog prostora. Sa rezultatima pristupnog izvetaja, dobro je
organizovanje sastanaka kljunog osoblja organizacije, kako bi se di-
skutovalo o tome ta se moe po pitanju dostupnosti postii u krat-
kom, a ta u duem vremenskom periodu.
Elementi obuhvaeni u reviziju dostupnosti zavise od tipa i pri-
rode objekata koji se analiziraju i institucija koje su nadlene za to.
Objekti i lokacije znaajno variraju, i iako ima zajednikih elemena-
ta izmeu pojedinih tipova, nee postojati dve iste. Uopteno, ele-
menti obuhvaeni ovom revizijom ukljuuju
30
:
Dobijanje na prostoru pristup sa puta i parkiralita, ra-
sveta, znakovno obeleje, i slino.
Ulaenje u radne prostorije ulaz, stepenice, pragovi,
vrata, hol, sedenje i rasveta, hodnik, vrata, stepenise , lif-
tovi , znakovno obeleje, rasveta.

30
isto
54
Korienje usluga u radnim prostorijama toaleti, trpeza-
rije, bar, osvetljenje, grejanje, prekidai, ruke, nametaj,
telefon, alarm, zdravstvena i bezbednosna pitanja, upra-
vljanje i stav osoblja.
Istraivanje alternativnih naina za obezbeivanje do-
stupnosti do servisa, kada je u pitanju fizika smetnja i
kada je nemogue da se poseti servis. Na primer, ponu-
da kunog servisa, instaliranje zvona za pomo na odo-
brenoj visini, nabavka dela opreme ili ponuda pomoi ob-
uenog osoblja.
Izlaenje iz zgrade u hitnim sluajevima poarni izlazi,
hitni putevi , svetlei i upozoravajui sistemi i sigurno uto-
ite.
Komunikacioni sistemi informacioni sistem (hardver i
softver), tampani materijali, web stranice, materijal za
obuku, prirunici, i slino.

Potpuna revizija dostupnosti ukljuuje detaljan obilazak tere-
na, anketiranje zaposlenih i drugih aktera, fotografisanje i raspravu
o drugim vaim pitanjima sa upravom. Troovi e varirati zavisno
od prirode posla i veliine objekta/lokacije. Vano je osigurati da
neko od onih koji uestvuju u reviziji fizike dostupnosti ima dovolj-
no iskustva u ovoj oblasti.

Pomona sredstva
Pomona sredstva predstavljaju tehnike alatke ili servisi kao
to su abecedne table, tekstualni telefoni ili govorni softver koji se
koristi za pomo osobama sa fizikim ili emocionalnim poremea-
jima u obavljanju odreenih zadataka i aktivnosti. Ovo moe biti
od kljune vanosti za funkcionisanje i efikasnost zaposlenih sa in-
validitetom na radnom mestu. Ono to je bitno napomenuti jeste
da se data pomona sredstva u znaajnom broju mogu nai na do-
maem tritu. Takoe, Zavod za zdravstveno i penziono osigura-
nje u veem broju sluajeva pokriva trokove nabavke ovih po-
monih sredstava za osobe sa invaliditetom. Na primer, Zavod u
potpunosti pokriva trokove nabavke govornog softvera za osobe
55
sa invaliditetom i to za sledee grupacije: uenici, studenti, zapo-
sleni i osobe koje povremeno obavljaju delatnost. U prilogu se nala-
ze primeri najee korienih pomonih sredstava.
Osoba sa senzornim invaliditetom uspena karijera uz
pomo prilagoenog softvera
31

Norin Meger je koordinator meugradskih autobuskih linija za
okruge Severni Kork i Limerik i jedna je od devet zaposlenih na toj
poziciji u kompaniji Rural Bus u Irskoj. Ona je osoba oteenog vida
i zaduena je za planiranje ruta, dnevnih izleta, superviziju autobu-
sa, vozaa i posluge u autobusu. Sve informacije o putnicima se
unose u raunar, a Noren iako je slabovida moe da obavlja ovaj
posao putem itaa teksta koji ima na raunaru. Ona je jedna od e-
tiri osobe sa invaliditetom koje su zaposlene u kompaniji Rural Bus.
Kao pomo, ona koristi programe koji joj pomau da efikasno obavi
svoj posao, kao to su Jaws, program za isitavanje i skeniranje
teksta sa monitora. Ovaj program je namenjen osobama sa vizuel-
nim smetnjama. Ona je izuzetno motivisana da radi na svom poslu i
kao dinamina osoba daje izuzetan doprinas radu kompanije. Svoj
posao obavlja od kue, poseduje izuzetno znanje u korenju rau-
nara, a uz pomo interneta, e-maila i telefona neprestano je u kon-
taktu sa centralom Rural Busa i njihove slube za pomo korisnici-
ma. Pored toga, ona pokuava da obui to je vie mogue osoba
sa invaliditetom da rade na raunaru i da ponu da sami zarauju
za ivot. Njen cilj je da obui veliki broj salbovidih i slepih osoba za
rad na raunarskim sistemima koji mogu da im pomognu u njihovom
poslu, kao i podizanje svestih kod polaznika. Ona je takoe polaznik
velikog broja kurseva kojima se osposobljava da obavlja vei broj
dunosti. Noren takoe ima udela u razvijanju sajtova koji su orijen-
tisani ka osobama sa invaliditetom. Prema njenom miljenju, najvei
problem u zapoljavanju osoba sa invaliditetom je nedostatak svesti
o njihovim mogunostima. Smatram da je najvei problem posloda-
vaca kada zapoljavaju osobu sa invaliditetom njihovo neznanje o

31
Workway, http://workway.ie
56
tome ta ta osoba moe da im doprinese. Na primer slabovide i sle-
pe osobe gotovo u potpunosti mogu da rade posao kao osobe koje
nemaju taj problem, upravo upotrebom novih tehnologija

Geneza d.o.o. radni uslovi i sistem nagraivanja po meri
svakog zaposlenog
32

Geneza d.o.o. je telekomunikaciono preduzee koje je u Hrvat-
skoj, u kategoriji malih i srednjih preduzea, dobilo Nagradu za naj-
boljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. godini. Ovo
preduzee usko posluje sa najveim mobilnim operaterima u Hrvat-
skoj. Ima razraen specifian pristup osobama s invaliditetom koji
se bazira na individualnom radu. Svaka osoba, nakon to se primi
na posao dobija svog mentora praktino je omoguen rad 1 na
1. Ta je firma je primer odgovornog poslodavca koji se brine o po-
slovnim rezultatima, ali i zadovoljstvu zaposlenih uslovima i nainom
rada. Recimo, sistem nagraivanja, kod svih zaposlenih, pa tako i
kod zaposlenih s invaliditetom, planira se na nain da zaista odgo-
vara potrebama i eljama samih zaposlenih npr. za nekog nagra-
da moe biti i putovanje, dok za drugog dodatna edukacija i sl. Znat-
na sredstva ulau se u poetne edukacije zaposlenih od ega
umnogome zavise njihovi kasniji poslovni rezultati. Dodatna eduka-
cija je nunost s obzirom za okruenje u kojem posluju. U ovom
preduzeu je zaposlena 31 osoba s invaliditetom, a njih 19 je zapo-
sleno na ugovor o radu na neodreeno vreme. Vrste invaliditeta ko-
je imaju zaposleni u Genezi su telesni invaliditeti, i odnose se na o-
teenje vida i sluha. Baza za regrutaciju novih zaposlenih su uglav-
nom prijateljski kontakti zaposlenih. Pokrenuta je i saradnja sa Hr-
vatskim zavodom za zapoljavanje i nekim udruenjima koji takoe
alju svoje tienike.

32
Studija sluaja razvijena kroz saradnju sa hrvatskim web portalom za
zapoljavanje Moj-posao.net
57
KORAK 5: INTEGRACIJA ZAPOSLENOG SA INVALIDITETOM
U ORGANIZACIJU

Integracija zaposlenog u organizaciju ukljuuje
33
:
Upoznavanje zaposlenog sa direktnim saradnicima;
Upoznavanje sa preduzeem, kao i kljunim rukovodio-
cima;
Objanjavanje zadataka i pozicije zaposlenog u datom
delu organizacije (timu);
Dodela mentora
U praksi se pokazalo da je potrebno uloiti napore u integraci-
ju u radnu sredinu za svakog ko dolazi na novi posao. Integracija
u radnu sredinu je, najverovatnije, najbolja ansa da kandidati upo-
znaju svoje kolege, osete bazinu sigurnost i doive oseanje pri-
padnosti novom poslovnom okruenju. Zaposlenom e sve biti no-
vo i iz tog razloga mogu da iskrsnu neki problemi.
Treba biti senzibilisan prema ljudima koji su otvoreni po pitanju
svoje invalidnosti i uveriti se da su preduzete mere razumnog prilago-
avanja u ovoj fazi zapoljavanja. Kao i uvek, to e u velikoj meri za-
visiti od osobe o kojoj je re, ali idealno bi bilo sve ovo identifikovati
pre nego to osoba pone da obavlja svoje radne zadatke.
Nekim osobama sa invaliditetom moda treba vie vremena
da zavre svoj posao. Bilo bi prikladno obezbediti dui uvodni pe-
riod za takve zaposlene.
U nekim situacijama bilo bi prigodno dodeliti jo jednog lana
osoblja kao sistem druga da bude podrka i mentor novom radniku
na odreeni vremenski period. Na primer, ljudi koji pate od Aspergso-
vog sindroma, koji je oblik autizma, mogu naii na tekoe u komuni-
kaciji sa drugim ljudima. Razumno prilagoavanje bi moglo ukljuiti
(uz pristanak pojedinca) kratko upoznavanje kolega o potrebama te
osobe za organizovanjem mentora u radnoj sredini.

33
Moj-posao.net, Vodi za regrutovanje i selekciju, str 21
58
Moraju se preduzeti mere da se ohrabri nezavisnost i povere-
nje kod zaposlenih sa invaliditetom, ime ce se izbei udaljavanje
od drugih kolega.
Uspeno zapoljavanje osoba sa invaliditetom i njihova inte-
gracija u radnu sredinu e dovesti do toga da menadment organi-
zacije:
- Jasno demonstrira vrednosti jednakosti i pravde u organi-
zaciji;
- Daje dobar primer svojim zaposlenima da prihvate naiz-
gled drugaije od sebe;
- Potentijalno povea kohezivnost i duh tima u kojem osoba
sa invaliditetom radi;
- Motivie ostale zaposlene da daju dodatni doprinos u
ostvarenju ciljeva organizacije.

Obezbeivanje podrke od strane kolega

Treba razmisliti o tome na koje se sve naine moe obezbediti
jednakost osobe sa invaliditetom. Dobro je organizovati obuku za
menadere i neposredne kolege, i rei im sve o toj osobi, njego-
vom/njenom invaliditetu i razumnim prilagoavanjima koja su na-
pravljena. Ovo je naroito vano ako se uspeh uinjenih prilagoa-
vanja na radnom mestu oslanja na saradnju sa drugim ljudima.
Ovo treba da bude uraeno u pravo vreme i paljivo, tako da kole-
ge ne vide tu osobu kao potencijalnu pretnju ili problem.
Gejb uspean i omiljen radnik sa viestrukim invali-
ditetom
34

Gejb je do sada bio dva puta zaposlen, oba puta uz pomo
strunog servisa za zapoljavanje i struno osposobljavanje osoba
sa invaliditetom, Elliott Bay Employment-a. Prvo radno mesto mu je
bilo u jednoj fotografskoj firmi gde je radio na spajanju filmskih traka.

34
bNET,
http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t
ag=artBody;col1
59
Njegovo zaduenje je bilo da filmske trake spaja, ispravlja i onda ih
uredno sloi na unapred odreena mesta. Drugo zaposlenje Gejbu
je bilo u fabrici vetakog bilja. Njegov posao je bio da sastavlja sta-
bla i na njih kai lie. Gejbova izuzetna snaga se manifestovala
kroz to to je sam mogao da koristi javni prevoz do posla, to je
imao solidnu orjentaciju u prostoru i to je znao sve rute autobusa
napamet. Njegova dijagnoza je bila vezana za viestruki invaliditet,
ukljuujui oteenje sluha i nemogunost govora, celebralnu parali-
zu i nizak nivo mentalne ometenosti.
Gejb nema mogunost verbalnog izraavanja, pa je jedini nain
sporazumevanja, prostim pisanim porukama. Ima potrebu da kae
da, na bilo koje pitanje ili ak uputstva, iako ih uopte ne razume.
Nakon preporuke, njegova pomo koju je dobijao od kue nije bila
dovoljna. Njegova porodica je smatrala da za njegovo uspeno za-
poslenje mora da postoji osoba koja moe sa njim da se sporazu-
meva na znakovnom jeziku na samom radnom mestu. ak i kada je
uspeo da se zaposli njegova porodica mu nije pruila podrku. Slu-
ba zapoljavanja je zbog toga poslala svog zaposlenog da mu po-
mogne oko dobijanja podrke od ukuana. Nakon jednog meseca
na poslu, Gejb je doiveo povredu ramena i bio je odsutan est ne-
delja. Posle oporavka i ponovnog poetka rada, njegov novi supervi-
zor mu nije davao dovoljno podrke. Nije mu ak dozvoljavao da ko-
risti sistem, koji je Gejbu omoguavao da obavlja svoj posao efika-
sno. Bez ovog sisitema Gejb nije mogao da se snae i organizuje u
obavljanju svog posla. U toku prvog meseca na poslu on je radio
deset sati nedeljno, a pomo asistenta primao trideset. U trenutku
kada je izgubio posao radio je dvadeset i pet sati nedeljno, a primao
pomo asistenta samo etiri sata.
U fabrici vetakog bilja Gejb je zaposlen sedam meseci, a u
prvom mesecu je uspeo da ima radnu nedelju od dvavdeset sati i da
prima pomo od strune slube dvadeset sati. Nakon dva meseca,
njegov trener je poeo da ga ostavlja samog, jer je Gejb uspeo toli-
ko dobro da razvije svoj sopstveni sistem. U tom trenutku Gejb je
imao radnu nedelju od dvadeset sati, a pomo primao samo dva sa-
60
ta. U ovom trenutku Gejb je uspeo da ostvari odlian kontakt sa svo-
jim kolegama, ak toliko da su i oni, na svoju inicijativu, nauili jezik
znakova da bi se lake sporazumevali sa njim.
Ana uspena integracija uz podrku strunih slubi
35

Ana je zaposlena kao referent u banci, gde je njeno zaduenje
da iz otvorenih koverata vadi pisma i raune i uredno ih slae na po-
sebne gomile, uklanja pocepane i oteene ekove i sa njih uklanja
spajalice. Njoj su dijagnostikovane kvadriplegija, celebralna paraliza
i umerena mentalna ometenost.
Njene osnovne prepreke su bile brzina rada, izdrljivost, pre-
voz, doprinos na radu, problem percepcije i odnos sa supervizorom,
koja je od poetka bila skeptina prema Ana zbog njenog invalidite-
ta. Ona od zavretka srednje kole nije imala zaposlenje i sedela je
u kui. Kroz svoje kolovanje nije bila ukljuena u normalne nastav-
ne planove pa stoga nije bila socijalizovana. Upravo to je bila najve-
a prepreka. Trebalo je da se navikne da se od nje trai isto kao i od
svih drugih zaposlenih i da e njena efikasnost biti isto ocenjivana
kao i svakog drugog radnika.
Ana je radila prve nedelje est sati, a pomo specilalizovane
slube podrke dvadeset i est sati. Nakon godinu dana ona je ima-
la radnu nedelju od dvadeset sati i primala pomo svega dva sata
nedeljno. Za to vreme je uspela da uspostavi odline odnose sa ko-
legama na poslu, kao i sa svojim supervizorom.

35

35
bNET,
http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t
ag=artBody;col1

61
KORAK 6: OCENA PERFORMANSI ZAPOSLENIH SA
INVALIDITETOM

U veini organizacija i preduzea odgovornost za ocenu uin-
ka zaposlenih sa invaliditetom regulie osoblje iz sektora za upra-
vljanje ljudskim resursima, koordinator ili neko drugi sa specijali-
stikim znanjem. Ipak, u znaajnom broju sluajeva, odgovornost
za ovo nosi linijski menader koji moda ne poseduje posebne
vetine i znanja. Iz tog razloga, vano je uvesti standardnu, dobro
definisanu proceduru.
Trebalo bi zaduiti konkretnu osobu koja bi se bavila svim
aspektima upravljanja ljudskim resursima, kada su zaposleni sa in-
validitetom u pitanju - prijem, selekcija i zapoljavanje, ukljuujui i
ocenjivanje performansi. Da bi se to izvelo efikasno, potrebno je
da osobe sa invaliditetom zaposlene u organizaciji naelno upo-
znaju i podre politike, procedure i praksu u ovoj oblasti.
Posebno je vano raditi sa osobama kojima je potrebna profe-
sionalna podrka za prilagoavanje radnoj sredini i davanje indivi-
dualnog maksimuma u realizaciji radnih zadataka.

Prudential Insurance Company of America
36
- uspena ka-
rijera zaposlene sa invaliditetom
Mlada ena sa mentalnim invaliditetom bila je zaposlena u osi-
guravajuem drutvu Prudential Insurance Company of America u
Njujorku od 1996. godine. Ona je na tu poziciju postavljena od stra-
ne Our House Inc., njujorkog lokalnog partnera za nacionalni proje-
kat podrke zapoljavanja osoba sa invaliditetom u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, nazvanom Employ. Kada je prvi put dola u
Prudental, bila je zaposlena na mestu gde se od nje zahtevalo da
kuca, unosi podatke u raunar, kopira i isporuuje potu, a bila je
zaduena i za nabavku potronog materijala.

36
CareerOneStop, SAD, http://acinet.org/acinet/crl/library.aspx
62
Od 1996. godine ona je pohaala mnoge treninge koji su bili u
ponudi Prudenatiala i kao rezultata tih napora postavljena je na rad-
no mesto u Poreskom odeljenju. Od tada je vie puta unapreivana
i sada se nalazi na mestu starijeg asistenta, sa punim radnim vre-
menom i pristojnom godinjom platom, kao i sa svim beneficijama
koje stalno zaposleni ima. Ona se izuzetno brzo privikla na rad nje-
nih supervizora i nedavno je dobila bonus za ostvaren rad.

63
KORAK 7: OBUKA ZAPOSLENIH I RAZVOJ KARIJERE


Osobe sa invaliditetom, kao i svi drugi zaposleni, imaju potre-
bu i elju za usavravanjem i saznavanjem neeg novog, pa ih tre-
ba ukljuivati u redovnu obuku koja je predviena za sve zaposle-
ne. Takoe, u situaciji kada pokau dodatni inicijativu i motivaciju,
dobro je ukljuivati ih i u dodatne vidove obuke i usavravanja. Do-
stupnost i prilagoenost konkretnih vidova obuke osobama sa in-
validitetom je od osnovnog znaaja za razvoj njihovog samopou-
zdanja, radnog uinka i dalji razvoj karijere.
Takoe, veoma esta greka koja se pravi u procesu upravlja-
nja ljudskim resursima jeste ne uzimanje u obzir zaposlenog sa invali-
ditetom za unapreenje u menadera ili supervizora zbog nemogu-
nosti da obavlja odreene zadatke, upravo zbog svog invaliditeta.
Nekim osobama invaliditetom moda zatreba pomo da razvi-
ju poverenje u svoje sposobnosti i da preuzmu upravljanje obukom
ili neku drugu priliku za unapreenje koje im se nudi. Treba organi-
zovati odgovarajui ciljani trening, na primer, upravljanje profesio-
nalnim razvojem, da bi se zaposleni sa invaliditetom ohrabrio da
se prijavi za posao supervizora ili neku menadersku poziciju.

Mentorstvo

Mentor je, po pravilu, mudar i pouzdan savetnik. Mentorstvo je ko-
ristan nain za podsticanje i podrku napretka karijere kod ljudi. Po-
sebno je koristan u davanju prilika izvan standardne linije upravljanja i
moe da izgradi poverenje i istrai podruja koja su slabo proverljiva.
U nekim sluajevima moe biti korisno za pojedinca da mu men-
tor bude druga osoba sa invaliditetom, zato to je ta osoba napredo-
vala na karijernoj lestvici. Meutim, samo zato to su obe osobe sa
invaliditetom ne znai da e obe biti u stanju da se bolje poveu ivot-
nim iskustvom, nego u sluaju kada je u sistem mentorstva ukljuena
osoba koja nema invaliditet. Iz tog razloga svi mentori, bilo da su oso-
64
be sa invaliditetom ili ne, moraju da pohaaju obuku o jednakim pravi-
ma osoba sa invaliditetom pre nego to postanu mentori.

Sistem druga

Sistem druga je drugi tip mentorstva, u situaciji kada je odreenoj
osobi povereno da pazi na drugu. Ovaj sistem moe ukljuiti nadgleda-
nje i pomo od strane iskusnije osobe dok se ui posao, kao i obezbe-
ivanje nekoga da doe do zaposlenog, ukoliko doe do problema pri-
likom obavljanja radnih zadataka. To je svakako korisna vrsta podrke,
bilo da je u kratkom ili duem vremenskom periodu. Uvek e biti od ko-
risti da osoba sa invaliditetom zna kome da se obrati ako postoji pro-
blem. Ipak, treba biti obazriv sa ovom vrstom mentorstva i podrku da-
tog tipa treba redovno nadgledati, kako se ne bi stvorila preterana zavi-
snost od kolege/koleginice kojoj je mentorstvo povereno.

Skriveni invaliditet
37

Ova studija sluaja je vezana za malo porodino preduzee iz Irske
koje ima tradiciju ve pedeset godina i trenutno zapoljava 76 radnika,
ukljuujui i dve sobe sa inavliditetom. I jedno i drugo su pekari.
Radnik 1 je mukarac star 22 godine koji ima epilepsiju i njego-
va plata je 40% subvencionisana.
Radnik 2 je enska osoba koja ima smetnje u uenju i njena
efikasnost je ista kao i kod bilo kog drugog zaposlenog. Ona nema
subvencionisani deo plate.
Do sada kompanija je zapoljavala est osoba sa invaliditetom
(jednog mukarca i pet ena). Petoro su bili pekari i svi su bili zapo-
sleni preko NTDI, najvee nevladine organizacije u Irskoj koji se ba-
vi zapoljavanjem i profesionalnim osposobljavanjem osoba sa inva-
liditetom u Irskoj. Nijedna osoba sa invaliditetom nikada nije dola

37
Workway, http://www.workway.ie
65
da se sama zaposli, ve ih je uvek dovodila organizacija koja se ba-
vi zapoljavanjem.
Samu praksu zapoljavanja osoba sa invaliditetom razvio je ge-
neralni menader. Neki lanovi njegove porodice imali su epilepsiju,
pa je on definisao sledee gledite:
Ako neko moe i eli da radi, zato bi mu mentalna ili fizika
invlaidnost stala na put?
Politika kompanije je da se zaposle ljudi koji mogu najbolje da
doprinesu razvoju samog preduzea. Prednosti i subvencije koji dobi-
jaju nisu im najvanije prilikom zapoljavanja. Samo neki od est oso-
ba sa invaliditetom koji su radili u preduzeu su bili subvencionisani.
Veoma mali broj problema i prepreka se pojavio prilikom za-
poljavanja, ali prema reima samih radnika oni su jako brzo proli.
Na primer, Piter boluje od umerenog oblika epilepsije, koji ima veo-
ma male anse da doivi napad ukoliko redovno uzima lekove.
On bi na primer zastao na sekund i bio nepomian. Samo bi
kratko rekao nadzorniku da ga pusti na par minuta u kantinu. Njemu
je, na primer, potreban vei nadzor nego ostalim radnicima, ali bi
pritisak na njega mogao da deluje samo negativno. Zbog toga uvek
moramo da ga pustimo da se smiri, kae generalni menader.
Zaposlena 2 ima malih smetnji u uenju i ne moe da radi
istom brzinom kao i ostali radnici.
Na nadzorniku je da shvati da ona ne moe da bude podjed-
nako efikasna kao i ostali radnici. Ona je na poetku imala malih
problema dok je bila u prostoriji gde pravimo kremove. Zatim je pre-
baena na mesto u zavrnoj obradi. Tamo je trebalo dosta vremena
da naui kako se obavlja poslednji deo pripreme kolaa, ali sasvim
je normalno da je svakome potrebno neko vreme da ovlada odree-
nom vetinom , objanjava generalni menader.
Na ovoj poziciji vreme nije od sutinskog znaaja, zato to po-
sle toga dolazi samo pakovanje. Ona moe raditi brzinom koja njoj
66
odgovora, a ak niko od zaposlenih ne primeuje da ona ima neki
problem, dodaje on.
Prema navodima generalnog menadera osobe sa invaliditetom
imaju veu motivaciju i vie cene radno mesto, a njihova posveenost
kompaniji je prvoklasna. On takoe skree panju na to da su osobe
sa invaliditetom tanije i preciznije, a panja im je izuzetna.

KORAK 8: PREKID RADNOG ODNOSA

Meu poslodavcima postoji predrasuda da je osobe sa invali-
ditetom, u sluaju da ne ispunjavaju svoje radne zadatke ili ne po-
tuju radnu disciplinu, tee otpustiti. Istraivanja u svetu su pokaza-
la da su osobe sa invaliditetom obino lojalni radnici, ree izostaju
sa posla i trude se da korektno obave svoje radne zadatke. Ipak,
postoje situacije kada osobe sa invaliditetom ele da napuste po-
sao, ili pak, preduzee, iz objektivnih razloga eli da ih otpusti.
Dati jednake mogunosti svima, ne znai pozitivno diskrimini-
sati osobe sa invaliditetom koje grubo kre politiku organizacije. U
tom smislu, poslodavac ima pravo da otpusti osobu koja ne zado-
voljava dogovorene radne standarde, odnosno kri radnu discipli-
nu i procedure organizacije.
Ipak, ono to se mora osigurati jeste fer tretman prema oso-
bama sa invaliditetom, kao to bi to trebalo da bude sluaj i sa dru-
gim zaposlenim osobama. Poslodavac treba da se postara da ot-
putanje radnika nije rezultat maltretiranja, odnosno diskriminacije
bazirane na neijem invaliditetu. Takoe, svaka disciplinska mera,
u krajnjem sluaju i otputanje, treba biti definisano na jasno odre-
enim kriterijumima i jednako za sve zaposlene, bez obzira na ko-
joj su poziciji zaposleni. Svaka razumna disciplinska mera se sme
primenjivati u situaciji kada je to potrebno.
Razliiti su razlozi zbog kojih moe doi do neispunjenja do-
govorenih radnih standarda, odnosno radne discipline. Ukoliko se
doe u ovu situaciju, dobro bi bilo pratiti sledeu proceduru:
67
Informisati zaposlenog da ne ispunjava radne standarde,
objasniti mu zbog ega i nain kako to moe da ispravi.
Postaviti zaposlenom konkretne ciljeve za unapreenje
radnog uinka i period u kojem treba da ih ispuni.
Obavestiti zaposlenog da, ako ne doe do ispunjenja do-
govorenih ciljeva, njegov/njen radni odnos moe biti pre-
kinut.
Dati zaposlenom ansu da unapredi svoj rad, dajui mu
redovno povratnu informaciju o njegovom/njenom rad-
nom uinku i potrebnu podrku u periodu koje je zaposle-
nom dato da unapredi svoje radne performanse
Posle isteka dogovorenog perioda, napraviti jasan pregled i
ocenu unapreenja radnih performansi zaposlenog

Bitno je voditi uredne beleke o disciplinskom procesu, doku-
mentovati komunikaciju sa zaposlenim, napraviti pismeni opis oeki-
vanih i postignutih unapreenja radnog uinka. Tako e biti jasno ta
se od osobe trai i izbeie se eventualni problemi u budunosti.
Osim situacije gde poslodavac nije zadovoljan radnim uin-
kom zaposlenog, moe se dogoditi da zaposleni eli da napusti
posao. Istina je da niko ne eli da izgubi dobrog i obuenog zapo-
slenog. To je skupo i negativno utie na moral zaposlenih. Stoga
poslodavac treba da organizuje zavrni intervju, gde e saznati
razlog naputanja posla od strane zaposlenog sa invaliditetom. Pi-
tanja na zavrnom intevrjuu treba da budu vezana za razloge na-
putanja posla i pokuaj da se isti ree. Bitno je razjasniti da li su
radni uslovi direktan razlog naputanja posla. Ukoliko je tako, po-
trebno je uloiti napore u pokuaj da se radni uslovi unaprede i sa
tim u vezi, treba pitati zaposlenog za njegovo miljenje o nainu
unapreenja radnih uslova u budunosti.

68
Duni naputanje posla zbog nedostatka podrke poro-
dice
38

Duni je bila zaposlena na mestu unosioca podataka u foto la-
baratoriji. Njeno zaduenje je bilo da unosi slike u raunare, da bi
prilikom dodatne obrade mogle da se koriste. Ona je donela niz no-
viteta u svoj posao. Pre ovog zaposlenja, Deni je bila lan Saveza
za radno osposobljavanje osoba sa cerebralnom paralizom pet go-
dina. Ona je imala viestruki invaliditet, ukljuujui odreeni nivo
metalne ometenosti.
Uspeh na poslu je podrazumevao itav spektar potreba za koje joj
je bila potrebna podrka, ukljuujui prevoz, pomo u odravanju line
higijene i odlasku u toalet, ohrabrivanje da istraje, prisustvo lanova po-
rodice, preveliku zavisnost od drugih, potrebu za stalnim prisustvom
drugih zaposlenih, konstantno pojanjenje oekivanja poslodavca koja
se pred nju postavljaju i povratnu informaciju o njenom uinku.
Tokom prvog meseca rada, Duni je radila sedam sati nedeljno, a
to je zahtevalo 23 sata nedeljno koordiniranog rada tima za podrku.
Nakon devet meseci provedenih na poslu,Duni je radila 40 sati nedelj-
no, a pomo tima za podrku je spala na samo dva sata nedeljno.
Ona je otputena deset meseci od momenta zasnivanja radnog
odnosa, ne elei da ode na drugo radno mesto.
Dunin supervizor je obezbedio sve potrebne uslove da se ona
ukljui u sve drutvene aktivnosti. U toku rada ona je takoe stekla
brojne prijatelje sa kojima se druila i van posla. I pored svega Duni
nije imala gotovo nikakvu podrku od svojih ukuana. Ona je bila vie
puta maltretirana verbalno i psihiki upravo zbog toga to je zaposlena.



38
bNET,
http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t
ag=artBody;col1
69
Kuehne Naegel osobe sa invaliditetom u podsticajnoj i
srdanoj radnoj sredini
39

Kuehne Naegel, svetski lider u oblasti logistike i upravljanja lan-
cem snabdevanja, je ove godine dobija nagradu hrvatskog web por-
tala Nagrada za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u
2008. godini, u kategoriji velikih preduzea. Ovo preduzee ima du-
gu tradiciju zapoljavanja osoba s invaliditetom. Usko sarauje sa
udruenjima osoba s invaliditetom, kao i udruenjima koja podra-
vaju osobe sa invaliditetom, odnosno prilikom zapoljavanja poma-
u u odgovarajuih radnih mesta, pripremi i uvoenju novih zaposle-
nih u posao. Zaposleni sa invaliditetom tokom svog rada imaju veli-
ku podrku kolega u obavljanju posla. Konkretno, preko 50 osoba je
zaposleno u Kuhne Nagelu na poslovnim deklarisanja, pakovanja i
slino. Zaposleni uivaju sva prava kao i ostali zaposleni (prevoz,
ruak, godinji odmor), a takoe je napravljeno i prilagoavanje ra-
da u smislu da im se omogui da rade pola radnog vremena i sl.
gde je to bilo potrebno. Ipak, s obzirom na injenicu da je kod osoba
s invaliditetom koje rade u ovoj kompaniji uglavnom re o osobama
koje nemaju fiziki invaliditet, izuzev dve gluvoneme radnice, nije bi-
lo potrebno posebno prilagoavanje sredstava i mesta rada, ali se
svakako vodilo rauna o prikladnosti poslova, raspoloivosti odgo-
varajuih radnih sredstava i prijatnoj radnoj okolini.
Radni uinak i rezultati se prate u saradnji sa strunim ustano-
vama. Tako se pokazalo da su osobe s invaliditetom kvalitetni i vre-
dni radnici, posebno kada se posmatraju poslovi u kojima je bitna
pedantnost.
Prevladava vrlo srdaan i blizak odnos meu osobama s invali-
ditetom i ostatkom radne sredine, kao i sa samim rukovodstvom
kompanije koje je bilo odluno i ustrajno da se osobe s invaliditetom
prime, zaposle i integriu u radnu sredinu.

39
Studija sluaja razvijena kroz saradnju sa hrvatskim web portalom za
zapoljavanje Moj-posao.net, kao i opis sluaja dobijen od kompanije
Kuehne Naegel
70
Kuhne Nagel zapoljava osobe s intelektualnim tekoama, koji
su obino vrlo teko zapoljiva grupacija osoba s invaliditetom. Nji-
ma obino odgovaraju jednostavni i repetitivni poslovi, pa su se po-
kazali kao jako kvalitetni radnici. Primeeno je da osobe s invalidite-
tom diktiraju standarde kvaliteta za ostale zaposlene naravno za
poslove koje obavljaju, jer im odgovaraju poslovi u kojima je vana
pedantnost i preciznost.
Ozbiljnijih tekoa s osobama s invaliditetom, u klasinom rad-
no-pravnom smislu, ova kompanija nije imala. U tom smislu, kompa-
nija smatra da osobe sa invaliditetom doprinose uravnoteenosti i-
tavog radnoga kolektiva i njegovoj veoj svesti o znaaju i pravima
osoba s invaliditetom. Samo u dva sluaja ovo preduzee je bilo pri-
siljeno da raskine ugovore o radu s osobama s invaliditetom. U pr-
vom sluaju, gluhonijema radnica je, bez prethodnog ili naknadnog
objanjenja, prestala da dolazi na posao i uprkos brojnim nastojanji-
ma da se sa njom stupi u kontakt, kompanija nije uspela da dobije
bilo kakav odgovor, pa je nakon nekoliko meseci ekanja bila prisi-
ljena da raskine njen ugovor o radu, dok je u drugom sluaju, tako-
e gluvonema radnica, kontinuirano izostajala s posla zbog privatnih
obveza (pozorini nastupi), ali bez elje i namere da iste izostanke
opravda, za njih unapred zatrai dozvolu ili ih nadoknadi. Naravno,
ovdje je re o zaista izolovanim sluajevima i treba napomenuti da
su bilo kakve potekoe sa osobama sa invaliditetom na radnom
mestu vie sluaj, nego pravilo.
Bitno je rei da kompanija Kuhne Nagel istie da su njena isku-
stva u prihvatanju osoba sa invaliditetom kao rezultat imala povrat-
ne pozitivne uinke na postojeu radnu okolinu. U tom smislu, ovo
preduzee preporuuje svojim kolegama poslodavcima da
umesto jednokratnih donacija tokom godine i u vreme prazni-
ka, uine korak prema trajnom darivanju zaposlenja osobama
sa invaliditetom i tako preduprede zakonsku obavezu posloda-
vaca da ih u odreenom broju moraju zapoljavati.
71
Najzad, zapoljavanje osoba sa invaliditetom prua perspektivu
i njima i njihovim porodicama, a na umu treba imati i poslovne pred-
nosti koje ovi zaposleni mogu doneti preduzeu u kojem rade.
72
KORAK 9: UNAPREENJE VETINA OSOBA SA INVALIDITE-
TOM KOJE TRAE POSAO

Najvei problem sa kojim se poslodavci danas susreu je ne-
dostatak odgovarajuih vetina kod osoba sa invaliditetom koje
trae posao. Postoji mimoilaenje u vetinama koje poslovi dana-
njeg doba zahtevaju, a koje medicinski model invalidnosti i njime
inspirisane specijalne kole, centri i radionice nisu omoguile. Ovaj
nedostatak prikladne obuke je rezultirao smanjenjem potencijala
za zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Organizacije, u okviru svojih drutveno odgovornih aktivnosti,
mogu da razviju program profesionalne podrke osobama sa inva-
liditetom i izgradnje kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom
koje se bave ovom tematikom. Na taj nain se moe znaajno do-
prineti reavanju problema neadekvatnog obrazovanja i obueno-
sti osoba sa invaliditetom za obavljanje konkretnih radnih zadata-
ka. Takoe, organizacija na ovaj nain moe biti identifikovana kao
znaajan partner drave i svojim iskustvom pomoi u unapreenju
obrazovnog sistema u koji su ukljuene osobe sa invaliditetom.

KPMG razvija program profesionalne podrke unapreenju ka-
paciteta organizacija osoba sa invaliditetom za 2009. godinu
Kompanija KPMG, jedna od najveih revizorskih kua na svetu,
u 2009. godini e, u saradnji sa Centrom za monitoring i evaluaciju,
realizovati program profesionalne podrke unapreenju kapaciteta
organizacija osoba sa invaliditetom u Srbiji. Naime, zaposleni u ovoj
kompaniji e za organizacije osoba sa invaliditetom organizovati se-
minare u oblasti upravljanja ljudskim resursima, finansijskog upra-
vljanja, vetina prodaje i komunikacije i slino. Cilj je profesionalno
osnaivanje organizacija osoba sa invaliditetom, kako bi na bolji na-
in realizovale svoju misiju i iz razliitih aspekata pomogle integraci-
ju osoba sa invaliditetom.
73
S obzirom da je veliki broj organizacija osoba sa invaliditetom
voen upravo od strane osoba sa invaliditetom, ova kompanija e
direktno doprineti unapreenju vetina osoba sa invaliditetom koje
poseduju liderske vetine, a onda i njihovog lanstva. Tako e se
unaprediti i zapoljivost osoba sa invaliditetom, imajui u vidu da je
u svetu upravo lanstvo organizacija osoba sa invaliditetom jedna
od najznaajnijih baza za regrutaciju kandidata za posao, kako u
profitnom, tako i u javnom i razvojnom sektoru.

IBM obuava osobe sa invaliditetom u Australiji i Indiji
40

Projekat koji IBM sprovodi u Australiji predstavlja novi pristup pru-
anju usluga profesionalne obuke i rehabilitacije osobama sa povreda-
ma kimene modine. Raunarska obuka se, naime, realizuje u bolnici.
To ne samo to utie na rast morala tokom medicinske rehabilitacije,
ve povreenima daje opcije i jasnu dalju ivotnu perspektivu.
IBM takoe sarauje sa Viktorijanskom kolom za slepe u
Mumbaiu (Indija), obezbeujui uenicima pristup raunarskoj teh-
nologiji i obuku za rad na raunaru.

40
IBM, http://www.ibm.com
74
Zato je bitno zapoljavati osobe sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom u Srbiji spadaju u, takozvanu, izdra-
vanu kategoriju stanovnitva. Razloga za ovakvu situaciju ima
mnogo poevi od prezatienosti osoba sa invaliditetom od
strane njihovih porodica, preko sistema kolovanja koji ne omogu-
ava osobama sa invaliditetom da budu konkurentni na tritu ra-
da, do optevaeih predrasuda o osobama sa invaliditetom kao
jadnim i nesposobnim lanovima zajednice.
U Srbiji, danas, broj osoba sa invaliditetom koje imaju mogu-
nost izbora po kljunim pitanjima u svom ivotu je - zanemarljivo mali.
U ovakvoj situaciji, ovoj grupi ljudi ne preostaje mnogo moguno-
sti osim da igraju nametnutu ulogu drutvenog balasta. Finansijski za-
vise od drugih lanova domainstva i dotacija od strane drave. Ume-
sto da osobe sa invaliditetom svojim radom doprinose svojoj porodici i
zajednici, da drava ubire porez na osnovu njihovog ostvarenoh li-
nog dohotka radi se sasvim suprotno.
elja mnogih osoba sa invaliditetom koje i uspeju da zavre
vie i visoke kole jeste da se negde zaposle i da posle dve godine
ostvare pravo na penziju. To je, takoe, produkt viedecenijskog
sistemskog reenja problema osoba sa invaliditetom koji je koristi-
la naa drava, a to je, slobodno moemo rei, krpljenje rupa, ku-
povina socijalnog mira i demonstracija humanosti drave.
Drugaijim pristupom, odnosno stvaranjem uslova ivota i ra-
da u kojem svi graani, bez obzira na sposobnosti i druge razlike,
mogu da budu produktivni lanovi drutva, ne samo da bi se raste-
retio dravni budet i da bi porodicama koje imaju lana koji ima
invaliditet bilo lake, ve je i osoba sa invaliditetom koja radi i zara-
uje (ekonomski nezavisna) bila samouverena, imala vie poto-
vanja prema sebi i mogla da planira svoj ivot, odnosno napokon
ostvaruje mogunost izbora.
Ono to je moda najvanije, osobe sa invaliditetom su se, kao
to prethodna analiza pokazuje, u brojnim situacijama pokazale kao
75
vredni i lojalni radnici. Poslodavci bi uz pomo njih, koristei kreativna
reenja zapoljavanja i prilagoavanja radnih mesta, mogli znaajno
da unaprede svoje poslovanje. Ujedno, ovakve organizacije bi imale
priliku da se pozitivno predstave u svetlu drutveno odgovornog poslo-
davca i znaajnog partnera drave u procesu reavanja vanih socijal-
nih pitanja. Najzad, nikako se ne sme zaboraviti podrka razvoju speci-
jalizovanih servisa za zapoljavanje i profesionalno osposobljavanje
osoba sa invaliditetom, koji u svetu predstavljaju najznaajnijeg posred-
nika u uspenom zapoljavanju osoba sa invaliditetom.

Umesto zakljuka...

I na kraju, za ilustraciju prethodno reenog, navedeno je ne-
koliko citata dubinskih intervjua realizovanih za potrebe istraiva-
nja publikovanog u monografiji Bogdanovi Vesna, Savi Marko,
Motivacija za zapoljavanje i samozapoljvanje osoba sa invalidi-
tetom u Republici Srbiji, CRID, Beograd 2006., koji predstavljaju
relevantne primere izazova sa kojima se osobe sa invaliditetom
svakodnevno suoavaju.
Ovaj prirunik predstavlja alat koji moe posluiti da se ova-
kvi, ali i drugi primeri, uspeno prevaziu.
Najznaajnija iskustva intervjuisanih OSI pri zapoljavanju

...U jednom mom sluaju, mislim da se nisu samo zadovoljili diskri-
minacijom, nego su verovatno eleli da joj daju i atraktivnu notu.
Naime, prijavio sam se, mislim da je bilo 1998. godine, za mesto
nastavnika nemakog u osnovnoj koli u Velikom Mokrom Lugu.
Rekao sam im da sam slep, ali oni su me ipak pozvali na razgovor.
I tek kad sam iz Zemuna uspeo da doem do Velikog Mokrog Lu-
ga i naem tu kolu, rekli su mi da ve imaju nastavnika... (dubin-
ski intervju slepe osobe sa invaliditetom)

***
...U prvoj firmi gde sam konkurisala, postojao je otvoreni sukob u
menadmentu oko mog zaposlenja. Jedan deo nije eleo da se za-
76
poslim uz obrazloenje: "ta e rei partneri kada i ugledne osobe
kada me vide u firmi koja je reprezentativna?", dok je drugi deo bio
da se zaposlim zbog mog znanja, ali i verovatno zbog sopstvene
zaintrigiranosti. Moj posao inae nije imao veze sa klijentima i ni-
kada nisam dolazila u lini kontakt sa njima.

U drugoj firmi su pokusali da me zaposle kao invalida, ali im nije
uspelo poto nisu mogli da napiu i sakupe sva mogua potrebna
dokumenta da bi se to postiglo. Na kraju sam zaposlena kao i sva-
ka druga osoba, ali sam ekala skoro godinu dana da me regular-
no prijave u firmi.
Generalno, moje znanje je uvek trebalo da bude mnogo vee od
ostalih kandidata da bih se zaposlila... (dubinski intervju osobe sa
telesnim invaliditetom)
***
...Posle 5 godina rada u Ktitoru kao dizajner u sektoru inenjering,
dobio sam otkaz zbog tehnolokog vika, radio sam kod privatnika
takoe u fabrici nametaja gde sam nisam nikada bio prijavljen, a
ve dugo godina sam radio kod njih na crno. I to na vie mesta.
Kod njih sam pretrpeo samo poniavanja i pored moje dobre volje
(naalost, uzaludne) da njih obradujem svojim dobrim rezultati-
ma...
...Intelektualno sposobne gluve osobe tretiraju kao nesposobne,
ne trudei se uopte da im prue priliku da dokau svoje sposob-
nosti. Jednostavno ne umeju da postupaju sa njima kako treba.
Samo maltretiranja, iivljavanja, potcenjivanja, ucenjivanja kao da
su gluva lica mentalno zaostali stranci.
Kao da su graani treeg reda... (dubinski intervju gluve osobe sa
invaliditetom)
***
...Intervjui su puni diskriminacije - svi kandidati rade testove jezika
pismeno, a osobe sa invaliditetom usmeno, ali i duhovitih pitanja:
Predsednik suda pita diplomiranog pravnika (inae osoba sa invali-
ditetom) ta bi on radio, ili profesor na fakultetu pita: Kako ste se
usudili da se prijavite?... (dubinski intervju osobe sa telesnim inva-
liditetom)
***
...Konkurisao sam na nekoliko mesta za stalno zaposlenje, ali nig-
de nisam proao. Bio sam u najuem izboru za nova lica BK TV-a,
77
ali taj konkurs zbog poslednjih deavanja u vezi sa tom medijskom
kuom, nikada nije okonan.
Na drugim konkursima me nisu ni obavetavali o vremenu informa-
tivnog razgovora, ali ne mislim da to ima veze samo sa tim da ne-
ko ima neku vrstu fizikog oboljenja ili oteenja. To svakako igra
veliku ulogu, ali elim da verujem da nije jedini razlog neije elimi-
nacije... (dubinski intervju osobe sa telesnim invaliditetom)


78
DEFINICIJE I OBJANJENJA POJMOVA VEZANIH ZA
PITANJA INVALIDITETA KORIENIH U OVOM PRIRUNIKU

Osobe sa invaliditetom, prema predlogu Zakona o zapoljava-
nju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom jeste izraz koji
oznaava osobe sa uroenom ili steenom fizikom, senzornom, in-
telektualnom ili emocionalnom onesposobljenou koje usled dru-
tvenih ili drugih prepreka nemaju mogunosti ili imaju ograniene mo-
gunosti da se ukljue u aktivnosti drutva u istom nivou sa drugima,
bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upo-
trebu tehnikih pomagala ili slubi podrke.
Medicinski model pristupa invalidnosti - Ovaj model sagle-
dava invalidnost kao problem pojedinca ili pojedinke, izazvan i pro-
uzrokovan boleu, povredom ili nekim drugim oteenjem zdra-
vlja i zbog toga zahteva medicinsku pomo i negu koju pruaju
profesionalci, kao to su: lekari, negovatelji, terapeuti, defektolozi
itd. Mere i aktivnosti drave su usmerene na leenje, rehabilitaciju i
adaptaciju pojedinca ili pojedinke na postojee stanje, kako bi se
to lake prilagodili/e sredini i okruenju u kome ive, okruenju
pravljeno po meri osobe koja nema oteenje. Invalidnost treba
da se ispravi to je mogue vie, tako da se osobe koje imaju in-
validitet to manje razlikuju od zdravih osoba.
Za sve one koji/e ne mogu da se adaptiraju i prilagode organi-
zuje se specijalne slube, specijalni prevoz, specijalne kole,
specijalne ustanove za smetaj itd. Ove osobe se tretiraju kao
manje vredne, o njima treba neko da brine, treba im nega i po-
mo, oni ne vide, ne uju, ne hodaju, ne razumeju. Najee ih
zovu osobe sa posebnim potrebama gde je teite na posebnosti
i potrebama. Sposobnosti i mogunosti su zanemarene.
Po ovom modelu, invalidnost podjednako pogaa mukarce i
ene, bez obzira na stepen njihovog oteenja. ene nisu prepo-
znate kao ranjivija grupa izloena porodinom nasilju i viestrukoj
diskriminaciji.
79
Socijalni model pristupa invalidnosti - Socijalni model, opte
prihvaen od samih osoba sa invaliditetom, nasuprot medicinskom
modelu, sagledava invalidnost kao problem drutva i drave koja nije
stvorila iste uslove i mogunosti za sve graane i graanke koji u njoj
ive, bez obzira na njihove razliitosti. Invalidnost je pitanje ljudskih
prava, a teite problema stavljeno je na barijere sa kojima se osobe
sa invaliditetom suoavaju u svakodnevnom ivotu kako kao poje-
dinci i pojedinke, tako i kao grupa.
Zbog nepristupanog prevoza i nepristupanih kola, osobe
sa invaliditetom nemaju mogunosti da dobiju odgovarajue obra-
zovanje, a samim tim ni zaposlenje. Nedostatak slubi za podrku
onemoguava ih da vode samostalan ivot. Siromaniji su meu
siromanima i ekonomski su zavisni od porodice ili drave.


Tabela: Od medicinskog ka socijalnom modelu invaliditeta
41

OD (medicinski model) KA (socijalni model)
Individualni problem Problem je u drutvu
Razlike u sposobnostima ine
osobu izolovanom i
neadekvatnom
Razlike u sposobnostima ine
resurs i potencijal koji tei
ukljuenju
Procena nesposobnosti Usmerenost na sposobnosti
Mi i oni:
iskljuivanje (ne)tolerancija
Svi mi zajedno:
ukljuenost i vrednovanje
Drutvo bira za njih Osobe sa invaliditetom odluuju
o sebi
Profesionalci znaju najbolje Ljudi poseduju razliite vrste
znanja
Model invalidnosti koji tei
izolaciji, sa ciljem kontrole ili
izleenja-zaceljenja
Model invalidnosti koji trai
uee u ivotu, zahteva
promene u okruenju i
ponaanju, odnosno pristupu

41
Lepojka Mitanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem
zdrava, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12

80
Orijentisanost na institucije Orijentisanost na zajednicu
Bazirano na milosru Bazirano na ljudskim pravima
Pacijent, odnosno korisnik Graanin /graanka

Diskriminacija i diskriminatorno postupanje, prema predlo-
gu Zakona o zapoljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa
invaliditetom, oznaavaju svako pravljenje razlike ili nejednako po-
stupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili da-
vanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na lanove njiho-
vih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, a ko-
je se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom.
Diskriminacija po osnovu invaliditeta, prema Meunarod-
noj konvenciji Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom,
podrazumeva svaku razliku, iskljuivanje ili ogranienje na osnovu
invaliditeta, to ima za cilj ili efekat naruenja ili ponitenja prizna-
vanja, uivanja ili vrenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih
prava i osnovnih sloboda u politikoj, ekonomskoj, drutvenoj, kul-
turnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Ona obuhvata i sve oblike
diskriminacije, ukljuujui uskraivanje razumnog prilagoavanja
Pristupanost podrazumeva da se osobama sa invaliditetom
obezbede jednake mogunosti korienja svih resursa drutva. Pri-
stupanost se odnosi na sve to omoguava samostalan ivot i aktiv-
no uee u svim aspektima ivota. Vani elementi pristupanosti su:
pristupanost izgraenog okruenja (ovo se naroito od-
nosi na objekte javne namene - kole, bolnice, ustanove
kulture, pote, banke i slino),
pristupanost prevoza,
pristupanost informacija i naina komuniciranja ukljuu-
jui informacijske i komunikacijske tehnologije
pristupastupanost usluga i drugih sadraja namenjenih
javnosti
pristupanost svih struktura i funkcija drutva (jednake
mogunosti za obrazovanje, za zapoljavanje, za politi-
ko angaovanje i uopte jednake mogunosti za aktivan i
produktivan ivot)
81

Univerzalni dizajn oznaava dizajn proizvoda, okruenja,
programa i usluga koje koriste svi, u najveoj moguoj meri, bez
potrebe prilagoavanja ili specijalnog dizajniranja. Univerzalni di-
zajn ne iskljuuje pomona sredstva za odreene grupe osoba sa
invaliditetom tamo gde je to potrebno.
Prilagoavanje radnog mesta predstavlja unoenje odree-
nih izmena u proces rada ili u radno okruenje osobe sa invalidite-
tom sa ciljem da se osoba sa invaliditetom stavi u ravnopravan po-
loaj sa osobom bez invaliditeta na radnom mestu. Prilagoavanje
radnog mesta obuhvata, ali se ne ograniava na prilagoavanje fi-
zike okoline, nabavku ili prilagoavanje opreme, prilagoavanje
rasporeda radnog vremena, prilagoavanje radnih zadataka,
obezbeivanje odgovarajue obuke i primenu drugih naina inte-
gracije na radnom mestu.
Razumno prilagoavanje, prema Meunarodnoj konvenciji
Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, oznaava neo-
phodno i adekvatno modifikovanje i usklaivanje kojim se ne na-
mee nesrazmerno, odnosno nepotrebno optereenje, tamo gde je
to u konkretnom sluaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe
sa invaliditetom uivaju, odnosno ostvaruju ravnopravno sa drugi-
ma sva ljudska prava i osnovne slobode.
Standardi pristupanosti
ADAAG, Americans with Disabilities Act Accessibility Gui-
delines (Uputstva za pristupanost prema Aktu o Amerikan-
cima sa invaliditetom) - jedno od najsveobuhvatnijih uput-
stava koja reguliu pristupanost .
ECA , Eurpean Concept of Accessibility (Evropski koncept
pristupanosti) - evropski dokument koji predstavlja skup
uputstava za ostvarivanje pristupanosti.
EIDD - European Institute for Design for all Mrea pred-
stavnika 20 evropskih nacionalnih i korporacijskih partnera
82
razvija univerzalne principe i reenja proizvoda i usluga koje
su pristupane za sve, a posebno za OSI, decu i stare
A Design Manual for a Barrier Free Environment (Priru-
nik za izgradnju okruenja bez barijera) - odobren od stra-
ne Ujedinjenih nacija
Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objeka-
ta u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, invalidi-
tetiranih i invalidnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 18/97)

Jezik, prema Meunarodnoj konvenciji Ujedinjenih nacija za
prava osoba sa invaliditetom, podrazumeva govorni i znakovni je-
zik i druge oblike negovornih jezika.
Komunikacija, prema Meunarodnoj konvenciji Ujedinjenih
nacija za prava osoba sa invaliditetom, podrazumeva jezike, prikaz
teksta, Brajevo pismo, taktilnu komunikaciju, krupna slova, pristup
multimedijima kao i pisane, audio, usmene, italake i augmentati-
vne i alternativne naine, sredstva i formate komunikacije, ukljuu-
jui pristup informacijama i komunikacionoj tehnologiji.
VANA NAPOMENA: Invalidnost tee pogaa ene, nego mu-
karce. ena sa invaliditetom izloena je viestrukoj diskriminaciji, kao
ena i kao osoba sa invaliditetom. Postoji vei rizik da e biti izloena
nasilju i zlostavljanju. Opte prihvaeno je stereotipno miljenje da
ona zbog svoje invalidnosti ne moe biti seksualno poeljna, dobra
majka, domaica, ili neko ko brine o drugom, pa je samim tim stavlje-
na u poziciju da kao ena uopte ne postoji. Uprkos mogunostima
svake ene da nae reenje za probleme izazvane invalidnou, ona
se suoava sa drutvenim, fizikim, kulturnim i ekonomskim barijera-
ma, koje je spreavaju da dobije odgovarajuu zdravstvenu zatitu,
obrazovanje, profesionalne treninge i zaposlenje.
Stereotipno miljenje i pogrean stav o tome ta ena sa inva-
liditetom moe ili ne moe da uradi, najveim delom pojaava njen
invaliditet i onemoguava je da ivi punim ivotom i da uzme ue-
e u svim sferama drutvenog ivota.
83
PRILOG 1 - Najee postavljana pitanja vezana za
zapoljavanje osoba sa invaliditetom

1. Da li zapoljavanje OSI treba da bude CSR
42
aktivnost ili HR
proces?
Kada se kandiduju za uobiajene poslove, zapoljavanje OSI
treba shvatiti kao redovnu HR aktivnost i primenjivati standardnu po-
litiku zapoljavanja, procedure i pravila selekcije.
2. Koje su vrste radnih mesta pogodne/ili nisu za OSI?
OSI uspeno rade u irokom spektru radnih mesta, industrije i za-
nimanja. Ba kao i osobe bez invaliditeta, kvalitet kandidata zavisi od
konkretnih sposobnosti, edukacije i kvalifikacije koje on/ona poseduje.
3. Da li osiguranje i naknada za zapoljavanje kotaju vie
ako se zaposli neka osoba sa invaliditetom?
Ne. Trokovi osiguranja e ostati isti. Studije su pokazale da je
manja verovatnoa da e OSI biti ukljuena u neku nesreu od rad-
nika bez invaliditeta. Naa drava ak poteuje organizaciju od
plaanja poreza i doprinosa u odreenom vremenskom periodu.
4. Ako su potrebna posebna oprema ili prepravka i prilagoa-
vanja, da li e to biti skupo?
Za veinu osoba sa invaliditetom i nije potrebna skupa oprema
i prepravka. U zavisnosti od vrste invaliditeta zavisi koliko e biti po-
trebno prilagoavati radni prostor ili nabavljati posebnu opremu.
Znaajno je istai da Nacionalna sluba za zapoljavanje ima pro-
gram nadoknade trokova prilagoavanja radnog mesta za osobe
sa invaliditetom. Takoe, na primer, trokove govornog softvera za

42
CSR (Corporate Social Responsibility) ili drutvena odgovornost predu-
zea je koncept koji podrzumeva da kompanije svojevoljno/dobrovoljno
ukljue u svoje poslovanje i u odnose sa svojim partnerima brigu o soci-
jalnim i ekolokim aspektima svoga delovanja. (Definicija Evropske unije)
U meunarodnoj i u srpskoj javnosti je prihvaeno da se kao oznaka kon-
cepta drutvene odgovornosti koristi skraenica CSR.
84
slepe i slabovide osobe nadoknauje Fond za zdravstveno i penzio-
no osiguranje u punom iznosu.
5. Da li e osobe sa invaliditetom ee uzimati bolovanja
zbog svog invaliditeta?
To svakako nije dokazano. Moe se ak rei da OSI imaju ma-
nji procenat izostanka nego osobe bez invaliditeta.
6. Da li je potrebno vie vremena za obuku i nadgledanje oso-
ba sa invaliditetom? Da li e neko morati uvek da im pomae?
Ne, ako OSI ima odgovarajue vetine za posao. U sluaju da
imaju potrebu za dodatnom obukom i prilagoavanjem, ona je obi-
no vezana za prvi period rada, dok zaposleni sa invaliditetom ne
savlada posao, stekne potrebno samopouzdanje za obavljanje rad-
nih zadataka i integrie se u radni kolektiv.
7. Gde mogu da naem osobe sa invaliditetom koje trae po-
sao?
Treba koristiti web servise koji podravaju zapoljavanje osoba
sa invaliditetom (kao to su Infostud u Srbiji i MojPosao u Hrvat-
skoj), zatim kontaktirati neprofitne organizacije koje se bave osoba-
ma sa invaliditetom, kao i Nacionalnu slubu za zapoljavanje.
8. Koga mogu kontaktirati za poboljanje pristupanosti na
radnom mestu i za procenu potrebe pomagala?
Treba konsultovati neprofitne organizacije koje se ovom temati-
kom bave.
9. Kako se treba ophoditi prema OSI na poslu?
Sa potovanjem i dostojanstvom - ba kao i prema ostalim za-
poslenima.

85
10. ta se deava ako doe do problema u radnoj disciplini
zaposlenog ili drugom neoekivanom ponaanju?
Praksa je pokazala da se te vrste problema retko javljaju. U
svakom sluaju, posle upozorenja i razgovora, treba primeniti uobi-
ajenu disciplinsku proceduru organizacije za ovakve situacije.
86
PRILOG 2 - Dobra praksa u podrci razliitosti lista za
proveru
Ova pitanja e pomoi u stratekom unapreenju prakse in-
kluzivnosti i jednakosti u jednoj organizaciji:
1. Da li imate strateki plan za unapreenje inkluzivnosti na rad-
nom mestu?
2. Da li imate razvijene formalne politike i procedure za promociju
inkluzivne radne sredine?
3. Da li ste kreirali studije sluajeva svojih inicijativa u oblasti po-
drke razliitostima?
4. Da li u Vaoj organizaciji postoji zaduena osoba, odnosno ad
hoc tim za praenje realizacije inkluzivnog plana?
5. Da li kontinuirano pokuavate da unapredite svoj sistem regruta-
cije, kako bi bio dostupan i osobama sa invaliditetom, a da pritom
visoki standardi regrutovanja ne budu dovedeni u pitanje?
6. Da li svojim zaposlenima obezbeujete kurseve za unapree-
nje komunikacije sa osobama sa invaliditetom?
7. Da li Vaa organizacija poseduje pristup odreenom resurs-
nom centru gde bi se svi zainteresovani mogli informisati o
znaaju inkluzivnosti?
8. Da li organizujete dogaaje kojima se promovie i podrava
razliitost i jednakost svih zaposlenih?
Da li svoja iskustva u ovoj oblasti, greke i uspehe, delite sa svo-
jim partnerima, kontinuirano nastojei da unapredite praksu u oblasti
zapoljavanja i integracije osoba sa invaliditetom u svoju organizaciju?
87
PRILOG 3 - Primeri pomonih sredstava koje omoguavaju i
olakavaju rad osobama sa invaliditetom
43



Sprave za pomaganje sluha

Indukcioni sistem

Ovaj sistem poboljava komunikaciju i omoguava veu spo-
sobnost pri sluanju, tako to korisnicima smanjuje okolnu buku, a
pojaava korisnu informaciju. Postoje razliiti modeli koji su do-
stupni, a u opcije su ukljueni prenosivi, desktop, diskretni lini mo-
del i setovi koji se instaliraju da pokriju radno mesto pojedinca ili
cele sale za sastanke.
Prenosivi pojaiva sa slualicama
Ugraeni ili dodati mikrofoni omoguavaju stereo zvuk, poja-
avajui uobiajeno sluanje. Olakava sluanje konverzacije, bilo
da se odvija u kafiu, u malim grupama ili na sastancima. Neki mo-
deli nude opciju da prenesu zvuke iz okruenja, a to su modeli koji
imaju instaliran indukcioni sistem.
Pomo raunara
Uz pomo adaptacije i strunjaka za softvere, veina ljudi sa
oteenim vidom je osposobljena da koristi kancelarijske raunare
potpuno samostalno. Sledi lista najee upotrebljavanih softvera
u kancelarijskim uslovima.
Soivo za uveanje slike ekrana
Uveavajua soiva dolaze kao plastini listovi, smeteni is-
pred ekrana, i nude razliite nivoe uveanja. Neki modeli mogu biti
ugraeni ispred monitora. Meutim, kvalitet uveanja postignut ko-
rienjem soiva nije tako dobar kao onaj koji se postie koristei
softver za uveanje ekrana.

43
Employing persons with disabilities, Accessability India,
http://www.accessability.co.in
88
Uveane tastature
Postoje dve vrste koje se mogu nabaviti. Postoji standardna
vrsta tastature sa velikim printom na tipkama, koje su sa 400% ve-
im slovima u poreenju sa standardnom tastaturom. Tastature su
dostupne u 2 varijante: sa crnim slovima i belom ili utom pozadi-
nom i belim slovima sa crnom pozadinom.
Softver za prepoznavanje glasa
Softver za prepoznavanje glasa omoguava korisniku da ima
alternativu pri kucanju teksta. Ovo je reenje za ljude koji imaju
problema sa rukama ili boluju od disleksije, ali nije preporuljiva
opcija za osobe koje imaju delimino ili potpuno oteen vid i koje
mogu da naue da kucaju na dodir. Razlog je to to je kombinacija
opreme koja zahteva raspoznavanje glasa na i izvan posla jako
skupa i zahteva kompleksnu obuku.
Softver - ita ekrana
Standardni raunar, bilo da je laptop ili desktop, moe biti adapti-
ran dodavanjem itaa ekrana koji omoguava da raunar govori.
ita ekrana e govoriti tekst u njegovom fokusu, a korisnik upravlja
kroz meni. Kompjuter je kontrolisan standardnom tastaturom i koristi
kombinaciju tastera zvanih tastaturne preice, umesto mia.
89
PRILOG 4 - Ponaanje na intervjuu sa ljudima koji imaju
razliite vrste invaliditeta

Osobe sa fizikim invaliditetom
Treba se normalno rukovati sa osobom, ili uputiti verbalni
pozdrav
Poeljno je sesti, kako bi sagovornici mogli da imaju direk-
tan kontakt oima u istom nivou
Prihvatljivo je koristiti svakodnevne fraze, kao to je: Ne
bismo da Vas dalje zadravamo, ako morate da jurite
dalje
Osobe sa oteenim vidom
Treba oistiti sa prolaza sve prepreke
Treba predstaviti ljude koji su prisutni na intervjuu, ukljuujui
njihov trenutni poloaj u odnosu na osobu sa invaliditetom
Ukoliko je postojao prethodni susret, osobu sa invaliditetom
treba podsetiti na isti
Treba se normalno rukovati sa osobom, ili uputiti verbalni po-
zdrav
Treba razgovarati normalnim tonom
Ako se tokom intervjua menja lokacija, potrebno je ljubazno
ponuditi da se kandidat osloni na neiju ruku
Osobu sa oteenim vidom treba dopratiti do naslona stoli-
ce gde e sedeti
Ukoliko tim koji realizuje intervju meusobno komunicira,
potrebno je da se meusobno imenima oslovljavaju, kako
bi osoba sa oteenim vidom mogla da prati komunikaciju
Osobe sa oteenim sluhom
Treba realizovati intervju u tihoj prostoriji
Potrebno je direktno gledati u osobu i govoriti polako i jasno
Izbegavati pokrivanje usta rukom tokom razgovora
Uvek imati olovku u blizini kako bi poruka mogla da se za-
pie na papir, ukoliko bude potrebno
Ako je na intervjuu prisutan tuma znakovnog jezika, uvek
se treba obraati kandidatu, a ne tumau
90
Dobro je koristiti izraenu gestikulaciju tokom intervjua; na
primer, pokret rukom kada se neto eli pitati
Osobe sa mentalnom ometenou/ smetnjama u razvoju
Razgovarati sa kandidatom kao to bi se razgovaralo sa sva-
kom drugom odraslom osobom ne treba biti snishodljiv
Obraati se direktno kandidatu, aktivno sluati i koristiti
uobiajen poslovni argon
Nuditi jasne i koncizne instrukcije i koristiti jednostavne reenice
Osobe sa smetnjama u govoru
Paljivo sluati kandidata i biti strpljiv ne zavravati nje-
gove/njene reenice
Treba razgovarati normalnim tonom
Postavljati pitanja koja zahtevaju kratke odgovore
U sluaju potrebe, slobodno pitati intervjuisanu osobu da
ponovi ta je rekao/rekla
91
PRILOG 5 Primeri prilagoavanja radnih uslova za
osobe sa razliitim vrstama invaliditeta

Osobe sa fizikim invaliditetom
Uiniti da zgrade i drugi objekti organizacije budu fiziki do-
stupni
Fleksibilno radno vreme
Opcija rada od kue, uz korienje raunara i interneta
Obezbediti da se lini radni prostor osobe sa invaliditetom
moe lako menjati
Pomona sredstva (dra knjiga i dokumenata, softver za
prepoznavanje glasa, okreta strana, prilagoena tastatura
i slino)
Osobe sa oteenjem vida
Pojaati osvetljenje i pravilno ga postaviti
Veliki monitor sa uveanim slovima
Prilagoena tastatura
Dokumentacija na Brajovoj azbuci
Audio zapisi
Osobe sa oteenjem sluha
Napomene i beleke u pisanoj formi uvek kada je to
mogue,
Pripremni materijali za obuku
Softver koji zvuk pretvara u tekst
Vizuelna signalizacija i alarmi
Osobe sa mentalnom ometenou
Fleksibilno radno vreme / deljenje radnog mesta
Stalna obuka
Beleke ili audio zapisi sa sastanaka
Privatan radni prostor kako bi se spreilo ometanje
zaposlenog u obavljanju zadataka
Osobe sa smetnjama u uenju
Dokumentacija i informacije date u razliitim bojama
Audio zapisi dokumenata
92
Softveri za prepoznavanje glasa, koji glas pretvaraju u
pisani tekst
Osobe sa poremeajem u razvoju
Podrka saradnika i supervizora
Stalna obuka
Audio zapisi ili softver koji e podseati zaposlenog da
treba da obavi odreene radne zadatke
93
PRILOG 6 Pregled dostupnih softvera za osobe sa
invaliditetom




1. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_
with_Disabilities/D_927_index.htm

Opis programa:
Ovaj besplatni program mogu koristiti osobe sa invaliditetom,
a slui kao zamena za tastaturu. Korisnici ovog programa koriste
mia umesto tastature i tako se kreu po tastaturi. Naravno ume-
sto mia moe se koristiti i neki drugi pokaziva.

2. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_
with_Disabilities/D_928_index.htm

Opis programa:
Program je besplatan i koristi se za lake korienje raunara
od strane osoba sa invaliditetom. Ovaj program je zamena za kla-
sian sisitem kliktanja mia, a moe ga koristiti osoba koja je u sta-
nju da pokree mi.

3. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_
with_Disabilities/D_3392_index.htm

Opis programa:
Ovaj program slui za generisanje glasova iz predhodno une-
tog teksta. Celokupan tekst koji ste uneli moe da bude proitan i
tako moete slobodno komunicrati.




94
4. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_
with_Disabilities/D_7909_index.htm

Opis programa:
Program koji koriste kako osobe sa invaliditetom tako i osobe
koje im pruaju pomo. Ovaj program e pomoi da se bolje sagle-
daju potrebe i odredi vreme kojim raspolae i osoba koja prua po-
mo i osoba koja pomo treba da primi.

5. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_
with_Disabilities/D_9294_index.htm

Opis programa:
Program je namenjen osobama koje imaju problem sa govo-
rom i onima koji nisu u mogunosti da napiu tekst koji su zamislili.
Program ispisuje teks koji osoba izgovara.

6. http://www.projectpossibility.org/viewProject.php?id=1

Opis programa:
Ovaj program je pre svega namenjen slepim i slabovidim oso-
bama. Njegova funkcija je da odreeni tekst prezentuje osobi koja
ga koristi. Takoe mu je prednost to pored prostg isitavanja tek-
sta moe da objasni i opie kako je tekst napisan (da li su slova
druge boje, kakva je razlika u fontu i sl.)

7. http://www.projectpossibility.org/viewProject.php?id=5

Opis programa:
Program se bazira na znanjima koja dolaze iz operativnog si-
stema Linux, preciznije reeno iz programa Open Office, a koji ima
word prediction (rei mogu da se nastave ukoliko nismo sigurni ka-
ko se one piu. Ovaj program je namenjen osobama koje imaju
smetnje u kretanju, tako to e im vreme unoenja teksta smanjiti i
poveati njihovu efikasnost.
95

8. http://www.duxburysystems.com/product2.asp?product=DB
T%20Win&level=major&action=up


Opis programa:
Program koji omoguava da se tekstovi napisani na kompjute-
ru prevode u sistem Brajovog pisma, to omoguava slepim i sla-
bovidim osobama da se koriste sadrajem dokumenata.

9. http://www.freedomscientific.com/downloads/jaws/JAWS-
http-downloads.asp

Opis programa:
Ovo je program koji se bavi isitavanjem tekstova koji se nala-
zi na monitoru. U samoj bazi programa nalazi se nekoliko stotina
svetskih jezika koje moete koristiti.

10. http://www.freedomscientific.com/downloads/RealSpeak-
Solo-Direct-Voices/RealSpeak-Solo-Direct-Downloads.asp

Opis programa:
Jo jedan program koji se bavi isitavanjem tekstualnih zapisa
na monitoru.

11. http://www.normanet.ne.jp/~altair/download_e.html

Opis programa:
Program slui za unoenje tekstova uz pomo glasovnih ko-
mandi. Pored toga to omoguava slepim i slabovidim osobama
da unose tekst bez praktinog kucanja, ovaj program omoguava
da se koriste i komande kao to je prebrojavanje rei i spajanje ne-
koliko razliitih tekstova u jedan.


96
12. http://www.webbie.org.uk/download.htm

Opis programa:
Ovaj program e pomoi slepim i slabovidim osobama da lak-
e pretrauju internet i da sa njega mogu da prikupe sve podatke
koji su im potrebni.

13. http://www.nuance.com/products/

Opis programa:
Dragon Naturally speaking - Softver specijalizovan za sintezu
govora za engleski jezik. Uz izvesne modifikacije, moe se koristiti
i za srpski.
97
PRILOG 7 - Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u
Francuskoj primer privatne klinike
44


Primer upuuje na privatnu kliniku u predgrau Pariza. Ima 25
zaposlenih, pa prema zakonu zapoljava i osobe koje imaju odree-
ne beneficije od drave. Zato je klinika ponudila posao recepcionara i
dispeera osobi sa invaliditetom. To je bila mlada dvadeset trogodi-
nja devojka koja nita pre toga nije radila u medicinskoj struci. Godi-
ne 1987. ona je poela da pohaa kurs za prodavca mesa i zavrila
ga je 1989. Tada je uspela da u roku od est meseci nae posao u
jednom supermarketu. Nakon est meseci se iznenanda razbolela od
akutnog motorikog poremeaja. Nakon toga od strane Komisije za
profesionalnu orijentaciju osoba sa invaliditetom (COTOREP) progla-
ena za osobu sa stalnim invaliditetom. To ju je podstaklo da zavri
kurs za admistrativnog radnika i nadala se da e nai neki kancelarij-
ski posao. Poela je da radi u jednoj asocijaciji osoba sa invalidite-
tom, ali nakon isteka ugovora od godinu dana ona nije vie tamo mo-
gla da radi, jer asocijacija nije imala dovoljno novca. Bez obzira na
njen invaliditet odluila je da se zaposli preko normalnih oglasa. Tako
je uspela da se zaposli na klinici.
Njenom zapoljavanju najvie je doprineo menader ove klini-
ke, iako je morao da ubedi bord vlasnika da je to dobar potez. Oni
su imali velike predrasude oko zapoljavanja osobe sa invalidite-
tom, ali su na kraju pristali. Trebalo bi napomenuti da je ova devoj-
ka uestvovala na konkursu sa ostalim kandidatima, kako sa oni-
ma sa invaliditetom, tako i sa kandidatima koji nemaju invaliditet.
Posao je dobila na osnovu svojih rezultata na testovima i intervjua.
Zbog znanja koje je ve posedovala u radu administracije, nije joj
bilo teko da se uklopi u novu poslovnu atmosferu, iako isprva nije
bila zadovoljna platom koju je dobijala. Menader je rekao da je

44
European Foundation for the Improvement of Living and Working
Conditions, Case Studies on Employment of People with Disabilities in
Small and Medium Sized Enterprises in France, 1997, page 35-38
98
ona izuzetan radnik i da se njen nain obavljanja poslova ne razli-
kuje ni malo od bilo koje osobe koja nema invaliditet.
Jedini problem koji je imala na poetku rada na klinici je boja-
zan ta e se desiti ukoliko dobije napad na radnom mestu. Meu-
tim, menader joj je objasnio da je za nju najbolje da radi upravo
tu, s obzirom je okruena strunim medicinskim osobljem. Ona je
to jako brzo prihvatila i u toku svog rada do sada imala je samo je-
dan manji napad, koji se dogodio u ranoj fazi njenog zaposlenja,
ali je to vie bila posledica prilagoavanja novom okruenju. Tako-
e, gotovo niko od radnika na klinici ne zna da je ona osoba sa in-
validitetom. Prema reima ove mlade ene, nije joj ba pomoglo to
to se nala na listi COTOREPa, ali ona nije ni oekivala da je ne-
ko zaposli samo zbog njenog invaliditeta, ve zbog njenih kvalifika-
cija. Ipak kao osoba sa invaliditetom, ona je potpisala specijalan
ugovor sa klinikom, koji je klinici omoguio izvesne benefite u pla-
anju njenih doprinosa.
Ona naglaava da se u radnom okruenju ne osea kao oso-
ba sa invaliditetom, ve kao i svaki drugi radnik klinike.

99
PRILOG 8 - Sledeci korak...
45

Zovem se Branka, roena sam u Sjenici kao potpuno zdravo
dete u jesen 1981. godine. Nakon par meseci, zbog boljeg posla
mojih roditelja, selimo se u aak.Tu se rodio i moj mladi brat. Uz
nesebinu ljubav roditelja odrastali smo bezbrizno.
U leto 90. kolski raspust smo provodili u selu blizu Sjenice.
Igrajui se sa decom pronali smo runu bombu koja je zaostala iz
II svetskog rata. Ne znajui sta je uzela sam je u ruke. Posledica
eksplozije je potpuno osteenje vida i gubitak obe ake. Taj trenu-
tak sve menja. Za mene poinje novi nain ivota. Kada se sve to
desilo, imala sam nepunih devet godina. Zahvaljujui najuoj poro-
dici, roditeljima i bratu, postepeno sam se osamostaljivala. Bez ob-
zira na moj invaliditet, jednako sam vaspitavana kao i moj mlai
brat, nisam bila povlaena ili prezatiena kao sestra ili erka. Na
samom poetku dosta mi je znaila svestrana medicinska pomo.
U prvim mesecima nakon povrede lekari su predloili da bi trebalo
da nosim protezu na jednoj ruci, to su moji roditelji prihvatili, ali ta
prva proteza mi nije pomogla. Nastavila sam da obavljam sve to
mi je neophodno bez ikakvih ortopedskih pomagala.
Prva dva razreda osnovne kole zavrila sam u koli Ratko Mi-
trovi u aku. Nakon povrede nisam pravila pauzu, nego sam - za-
hvaljujui mojoj uiteljici Ljiljani Savi - trei razred zavrila, polaui
ga kao razredni ispit na kraju kolske godine. Iako nisam pohaala
nastavu, svaki drugi dan moji drugovi i drugarice su dolazili svaki da
bi me obavestili o tome ta su radili u skoli. Od kole sam dobila sve
udbenike za trei razred. Tada su mi roditelji sve itali. Nisam jo
imala reproduktor ili diktafon da bi to mogli da snime. Ovako neto
bilo je vrlo hrabro i od strane moje tadanje kole i uiteljice. Da su
bili drugaiji uslovi, moda bih neometano nastavila dalje da stiem
osnovno obrazovanje u ve pomenutoj koli. Moj dalji obrazovni put

45
Mimica ivadinovi, Ne tako obine prie, Centar za samostalni ivot
invalida Srbije, Beograd, 2008., strana 27

100
vodi u Zemun gde zavravam osnovnu i srednju kolu. Internat i
kola Veljko Ramadanovi su tada dobili mene kao devojicu sa
dvostrukim invaliditetom, a ja sam dobila sigurnost, ovrsnula kao
linost i iako devojurak od svega deset godina postala odluna u
nameri da zavrim svoje kolovanje i sazrela pre nego moji vrnjaci.
Bila sam odlian ak i elela sam da upiem aansku gimnazi-
ju. U ovoj nameri imala sam potpunu podrku svoje porodice i nastav-
nika iz kole. Sticajem okolnosti, prijemni nisam mogla da polaem u
aku. Tada je gimnazija u Zemunu organizovala polaganje za nas
dvoje iz kole Veljko Ramadanovi. Kvalifikacione ispite sam uspe-
no savladala, sledio je upis, i ja zavravam kolu za TTr manipulanta.
Posle srednje kole, odmah sam nastavila kolovanje na vioj poslov-
noj koli u okviru Megatrend univerziteta. I predavanja i ispiti bili su u
acku. Studiranje sa kolegama bez invaliditeta u mom sluaju se ne
izdvaja ni po emu posebno. Kao i kod svih fakulteta, brucoi su uvek
redovni na predavanjima. I ja sam odlazila uz pomo majke i brata. U
poetku, mozda nesigurno, kolege su zapoinjale razgovor, ali videv-
i moj odluan stav da sam dola neto da nauim, a ne da se pro-
vlaim, nisu me smatrali manje sposobnom od njih.
Zavrila sam pre roka smer za menadment a ostala dva ispit-
na roka sam iskoristila i poloila razliku ispita za smer meunarod-
ni marketing. Tada sam stekla zvanje ekonomiste u oblasti me-
nadmenta i meunarodnog marketinga.
etiri godine trazila sam posao. Bilo je obeanja i nita vie.
Najee postavljana pitanja u tom periodu bila su "ta je to to ti
moe da radi?" Donekle sam shvatala to, poto ekonomista bez
vida nije esta pojava kod nas. elei da ostvarim svoj cilj i prona-
em posao nastavljam svoje obrazovanje na fakultetu za menad-
ment, takoe u okviru Megatrend univerziteta. U junu 2008. godine
stekla sam diplomu diplomiranog ekonomiste u oblasti meunarod-
nog marketinga. Sve ispite i seminarske radove pripremala sam uz
pomo raunara sa govornim programom.
101
U toku studiranja profesori su bili korektni. Bilo je sluajeva da
su samo zbog mene prikazani grafikon reima objanjavali, govo-
rei poloaje prikazanih taaka. Na osnovu toga stvarala sam sliku
u glavi i neometano pratila predavanje sa ostalim kolegama.
Kroz vannastavne aktivnosti uila sam Esperanto i neko vre-
me trenirala atletiku. Sve ovo mi je kasnije pomoglo u integraciji.
Sada svake godine uestvujem na meunarodnim kongresima
Esperanta, a sport je prisutan kao rekreacija. Zbog dvostrukog in-
validiteta jo uvek nisam pronala najpristupaniji nain za samo-
stalno kretanje. Najesi pratioci su mi porodica i prijatelji. Tako
neto me ne spreava da budem aktivna.
Paralelno sa studiranjem angaovala sam se u radu nevladi-
nog sektora optine acak, bavim se pisanjem i realizacijom proje-
kata u okviru organizacija osoba sa invaliditetom.
Moj sledei korak je pronalaenje stalnog posla. A Va?

Branka Pesi
102
PRILOG 9 - Primer dobre prakse Grada Koprivnice
kao najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom
46


Zapoljavanje osoba s invaliditetom u gradu Koprivnici deo je
jedinstvene politike prema osobama sa invaliditetom koja tei stva-
ranju grada po meri svakog oveka i integraciji osoba sa invalidite-
tom naglaavanjem njihovih kvaliteta, a ne slabosti.
Formalni temelj politike Grada Koprivnice u odnosu na osobe
s invaliditetom je Strategija jedinstvene politike Grada Koprivnice
za osobe sa invaliditetom, koja je bila donesena za period od
2005. do 2007. godine, a potom i od 2008. do 2010. godine. I pre
donoenja navedene Strategije, grad je 2001. gogidne zaposlio
jednu osobu sa invaliditetom vie strune spreme na poslovima vi-
eg informatikog referenta, u Upravnom odeljenju za poslove
Gradskog vea, Gradske uprave i gradonaelnika. Godine 2005.
zaposlena je jedna osoba s invaliditetom srednje strune spreme
na poslovima raunovodstvenog referenta za voenje otplate sta-
nova, u Upravnom odeljenju za finansije i podsticanje preduzetni-
tva. Zatim je poetkom 2008. godine zaposlen diplomirani saobra-
ajni inenjer u Upravnom odeljenju za izgradnju grada i upravlja-
nje imovinom, na radnom mestu strunog referenta za promet i
ostale komunalne poslove. Dakle, od ukupno 50 zaposlenih u
gradskoj upravi tri su osobe sa invaliditetom.
Ipak, pored toga, Grad Koprivnica ve est godina, kroz vladin
program javnih radova, zapoljava na odreeno vreme, na se-
zonskim komunalnim poslovima i u gradskim ustanovama i uprav-
nim odeljenjima, osobe sa invaliditetom. Tako je u 2008. godini u
okviru programa javnih radova u Gradu Koprivnici, u partnerstvu
s GKP-om Komunalac Koprivnica, bilo zaposleno 58 osoba, od
kojih 14 osoba sa invaliditetom, odnosno osoba smanjenih intelek-
tualnih sposobnosti, u kolskom uzrastu kategorisanih kao deca sa

46
Studija sluaja je dobijena od grada Koprivnice. Ovaj grad je dobio
Nagradu za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008.
godini, od strane web portala za zapoljavanje MojPosao.net.
103
tekoama u razvoju. Ranijih godina je odreeni broj osoba zapo-
slenih u programu javnih radova po zavretku programa putem
javnog konkursa primljen i u stalni radni odnos.
Od 01. novembra 2008. godine grad je osigurao deo sredsta-
va radi zapoljavanja jedne osobe s invaliditetom, sa tekim ote-
enjem vida, kao administrativne sekretarice u Udruenju osoba
sa invaliditetom Bolje sutra Grada Koprivnice.
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u gradskoj upravi i usta-
novama rezultat je saradnje sa Hrvatskim zavodom za zapoljava-
nje, ispostava Koprivnica i udruenjima osoba sa invaliditetom ko-
je deluju na podruju Grada Koprivnice (Udruga invalida Koprivni-
ko-krievake upanije; Udruga osoba s invaliditetom Bolje sutra
grada Koprivnice; Udruga slijepih Koprivniko-krievake upanije;
Udruga za pomo osobama s mentalnom retardacijom; Udruga in-
valida rada grada Koprivnice; Drutvo multiple skleroze Koprivni-
ko-krievake upanije).
Mogunosti zapoljavanja osoba s invaliditetom u Gradu Ko-
privnici su izjednaene sa mogunostima zapoljavanja ostalih
osoba, a pri javljanju na javni konkurs najvaniji kriterijumi su
struna sprema, znanja i vetine, motivisanosti za rad. Pod jedna-
kim uslovima, prednost se daje osobama sa invaliditetom, jer su vi-
soko motivisane za rad, savesne u izvravanju zadataka radnog
mesta i ele da se dokau kao ravnopravni lanovi radnog kolekti-
va i zajednice. Mogunosti napredovanja i motivacije (slobodni da-
ni, stimulacija) su isti za sve zaposlene.
Pre zapoljavanja osoba sa invaliditetom, radna sredina je infor-
misana o njihovom dolasku u kolektiv, njihovim osobinama i kvaliteta-
ma. Prilagoen je i radni prostor, dogovoreni mentori i pomo ostalih
kolega. Odnosi se temelje na meusobnom potovanju i uvaavanju.
Pri prvom zapoljavanju osoba s invaliditetom u gradskim ustanova-
ma putem programa javnih radova kod rukovodilaca ustanova bilo
je odreenih predrasuda i sumnji o mogunostima ispunjavanja profe-
sionalnih oekivanja osoba sa invaliditetom. Ipak, rezultatima odgo-
104
vornog i marljivog rada osobe s invaliditetom su dokazale da sumnja-
ma nije bilo mesta i otvorile put ostalim osobama sa invaliditetom ka
lakem zapoljavanju.
Rad i radni uinak radnika s invaliditetom ocenjuje se indikato-
rima kvantiteta i kvaliteta radnog uinka, zadovoljstvom radnika sa
invaliditetom, kao i njegovih najbliih saradnika i nadreenih. Inte-
grisanost radnika sa invaliditetom prati se kvalitetom njegove sa-
radnje i komunikacije s ostalim kolegama, odnosom prema poslu
koji obavlja, radnom efikasnou, kao i njegovim zadovoljstvom i
zadovoljstvom kolega.
Kod svih zaposlenih, pa tako i onih s invaliditetom, podstie
se i podrava ukljuivanje u proces doivotnog uenja dodatnim
obukama, strunim usavravanjem, ukljuivanjem u razliite radio-
nice za sticanje specifinih znanja i vetina.
Za zapoljavanje osoba sa invaliditetom i prilagoavanje rad-
nog prostora Grad Koprivnica koristi vlastita sredstva, ali i podsti-
cajna sredstva iz programa mera za zapoljavanje osoba sa invali-
ditetom koje sprovodi Fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapo-
ljavanje osoba sa invaliditetom.
Zapoljavanjem osoba sa invaliditetom otvaraju se mogunosti
njihove integracije u zajednicu, razvijanja oseaja korisnosti i unapre-
enja samopouzdanja, ali se i zapoljavanjem osoba sa invaliditetom
na novim radnim mestima i preraspodelom poslova, postie novi kva-
litet rada, kao i odnosa u radnoj sredini - razvija se tolerancija, sarad-
nja i socijalna osetljivost kod drugih zaposlenih.
U skladu sa Strategijom jedinstvene politike za osobe s invali-
ditetom, Grad Koprivnica sistematski radi na uklanjanju arhitekton-
skih barijera, postavljanju taktilnih oznaka i uspostavljanju komuni-
kacionih sistema za osobe razliitih vrsta i nivoa oteenja. Tako je
2005. godine Grad Koprivnica prilagodio prilaz zgradi gradske
uprave, a 2008. godine je, radi zapoljavanja diplomiranog saobra-
ajnog inenjera koji se kree u invalidskim kolicima, izgraen
ozvuen lift i ureen sanitarni vor prilagoen osobama sa invali-
105
ditetom, za ta je utroeno oko 850.000,00 hrvatskih kuna. Cilj je
postii to bolju pristupanost i prilagoenost prostora gradske
uprave i gradskih ustanova svim osobama oteane pokretljivosti,
odnosno svim graanima koji koriste usluge gradske uprave u rea-
lizaciji svojih potreba.
Osim zapoljavanja osoba s invaliditetom u Gradu i gradskim
ustanovama, Grad Koprivnica podstie i zapoljavanje osoba sa
invaliditetom kod drugih poslodavaca, kao i samozapoljavanje
osoba sa invaliditetom. U svrhu podsticanja samozapoljavanja
osoba s invaliditetom, Gradsko vee Grada Koprivnice je 2006. go-
dine donelo Odluku o dopuni Odluke o komunalnom doprinosu,
Odluku o dopuni Odluke o komunalnoj naknadi i Odluku o dopuni
Odluke o gradskim porezima, kojima su odreeni povoljniji uslovi
pokretanja i obavljanja preduzetnike delatnosti za osobe s invali-
ditetom. Za poslodavce koji zapoljavaju osobe sa invaliditetom
Grad Koprivnica ima utvrene odreene povlastice u pogledu oba-
veza plaanja komunalne naknade i komunalnog doprinosa od ra-
nije, pre donoenja Strategije jedinstvene politike Grada Koprivni-
ce za osobe s invaliditetom.

MERE GRADA KOPRIVNICE
ZA PODSTICANJE POSLODAVACA NA ZAPOLJAVANJE
OSOBA SA INVALIDITETOM


1. Investitori koji grade objekte namenjene za preduzetniku
delatnost delimino e biti osloboeni plaanja komunalnog do-
prinosa, odnosno 20% za svakog novozaposlenog radnika osobe
s invaliditetom, sa prebivalitem u Koprivnici, ali ne vie od 200 m
prostora po zaposlenom, uz uslov da preduzetnik u poslednjih pet
godina nije smanjio broj zaposlenih.
2. Pravna ili fizika lica koja obavljaju preduzetniku delatnost
bie osloboena plaanja komunalne naknade za svako novo
otvoreno radno mesto u visini iznosa poreza na zarade, ako zapo-
106
sli novozaposlenog radnika sa invaliditetom s prebivalitem u Ko-
privnici, u razdoblju dok traje zaposlenje.

MERE GRADA KOPRIVNICE
RADI PODSTICANJA SAMOZAPOLJAVANJA
OSOBA SA INVALIDITETOM

1. Osobe sa invaliditetom koje poinju s obavljanjem predu-
zetnike delatnosti radi samozapoljavanja, oslobaaju se plaa-
nja komunalne naknade, odnosno:
a) 100 % smanjenja komunalne naknade u prve tri godine
obavljanja delatnosti,
b) 50 % smanjenja komunalne naknade od etvrte godine
obavljanja delatnosti do daljnjeg, dok obavlja navedenu delatnost.
2. Osobe sa invaliditetom koje investiraju u izgradnju objekta
namijenjenog preduzetnikoj delatnosti radi samozapoljavanja,
oslobaaju se plaanja komunalnog doprinosa u iznosu od 75 %
utvrene obaveze za navedeni objekat.
3. Osobe sa invaliditetom koje obavljaju preduzetniku delat-
nost radi samozapoljavanja, oslobaaju se poreza na preduzee
u potpunosti.
4. Osobama sa invaliditetom koje kupuju parcele u gradskoj
poslovnoj zoni radi obavljanja preduzetnitva u svrhu samoza-
poljavanja, omoguava se otplata iznosa za ugovorenu parcelu u
isplatama u periodu do pet godina, uz poek do tri godine.

5. Osobama sa invaliditetom koje koriste kredit radi oba-
vljanja preduzetnike delatnosti u svrhu samozapoljavanja, Grad
Koprivnica e subvencionisati otplatu kamate u visini od 1 %.
107
BIBLIOGRAFIJA
Izabrana lista analiziranih dokumenta i strategija

1. Achieving Equal Employment Opportunities for People with
Disabilities Through Legislation Guidelines, ILO (2004)
2. Debra A. Perry, Moving Forward Toward Dicent Work for People
with Disabilities, International Labour Office, 2004
3. Disability and Poverty Reduction Strategies, ILO
http://www.ilo.org/public/english/employment/skills/disability/downl
oad/discpaper.pdf
4. Disability at a Glance: A Profile of 28 Countries and Areas in Asia
and the Pacific , UN ESCAP Disability Programme, 2006
5. Disability Issues, Trends and Recommendations for the World
Bank, 2000
6. Do Don't U.S. Departmant of Labor, www.dol.gov/odep
7. Employing persons with disabilities, Accessability India,
http://www.accessability.co.in
8. Employment of person with disabilities A guide for managers and
supervisors
9. EuroFund Employment Guidance Services for People with
disabilities European Foundation for the Improving of Living and
Working Conditions, http://www.eurofound.europa.eu
10. European Foundation for the Improvement of Living and Working
Conditions, Case Studies on Employment of People with
Disabilities in Small and Medium Sized Enterprises in France,
1997
11. Guidelines on Identifying Jobs for Persons with Disabilities, ILO,
http://www.ilo.org/public/libdoc/ilo/2005/105B09_507_engl.pdf
12. Integration of Persons with Disabilities, Article 26, Charter of
Fundamental Rights of the European Union, European Council
13. Istraivanje poslodavaca o zapoljavanju osoba sa invaliditetom,
Centar za rehabilitaciju, Rijeka, http://www.rehabilitacija-
rijeka.com/konferencija/sazeci/LELIA%20KI%8A%20GLAVA%8A.
pdf
14. Mimica ivadinovi, Ne tako obine prie, Centar za samostalni
ivot invalida Srbije, Beograd, 2008.
15. Nacionalna strategija za smanjenje siromatva, Crna Gora
16. Poverty and Disability A Survey of the Literature, World Bank,
1999
108
17. Strategija odrivog razvoja Republike Srbije
18. Strategija za smanjenje siromatva Republike Srbije
19. The Labor Market Situation of People with Disabilities in EU25,
European Center,
http://www.euro.centre.org/data/1201610451_25081.pdf
20. The Right to Decent Work of Persons with Disabilities, ILO (2007)
21. UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities, United
Nations
22. UN Millennium Development Goals
23. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa
invaliditetom, Vlada Republike Srbije
24. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Vlada
Republike Srbije

109
Korieni linkovi
25. Agency for Persons with Disabilities,
http://www.apd.myflorida.com/
26. B92, http://www.b92.net
27. BNET, http://www.bnet.com
28. Bumpersoft, http://www.bumpersoft.com
29. Burton Blatt Institut, Univerzitet u Sirakusu, SAD,
http://bbi.syr.edu
30. CareerOneStop, SAD, http://www.careeronestop.org/
31. Centar za istraivanje jednakosti, Australija,
http://www.equityresearch.org.au/
32. Centar za pristupano drutvo,
http://www.accessiblesociety.org/index.shtml
33. Centar za radnu rehabilitaciju i istraivanje, SAD,
http://www.workrerc.org/index.php
34. Community Care, Velika Britanija,
http://www.communitycare.co.uk
35. CSR Europe, http://www.csreurope.org/
36. Disability Access, http://www.disabilityaccess.org/employ.htm
37. Disability Works, SAD,
http://www.disabilityworks.org/default.asp?contentID=1
38. Disability World, http://www.disabilityworld.org
39. Diversity at work, Australija,
http://www.diversityatwork.com.au/about
40. DP Sloga Centar za rehabilitaciju, http://www.dpsloga.info
41. Drutvo defektologa Sombor - Zaposljavanje OSI,
http://www.defektolozi.org.yu/
42. Duxbury Systems, http://www.duxburysystems.com
43. EarnWorks, http://www.earnworks.com
44. Employment Now, SAD,
http://employmentnow.state.id.us/registrationform.htm
45. Employment Opportunities, Velika Britanija,
http://www.opportunities.org.uk/longdesc.html
110
46. Equality Online, Velika Britanija, http://www.equality-
online.org.uk/about_equal/index.html
47. EXS Slovakia, http://exs.sk
48. Fond za profesionalnu rehabilitaciju, Hrvatska, http://www.fond.hr
49. Forbes, http://www.forbes.com/finance/2008/02/23/military-
veterans-disabled-pf-philanthropy-in_jl_0223philanthropy_inl.html
50. Forum poslodavaca za invalidnost, Velika Britanija,
http://www.efd.org.uk/
51. Freedom Scientific, http://www.freedomscientific.com
52. Goliath, SAD, http://goliath.ecnext.com/coms2/page_about
53. Hire Heroes USA, http://www.hireheroesusa.org
54. Hire Hiros USA, http://www.opv.com/pio/index.jsp?site=hcinfo
55. Human Resources and Social Development Canada, Kanada,
http://www.hrsdc.gc.ca
56. Independent Living Institute, SAD,
http://www.independentliving.org/
57. IBM, korporativni sajt, http://www.ibm.com
58. Job Wise, Australija, http://www.jobwise.gov.au/jobwise/
59. Jutarnji list HR, http://www.jutarnji.hr
60. Kadandska vlada, http://www.gov.sk.ca/
61. Komisija Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja za
Aziju i Pacifik , http://www.unescap.org
62. Leargas, Irska, http://www.leargas.ie/education/index.html
63. Manchester University, http://www.man.ac.uk
64. Meunarodna organizacija rada - ILO Ability Asia,
http://www.ilo.org/public/english/region/asro/bangkok/ability/index
.htm
65. Meunarodna organizacija rada ILO,
http://www.ilo.org/global/lang--en/index.htm
66. Meunarodna organizacija rada ILO Sektor za vetine i
zapoljivost, http://www.ilo.org/public/english/employment/skills/
67. Microsoft, korporativni sajt, http://www.microsoft.com
68. MojPosao.net, http://www.moj-posao.net
111
69. Nacionalna kancelarija za pitanja invalidnosti, Novi Zeland,
http://www.odi.govt.nz/
70. Nacionalna uprava za invalidnost, Irska, http://www.nda.ie/
71. Nacionalni savet za invalidnost, SAD,
http://search.access.gpo.gov
72. Nacionalni univerzitet Irske u Galveju, Irska,
http://www.nuigalway.ie/
73. Nacionalno drutvo za epilepsiju, Velika Britanija,
http://www.epilepsynse.org.uk/
74. National Collaborative on Workforce and Disability,
http://www.ncwd-youth.info
75. NormaNet, http://www.normanet.ne.jp/~altair/download_e.html
76. Online resursni centar za osobe sa invaliditetom, SAD,
http://www.disabilityinfo.gov
77. OPSSC Kancelarija komesara za standarde u javnom sektoru,
http://www.opssc.wa.gov.au/
78. PLUSS, http://www.pluss.org.uk/
79. Profesionalna rehabilitacija i zapoljavanje osoba sa
invaliditetom, Maarska, http://wallis.kezenfogva.iif.hu
80. Prospekta, Hrvatska,
http://www.prospekta.net/karijera/korisno/osobe-s-invaliditetom
81. ProjectPossibility http://www.projectpossibility.org
82. Radio 057info.hr, http://www.057info.hr
83. Radio Televizija Vojvodine, http://www.rtv.rs
84. Regionalni centar za drutveno-ekonomski razvoj Banat,
http://www.rcrbanat.co.yu/vesti.php?vid=174
85. Sage jounarls onlinePubs, http://online.sagepub.com/
86. Svetski institut za invalidnost, http://www.wid.org/
87. The Office for Disability Issues (ODI), Kanada ,
http://www.hrsdc.gc.ca
88. The Science Access Project , SAD, http://dots.physics.orst.edu/
89. The Sierra Group, http://thesierragroup.com/omw.htm
90. Udruga korak Udruga studenata sa tjelesnim invaliditetom,
http://www.udrugakorak.hr/
112
91. Udruga studenata s telesnim invaliditetom Korak, Hrvatska,
http://www.udrugakorak.hr/
92. Univerzitet tehnikih nauka, Odeljenje za jednakost i razliitost,
Sidnej, Australija, http://www.equity.uts.edu.au/index.html
93. Univerzitet u Vaingtonu,
http://www.washington.edu/doit/Resources/
94. Uprava za porodicu, socijalna pitanja i podrku zajednici,
Australija, http://www.facsia.gov.au/
95. Uprava za radnu snagu, SAD, http://www.dol.gov/odep
96. Uprava za upravljanje ljudskim resursima, SAD
http://www.opm.gov/disability/index.asp
97. Vlada Novog Junog Velsa, Australija, http://www.nsw.gov.au/
98. Webbie, http://www.webbie.org.uk/download.htm
99. Workbridge, Novi Zeland, http://www.workbridge.co.nz/?page=1
100. Working Without Hearing, http://workingwithouthearing.com
101. Workway, Irska, http://www.workway.ie/