ARHITEKTURA I

ORGANIZACIJA
RAUNARA 2
2+1+2
mr Dragana Prokin
Aktivnosti i bodovi
GRUPNI RAD
15
LABORATORIJSKE
VEBE
15
ISPIT
70 100
10 vebi
X
1.5 poena
5 tema
X
3 poena
2 testa
X
35 poena
test
KOLOKVIJUMI
70
Literatura
Slobodan Obradovi Slobodan Obradovi
Osnovi Osnovi ra raunarske tehnike unarske tehnike
Milan Mijalkovi, Dragana Prokin, Srbislav Suboti Milan Mijalkovi, Dragana Prokin, Srbislav Suboti
Elektronski prirunik za laboratorijske vebe iz Elektronski prirunik za laboratorijske vebe iz
Arhitekture i organizacije raunara 2 Arhitekture i organizacije raunara 2
Dragana Prokin Dragana Prokin
Prezentacije predavanja u PowerPoint Prezentacije predavanja u PowerPoint- -u u
Raunarski sistem
Arhitektura raunara oznaava sastavne delove
raunara i njihovu povezanost u funkcionalnu celinu
Osnovne hardverske komponente svakog raunarskog
sistema:
Procesor
Osnovna (operativna) memorija
Periferije (ulazno/izlazni ureaji)
Procesor
(CPU)
Raunar
CU
ALU
Osnovna
memorija
Programi
Podaci
Periferije
Ulazne
Izlazne
U/I
Raunarski sistem
Apstrakcioni slojevi raunarskog sistema
Fon Nojmanov koncept
raunara
Osnovni koncepti fon Nojmanove arhitekture
raunarskog sistema:
U istoj memoriji uvaju se instrukcije i podaci
Svi podaci su predstavljeni u binarnom obliku
Instrukcije slede jedna za drugom u memoriji raunara
Nizom instrukacija (programom) opisuju se akcije koje
treba da izvri raunar
Raunar razmenjuje podatke izmeu memorije i
aritmetike jedinice preko akumulatora
Instrukcije se izvravaju jedna za drugom dok se
redosled eksplicitno ne promeni naredbom za skok
Fon Nojmanov koncept
raunara
Fon Nojmanova koncepcija direktno je
primenjena kod ENIAC, EDVAC, IAS...
raunara 50tih godina XX veka
Ulazno-izlazni ureaji
ALU CU
Memorija
Centralna
procesorska
jedinica
(CPU)
Primeri arhitektura raunarskih
sistema
Centralizovana arhitektura (IBM 360)
CPU
.
Unutranja
memorija
Periferijski ureaji
Kontroleri periferija
Primeri arhitektura raunarskih
sistema
Arhitektura zasnovana na magistrali (DEC
PDP-8)
Magistrala
Komandni
pult
CPU
Operativna
memorija
U/I U/I
Primeri arhitektura raunarskih
sistema
Arhitektura raunara sa paralelnom
obradom
P1
P2
Pn

Opta
(zajednika)
memorija
Magistrala
U/I1
U/I2
U/Im
Arhitektura
raunara sa vie
procesora i sa
zajednikom
memorijom
Primeri arhitektura raunara
Arhitektura mikroraunarskih sistema
adresna magistrala
Mikroprocesor
Unutranja
memorija
Interfejs n

Ureaj 2
Ureaj n
magistrala podataka
upravljaka magistrala
Kontroler
memorije
Interfejs 2
Ureaj 1
Interfejs 2
Primeri arhitektura raunara
Arhitektura mikroraunarskih sistema sa
posebnom vezom memorije i
mikroprocesora
adresna magistrala
Mikroprocesor
Unutranja
memorija
Interfejs n
Ureaj 2
Ureaj n
magistrala podataka
upravljaka magistrala
Kontroler
memorije
Interfejs 2
Ureaj 1
Interfejs 2
Mikroprocesori
Mikroprocesor je ip izraen od
velikog broja tranzistora integrisanih
na silicijumskoj povrini
Danas se procesorske jedinice svih
raunara prave od jednog ili vie
mikroprocesora
Od dizajna mikroprocesora zavisi dizajn
svih komponenata u raunaru
Od brzine rada mikroprocesora zavisi
brzina rada celog raunarskog sistema
Mikroprocesori
Murov zakon daje predvianje poveanja
gustine integracije tranzistora u
mikroprocesorskom ipu u toku vremena
Mikroprocesori
Opta struktura
mikroprocesora
REGISTRI
Kontrolna
jedinica
CU
Aritmetiko
logika
jedinica
ALU
MIKROPROCESOR
Unutrane magistrale
Spoljanja
(sistemska)
magistrala
Adresna magistrala
Magistrala podataka
Upravljaka magistrala
Ubrzanje rada raunara
Ubrzanje rada procesora
Pajplajning
Ugraena ke memorija (L1 i L2)
Predvianje instrukcija skoka ...
Balans performansi
Poveanje brzine procesora
Poveanje kapaciteta memorije
Brzina memorije je manja od brzine procesora
Ubrzanje rada raunara Ubrzanje rada raunara
Reenje problema brzine memorije
Poveanje broja bita koji se prenose u isto
vreme
Redukovanje broja pristupa memoriji
Vei ke i ke u ipu
Poveanje propusnog opsega meuveza
Brze magistrale
Hijerarhija magistrala
Ubrzanje rada raunara
Problemi U/I ureaja
Procesor troi mnogo vremena kada treba da
upravlja periferijama:
Koje zahtevaju esto obavljanje U/I operacija
Koje zahtevaju prenosom vee koliine podataka
Reenje problema
Baferisanje
Brze magistrale za povezivanje
Poboljanje strukture magistrale
Konfiguracije sa vie procesora
Ubrzanje rada raunara
Pregled brzine rada periferija
Ubrzanje rada raunara
Hardversko poveanje brzine procesora
Smanjenje dimenzije logikih kola
Bre se prenose signali, smanjuje se vreme
kanjenja
Poveanje veliine i brzine ke memorije
Postaje deo procesorskog ipa
Znaajno se smanjuje vreme pristupa
Promena arhitekture i organizacije procesora
Poveanje efektivne brzine izvravanja instrukcija
Paralelizam.
Osobine Intelovih procesora
Novi pristup viestruka jezgra
Vie procesora u jednom ipu
Vei zajedniki ke
Poveanje performansi procesora
proporcionalan je kvadratnom korenu
poveanja sloenosti ipa
Umesto jednog sloenog procesora u ipu,
koriste se dva ili vie jednostavnih
procesora u istom ipu
Novi pristup viestruka jezgra
Primer: IBM POWER4
Dva jezgra bazirana
na PowerPC-u
Intelovi mikroprocesori
CISC (Complex Instruction-Set Computer)
Pojedinana instrukcija moe da izvrava nekoliko osnovnih
operacija, kao to je itanje podatka iz memorije, aritmetika
operacija i uvanje podatka u memoriji
Arhitektura je prilagoena viim programskim jezicima
Do sada je Intel razvio veliki broj raznih tipova mikroprocesora
1971. 4004 sa 2300 tranzistora, 4-bitna arhitektura
1974. 8080, 8-bitna arhitektura
1978. 8086, 8088,16-bitna arhitektura
1982. 80286, 24 bitno adresiranje, 16-bitna arhitektura
Od 1985. 32-bitne arhitekture raunara (80386, 80486, Pentium
procesori)
Od 2004. 64-bitne arhitekture
1971. Intel 4004
Prvi 4-bitni
mikroprocesor
2,250 tranzistora
12 mm
2
108 KHz
Intelovi mikroprocesori
1974. prvi osmobitni mikroprocesori (i8080)
Od 1978. u upotrebi su 16-bitni mikroprocesori
(i8086)
Intel 8086
29,000 tranzistora
33 mm
2
5 MHz
Intelovi mikroprocesori
Od 1982. poinje upotreba 32-bitnih procesora
1981. IBM izabrao 8-bitni Intel 8088 za PC/XT
raunar
Adresira 1MB, frekvencija 5-12MHz
1983. IBM PC/AT sa i80286
Adresni prostor od 16MB
frekvencija 5-12MHz, broj tranzistora 134000
Kopiraju ih razne firme (AMD, Cyrux, Simens, IBM, ...)
1985. pojavio se i80386/i80386SX
32-bitni, frekvencija 12-40MHz,
adresirao je 4GB, broj tranzistora 275000
Intelovi mikroprocesori
Prva implementacija sa
pajplajningom
Razvijen je u raznim
verzijama
Adresirao je 4GB
L1 ke od 8KB
1,200,000 tranzistora
81 mm
2
20 - 100 MHz
1989. pojavio se i80486
Intelovi mikroprocesori
1993. Pentium
Prva superskalarna
implementacija IA32
Adresirao je 4GB
L1 ke od 16KB
3,100,000 tranzistora
296 mm
2
60 - 166MHz
Intelovi mikroprocesori
1995. Pentium Pro
Frekvencija 60-200Mhz
Adresirao je 64GB
L1-16KB i L2-512KB
Oko 5500000 tranzistora
1996. Pentium MMX
166-233MHz
L1-32KB, L2-512KB
Adresirao je 4GB
Oko 4500000 tranzistora
Intelovi mikroprocesori
1997. Pentium II
Frekvencija 233-450Mhz
Adresira 4GB
L1-32KB i L2-512KB
Oko 7500000 tranzistora
1998. Celeron
266-933MHz
L1-32KB, L2-128KB
Adresira 4GB
Oko 7500000 tranzistora
Intelovi mikroprocesori
1999. Pentium III
Frekvencija 500-1000Mhz
Adresirao je 4GB
L1-32KB i L2-512KB
10500000 tranzistora
2000. Pentium IV
1300-2000MHz
L1-32KB, L2-128KB
Adresirao je 4GB
Oko 42000000 tranzistora
Pentium III
(unutranjost)
Pentium IV
Intelovi mikroprocesori
Neki Intelovi 64-bitni procesori
Intelovi mikroprocesori
Core 2 Duo
od 2006.
1.06 - 3.33 GHz
Celeron D
od 2005.
do 3 GHz
Core 2 Quad
od 2007.
2 - 3 GHz
Intel i5
od 2010.
2.66 - 3.20 GHz
Mikroprocesori
RISC (Reduced Instruction-Set Computer)
Smanjen broj taktova za izvrenje instrukcije
Koristi se fiksan format instrukcije
Smanjen broj instrukcija za pristup osnovnoj
memoriji
Smanjen broj kodova koje procesor prepoznaje
Do sada je proizveden veliki broj RISC
procesora
Motorola (88000, ...PowerPC), Silicon Graphics (MIPS
R1000, ..., R112000), Digital (Alpha), HP (PA-RISC
8200, ..., 8600), Intel (i860XP, ...)
Intelovi mikroprocesori
Spoljanje komponente su povezane sa
mikroprocesorom preko sistemske magistrale
Procesori se uzajamno razlikuju po irini magistrale za
podatke i adresne magistrale
Sistemska magistrala
Intelovi procesori irina magistrale
podataka (biti)
8088 8
80188 8
8086 16
80186 16
80286 16
80386sx 16
80386dx 32
80486 32
Pentium (Pro) 64
Intelovi mikroprocesori
Pregled veliine adresnih magistrala kod
Intelovih procesora
Sistemska magistrala
Intelovi mikroprocesori
Nain korienja magistrala za upis i itanje
podataka
itanje
podatka iz
memorije
Upis
podatka u
memoriju
Intelovi mikroprocesori
Organizacija podataka u memoriji
Intelovi mikroprocesori
Pristup podacima u memoriji
Procesori:
8086
80186
80286
80386SX
Procesori:
80386
80486
Pentium
Intelovi mikroprocesori
Organizacija ke memorije
L1 L2