3.1.12.

Auto-Alternator
1/4 .autoelektricar.rs/alternator.htm
povratak na prvu stranu
Auto - ALTERNATOR
Samostalna zanatska auto-elektriarska radnja
Ili Vladimir , Kozareva 47, 11000 Beograd, Srbija; tel: 011 3475 349, 063 201 209
Popravljamo sve vrste alternatora na:
Putnickim vozilima
Kamionima
Autobusima
Motociklima
Gradjevinskim masinama
Camcima
Brodovima
NAJCESCI KVAROVI:
Klinasti kais labav ili pukao
Istrosene cetkice reglera
Propali lezajevi
Izgorela ploca dioda
Izgoreli namotaji
NAPOMENA
Da bi izbegli ove kvarove nas savet je da na svakih predjenih 60.000 do 80.000
kilometara, ili dve godine, posetite servis. Nasa adresa je Kozarceva 47, za detaljnije
informacije pisite nam na info@autoelektricar.rs ili nas mozete nazvati na telefone
(011) 3475-349 i (063) 213-904.
Za sve proizvodjace alnasera:
Bosch, Butec, Cav, Chrysler, Delco, Duclellier, Elmot, Femsa, Ford, Hitachi, Iskra,
Lada, Leece Nevile, Lucas, Magneti Marelli, Magneton, Mando Melore, Mitshubishi,
Motorola, Nikko, Nippondenso, Paris Rhone/Valeo, Sawafuji, Sev, Wapsa,
Trucks/Coaches, Miscellaneous, Dynastarter, Universal
Imamo u ponudi rezervne delove, a ako ih trenutno nemamo brzo cemo ih
nabaviti.

3.1.12. Auto-Alternator
2/4 .autoelektricar.rs/alternator.htm
STA JE ALTERNATOR?
Danas se umesto dinamo masina na motornim voilima skoro iskljucivo koriste
alternatori, tj. generatori naimenicne struje. Zbog ivanrednih svojstava oni nadmasuju
dinamo masine i potpuno su ih istisnuli i upotrebe. U odnosu na dinamo, alternatori
su manji, laksi i bolje podnose reim rada automobilskog motora. Osim toga, bolje
snabdevaju voilo elektricnom energijom i idasnije pune akumulator. Ali, imaju i
manjih nedostataka: ispravljacke diode su veoma osetljive. Tesko ih je prilagoditi
uslovima rada motora sa unutrasnjim sagorevanjem gde ima povisene temperature,
vlage i prljavstine. Zbog toga se diode veoma lako ostecuju i bro sagorevaju i pri
najmanjem kvaru na elektricnim instalacijama.
Prednosti alternatora su:
- Napajanje prijemnika i punjenje akumulatora i pri pranom hodu motora;
- Lako podnosi i vrlo velike brojeve obrtaja motora;
- Lako se odrava i ima dui vek trajanja;
- Nema kolektora (sa velikim varnicenjima), koji je najvise ogranicavo broj obrtaja
dinama;
- Na regleru nema potrebe a relejom povratne struje;
- Ne avisi od smera obrtaja (iuev ventilatora a hladjenje);
- Omogucava koriscenje manjih akumulatora bog efikasnijeg punjenja;
- Manjih je dimenija i mase nego dinamo iste snage.
Konkcija alenaoa
Osnovni delovi alternatora su: stator sa lebovima u kome je smesten trofani namotaj,
rotor na cijoj su osovini magnetni polovi sa pobudnim namotajem i dva klina prstena.
Osovina se s obe strane oslanja na kuglicne leajeve smestene u banim poklopcima.
3.1.12. Auto-Alternator
3/4 .autoelektricar.rs/alternator.htm
Alternator ima sest glavnih dioda snage i tri pomocne manje diode za napajanje
pobude. Naspram kliznih prstenova su male cetkice pomocu kojih se rotor napaja
strujom. U sklopu cetkica, sa spoljne strane je i mali tranzitorski regler koji je preko
alternatora povezan s akumulatorom i ostalim delovim elektricne instalacije.
Konrola rada alernaora
Zbog sicilijumskih dioda kontrolna lampica alternatora se ne moze vezati tako
jednostavno kao kod dinama. Ako bi se i ovde vezala na isti nacin, sijalica ne bi
svetlela posto se strujno kolo lampice zatvara preko dioda i to u zaprecnom smeru.
Prema tome, ona ne bi zasvetlela kada se okrene kontakt kljuc za paljenje.
Veza kontrolne lampice je izvedena ili preko releja ili preko pobudnih dioda. U prvom
slucaju namotaj releja se napaja preko zvezdista namotaja statora. Kontrolna lampica
je sa jedne strane vezana za kontakt-kljuc (klema 15), a sa druge strane za mirni
kontakt releja i preko tog kontakta je u spoju sa masom. Kada se okrene kontakt-
kljuc, a motor se jos ne pokrene sijalica svetli. Sa jedne strane je preko kontakt-kljuca
dosla u vezu sa plus polom akumulatora, a sa druge strane, preko releja i mase, sa
minus polom akumulatora. Posle pokretanja motora, alternator se pobudjuje i
zahvaljujuci naponukoji se javlja izmedju zvezdista i mase, relej privlaci kotvu i prekida
vezu sijalice sa masom. Tada se sijalica gasi, sto je znak da je alternator proradio i da
daje struju. Ako se sijalica ne ugasi posle paljenja motora, ili se upali u toku voznje, s
alternatorom, i prestaje da daje struju.
U drugom slucaju, kod veze preko pobudne diode, veza je jednostavna, i slicna onoj
kod dinama. S jedne strane, preko kontakt-kljuca kontrolna lampica je vezana za plus
pol akumulatora (B+), a sa druge strane za plus pol pobudnih dioda.
Kontrolna lampica se pali cim se okrene kontakt-kljuc ali bez pokretanja motora. Tada
se strujno kolo zatvara od plus pola akumulatora pa preko kontakt-kljuca, kontrolne
lampice, reglera i namotaja rotora do mase. Posle pokretanja motora alternator se
pobudjuje i pocinje da daje struju. Ako je sve ispravno, sijalica se gasi posto je
izjednacen napon izmedju prikljucaka (D+) i (B+), odnosno izmedju oba kraja lampice.
Ako se lampica ne ugasi ni pri vecim obrtajima motora, to je znak da postoji smetnja ili
u alternatoru ili u regleru.
3.1.12. Auto-Alternator
4/4 .autoelektricar.rs/alternator.htm
Ili Vladimir, Kozareva 47, 11000 Beograd, Srbija; tel: 011 3475 349, 063 201 209