BESPREKIDNA NAPAJANJA: TIPOVI,

TOPOLOGIJE i KOMPONENTE
VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH
STUDIJA-VIER, BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIALISTIKE STUDIJE
PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE
PREDMETNI PROFESOR:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in
UVOD
Nagli gubitak napajanja moe
znaajno poremetiti poslovanje,
ali to nije jedini kvar u mnotvu
kvarova u napojnoj mrei koji
moe imati razorne posledice
Mnoga elektrina optereenja,
kao to su raunari su veoma
osetljivi i na druge tipove kvarova
Koji su to tipini kvarovi koji mogu
imati tetan uticaj?
POJAM KRITINIH OPTEREENJA
Naponski propadi (voltage sags)
Kratkotrajni naponski pikovi (voltage spikes)
Naponski udari i prenaponi (surge voltage)
umovi i radio frekventna interferenca (electrical
noise and EMI interference)
Promena uestanosti napojne mree
Optereenja osetljiva na ove uticaje se nazivaju
KRITINIM OPTEREENJIMA i za njihov
kontinualan rad je potreban stabilan i pouzdan
izvor napajanja, mnogo stabilniji od napojne
mree, kako bi se garantovala njihova funkcija
NEKI TIPOVI POREMEAJA U MRENOM NAPONU
TIPOVI KRITINIH OPTEREENJA
RAUARI (procesiranje podataka i kontrolni
sistemi)
INDUSTRIJSKA PROCESNA OPREMA
MEDICINSKA OPREMA (operacioni blokovi i
medicinski monitoring)
TELEKOMUNIKACIONA OPREMA
BANKARSKI SISTEMI
TRGOVAKI SISTEMI
BERZA i BIZNIS TRANSAKCIJE
INTERNET
EFEKTI NEADEKVATNOG NAPAJANJA
UGROENOST LJUDSKOG IVOTA (ispad
medicinskih ureaja)
PREKID POSLOVANJA
GUBITAK SOFTVERA I PODATAKA
UNITENJE HARDVERA I NJEGOVIH
KOMPONENTI
ZASTOJI u PROIZVODNJI
UGROENOST KONTROLNIH SISTEMA U
INDUSTRIJI
GUBITAK TELEKOMUNIKACIJA
PROBLEMI NAPAJANJA-
NAPONSKI PIKOVI
NAPONSKI PIKOVI su kratkotrajni povieni naponi
koji se superponiraju na talasni oblik mrenog napona
Oni mogu biti pozitivni i negativnih vrednosti to
generalno moe dovesti do unitenja elektronskih
komponenata
Obino su prouzrokovani naglim prekidanjem velikih
induktivnih optereenja
Mogu nastati i usled indukcionog dejstva udara groma
Dovode do trajnog unitenja hardvera
Dovode do unitenja PODATAKA i datoteka u softveru
SUZBIJANJE: varistori, priguivai tranzijentnih
napona (transient voltage suppressors), tranzorberi,
brzi odvodnici prenapona, itd...
PROBLEMI NAPAJANJA-
ELEKTRINI UM
Common mode noise
Posledica poremeaja izmeu napojnih vodova
i uzemljenja
Normal mode noise
Posledica poremeaja izmeu line-line petlje i line-neutral
petlje (moe biti prouzrokovan udarima groma, prekidanjem
optereenja, prekidom kablova, uticaje radio frekventne
opreme
Visoke uestanosti po uzemljenju mogu da utiu na osetljiva
kola, pogotovu ako je ono vezano na masu kontrolne logike
Uticaj komunikacionih kablova i drugih spoljnjih veza
Elektrini um moe dovesti do padanja raunara i gubitka
podataka
SUZBIJANJE: odgovarajuim filtrima i metodama ekranizacije
i oklapanja, to kvalitetnijim uzemljenjem
PROBLEMI NAPAJANJA-
PRENAPONSKI TALASI I
UDARI
VOLATGE SURGES
To su prenaponi iznad normalnih vrednosti
napona koji traju vie perioda mrenog napona
Posledica su iskljuenja velikih optereenja ili
prebacivanja optereenja u trafostanicama
Zbog relativno dugog trajanja prenapon moe
dovesti do degradacije napajanja raunara i do
njihovog prevremenog otkaza
PROBLEMI NAPAJANJA-
NAPONSKI PROPADI
VOLTAGE SAGS
To su padovi odnosno propadi mrenog
napona koji mogu trajati nekoliko ciklusa
Posledica su ukljuenja velikih optereenja
(klimatizaciona oprema, elektrini motori,
elektrolune pei i sl.)
Propadi mogu izazvati ponovno ukljuenje
raunara (tzv. re-booting) ako napon padne
dovoljno nisko
PROBLEMI NAPAJANJA-
HARMONICI
Posledica nelinearnih optereenja ija struja koju uzimaju iz
mree, se karakterie pikovima
Ispravljaki blokovi sa kapacitivnim optereenjem koji su
postavljeni prema mrei (monofazni i trofazni)
Harmonici izazivaju nesrazmeran porast struje to dovodi
do porasta temparature i pregrevanja
PC raunari sadre ove ulazne ispravljae i poveavanjem
raunara u sistemu ovaj efekat postaje vei
Naroito je veliki uticaj ovih harmonika na napojne
sabirnice
Zahtev za malim ukupnim sadrajem harmonika-TOTAL
HARMONICS DISTORTION (THD)
THD<10%
PROBLEMI NAPAJANJA:
PROMENA UESTANOSTI
Promena uestanosti takoe moe
tetno da deluje na potroae
Uestanost mree je obino u opsegu
tolerancije 1% ili u boljem sluaju 0.5%
Usled nagle promene tokova aktivnih snaga u
sistemu moe da doe do veih promena
uestanosti
Vrlo retko se radi o trajnim promenama
Vrlo esto o kratkotrajnim
PROBLEMI NAPAJANJA-brownouts
Identini naponskim propadima ali su znatno
dueg trajanja
Nazivaju se esto i trajni padovi napona
Mnogo su ozbiljniji od naponskih propada
Javljaju se kada glavno napajanje nije u stanju
da se izbori sa optereenjem, tako da dolazi
do pada napona, ali ne i njegovog nestanka
Mogu trajati i po nekoliko sati
PROBLEMI NAPAJANJA-
blackouts
NESTAICE
BLOKADA NAPAJANJA
Potpuni gubitak napajanja
Posledica greki u napojnim vodovima
Incidentne situacije i prirodne katastrofe
Uslovljene vremenskim (ne) prilikama
Imaju razarajui efekat

TOLERANCIJA RAUNARSKIH NAPAJANJA-

ISKUSTVO
Raunarska napajanja toleriu ulazni napon u
granicama +/-5% i +/-10% zavisno od
proizvoaa
Raunarska napajanja toleriu kratkotrajne
pikove ulaznog napona
to su kraeg trajanja dozvoljena ekskurzija
napona je vea i obrnuto
Raunarska napajanja toleriu propade i prekide
napajanja u intervalu do MAX 10ms
Ovo je posledica sposobnosti DC meukola koje
sadri znaajne elektrolitske kondenzatore
220uF- 1000uF
BESPREKIDNO NAPAJANJE
Kritina optereenja zahtevaju kvalitetno i
NEPREKIDNO napajanje
Reenje je UPS
UPS (Uninterruptible Power Supply)
IZVOR BESPREKIDNOG NAPAJANJA
Obezbeuje KONTINUALNU,
OBRAENU i ISTU energiju
BESPREKIDNA NAPAJANJA (Uninterruptible Power Supply-
UPS) se koriste za trajnu i stabilnu isporuku elektrine energije u
sluaju kvara na distributivnoj mrei ili ak kao samostalni izvori
napajanja.
Nalaze veoma veliku primenu u napajanju medicinske opreme,
telekomunikacione opreme, ali u najveem broju sluajeva, u
sistemima raunarskih napajanja.
Osetljivi potroai se najee dovode u vezu sa problemima
kvaliteta napajanja elektrinom energijom. Oni ne toleriu
dugotrajno vreme bez napajanja.ak i kratkotrajni ispad od 50-
100ms moe dovesti do katastrofalnih posledica (ispad
operacionog bloka u bolnicama, gubitak podataka u raunarskim
centrima, bankama, ispad upravljakog sistema na elektranama i
sl.)
Najprostiju konfiguraciju besprekidnih napajanja ine ispravlja,
rezervni izvor energije (baterija), statiki prekida i invertor.
Zbog harmonijskih izoblienja koje u napojnoj mrei prouzrokuje
ispravlja, nove topologije ispravljaa sadre kola za korekciju
faktora snage i eleiminisanje uticaja viih harmonika.
Osnovni princip rada besprekidnog napajanja je da se rezervni izvor
energije (baterija ) preko mrenog ispravljaa puni jednosmernom
strujom. Baterija potom napaja invertor koji pretvara njenu jednosmernu
energiju (DC) u naizmeninu energiju (AC) i kao takvu je dostavlja
potroaima.
Ovakav sistem je najee predvien za rad od nekih desetak minuta, ali
da bi se minimizirala veliina baterije, neki sistemi za snabdevanje
raunarskih sistema rade tano onoliko vremena koliko je potrebno da bi
se hardver automatski iskljuio i da bi se sauvali bitni podaci.
Statiki prekida je takoe veoma bitna komponenta za to kvalitetnije
funkcionisanje.On moe biti izveden kao elektromehaniki ili kao
poluprovodniki (antiparalelna veza tiristora). U oba sluaja upravljako
kolo mora da aktivira prekida kada izlazni napon padne ispod neke
odreene vrednosti od svoje nominalne.
Vreme komutacije elektromehanikih prekidaa iznosi od oko 50-100ms.
Ovo vreme kanjenja moe da dovede do iskljuenja potroaa ili ak do
kvara na njima.
Upotrebom tiristorskih statikih prekidaa moe da se postigne vreme
komutacije u trajanju od oko 5ms, to je sasvim dovoljno za veinu
potroaa da nastave da funkcioniu normalno.
TA JE USTVARI BESPREKIDNO NAPAJANJE -UPS?
IZVOR
(BESPREKIDNOG)
NEPREKIDNOG
NAPAJANJA
SPREGA IZMEU
MREE I
OPTEREENJA
UVAR
OPTEREENJA
OBEZBEUJE
KVALITETNO
NAPAJANJE
-TO JE STATIKI SISTEM, KOJI
ZAMENJUJE ROTACIONE SISTEME
-NEMA MEHANIKE (DINAMIKE)
-NEMA ROTACIONIH DELOVA
-BAZIRA SE NA ENERGETSKIM
PRETVARAIMA I ENERGETSKOJ
ELEKTRONICI
OSNOVNI PARAMETAR UPS-a: SNAGA
(VA,kVA)
Proizvoai uglavnom daju vrednost prividne
snage S(kVA)
VA ili kVA nam kau koliko je maksimalno
optereenje koje moe napajati UPS kada doe
do ispada mrenog napajanja
Pri izboru UPS-a veoma je bitno da optereenje
ne prelazi njegovu izlaznu snagu
Ako je optereenje dato u W ili kW radi
korektnijeg dizajna treba izvriti konverziju u VA
ili kVA
Da li su W(kW) u optem sluaju isti sa VA(kVA)
VA=W za linearna kola (optereenja)
ODNOS AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE =1
WVA za nelinearno kola (optereenja)
ODNOS AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE 1
ODNOS AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE= FAKTOR SNAGE
POWER FACTOR (P.F)=P(kW)/S(kVA)
P.F=0.8
OPSEG SNAGA KOMERCIJALNIH UPS
50VA-3MVA
MIKRO SISTEMI: do 250VA
MINI SISTEMI: 500-2000VA
SISTEMI SREDNJIH SNAGA: 3-2kVA
SISTEMI VELIKIH SNAGA:30-400kVA
SISTEMI EKSTREMNO VELIKIH SNAGA: >400kVA
TIPOVI SISTEMA BESPREKIDNOG
NAPAJANJA
UGLAVNOM JE PODELA SVEDENA NA TRI
TIPA KOJA SE NAJEE SREU U PRAKSi:
PASIVNI (STAND BY) ili OFF-line
MRENO INTERAKTIVNI
AKTIVNI ili ON-line
TIPIAN BLOK DIJAGRAM SISTEMA BESPREKIDNOG
NAPAJANJA
ZAJEDNIKO ZA SVE SISTEME JE DA MORAJU IMATI BATERIJSKU BANKU KOJA
SKLADITI ENERGIJU KADA JE MRENO NAPAJANJE DOSTUPNO
KADA MREA NIJE DOSTUPNA, POSREDSTVOM BATERIJE I INVERTORA, SE DOBIJA
IZLAZNO AC NAPAJANJE
GLAVNE KOMPONENTE PORED BATRIJE SU: PUNJA/ISPRAVLJA I INVERTOR
INVERTOR SE AUTOMATSKI ISKLJUUJE KADA DC NAPAJANJE PADNE ISPOD
ODREENOG NIVOA
VREME ZA KOJE OPTEREENJE MOE BITI PODRANO KADA SE DESI PREKID
MRENOG NAPAJANJA ZAVISI OD KAPACITETA BATERIJE I PROCENTA PRIMENJENOG
OPTEREENJA
VREME REZERVE BATERIJE
VREME AUTONOMIJE
BAJPAS SISTEM:OBEZBEUJE POVEZIVANJE KRITINOG
OPTEREENJA U SLUAJU ISPADA INVERTORA ODNOSNO DC
NAPAJANJA, NA MRENO NAPAJANJE
ULOGA STATIKOG PREKIDAA: POUZDANO I BRZO PREBACUJE
NAPAJANJE OPTEREENJA SA INVERTORA NA MREU
STATIKI PREKIDA MOE BITI RELEJ (ZA SLUAJ MALIH SNAGA) ILI
POLUPROVODNIKI PREKIDA (ANTIPARALELNA VEZA TIRISTORA) ZA
VEE SNAGE
PASIVNI-Off line SISTEMI
BESPREKIDNOG NAPAJANJA
TRI SLUAJA SE RAZMATRAJU
1. NORMALNI REIM
2. NESTANAK MREE
3. NESTANAK DC NAPONA ILI ISPAD
INVERTORA
NORMALNI REIM
BATERIJA SE PUNI IZ MREE
PREKO PUNJAA
IZLAZ DOBIJA NAPAJANJE IZ
MREE PREKO PREMOENJA I
STATIKOG PREKIDAA
INVERTOR JE ISKLJUEN
ISPAD MRENOG NAPAJANJA
-DC NAPAJANJE INVERTORA SE OSTVARUJE IZ BATERIJE
-OPTEREENJE DOBIJA NAPAJANJE IZ INVERTORA I PREKO
STATIKOG PREKIDAA
ISPAD BATERIJSKOG (DC) NAPAJANJA ili
INVERTORA
-OPTEREENJE DOBIJA NAPAJANJE IZ MREE, A PREKO STATIKOG
PREKIDAA
-UKOLIKO DOE DO NESTANKA MRENOG NAPAJANJA, POTRONJA
OSTAJE TRAJNO BEZ NAPONA I TO PREDSTAVLJA VELIKI PROBLEM
BATERIJA- low state
INVERTOR-off
MANE PASIVNIH OFF-line sistema
Jedan od ozbiljnih nedostataka OFF-line sistema je taj to
optereenje mora biti veoma brzo prespojeno sa invertora
na LINIJU PREMOENJA (Bypass) i obrnuto
Ako je tolerancija napona optereenja uskog opsega,
prilino esto e dolaziti do ovih prebacivanja
Ovim se poveava potronja baterije, broj ciklusa
optereivanja i time se ugroava njen ivotni vek,
Imamo dakle neadekvatno optereivanje baterije
Drugim reima stvaraju se uslovi za podravanje ispada
celokupnog napajanja
KAKO RETI OVAJ PROBLEM?
MRENO INTERAKTIVNI SISTEMI
To su hibridni ureaji koji pokuavaju da prue
bolje performanse od standardnih pasivnih off-
line sistema
U bypass liniji, odnosno liniji premoenja se
uvodi funkcija regulacije napona
Najee se to izvodi pomou transformatorske
sprege
Pomou transformatora u dve mogue varijante :
naponski sputa/podiza (buck-boost) ili
ferorezonantni transformator
TRANSFORMATOR sputa/podiza
Prekidaem i izvodima u sekundarnom namotaju transformatora se
obezbeuje funkcija podizanja/sputanja bajpas napona (tzv. buck-
boost) u cilju da se izlazni napon odri u zahtevanim granicama
Tipini opseg napona koji se postie ovim napajanjem -30% do +20%.
Kada napon mree raste prekida Sb je u poloaju 1
Kada napon mree opada prekida Sb je u poloaju 2
1
2
Sb
U ovom sluaju transformator je iskljuen
Optereenje dobija napajanje iz invertora i preko statikog prekidaa
Invertor se napaja iz baterije
USLOV: baterija mora biti prethodno napunjena
ALTERNATIVA TRANSFORMATORU PODIZAU
SPUTAU JE FEROREZONANTNI TRANSFORMATOR
-MAGNETNO KOLO IMA IZRAENU KARAKTERISTIKU ZASIENJA
-SADRI PRIMARNI, SEKUNDARNI I DVA POMONA NAMOTAJA
-KONDENZATOR JE DODATNI AKUMULATOR ENERGIJE
-EKVIVALENTNA EMA I FAZORSKI DIJAGRAM?
FEROREZONANTNI TRANSFORMATOR u SISTEMU BESPREKIDNOG
NAPAJANJA
Ferorezonantni transformator takoe skladiti deo energije i olakava zadatak baterijskom
napajanju
Bi-direkcioni pretvara (u njemu su integrisane tri funkcije: ispravlja/punja i
INVERTOR)
Odlikuje se veom brzinom rada i prebacivanja napajanja na izlaz od klasinog sistema koji
se ima u pasivnim sistemima
Ovim nainom se
obezbeuje regulacija
izlaznog napona,
eliminacija uticaja i
poremeaja (elektrini
um) u opsegu 3% od
nominalnog napona
kada bajpas napon
(mrea) varira u
opsegu -40% do +20%
aktivno punjenje
baterije- radi PUNJA
INVERTOR-OFF
aktivan
INVERTOR
Nema mree, te
stoga nema ni
punjenja baterije
U ovom sluaju ferorezonatni transformator je iskljuen
Optereenje dobija napajanje iz Bi-direkcionog prekidaa koji sada
ima ulogu invertora, a preko statikog prekidaa
Invertorski deo se napaja iz baterije
USLOV: baterija mora biti pouzdana i prethodno napunjena
ON-line SISTEMI BESPREKIDNOG NAPAJANJA
U odnosu na prethodno opisane sisteme u ovim sistemima
blok PUNJA je zamenjen integrisanim blokom
ISPRAVLJA/PUNJA
Ovaj integrisani blok predstavlja ustvari dve zasebne
jedinice (jedna je ispravlja, a druga punja)
Kada je glavno napajanje prisutno ovaj blok puni bateriju i
snabdeva invertor jednosmernim naponom
U odsustvu mree punja se iskljuuje i DC napajanje
invertora je obezbeeno iz baterije koja se sada prazni
Konekcija izmeu bloka ispravlja/punja i invertora se
esto naziva DC-bus
-Ovi sistemi zahtevaju izvor pomonog napajanja
-U normalnom ON-LINE reimu bypass linija koja je vezana na pomono napajanje
je iskljuena
-Na mrenom napajanju je blok ISPRAVLJA/PUNJA:
ISPRAVLJA obezbeuje napajanje INVERTORA
PUNJA obezbeuje punjenje baterijske banke
-STATIKI PREKIDA prosleuje napon invertora ka potroaima
TA E SE DESITI KADA DOE DO ISPADA MREE???
-Napajanje potroaa preuzima invertor koji se sada napaja iz baterijske banke
-Statiki prekida prosleuje napon invertora ka potroaima
-Uestanost napajanja je sada odreena radnom uestanou invertora
-Ova uestanost moe vie da se menja u poreenju sa mrenom uestanosti
-Invertor je osetljiviji na promene optereenja od mree
-Bypass linija je iskljuena
TA E SE DESITI KADA DOE DO ISPADA INVERTORA ILI DO PRANJENJA
BATERIJE ILI AK NJENOG ISPADA???
-Kada doe do ispada invertora ili baterije, STATIKI PREKIDA automatski
ukljuuje pomoni izvor napajanja preko bypass linije
-Ukoliko doe do ispada pomonog napajanja potroai trajno ostaju bez
napajanja elektrinom energijom
-Ovo predstavlja ozbiljan problem!!!!!
ZAJEDNIKO BAJPAS NAPAJANJE
-Zajedniko bajpas napajanje je mogue ostvariti u kombinaciji mrenog
napajanja i dizel agregata (generatora)
-Obino je obezbeena automatika za prebacivanje, odnosno izbor napajanja
-UPS sistem ostaje kao u prethodnim sluajevima
-Vea redundantnost se moe ostvariti odvojenim bajpas napajanjem
ODVOJENO BAJPAS NAPAJANJE
-U ovom sluaju imamo dva odvojena sistema napajanja
-Jedan sistem ine mrea i dizel generator
-Drugi odvojeni sistem je pomono bypass napajanje koje ne ide preko
automatike za izbor napajanja, ve ide direktno u UPS sistem
-Ovim je postignuta znatno vea redundansa u odnosu na sistem sa
zajednikim napajanjem (prethodni slajd)
izborna
automatika
EFEKAT ISPADA BESPREKIDNOG NAPAJANJA
Greka, odnosno ispad sistema besprekidnog napajanja se
ogleda u nesposobnosti invertora da obezbedi odgovarajui
napon i uestanost na izlaznim prikljucima
Kontrolno kolo e detektovati neispravan izlazni napon ili
uestanost kao kvar i odmah ukljuiti statiki prekida koji vri
prebacivanje napajanja na bajpas liniju
Meutim ako invertor nije sinhronizovan sa bajpas napajanjem
nee biti mogu prenos bez prekida napajanja (imae se kratka
pauza u napajanju)
Optereenje e biti izloeno kratkotrajnom prekidu
Da li potroa tolerie ovaj prekid?
Kada doe do ispada bajpas linije nee biti mogue obezbediti
neprekidno napajanje
UTICAJ PREOPTEREENJA
Kada se desi preoptereenje, jedan od naina je da se
preko statikog prekidaa ukljui mreno napajanje preko
bajpas linije, a da se invertor iskljui
Nakon iezavanja preoptereenja, kada se resetuje kvar,
ponovo se ukljuuje invertor
Ako nema bajpas linije onda dolazi do ispada sistema
Stoga se sistemi besprekidnog napajaja projektuju tako da
invertor moe podneti preoptereenje odreeni period
vremena (obino do 30s, a u nekim sluajevima i do 50s)
Jedno reenje je da se napon invertora smanji dok traje
preoptereenje, to znai i da e isporuena snaga biti manja
Ako preoptereenje due potraje, u krajnjem sluaju dolazi
do iskljuenja izlaza posredstvom osiguraa ili automatskih
prekidaa
ODRAVANJE, SERVISIRANJE i ULOGA
BAJPAS LINIJE
Obezbeuje napajanje preko pomonog izvora dok je UPS
modul izolovan radi servisa i popravke
Neki UPS moduli ga standardno sadre
Neki UPS moduli se oslanjaju na spoljanje bajpas kolo
odravanja koji se dodaje u instalaciji
Stoga razlikujemo:
UNUTRANJI BAJPAS ODRAVANJA i SPOLJANJI
BAJPAS ODRAVANJA
UNUTRANJI BAJPAS ORAVANJA
Cilj: izolovati UPS u potpunosti radi opravke i odravanja, a
preko bajpasa odravanja obezbediti napajanje potroaa
Ovo se izvodi sistemom rastavljaa i prekidaa S1,S2,Sout
SPOLJANJI BAJPAS ODRAVANJA
Potpuna izolacija UPS-a se ostvaruje preko prekidaa SW1-SW3, koji se
ekesterno nalaze u energetskom ormanu koji je spolja dislociran, ali se
nalazi u blizini sistema UPS-a
Ovo se naziva popularno WRAP AROUND konfiguracija
PARALELNI SISTEMI BESPREKIDNOG
NAPAJANJA
Podrazumevaju sisteme sa dva ili vie modula koji napajaju kritino
optereenje
Generalno se koriste za srednje i vee snage u ON-LINE sistemima
Potrebno je izvriti sinhronizaciju izmeu pojedinih modula
Potrebno je upravljakom logikom izvriti deljenje optereenja meu
modulima
Stoga je potreban i pouzdan komunikacioni interfejs meu modulima
Moduli su vezani preko odreene BUS komunikacije i imaju svoj
protokol o komunikaciji
Pogrean pristup je da neki moduli rade sa invertorom a drugi preko
bajpas linije
Pravi pristup je da se potronja napaja ili samo preko invertora ili
samo preko bajpas linije
TRI MODULA U
PARALELI
Ovom topologijom je
ostvarena
meusobna sinhronizacija
izmeu modula
Upravljanjem se postie
ravnomerna podela struje
optereenja
Moduli su vezani preko
BUS komunikacije
Razmotriemo efekte
neravnomerne raspodele
opteretne struje po
pojedinim modulima
RAVNOMERNO DELJENJE OPTEREENJA
Normalna podela
optereenja izmeu
UPS-eva, odnosno
izlaznih invertora
ta se deava kada
jedan od invertora
ispadne iz nekog
razloga?
Druga dva e raditi u
preoptereenju!!
Da li je to sreno
reenje?
57kVA+57kVA+57kVA=171kVA
NEMA PREOPTEREENJA!!
Reenje je prebacivanje svih
pojedinanih napajanja na
bajpas liniju, odnosno
napajanje
Invertorski izlazi za svako od
napajanja su relaksirani
Preostale dve jedinice
ravnomerno dele optereenje
preko bajpas linije
Kada se rei problem na
invertoru koji je u kvaru ili koji
je ispao iz pogona, odnosno
kada sva tri modula sa
stanovita INVRTORA
postanu ponovo pogonski
spremni, sistem se prebacuje
sa bajpas napajanja na
invertorski sistem
85kVA+85kVA=170kVA
Obe jedinice su preoptereene 25%
poto su im nominalne snage po 60kVA
KAKO REITI PROBLEM
PREOPTEREENJA?
PREOPTERENJE
REDUNDANTNI SISTEM
Jedno od reenja
PROBLEMA
PREOPTEREENJA je
korienje redundantnog
sistem sa vie izvora
besprekodnog napajanja
odnosno izlaznih
invertora (3+1)
Obino se dodaje jo
jedan koji bi pokrio uticaj
preoptereenja
ta e se u ovom sluaju
desiti kada doe do
preoptereenja?
43kVA+43kVA+43kVA+43kVA=172kVA
NEMA PREOPTEREENJA!!
REDUNANTNI SISTEM SA JEDNIM NEISPRAVNIM MODULOM
Kada u ovom redundatnom sistemu
od etiri UPS-a, doe do ispada
jednog od njih, odnosno jednog
invertorskog Izlaza, ostala tri dele
ravnomerno optereenje
Sada nema preoptereenja preostalih
ispravnih modula
57kVA+57kVA+57kVA=171kVA
NEMA PREOPTEREENJA!!
REDUNANTNI SISTEM SA DVA NEISPRAVNA MODULA
Kada u ovom redundatnom
sistemu
od etiri UPS-a, doe do ispada
dva od njih, odnosno dva
invertorska izlaza, ostala dva
dele
ravnomerno redukovano
optereenje od 100kVA
I u ovom sluaju nema
preoptereenja preostalih
ispravnih modula
50kVA+50KVA=100kVA
KOMPONENTE SISTEMA
BESPREKOIDNOG NAPAJANJA
ISPRAVLJA
PUNJA
BATERIJA
INVERTOR
STATIKI PREKIDA
SISTEMI SA DVOSTRUKOM NAPONSKOM KONVERZIJOM
MONOFAZNI SISTEM 220/110V, 50Hz
PROBLEM: Da bi se dobio izlazni napon 220V,50Hz
napon DC meukola mora iznositi 600VDC!!!!
KAKO REITI OVAJ PROBLEM?
TRADICIONALNO REENJE- MONOFAZNI
TRANSFORMATOR PODIZA NAPONA
Za monofazne potroae
TRADICIONALNO REENJE- TROFAZNI
TRANSFORMATOR PODIZA NAPONA
Za trofazne potroae
Zapaziti!!!
Koja je sprega transformatora?
sprega transformatora: -Y
-Izlazni transformator obezbeuje galvansku izolaciju
-Sprega Yna sekundaru obezbeuje pristupanu neutralnu taku
-Ova neutralna taka se spaja na neutralnu taku bajpas napajanja
-Ovim je obezbeena zajednika referenca izmeu dva izvora napajanja
-Izlazni filtar O/P u kombinaciji sa sekundarom transformatora (induktivni namotaj)
potiskuje vie harmonike struje i napona na izlazu, dajui ist sinusni izlaz
BATERIJSKI NAPON DC meukolo (busbar)
Pravilo koje vai za baterije, a koje se odnosi na napon
po jednoj eliji: kada je baterija napunjena (preko
ulaznog ispravljaa) napon po eliji iznosi 2.25V,
dozvoljeni napon pranjenja (kada je invertorski stepen
isprazni) takoe po jednoj eliji je reda veliine 1.65V
Pomenuti pragovi napona variraju zavisno od tipa
baterija ali i od proizvoaa baterija
U tipinom UPS sistemu ovaj napon e varirati do 30%
kada je baterija u normalnom radu
Donja granica napona pri kraju pranjenja baterije e biti
ograniena izlaznim naponom invertora
Razmotrimo jedan primer iz prakse
PRIMER: Napon DC meukola
U veini praktinih UPS sistema napon DC meukola je tipino 325Vdc
Ovaj napon treba obezbediti kada su pojedinane elije na donjoj granici
ispranjenosti, odnosno kada im je napon 1.65V/eliji
Dakle broj potrebnih elija je 325V/1.65V/=197 elija
Za ovih 197 elija napon DC meukola pri stepenu napunjenosti 100% (kada
je napon po eliji jednak priblino 2.25V) je jednak 1972.25V=443Vdc
Ako je ulazno napajanje trofazno 3x400V, 50Hz i ako se napon DC meukola
dobija preko trofaznog diodnog ispravljaa, tada je napon DC meukola
priblino jednak 560Vdc.
Ovaj napon od 560Vdc je nestabilisan i neregulisan, ali je i mnogo vei od
potrebnog napona 443Vdc i moe dovesti do prepunjavanja baterijske banke,
pa ak i do njenog trajnog unitenja
Da bi se ovaj problem izbegao potrebno je kontrolisati punjenje, odnosno
stabilisati napon i struju punjenja baterije
Ovo se reava kontrolisanim ispravljaima tranzistorskim i tiristorskim
Kola koja su neobino popularna i koja se standardno koriste jesu monofazni
ili trofazni tiristorski ispravljai
Ova kola obezbeuju stabilan i kontrolisan napon DC meukola od 445Vdc
REGULACIJA IZLAZNOG NAPONA INVERTORA
Obzirom da se napon DC meukola menja u opsegu
325Vdc (ispranjena baterija) do 445V (napunjena
baterija), a da izlazni napon invertora mora ostati u
dozvoljenom opsegu 115V10%, potrebno je korektno u
upravljakom algoritmu invertora kompenzovati ovaj
uticaj
Poveanje broja baterija i podizanje napona DC
meukola nije najsrenije reenje
Jedan od najprihvatljivijih naina da se rei ovaj problem
je primena irinsko-impulsne modulacije u upravljakom
algoritmu invertora
PWM (Pulse Width Modulation) algoritam e biti opisan
kasnije
PODIZANJE ULAZNOG DC NAPONA INVERTORA BEZ
TRANSFORMATORA
SW
-PODIZA NAPONA (DC boost)
JE REALIZOVAN SA IGBT
PREKIDAEM
-SPUTA NAPONA JE
REALIZOVAN SA DC/DC
PRETVARAEM
(PUNJA BATERIJE)
325Vdc....445Vdc
PREKIDAKI ELEMENAT
NORMALI REIM
-Normalni reim se ima kada je prisutno mreno napajanje
-Prekida SW je iskljuen
-Preko ispravljaa se dobija neregulisano DC napajanje
-DC/DC podizaem napona (DC boost) se dobija regulisani DC napon invertora, a
preko njega stabilan AC izlaz (UPS out)
-Iz DC regulisanog napona peko DC/DC sputaa napona (punjaa) se ostvaruje
punjenje baterijske banke (stabilnim naponom bez talasnosti )
SW-off
ISPAD MRENOG NAPAJANJA
-Sada je baterija vezana na neregulisani DC bus i preko podizaa napona
obezbeuje regulisani DC napon invertora, odnosno preko njega i AC izlaz
ka potroaima
-Prekida SW je ukljuen
-Punja baterije je iskljuen
SW-on
PREDNOSTI TOPOLOGIJE SA PODIZAEM U DC
MEUKOLU
U ODNOSU NA REENJE BESPREKIDNOG NAPAJANJA SA
TRANSFORMATOROM PODIZAEM (N1/N2=1:2) TOPOLOGIJA
SA DC/DC PRETVARAEM- PODIZAEM NAPONA NUDI NIZ
PREDNOSTI:
- EFIKSANIJA JE
- JEFTINIJA JE
- LAKA ZA MANIPULACIJU I RUKOVANJE
- FLEKSIBILNIJA U POGLEDU PLANIRANJA
- REDUKUJE GENERISANJE HARMONIKA U NAPOJNU MREU
- POSEBNOM TEHNIKOM JE OMOGUENA KOREKCIJA
FAKTORA SNAGE
-OVO POSLEDNJE DOVODI DO SMANJENJA OPERETIVNIH
TROKOVA
ISPRAVLJAKI BLOK U SISTEMU
BESPREKIDNOG NAPAJANJA
Ispravljaki blok ima zadatak da obezbedi DC
regulisano napajanje (DC regulisanu sabirnicu)
Korienje transformatora podizaa napona
podrazumeva korienje tiristorski fazno kontrolisanih
ispravljaa (PRINCIP FAZNE KONTROLE)
Korienje novog dizajna DC regulisanog napajanja bez
transformatora podrazumeva korienje DC/DC
prekidakog pretvaraa-podizaa napona (boost)
U ovom delu e biti ukratko opisani principi tiristorski
fazno kontrolisanih i tranzistorskih prekidakih
pretvaraa za obezbeenje DC regulisanog napajanja u
sistemu besprekidnog napajanja
OSNOVNI PRINCIP RADA TIRISTORA KAO
KONTROLISNOG PREKIDAA
OSNOVNI PRINCIP FAZNE KONTROLE
OSNOVNI PRINCIP 6-PULSNOG FAZNO KONTROLISANOG
ISPRAVLJAA
ANODNA GRUPA TIRISTORA: R+,Y+,B+
KATODNA GRUPA TIRISTORA: R- ,Y-, B-
UVEK VODI TIRISTOR SA NAJPOZITIVNIJOM ANODOM U ANODNOJ GRUPI I
TIRISTOR SA NAJNEGATIVNIJOM KATODOM U KATODNOJ GRUPI !!!!
-U toku pozitivne poluperiode napona faze R
imamo dva prekidna strujna impulsa koji su
posledica provoenja tiristora R- i B- u ostale
dve faze
-Pored osnovnog harmonika 50Hz imamo i vie
harmonike struje
-Osnovna komponenta 50Hz je u fazi sa
naponom
-Ostale vie harmonijske komponente nisu u
fazi sa naponom i prouzrokuju reaktivne VA
odnosno VAr (reaktivnu snagu)
-Ovi harmonici struje u interakciji sa mrenom
impedansom dovode do izoblienja linijskog
napona
-Ovi harmonici takoe dovode do smanjena
celokupnog faktora snage UPS sistema
(gledano sa ulaznih prikljuaka), poveavaju
ukupno optereenje u odnosu na mreu i
dovode do dodatnih gubitaka
-Niska impedansa izvora napajanja e smanjiti
naponsku distorziju ali nee delovati na izvorni
problem
red
harmonika
MAGN (%)
UTICAJ ISPRAVLJAA NA MREU
12-pulsni ispravlja
Problemi sa 6-pulsnim ispravljaem se mogu reiti korienjem tro-namotajnog transformatora i
dva trofazna 6-pulsna ispravljaa koji rade sa meusobnim faznim pomerajem od 30(12 pulsni
ispravljaki sistem)
Fazni pomeraj je ostvaren preko odgovarajueg tro-namotajnog transformatora
Izlazi ispravljaa su vezani preko znaajnih magnetnih prigunica koje peglaju struju
optereenja i olakavaju razmenu struja
U ovom sluaju 12-pulsnog ispravljaa je THD reda veliine 10% to je znaajno bolje u odnosu
na klasini 6-pulsni ispravlja
-Za 12-pulsni ispravlja i dodatnu
opremu (tronamotajni transformator,
izlazni filtar,...) veliina a prema tome i
cena mogu da budu znaajne, pogotovu
kada se radi o sistemima besprekidnih
napajanja veih snaga
-Ispravlja i dodatna oprema e
zahtevati
dodatni energetski orman koji e zauzeti
za ko 50% vie prostora od energetskog
ormana samog UPS-a
-OVO NE SAMO DA UTIE NA UKUPNE
TROKOVE VE I POVEAVA
DIMENZIJE
CELOKUPNOG SISTEMA
BESPREKIDNOG NAPAJANJA IME SE
OZBILJNO NARUAVA FLEKSIBILNOST
INSTALACIJE !!!!
100% 50%
POBOLJANJE ULAZNOG FAKTORA SNAGE
Kod fazno kontrolisanih ispravljaa ulazna struja progresivno
zaostaje za ulaznim naponom kako se ugao voenja (trajanje struje)
u ispravljau smanjuje
Ovo dovodi do redukcije DC izlaznog napona
Ulazni faktor snage je dakle znatno manji od 1 kako se ugao
voenja u ispravljau smanjuje
Harmonici koji se generiu takoe dodatno doprinose veoma niskom
faktoru snage
Tipian kontrolisani 6-pulsni ispravlja e imati faktor snage oko 0.8
kada radi pri punom optereenju i puni bateriju
Kada se koristi 12-pulsni ispravlja, koji smanjuje ulazni THD na
10%, e imati bolji faktor snage i on e iznositi tipino 0.86.
KAO REENJE POBOLJANJA FAKTORA SNAGE (a tenja je da
on bude to blii 1) SE NAMEE AKTIVNA KOREKCIJA FAKTORA
SNAGE
Power Factor Correction-PFC
KOREKCIJA FAKTORA SNAGE
TA JE FAKTOR SNAGE???
OTRI IMPULSI STRUJE
TRAJANJE IMPULSA 1ms-2ms
KAPACITIVNA STRUJA
VII HARMONICI
UTICAJ DIODNOG ISPRAVLJAA NA MREU
OCILOSKOPSKI SNIMAK
SADRAJ HARMONIKA
VRNA VREDNOST ULAZNE STRUJE 10A
TRAJANJE STRUJNOG PIKA OKO 1ms
REALAN SNIMAK STRUJE I NAPONA JEDNOG DIODNOG ISPRAVLJAA
Pretpostavimo da imamo prekidaki izvor napajanja bez
PFC , ija je aktivna snaga 220W
Napaja se iz 220V, 50Hz
Efektivna vrednost ulazne struje je 1A
Ako impuls struje traje 1ms, a trajanje poluperiode je 10ms,
zakljuujemo da je vrna vrednost strujnog impulsa 10A
Ovo sve vai kako za (+)periodu tako i za (-) periodu
Zamislimo da je na jednoj fazi povezano 200 PC raunara
Ukupna vrna struja po poluperiodi je 200x10A=2kA
Problemi: strujni udari, padovi napona, naponski propadi
ili sagovi, generisanje viih harmonika....
KOLIKA JE VRNA VREDNOST STRUJE
POJEDNOSTAVLJENA RAUNICA
PROBLEMI SE MOGU REITI KOREKCIJOM FAKTORA SNAGE!!!!
DIODNI ISPRAVLJA NAPAJAN SA MREE
POTROA
?
U ODNOSU NA MREU OVAJ DEO SE
U PRINCIPU PONAA
KAO KAPACITIVNO OPTEREENJE
220V, 50Hz(60Hz)
KAKO SE U ODNOSU NA MREU PONAA OVAJ SKLOP???
POTROA:
-UPS
-PC NAPAJANJE
-TELEVIZOR
-TAMPA
-TELEFAX
-FREKVENTNI
REGULATOR
.......
........
KAKO SE ODREUJE FAKTOR SNAGE U OVOM SLUAJU???
DIODNI PUNOTALASNI ISPRAVLJA
DIODNI PUNOTALASNI ISPRAVLJA

SA R
SA R
-
-
C
C
FILTROM KAO
FILTROM KAO
OPTERE
OPTERE

ENJEM
ENJEM
TA U OVOM SLUAJU PREDSATVLJA FAKTOR SNAGE???
Dominatan je
osnovni (prvi )
harmonik ulazne
struje
DIODNI PUNOTALASNI ISPRAVLJA DIODNI PUNOTALASNI ISPRAVLJA SA SA
R R- -C FILTROM KAO C FILTROM KAO OPTERE OPTERE ENJEM ENJEM I ULAZNOM I ULAZNOM
PRIGU PRIGU NICOM NICOM
TA U OVOM SLUAJU PREDSATVLJA FAKTOR SNAGE???
Dominatan je
osnovni (prvi )
harmonik ulazne
struje
HARMONIJSKI SASTAV ULAZNE STRUJE DIODNOG
GRECOVOG ISPRAVLJAA
Furijeov red
FAKTOR SNAGE DIODNOG ISPRAVLJAA
PR = Vm Im Popt < Vm Im
OPTI IZRAZ ZA IZRAUNAVANJE FAKTORA
SNAGE
PRIVIDNA SNAGA
UOBIAJENE OZNAKE ZA FAKTOR SNAGE
POSMATRAJMO PRVI HARMONIK(DOMINANTNI)
U ULAZNOJ STRUJI GRECOVOG ISPRAVLJAA
PRETPOSTAVKA: MRENI NAPON JE SINUSOIDALAN
Veff efektivna vrednost mrenog napona v(t)
Ieff efektivna vrednost ulazne struje i(t)
I1 efektivna vrednost prvog harmonika (dominantnog)
ulazne struje i(t)
FAKTOR DISTORZIJE
faktor snage
prvog harmonika
Distorsion
Factor
(engl.)-DF
PRIA O FAKTORU DISTORZIJE
TOTALNA HARMONIJSKA DISTORZIJA-
THD faktor
FAKTOR DISTORZIJE ZA SINUSNE TALASNE
OBLIKE
g=DF=1
KADA NEMA DISTORZIJE TALASNOG OBLIKA
I1=Ieff
I TADA JE FAKTOR SNAGE:
cos
= 1
TROUGAO SNAGA
P
Q
S

P=S cos

Q=S sin

AKTIVNA SNAGA
PRIVIDNA SNAGA
REAKTIVNA
SNAGA
S =P + Q
mW, W, kW, MW
mVAr, VAr,
kVAr, MVAr
mVA, VA,
kVA, MVA
Q=0
CILJ je OSTVARITI
P=S
cos =1
ANALOGIJA SA PIVOM
PF=
kW
kVA
PF=
kW
(kW)+ (kVAR)
kW- pivo (beer)
kVAR- pena (foam)
<1
KOREKCIJA FAKTORA SNAGE-
ANALOGIJA SA PIVOM
PF=
kW
kVA
kW=kVA
=
1
kVA
kVA
=
kVAR=0 CILJ JE POSTII:
PF=
PIVO
PIVO
= 1
POVEANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREE
-nii gubici na mrenoj impedansi
-manje izoblienje napona (cross-coupling)
-vea raspoloiva snaga izvora
REDUKCIJA ZAGAENJA NAPOJNE MREE TETNIM
HARMONICIMA
-nisko frekventni i visokofrekventni harmonici
USAGLAAVANJE SA STANDARDIMA IEC 555, IEC61000,
EN6055, IEEE 519, .... itd.
ZATO UOPTE KOREKCIJA
FAKTORA SNAGE?
POVEANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREE
KLASA A:
-simetrini trofazni
prijemnici
-dimeri za svetiljke
-audio oprema
KLASA B:
-Portabilni alati
KLASA C:
-oprema za
osvetljenje
KLASA D:
-PC raunari
-PC monitori
-TV prijemnici
do 600W
LIMITI HARMONIJSKE EMISIJE PO STANDARDIMA
IEC61000-3-3 i IEC 555-2
KAKO RETI PROBLEM????

Izmeu punotalasnog ispravljaa i kondenzatora (hold-up) se postavlja

aktivno elektronsko kolo -podiza napona
BOOST konvertor
Potreban USLOV da bi se obezbedila sinusna ulazna struja je da moramo
realizovati podiza (boost) napona
elimo da ostvarimo sinusnu struju umesto otrih impulsa, a da
efektivna vrednost ostane ista
POREENJE KLASINOG I SAVREMENOG ULAZNOG ISPRAVLJAA
TIPINO NAPAJANJE SA KOREKCIJOM FAKTORA SNAGE
NTC je nelinearni
otpornik ograniava
poetnu struju punjenja
kondenzatora
U poetnom trenutku t+0
napon na kondenzatoru je
jednak 0V
Stoga je kondenzator
KRATAK SPOJ U
POETKU
Nakon njegovog punjenja
kolo je spremno za
START
START NAPAJANJA I POETNO PUNJENJE KONDENZATORA
U DC MEUKOLU
KLJUNE KOMPONENTE: L, D i S
PRIGUNICA L (DC struja)
BRZA DIODA D
PREKIDA S (MOSFET, IGBT)
OPTEREENJE-UPS napajanje
PFC kontroler?????
KAKVA JE NJEGOVA
ARHITEKTURA
JEDNO MOGUE REENJE
PODIZA NAPONA - BOOST
PRINCIPSKA EMA
OPTEREENJE
DC MEUKOLO
UREAJA ZA
BESPREKIDNO
NAPAJANJE
DETALJNI PRIKAZ PFC UPRAVLJAKOG KOLA
UPRAVLJAKI BLOKOVI:
-sinusna referenca
-mnoa
-komparator (poreenje naponske rampe i izlaza mnoaa)
-naponski pojaava
-RS flip flop
-generator takta (clock)
KONTROLA VRNE
(peak) VREDNOSTI
STRUJE
OPTEREENJE
DC MEUKOLO
UREAJA ZA
BESPREKIDNO
NAPAJANJE
Izlazni PWM (Pulse Width Modulation)
signal se dobija na izlazu RS flip flopa
Ulazna struja je sinhronizovana sa
mrenim naponom (u fazi je sa njim)
Posmatra se jedna poluperioda.
Pozitivna!!!
Sve to vai za pozitivnu poluperiodu
vai i za negativnu poluperiodu.
ANVELOPA ULAZNE STRUJE
JE SINUSOIDA KOJA JE U
FAZI SA MRENIM NAPONOM
PFC KONTROLA SREDNJE (average)
VREDNOSTI STRUJE
PFC HISTEREZISNA KONTROLA ULAZNE
STRUJE
-TRI PODIZAA NAPONA
-ZAJEDNIKI PREKIDAKI ELEMENAT, DIODA
-ZAJEDNIKO DC MEUKOLO (kondenzator Cd)
-ULAZNI TROFAZNI L-C FILTAR
-BOOST PRIGUNICE La2, Lb2, Lc2
KOREKCIJA FAKTORA SNAGE KADA
JE ULAZNI NAPON TROFAZNI
-BOOST PRIGUNICE NA AC STRANI
-NEMA PROBLEMA SA ZASIENJEM i DC REIMOM
-MAGNETNO KOLO PRIGUNICE MOE BITI ZA NISKE UESTANOSTI
TROFAZNI KOREKTOR FAKTORA SNAGE SA
TRANZISTORSKIM PREKIDAKIM MOSTOM
(a)- BEZ KOREKCIJE
FAKTORA SNAGE
(b) SA KOREKCIJOM
FAKTORA SNAGE
KARAKTERISTINI TALASNI OBLICI ZA TROFAZNI PFC
INVERTOR KAO ELEMENAT SISTEMA
BESPREKIDNOG NAPAJANJA
ZADATAK INVERTORA (dc/ac
pretvaraa) JE DA KONVERTUJE
NAPON NA DC SABIRNICAMA-
BATERIJSKI NAPON U
NAIZMENINI SINUSNI NAPON
NA IZLAZU IJA JE VREDNOST
50Hz
INVERTORSKI PREKIDAI
SU NEKADA BILI REALIZOVANI
SA BIPOLARNIM
TRANZISTORIMA-BJT, DOK SE
SADA IZVODE SA MOSFET ili
IGBT tranzistorima
RADNE UESTANOSTI
PREKIDAE SE KREU OD
5kHz-50kHz
TIPINO ZA IGBT
TRANZISTORE 10kHz, a za
MOSFET i do 100kHz
DA BIO SE NA IZLAZU DOBIO
SINUSNI NAPON ODNOSNO
SINUSNA STRUJA PRIMENJUJU
SE TEHNIKE MODULACIJE
I ALGORITMI PO KOJIMA RADE
PREKIDAI U INVERTORU
POSMATRAJMO JEDNU FAZU INVERTORA
-Jedna faza (jedna vertikala trofaznog mosta) se sastoji od dva tranzistora koji rade u opoziciji
(kada je TR1 ON, drugi komplemetarni TR2 je OFF, i obrnuto)
-Pobudni talasni oblici tranzistora su komplementarni POBUDA_TR1=POBUDA_TR2
-Zajedniki spoj ova dva tranzistora je izlaz koji daje napon koji je irinsko-impulsno
modulisan (PWM).
-Kada su ukljuena oba tranzistora imamo u tom trenutku kratak spoj na DC sabirnicama
-Ovo predstavlja problem, te se stoga u pobudne impulse uvodi tzv.mrtvo vreme (dead-time) u
toku kojeg su oba tranzistora iskljuena.Ovo vreme je vrlo kratko (10-20us)
Razmotrimo tri sluaja koji se
odnose na tri razliita odnosa
pobudnih impulsa konstantne
uestanosti (tipino 10kHz) koji
se dovode na baze tranzistora
TR1 i TR2 (oni mogu biti
tipa BJT, MOSFET, IGBT,
SiC....)
pobuda 2:1
pobuda 1:1
pobuda 1:2
1) Pobuda 2:1
ton(TR1)=2ton(TR2)
2) Pobuda 1:1
ton(TR1)=ton(TR2)
3) Pobuda 1:2
2ton(TR1)=ton(TR2)
SREDNJA
VREDNOST
66%
SREDNJA
VREDNOST
50%
SREDNJA
VREDNOST
33%
Ovim odnosima odgovaraju
srednje vrednosti izlaznog
napona 66%, 50%, 33%
respektivno
INAE JE MOGUE
POSTII KONTINUALNU
REGULACIJU SREDNJE
VREDNOSTI
srednji
napon
srednji
napon
+ BUS
- BUS
s
m
m:s=2:1
m:s=2:1
m:s=1:2
Filtriranje odnosa m:s se ostvaruje
nisko propusnim filtrom (integrator)
Srednja vrednost je integral irine
impulsa:
u = L di/dt
i = 1/L u(t)dt
m - mark
s - space
OSNOVNI PRINCIP
DELOVANJA FILTRA
IRINSKO IMPULSNA MODULACIJA
Pulse Width Modulation-PWM
Osnovna uestanost Typ-50Hz
Modulaciona uestanost Typ-20kHz
PRIKAZ A -proireni prikaz pozitivnog
Sinusnog polutalasa sa osam
diskretnihvrednosti u trenutcima t1-t8.
Ove vrednosti se poklapaju sa
centrima irine impulsa na prikazu B
PRIKAZ B- irine impulsa P1-P8 koji
odgovaraju srednjim vrednostima na
Prikazu A
PRIKAZ C- U intervalu P3 je prikazana
promena irine impulsa, promenom
odnosa mark/space (m:s) i njen uticaj
na srednju vrednost u tom intervalu
IZLAZNI NAPON INVERTORA
PRE FILTRA
POSLE FILTRA
-Povrina ispod sinusnog polutalasa je jednaka zbiru povrina ispod svakog
pojedinanog pravougaonog impulsa
-Kontinualnim podeavanjem irine impulsa se postie kontinualna promena
trenutne vrednosti sinusnog talasa (ovo vai za kako za pozitivnu, tako i za
negativnu poluperiodu
PWM regulacija pri poveanom naponu DC bus (450Vdc)
PWM regulacija pri snienom naponu DC bus (360Vdc)
PRIKAZ TROFAZNOG INVERTORSKOG IZLAZA
Konfiguracija sa tri monofazna
transformatora iji su
sekundari meusobno vezani
u spregu ZVEZDA sa
izvedenim zvezditem (nultim
provodnikom
Ova konfiguracija podrava i
nesimetrino trofazno
optereenje, drugim reima
pojedine faze mogu biti
neravnomerno optereene,
tako da svaki invertorski most
obezbeuje regulaciju napona
pripadajue faze i regulaciju
uestanosti
PRINCIP RADA JEDNE
INVERTORSKE FAZE
SA PUNIM
TRANZISTORSKIM MOSTOM
Single Ended-konfiguracija
Struja invertora se deli izmeu
dve paralelne grane, a primar
transformatora je u sprezi
TROUGAO
Snaga po jednoj fazi je 92kW
Double Ended-konfiguracija
Svaki primar se napaja iz svog
invertora
Ova konfiguracija nudi 1.73 puta
veu snagu.
Snaga po jednoj fazi je dakle
160kW
STATIKI PREKIDA
BYPASS napajanje
INVERTORSKO
napajanje
UPS out
Blok koji se naziva STATIKI
PREKIDA
(STATIKA PREKOLPKA)
ima dva ulaza i jedan izlaz, dok
svaki od ulaza sadri
antiparalelnu vezu tiristora
Umesto tiristora mogu se
koristiti prekidai, koji imaju
manje gubitke u stanju voenja,
ali im je mana to su znatno
sporiji od tiristora (SCR)
Tokom normalnog rada invertorski napon se prosleuje preko SCR3-SCR4, dok su
SCR1-SCR2 iskljueni.
U sluaju problema sa DC bus napajanjem (baterijom), invertorom ili
preoptereenjem invertora, kontrolno kolo statike preklopke e identifikovati
problem i prebacie kritino optereenje (UPS out) na BYPASS napajanje, odnosno
vri se prebacivanje voenja sa SCR3,4 na SCR1,2 bez prekida
Trigerovanje (okidanje) tiristora se izvodi u trenutcima prolaska napona kroz nulu
(tiristori imaju ulogu nulte sklopke).
Trigerovanjem SCR1,SCR2 dok jo vode SCR3, SCR3 se dobija situacija da su
u jednom kratkom vremenskom intervalu prisutni i BYPASS napajanje i
INVERTORSKO napajanje
Pre nego to se ostvari
prenos voenja sa jedne na
drugu tiristorsku grupu mora
se ostvariti sinhronizacija
napajanja
Da bi se izbeglo naruavanje
isporuke elektrine energije
kritinom optereenju, ako
sistem nije sinhronizovan
NEBI TREBALO DOZVOLITI
TRANSFER SA JEDNE NA
DRUGU GRUPU TIRISTORA
I OBRNUTO!!!!
ULOGA STATIKE PREKLOPKE-primer na elektranama
U elektranama postoji potreba za stalno prisutnim
naponom 220 V 50 Hz koji treba da napaja elemente
distribuiranog sistema za upravljanje.
Taj osnovni zahtev se realizuje pomou invertora, koji
jednosmerni napon akumulatorskih baterija pretvaraju
ueljeni naizmenini, koji je onoliko besprekidan koliko je
besprekidan jednosmerni napon dobijen sa akumulatora.
Poto postoji mogunost kvara invertora u toku rada, ili
ispadanja jednosmernog napona iz nekog drugog razloga,
jer se taj jednosmerni napon takoe razvodi po elektrani
pa moe da se injektuje smetnja iz nekog drugog ureaja
u poljima razvodnog postrojenja, uvodi se statika
preklopka, kao poseban ureaj.
Statika preklopke (SPR) omoguuju
besprekidno prebacivanje napajanja
potroaa sa invertora na rezervni izvor i
obrnuto. One takoe svojim delovanjem na
glavni oscilator invertora odravaju
sinhronizam izmeu invertora i rezervnog
izvora.
Rezervni izvor moe biti mrea ili kuni generator. U
sluaju gubitka napona sa rezervnog izvora, invertor radi
sa svojom frekvencijom. Po pravilu su potroai spojeni na
invertor, ako je on u radnom stanju.
Reenje gde su potroai spojeni stalno na rezervni
izvor a invertor je u praznom hodu i spreman je da
preuzme teret, nije dobro, zato to u trenutku gubitka
napajanja sa rezervnog izvora moe doi i do gubitka
sinhronizma, a time i do kratkotrajnog gubitka napona
na potroaima.
AC/DC DC/AC
TA SE KAO REENJA NAMEU U KONKRETNOJ PRAKSI?
Korienje dva invertora. Poto u energetskim objektima ve postoje dve
akumulatorske baterije, sa pripadajuim ispravljaima. Time se poveava
pouzdanost u napajanju potroaa besprekidnim naponom, ali se uvodi novi
reim rada, paralelni rad dva invertora. Time se takoe dolazi do zahteva za
sinhronizaciju jednog invertora na drugi i zahteva za jednako deljenje tereta.
Korienje dva rezervna izvora napajanja. Time se takoe postie poveanje
pouzdanosti, jer u sluaju kvara oba invertora i nestanka jednog rezervnog
izvora napajanja ostaje drugi . Problem koji se uvodi ovim reenjem je da
naponi rezervnih izvora ne moraju meu sobom biti sinhronizovani, pa se mora
uvesti prioritet jednog rezervnog izvora u odnosu na drugi.
Takoe, problem koji se javlja u praksi je da je napon rezervnog izvora
nedovoljno kvalitetan, to se deava kod dizel elektrinih agregata i kod malih
hidro agregata, ako im je turbinski regulator slabih karakteristika. Posledica toga
su varijacije napona i frekvencije, to utie kvalitet i odravanje sinhronizma
izmeu invertorskog napona i napona rezervnog izvora.
Da bi se postigle zahtevane karakteristike
i poveala pouzdanost u radu, obino se
koristi reenje sa dve statike preklopke
koje su upravljane pomou C koje meu
sobom razmenjuju informacije radi
postizanja sinhronizacije invertorskih
napona na odgovarajue reference.
Svaki C vodi rauna o lokalnom
saobraaju signala za sinhronizaciju, o
postignutom sinhronizmu i o tome koja
grupa antiparalelnih tiristora treba da
dobije nalog za paljenje.
Saobraaj signala za sinhronizaciju je
tako reen da se oba invertora
sinhronizuju na onaj ulazni napon sa
kunog agregata koji postoji, odnosno
ima prioritet.
U sluaju gubitka oba ulazna napona
sa kunih agregata, sinhronizuje se
invertor II na invertor I.
Deljenje tereta je ostvareno pomou
transformatora za izjedna avanje struja
uzetih iz invertora.
PARALELAN RAD DVA IZVORA I IZJEDNAENJE
NJIHOVIH STRUJA
Transformator Tr na svojim krajevima ima razliku
trenutnih vrednosti napona izvora V1 i V2, i
projektuje se tako da mu je prenosni odnos 1:1 i
nazivni napon oko 10% nazivnog napona izvora.
U radnom stanju kada izvori rade paralelno, tiristori
simultano dobijaju pakete impulsa za paljenje. Tada
je takoe potrebno da greka sinhronizacije napona
izvora V1 i V2 bude to manja.
Ve relativno mala fazna razlika moe dovesti
do zasienja transformatora za izjednaavanje
struje, Tr i time do havarije statike preklopke.
Obino je maksimalno dozvoljena greka
sinhronizacije ispod 500 s, a teko je postii
sinhronizaciju sa grekom manjom od 100 s.
Sve dok se transformator za deljenje struje ne
zasiti, ampernavojci jednog namotaja su jednaki
ampernavojcima drugog namotaja, pa su onda
jednake i struje koje se uzimaju iz izvora
Proizvoai besprekidnih napajanja treba da daju
detaljne podatke o sinhronizaciji i nainu na koji
se ona izvodi
Mrena uestanost je relativno stabilna (u opsegu
0.5%)
Meutim ukoliko STAND-BY generator napaja
UPS onda je veoma vano obezbediti stabilnost
njegove izlazne uestanosti (do max 5%) kako bi
se mogla izvriti korektno sinhronizacija
ZATITA U SISTEMIMA BESPREKIDNOG
NAPAJANJA
Osnovni standard koji se koristi u sistemima
zatite besprekidnih napajanja je CEI EN 62040-
1-1
Problem selektivnosti
Razmotriemo nekoliko primera zatite kao i
tipove zatitnih elemenata (prekidaa,
osiguraa, FID sklopki) koji se najee koriste
Od interesa su dva reima rada sistema
besprekidnog napajanja: ostrvski rad i rad na
mrei
Zatitni Ureaj Diferencijalne Struje -
ZUDS ili FID SKLOPKA
ZUDS (zatitni ureaj diferencijalne struje),
ili poznatiji pod nazivom FID sklopka je
ureaj koji reaguje na pojavu diferencijalne
struje.
Glavni delovi ZUDS -a su:
- diferencijalni transformator
- sklopni aparat.
Izgled konstrukcija zatitne diferencijalne
strujne sklopke prikazan je na slici.
Pritiskom na taster T se simulira kvar koji
dovodi do delovanja sklopke.
Ponovno ukljuenje sklopke se postie
podizanjem preklopnog prekidaa koji se
nalazi ispod tastera.
Kod diferencijalnog strujnog transformatora svi fazni
provodnici i nula prolaze kroz jezgro transformatora.
U normalnom pogonu vektorski zbir struja kroz
primarni deo transformatora jednak je nuli.U tom
sluaju jednak je nuli zbir magnetnih flukseva, pa se
zbog toga u sekundarnom kolu transformatora nee
indukovati nikakav napon.
Ako doe do kvara na ureaju ili u instalaciji iza
ZUDS a, deo struje se zatvara kroz zatitni
provodnik, a deo se vraa nultim provodnikom. Ta
razlika struja e izazvati pojavu magnetnog fluksa u
jezgru diferencijalnog transformatora, pa e se u
sekundaru indukovati struja koja e preko mehanizma
za okidanje povui (otvoriti) kontakte sklopke.
U instalacijama zatitne strujne sklopke svi provodni
delovi ureaja koji normalno nisu pod naponom
moraju biti uzemljeni tako da se na njima ne sme
pojaviti napon vei od 65 V.
Neutralni provodnik ne sme se spojiti sa
uzemljenim delovima.
Zatitnu Ureaj Diferencijalne Struje (ZUDS) - princip rada
Zatita trofaznog UPS-a u skladu sa
standardom CEI EN 62040-1-1.
Zatita od indirektnog dodira se
ostvaruje diferencijalnim ureajem
tipa B (greka F1). Konfiguracija
prelazi u izolovani ostrvski
reima rada obzirom da se otvara
prekida 1. Sistem tada postaje IT i
stoga pri prvoj narednoj greci F2
(zemljospoju) nijedan od
diferencijalnih prekidaa 2 nee
moi obezbediti zatitu.
U ostrvskom radu usled nedostatka napajanja (greka na SN strani) i kada
je prekida 1 zatvoren, prekidai 2 ukljueni korektno , dok zatitni element
1 deluje iskljuivo u sluaju rada mrenog napajanja.
Ako u by-pass liniji imamo
transformator, u sluaju zemljospoja
F2 na optereenju deluje iskljuivo
diferencijalni prekida 2.
Sa ovom konfiguracijom , u sluaju
ostrvskog rada zbog otvaranja
prekidaa 1 diferencijalna zatita 2
deluje regularno ako se desi
zemljospoj.
U normalnom radu, u sluaju kratkog spoja od
invertora, kada statiki prekida prebacuje on line,
tako da struje kratkog spoja mogu dostii veoma
visoke vrednosti. U ostrvskom radu struje kratkog
spoja dostiu vrednosti 2-3In u toku 1s, nakon
ovog vremena, ako greka nije otklonjena, invertor
se iskljuuje
Konfiguracija sa dva transformatora, .jedan na ulazu u UPS siatem a drugi na izlazu invertora. UPS i njegovi korisnici su povezani
na sistem TN-S. U normalnom radu (ne ostrvskom) u sluaju kvara F1 deluje diferencijalna zatita 1, a ako se desi kvar F2 deluje
Iskljuivo diferencijalna zatita 2, ukoliko se kordinira sa stanovita selektivnosti sa zatitnim prekidaem 1.
U sluaju ostrvskog rada diferencijalna zatita 1 deluje , poto je ovaj rad nezavisan od mrenog napajanja.
Prema CEI EN 62040-1-1 u
sluaju trofaznog ulaza i
monofaznog izlaza neophodno je
postaviti na poetku linije
diferencijalnu zatitu tipa B (za
kvar F1) ako pribegavamo zatiiti
od indirektnog dodira putem
diferencijalne zatite.
to se tie greke usled
zemljospoja (greka F2) sistem
tada postaje IT i nijedan od
difernecijalnih prekidaa 2 nee
moi obezbediti zatitu.
2
LITERATURA
W.Kaight, A.King, Uninterruptible Power Supplies ,
McGraw-Hill, 2004
A.Kusko, Emergency/standby power systems, McGraw-Hill,
New York, 1989
UPS theory, A.B.C training manual Issue 1, January 2002
D.Rajkovi, .Janda, Sistemi za besprekidno napajanje
elektrinom energijom, Agencija Spridonovi, Beograd, 1999
.Janda,P.Ninkovi, R.Prole, Mikroprocesorski voena
statika preklopka sa paralelnim radom invertora, Institut
N.Tesla, X Simpozijum Energetska Elektronika 1999, N.Sad
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije
niskog napona, demska misao, Beograd, 2008.
N.Pandi, Novi pristupi projektovanju sistema za
besprekidno napajanje, INFOTEH- Jahorina, 2009.
APRIL 2013