TRGOVINSKO UGOSTITELJSKA KOLA ,, TOZA DRAGOVI

KREDITNA KARTICA I
KREDITNO PISMO
SEMINARSKI RAD

KRAGUJEVAC
NATAA III 7

PETKOVI

U cilju razvijanja bezgotovinskog naina plaanja, bankarski sektor nudi razliite

vrste domaih I internacionalnih platnih kartica. Pojedine banke mogu izdavati I
svoje interne kartice, koje se najee koriste samo u njihovoj poslovnoj mrei.

Osnovna podela platnih kartica je na debitne I kreditne kartice.

KREDITNA KARTICA

POJAM

Kreditna kartica (ponekad se koristi i izraz kartica sa revolvirajuim kreditom) je

jedno od bezgotovinskih sredstava plaanja. Osim plaanja robe i usluga odloeno
(na rate) u zemlji, inostranstvu i preko Interneta, moe se koristiti i za podizanje
gotovine na bankomatima ili u bankama.
Kreditna kartica se obino definie kao mali komad kartona ili plastike koji sadri
neko sredstvo za identifikaciju ( npr.potpis ili sliku), to omoguava osobi, na koju
kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog rauna, koji se periodino
zaduuje.
ISTORIJAT

Kreditne kartice pojavile su se u SAD tokom 1920-ih godina, kada su pojedine firme
poput naftnih kompanija i lanaca hotela poele da ih izdaju svojim potroaima.
Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj.mogle su da se koriste samo u
prodajnim /uslunim objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba
znaajno je poveana posle II Svetskog rata.
Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim
prodajnim/uslunim objektima, izdavao je Diner's Club.Inc., 1950.godine. U ovom

sistemu kompanija koja posluje sa kreditnim karticama, naplauje vlasnicima kartica

godinju proviziju, a njihove raune zaduuje meseno ili godinje.

Sve je poelo tako to je ugledni ameriki biznismen, gospodin Meknamara sasvim

sluajno dobio ideju o bezgotovinskom nainu plaanja. Zaboravivi novanik, naao
se u neprilici pred gostima koje je pozvao na ruak. Sreom, osoblje restorana, ije
je usluge esto koristio, dozvolio mu je da na osnovu svojeruno potpisanog iznosa,
raun plati sutradan.
Drugu znaajniju karticu ovog tipa lansirala je American Express Company 1958.
godine.

Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica u kojima banka odobrava

raunu trgovca odmah po prijemu rauna o prodatoj robi, prikupljajui iznose koji e
biti zaraunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj
iznos plaa banci u totalu ili u mesenim ratama sa obraunatom kamatom. Prvi
bankarski sistem od nacionalnog znaaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula
Bank of America iz Kalifornije 1959.godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim
dravama poetkom 1966. godine, a od 1976-77 godine nosi naziv VISA.
Krajem 60-tih godina u Jugoslaviji zapoinju sa radom kartice. 1969. godine u SFRJ
kree Diners i u najbolje vreme imao je 46000 korisnika. Tadanje banke izdaju
razne kartice kao na primer: Atlas iz Dubrovnika izdaje American Express, Kompas iz
Ljubljane EUROPAY, dok Jugobanka iz Sarajeva za vreme Olimpijade izdaje Visa.
Meutim, period koji je usledio(raspad bive Jugoslavije, prekidanje platnog
prometa, kasnije i uvoenje sankcija i velika inflacija 1993. godine) karakterie
znatno osipanje kartica i samih trgovakih mrea jer su sami izdavaoci kartica
smanjili njihov broj. Sve do prvih sankcija uvedenih 1992. godine domae banke (od
kojih mnoge vie ne postoje) izdavale su platne kartice; ta praksa je u nekoj meri
nastavljena i kasnije, s tim to kartice nisu vaile u inostranstvu, a samim tim ni na
Internetu.

DinaCard platna kartica ja nacionalna platna kartica. Osnovana je 2003 godine u

saradnji NBS i poslovnih banaka. Do sada je izdato 2,4 miliona DinaCard kartica.
Mogu se koristiti u najveoj prihvatnoj mrei sa preko 57.000 POS terminal na
prodajnim mestima i vie od 2 700 bankomata.

UESNICI U POSLOVANJU SA KREDITNIM KARTICAMA

1.BANKE kao nosilac i izdavalac kreditne kartica

2.KORISNIK KREDITNE KARTICA
3. LICA PREMA KOJIMA SE VRI PLAANJE

Kreditna kartica je kartica kojom se, kao to sama re kae, dobija kredit od banke.
Taj kredit koristi se upotrebom kartice a to znai kupovinom ili podizanjem gotovine.
Potroeni iznos kredita plaa se u mesenim ratama. Za razliku od klasinog kredita,
kredit koji se dobija po kartici obnavlja se svakom uplatom i to za iznos izvrene
uplate (zato se ovakav kredit naziva revolving). Jo jedna prednost kredita po
kartici je to vlasnik sam bira iznos uplate (mada on ne sme biti manji od minimuma
koji je prikazan na izvodu). Ako se do roka koji je naznaen na izvodu uplati ceo
iznos koji je potroen u prethodnom mesecu, banka obino ne naplauje kamatu.
Period za koji se ne plaa kamatu naziva se grace period.
Kreditne kartice predstavljaju ne samo usavrenije sredstvo plaanja od ekova,
nego i izuzetno znaajan instrument u prodajnoj politici kojim se omoguava
kratkorono kreditiranje pojedinane trgovine i potroaa na malo. Kreditna kartica
je legitimacija koja ovlauje legitimnog imaoca na bezgotovinsko plaanje kod
ugovorenih preduzea.

SCENARIO TRANSAKCIJE

PREDNOST KREDITNIH KARTICA

Za banku

Smanjuje trokove poslovanja sa gotovinom,

-Najbolje sredstvo za cash kredite,

Provizija na ime davanja kredita.

Za korisnika kreditne kartice

Znatno sigurnije od korienja od korienja ekova,

Smanjuje rizik od gubljenja gotovine,
Sa karticom je dostupan sav novac sa rauna,
Plaanje robe ili usluga na odloeno

Za lica- subjekte prema kome se vri plaanje- trgovine

Mnogo sigurnije od ekova,

Oekivano vea potronja roba-usluga,
Bez rizika da roba nee biti plaena.

Uslovi za dobijanja kreditne kartice

Da bi se dobila kreditna kartica, korisnik mora biti punoletan i imati stalna primanja
(plata, penzija). U nekim sluajevima, umesto stalnih primanja trai se polaganje
depozita. Za neke kartice neophodno je da se ima otvoren tekui raun u banci koja
izdaje karticu i da se preko njega prima plata ili penzija.

Otkazivanje ili zabrana upotrebe kreditne kartice

Vlasnik kartice je banka. U sluaju nepotovanja pravila korienja kreditne

kartice, npr: neisplata kreditne obaveze na vreme i sl. korisnik mora na
zahtev banke da vrati karticu. Do prestanka korienja kartice moe doi na
inicijativu korisnika ( otkazivanje upotrebe) ili usklraivanjem prava na
korienje od strane banke (zabrana upotrebe). Banka moe zabraniti dalju
upotrebu korienja kartice onom korisniku koji je istu koristio protivno
optim uslovima poslovanja karticom i zakonu. U sluaju otkazivanja ili
zabrane upotrebe kartice korisnik mora vratiti karticu banci i izmiriti sve

obaveze nastale iz poslovanja karticom do dana vraanja kartice banci.

Banka obavetava i prodajnu mreu o zabrani upotrebe kartice. Sa tim
ovlaenjem radnik na prodajnom mestu je ovlaen da oduzme karticu.

KREDITNO PISMO
Kreditno pismo (letter de credite,Kreditbrief) predstavlja hartiju od vrednosti kojom
se daje nalog baninom korespodentu da licu oznaenom na samom pismu isplati u
odreenom roku izvesnu sumu novca, odjednom ili sukcesivno, na teret tekueg
rauna banke izdavaoca. Nije plateno sredstvo kao ek, te se ne moe prenositi na
drugo lice. Banka izdaje kreditno pismo licima koje kod nje imaju izvesno pokrie ili
imaju odobren kredit. Korisnik kreditnog pisma nije obavezan da koristi celu sumu
naznaenu na njemu.

Uesnici i isplata kod kreditnog pisma:

Uesnici posla u ovom slucaju su :

Nalogodavac izdavanja- lice koje izdaje nalog banci,

Banka izdavalac
Banka isplatilac
Korisnik kreditnog pisma (pravno ili fiziko lice).
Kreditno pismo najee sadri elemente :

Naziv i sedite izdavaoca kreditnog pisma,

Naziv i sedite banke koja vrsi isplatu,
Naziv, ime korisnika,
Maksimalan iznos koji se moe naplatiti,
Dan izdavanja i rok vaenja,
Redni broj pisma i potpis ovlaenog lica overen peatom banke izdavaoca,
Kreditno pismo se izdaje u tri primerka, s tim to se original i druga kopija
predaju korisniku , a prva kopija ostaje banci izdavaocu. Isplata se vri preko
korespodentne banke u inostranstvu.

Izdavalac kreditnog pisma (asignant, banka adresant) daje nalog upueniku

(asignatu, banci adresatu) da se korisniku isprave (asignatoru, baninom klijentu)
isplati odreena novana svota do odreenog novanog iznosa "plafona" kreditnog
pisma. Po pravilu, izdavalac kreditnog pisma je banka, ali u nekim dravama to
moe biti i trgovac. Korisnik kreditnog pisma je neko pravno ili fiziko lice kojem se
isplauje odreena suma novca, u nekom drugom mestu i esto u nekoj drugoj
dravi. To se najee izvodi na nain da banka izdaje kreditno pismo korisniku
(klijentu) koji kod nje poseduje iro raun i koji banka, tom prilikom blokira deo
sredstava sa njegovog iro rauna.
Iz navedenog se moe zakljuiti da kod kreditnog pisma postoje dve vrste odnosa.
Prvi pravni odnos je izmeu izdavaoca pisma (asignanta) i banke (asignata)-

upuenika i drugi odnos izmeu izdavaoca pisma i korisnika pisma (asignatara).

Takoe, izmeu banke (asignata) i korisnika (asignatara), ne postoji nikakav
neposredan pravni odnos ve banka faktiki istupa samo kao punomonik, radi
isplate koju je naloio izdavalac kreditnog pisma.
U sluaju da banka-asignat, isplati korisniku kreditnog pisma iznos u celini, onda ona
zadrava kreditno pismo, a u sluaju da ne isplati oznaenu sumu u celini, onda se
svaka isplata konstatuje na kreditnom pismu, a kreditno pismo vraa korisniku radi
ponovne prezentacije na isplatu, sve dok se tako ne dostigne "plafon" kreditnog
pisma i pod uslovom da ne doe do proteka roka za naplatu.
Kada doe do nestanka, oteenja ili unitenja kreditnog pisma nije predviena
ustanova amortizacije kreditnog pisma, ve se to pitanje reava na relaciji: bankaizdavalac pisma-korisnik kreditnog pisma. Pri nestanku kreditnog pisma, korisnik
pisma je obavezan da odmah izvesti o tome izdavaoca pisma koji zabranjuje banci
asignatu isplatu kreditnog pisma. ak i ako bi se nestalo kreditno pismo naknadno
pronalo, banka-asignat u tom sluaju, ne moe da izvri isplatu korisniku pisma,
sve do onog momenta dok ne dobije poseban novi nalog za isplatu od strane
izdavaoca kreditnog pisma.

VRSTE KREDITNIH PISMA

Postoje dve osnovne vrste kreditnog pisma:
obino postoji u sluaju kada se u ulozi banke asignanta, upuenika pojavljuje samo jedna banka
koja je poslovni partner izdavaoca kreditnog pisma. U tom kreditnom pismu navedena je svota novca,
odnosno"plafon" do kojeg se moe vriti isplata, kao i drugi uslovi za korienje kreditnog pisma i isto se
predaje korisniku radi korienja.
cirkularno je ono kreditno pismo kod kojeg se u ulozi asignanta-banke pojavljuje vie banaka, tako
da je korisniku pisma omogueno da u razliitim mestima, esto i u razliitim dravama, moe naplatiti
deo po deo svote novca iz kreditnog pisma.
Kreditno pismo slui kao efikasno sredstvo za razmenu novca, poto se sa njim postie efikasna isplata u
novcu u mestu plaanja. Za kreditno pismo, njegovo izdavanje i upotrebu, primenjuju se Jednoobrazna
pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, kao uniformna pravila na meunarodnom planu, koja su
usvojena od strane Meunarodne trgovinske komore u Parizu.

Koriena literatura:

Babi Ilija- Privredno pravo

Katarina Vidi- Diplomski rad
Nenad Suboti- Platne kartice
Beleke sa predavanja Prof.Slavice Igrutinovi

INTERNET
http://www.kamatica.com
http://www.privkombg.org.rs
http://www.bancaintesabg.com