72

UDK 005.52:338.012(497.11); 338.124.4(100) ISSN 1820-8819

SINGIDUNUM REVIJA 2011, 8 (2): 72-78 Originalan rad/Original paper
ANALIZA PREDUZEA U SRBIJI U USLOVIMA SVETSKE EKONOMSKE KRIZE
ANALySIS Of COMPANIES IN SERBIA IN THE CONTExT Of THE GLOBAL ECONOMIC CRISIS
Aleksandar Memet
*
Raiffeisen banka A.D. Beograd, Srbija
1. UVOD
Predmet ovog rada je analiza sekundarno priku-
pljenih podataka za 226 preduzea kao i njihovog po-
slovanja, ije se akcije kotiraju na Beogradskoj berzi
(Belex). Analizirana preduzea se bave razliitim de-
latnostima. Cilj rada jeste pronalaenje najprofta-
bilnije delatnosti koja je u vreme svetske ekonomske
krize pokazala najveu otpornost. Koristei mnogo-
brojne statistike parametre i metode, pokuali smo
da naemo razliku i slinost meu ovim faktorima.
Racia koje smo koristili u naim analizama su ra-
cia likvidnosti, koefcijenti obrta kupaca, dobavljaa i
zaliha, koefcijent obrta sopstvenih i obrtnih sredstva,
odnos pozajmljenih i sopstvenih sredstava, koefcijent
pokria kamate, neto dobitak po akciji, stope prinosa
na sopstvena i pozajmljena sredstva, kao i fnansij-
ski i poslovni leverid. Istraivanje nam omoguava i
uvid u mogue opasnosti i anse za razvoj preduzea
u Srbiji.
2. RACIO ANALIZA
2.1. RACIO LIKVIDNOSTI
Dobijeni rezultati govore da je poljoprivreda naj-
bolje pokriven sektor u Srbiji, iako su za formiranje
konanog stava potrebne dodatne analize. Veliki obrt
i efkasna naplata potraivanja su argumenti koji idu
u korist ove tvrdnje. Proizvodnja hrane i ostalih doba-
ra pokazuje opadanje racia likvidnosti, to je posledi-
ca krize, opte nelikvidnosti i drugih trinih faktora.
Administrativne i uslune delatnosti takoe su
jedan od likvidnijih sektora u Srbiji i pored manjeg
obrta sredstava, sa najefkasnijom naplatom potrai-
vanja (Beogradska berza, 2011). Sektor koji obuhvata
preduzea koja se bave transportom i skladitenjem
pokazuje rast likvidnosti. Za sektor graevine, s druge
strane, primetno je smanjenje likvidnosti.
Po pitanju stanja likvidnosti preduzea u Srbiji,
opti utisak je da veina preduzea pokazuje znake
oporavka, to ne moe da se proglasi optim tren-
dom. Standard 2:1 u proseku se potvruje u Srbiji. U
poljoprivrednom sektoru, racio likvidnosti je: 2,80 u
2007., 3,34 u 2008. i 3,20 u 2009. godini, i govori da
posle manjeg popravljanja stanja u 2008. godini sledi
blagi pad u 2009. U sektoru rudarstva, racio likvidno-
sti posle 1,69 u 2007. opada na 1,39 u 2008., da bi se
oporavio u 2009. na ponovnih 1,69. Industrija hrane
i ostala proizvodnja pokazuje slinu tendenciju. Ra-
cio likvidnosti opada sa 2,16, odnosno 2,24 u 2007.
na 2,07, odnosno na 2,04 u 2008. godini, i na kraju
raste u 2009. na 2,27, odnosno pokazuje stabilizaciju
- 2,04. Sektor transporta i skladitenja pokazuje blagi
* E-mail: almemet@open.telekom.rs
Rezime:
Vaan cilj svakog privrednog sistema u bilo kojoj dravi je utvrivanje profitabilnosti
privrednih grana. U ovom radu istraujemo profitabilnost privrednih grana u Srbiji.
Dobijeni rezulti ukazuju na najprofitabilnije delatnosti koje mogu biti interesantne
kako stranim i domaim investitorima, tako i ostalim uesnicima u poslovnom siste-
mu u Srbiji i inostranstvu. Do rezultata smo doli analizom bilansa i racio analizom
226 preduzea iz raznih oblasti poslovanja. Uporeivanjem rezultata datih analiza
doli smo do rezultata koji su nam potrebni i koji se mogu upotrebiti na praktian
nain kroz investicije ili poslovnu saradnju sa privrednim subjektima u Srbiji.
Kljune rei:
racio analiza,
profitabilnost,
investicije,
investitori.
73
R
A

U
N
O
V
O
D
S
T
V
O

I

R
E
V
I
Z
I
J
A
porast racia likvidnosti sa 1,30, preko 1,39 na 1,64 u
poslednjoj godini. Opadanje racia likvidnosti je uo-
ljivo kod preduzea koja se bave trgovinom. Kod njih
racio opada sa 1,64, preko 1,25 do 1,23 u poslednjoj
posmatranoj godini. U sektoru graevine i ostalih
delatnosti (izuzev sektora obrazovanja) evidentan je
blagi pad racia likvidnosti.
2.2. RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI
Ako se primeni strandard 1:1, vidljivo je da se, u
proseku, veina sektora u Srbiji nalazi ili ispod grani-
ce likvidnosti, ili na samoj granici. Administrativni i
usluni sektor, kao i sektor obrazovanja su mali po
obimu da bi se smatrali pokretaima celokupne eko-
nomije prilikom izlaska iz krize likvidnosti, u kojoj se
Srbija nalazi (RZS, 2007). Poljoprivreda i graevina
su sektori koji su likvidniji, ali je kod njih primetan
trend opadanja u poslednje dve godine poslovanja. U
sektoru poljoprivrede rigorozni racio likvidnosti raste
u 2008. godini sa 1,58 na 1,71, dok je u 2009. ponovo
primeen pad na 1,63. U sektoru rudarstva rigoro-
zni racio likvidnosti se pomalo poboljava iz godine
u godinu sa 0,95 (2007.) preko 0,82 (2008.) do 1,06
(2009.). U sektoru proizvodnje primeeno je blagi
pad u 2008. godini ali se situacija kasnije poboljava.
Industrija hrane je u prvoj godini pokazala rigorozni
racio likvidnosti 1,24, u drugoj 1,17 dok je u treoj
1,30, a kada je u pitanju proizvodnja ostalih namir-
nica vrednosti se kreu: 1,21; 1,10; i 1,16 iz godine
u godinu. U sektoru transporta je vidljiv napredak u
likvidnosti sa 1,12 u 2007., preko 1,23 u 2008., do 1,43
u 2009. godini, dok je u sektoru trgovine ovaj racio u
znaajnom padu sa 1,09 u 2007., preko 0,75 u 2008.,
do ak 0,77 u 2009. godini. I u sektoru graevine je
primetan opadajui trend: 1,81 (2007.); 1,53 (2008.)
i 1,44 (2009). Osim u sektoru obrazovanja, kod svih
ostalih sektora je evidentirano opadanje rigoroznog
racia likvidnosti.
2.3. OBRT KUPCA
Prikazani je prosean obrt kupca za svaku od go-
dina. Sektor administrativnih i uslunih delatnosti
nalazi se na visokom nivou godinjih obrta. Ono to
je dobar pokazatelj jeste pad godinjih obrta u poje-
dinim sektorima (NBS, 2011).
U proseku, u Srbiji na svakih 11,61 dinar ostvare-
nih prihoda od realizacije ostaje jedan dinar neupla-
en u potraivanjima od kupaca. U sektoru poljopri-
vrede primetan je mali porast iznosa koefcijenta iz
2007. u 2008.; sa 9,44 na 13,86, dok je u 2009. godini
vidljivo smanjenje vrednosti na 8,84. Sektor rudar-
stva ima rast u kontinuitetu od tri godine - od 4,95 u
2007.; preko 5,24 u 2008.; do 6,70 u 2009. godini. U
sektoru proizvodnje hrane vidljiv je porast koefcijen-
ta obrta - i to sa 5,36 u 2007.; preko 5,85 u 2008.; do
6,05 u 2009. godini. Proizvodnja ostalih dobara posle
porasta sa 8,35 na 9,83 (iz 2007. u 2008.) pokazuje pad
vrednosti na 8,65 u 2009. godini. U sektoru transpor-
ta, trgovine i graevine je vidljiv porast koefcijenta
obrta kupca u posmatranim godinama:
u sektoru transporta: 7,43 (2007.); 8,52 (2008.)
i 9,47 (2009.),
u sektoru trgovine: 11,36 (2007.); 16,89 (2008.)
i 7,52 (2009.),
u sektoru graevine: 4,37 (2007.); 4,96 (2008.) i
7,53 (2009.). U ostalim delatnostima koefcijent
nije pokazivao vee oscilacije po godinama.
2.4. OBRT ZALIHA
Kada je u pitanju obrt zaliha, razmatraemo samo
sektore koji u okviru svog poslovanja imaju poslov-
ne procese koji ukljuuju zalihe. U okviru odabranih
sektora, sektor trgovine ima najvei godinji obrt za-
liha u toku godine. Prosean koefcijent za analizirana
preduzea je 5,67, to znai da se zalihe proseno obr-
nu, tj., realizuju 5,67 puta godinje. U sektoru poljo-
privrede koefcijent obrta zaliha raste iz 2007. u 2008.
sa 1,58 na 1,88; dok u 2009. opada na 1,53. U sektoru
rudarstva koefcijent obrta zaliha raste sa 1,32 u 2007.
na 1,87 u 2008., i ponovo opada na 1,78 u 2009. go-
dini. U proizvodnji hrane koefcijent obrta raste 4,00
(2007.) na 4,07 (2008.) a zatim opada na 3,73 (2009.).
U proizvodnji ostalih proizvoda koefcijent obrta za-
liha ima konstantan rast vrednosti - sa 4,28 (2007.),
preko 5,02 (2008.), na 5,23 (2009.). U sektoru trgovine
koefcijent obrta zaliha je izuzetno promenjiv u ana-
liziranom periodu: 5,64 (2007.); 12,36 (2008.) i 6,26
(2009.).
2.5. OBRT DOBAVLJAA
Osim sektora poljoprivrede, gde se obaveze pre-
ma dobavljaima vie od 7 puta godinje izmiruju
(ali je oigledno prisutno opadanje koefcijenta obr-
ta), sve ostale delatnosti su daleko ispod koefcijnta
5. Sektor proizvodnje hrane jeste jedini sektor iji
je koefcijent izdvojen od ostalih i kree se od 3,57
u 2007. do 4,32 u 2009. god. Vidljiv je i blagi rast
koefcijenta u skoro svim sektorima. Koefcijent obr-
ta dobavljaa u sektoru poljoprivrede poveava se
sa 10,09 u 2007. na 10,84 u 2008., ali se smanjuje
Memet A. Analiza preduzea u Srbiji SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 72-78
74
R
A

U
N
O
V
O
D
S
T
V
O

I

R
E
V
I
Z
I
J
A
u 2009. na 7,69. Preduzea koja se bave rudarstvom
imaju konstantan, ali umeren pad koefcijenta obrta
dobavljaa. Kod njih koefcijent pada sa 2,73 u 2007.
na 2,72 u 2008, i stie do 2,47 u 2009. godini.
U sluaju preduzea koja se bave proizvodnjom
hrane, koefcijent obrta dobavljaa ima konstantan
rast tokom godina - 3,57 (2007.); 4,20 (2008.) i 4,32
(2009.). Sektor proizvodnje ostalih dobara ima veliki
rast tokom godina - 5,36 (2007.); 6,63 (2008.) i 137,43
(2009.). Rast pokazuju i sledei sektori ije su vredno-
sti za 2007., 2008. i 2009. redom:
sektor transport - 2,49; 3,39 i 3,62;
sektor trgovine - 9,83; 14,52; 35,91;
sektor graevine - 1,51; 3,11 i 4,09.
Sektori trgovine i proizvodnje hrane su na granici
proseka kreditnih perioda koje kupci dobijaju u Srbiji.
Vidljiv je oporavak privrednog sistema prema koef-
cijentu u poslednje dve analizirane godine. Politika
prodaje na kredit mora biti usklaena sa uslovima na-
bavke na kredit koje banke nude, jer se jedino efka-
snom naplatom potraivanja moe obezbediti uredno
izmirenje obaveza prema dobavljaima. Rast prose-
nog vremena plaanja kod veine sektora je primetan.
U sluaju sektora poljoprivrede veliki je rast iz 2007. u
2008. godinu, sa 496,48 dana na 126,92 dana. U 2009.
godini proseno vreme plaanja je 132,11 dana. Posle
pada prosenog vremena plaanja u sektoru rudarstva
sa 154,69 dana u 2007. na 152,55 dana u 2008. dolazi
do velikog porasta vremena plaanja na 185,75 dana
u 2009. godini. Malo poboljanje prosenog vremena
plaanja u sektoru proizvodnje hrane sa 147,20 dana
u 2007. na 110,89 dana u 2008. godini je primetno, a
zatim dolazi do rasta u 2009. godini na 119,15 dana.
U okviru sektora proizvodnje ostalih dobara prime-
tan je konstantan pad prosenog vremena plaanja. Sa
179,28; preko 141,21 na 127,48 dana u 2009. godini.
Pad je primetan i u:
sektoru transporta - 588,13 (2007.); 553,67 (2008.)
i 278,27 dana (2009.);
sektoru trgovine - 99,18 (2007.); 98,92 (2008.) i
90,60 dana (2009.).
Kod ostalih delatnosti postoji umereno poveanje
efkasnosti prilikom plaanja obaveza.
2.6. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH POSLOVNIH
SREDSTAVA
Ovaj racio, koji se uporeuje sa prethodnim godi-
nama, pokazuje koliko se dinara neto prihoda od re-
alizacije ostvaruje na svaki dinar poslovnih sredstava.
Primetan je blagi porast ovog racia kroz analizirane
godine, pri emu se sektor transporta posebno izdva-
ja. Zbog uticaja mnogih faktora, ovaj racio koristimo
kao dodatno sredstvo analize.
Koefcijent obrta poslovnih sredstva pokazuje pro-
mene u sledeim sektorima (prikaz za 2007., 2008. i
2009. godinu):
sektor poljoprivrede - 0,54; 0,71 i 0,59;
sektor rudarstva - 0,74; 0,85 i 0,94;
sektor proizvodnje hrane - 1,02; 1,12 i 1,08;
sektor proizvodnje ostalih dobara - 0,97; 1,22
i 1,24;
sektor transporta - 0,89; 0,93 i 0,96.;
sektor trgovine - 1,32; 1,62 i 1,50;
sektor graevine - 0,98; 1,28 i 1,49.
U ostalim sektorima dolazi do malog porasta koe-
fcijenta u toku analiziranih godina.
2.7. KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH
SREDSTAVA
Ovaj koefcijent pokazuje koliko se dinara neto
prihoda od realizacije ostvaruje svakim dinarom
sopstvenih sredstava. Utvrivanje ovog koefcijenta
je znaajno, jer pokazuje da li dolazi do poveanja
sopstvenih izvora u ukupnim poslovnim sredstvima
preduzea. Koefcijent obrta sopstvenih sredstava
je znaajan zbog internog rasta, ali i smanjenja tu-
ih izvora fnansiranja i stvaranja zdrave fnansijske
strukture preduzea. Iako je za ostale sektore prime-
tan mali rast koefcijenta kroz posmatrani period, za
sektor proizvodnje hrane je ovaj rast veoma znaa-
jan. Koefcijent obrta sopstvenih sredstava za sektore
u 2007.; 2008. i 2009. godini je:
sektor poljoprivrede - 0,91; 1,22 i 1,02;
sektor rudarstva ima umeren, ali konstantan
rast koefcijenta obrta sopstvenih sredstava -
1,16; 1,34 i 1,37;
sektor proizvodnje hrane ima vidljiv porast ko-
efcijenta - 2,45; 2,91 i 7,65;
sektor proizvodnje - 2,38; 2,87 i 3,07;
sektor transporta - 5,00; 2,14 i 1,96;
sektor trgovine - 3,82; 4,21 i 4,42;
sektor graevine - 2,93; 2,99 i 3,89.
U ostalim sektorima koefcijent ima vrlo male os-
cilacije u toku analiziranih godina.
2.8. ODNOS UKUPNIH PREMA POZAJMLJENIM
SREDSTVIMA
Ovo je znaajan racio koji nam govori o odno-
su pozajmljenih i sopstvenih sredstava u ukupnim
Memet A. Analiza preduzea u Srbiji SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 72-78
75
R
A

U
N
O
V
O
D
S
T
V
O

I

R
E
V
I
Z
I
J
A
sredstvima. Vidimo da sektor poljoprivrede u po-
slovanju uestvuje sa najveim procentom sopstve-
nih sredstava, ali da taj procenat opada s godinama.
Administrativne i uslune delatnosti kao i edukacija,
takoe uestvuju sa velikim procentom sopstvenog
izvora fnansiranja. Sektor graevine je najizloeniji
pozajmljivanju sredstava, a za njim sledi sektor proi-
zvodnje hrane i transport. elni ljudi preduzea mo-
raju da analiziraju odnos kratkoronih i dugoronih
dugova, s obzirom na njihov razliit uticaj na fksne
obaveze u pogledu kamate. Dugoroni dugovi pred-
stavljaju fksne obaveze, novane izdatke na ime ka-
mate i otplate glavnice na dui vremenski period.
Odnos ukupnih prema pozajmljenim sredstvima
se za analizirani period po godinama 2007., 2008 i
2009. kree:
za poljoprivredna preduzea - 0,33; 0,31 i 0,39;
za sektor rudarstva - 0,37; 0,38 i 0,33;
za sektor proizvodnje hrane - 0,44; 044 i 0,40;
za sektor proizvodnje ostalih proizvoda - 0,48;
0,48 i 0,45;
za sektor transporta - 0,47; 0,48 i 0,44;
za sektor trgovine - 0,43; 0,41 i 0,42;
za sektor graevine - 0,50; 0,53 i 0,51.
2.9. KOEFICIJENT POKRIA KAMATE
Koefcijent pokria kamate govori sa koliko dinara
poslovnog prihoda je pokriven rashod na ime kamate
(Pallant, 2009). Veliki rast ovog pokazatelja vidi se u
sektoru graevine i sektoru proizvodnje hrane. Veliki
pad ovog koefcijenta je vidljiv u sektoru trgovine i
transporta. Svi ostali sektori se kreu u slinom okvi-
ru, kako je prikazano za 2007., 2008. i 2009. godinu:
sektor poljoprivrede - 6,65; 9,87 i 28,24;
sektor rudarstva - 1,15; 1,73 i 11,09;
sektor proizvodnje hrane - 8,75; 14,87 i 83,84;
sektor proizvodnje ostalih dobara - 14,03; 2,91
i 21,64;
sektor transporta - 68,94; 5,28 i 2,30;
sektor trgovine - 3,58; 46,21 i 23,99;
sektor graevine - 41,03; 16,85 i 78,57.
2.10. STOPA PRINOSA NA UKUPNA SREDSTVA
Rast rentabilnosti u posmatranim godinama po-
kazuju sektori rudarstva i graevine. S obzirom da je
pre ovog rasta prethodio ogroman pad u prethodim
godinama, ovo moe da se posmatra kao vid oporav-
ka ovih sektora. Najvei pad rentabilnosti je vidljiv u
sektoru poljoprivrede i sektoru transporta. Najea
primena ovog faktora kod analize rentabilnosti ne-
kog preduzea je u uporeivanju prosene stope u
privrednoj grani. Stopa prinosa na poslovna sredstva
u 2007., 2008. i 2009. godinu je u:
sektoru poljoprivrede - 6,26; 10,29 i 5,79;
sektoru rudarstva - 3,19; 5,86 i 21,22;
sektoru proizvodnje hrane - 10,27; 11,79 i 8,70;
sektoru proizvodnje ostalih dobara - 6,39; 7,62
i 8,11;
sektoru transporta - 9,62; 8,41 i 6,43;
sektoru trgovine - 5,83; 7,05 i 6,15;
sektoru graevine - 7,50; 9,35 i 13,63.
2.11. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENA
SREDSTVA
Stopa prinosa na sopstvena sredstva iznosi po go-
dinama (2007., 2008. i 2009.) za sledee sektore:
sektor poljoprivrede - 7,45; 10,57 i 0,91;
sektor rudarstva - 2,35; 5,10 i 1,29;
sektor proizvodnje hrane - 11,99; 14,99 i 2,83;
sektor proizvodnje ostalih dobara - 6,73; 10,62
i 2,38;
sektor transporta - 23,09; 9,74 i 1,82;
sektor trgovine - 10,95; 9,72 i 3,30;
sektor graevine - 11,12; 16,20 i 3,59.
2.12. FAKTOR POSLOVNOG LEVERIDA
Uticaj poslovnog leverida na rezultat poslovanja
meri se faktorom poslovnog leverida, koji se utvruje
iz odnosa marginalnog i poslovnog dobitka (Stanii
i Stanojevi, 2010). Faktor poslovnog leverida poka-
zuje da bi za svaki procenat poveanja obima prihoda
od realizacije dolo do poveanja poslovnog prihoda
za odreeni procenat. U sluaju pada obima prodaje
dolo bi u istoj srazmeri do procentualnog smanjenja
poslovnog dobitka, ili poveanja poslovnog gubitka,
zavisno od nivoa donje granice rentabilnosti. Dejstvo
faktora poslovnog leverida posebno je znaajno za
kapitalno intenzivna preduzea zbog visokog uea
fksih trokova u ukupnim trokovima. Glavni faktor
poslovnog leverida predstavlja i visok stepen poslov-
nog rizika, jer relativno male promene u obimu pro-
daje mogu da dovedu do osetne fuktuacije poslovnog
dobitka.
Faktor poslovnog leverida u 2007., 2008. i 2009.
godinu je u:
sektoru poljoprivrede - 92,13; 5,99 i 9,54;
sektor rudarstva - 13,44; 9,96 i 3,19;
sektoru proizvodnje hrane - 32,63; 7,51 i 10,21;
Memet A. Analiza preduzea u Srbiji SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 72-78
76
R
A

U
N
O
V
O
D
S
T
V
O

I

R
E
V
I
Z
I
J
A
sektoru proizvodnje ostalih dobara - 27,33;
39,45 i 40,21;
sektoru transporta - 7,45; 8,58 i 12,13;
sektoru trgovine - 21,87; 14,69 i 31,14;
sektoru graevine - 28,49; 62,34 i 13,75.
2.13. FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDA
Ovaj faktor zavisi od apsolutne razlike izmeu sto-
pe prinosa na ukupna poslovna sredstva i prosene
kamatne stope kao cene pozajmljenih sredstava, i od
njega zavisi struktura kapitala preduzea (Ajdukovi,
2006). Dejstvo je vee to je vee uee pozajmljenih
sredstava u ukupnim sredstvima. Rezultati govore
koliko 1% dobitka dovodi do poveanja dobitka pre
oporezivanja i obrnuto. Sutinu dejstva fnansijskog
leverida ine rashodi na ime kamate, tako da njihov
porast u odnosu na poslovni dobitak utie i na po-
veanje faktora fnansijskog leverida, odnosno izlo-
enosti preduzea veem stepenu fnansijskog rizika.
Faktor fnansijskog leverida iznosi po godinama
(2007., 2008. i 2009.) za sledee sektore:
sektor poljoprivrede - 7,60; 5,36 i 6,10;
sektor rudarstva - 2,69; 30,99 i 2,84;
sektor proizvodnje hrane - 7,91; 4,46 i 3,89;
sektor proizvodnje ostalih dobara - 12,34; 8,51
i 1,85;
sektor transporta - 5,11; 16,42 i 9,19;
sektor trgovine - 3,36; 6,22 i 2,61;
sektor graevine - 4,82; 2,75 i 2,24.
3. MULTIVARIJACIONA ANALIZA
VARIJANSE
Multivarijaciona analiza varijanse (u daljem tekstu
MANOVA) proirenje je analize varijanse, koje se upo-
trebljavaju kada ima vie od jedne zavisne promenjive
(Jeremi, 2009). U naem sluaju to su varijanse racia
i ostalih pokazatelja iz analize poslovanja preduzea
koja posmatramo i njihovi pokazatelji kroz analizira-
ne tri godine. Time se ispunjava uslov koji multiva-
rijaciona analiza varijanse zahteva, a to je apsolutna
povezanost varijansi koje se posmatraju. MANOVA
poredi grupe i pokazuje da li je verovatno da su sred-
nje razlike u uticajima grupa na tu kombinaciju zavi-
snih promenjivih tane i pokazuje mogunosti koje te
grupe ispoljavaju. Iz MANOVA analize i prethodne
analize u radu izvodimo zakljuak o proftabilnosti
preduzea u Srbiji u vreme krize, kao i eventualno
olakavanje izbora oblasti poslovanja potencijalnih
investitora. Za analizu emo koristiti sve pokazatelje
koje smo prikupili i kroz SPSS emo izvriti MANO-
VA, ali emo samo za racio likvidnosti prikazati ta-
bele koje se dobijaju iz SPSS analizom, dok emo za
ostale analizirane podatke samo izvoditi zakljuke, a
postupak je isti kod svih.
Tabela 1. Levenes Test of Equality of Error Variances
F df1 df2 Sig.
Racio likvidnost
2009.
0,866 13 210 0,590
Racio likvidnost
2008.
2,334 13 210 0,064
Racio likvidnost
2007.
3,129 13 210 0,048
U tabeli Levenes Test of Equality of Error Varian-
ces, svaka vrednost u koloni sig koja je manja od 0,05
pokazuje da je naruena pretpostavka o jednakosti va-
rijanse njegove promenljive. U naem sluaju nijed-
na promenljiva nema znaajnu vrednost Levaneov-og
pokazatelja, zbog ega zakljuujemo da su varijanse
jednake.
Ovaj skup multivarijacionih testova znaajnosti
pokazuje da li se grupe statistiki znaajno razlikuju
po linearnoj kombinaciji zavisnih promenjivih. Na
raspolaganju je nekoliko pokazatelja (Wilks's Lamb-
da, Hotelling's Trace, Pillai's Trace). Najee se kori-
sti Wilks's Lambda pokazatelj. Iz tabele Multivariate
Tests izvlaimo vrednost za Wilks's Lambda - 0,874 uz
znaajnost od 0,883, to pokazuje da ne postoji velika
razlika izmeu racia likvidnosti po analiziranim go-
dinama, ali takoe pokazuje da postoji velika razlika
izmeu analiziranih grupa.
4. REZULTATI MANOVA
ANALIZE
Jednofaktorskom analizom varijanse istraene su
razlike u raciu analize sektora poslovanja u toku tri
posmatrane godine. Nezavisna promenjiva je bila
sektor poslovanja, a zavisne promenjive su bile racia
likvidnosti za tri posmatrane godine. Utvrena je sta-
tistiki znaajna razlika izmeu racia u toku nekoliko
godina. Vanost uticaja sektora poslovanja na racio
likvidnosti moe se izraunati pomou pokazatelja u
poslednjoj koloni Partial Eta Squared (tabela 2). Eta
Memet A. Analiza preduzea u Srbiji SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 72-78
77
R
A

U
N
O
V
O
D
S
T
V
O

I

R
E
V
I
Z
I
J
A
kvadrat predstavlja proporciju varijanse u zavisnoj
promenljivoj koju objanjava nezavisna promenjiva
(Mati, 2007). To znai da se po sektorima objanjava
od 13,38 i na kraju 69 procenata varijanse merenja
racia likvidnosti. Po tim vrednostima racia likvidnosti
(prvo uzeti u obzir 2007., pa 2008. godine i na kraju
2009. godinu) prvo navodimo pobednike, odno-
sno, delatnosti koje imaju najveu stopu likvidnosti
u svom poslovanju: sektor poljoprivrede, sektor pro-
izvodnje hrane i sektor administrativnih i uslunih
delatnosti. Kod rigoroznog racia likvidnosti to su:
sektor administativnih i uslunih delatnosti i sektor
poljoprivrede. U analizi koefcijenta obrta kupca to
su: proizvodnja ostalih dobara, trgovinska preduzea i
administrativne i uslune delatnosti. U sluaju analize
perioda naplate potraivanja izdvajaju se: transportna
preduzea i trgovinski sektor. U sluaju koefcijenta
obrta zaliha izdvajaju se trgovinska preduzea i pro-
izvodnja ostalih proizvoda. U sluaju prosenog pe-
rioda obrta zaliha izdvajaju se trgovinska preduzea.
U sluaju koefcijenta obrta dobavljaa izdvajaju se,
takoe, trgovinska preduzea i proizvodnja ostalih
proizvoda. U sluaju analize prosenog vremena pla-
anja izdvajaju se trgovinska preduzea i proizvodnja
ostalih proizvoda. Prilikom analize koefcijenta obrta
poslovnih sredstava najbolje rezultate pokazuju tr-
govinska preduzea, sektor administrativnih i uslu-
nih delatnosti i graevinska preduzea. Kod analize
koefcijenta obrta sopstvenih sredstava izdvajaju se
trgovinski sektor i sektor koji se bavi proizvodnjom
hrane. Najmanji stepen pozajmljenih sredstava ima
sektor poljoprivrede, administrativni i usluni sektor
i sektor rudarstva. Najvei koefcijent pokria kamate
imaju administrativni i usluni sektor i graevinski
sektor. Najveu stopu prinosa na ukupna sredstva po-
kazuju administrativni i usluni sektor, sektor poljo-
privrede i proizvodnje hrane. Najveu stopu prinosa
na sopstvena sredstva imaju sektor proizvodnje hrane
i graevinski sektor. Najvei faktor poslovnog leve-
rida pokazuju sektor transport i sektor proizvodnje
ostalih proizvoda. Najvei faktor fnansijskog leverid
imaju sektor hotela i smetaja i sektor proizvodnje
ostalih proizvoda.
5. ZAKLJUAK
Po rezultatima uporednih analiza racia dolazimo
do zakljuka da je najproftabilniji u Srbiji, po veini
pokazatelja, sektor administrativnih i uslunih delat-
nosti. Takoe, sledeim redom proftabilni su sektori:
poljoprivrede, umarstva i ribolova (postoji najvee
odstupanje i variranje proftabilnosti u ovoj oblasti),
proizvodnje hrane i sokova. Najvei problem pred-
stavlja period naplate potraivanja koji usporava ra-
zvoj poslednje spomenutog sektora. Sektor proizvod-
nje ostalih dobara je takoe proftabilan, iako, kada je
u pitanju naplata potraivanja postoji problem. Sektor
trgovine i sektor graevine u velikoj meri su optere-
eni krizom. Sektor transporta, takoe je u lananom
problemu zbog opte nesigurnosti i turbulentnosti tr-
ita. Primeuje se blagi uzlazni trend u veini poka-
zatelja, to moe da bude prvi pokazatelj trenda rasta
opte privredne aktivnosti. To ne ukazuje na izlazak iz
krize, ali moe da najavi poetak kraja kriznog perio-
da, kao i da utie na povraaj poverenja u privredni i
ekonomski razvoj drave, to je neophodno za izlazak
iz krize. Za investitore je znaajno da je obim poslovne
aktivnosti porastao u pojedinim sektorima i da postoje
Memet A. Analiza preduzea u Srbiji SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 72-78
Tabela 2. Multvariate Tests
Efect Value F Hypothesis df Error df Sig.
Partal Eta
Squared
Intercept Pillais Trace 0,158 12,982(a) 3,000 208,000 0,000 0,158
Wilks Lambda 0,842 12,982(a) 3,000 208,000 0,000 0,158
Hotellings Trace 0,187 12,982(a) 3,000 208,000 0,000 0,158
Roys Largest Root 0,187 12,982(a) 3,000 208,000 0,000 0,158
Oblastpos Pillais Trace 0,129 0,727 39,000 630,000 0,892 0,043
Wilks Lambda 0,874 0,735 39,000 616,680 0,883 0,044
Hotellings Trace 0,140 0,743 39,000 620,000 0,874 0,045
Roys Largest Root 0,108 1,749(b) 13,000 210,000 0,053 0,098
78
R
A

U
N
O
V
O
D
S
T
V
O

I

R
E
V
I
Z
I
J
A
proftabilni sektori u koje se moe investirati sa zado-
voljavajuim prinosom na uloeni kapital. Povratak
investicija i pokretanje novih poslova u Srbiji, moe
da pokrene i sporne sektore, koji su pokazali slabo-
sti u kriznom periodu, kao to su graevinski sektor.
Prema pokazateljima moemo zakljuiti da su tri naj-
proftabilnija sektora: administrativni i usluni sektor,
sektor poljoprivrede i sektor proizvodnje hrane.
LITERATURA
Ajdukovi, G. (2006) Poslovna statistika. Beograd: Fakultet
za trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari, 465 - 488.
Beogradska berza [online]. Dostupno na: http://www.belex.rs/
trzista_i_hartije/hartije/akcije [pregledano 14.04.2011].
Jeremi, Z. (2009) Finansijska trita. Beograd: Univerzitet
Singidunum.
Mati, N. (2007) Analiza podataka i excel. Beograd: Fakultet
za trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari.
Narodna banka Srbije [online]. Dostupno na: http://www.nbs.
rs/internet/cirilica/80/index.html [pregledano 11.04.2011].
Pallant, J. (2009) SPSS - prirunik za preivljavanje. Prevod
treeg izdanja. Beograd: Mikro knjiga.
RZS (2007) Upotreba informaciono-komunikacionih tehnolo-
gija u Republici Srbiji. Republiki zavod za statistiku Srbije.
Stanii, M., Stanojevi, Lj. (2010) Evoluacija i rizik. Beograd:
Univerzitet Singidunum.
Memet A. Analiza preduzea u Srbiji SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 72-78
Rad primljen: 26.7.2011.
Ispravka: 8.9.2011.
Rad prihvaen: 15.9.2011.
Abstract:
The important aim of every business system in every country is profitability of the
business areas. In our study we are looking for the most profitable business areas
in Serbia. As a result we defined the most profitable areas for foreign and domestic
investors, and for other shareholders in business surroundings in Serbia. We got
the results after analysing the entrepreneurs business papers and by ratio analysis
of 226 entrepreneurs from different areas of business. By comparing the results of
this analysis we reached the results which can be used in a practical way through
the investment or business cooperation with other business subjects in Serbia.
Key words:
Ratio analysis,
Profitability,
Investments,
Investors.