Anda di halaman 1dari 18

ANTROPOLOGIJA FOLKLORA

(Izvor-belesci sa predavanja )
I NEDELJA (5.10.2006)
ISTORIJAT POJMA
Prvi put pojam je predloio Vilijam D!" T!ma# 1$%6. &!'i"( i pod pojmom je
podrazumnevao usmenu knjievnost, ali i narodno znanje. Kod nas je doslovni prevod
predloio Tihomir or!evi", plasiraju"i pojam narodoznanstvo (nije uspeo sa ovim
predlo#om) .
$ve osnovne koncepcije uti%u na razvoj prou%avanja &olklora' )!ma"*i+am i
,-l*-)"i (.!l-/i!"i+am.
(olklor nikada nije postala zasebna disciplina, odnosno, uvek je bio na #ranici dru#ih
oblasti.Poku)aj vezan za osamostaljivanje &olklora kao nauke vezan je za *meriku.
$an danas se prou%ava u okviru dru#ih nauka kao )to su knievnost i etnolo#ija.
ROMANTI0AM
+erder (,. &ilozo& romantizma) prvi je upotrebio pojam 1.!l,2 (3i*a #( 4!l,) , a
ozna%ava narodnu du)u odnosno narodni duh. -omantizam je ro!en u .ema%koj, a
posle se pro)irio i na /eliku 0ritaniju, slovenske zemlje, da bi talas na kraju obuzeo
celu 1vropu , a najja%i centri su #ermanski, slovenski, skandinavski i britanski. Ideja
se zasnivala na pro%avanju evroposko# selja)tva(doma"e# e#zoti%no# dru#o#),
posebno se prou%avalo usmeno stvarala)tvo kao odraz primitivne svesti i dobar izvor
za pro%avanje jezika koji predstavlja odraz stanja na)e svesti, duha i kulture.
0ilo je zastupljeno uverenje da ivot evropskih seljaka oslikava pro)lost, materijalno
duhovno, koje je slika o davno pro)lom ivotu civilozovanih naroda. F!l,l!) j(
#ma*)a" 5!5-la)"!m #*a)i"!m6 !'"!#"!6 #-).i.al!m.
Amateri i pro&esionalci bavili su se narodnim stvarala)tvom i to je bio jedan vid
predstavljanja narodne drave svetu, kao )to je slu%aj sa /ukom Karadi"em i srpskim
narodnim stvarala)tvom.
K7LT7RNI EVOL78IONI0AM
2z &ilolo#e, mno#i antropolozi 3I3 veka bavili su se &olklorom. 0ritanski 4veliki
tim5 iz 33 veka, kome su pripadalai (rejzer i Tajlor, zastupao je ideju da pro%avanje
vanevropskih primitivnih naroda odraava svest kroz koju su pro)li civilozovani
6kripte 6(-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, ve" uz nju.
.iko ne #arantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti).
.iko ne #arantuje pozitivan ishod na ispitu, u slu%aju u%enja samo iz ovih skripti. .a
na)em sajtu (777.studentski-&orum.or#) moete na"i i kompletan spisak ue i )ire
literature preporu%ene od strane pro&esora.

narodi. Koncepcije romantizma &ilolo#a i kulturolo#a su se poklapale i podravale.
F!l,l!) #( #ma*)a! "a-,!m ,!ja 5)-3a.a 5!5-la)"( #*a)i"( i 9#-).i.al(2 ,!j(
*)(:a #a3-.a*i !' +a:!)a.a i 5)!/(#a m!'()"i+a/ij(.
Ra+li,( i+m(;- 4il!l!<,!& i a"*)!5!l!<,!& ,!"/(5*a=
-omantizam i &ilolozi u &olklor u vide narodni duh koji svoj odraz ima u narodnom
jeziku. Kulturni evolucionizam &olklor smatra reliktom primitivno# sistema
razmi)ljanja i verovanja.
Identi&ikacija &olkora sa pro)lo)"u nije rezultat prirode materijala kojim se &olklor
bavi, ve" rezultat de&inicija i vladaju"ih koncepata tokom dru#e polovine 3I3 veka i
delom 33 veka.
Kako su se za &olklor zanimali kao za pro)lost odnosno survivale,sam &olklor dobijao
je mar#inalni poloaj i status. Tako ne)to je &olkloriste inspirisalo da ,889. #odine u
najpoznatije &olkloristi%kom %asopisu, koji se zove 1J!-)"al !4 Am()i/a"
F!l,l!)(2 , otvore raspravu posve"enu statusu nauke. Pitanja su bila razna ' $a li
uop)te ima smisla baviti se &olklorom: ;ni predlau preimenovanje nauke, dok dru#i
kau da je naziv takav kakav jeste i da &oklor kao takav nije prevazi!en.
Prosvetiteljski stav u 1vropi' )to pre treba odvojiti se od ono#a )to nas izjedna%ava sa
nazadnim obi%ajima i verovanjima(&olklorom) i napredovati u pravcu nauke i
obrazovanju.
Kao poddisciplina, 4!l,l!) !' 5!3(*,a :i.a -*(m(lj(" - '.(ma "a-3"im
!:la#i*ima' u antropolo#iji i etnolo#ije'
,. *ntropolo#ija < antropolo)ki &olklor
=. nauka o jeziku i knjievnost- nau%ni &olklor
>ra!a je ista , a pristupi bi mo#li biti komplementarni, ali svaka ima svoje teorijsko-
metodolo)ke koncepte. 6redinom 33 veka susret ove dve discipline bila je
lin#vistika- strukturalno semilo)ki i strukturalno semanti%ki pristup (?evi-6tross).
;sobenosti knievno#, odnosno, literalno# &olklora jesu pitanja poetike, stila, &orme,
anra, dubinska istraivanja, pore!enja, retorika i stilske &i#ure. @anima ih di&uzija
narodno# stvarala)tva, upore!uju motive i teme narodno# stvarala)tva porede"i ih sa
umetni%kom knjievno)"u, )to antropolo)ki &olkloristi ne rade. /ano je za literarne
&olkloriste da narodno stvarala)tvo podi#nu na jedan vi)i nivo, odnosno, na nivo
umetni%ke vrednosti. Tako je prou%avaju stvaraoci koji su kolektivni i
izvo!a%i( epske, lirske pesnike...) koji su pojedina%ni.
*ntropolo#ija se koristi pak svojim metodama ( istorijsko-komparativni za
evolucionizam, a istorijsko-#eo#ra&ski za di&uzionizam). *ntropolo#e zanima, osima
tema, motiva i strukture, i socijalna i kulturna &unkcija &olklora, socijalna #rupa, klasa,
u kojima on slui kao identi&ikaciona kate#orija i predstavlja identitet na%in mi)ljenja,
stavove...;ni pod &olklorom podrazumevaju, osim verbalnih elemenata, i neverbalne
arte&akte #rupe, koje posmatraju u socio-kulturnom kontekstu.
KOD NAS
.ajistaknutiji &olklorista je bio V-, Ka)a'i>,me!utim nje#ovi nastavlja%i popu)taju
u kvalitetu )to prime"uje Ti?!mi) @!);(.i>. .je#ovu nau%nu koncepciju predstavlja
u svoja dva dela= 1O (*"!l!&iji 2i 1S)5#,i 4!l,!l2. ;n de&ini)e &olklor ,a! "a-,- !
#.im lj-'#,im ma"i4(#*a/ijama <*! #( 5!,la5a #a 'a"a#"j!m '(4i"i/ij!m
- = -

a"*)!5!l!&ij(. Tihomir or!evi" &olklor shvata kao prou%avanje sopstveno#,
narodno# duha i narodnih umotvorina kao celine, obi%aje, medicinu, pravo,
materijalnu kulturu i to se danas smatra etnolo#ijom. .je#ove de&inicije su jako
)iroke.
F-",/ija 4!l,l!)a 5! "j(m- #- (*"i3,a6 .a#5i*"a i 5!li*i3,a i #ma*)a 'a j( 4!l,l!)
m!>"! #)('#*.! +a -*.);i.a"j( "a/i!"al"i? &)a"i/a.
V(#(li" Aaj,a"!.i> je istori%ar reli#ije koji je sa ciljem u prou%avanju istorije reli#ije
koristio &olklorne izvore.Ano#o je bolje i uspe)nije analizirao &olklorna dela od
Tihomira or!evi"a i nje#ova su obja)njenja prevazi!ena. ;boica su analizirala iz
vladaju"ih koncepta (di&uzionizam i evolucionizam). ;boica su poku)avala da
objasne &olklor uz pomo" etno#ra&ske i istorio#ra&ske #ra!e.
P(*a) P!5!.i> je bio knjievnik i nje#ova tuma%enja &olklora su jako zna%ajna.
FOLKLOR I FOLKLORISTIKA
(olklor je izraz koji je dvozna%an. ;zna%ava i nauku i sam predmet izu%avanja te
nauke. Ala" Da"'(#6 ameri%ki &olklorista, 1B65. &!'i"( - ,"ji+i 1 T?( S*-'C !4
F!l,l!)(5 perdloio je termin 4!l,l!)i#*i,a za nauku o &olkloru, a 4!,l!) predmet
prou%avanja. 0ilo je i onih koji su za i onih koji su protiv. ;ni koji su bili protiv
smatrali su da &olkloristika predstavlja i sto )to i lin#vistika.Ae!utim, $andesov
predlo# je bio kod ve"ine prihva"en.
II NEDELJA (11.10.2006.)
KO JE 1FOLK2D ETA JE 1LORE2D
NOSIO8I FOLKLORA I PREDMET PRO7AAVANJA
(olk- stvaralac i nosioc &olklora, odre!ivan je kao zavistan entitet, odnosno, uvek u
opoziciji sa nekim dru#im pojmom koji #a je de&inisao i odre!ovao. *lan $andes
izdvaja B opozicije vezane za &olk, u delu 4Cho *re The (olk5.
,. .ia klasa ili donji dru)tveni sloj /6 vi)a klasa odnosno elita, odnosno, #ornji
dru)tveni sloj
=. necivilizovane mar#inalne #rupe ljudi unautar civilizovanih dru)tava /6
civilozovani #ra!ani . 6matralo se da samo necivilizovani narodi imaju &olklor
D. selja)tvo, ruaralni sloj drave /6 urbano stanovni)tvo, za koje se verovalo da
nema &olklor
B. nepismeni ili pomalo pismeni /6 pismeni /6 narodi bez pisam i to je tako!e
dvostruka opozicija
Ko je &olk: To je nii dru)tveni sloj selja)tva, necivilizovani sloj unutar civilizovanih i
nepismeni i nepor#resivne klase. /erovalo se da vi)e nema &olklora ve" #aje visoku
- D -

umetnost. Tako dolazimo do #lavne dihotomije, a to je OFRA0OVANJE VS
FOLKLOR.
;vu dihotomiju zapo%inje evolucionisti%ki stav. ;pismenjavanjem i obrazovanjem
niih dru)tvenih slojeva iz#ubila bi se populacija koja stvara i ne#uje &olklor kao
na%in usmeno# i estetsko# izraavanja. Takvo evolucionisti%ko shvatanje bilo je vrlo
ilavo. ;draalo se do kraja 33 veka i podrazumevalo je pravljenje zbirki i
prikupljanje &olklorno# materijala. ?o)a posledica za nauku je ta )to se decenijama
nije radilo na razvoju analiti%kih metoda ve" je &olklor podrazumevao samo
prikupljanje #ra!e, dakle sta#nirao je.
>re)ka je u mi)ljenu da elita nema &olklor i da "e &olklor niih slojeva nestati.
REDEFINI8IJE POJMA 1FOLK2
$o ,. zna%ajnih rede&inicija pojma 4&olk5 do)lo je u *merici BE-ih #odina. *meri%ki
&olkloristi nisu imali du#u preda%ku tradiciju, kao )to su to imali evropski &olkloristi u
svom selja)tvu. 6elja)tvo u 1vropi je imalo snaan politi%ki i nacionalni konceptu,
po#otovo u romantizmu i %esto se njime manipulisalo. *meri%ko stanovni)tvo jeste
bilo a#rarno, ali nije bilo srtaro. ;ni su umali Indijance,ali oni nisu bili deo bele
kulture.*meri%ki &olkloristi su uo%ili da su u lo)ijoj poziciji od evropskih &olklorista i
onda se -i%ard $orson zanimao ima li 4&olka5 u #radu.
2 prvoj polovini 33 veka -obert -ed&ild prou%ava seoske zajednice u Aeksiku i
uvodi termin 4folklorno drutvo5 i de&ini)e #a kao zami)ljeni idealni tip &olklorno#
seosko# dru)tva u opoziciji je sa modernim dru)tvom.
Karakteristike &olklorno# dru)tva'
slaba spolja)nja komunikacija
interna- unutra)nja komunikacija je razvijena
velika sli%nosti u ideolo#iji i pona)anju
sporo menjaju shvatanja
ekonomski nezavisni
usmena komunikacija ( u#lavnom su nepismeni ili polupismenu)
slabo razvijena sklonost ka apstraktnom razmi)ljanju
upotreba ma#ije, simboli%ko# na%ina mi)ljenja i izraavanja
vane su tradicionalne vrednosti
&amilijarno opho!enje prema ljudima
jednostavna podela rada
slabo razvijena tr#ovina i upotreba novca

;vakve karakteristike #ovore o jednom posebnom delu dru)tva koje nije e#zoti%no
primitivno, ve" je deo civilizovano# dru)tva..je#ova &olklorna dru)tva nisu survivali
neko# drevno# dru)tva ve" homo#ena #rupa koja je posedovala ovakav na%in ivota.
Ipak postoji opozicija nia tradicija /6 vi)a tradicija.
2 dru#ojh polovini 33 veka, nakon $r#o# svetsko# rata, do)lo je do ubrzano#
razvoja #lobalnih razmera i dolazi do bitnih ispitivanja u svim naukam pa i u
&olkloristici.@bo# mi#racija, #lobalizacija, opismenjavanja , obrazovanja i
urbanizacija dolazi do rede&inisanja svih pojmova i koncepcija.
- B -

Po%etkom FE-ih #odina Alan Dandes je predloio svoju de&iniciju &olka'
FOLK SE ODNOSI NA FILO KOJ7 GR7P7 LJ7DI KOJA
DELI NAJMANJE JEDAN 0AJEDNIGKI FAKTOR FE0
OF0IRA NA TO KOJE JE PRIODE TAJ FAKTOR. TA GR7PA
MORA DA IMA ODRE@EN7 TRADI8IJ7 KOJ7 DELI I KOJ7
SMATRA SVOJOM6 A KOJA DOPRINOSI STVARANJ7
GR7PNOG IDENTITETA.
Teoretski, dovoljne su dve osobe da %ine &olk.Potrebno je da dele jedan zajedni%ki
&aktor koji im pomae da se identi&ikuju.2 ovoj de&iniciji se vidi pomeranje u odnosu
na prethodne.;va de&inicija je &leksibilna i dinami%na.Pro)iruje se na veliki broj
razli%itih #rupa.;buhvata i urbani i pismeni i vi)i sloj stanovni)tva ( &olklor socijalnih,
verskih, starosnih, politi%kih, sportskih, hobi, rodnih...).$andesov koncept ne predvi!a
odumiranje i nestanak 4&olka5. Prvi uvodi da pojam 4&olk5 %ini nezavisni entitet. ;va
de&inicija nije kod svih nai)la na prihvatanje, posebno kod konzervativnijih &olklorista
koji smatraju da &olklor #ubi svoju di&ernciju speci&iku, odnosno, utapa se u
antropolo#iju.
$andesova, ali i mno#e moderne de&inicije, upu"uju na 4&olk5,kao nezavistan entitet,
se odnosi na razli%ite #rupe unutar moderno# dru)tva koje koriste &olklor kao svoje
posebno sredstvo izraavanja tj. kao deo svoje ekspresivne kulture, kao &olkolorni tip
komunikacije (verbalnoo i neverbalno se izraavamo i komuniciramo, to nije
svakodnevna komunikacija, ali izvire iz nje-potkulturni,subkulturni,umetni%ki-#de mi
izraavamo potrebu za estetskim).Tra#aju"i za tim posebnim tipom komunikacije
vide"emo da nema potrebe da se o#rani%avamo na jednu dru)tvenu #rupu.
-uski lin#visti, -oman Gakobson i Petar 0o#atirjev su ,8=8. napisali tekst 4(olklor
Kao .aro%it ;blik 6tvarala)tva5. 0ave se sinhronisti%kom &olkloristikom, odnosno,
&olklor posamatraju ,a! -m(*"i3,i )(5()*!a) !')(;("i? +aj('"i/a. 2sputno uvode i
moderan koncept nosioca &olklora. @aklju%uju da &olklor ima razli%ite &unkcije i da
&olklor moe biti mu)ki, enski, starosni ili #eo#ra&ski. 6vi smo u isto vreme i
korisnici i proizvo!a%i &olklora.
HT* G1 1LORE2: - predstavlja "a)!'"! +"a"j( ili 5!&l('a "a #.(*
III NEDELJA (12.10.2006.)
DEFINI8IJA FOLKLORA
F!l,l!) j( !')(;(" ,a! -#m("! i .():al"! i+)aa.a"j(.Maja F!<,!.i>HS*-lli j(
!')('ila 4!l,l!) ,a! .)#*a -#m("( "a)!'"( ,"ji(."!#*i i *! - #.!j!j ,"ji+i 1O
P!jm!.ima 7#m("( i P-3,( K"ji(."!#*i i Nji?!.im Na+i.ima2.
2 3I3 veku postojala su D najvanija centra istraivanja &olklora' .ema%ka
(#ermasnka komprativna,&ilolo)ka i mitolo)ka )kola), (inska u 6kandinaviji
(istorijisko-komparativna) i -usija.
/erbalno strvarala)tvo (prozno i poetsko) se u 3I3 veku name"e kao dominantni
centar prou%avanja &olklora. .arodnom izraavanju je priznata vrednost
knjievnosti,dakle, dobilo je status umetnosti i to je dobra strana jer je na neki na%in
- I -

podi#nut nivo ovih &ormi..arodna knjievnost se jo) naziva i -#m("a ,"ji(."!#*.
Izraz 4narodna knjievnost5 je bio jako vaan u istorijskom smislu jer daje odre!enu
vrednost takvom polju knjievnosti i polju umetni%ko#.
I0Hi? &!'i"a 33 veka sve se vi)e koristi i+)a+ 1"a)a*i.2 da bi se pro)irilo polje
istraivanja jer &olklor ne podrazuva samo one umetni%ke elemente, ve" i neke &orme
koje nemaju umetni%ku vrednost, ali su ipak &olklor i ne treba ih zbo# to#a ostavljati
po strani.
Postoji % 5)im()a '(4i"i/ija 4!l,l!)a na koje su se dru#i niz #odina pozivali'
1. FOLKLOR JE DEO TRADI8IJSKE 7METNOSTI KOJI SE
I0RAJAVA REAJ7 < u tekstu -omana Gakobsona i Petra 0o#atirjeva
2. 4(olklor kao verbalna umetnsot5 /ilijema 0askoma J FOLKLOR KAO
ESTETSKA 7POTREFA I0GOVORENIK REAI
L. FOLKLOR PREDSTAVLJA 7SMEN7 TRADI8IJ7 I VEROVANJE
KOJE SE PRENOSI SA GENERA8IJE NA GENERA8IJ7 FE0
7POTREFE PISANIK SREDSTAVA < de&inicija /ilijema /els .juvela koji
je osniva% *meri%ko# (olklorno# 2druenja i %asopisa G.*.(. iz ,999. #odine
%. FOLKLOR KAO 7SMENA TRADI8IJA6 OSIM VERFALNOG I SVI
DR7GI OFLI8I TRADI8IJSKOG PRENOEENJA 7METNOSTI
( muzika, drama, ples, likovne &orme) < de&inicija +ermana 0auzin#era koji je
bio nema%ki etnolo# i &olklorista
O.( '(4i"i/ij( i#*i3-' tip komunikacije-usmenost,verbalnost-na%in izraavanja K
tradicija, predstavlja osnovu narodno# znanjaK umetnost, predstavlja umetni%ku
dimenzijuK kolektivnost ili 4narodnost5, predstavlja tip zajednice.
6ve !.( '(4i"i/ij( 5!/)*a.aj-' tradicionalnost, verbalnost, duhovnost, usmenost,
umetni%ki karakter. ;ve vrste de&inicija za neke &olkloriste su bile najvanije i jedine
snane i uticajne i me!u prvim strujama koje su de&inisale &olklor.
6ve !.( '(4i"i/ij( i+!#*a.ljaj-'
Pro)lost < &olklor kao survival
Pisane oblike &olklora (ne-usmenost)
.e- verbalnost ( pokreti, mimika, muzika, #est, materijalni arte&akti, likovnost
)
.e-umetni%ke i ne- estetske oblike &olklora
.e postavlja pitanje 4 Ko je &olk:5
DEFINI8IJA FOLKLORA KAO 7METNOSTI REAI
FOLKLOR JE POSEFNA VRSTA I0RAJAVANJA 0AJEDNIAKA SVIM
OSOFAMA I GR7PAMA KOJE 7 POSEFNIM SIT7A8IJAMA KORISTE
- F -

VERFALN7 7METNOST I 7SMEN7 TRADI8IJ7 KAO VAJNO
SREDSTVO KOM7NIKA8IJE.
;va de&inicija na#la)ava poseban tip komunikacije.
T!ma# F)-# je podelio &olkloriste na na%elno 2 &)-5( )to je pomenuto u delu
4(olkloristika'koncepcija teorije5 iz ,8LL. #odine koje se dre ove sada)nje
de&inicije &olklora'
,. prvu #rupu %ine oni koji akcenat stavljaju na tradicionalne ideje i pona)anje i
predstavljaju 4&olkli&e schooleras5 i orjentisani su na ruralno, predindustrijsko
i polupismeno.Kod ove #rupe na umu je verovatno imao etnolo#e i
antropolo#e
=. dru#u #rupu %ine oni koji pru%avaju &olklor kao umetni%ki i ekspresivni
(neinstrumentalni) na%in izraavanja, ne zanima ih ni #rupa ni tradicija kao
ove prve. .ajverovatnije misli na knjievne &olkloriste koji shvataju &olklor
samo u komunikacijskom smislu.
Prvo i najvanije pitanje oralnosti tj usmenosti jeste' koji je prevashodni i najvaniji
na%in preno)enja &olklora:
V!l*() O"& je doba pismenosti, kada su pismene %inili samo oni iz elitno# sloja, niti
,M, nazvao periodom 5)ima)"( !)al"!#*i, tada pismenost nije bila masovna pojava.
Period kada pismenost biva masovna pojava i kada nije vi)e jedini tip komunikacije
ve" #ranicu pomera pojava )tampe i dru#ih medija, naziva #(,-"'a)"a !)al"!#*.
PITANJE VERFALNOSTI
;ve de&inicije %itavo to polje izostavljaju, a odnosi se na muzi%ke, materijalne,
likovne i kineti%ke oblike &olklora.
PITANJE 7METNOSTI6 ESTETSKE DIMEN0IJE
Postavlja se pitanje )ta su anrovi #de estetsko i umetni%ko nije vano, a odnose se na
poslovice, izreke, psovke, kletve, predanja, urbane le#ende itd. $a li ti anrovi, ipak,
koriste estetsku dimenziju u izraavanju, odnosno stilske i retori%ke &i#ure i poetiku:
*ko ih uvrstimo u umetnost, onda, #ranice umetnosti )irimo, ali su one jako ne
umetni%ke,vredne istraivanja i posebne za nas.
IV NEDELJA (1$.10.2006.)
KON8EPTI I PRIST7PI 7 PRO7AAVANJ7 FOLKLORA
0itan je savremeni pristup koji odustaje od tih bitnih de&inicija &olklora.6avremeni
pristupi stavljaju akcenat na koncepte, &orme i dimenzije &olklora kroz koje se
or#anizuje &olklor. ;vi savremeni pristupi nastaju da bi izbe#li ove prethodne
- L -

de&inicije &olklora koje izostavljaju %itav skup &enomena kojima se &olklor bavi, a bilo
je te)ko prona"i zajedni%ko# imenitelja.
Pre sve#a, &olklor je ekspresivni, izraajni deo kulture. Isti%u se komunikacija i
proces jer su vani za &olklor. Poseban se akcenat stavlja na dinami%nost procesa i
isti%e se raznovrsnost simultanih &ormi.
(olklor slui za konstrukcije razli%itih identiteta koji su osnovani na razli%itostima.
6lui i kao simboli%ka komunikacija upravo radi mitova, pri%a...Isti%e se i
bihejvioralni pristup jer je &olklor speci&i%an oblik pona)anja. Taksonimija realnosti
(:),procesi kroz koje se konstrui)u, or#anizuju i saop)tavaju iskustva.
Eli!* O)i"& zastupa komunikacijski koncept &olklora. Izdvojio je stavke po kojima je
&olklor komunikacija'
,. #rupna ili kolektivna komunikacija
=. svakodnevna i uobi%ajena
D. ne&ormalna i lokalna
B. li%na ( u smuslu direktno# kontakta)
I. mar#inalna ( ne dolazi iz centra mo"i, nije javna, &ormalna, institucionalna)
F. tradicionalna (stil je tradicionalan)
L. estetska
9. ideolo)ka (uvek je nosilac odre!eno# sistema znanja, ideja, mi)ljenja)
0er Telkin je dao dinami%nu i komunikativnu de&iniciju &olklora koja objedinjuje
ve"inu prethodnih teza'
FOLKLOR JE AKTIVNA TRADI8IJA KOJ7 AINE 0AJEDNI8E 0NAAENJA
(simboli), KOJI SE 7OFIAAJENO RA0MENJ7J7 ( svakodnevnom
komunikacijom) ME@7 FLISKIM I PO0NATIM LJ7DIMA6 NA NAAIN
PREPO0NATLJIVOG STILA I FORM7LA (PREMISA KRO0
NEFORMALN7 KOM7NIKA8IJ7)
(olklor je dinami%ki proces i aktivna tradicija. ;n smatra da ta dva pojma nisu u
opoziciji. Tradicija odre!uje sadraj &olklorne komunikacije. Ta tradicija je aktivna jer
se &olklor stalno dinami%no menja pa je i time komunikacija ista takva..Izdvoio je B
na%ina kako se u &olklornim anrovima izraava odnos izme!u dinamike i tradicije'
,. konzervativan sadraj i stil izvo!enja(striktno po)tovanje pravila npr. pevanje
epskih pesama, pri%anje mitova,poslovica)
=. konzervativan sadraj i dinami%no izvo!enje(zavisi od na)e# talenta)
D. dinami%an sadraj i tradicionalno izvo!enje ( npr. vic)
B. dinami%an sadraj i stil izvo!enja (npr. tra%,#lasine)
Konzervativan sadraj predstavlja i iziskuje verno reprodukovanje.
Ala" Da"'(# je predloio koncept za razlikovanje &olklora od ne&olklora. 6vaku
&olklornu &ormu bi trebalo analizirati na D nivoa'
- 9 -

,. T(,#*-)a < na nivou samo# jezika ( &oneme, mor&eme, sintaksa i leksika,
stihovi i rime). Ao#u"a je kada su u pitanju verbalne &orme, a kada su u
pitanju neverbalne &orme, moda se mo#u prou%avati na nivou #esta. ;vo je
domen lin#visti%kih analiza. ;va vrsta analize je usmerena na &iksirane &raze
( poslovice, izreke, za#onetke, jezi%ke bravure, brzalice i brojalice).
=. .ivo T(,#*a < nivo analize je sadraj teksta. *naliziraju se motivi, teme,
sadraj, poruke koje se prenose. Tu spadaju anrovi slobodnih &raza. *nalize
koje se vr)e na tekst mo#u biti' narativne i strukturalno-semanti%ke
analizeK&olkloristi%ke,antropolo)ke i &ilolo)ke analizeK anrovi 4slobodnih
&raza5- mitovi, bajke, le#ende itd.
D. K!"*(,#* < odnosi se na = stvari '
a) neposredna &olklorna situacija u kojima se &olklorne &orme prenose <
per&ormans
b) )iri re&erencijalni sistem spram ko#a se sadraj tuma%i i nosi zna%enje
Kontekst i &unkcija nisu isto - jedno je pitanje za)to je neka pri%a ispri%ana, a
posebno je pitanje %emu ta pri%a slui.
Da" F("HAm!# je napisao rad ko je jedan od prekretnica u amri%koj i )iroj
&olkloristici. To je rad 4Ka $e&inisanju (olklora u Kontekstu5 iz ,8L,. #odine izdat u
G.*.(.- u br.9B i predstavlja paradi#matski zaokret. F("HAm!# j( -.(! *(!)ij-
5()4!)ma"#a. Taj nje#ov rad se nalazi u tom zborniku radova G.*.(. i od svih dru#ih
nje#ov je najvi)e citiran. Predloio je D bazi%na koncepta &olklora'
,. &olklor kao znanje
=. &olklor kao mi)ljenje
D. &olklor kao umetnost
@a nas antropolo#e najvanija su prva dva (znanje i mi)ljenje), a da bi smo odredili te
D kate#orije bitno je da se one blie de&ini)u pomo"u D koncepta'
,. dru)tveni kontekst
=. vremensak dubina
D. medij preno)enja (ne mora da bude samo usmena i verbalna, ve" pokret,
muzika...)
Po 0en-*mosu taj socijalni kontekst (dru)tveni) #ovori da &olklor nije sui #eneris
&enomen, ve" je duboko uklopljen u razne socio-kulturne kontekste. ;ne ne postoji
van to# socio-kulturno# konteksta.
SO8IJALNI
KONTEKST
VREMENSKA
D7FINA
MEDIJ
PRENOEENJA
0NANJE
uobi%ajeno
kolektivno
posedovanje
starina verbalno i imitativno
MIELJENJE
kolektivno
predsatvljanje i
izla#anje
survival koji je po
$ra#ani najstarija
kate#orija u ovoj
tabeli
verbalno
- 8 -

7METNOST kolektivno stvaranje starina verbalno i imitativno
Postoje D tipa odnosa dru)tveno# konteksta i &olklora'
,. posedovanje
=. predstavljanje
D. stvaranje
Aedij preno)enja &olklora po 0en-*mnosu moe biti verbalni (usmeno, pismeno) i
imitativni (vizuelno, muzi%ko, kineti%ko). ;no )to je najvi)e citirano je 0en-*mosova
komunikacijska de&inicija &olklora
Kra"i oblik J FOLKLOR JE 7METNIAKA KOM7NIKA8IJA 7 MALIM
GR7PAMA M u ovoj kra"oj de&iniciji vidimo da se na kraju ipak zadrao na
umetni%koj dimenziji &olklora, a ono )to je ostavio po strani je pitanje 4 Hta ako nije
umetni%ko:$a li je onda to &olklor ili ne:5
$ui oblik J (;?K?;- JE POSEFNA DR7ETVENA INTERAK8IJA
0ASNOVANA NA SK7P7 K7LT7RNIK KONVENK8IJA (kulturni modeli,
obrasci)6 PREO0NATIK I PRIKVAGENIK OD SVIK ALANOVA GR7PE6
I0RAJEN7 P7TEM ESTETSKOG I 7METNIAKOG I0RAJAVANJA.
Da :i "(<*! :il! 4!l,l!)"!6 m!)a 'a 5)!;( /("+-)- ,!l(,*i.a i 'a :-'(
5)i?.a>("! !' #*a"( ,!l(,*i.a. /ano je to da vra"a umetnost i estetiku
komunikacijskih procesa kao vanu osnovu &unkcije &olklora.
(olklor je vrlo socio-kulturno ukorenjen(npr. da li bi smo mi razumeli neku japansku
pradstavu:to je sasvim dru#a kultura). Postoje kulturne barijere. Nak i neka #rupa
ljudi bliska moe da ima neki svoj ar#on i tu nema razumevanja. Va"i #- *i
+aj('"i3,i (l(m("*i.
V NEDELJA (26.10.2006.)
FOLKLOR KAO POGLED NA SVET
(olklor daje viziju < po#led na svet. Taj po#led na svet je i"*(&)i#a", nesvestan i %ini nam se
prirodan - da se podrazumeva. .aj%e)"e nismo si#urni kako #a iskazujemo. (Kada #ovorimo,
ne moramo da znamo #ramatiku < sl. sa &olklorom).
F!l,l!) j( j('a" !' #i#*(ma ,-l*-)( ,!ji #( ma"i4(#*-j- ,a! 5!&l(' "a #.(*. 2 &olklornom
izraavanju moemo da uhvatimo taj po#led na svet u poslovicama, izrekama. ;n nije anr,
postoje stvari koje se nalaze u najrazli%itijim vrstama kulturne ekspresije.
$andes uvodi termin IDEAS < tradicionalni pojmovi neke #rupe ljudi o e#zistencijalnim
pitanjima. Postoje i dru#i terminni bazi%ne premise, kulturni aksiomi, e#zistencijalni postulati.
To su sinonimi za narodne ideje. .e treba ih me)ati i porediti sa shvatanjima.
- ,E -

*ko kao &olkloristi poku)amo da izdvojimo )to vi)e iz celine &olklora < da vidimo )ta su
pitanja, od %e#a se sastoje < mo#li bi da ukaemo na speci&i%ne odlike kulturne < saznajne,
emotivne koje odlikuju pripadnike. 1tni%ke stereotipe treba razlikovati od naroda do naroda.
.aj%e)"e smo ih svesni kao zajednica. $andes isti%e da se po tome razlikuju od ideja O nismo,
a stereotipa O jesmo svesni - njihove teine zna%aja. ;n je uveo termin narodne po#re)ke.
6u)tina je napraviti distinkciju izme!u narodnih ideja i stereotipa.
.arodne ideje mo#u, a ne moraju biti vrednosno obojene. ;ne se retko koriste za
manipulaciju, nesvesne su, ne uo%avamo ih kao jasne.
6tereotipi uvek nose vrednosni stav < vrednosno su obojeni. Imaju veliku sna#u i
zloupotrebom se masa pokre"e na odre!eno pona)anje - politika.
I primer - sve ima svoju cenu J to je iskustvena %injenica koju konstatujemo
II primer < vreme je novac J iz an#lo protestantizma < oslikava vrednosni stav
.arodne ideje mo#u, ali ne moraju da imaju vrednostni stav. $andes pravi jo) jednu
distinkciju < narodne ideje ' narodne vrednosti < mo#u se ispoljiti kroz poslovice i izreke.
Poku)ao je da na#lasi razliku < narodne ideje se ti%u ko#nitivnih O saznajnih i
e#zistencijalnih O iskustvenih aspekata. ...... postoje normativni postulati koji izraavaju
vrednosne aspekte. .isu sve izreke, poslovice vrednosne. Nak i stereotipi se uklapaju u )iri
po#led na svet.
.arodne ideje se mo#u uo%iti i u dru#im aspektima kulture, a ne samo u &olkloru < u
medijima, popularnoj kulturi, &ilmovima < svuda su oko nas. .jihovo izdvajanje je tee. Kod
ameri%kih antropolo#a postoji mi)ljenje da ako otkrijemo kao nastaju i uti%u na pona)anje
razjasnili bi me!u-etni%ke sukobe, ali to je pitanje primene &olkloristike.
Tolkin za ilustraciju, pokazuje kako dolazi do "(#5!)a+-ma i+m(;- A4)!am()i,a"a/a i
Am()i,a"a/a (uti%u na stvaranje stereotipa) < primer < crna%ka urbana kultura po%iva na
speci&i%nom obrascu kulture. PO0IV M OD0IV K7LT7RE (kon&liktni model < to je tea
odrednica od Tolkinove). 2 na%inu njihovo# raz#ovora, pesama, zadirkivanja, postoji model
po kome oblikuju sve ovo. PO0IV < re%, re%enica, stih < sa#ovorniku i onda stie OD0IV -
muzi%ka deonica, hor i oni imaju dinami%ku &ormu koja se brzo smenjuje i pra"ena je
povi)enjem #lasa, za isticanje, promenom #ovora i to nekad zvu%i kao prepiranje. To je model
koji se nalazi i u a&ri%koj kulturi < dana)nji je verovatno prenet u *meriku belcima < naj%e)"e
ostavlja utisak sva!e. /ide ih kao nestrpljive sa#ovornike, kon&liktni u dijalo#u, a#resivni. @a
razliku od an#losaksonsko protestanstke kulture #de je promena #lasa neprimerena (smireno,
bez #estikulacija, kontrolisan dijalo#). Taj model crncima deluje monotono i nezanimljivo.
O"( #*.a)i ,!j( "( -!3a.am! ,!' #(:(6 .i'im! ,!' ')-&i?. Pokazuje koliko su takve
stvari oblikovane kulturom tradicionalne i uti%u na dui rok. Primer #de se moe uo%iti
primenljivost narodnih pojmova < ideja.
S-5)!*"!#* - #?.a*a"j- .)(m("a M li"(a)"! i /il,i3"! N m!( #( -!3i*i - )a+li3i*im
#*a.!.ima.
8i,li3"! je tipi%no za a#rarna dru)tva, vezano za ,al("'a)#,i /i,l-#6 5)i)!'"( 4("!m("(.
6tarije je u odnosu na linearno, cikli%na smena dana i no"i, obi%aji, vrednovanje, verovanje,
mitovi i predanja < vreme se moe shvatiti kao ponovljivo < sadri e#zistencijalno iskustvo.
Primer je kosovski mit < na koji na%in uti%e na shvatanje sopstvene istorije. 2 nekim
kulturama mo#u da se jave oba poimanja vremena. (me!usobno su kontradiktorna, ali mo#u
paralelno da se jave)
- ,, -

Li"(a)"! shvatanje vremena je vezano +a j-'(!H?)i<>a"#,! '!:a6 /i.ili+a/ij- zato )to
uvodi presudni do#a!aj koji je jedinstven i neponovljiv (vaskrs)
J u osnovi se oslanja na a#rarne cikluse i jeste ciklus samo naknadno verovanje da je taj
bo#o%ovek imao mo#u"nosti da primi na)e #rehe na sebe, dok se ne ponovi i sve )to se desilo
do tada. ;vaj koncept jedino je hri)"anstvo unelo (vreme ide tom putanjom - pro#resivno).
Svi dogaaji iz prolosti su neponovljivi. Ai "emo uticati svojim pona)anjem da nam se lo)a
iskustva ponovo dese u kulturi #de preovla!uje cikli%no shvatanje vremena. .pr < ako smo
jednom iz#ubili Kosovo opet "emo #a iz#ubiti. ;vo duboko uti%e na %itavu civilizaciju i
civilizacijske kon&likte. ;ne koje su osvestile linearno vreme, buduzam je cikli%no vreme
(ulazimo u kru# samsare).
0a'a*a, a"*)!5!l!&ij( < da otkrije )ta ukazuje na linearno, a )ta na cikli%no shvatanje
vremena. 2 kojim stvarima su u kon&liktu, koliko otpora proizvodi me!u nama samima i
prema dru#im narodima. .a)e kori)"enje %asovnika i kalendara < priznajemo cikli%no vreme,
a za neke stvari linearno.
Da"a'(# M <(#* j('"a,! .)('"i? "a3i"a )a3-"a"ja .)(m("a i &!'i"a.
2 prostoru postoji linearna i kruna percepcija.
?inearna < stavlja na#lasak na red, simetriju, ta%ne mere i tamo #de dominira kruno se
doivljava kao nejasne konture, krivudave linije < haoti%no. 2 zavisnosti kako su ustrojeni
#radovi, mo#u se uo%iti ova dva principa' primer < blokovi z#rada su simetri%ni, pravou#aoni
(re)etkasta struktura, u)oravanje sela). @a razliku od njih, mediteranske ulice idu u kru#, u
Turskoj < lukovi < ne dominira linearnost.
M"!&i #)('"j(.(,!."i &)a'!.i imaj- ,)-"i 5)i"/i5. 7 (.)!5#,!j -m(*"!#*i #( #.(#* !
5()#5(,*i.i ja.lja "a 5)(la+- i+ #)('"j(& .(,a - )("(#a"#-.
Primer' kad neko postie uspeh J ide pravim putem, u crtanom &ilmu kad neko padne u
nesvest crta se spirala.
A-'i! M .i+-(l"a ,-l*-)a < da li je kultura usmerena vi)e ka audio ili vizuelnim iskustvima:
Hta %uje) ne veruj, )ta vidi) verujP J("i #( -<ima6 a "( !3imaP
$a li su kulture usmerene ka budu"nosti (protestantizam, pisao o tome $andes i o orijentaciji
6*$ kulture)O pro)losti (evropska i mediteranska kultura)
$a li je akcenat na starosti (mudrost i iskustvo) ili se potencira mladost. Patrijarhalna kultura
zadrava decu, a deca u 6*$ se osamostaljuju )to pre.
Aitovi O predanja su vrsta anra koji nam #ovore )ta je bilo. (Ponovljivi do#a!aji, ono )to se
desilo u pro)losti ukazuje )ta "e se desiti u budu"nosti) Kako je mit po%eo: Primer < Mi*!.i !
+la*"!m '!:- #- !)ij("*i#a"i "a 5)!<l!#*.
0ajka, vano je kako "e se zavr)iti. (6re"an kraj)
Pitanje koji anrovi percipiraju past ili &uture orijentaciju. 6a vremenom, prostorom sve ovo
duboko uti%e na na)u civilizaciju.

VI NEDELJA ($.11.2006.)
FOLKLORI0AM I 1FAKELORE2H LAJNI FOLKLOR
- ,= -

Ka"# M!+() prvi je koji je ovaj *()mi" -.(! 1B6%. &!'i"( i smatrao je da se
&olklorizam odnosi na = pojave'
,. odnosi se na op)te interese za sve narodno i za sve rezervate narodne
=. na praksu da se udovolji tim potrebama putem posredno# preno)enja
narodno# u &ormi ono#a )to je atraktivno
(olklorizam je poseban prenet deo &olkloraPHta zna%i posredno preno)enje: @na%i da
se autenti%ni oblici tradicije kultiviraju u odre!enom smeru.;ni se izdvajaju iz svoje
ivotne sredine i predstavlja poku)aj da se takvi elementi osamostale i da se umetni%ki
preoblikuju, odnosno, da se narodan tradicija imitira.
F!l,l!)i+am j( 5!#)('"! 5)("!<("j( i 5)i,a+i.a"j( "a)!'"( ,-l*-)( i+ ')-&(
)-,( #a *("'("/ij!m 1i+.!)"!#*i2.
6vi ti oblici &olklora koji su izabrani imaju primarno-komercijalnu &unkciju u
industriji i turizmu, industriji zabave i reklama. .a Aozera se nadovezuje 0auzin#er i
smatra da je za &olklorizam :i*"! 'a #( i+'.!j( 4("!m("i "a)!'"( ,-l*-)(6 'a #-
!"i 5)i *!m( a*)a,*i."i i ,!m()/ijal"i i 'a #( 5)i,a- .a" #.!ji? i+.!)"i?
#i*-a/ija #a "!.im 4-",/ijama i "!.im #.)?ama (upravo se radi o dopuni
0auzin#era).
;n zna%ajno upotpununjuje Aozerovu de&iniciu navode"i dru#e ulo#e kao )to su
politi%ka, individualna itd.I#*i3( 5!.)a*"( -*i/aj( 4!l,l!)a (&olklorizovane pojave
koje su prihva"ene od strane naroda , ve"ine, ponovo se vra"aju i nastavljaju da ive
kao &olklor).
FL7IDNOST KON8EPTA FOLKLORI0MA
Tradicija iz prve ruke (&olklor) i tradicija iz dru#e ruke se prepli"u.Te)ko je razdvojiti
&olklor od &olklorizma jer su tradicije &luidne. 0auzin#er kae da a#rarne zemlje ja%e
podsti%u &olklorizam, podsti%u odravanje obi%aja ose"aju"i se u#roene pod naletom
modernizacije.Kae da ne treba podcenjivati mo" industrijalizovanih &ormi kulture i
tehniciziranih dru)tvenih odnosa.
RELATIVNOST KON8EPTA
Postravlja se pitanje' $a li su &olklorni elementi &alsi&ikati:
.eke pojave &olklorizma nemaju pretenzije na istorijsku autenti%nost, ve" pretenziju
na estetiku izvorno# (npr. industrija suvenira).0auzin#er je ralativizovao razliku
izme!u istinsko# i neistinsko# &olklora.
IND7STRIJALI0OVANI I KOMER8IJALI0OVANI FOLKLOR
4Pravi5 &olkloristi #a %esto ozna%avaju kao ki% i ne#ativno #a ocenjuju. (olklorizam
tada ne ozna%ava ne)to iz dru#e ruke ve" turisti%ku i komercijalnu ekspolataciju
- ,D -

&olklora. Kritikuje kole#e koji imaju stav da je ova vrsta &olklora trivijalan, banalan, i
in&ormacija izvorno#.
T7RI0AM I FOLKLOR
(olklorizam po Fa-+i"&()- spada u )iri horizont turizma.Industrija turizma se razvija
krajem 3I3 veka kao vrsta zadovoljenja potreba turista za e#zoti%nim, izvornim, za
sentimenatlno)"u ( povratak prirodi), nostal#ijom za mirnim predelima, %enja za
dru#a%ije od svakodnevnice.Tim potrebama &olklorizam izlazi u susret,ali sem tih
komercijalnih ulo#a 0auzin#er vidi i kompenzacionu i ludi%ku ulo#u &olklorizma.
Kompenzacionu ulo#u vidi u potrebi za razbijanjem monotonije i %enji za
dru#a%ijim, a ludi%ku u i#ri, zadovoljstvu i zabavi.
Turista tra#a za iz#ubljenom prirodom i nesvakodnevnicom, spu)ta se sa vi)e#
stepena razvoja na raniji prirodniji stupanj razvoja i tako upotpunjuje svoju li%nost.
$oma"ini im izlaze u susret i time &olklorizuju svoju komercijalnu ponudu.
-azli%iti aspekti &olklorizma su'
suveniri
or#anozovane predstave i#ara
muzika
ples , dakle sve ono )to operi)e sa aspektima staro#.
REKLAMA I FOLKLORI0AM
-eklama ima zadatak da odre!enu ponudu u%ini poznatijom i traenijom, da
popularizuje odre!eni imid i time je &olklor vrlo %esto izvor #ra!e za reklamu.
SAVREMENI KON8EPT FOLKLORI0MA
(olklorizma kao mitski stilzovani ivot, alterativni svet, takvo je dana)nje vi!enje
&olklorizma, zatim, kao kulisa koja predstavlja oazu izvorne narodne tradicije, i#ra,
zabava, hobi i kao pro#ram za be# od urbano# industrijsko# ivota.
ROMANTIAARSKI KON8EPT FOLKLORI0MA
.ii selja%ki slojevi ne#uju izvorni &olklor i predstavljaju ruralni relikt. *ristokratska
romantika predstavlja socijalnu antipod %enje za selom, a #ra!ansak romantika
socijalni antipod %enje za narodom u selu.
R!ma"*i+a/ija ')-&i? #( 5)(*.a)a - )!ma"*i+a/ij- - #(:(.
MAJA FOEKOVIGHST7LLI
6aima najvanija shvatanja o pojmu &olklorizma.Kritkuje &olklorste koji se #nu)ali
&olklorizma i posmatrali #a kao ne#ativnu i peorativnu &ormu. /e" u 3I3 veku se
pravi #ranica izme!u &olklora i &olklorizma. 6vi oni koji prikupljaju izvorni &olklor
uvi!aju razlike izme!u lirskih i epskih pesama i ono#a )to se izvodilo u #radu.
O I0VORNIM GR7PAMA I0VO@AAA
- ,B -

Posebnu opasnost vidi u onim izvo!a%ima koji daju iluziju o vernom scenskom
prikazivanju izvorno# &olklora. -azlika je kada seljanke pevaju na prelu u selu ili
kada to isto rade na sceni koja je propa#anda izvornosti. Iza sve#a toba 0o)kovi"-
6tulli vidi politi%ku i ideolo)ku &unkciju. Kae da je iluzija ta uspe)na saradnja
izme!u stru%njaka &olklorista i izvo!a%a. Ta njena kritika je kontekstualizovana.
$aje &unkicije dana)njem &olklorizmu'
,. spolja)njaturisti%ko komercijalna
=. politi%ko - propa#andna
;ve &unkcije se po njoj mo#u me)ati. 2nutra)nje &unkcije su'
,. psiholo)ka
=. potreba ljudi za jednstvno)"u, e#zotikom,ose"ajem nacionalno# itd.
.avodi i neke oblike &olklorizma, a to su '
obnavljanje nesi#urnoh tradicija
izmi)ljanje tradicija
muzi%ko-plesne i scenske priredbe
novokopanovane narodne pesme
tv emisije i reklame
DORSON M 1FAKELORE2
Pojam uvodi ,8IE. #odine u jednom %aspopisu 4*merican AercurQ5. 4(akelore5
predstavlja sinteti%ki proizvod nastao pod uplivom popularizacije i komercijalizacije
&oklornih sadraja. ;n je proizvod masovne kulture, novinara i masovnih pisaca. ;n
smatra da ono )to nije sakupio &olklorista nije &oklor.
.ajvi)e je kritikova $ejms 6tivens i nje#ov mit o drvose%i Pola 0anijana i nje#ovom
plavom volu koji se zove 0ejb.
Tako!e je kritikova i 0ena .otkina moji je izdao delo5TresurQ o& *merican (olklore5
koje predstavlja pri%e narodnih pesama i narodne #ra!e.
Pravi razliku izme!u'pravilno prikupljeno#, dokumentovano# &olklora prikupljeno#
od strane stru%njaka i &olklora koji su sakupili pisci, izdava%i razli%iti popularizatori
koji to rade u komercijalne svhe. 6matra da lani &olkloristi kompromituju pravi
&olklor i stvaraju lanu i po#re)nu, mada uticajnu, sliku o tome )ta je &olklor.
$o ,8LE-te pojam 4&akelore5 je u)ao u op)tu upotrebu kao i pojam5poplore5.
PITANJA O FOLKLORI0M7

>de povu"i #ranicu izme!u &olklora i &olklorizma:
Hta je izvorno5 u dana)nje vreme:
@a)to &olklorizmu pridavati peorativni karakter:
Imamo li pravo da se borimo protiv )unda i ki%a:Kako:1stetizacijom
ili traenjo# izvorno#:
Treba li se boriti protiv &olklorizma:
Aoemo li da #a spre%imo:
Aoemo li da uti%emo na estetske kriterijume:
- ,I -

Priznati &olklorizam kao prirodni deo savremene, masovne, popularne
industrijske kulture:
VII NEDELJA (16.11.2006.)
7RFANI FOLKLOR
RLE-te #odine odran je simpozijum pod nazivom 42rban 1Sperience and (olk
tradition5.;bjavljen je u G.*.(.-u i istakla su se dva autora koja su postavila dva
zna%ajna pitanja'
,. Ima li (olka u #radu: (-.$orson)
=. Postoji li stvarno ne)to takvo kao )to je &olklor #radova: (?inda $e)
Ideja o &olkloru u #radu je za njih bila sporna jer je veliki broj &olklorista tada bilo
optere"eno idejom o &olkloru kao survivalu, odnosno, tada se jo) uvek shvatalo da je
&olklor survival arhai%no# na%ina ivota.
*meriko (eris je sa#ledavao &olklor kao relikt i survival u #radu, odnosno, ono )to su
donosili ljudi iz sela u #rad je upravo bio po njemu taj 4urbani5 &olklor.
;snovna ideja je bila opstajanje ruralnih &olklorinih delova u #radu.
MIGRANTSKI FOLKLOR KAO S7RVIVAL
-i%ard $orson je istra)ivao urbani &olklor u industrijkom pred#ra!u Nika#a pod
imenom >eri #de ive emi#ranti iz isto%ne u ju#oistop%ne 1vrope,Aeksika i
Portorika. $orson #ovori o svojim speci&i%nim terenskim istraivanjima i svojim
pose"ivanjima raznih emi#rantskih #rupa iz podru%ja Nika#a. 6akupljao je njihov
&olklor i #ovori o imi#rantskom &olkloru koji nosi karakteristike zavi%aja iz koje su
emi#rirali i nastavili da ive kao survival u novoj sredini. Prona)ao je D sloja kultura
od kojih se &ormirao taj emi#rantsko &olklor i kao takav se shvatao, dakle, taj urbani
&olklor.
NOVE METODE ISTRAJIVANJA
.a tom simpozijumu su zaklju%ili da su potrebni novi metodi rada ne#o u istraivanju
ruralno# &olklora ili primitivnih zajednica. 6impozijum je istakao sli%nost istraivanja
urbano# &olklora i sociolo#ije ne#o urbano# &olklora i klasi%ne antropolo#ije. $o)lo je
do to#a da na%in istraivanja ima vi)e sli%nosti sa sociolo)kim metodama.
TERENSKI RAD 7 GRAD7 (DORSON)
-i%ard $orson, $oin# (ield7orld in The TitQ, (olklore, 8=O=, ,89,.
Kontakti u #radskoj sredini su potpuno dru#a%iji ne#o u selu #de se svi znaju i #de vas
prihvataju ili ne prihvataju, kontakti su dosta lak)i, a kada se misli na kontakte
- ,F -

konkretno se radi o odnosu izme!u etnolo#a i ispitanike iz dru)tvene #rupe u kojoj se
vr)i istraivanje.
2 #radu ovakvo ostvarivanje kontakta je mno#o tee.-adi takvih mo#u"ih posledica
$orson je sebi stvarao dru)tvene odnose u nekom delu #rada, zbliavao se sa
stanovni)tvom, odlazio u ka&ane i ka&i"e, crkve, sudnicu, )opin# centre, prisustvovao
je razli%itim ul%nim de)avanjima.
Po $orson istraiva% treba da prati lokalne novine i lokalna de)avanja, o#lase na
javim mestima, postere i sli%no )to mu daje sliku na%ina ivota ivota te sredine koju
istrauje.
$orson isti%e = vrste tehnike prikupljanja i beleenja urbano# &olklora'
,. spontani raz#ovor i intervju
=. etno#ra&ska opservacija #radske sredine i u%estvovanje u jvnim zbivanjima
;no )to je bitno za ruralni i savremeni &olklor je rau#ovor i spontana #ovorna situacija
u stvaranju speci&i%nih, modernih &olklornih anrova. 2rbani &olklorista mora da tra#a
za &olklornim sadrajima, temam i narativima preko onih tradicionalnih, %vrsto
struktuiranih anrova (epika, lirika, balade, mitovi, predanja ).
(olklorne komunikacije u #radu moraju biti ne&ormalne i mora da po)tuje ili estetski
kriterijum ili e&ekte narativnosti.
7RFANI NARATIVI
,. Proizilaze iz spontane #ovorne situacije
=. 1pizode iz svakodnevno# ivota preta%u se u narativne &orme
D. 6labo su struktuisani mada poseduju naratvne obrasce
B. ;slanjaju se na tradicionalne &olklorne modele poznate u kulturi
I. Nesto &ra#metntarni
(olklorni narativi koje %esto sre"emo u #radau su'
,. li%ne i porodi%ne pri%e, ivotna istorija
=. urbane le#ende
D. ane#dote
B. uobi%ajeni raz#ovori u kojima prepozanjemo tradicionalne, 4narodne5 stavove,
predrasude, stereotipe i po#lede na svet
0ADATAK 7RFANOG FOLKLORISTE
@adatak moderno# urbano# &olkloriste je da tra#a za onim vanim temama
koje dominiraju mi)lju, pri%ama i raz#ovorima razli%itih #radskih subkulturnih
#rupa, i da vidi kako se oni preta%u u &olklor, tj. u njihovu ekspresivnu kulturu.
Terenski rad u #radu nikada nije stro#o strukturisan
GERALD OORSKAVER N PRIN8IPI ISTRAJIVANJA 7RFANOG
FOLKLORA
- ,L -

1. istorijaska perspektiva, poreklo i na%ini pona)anja tipi%ni za moderni
industrijski urbani ivot K prou%avanje demo#ra&sko#, ekonomsko#,
tehnolo)ko# , environmentalno#, politi%ko# i dru#ih &aktora koji su uticali na
razvoj speci&i%nih #radskih obi%aja i tradicija
2. -):a"i 4!l,l!) m!)a :i*i #!/ijal"! i",-+i.a", da obuhvata &olklorna znanja
svih vrsta urbanih #rupa ( subkulture #radskih kulture)
L. upoznavanje sa obi%ajima i tradicijom koji su speci&i%ni za neke #radske
sredine, normativnim shvatanjima i verovanjima K kroz ispitivanje ne&ormalne,
ali &ormalizovane normativne mree koja pomae u odravanju i stabilnosti
trdicionalno# pona)anja
%. uli%ni &olklor i nje#oi tvorci < razne #rupe koje ive, rade i #luvare na ulici.
-epertoar njihovih narativa i poana)anja vodi ka analizi environmentalne
kompetencije
#rad se posmatra kao vi)estruka realnost, kao stanje duha i svesti i upu"uje na
istaivanje slike #rada koja se &ormira u urbanom &olkloru postoje"ih
dru)tvenih #rupa
ezoteri%ni < e#zoteri%ni &olklor ( Cilliam Gansen) J zna%ajan za urbani &olklor
i prou%avanje #rada shva"eno# kao stanje svesti
ezoteri%ni J nastaje kao proizvod svesti neke #rupe o sebi K )ta ta #rupa misli
da dru#e #rupe misle o njoj
e#zoteri%ni J )ta neka #rupa * misli o nekoj dru#oj #rupi 0, T ili $ i )ta ona
misli da ove dru#e #rupe misle o njoj
- ,9 -