ANTROPOLOGIJA MATERIJALNE KULTURE

(Izvor nije poznat)

Tehnologija, kultura i rod-Rut Oldeniel
Tehnologija se shvata u najmaterijalnijem vidu, kao dato!t, neo!etlji"a #injeni$a.
Trebalo bi da razumemo da tehnologija materijalno, politiki i simboliki predstavlja
razvoj npr. U 19, ! veku. "aterijalnost tehnologije izra#ava dru$tvenu i kulturnu
kon%igura&iju.
'ojam de%. poetkom (( v. I odnosi se na proizvode in#enjerstva.
Majkl Ada! u 19 veku je pokazao kako je tehnologija na#in %edjukulturnog
u&oredji"anja'&o&ut religije i %orala(. )aime, ma$ine su postale materijalno
otelotvorenje mere ljudskog uspeha i kao takvo*simbol mu$ke mo+i.
'ronalas&i su zauzimali posebno mesto u novom shvatanju tehnologije. ,o 19!!.
stopa pronalazaka, a posebno mehanikih inven&ija, oznaavala je indeks
&ivilizovanosti ili snagu na&ije. 'itanja inventivnosti i sklonosti ka genijalnosti za
mehaniku, sve vi$e se koriste da ustanove ili opravdaju rodne ili rasne di%eren&ija&ije.
"edjutim, ni samo prebrojavanje patenata nije bilo jednostavna niti rodno*neutralna
stvar. -arlota .mit je ustanovila da je svaki peti pronalazak #ena izostavljen.
"a$ine su bila najve+a pojedinana kategorija u kojoj su injene gre$ke. /vo
obja$njava mi$ljenjem da pomenuti izostavljeni pronalas&i nisu pripadali s%eri
doma+instva, pa bi mogli biti nazvani netradi&ionalnim pronalas&ima za #ene.
-di!ku!ija tek!ta R) Oldeniel-kako se razvijaju odnosi izmedju materijalnog i
dru$tvenih aspekata tehnologije.
*ilj-da ra%otri !tatu! &red%eta.
Materijalno &o!taje de%aterijalio"ano, a tako i neotelot"oreno. /va razmi$ljanja
dovode u pitanje osnovne tradi&ionalne modele*priroda*kultura0objekat*
subjekat0materijalni*nematerijalni svet...
)ovije teorije, granine, prostorne vide kao mesto razmene i analitiki zastarele.
Telo koje je dugo smatrano svetim utoi$tem prirode i antitezom tehnologiji, se smatra
drugaije*razmatraju se uti&aji tehnikih sredstava.
R) Oldeniel &redla+e i ra%atra , %ogu-a &ri!tu&a-
.-o/jekti koji gundjaju i a%rnute #injeni$e
.kripte .1*a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, ve+ uz nju.
)iko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti).
)iko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u sluaju uenja samo iz ovih skripti. )a
na$em sajtu (222.studentski*%orum.org) mo#ete na+i i kompletan spisak u#e i $ire
literature preporuene od strane pro%esora.

na primeru istra#ivanja istorije holandske tehnologije u 19. veku ukazuje na duboko
ukorenjene taksonomije u njenom prouavanju. 3 /ldenziel kritikuje nain
klasi%ikovanja objekata i primenu tradi&ionalnog arte%aktualnog pristupa, prilikom
istra#ivanja i prezentovanja istorije tehnologije. 'rimer*tele%on koji je prvo u s%eri
mu$kog poslovanja a kasnije u svim doma+instvima.
0-ni#ija e%lja i one ra%ene
*nagla$ava sisteme klasi%ika&ije tehnikih arte%akata
*analitiki %okus ka grani&ama
*#ivotni put tehnikih arte%akata od nastanka do upotrebe
istra#ivanjem ekonomske aktivnosti0 korisni&i su aktivni uesni&i u oblikovanju
tehnologija0oni proizvode znaenjske okvire0 tehnologije se u velikoj meri konstitui$u
kroz pro&es upotrebe.
*tehnologija nije prvenstveno tehnika ve+ so&ijalna kategorija.
*kompanije vi$e pa#nje i ulaganja u reklamu nego li u sam proizvod, one te#e da
stvore znaenjski okvir.
*kultura konzumerizma dovodi u pitanje i menja mi$ljenje o tome da su tehniki
arte%akti iskljuivo produkt manu%akturne izrade.
*kulturna znaenja su esen&ijalno gradivo tehnolo$kog razvoja. 3ut /ldenziel ovo
zakljuuje na osnovu 4arlsonove analize %ilmske tehnologije u 19. veku. 3ut smatra
da proizvodnja i potro$nja nisu odvojeni poslovi, da je njihov medjuodnos delikatna
mre#a. )a ovaj nain otkriva da su #ene aktivne u krea&iji tehnikih arte%akata.
*rede%inisanje grani&a objekata i ekonomskih kategorija i pojma stvaranja, otvara
mnoga pitanja i ine da %iziko i materijalno opet postane %luidno.
,-&o!t%oderna &aradig%a5neotelotvoreno telo i dematerijaliza&ija postavljaju
pitanje reproduktivne tehnologije.
a)kao oslobodjenje b)kao naru$avanje svetosti
.korije*%eministika teorija6postmodernizam nude strategije za demisti%ikovanje
%as&ina&ije tehnologijom5
a)tehnologija se posmatra kao so&ijalna praksa
b)pitanje dizajna i upotrebe
)ove elektronske tehnologije stvaraju nove naine razmi#ljanja.
'okre+e pitanje $ta je materijalnost u sajber spejsu0stvari su beznaajne sve dok im se
ne prida znaenje kroz dru$tveni pro&es.
1aklju#ak*studije kulture nam pru#aju va#nu lek&iju o tome kako se znaenja pridaju
i kako se enkodiraju u materijalne objekte, a nove in%orma&ione tehnologije
omogu+avaju da shvatimo na koji nain je mogu+e da tekstovi, kodovi i signali stiu
materijalnost.
.korija prouavanja ukazuju na to da telo i predmeti mogu biti kulturne konstruk&ije,
ali da su iskustva telesnosti koja individue ose+aju i artikuli$u unutar kulture rezliita.
* *

7ktuelna teorija predla#e sagledavanje tehnologije kao kon%igura&ije znanja, stvari,
organiza&ija i ljudi. 7rte%akti se moraju posmatrati kao konkretizovani so&ijlani i
politiki odnosi.
* 8 *