POLITICKA ANTROPOLOGIJA

(prikaz koji je radio kolega Igor Coko)

or Balandije- Podruje politio!"
Politika antropologija, Beo!rad# Bi$liotea %% &e' ())*' +(-*,
-&od
or Balandije, na poetku ovog poglavlja svoje knjige Politika
antropologija, istie da se politika antropologija od poetka suoava sa raspravama
koje su za postojanje politike ilozoije !ile od tako su"tinskog znaaja, da su je
dovele u opasnost# do te mere da $% Polin, i ne samo on, ukazuje na potre!u i &itnost
pruanja njene moderne definicije i odbrane
1
%
'rajnji (ilj politike ilozoije i politike antropologije, po Balandijeu, jeste
da pronikne u samu su"tinu politikog u raznolikim o!li(ima kojima se ispoljava, ali i
istie, da su nji&ovi odnosi u znaku dvosmislenosti% )ntropolozi su, istie Balandije,
optuivali ve*inu politiki& teorija za politiki etno(entrizam% +ako $% ,ouvi vidi u
njima promi"ljanje koje je u glavnom usredsre-eno na dravu i koje pri!egava
jednostranoj kon(ep(iji vladavine u ljudskim dru"tvima%
+ada se, po Balandijeu, politika ilozoija poistove*uje sa ilozoijom drave
i lo"e se prilago-ava primitivnim dru"tvima%
.a !i proniknuo u sr pro!lematike, Balandije postavlja nekoliko kljuni&
pitanja, a to su/ kako identiikovati i okvaliikovati politiko0 'ako ga izgraditi
ukoliko ono nije oigledan izraz dru"tvene stvarnosti0 'ako odrediti njegove
spe(iine unk(ije, ako antropolozi smatraju da su izvesna primitivna dru"tva li"enja
politikog ure-enja0 1vo je poglavlje poku"alo proniknuti u postavljena pitanja i
doneti odgovaraju*e odgovore i zakljuke%
(. /a0i1ali0ti i 1ini1ali0ti
2elika raznolikost primitivni& politiki& o!lika nametnula je, kako tvrdi
Balandije, potre!u da se postavi pitanje o razgranienju podruja politikog% 3 tom se
pogledu suprotstavkljaju dva ta!ora4 maksimalisti i minimalisti%
5aksimalisti koji se pozivaju na davna"nje i jo" uvek (enjene izvore, smatraju
da ne postoji dru"tvo li"eno vladavine% 2e* )ristotelova Politika vidi oveka koje je
6
or Balandije, Politika antropologija, Beograd, 77 vek 6889, str% :6
;kripte ;<4a nisu namenjene da se koriste umesto o!avezne literature, ve* uz nju%
=iko ne garantuje potpunu ispravnost ovi& skripti (sve podatke !i tre!alo proveriti)%
=iko ne garantuje pozitivan is&od na ispitu, u sluaju uenja samo iz ovi& skripti% =a
na"em sajtu (>>>%studentski4orum%org) moete na*i i kompletan spisak ue i "ire
literature preporuene od strane proesora%

po prirodi politiko i identiikuje dravu kao dru"tvenu grupu koja, samim tim "to
o!u&vata sve ostale i nadma"uje i& po sposo!nostima, moe da postoji sama po se!i%
1vaj nain tumaenja u svom krajnjem is&odu vodi ka tome da se politika zajedni(a
izjednauje sa glo!alnim dru"tvom%
;%<% =adel tvrdi da kad se posmatra neko dru"tvo, nalazi se politika zajedni(a,
koju u stvari i razmatramo posmatraju*i to dru"tvo, tako da su politike institu(ije one
koje o!ez!e-uju upravljanje nad najrasprostranjernijom od svi& posdtoje*i& grupa,
tj% nad dru"tvom
?
@%$% ,i zadrava, pak, tu asimila(iju i pre*utno pri&vata jednakost
uspostavljenu izme-u dru"tva i politike zajedni(e deinisane njenom maksimom
sposo!no"*u ukljuivanja%
=eke od unk(ionalistiki& analiza opet, ne protivree ovom "irem znaaju
pojma politikog, poput $etkli Braunovog deinisanja politikog ure-enja, kojeg vidi
kao vid sveo!u&vatnog ure-ejna kojim se o!ez!e-uju ustanovljenje i
odranjeunutarnje saradnje i spolja"ne nezavisnosti% $% Braun, drugom od ti& dveju
unk(ija uspostavlja srodnost svog s&vatanja pojma politikog sa onima koje je
Balandije ve* pret&odno naveo%
5inimalisti, u odnosu na mi"ljenje kojom se svim primitivnim dru"tvima
pripisuje postojanje nekakve vladavine, imaju negativan stav% 5aks 2e!er je umeo da
ukae da je politika ne"to "to predstoji dravi, koja predstavlja jedan od njeni&
istorijski& ispoljavanja% )ntropolozi, stari i moderni, tako-er se svrstavaju me-u one
koji osporavaju univerzalnost politiki& enomena% Aedan od osnivaa, B%C% 5ek
,eod, smatra da su narodi koje on uzima u razmatranje, kao "to je pleme Aurok u
'aliorniji, li"eno politikog ure-enja, te da ive u stanju anar&ije% B% 5alinovski
slae se s mi"ljenjem da su politike grupe odsutne kod plemena 2eda i kod
australijski& a!oridina, dok $% $edild nagla"ava da su u sluajevima
najprimitivniji& dru"tava politiko ure-ejne moe u potpunosti izostati% $etkli
Braun u svojoj studiji o plemenu )ndaman, priznaje da ti ostrvljani neraspolau !ilo
kakvim on!likom ure-ene vladavine%
Balandije smatra da ovakve negativne konstata(ije retko imaju apsolutnu
vrednost, istiu*i da se njima naje"*e se izraava samo nedostatak politiki&
institu(ija koje !i se mogle usporediti sa modernom dravom%
2. 3uoa&anje 1etoda
+ermin politiko ima vi"e znaenja, od koji& neka proistiu iz engleskog jezika,
koji pravi razliku izme-u termina politC, poli(C i politi(s% Balandije smatra da
ne !i, apropo ovoga, da !rkamo ono "to se tie
4 naina na koji se organizuje vladavina u ljudskim dru"tvima
4 tipova delovanja koji se nadme*u u upravljanju javnim poslovima
4 strategija koja proistie iz takmienja pojedina(a i grupa%
+oj podeli, Balandije dodaje i politiku svest , kao etvrtu kategoriju, koja nalae
da se u razmatranje uzmu naini tumaenja i opravdanja kojima se pri!egava u
politikom ivotu%
1d toga koji *e od nji& !iti nagla"en, a koji ne, po Balandijeu, zavise i razliite
deini(ije podruja politikog%
?
;%<% =adel, +&e <oundations o ;o(ial )nt&ropologC, 68D6, str% 6E: i 6:6%
4 ? 4

a) Oznaavanje pomou naina prostornog ureenja
3 radovima Fenrija 5ejna i 5organa, naroit znaaj pridat je teritorijalnom
kriterijumu% Podruje politikog najpre !iva s&va*eno kao sistem politikog ure-enja
koji deluje u okviru neke ograniene teritorije4 politike jedini(e ili kao prostor u
kome pre!iva neka politika zajedni(a%
1vaj se kriterijum javlja u ve*ini deini(ija politikog ure-enja i drave%
Ga 5aksa 2e!era, o!eleje politike delatnosti, jeste injeni(a da se da se ona
odvija na teritoriji sa jasno odre-enim grani(ama, na taj nain jasno razdvaja
unutra"nje i spolja"nje% $% Braun tako-er zadrava +eritorijalni okvir, me-u
elementima kojima se deini"e politiko ure-enje%
=a osnovu prouavanja segmentarnog dru"tva plemena =uer u ;udanu, @vans
Priard stavlja ak(enat na takvo odre-enje podruja politikog pri kojem se uzima
teritorijalno ure-enje%
!) Oznaavanje pomou funkcija
=ezavisno od odre-ivanja pomo*u teritorije na kojoj se name*e, politiko esto
!iva deinisano pomo*u unk(ija koje vr"i% <unk(ije su vi-ene kao ne"to "to
o!ez!e-uje unutra"nju saradnju i od!ranu (elovitosti dru"tva od spolja"nji& pretnji%
+e unk(ije, prema =adelovim reima, doprinose izikom opstajanju dru"tva i
omogu*uju sre-ivanje sre-ivanje ili re"avanje konliktni& stanja% +im unk(ijama
ouvanju u glavnom !ivaju pridodate unk(ije odluivanja i upravljanja javnim
poslovima ak i ako ove poslednje, !udu*i da su izraz vladavine u njenim ormalnim
vidovima, predstavlja unk(ije drukije prirode%
5e-u oso!inama zajednikim svim politikim sistemima, H%)% )mon istie dve4
vr"enje isti& unk(ija od strane svi& politiki& sistema i multiunk(ionalni vid svi&
politiki& struktura, !udu*i da ni jedna od nji& nije spe(ijalizovana% 1n tako-er
razlikuje dve glavne kategorije unk(ija4 jedna koja se odnosi na politiku, koja se
odnosi na so(ijaliza(iju pojedin(a i pripremu za politike uloge% .rugi se odnose na
vladavinu i na primenu pravila%
Politike unk(ije kao i politike strukture naje"*e !ivaju okvaliikovane
prinudom od strane vlasti na legitiman nain upotre!ljeno% +a je prinuda pre opaajni
nego deini"u*i kon(ept% =jom podruje politikog ne !iva pokriveno%

() Oznaavanje putem politikog delovanja
Prema 5%H% ;mitu, politiki sistem je prosto, sistem politikog delovanja%
Potre!no je pak, odrediti sadrinu politikog delovanja, inae se ormalno svodi na
najo!iniju tautologiju% .ru"tveno delovanje je politiko onda kada se njim nastoji
posti*i kontrola nad odlukama koje se tiu javni& poslova4poli(C, u znaenju koje toj
rei daju anglo saksonski autori%
;mit suprotstavlja politiko delovanje upravnom, uprkos nji&ovoj tesnoj
zdruenosti nad vladanjem ljudskim dru"tvima% Prvo se odvija na nivou odluivanja,
drugo na nivou izvr"avanja% Aedno se deini"e na osnovu mo*i, drugo na osnovu vlasti%
;mit o!ja"njava da je politiko delovanje segmentarno, !udu*i da se izraava
posredstvom grupa i oso!a koje se nadme*u, a upravno delovanje je &ijerar&ijsko,
!udu*i da na razliitim stupnjevima, i s&odno strogim pravilima, organizuje
upravljanje javnim poslovima% Balandije smatra da su politiki sistemi drukiji jedan
4 I 4

od drugog samo u onoj meri u kojoj variraju stupanj razlikovanja i nain udruivanja
ovi& dveju vrsta delovanja%
.% Iston izlae dvostrukoj kriti(i ovakav analitiki postupak, tvrde*i da on u se!i
jedan postulat i da zamagljuju znaajne razlike izme-u razni& politiki& sistema%
Iston naziv politiki sistem zadrava samo za onaj skup delatnosti koje
podrazumevaju dono"enje odluka "to se tiu glo!alnog dru"tva ili glavni& delova koji
ulaze u njegov sastav% =a taj nain, deini"e politiko, izvesnim o!likom dru"tvenog
delovanja, onim koji o!ez!e-uje dono"enje i izvr"avanje odluka, tj% dru"tvom kao
(elinom%
Iston potom razmatra uslove koji su potre!ni da !i politiko odluivanje moglo
!iti delotvorno4 ormulisanje za&teva i smanjenje protivrenosti me-u njima,
postojanje o!iaja zakonodavstva, administrativna sredstva za izvr"avanje odluka,
organizme za dono"enje odluka i instrumente za podravanje vlasti%Polaze*i od ti&
datosti, on pravi razliku izme-u primitivni& i moderni& politiki& sistema% 3
sluaju prvi&, podravaju*e strukture su promenjive, uspostavljeni reim retko kad
!iva ugroen suko!ima iz koji& se, kako tvrdi, esto ra-aju nove politike
zajedni(e
I
%%%%
d) Oznaavanje pomou formalnih karakteristika
;vakim od pret&odni& poku"aja teilo se uoavanju najop"tiji& vidova podruja
politikog, !ilo da je re o grani(ama kojima ono !iva ome-eno u prostoru ili nainu i
unk(ijama na koji se ono ispoljava% .anas se, tvrdi Balandije, priznaje da
komparativna metoda4 ukoliko se antropolo"ko istraivanje na nju poziva, nalae da
se radije pri!egava apstraktnim, nego sasvim stvarnim zajedni(ama i pro(esima%
Balandije tvrdi da strukturalistika istraivanja koja se o!avljaju na jednom vi"em
nivou apstra&ovanja i ormalizovanja, ne posve*uje mnogo panje sistemu politiki&
odnosa% 1n smatra da to nije sluajno% 3koliko se, ugledaju*i se na ,ia, razlikuje
sistem ideja od stvarnog politikog sistema, Balandije smatra da se mora
ustanoviti da se strukturalistika metoda !olje prilago-ava razumevanju onog prvog,
nego analizi ovog drugog%
Iz takvi& pretpostavki, po Balandijeu, proistie jo" jedna ormula(ija pitanja
svojstveni& politikoj antropologiji/ kakvi su to putevi kojima se o!ja"njava to "to
neki ljudi mogu nare-ivati drugima, na koji nain se uspostavlja odnos izme-u oni&
"to zapovedaju i oni& "to se potinjavaju% Balandije donosi slede*i zakljuak/ .ru"tva
!ez dravnog ure-enja jesu ona u kojima se do vlasti dolazi pretpolitikim putevima4
putevima srodstva, religije i privrede% .ru"tva sa dravnim ure-enjima jesu ona koja
raspolau spe(ijalizovanim putevima% +i putevi su novi ali se ne ukidaju oni koji su
postojali pre nji&, ako i dalje ostaju da im slue kao ormalni o!raza(%
+ako dolazi do pomaka i do strukture u red geneza% 1n se o!ja"njava time "to
tokom rasprave dolazi do prelaska iz o!lasti ormalni& odnosa u o!last stvarni&, iz
reda poretka u domina(iju% Jtavi"e, tvrditi da je struktura koja se na kraju name*e,
politika, znai isto "to i izvesti zakljuak !ez ikakvi& dokaza
:
%

e) Vrednovanje
I
.% @aston, Politi(al )nt&ropologC, in B% ;i>gel, Bienial $evie> o )nt&ropologC, 68D8
:
or Balandije, Politika antropologija, Beograd, 77 vek 6889, str% DI
4 : 4

Politiki se (iljevi ne postiu iskljuivo putem odnosa koji se smatraju politikim
kao "to ni ovi poslednji ne mogu zadovoljiti interese ija je priroda drukija% Hrani(e
politikog ne tre!a da !udu oznaene samo u odnosu na razliite vrste dru"tveni&
veza, ve* u odnosu na kulturu posmatrano u (elini ili samo na neki od njeni&
elemenata%
,i je izneo glo!alnu korela(iju izme-u dvaju politiki& sistema4 "to potpunije !iva
kulturom, to je delotvornija politika inteligen(ija, makar z!og podvrgavanju jednom
nainu politikog delovanja% 3kazao je na mit i ritual kao na jezik ija je svr&a da
prua argumente kojima se opravdavaju za&tevi u o!lasti prava, statusa i vlasti% 5it je,
prema 5alinovskom, dru"tvena povelja kojom se garantuje postoje*i o!lik dru"tva%
Isto tako i o!red moe !iti sakralni instrument vlasti%
Izvesne ekonomske privilegije idu zajedno sa posedovanjem mo*i i vr"enjem
vlasti% +u su i ekonomski suko!i kao indijanski potla koji uvode u igru i presti vo-a
i uglednika, nji&ovu sposo!nost da ostvaruju prevlast% )nalize 'ule koju je
izuavao 5alinovski otkriva da nain na koji je tu ura-ena razmena tano utvr-eni&
do!ara, prvenstveno predstavlja nain politikog organizovanja% Pomo*u ovog
primera pro(enjujemo do koje mere politiki enomen moe !iti prikriven i koliko
istraivanje politikog jo" uvek ostaje daleko od svog (ilja%
4. Politia &la0t i nuno0t
Balandije istie da se tokom ovog istraivanja, nuno name*u pojmovi kao "to
su vlast, prinuda i legitimnost% Prema nekim autorima, vlast je samo su!jektivna
kategorija, pretpostavka koja mora !iti proverena% 1na nije oso!ona prire-ena
pojedin(ima, ve* se javlja u su"tinski teleolo"kom vidu4 svojom sposo!no"*u da sama
po se!i izaziva posledi(e po ljude i stvari% ;mit istie da je vlast sposo!nost da se dele
na ljude i stvari tako "to se pri!egava nizu sredstava od u!e-ivanja do prinude% Ga
.% Bitija, vlast je pose!na kategorija dru"tveni& odnosa4 ona podrazumeva
mogu*nost da se drugi podvrgnu prinudi u nekom odre-enom sistemu odnosa izme-u
pojedin(a i grupa, dok za 2e!era vlast predstavlja mogu*nost koja je unutar nekog
odre-enog dru"tvenog odnosa data jednomod njegovi& sudionikada tim odnosom
upravlja po svojoj volji%
2last je ne"to "to je poznato ak i rudimentarnim dru"tvima% 1na je uvek u
slu!i neke dru"tvene strukture koja se ne moe odrati iskljuivo posredovanjem
o!iaja i zakona, nekom vrstom usagla"avanja sa pravilima% =e postoji ni jedno
dru"tvo u kojem pravila !ivaju automatski po"tovana% <unk(ija vlasti je da ouva
dru"tvo kao dravu i da izvr"i prilago-avanje% Kim dru"tveni odnosi izlaze iz okvira
srodstva, pojavljuje se nadmetanje%
2last se javlja kao proizvod nadmetanja i kao sredstvo da se ono o!uzda%
Iz ti& konstata(ija proistie da je politika vlast priro-ena svakom dru"tvu% 1na
izaziva po"tovanje prema pravilima na kojima se zasniva, ona ga !rani od njegovi&
vlastiti& nesavr"enosti% =jene unk(ije koje se naje"*e razmatraju jesu unk(ije
ouvanja%
2last moemo deinisati kao ne"to u svakom dru"tvu proistie iz
neop&odnosti !or!e protiv entropije koja tom dru"tvu preti neredom% +o ne znai da
je prinuda jedino sredstvo, o!redi, (eremonije "to o!ez!e-uju periodino o!navljanje
dru"tva, tako-er su instrumenti tako s&va*enog politikog delovanja%
4 D 4

2last se pokorava unutra"njim determinizmima i proistie iz spolja"nje
nunosti% 2last se uo!liuje i jaa pod pritiskom spolja"nji& opasnosti% 1na prua
sredstva da se uvrsti jedinstvo, uvrsti unutarnja ko&ezija i za"titi od onoga "to je
strano%
3 plemenu =uer u istonom ;udanu, razliiti nivoi istraivanja politiki&
injeni(a !ivaju deinisani na osnovu prirode spolja"nji& odnosa4 sporova koji se dre
pod nazorom i ar!itrae izme-u rodova povezani& geneolo"kim sistemom%
2last, ma koliko !ila diuzna, podrazumeva izvesnu nesimetriju u okviru
dru"tveni& odnosa% 'ad !i se ovi poslednji uspostavili na osnovu re(ipronosti,
dru"tvena !i se ravnotea postizala automatski i vlast !i !ila osu-ena propadanje%
;avr"eno &omogeno dru"tvo je nemogu*e% 2last je utoliko jaa u koliko su vi"e
nagla"ene jednakosti koje su preduslov za njeno ispoljavanje%
=i u jednom dru"tvu politika vlast nije u potpunosti desakralizovana% 1dnos
prema sakralnom u tradi(ionalnim dru"tvima, samo se po se!i name*e% .irkem u
svojoj studiji o elementarnim o!li(ima verskog ivota ukazuje da se odnos vlasti
prema dru"tvu ne razlikuje od odnosa uspostavljenog izme-u australijskog totema i
klana% +a veza je oito u znaku sakralnog% )ntropolo"ka literatura u znatnoj meri
predstavlja neku vrstu ilustra(ije ove injeni(e%
.vosmislenost vlasti ni"ta manje nije vidljiva% 2last se javlja kao nunost,
izraava priinudu koju dru"tvo vr"i na pojedin(a, ona je utoliko jaa ukoliko vlast
sadri u se!i deli* sakralnog% =jena sposo!nost da primorava, do te mere je opasna da
je oni "to moraju da je trpe, smatraju opasnom% 2last je u svojoj !iti prinuda, a
prekoraenje njeni& grani(a predstavlja za grupu smrtnu opasnost% Poglavi(a je duan
da u svakom trenutku pokazuje ne"kodljivost svoje unk(ije%
2last se odrava unutar tano odre-eni& grani(a% Ga&teva pristanak i izvesnu
re(ipronost% +aj njen uzvratni deo predstavlja skup odgovornosti i o!aveza koji se
znatno razlikuje u zavisnosti od reima koji je u pitanju, a to su smirivanje i ar!itraa,
od!rana o!iaja i zakona, velikodu"nost, saglasnost predaka%%% 2last mora samu se!e
da opravdava, odravaju*i kolektivnu !ez!ednost i prosperitet% +o je (ena koju moraju
da plate svi njeni nosio(i, a koja nikad nije u potpunosti pla*ena%
Ga 5aksa 2e!era, ona je jedna od osnovni& kategorija politike so(iologije%
;vaka vlast tei da dis(iplinu pretvori u pri&vatanje istine% 1n je ustanovio tipologiju4
legalna vlast, koja je po svom karakteru ra(ionalna, tradi(ionalna vlast u ijoj je
osnovi verovanje u svest i karakter tradi(ije i u legitimnost mo*i koja se poseduje
s&odno o!iajima, &arizmatska vlast koja je emo(ionalnog karaktera i pretpostavlja
poklanjanje potpunog poverenja nekom izuzetnom oveku, z!og njegove svetosti,
juna"tva ili primerenosti% ,egitimnost tre!a smatrati distinktivnim kriterijumom svake
vlasti% 2last se moe deinisati kao priznato pravo neke linosti ili grupe da
pristankom dru"tva donosi odluke koje se tiu ostali& lanova dru"tva%
<irt u jednoj od svoji& studija razmatra pro!lem pristanka i uti(aja javnog
mnjenja, napominje da vlast ne moe !iti potpuno autokratska% 1na trai promenjivi
udeo pristajanja oni& kojima upravlja% Postoji dvosmislenost4 vlast kao odnos u kome
su njeni nosio(i u nadre-enom poloaju, nastoji da se "iri, ali pristanak drugi&, koji je
ini legitimnom4 tei da umanji njen uti(aj% +e suprotne tenje pruaju o!ja"njenje
za"to nijedan politiki sistem nije uravnoteen% =asuprot Fegelovom tumaenju u
politikom se nuno ne ostvaruje prevazilaenje politiki& interesa%
4 L 4

.vosmislenost je jedan od osnovni& atri!uta vlasti% 3 meri u kojoj se vlast
oslanja na vi"e ili manje nagla"enu so(ijalnu nejednakost, u meri u kojoj o!ez!e-uje
privilegije onima "to je vr"e, ona je uvek, mada u razliitim stepenima4 osporavana%
;vi politiki reimi !ilo da se prilago-uju tradi(iji ili !irokratskoj ra(ionalnosti,
ispoljavaju tu dvosmislenost% 5aks Hlukman pominje ritualne po!une% =ajve*e
lukavstvo vlasti je u tome "to ona se!e ritualno osporava kako !i se "to vi"e uvrstila%

+. Politii odno0i i o$li5i politio!
3 svom delu +ri!es >it&out rullers, 5idlton i +ajt predlau da se politiki
odnosi deini"u nezavisno od o!lika vladavine na kojima su zasnovani% 1dnosi na
osnovu pojedin(i ili grupe vr"e vlast ili je imaju u (ilju odranja dru"tvenog poretka
unutar nekog teritorijalnog okvira% $azlikuju se u zavisnosti od toga da li su usmereni
unutra ili napolje%
5aket je ustanovio tri modela odnosa koji se sastoje od triju elemenata/
uesnika, uloga i spe(iini& sadrina% =agla"ava da ovi modeli imaju operativnu
vrednost% 2e!er polazi od odnosa zapovedanja i pokoravanja, tei da se u taj odnos
unese red i tei da u njega unese razliite o!like opravdanja legitimne prevlasti%
Japer prua deini(iju istiu*i da vladavina u svoojim ormalnim vidovima
uvek podrazumeva upravu i nadzor nad javnim poslovima od strane jedne ili vi"e
oso!a ija je to redovna unk(ija% ;tepen dieren(ija(ije i kon(entra(ije vlasti postaje
reperkome se esto pri!egava% Postoji minimalna vladavina koja odre-uje tri
pokazatelja4 skuenost politike zajedni(e, ogranien !roj priteala(a vlasti i
autoriteta, sla!ost vlasti autoriteta% 1vakvoj vrsti vladavine, !liska je diuzna
vladavina%
=ajrazra-eniji o!lik vladavine, koja poiva na jasno dieren(iranoj i u ve*oj
meri (entralizovanoj vlasti jeste dravna vladavina% 1vom tipologijom prevazi-ena je
podela na dru"tvo sa i !ez drave% 2e!er je ustanovio idealne tipove koji su posluili
kao putokazi nekima od istraivaa u nji&ovom istraivanju politike antropologije%
'riterijum za klasiika(iju/ to je o!lik "to ga do!ija legitimna vlast koja nuno ne
zavisi od postojanja drave% +ip "to ga predstavlja legalna vlast na najprikladniji nain
!iva olien u !irokratiji%
+ip tradi(ionalne vlasti kod kojeg ga li"ene veze slue iskljuivo kao potpora
politikom autoritetu javljaju se u razliitim o!li(ima% 3 o!liku gerontokratije (koja
vezuje vlast za senirat), u o!liku patrijar&alizma (koji odrava vlast u okviru neke
odre-ene porodi(e), patrimonijalizma i sultanizma% =ajra"ireniji je patrimonijalni
o!lik% Farizmatska vlast predstavlja izuzetnu vrstu vlasti% 1na je revolu(ionarna sila,
prevratniko sredstvo kojim se deluje protiv oni& reima iji je karakter tradi(ionalan
ili legalan% 5e-utim, nije re"en pro!lem klasikovanja politiki& o!lika% 'olika je to
sla!ost, moemo pro(eniti im sagledamo dru"tva sa (entralizovanim ure-enjem%
Hrani(a izme-u politiki& sistema sa plemenskim poglavi(ama i monar&ijski& sistema
jo" uvek nije strogo ustanovljena% 2eliina politike zajedni(e ne moe !iti dovoljna
da se odredi njezina rasprostranjenost, mada direktno utie na ure-enje vladavine%
Poglavi(a i kralj ne razlikuju se po opsegu i snazi vlasti koju vr"e ve* po prirodi te
vlasti% +o u svojoj analizi politikog ure-enja kod ameriki& indijana(a sugeri"e
,ouvi% 1n razlikuje titularnog i snanog poglavi(u% +itularni ne raspolae u potpunosti
upotre!om sile i ne donosi zakone, za njega su karakteristini retorika, izmiriteljska
4 9 4

sposo!nost i velikodu"nost% Poglavi(a ove druge vlasti raspolae prinudnom vla"*u i
potpunim suverenitetom%
3 monar&ijskim dru"tvima sistem stalea, kasta i klasa ine glavnu armaturu
dru"tva, a ne jednakost je u njima od odluuje* uti(aja na sve preovla-uju*e dru"tvene
odnose% Politika tipologija mora da pri!egava nainima dieren(ija(ija koje ne
proistiu jedino iz o!lasti politikog% Postojanjem jednog ili vi"e (entara mo*i,
deini"u se dve o!ino upotre!ljasvane kategorije M (entralizovana i ederativna
monar&ija%
A% 2ansina ukazuje na klasiika(iju strukturalni& modela% =avodi pet kriterijuma za
koje su karakteristini &eterogeni kriterijumi/ despotizam, klansko srodstvo suverena
podre-eni& poglavi(a, inkorpora(ija i su!ordina(ija stari& o!lika vlasti, aristokratija
koja ima monopol na vlast, te ederativno ure-enje%
$aznovtrsnost politikog ure-enja vi"e je priznata, nego "to je nauka njome
ovladala% $azlog koji najvi"e pada u oi je ka"njenje politike antropologije kako na
nivou deskriptivnog istraivanja, tako na nivou teorijske razrade% .ok god se u
pozavanju politiki& odnosa i pro(esa ne !ude napredovalo na nivou sistematskog
ispitivanja nji&ovi& mnogostruki& ispoljavanja, te"ko*e ne*e !iti nimalo umanjene%
Hlavnu prepreku predstavlja sama priroda politiki& enomena4 nji&ov sintetiki vid,
sveukupnost i nji&ov dinamizam, nadmetanje% 5odeli koji su neop&odni za nji&ovu
klasiika(iju, moraju !iti u stanju da izraavaju odnose izme-u &eterogeni& elemenata
i da pruaju uvid u unutra"nji dinamizam sistema% )ntropolo"ki modeli nisu naroito
pogodni% Politiko ostaje sveo!u&vatni sistem koji jo" uvek nije na zadovoljavaju*i
nain ormalno protumaen% Ga sad ostaje komparativno prouavanje srodniki&
sistema%
4 E 4