ARHITEKTURA

I
RAD RAUNARA
ARHITEKTURA RAUNARA
MEMORIJE

Za memorisanje podataka
upotrebljava se specijalizovani
hardver MEMORIJA
U optu strukturu memorije ulaze
dva dela:
-memorijski medijum
-upravljaki sistem memorije
Memorijska elija se sastoji od
izvesnog broja memorijskih
elemenata svaki za odgovarajui
simbol, razred, podatka.

Dva najvanija parametra
memorije:
- kapacitet
- irina opsega
irina opsega memorije
podrazumeva brzinu smetanja
odnosno uitavanja podataka.Moe
se predstaviti formulom:
W=Kc/Tc (bita/s)
Kc-kapacitet elije
Tc-veliina memorijskog ciklusa
Registarska memorija
Registarska memorija koristi se u onim
sluajevima u kojima je potrebno to
krae vreme pristupa, jednostavno
upisivanje i itanje podataka i kada nije
potreban veliki kapacitet memorije.
elija ovakve memorije naziva se
registar.
Podatak sadran u registru naziva se
re, a u podregistru polje.
Pravi se razlika izmeu:
- paralelnog registra
- serijskog registra
Brojai su registri kod kojih pored
obine izmene sadraja, postoji
mogunost odbrojavanja-
sukcesivnog dodavanja konstantnog
brojnog iznosa.Dva osnovna tipa:
- obini broja
- kruni broja
Magacinska memorija
Magacinska memorija je primer
registarske memorije sa vie elija i
pristupom sa implicitnim
adresiranjem.Sastoji se od ureenog
skupa registara duine m. Registri su
obino binarni.
Registar Ro - glava magacinske
memorije.
Ogranien pristup pri upisu i itanju
Operativne memorije
Operativne ili glavne memorije su
u direktnoj sprezi sa procesorom u
cilju smetanja programa i
rezultata prilikom obrade
podataka.
RAM-memorija sa proizvoljnim
pristupom (random access
memory)

Postojane memorije
ROM-postojane ili polupostojane
memorije (read only memory)
Ogranienja kod upisa podataka-
mogunost samo u cilju itanja sadraja
elije
Argumenti za uvoenje: cena, brzina,
gustina smetanja elemenata,
nemogunost neeljene izmene
sadraja.


PROM-Programirana postojana
memorija (Programmable read
only memory)-korisnik moe sam
da programira sadaj memorije
EPROM-Reverzibilno programirana
polupostojana memorija (erasable
programmable read only memory)
korisnik moe da upisuje i brie
sadraje elemenata proizvoljan
broj puta, ali samo kada je
memorija van upotrebe.

Asocijativne i masovne
memorije
Asocijativne-one kod kojih se
identifikacija elija prilikom pristupa vri
kljuem.
Specifian upravljaki sistem
Masovne-memorije velikih kapaciteta
Procesor sa njima komunicira preko
operativne memorije
Operativna-primarna, masovna-
sekundarna
Virtuelne memorije
Metoda virtuelne memorije je jedan od
naina da se automatizuje reavanje
problema u savremenim tipovima
obrade
Polazi se od toga da u memorijskom
sistemu postoji vie vrsta adresa: skup
virtuelnih adresa-virtuelni adresni
prostor , primarni adresni prostor i
sekundarni adresni prostor
Upravljaka jedinica
Deo procesora koji obrauje i
interpretira posebne podatke
dobijene iz operativne memorije
pomou kojih se definiu postupci
reavanja problema.
Takvi podaci se nazivaju
naredbama.
Upravljaka jedinica prima i
izvesne spoljno-upravljake signale
Upravljaki signali-omoguavaju
izmenu sadraja nekih registara
Sinhronizacioni signali-
omoguavaju vremensko
usklaivanje rada pojedinih delova
raunara
Skup svih naredbi spisak naredbi
Mikroradnja-elementarna obrada
pri izmeni sadraja nekog registra
Mikrociklus-vremenski interval u
kom se izvodi mokroradnja
Mikronaredba-skup mikroradnji u
istom ciklusu
Mainske naredbe se mogu
realizovati hardverski ili
mikroprogramski zavisno od toga
da li se izvode u jednom ili u vie
mikrociklusa
Klasifikacija naredbi
Naredbe prenosa podataka
Aritmetiko-logike naredbe
Upravljake naredbe-bezuslovnog
skoka, uslovnog skoka i preskoka
Akumulatorske naredbe
Ulazno-izlazne naredbe
Klasifikacija po mestu operanda
Naredbe sa obraanjem
operativnoj memoriji
Naredbe bez obraanja operativnoj
memoriji

Tri karakteristina sluaja odnosa
duine naredbe (d
n
) i kapaciteta
memorijske elije (d
C
):
prosto smetanje naredbe
d
n
/d
c
=1
pakovano smetanje naredbe
d
n
/d
c
=1/q, q-ceo broj
segmentno smetanje naredbe
d
n
/d
c
=q
Organizacija upravljake
jedinice
U sluaju dva registra (podregistra)
kaemo da su u sprezi, ako se u nekom
vremenskom intervalu, npr.
elementarnom intervalu mikrociklusa,
moe izvesti izmena sadraja jednog od
njih, pri emu na novi sadraj utie i
sadraj drugog.
Sprega registra se izvodi preko nekog
hardvera, prekidake mree.
Magistrala- skup linija ili prikljuaka
na kojima se uspostavljaju neki
binarni signali
Magistralna sprega moe
biti:kombinaciona i sekvencijalna;
jednosmerna i dvosmerna
Faktor prostornog multipleksiranja-
broj prijemnih registara u koje se
istovremeno moe upuivati sadraj
iz drugih registara
Glavni tehniki parametri su:
-irina magistrale
-propusni opseg magistrale





Struktura upravljake
jedinice
Dve osnovne strukture upravljake
jedinice su:
-razasuta (svaki registar ,
posebna ulazna magistrala za
izmenu sadraja)
-magistralna (izmena sadraja
preko manjeg broja magistrala)

Aritmetika jedinica
Predstavljanje brojeva:
Za predstavljanje brojeva u
raunaru slue tzv. numeriki
podaci.
Pozicioni brojni sistem-za
kodiranje apsolutne vrednosti
broja (koriste se simboli, cifre, tzv.
cifarske azbuke ili brojni sistemi)
Tipovi pozicionih brojnih sistema :
- b=10- decimalni brojni sistem
- b=2 - binarni brojni sistem
- b=8 - oktalni brojni sistem
- b=16- heksadecimalni brojni
sistem
Tri metode za predstavljanje
znaka:
- prosto oznaavanje
- kompleksno oznaavanje
- polarizovano oznaavanje
Predstavljanje alfanumerikih
podataka:
Alfanumeriki podaci-podaci izraeni
pomou alfanumerike azbuke, koja
obuhvata cifre, slova jezike azbuke,
pravopis i neke specijalne znake.
Sloeni kodovi:
- binarno-oktalni
- binarno-decimalni
- binarno-heksadecimalni




Osobine kodova:
-teinska osobina
-osobina komplementarnosti
-osobina ciklinosti
ASCII (American Standard Code for
Information Interchange)
Uvode se binarni kodovi sa slogovima
duine 8 bitova:
-EBCDIC kod (Extended Binary
Coded Decimal Interchange Code)
-ASCII-8 izmenjen ASCII kod
Organizacija aritmetike
jedinice
Aritmetika jedinica predstavlja sistem
pomou koga se izvravaju osnovne
obrade podataka, predviena je
odgovarajuim naredbama raunara.
U aritmetikoj jedinici zastupljene su
samo unarne i binarne operacije.
Vana karakteristika je njena brzina,
vreme izvrenja operacije.
Klasifikacija operacija
Po broju razreda u faktorima:
-jedno ili vierazredne
Po broju faktora:
-unarne i binarne operacije
Binarne operacije
Logike operacije:
a.) operacija ILI
c
i
= a
i
+ b
i

a
i
b
i
c
i

0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 1
b.) operacija I
c
i
= a
i
* b
i




c.) operacija EXILI
c
i
=a
i
+ b
i


a
i
b
i
c
i

0 0 0
0 1 0
1 0 0
1 1 1
a
i
b
i
c
i

0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 0
Sabiranje i oduzimanje
binarnih operacija
Za izvoenje vierazrednih operacija
sabiranja i oduzimanja binarnih
brojeva mogu se koristiti sledee
razredne operacije binarnih cifara:
a)operacija polusabiranja
b)operacija poluoduzimanja
c)operacija potpunog sabiranja
d)operacija potpunog oduzimanja
Sloene aritmetike operacije
Mnoenje-sloene operacije se
obino izvode na osnovu operacija
binarnog sabiranja i
oduzimanja(mikroprogramski ili
hardverski)
Deljenje-za deljenje binarnih
brojeva postoje algoritmi zasnovani
na prostim operacijama oduzimanja i
pomeranja
Ulazne i izlazne jedinice
Pod ulaznom aktivnou
podrazumevaju se postupci unoenja
podataka u operativnu memoriju ili
registre procesora kiji se mogu
smatrati odreditem podataka
Izvor podataka su tzv.periferni ureaji
Prenos podataka u obrnutom smeru
predstavlja izlaznu aktivnost

Zavisno od toga da li periferni ureaj slui samo
kao izvor odnosno odredite podataka ili u obe
svrhe razlikuju se:
-ulazni
-izlazni
-ulazno-izlazni periferni ureaji
Karakteristike ulazno-izlazne aktivnosti su brzina
prenoenih podataka i brzina samog prenosa.
One zavise kako od nekih parametara raunara i
perifernih ureaja tako i od postupaka izvoenja
aktivnosti.

Najee ulazno-izlazne aktivnosti su:
a)izmena podataka izmeu centralne
jedinice i sekundarnih memorija,
b)izmena podataka izmeu neke
sekundarne memorije i nekog drugog
perifernog ureaja,
c)izmena izmeu centralne jedinice i
ulazno-izlaznih ureaja.
: Opta klasifikacija
a)prema obimu runog rada
-runi
-automacki
b)prema neophodnosti posredstva
-sa neposrednom
-i posrednom primenom
Ulazni ureaji
Runi ulazni ureaji za unoenje
pojedinanih simbola ili kraih
poruka su:
-tasteri
-tastature
-telefonski brojanici i td.
Skup tastera poreanih na
odgovarajui nain sainjava
tastaturu,a najee su tzv.
alfanumerike,numerike i
funkcijske

Izlazni ureaji
rezultatima obrade podataka,i oni
mogu biti usputni ili krajnji.
U trajnoj formi Podaci koji se
iznose iz raunara mogu se
smatrati rezultati se daju na papiru
u vidu dokumenata sa
alfanumerikim ili grafikim
sadrajem.
Izlazni ureaj kojim se pravi ovaj
dokument je tampa
Daljinski ulaz-izlaz
Periferna oprema moe biti
smetena relativno blizu raunara
ili udaljena od njega na proizvoljna
geografska otsojanja,tako da
postoje razliita sredstva i postupci
za povezivanje periferika sa
raunarom
Terminal-periferni ureaji u
jedinstvenom sistemu sa
objedinjeniim sredstvima za
prikljuivanje na telekomunikacioni
kanal
Modem-slui za prikljuivanje
terminala na telekomunikacioni
kanal
Raunarska mrea-je sistem koga
ine terminali zajedno sa
raunarom i odgovarajuim
telekomunikacionim kanalima