SPOJNA SREDSTVA

Namena:
Koriste se za spajanje vie razliitih elemenata koji ine jedinstvenu celinu
sposobnu da prihvati sva projektom predviena optereenja
Kod elinih konstrukcija konstruktivni sistem nije monolitan, vee se sastoji
od delova koji se pojedinano izrauju u radionici, a potom meusobno
povezuju na gradilitu
Iz tog razloga se, pri izgradni elinih konstrukcija razlikuju sledee faze:
izrada elemenata (delova) u radionici, na osnovu radionike dokumentacije
transport elemenata konstrukcije do gradilita
montaa konstrukcije
Izrada elemenata obavlja se u radionici prema utvrenoj proceduri od
standardnih proizvoda (profili, limovi), ukljuujui i njihovo povezivanje i
nastavljanje.

Nastavljanje i povezivanje elemenata elinih konstrukcija moe se

ostvariti:
- mehanikim spojnim sredstvima ( zakivci, zavrtnjevi, itd.),
- tehnolokim postupcima ( zavarivanjem )
U zavisnosti od mesta izvoenja, postoje dve vrste nastavaka:
- radioniki nastavci
- montani nastavci
Radioniki nastavci izvode se u radionici najee zavarivanjem, a
ree zakivcima ili zavrtnjevima.
Montani nastavci se izvode na gradilitu. Pomou njih se
meusobno povezuju radioniki segmenti (podsklopovi i sklopovi),
tako da obrazuju jedinstvenu celinu.

Danas se montani nastavci se izvode skoro

iskljuivo zavratnjevima (retko zavarivanjam)
Razlog:
-vea brzina montae
- kvalitetna veza
-obezbeenje projektovane geometrije

montani nastavak

radioniki nastavak

ZAKIVCI
Danas se zakivci veoma retko primenjuju i to samo za rekonstrukciju
postojeih objekata spojenih zakivcima.

a) zakivak sa polukrunom glavom, b) zakivak

sa poluuputenom glavom, c) zakivak sa uputenom glavom.
Obeleavanje zakivaka u crteima :

a) zakivak na montai, b) rupa i zakivak na montai, c) i d) poluuputena glava

OBINI ZAVRTNJEVI
Zavrtnjevi predstavljaju savremeno mehaniko spojno sredstvo pri
izradi montanih nastavaka u zgradarstvu i mostogradnji

Primena zavrtnjeva
u zgradarstvu (a) i (b)
i mostogradnji (c)

Zavrtnjevi se izrauju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri

samo njihova ugradnja.
Prednosti zavrtnjeva:
Ugradnja zavrtnjeva je jednostavna i izvodi je relativno mali broj radnika.
Vremenske prilike ne utiu na kvalitet izvedene veze.

OBLICI I VRESTE OBINIH ZAVRTNJEVA

Jedan kompletan zavrtanj sastoji se iz sledeih delova, prema slici:

-estougaone glave (a)
-cilindrinog tela koje se zavrava navojem (b)
-estougaone navrtke sa otvorom i sa unutranjim navojem (c)
-podlone ploice najee krunog oblika sa otvorom u sredini (d)

Slika .....

Delovi zavrtnja

Nazivnu meru zavrtnja definie debljina tala zavrtnja van navoja

pa je oznaka zavrtnja Md .
Na primer M20 oznaava zavtanj iji prenik tela
van navoja iznosi d=20 mm .

Md
d

Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane prema standarduJUS

M.B1.068.
Oblik navrtki odreen je prema standardu : JUS M.B1 601/65
Oblik podlonih ploica odreen je prema standardu: JUS M.B2.015

Za graevinske konstrukcije se najee upotrebljavaju zavrtnjevi ije se

dimenzije sastavnih delova date u sledeoj tabeli ( sa oznakama prema
predhodnoj slici ).

Tabela:

Osnovne dimenzije delova zavrtnja

M12

M16

M20

M22

M24

M27

M30

19.5

23

26

28

29.5

32.5

35

2.5

3.0

4.0

4.0

4.5

4.5

5.0

20.88

26.17

32.95

35.03

39.55

45.20

50.8
5

10

13

14

15

17

19

19

24

30

32

36

41

46

0.6

0.6

0.8

0.8

0.8

1.0

1.0

13

16

18

19

22

24

Navrtka
m

10

Podloka
d1

14

18

22

24

26

30

33

d2

24

30

37

39

44

50

56

elinim konstrukcijama upotrebljavaju se zavrtnjevi sa metrikim

navojem. Tako pomenuta oznaka za zavrtanj Md oznaava zavrtanj sa
metrikim navojem (napr. M20). ( Ranije su bili u upotrebi zavrtnjevi sa
Vintvortovim ili colovnim navojem)
U

Najvaniji deo zavrtnja je telo zavrtnja koje prenosi silu putem smicanja
i pritiska po omotau rupe.

Nije doputeno da se u spoju upotrebi zavtranj iji navoj ulazi u paket

koji se spaja.
Zbog toga se u graevinskim konstrukcijama primenjuje podlona
ploica debljine 8 mm, za zavrtnjeve ija se duina menja na po 5 mm,
tako da navoj ostane izvan ravni smicanja.

Telo zavrtnja ( l1 ).

Podlona ploa.

Prema tanosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:

obraeni zavrtnjevi ( ili upasovani , ili zavrtnjevi sa tanim naleganjem),
kod kojih obradom na strugu postie razlika izmeu prenika rupe i tela
zavrtnja d0 d = 0.3 mm)
neobraeni zavrtnjevi ( ili neupasovani ili zavrtnjevi bez tanog naleganja)
kod kojih je razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja
d0 d = 1 mm

Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika izmeu obraenih i

neobraenih zavrtnjeva
- Obraeni zavrtanj M 20:

nominalni prenik
prenik tela zvrtnja
prenik rupe

d = 20 mm
d = 21 mm ( za proraun)
d0 = 21 mm

- Neobraeni zavrtanj M 20 :

nominalni prenik
prenik tela zvrtnja
prenik rupe

d = 20 mm
d = 20 mm
d0 = 21 mm

Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka,

zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama . Oznake su
standardizovane i date su u tabeli
Tabela: oznaavanje zavrtnjava u crteima

Na crteima se u razmeri 1:10 i manjoj, prikazuje se glava zavrtnja,

dok na crteima u razmeri 1:5 i veoj, veliina oznake odgovara preniku
rupe

KLASE VRSTOE ZAVRTNJEVA

Zavrtnjevi se izrauju od elika koji su svrstani u odreene klase

vrstoe, prema JUS-u M.B1.023 .
Klase vrstoe oznaavaju se sa dva broja, koji su odvojeni takom.
Obini zavrtnjevi se uglavnom izrauju u sledeim klasama vrstoe:
4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8.
Prvi broj u oznaci klase vrstoe predstavlja stoti deo nazivne vrednosti
vrstoe na zatezanje u MPa, f u / 100
Drugi broj oznaava desetorostruki odnos nazivne granice razvlaenja i
vrstoe na zatezanje 10 f y / f u
Tako na primer oznaka za zavrtanj klase 5.6 dobijena je na sledei
nain.
f y 300

MPa

f u 500

f u / 100 500 / 100

MPa ( mehanike karakteristike elika )

=5

10 f y / f u 10 . 300 / 500

=6

RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA

Kod veza sa zavrtnjevima ostvaruje se diskontinualno spajanje

elemenata konstrukcije preko odreenog broja taaka.
U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi putem
zavrtnjeva:
a. raspored sila na zavrtnju
b. dijagram pritisaka po
omotau rupe
c. dijagram smiuih
napona

Slika... Naprezanje zavrtnja u vezi.

Ravnotea sila u elementima veze uspostavlja se naprezanjem zavrtnjeva na

pritisak po omotau rupe.
Naprezanja na pritisak po omotau rupe upravna na osu zavrtnja i suprotnih
smerova u ravni spoja (smicanja) izazivaju smicanje tela zavrtnja.

U proraunu

zavrtnjeva se usvaja konstantan raspored napona po

omotau rupe kao i konstantan napon smicanja tela zavrtnja u ravni
smicanja.
Na taj nain se znaajno pojednostavljuje proraun, bez bitnih
posledica na njegovu tanost, a samim tim i pouzdanost nosivosti
veze.

Na mestu veze, u preseku koji je oslabljen rupama dolazi do pojave

koncentracije napona u blizini rupe, koji neposredno uz ivicu rupe
mogu da dostignu vrednost na granici razvlaenja elika.

Meutim zbog plastififikacije veze dolazi do preraspodele naprezanja u spoju i do

postepenog ublaavanja koncentracije napona, tako da pri punoj plastifikaciji
poprenog preseka, stvarni dijagram odgovara proraunskom,

Sa poveanjem broja zavrtnjeva u pravcu sile, ne vei vie ravnomerna

raspodela sila po pojedinim zavrtnjevima.
Zbog toga vaei standardi ograniavaju broj zavrtnjeva u redu u pravcu sile
na najvie est.

max 6 kom

max 6 kom

PRORAUN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA

Postoje tri osnovna sluaja naprezanja kojima mogu biti izloeni zavrtnjevi u
vezama elemenata eline konstrukcije:
smicanje
zatezanje
kombinovano naprezanje

Prema funkciji koju imaju u vezi zavrtnjevi mogu biti:

statiki, ako su nemenjeni za prenoenje sila u vezama
konstruktivni, kada imaju samo funkciju spajanja elemenata u smislu
formiranja poprenog preseka i sl.
Prema nainu naprezanja zavrtnjeva u spojevima i sami spojevi
mogu da se podele na:
-smiue spojeve SS
kod kojih se sila prenosi smicanjem tela neobraenog zavrtnja i
pritiskom po omotau rupe .
zateue spojeve ZS
kod kojih se sila prenosi sa jednog elementa na drugi zatezanjem
zavrtnjeva u pravcu njihove podune ose.
kombinovane spojeve
KS
-kod kojih su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i
zatezanje

Pri proraunu nosivosti zavrtnjeva uvode se odreene pretpostavke

koje znatno pojednostavljuju proraun:
- svi zavrtnjevi u vezi podednako uestvuju u prenoenju sile, pod
uslovom da u vezi ima najvie est zavrtnjeva u istom redu u pravcu
delovanja sile.
-usled smiue sile u telu zavrtnja se javlja konstantan napon smicanja
-pritisak po omotau rupe je konstantan po povrini projekcije
kontaktne povrine zavrtnja i veznih limova na ravan upravnu na
pravac sile
-zanemaruje se savijanje i zatezanje zavrtnjeva u smiuim spojevima.

Tabela 2.8 Doputeni naponi za neobraene zavrtnjeve (MPa)

Tabela 2.9 Doputeni naponi za obraene zavrtnjeve (Mpa)

NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA SMICANJE

Kod veze zavrtnjevima prelazak sile iz jednog elementa u drugi je

diskontinualan i ostvaruje se smicanjem tela zavrtnja u ravni spoja.
Nosivost na smicanje odreuje se po formuli:

d2
Fv m
dop
4
gde je :
m senost zavrtnja
d prenik tela zavrtnja

dop

- doputeni napon smicanja za zavrtnje prema

Tabelama 2.8 odnosno 2.9
Zavisno od broja ravni smicanja zavtenjevi mogu biti:
- jednoseni (m =1)
- dvoseni (m =2)
- vieseni (m > 2)

NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA PRITISAK PO OMOTAU RUPE

U proraun se uvodi konstantan napon pritiska po omotau rupe ( zbog
plastifikacije elika)
Povrina preko koje se prenosi pritisak jednaka je zbiru kontaktnih
povrina svih limova koji su napregnuti u istom pravcu.
Nosivost zavrtnja iznosi:
gde je

Fb min t d b ,dop

min t

minimalna debljina svih limova koji

prenose silu u istom pravcu
d - prenik tela zavrtnja

b, dop

- doputeni pritisak po omotau rupe

t1
min t min
t 2

za jednosene zavrtnjeve

t1 t3
min t min
za dvosene zavrtnjeve
t 2
NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA ZATEZANJE
Nosivost zavrtnja na zatezanje odreuje se u preseku na mestu
navoja ( jer je ovaj presek manji nago u telu zavrtnja) , koji se
naziva ispitni presek
Povrine ispitnog preseka A za pojedine zavrtnjeve date su u
s
tabeli 2 10:
Tabela 2.10 Povrine ispitnih preseka

Nosivost zavrtnja na zatezanje odreuje se po obrascu:

Ft As t ,dop
gde je: A - povrina ispitnog preseka
s

t ,dop

doputeni napon na zatezanje prema

Tabeli 2.10.
Ispitni presek
Nt1

Veza zavrtnjevima koji su optereeni

na zatezanje

Nt1

KOMBINOVANO NAPREZANJE ZAVRTNJEVA

Ukoliko su zavrtnjevi jednovremeno napregnuti nasmicanje i na
zatezanje tada pored pojedinanih provera nosivosti zavrtnja na
smicanje:

V1 Fv , dop

N t ,1 Ft ,dop

i nosivosti na zatezanje:

mora biti zadovoljan i sledei uslov:

V1

F
v,dop

Nt ,1

1

t ,dop

gde su :

V1
N t ,1

sila smicanja koja se javlja u posmatranom

zavrtnju
sila zatezanja koja deluje u pravcu ose posmatranog zavrtnja.
U oba sluaja indeks 1 znai da se radi o sili koja deluje na jedan
zavrtanj

KONSTRUISANJE VEZA ZAVRTNJEVIMA

Pravilno konstruisanje veze zavrtnjevima jeste preduslov da e

veze sa dovoljnom sigurnou prenati zadata optereenja.
Posebno treba obratiti panju na:
- izbor prenika spojnog sredstva
- raspored i broj spojnih sredstava
- kvalitet spojnih sredstava.
Nastavci se po pravilu konstruiu simetrino sa istim brojem
zavrtnjeva sa obe strane spoja.

Minimalni broj zavrtnjeva sa jedne strane spoja iznosi

2 komada u zgradarstvu , odnosno 3 komada u mostogradnji.
Minimalni prenik zavrtnja za konstrukcije u zgradarstvu iznosi
M12, a u mostogradnji M16

PRENIK ZAVRTNJEVA

Optimalni prenik zavrtnja moe da se odredi iz uslova da je

nosivost na smicanje Fv jednaka nosivosti na pritisak
po omotau rupe Fb
Meutim, najee se koristi sledea empirijska
formula:
t2

5 t min 0.2

cm

gde je:

t m in

minimalna debljina
elemenata u spoju

t1

Veza I nosaa za stub zavrtnjevima

tmin = min

t1
t2

VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
Namena:
Koriste se kod izuzetno napregnutih spojeva, a posebno kod spojeva
izloenih dejstvu dinamikig optereenja
Ovi zavrtnjevi se izrauju od elika visoke klase vrstoe (sa granicom
razvlaenja u opsegu od 640 do 1080 MPa), koji se prilikom ugradnje
prednapreu kontrolisanom silom zatezanja. Ovakve zavrtnjeve
nazivamo prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi.
Sila prednaprezanja, koja izaziva zatezanja tela zavrtnja, preko
navrtke, podloke i glave zavrtnja, vri pritezanje elemenata u spoju.

Izmeu pritisnutih povrina javljaju se sile trenje koje prenose smiuu silu
u spoju

Sve dok je spoljanja sila smicanja manja od sile trenja u kontaktnom spoju,
meusobna pomeranja elemenata u vezi su zanemarljivo mala
Na osnovu toga se moe zakljuiti da se primenom prednapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva znatno se smanjuje deformabilnost veze i poveava otpornost na zamor
kod dinamiki optereenih konstrukcija.
Kod zateuih spojeva nosivost ovih zavrtnjeva je znatno vea od nosivosti
obinih zavrtnjeva, kako zbog kvalitetnijeg materijala tako i iz razloga to
sile zatezanja dobija na prirastu tek kada savlada kontaktni pritisak u spoju
Nedostaci prednapregnutih zavrtnjeva
- vea cena u odnosu na obine zavrtnjeve
- zahteva se posebna obrada tarnih povrina u spoju
- neophodna stalna kontrola kvalitete zavrtnjeva i ureaja za unoenje sile
prednaprezanja, kao i koeficijenta trenja neposredno na gradilitu.

Napomena: Visokovredni zavrtnjevi mogu da se koriste i bez prednaprezanja

U tom sluaju proraun je isti kao za obine zavrtnjeve
U zavisnosti od vrste naprezanja i naina prenoenja sile u vezi ovi spojevi
se dele na:
- Tarne spojeve (TS) kod kojih se sila sa jednog na drugi element prenosi
pomou trenja u spoju

Tarne spojeve sa tenim naleganjem (TST) kod kojih se sila prenosi

trenjem i smicanjem tela upasovanih zavrtnjeva

Zateue spojeve (ZS) kod kojihse sila sa jednog elementa na drugi prenosi
zatezanjem zavrtnja u paravcu ose

Kombinovane spojeve (KS) koji predstavljaju kombinaciju TS ili TST i ZS

spojeve

OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

Visokovredni zavrtanj sastoji se od:

- Cilindrinog tela sa glavom na jednoj i navojem na drugoj strani
(JUS M.B1. 066)
- estougaone navrtke ( JUS M.B1.629)
- Podlone ploice ( JUS MB2 030)
Podlone ploice se uvek postav
ljaju ispod glave i ispod navrtke
Debljina podlone ploice iznosi
3 do 6 mm

Navoj kod visokovrednih zavrtnjeva mora se napraviti valjanjem( utiskivanjem)

a ne narezivanjem, tako da se materijal plastino deformie i poveava gustinu

OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

U radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka

visokovredni zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama:

KLASE VRSTOE

Visokovredni zavrtnjevi se izrauju od elika visoke vrstoe

U noseim elinim konstrukcijama se koriste visokovredni zavrtnjevi od elika
klase vtstoe 8.8, 10.9, i 12.9. ije su mehanike karakteristike prikazane u tabeli:

Diagram s e za razne klase

vtstoe i za meki elik (0361)

UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA

Unoenje sile prednaprezanja ostvaruje se uvrtanjem navrtke zavrtnja

Usled unoenja sile prednaprezanja u zavrtnju se javljaju aksijalni i smiui
naponi ( od momenta torzije usled trenja)
Maksimalna sila prednaprezanja koja sme da se unese u zavrtanj , a da on pri tom
ostane u elastinoj oblasti ponaanja iznosi:

F p 1 f 02 As
gde su

Koeficijent redukcije ( 1 <1)

f 02

Tehnika ( konvencionalna) granica razvlaenja elika

As

Povrina ispitnog preseka zavrtnja

za elastino ponaanje

Vrednosti sile prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve klase

vrstoe 10.9 date su u tabeli

Kontrola intenzitete sile prednaprezanja vri se indirektno, merenjem momenta

kojim je izvreno pritezanje zvrtnja M u koji se odreuje po izrazu:
0.7 za k 0.14
M u F p d k Gde je: d Nazivni prenik zavrtnja
1
0.8 za k 0.14
F Ostvarena sila prednaprezanja

k 0.13 0.17

(odreuje ga proizvoa)

k Koeficijent koji zavisi od stanja povrina navoja

Uvrtanje navrtke se izvodi pomou momentnih kljueva

Ovi kljuevi se predhodno badare u laboratoriji, a konstruisani su tako da se
ostvari zahtevani moment uvrtanja , daju svetlosni ili zvuni signal ili se
automatski iskljuuju, kako ne bi dolo do prekomernog naprezanja zavrtnja.

Vrednosti momenta uvrtanja ( Mu )

za uobiajenu vrednost koeficijenta k date
su u predhodnoj tabeli 2.15

PRORAUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

I SMIUI SPOJEVI
A. VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI BEZ SILE PRITEZANJA

Visokovredni zavrtnjevi bez sile prednaprezanja se ponaaju kao obini zavrtnjevi

A jedini su vei doputeni naponi obzirom na bolji kvalitet elika
Nosivost VV zavrtnjeva odreuje se po ve poznatim obrascima:

d2
dop
F m
Fv ,dop min v
4
F min
t . d . b,dop
b

B PREDNAPREGNUTI VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI

Nosivost smiuih spojeva sa VV zavrtnjevima sa punom silom

prednaprezanaja zavisi od:
- kvaliteta materijala od koga je zavrtanj napravljen,
- vrednosti ostvarene sile prednaprezanja,
- koeficijenta trenja izmeu kontaktnih povrina,
-sluaja optereenja.
Prema naim vaeim standardima kriterijum za dimenzionisanje
visokovrednih zavrtnjeva je proklizavanje .
Da bi se spreilo proklizavanje u spoju sila koja se javlja u zavrtnju pri
eksploatacionom optereenju mora da bude manja od njegove nosivosti
na prolizavanje koje se odreuje po obrascu:

Fs ,dop

Fp

Gde je:

m
koeficijent ternja prema tabeli
Fp - sila prednaprezanja data ranije ( F p 1 f 02 As )
2 - koeficijent sigurnosti na proklizavanje koji
zavisi od sluaja optereenja i zazora izmeu
rupe i tela zavrtnja.- tabela 2.19

U sluaju upasovanih visokovrednih zavrtnjava sa punom silom prednaprezanja

Smiua sila u spoju se delimino prenosi trenjem , a delimino smicanjem tela
zavrtnja

Nosivost zavrtnja se tada odreuje prema izrazu:

Fvs,dop Fv , dop 0.25 Fs , dop

Gde je

Fv , dop nosivost upasovanog zavrtnja u smiuem spoju

Fs , dop

nosivost zavrtnja na proklizavanje

Proraun visokovrednih zavrtnjava na zatezanje

a. Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja

Ako nema sile pritezanja ovi zavrtnjevi se ponaaju kao obini
zavtnjevi, tako da se njihova nosivost odreuje po obrascu:

Fi ,dop i ,dop As Gde je:

i,dop
As

Doputeni napon zatezanja - tabela 2.18

Povrina ispitnog preseka tabela 2.15

b. Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi

Kod ovih zavrtnjeva mora da se ogranii vrednost sile zatezanja da ne
doe do odvajanja elemenata u spoju , jer bi dolo do poveanja
deformacije veze, a time i cele konstrukcije.
Maksimalna dozvoljena sila zatezanja u zavrtnju odreuje se po obrascu:

Ft , dop 3 Fp

Gde je:
F p sila prednaprezanja

3 koeficijent sigurnosti prema sledeoj tabeli