S vremenom se menjaju i sami propisi.

U antikom Rimu, na primer, obiaj da se jede ispruen na

niskim divanima bio je maksimum finoe. S padom Rimskog carstva takozvani "varvari" uveli su obiaj
obedovanja za stolom, kao to se ini i dan-danas: a to to su se njihovi rukovi pretvarali u odvratno
dranje uz punu angaovanost ruku, kao to smo videli u stripovima o Asteriksu i Obeliksu, to je druga
pria, ali su bez sumnje uneli primesu civilizovanosti.
U 16. veku, uprkos injenici da su italijanski dvorovi predstavljali avangardu po obiajima i lepim
manirima, monsinjor Delakaza morao je da opominje svoje itaoce - plemie (poto narod nije umeo da
ita!) da ne obavljaju nudu uza zid (i to unutranji!) svoje sopstvene ili tue kue, niti da akaju zube
za stolom noem za rad ili odbranu od neprijatelja...
Meuljudski odnosi
Valjda je nepotrebno podseati na to da ne treba druge optereivati sopstvenim glavoboljama, kao da je
strano neto to samo nas pogaa; da se gosti ne doekuju u papuama ili u neprikladnoj odei; da je
bolje na vreme shvatiti kada onaj drugi ne eli da slua nae ispovesti, ili kada miljenje izraeno s
uverenjem da e naii na opte odobravanje, zapravo i nije najbolje primljeno. A da ne govorimo o
dobrosusedskim odnosima: prvo pravilo je da se meusobno ne uznemiravamo: ako su, na primer, Vai
susedi i Vai dragi prijatelji, ne treba im banuti u kuu pod bilo kakvim izgovorom: privatnost je potrebna
- svima.
Predstavljanje: Ime i prezime
Pre svega treba da nam je jasno da, ako se prvi put predstavljamo, to inimo radi upoznavanja; ak i
ako smo sigurni da tu osobu neemo nikada vie videti, nije lepo promrmljati sopstveno ime na brzinu,
pretvarajui se da e ovaj drugi da ga zapamti. Treba jasno izgovoriti (bez preteranih grimasa)
sopstveno ime i prezime, bez dodavanja profesionalnih titula i tome slino, i saekati da i sagovornik to
isto uini.
Ako niste dobro uli njegovo ime, sa osmehom ga zamoliti da ponovi: to je dobar nain da pokaete
kako Vam je stalo do tog susreta i do toga da upoznate Vaeg sagovornika koji e se sa svoje strane
osetiti zaista poastvovan i zadovoljan to je naiao na osobu koja je zainteresovana za njega.
Predstavljanje: Stisak ruke
U trenutku pozdravljanja pri upoznavanju, stisak ruke e uiniti susret jo srdanijim. Stisak treba da je
kratak ali ne uurban, poletan i snaan, ali nema potrebe da drugome zdrobimo kosti ake da bismo
pokazali svoje simpatije: vi niste varceneger, a verovatno ni on ne lomi tue ake prilikom rukovanja.
Treba paziti da se ne ode u drugu krajnost, tj. "mlohav" stisak bez snage odbie drugu osobu: utisak e
biti upravo isti takav, zaista najgori mogui. Nije dobro ispruiti odmah ruku nekoj osobi vieg ranga po
strunosti, autoritetu ili neem drugom: pustite da ona sama uini prvi korak i pokae kako zaista eli da
Vas upozna.

Osmeh
Osmeh nije rezervisan samo za posebne prilike, ve on treba da ih stvori i u dobru i u zlu. Zbog toga
paljivo birajte vreme, nain i linosti kojima ete se smeiti: jer, iako je opte miljenje da osmeh uvek
prija, treba izbegavati svaku krajnost, bilo u ozbiljnosti bilo u neozbiljnosti.
Onaj ko se nikada ne smei moe stei potovanje i uvaavanje, ali tee simpatije (izuzetak je Baster
Kiton, ali malo je profesionalnih komiara). Ponekad, u zavisnosti od ambijenta, "kiselo lice" e izazvati
zaziranje i biti stalni predmet ale.
Onaj koji se stalno ili vrlo esto smei, svakako e pobuditi simpatije i vesele reakcije, ali upravo zbog
toga rizikuje da ne bude shvaen ozbiljno ili da bez sopstvene namere bude pogreno shvaen.

Predstavljanje: ta rei
Treba u potpunosti izbegavati i suvie formalne, stereotipne i rezervisane izraze tipa: "Potovanje"!,
"Poastvovan sam!", "Bilo mi je zadovoljstvo!"; umesto toga bolje je sagovornika pozdraviti sa: "ao!",
"Zdravo!", "Dobar dan!" ili "Dobro vee!", u zavisnosti od osobe i trenutka. Dama, u prisustvu nekog
mukarca moe jednostavno odgovoriti pozdravom.
U sluaju predstavljanja prijatelja koji se izmeu sebe ne poznaju (najbolje je upitati "Poznajete se?")
kae se samo ime i prezime svakoga, bez navoenja zvanja, i to se prvo predstave dame; u sluaju
starijih osoba, meutim, moe se navesti i zvanje.
Ako treba nekog uvesti na neko slavlje, pridolica se ne predstavlja svakome od gostiju pojedinano,
ve svima zajedno, ili ako je zaista puno ljudi, grupici po grupici; ovo je dunost domaice.
U sluaju da gosti sede, mukarac e uvek ustati da pozdravi novu osobu; ena e to uiniti samo u
prisustvu starijih osoba.

Osmeh za sve
Prvo pravilo je, dakle, da se ne smeite svima. Osmeh moe biti odbrana ili vizitkarta, nain da se
izvuemo iz neprijatnih situacija, da zaponemo odnos sa nekim ili da ga mirno zavrimo. Nemogue je
precizno navesti sve sluajeve: u ivotu svakog od nas postoje razni momenti za razliite izraze lica.
Evo jedne ideje: upoznajte sopstveni osmeh; namestite se pred ogledalom, prouite razliite izraze
svog lica kada ste zadovoljni. Isto tako kada ste nezadovoljni: tako ete saznati vie o sebi samima,
osetiete se sigurniji, manje ete rizikovati da u pogrenom trenutku napravite pogrean izraz lica.
Fotografije...
Sitnica, ali nezanemarljiva: nemojte prisiljavati one koji se nameste ispred Vaeg foto-aparata da kau
"Ptiica!" da biste im izmamili osmeh (u Rusiji, uzgred, obino se kae "Kulikulikuli!"). Pokuajte stvarno
da ih nasmejete. Ili ih fotografiite takve kakvi su.

Sluanje sagovornika
Malo priamo, malo sluamo: ovo bi trebalo da bude sasvim jasno, ali u realnosti je daleko od istine.
Lako je nai ljude koji e satima da Vam priaju o sebi, a mnogo je tee one koji su spremni da Vas
satima sluaju.
Ovo nas navodi na dva razmiljanja: prvo, ne iskuavajte strpljenje onoga ko Vas slua, jer to ini
moda poslednji put, drugo, budite spremni da sluate drugoga.
Umee sluanja podrazumeva mnogo toga: zadrati zevanje kada Vam se zeva; ne osvrtati se
neprekidno oko sebe; truditi se maksimalno da ne upadamo u re kada je u pitanju neto vano, a ako
elimo da se suprotstavimo, onda to uinimo delikatno. Ne preterujmo sa klimanjem glavom kako bismo
pokazali da obraamo panju, ne ubacujmo se svaki as sa "Naravno!", "Ima pravo!", "Tako je!"; to je
pre dokaz da zapravo ne sluamo sagovornika i on e se zbuniti i iznervirati, a nee osetiti krivicu to
stavlja Vae strpljenje na probu.
Kraj razgovora
Iznad svega treba biti sposoban, da bismo sebe zatitili (nema puno profesionalnih kategorija koje su
plaene samo za sluanje kao to su to svetenici i psihoanalitiari), da prekinemo razgovor u pravom
trenutku a da ne ostavimo utisak da nam je dosadno ili da smo umorni.
Prva stvar: ako paljivo sluamo, svakako emo shvatiti kada govornik pravi pauze, makar bile male, da
uzme dah ili da razdvoji razliite teme - ovo je momenat da se ubacimo sa krajnjom odlunou.
Drugo: blagim glasom, ali malo vieg tona nego to je njegov, treba informisati logoreinog da smo vrlo
zainteresovani za ono to pria, ali i napomenuti da upravo sada naalost imamo neodlone obaveze.
Tree i poslednje: odluno ustanemo, smeei se pri tom, pre nego to ovaj uspe da uzvrati i da nas
zamoli da sasluamo samo jo neto, pa makar otrali do kase i srdano ponudili da platimo raun. I
stvarno, moda treba platiti: panja naeg sagovornika e se preusmeriti i moda e i on staviti taku na
ovo muenje.
Prirodno, postoji mogunost da on predloi da Vas isprati donekle da bi zavrio svoju priu: i tu treba
predvideti neki izlaz krenuvi u pravcu koji je nepovoljan za njega ili ubrzavi korak kako bismo
obeshrabrili naeg sagovornika da ispria svoju priu do kraja.
Pomalo je teta to to sluanje sagovornika podrazumeva i uputstva za odbranu od gnjavatora: to je
znak da vladaju usamljenost i loa komunikacija. Ali znati sluati je zaista jedna prefinjena, elegantna i
socijalna osobina, makar kada se radi o inteligentnim razgovorima. Treba je negovati, bez bojazni da
emo morati da utimo: tavie, Vae miljenje e biti traenije, jer ste imali mogunosti da ujete
razliite prie.