I

PORODICA
1) Koje uslove treba da ispunjava?
2) Sta treba da omoguci?
3) Kakva atmosfera treba da vlada?
4) Kako se treba ponasati?
5) Kakvu ulogu ima porodica? U cemu se ogledaju ove uloge?

Porodica je univerzalna ljudska zajednica koju ine odrasli reproduktivno sposobni partneri i
njihovo potomstvo, ali i dalji srodnici koji ive zajedno sa njima. Porodica, pored reproduktivne,
privredne, socijalne ima i znaajnu psiholoku, vaspitnu i socijalizacijsku ulogu. Ona je vana primarna
grupa i jedan od najznaajnijih agenasa socijalizacije.
Savremena porodica je drutvena grupa koja se zasniva brakom. Nju obino ine mu, ena i njihova
deca. Porodica se odlikuje ravnopravnim odnosom suprunika i naglaenom brigom o deci. Njegova
uloga se sastoji u stvaranju i podizanju potomstva, zadovoljavanju emotivnih i biolokih potreba,
vaspitanju mladih, zatiti lanova porodice, ostvarivanju drutvenih kontakata i obezbedjivanju
materijalnih uslova za ivot.

II

SKOLA
1) Koje uslove treba da ispunjava?
2) Sta treba da omoguci?
3) Kakva atmosfera treba da vlada?
4) Kako se treba ponasati?
5) Kakvu ulogu ima skola? U cemu se ogledaju ove uloge?
6) Kakva znanja treba skola da pruzi?
7) Koje je mesto skole po svojoj vaspitnoj ulozi?

kola je obrazovno-vaspitna ustanova u kojoj: uitelji, nastavnici i profesori, po unapred

utvrenom planu i programu, prenose znanja mlaoj generaciji. U zavisnosti od vrste usmerenja
razlikuju se opteobrazovne, strune i specijalizovane kole. Svako od ovih usmerenja se razlikuje po
sadrajima, metodama i tehnikama rada. Prema savremenim shvatanjima, svaka od navedenih kola
treba da prui ona znanja koja e biti funkcionalna u odnosu na buduu profesiju i moguu ulogu
pojedinca u ivotu i razvoju zajednice. Prema svojoj vaspitnoj ulozi, kola se, posle porodice, smatra
najvanijom institucijom u kojoj se odvija proces socijalizacije.

III

LOKALNA ZAJEDNICA
1) Sta treba da omoguci?
2) Kakva atmosfera treba da vlada?
3) Kako se treba ponasati?
4) Sta ukljucuje lokalna zajednica?

Lokalna zajednica je pojam koji ukljuuje odreenu teritorijalnu celinu, u kojoj graani,
posredstvom vlastitih i zajednikih resursa, zadovoljavaju najvei deo svojih ivotnih potreba i reavaju
svoje ivotne probleme. To ukljuuje i odgovarajue institucije i mreu institucija koje, u sprezi sa
stanovnitvom, ine manje ili vie vrstu i trajnu vezu meusobnih odnosa, uzajamnosti i raznolikosti
oblika ivota. Na osnovu solidarnosti i uzajamnosti, mogu se razviti specifini naini ivota koji lokalnoj
zajednici daju posebne kvalitete i mogu ih razlikovati od drugih. Kao negativna posledica moe se javiti
izolovanost i zatvorenost nekih lokalnih zajednica i stvaranjem geta kao suprotnosti osnovnim
ciljevima obogaivanja mree kontakata i saradnje.
IV

DRZAVA
1) Sta treba da omoguci?
2) Kakva atmosfera treba da vlada?
3) Kako se treba ponasati?
4) Sta ukljucuje drzava?
5) Sta drzava treba da radi za gradjane?
6) Sta gradjani treba da ispunjavaju u zamenu za to?

Pojam drave se moe definisati po meunarodnoj i unutranjoj ulozi. Na meunarodnom nivou

drava je suvereno telo. Suverenitet ine definisane i meunarodno priznate granice i potpuna vlast
drave na toj teritoriji ( kao i stanovnitvo koje stalno naseljava teritoriju drave). Kada teritorija ne
ispunjava te osnovne uslove ona postaje neuspela drava. Primer neuspele drave je Somalija, gde
ne postoji vlast koja ima suverentitet nad teritorijom okruenom granicama.
Dve najzastupljenije teorije na naim prostorima o unutranjoj ulozi drave su:
Drava je aparat za prinudu. Po ovoj teoriji drava postoji da bi osigurala da svako ispuni svoje
zakonske obaveze, kao to su isplata dugova, potovanje privatne svojine itd.
Drava ispunjava principe drutvenog ugovora. Drutveni ugovor je podrazumevani ugovor izmeu
svakog pojedinca i drave. Otac ovog izraza je an ak Ruso. Drutveni ugovor se zasniva na tome
da drava treba da zatiti prirodna prava svake osobe. Prirodna prava su pravo na ivot, pravo na
slobodu i pravo na imovinu. U zamenu za tu zatitu, svaka osoba mora da ispunjava odreene
dunosti prema dravi, kao to su plaanje poreza. Ovakva udeja uloge drave u drutvenom ugovoru
je prihvaena u svim zapadnim demokratijama.