Anda di halaman 1dari 3

Autogeni trening

Napisao Mia Avramovi


etvrtak, 25 novembar 2010 04:16 - Poslednje aurirano nedelja, 08 maj 2011 20:08

Autogeni trening je nauno zasnovana metoda psihofizike relaksacije nastala u


zapadnoj civilizaciji i kao takva je u potpunosti prilagoena naem nainu ivota i razmiljanja.
Namena autogenog treninga je viestruka. Mogue ga je koristiti samostalno
u svrhu relaksacije i oslobaanja od stresa
. Psihoterapeuti autogeni trening godinama unazad koriste kao pomo u psihoterapiji pojedinih
psiholokih (pre svega psihosomatskih) problema. U poslednje vreme, u svetu, autogeni
trening postaje neizostavni 'alat' u radu sa vrhunskim sportistima, javnim linostima,
menaderima i drugim profesionalcima koji su u potpunosti zdravi, ali im je potrebno da razviju
sposobnost da tokom ubrzanog ivota kakav vode nau mir i zadre fokus u odluujuim i
vanim trenucima. Ukratko, autogeni trening je namenjen svima koji ele da u dinaminom
ivotu dananjice, na trenutak zastanu i zaista urade neto za sebe.
Za usvajanje autogenog treninga je potrebno vreme i svakodnevna veba koja se
strpljivim ponavljanjem sve vie skrauje do trenutka kada je za nju potrebno samo
nekoliko minuta, na bilo kom mestu, u bilo koje vreme i u bilo kojim uslovima
.
Tvorac prve varijante autogenog treninga bio je nemaki psihijatar Johannes Heinrich
Schultz
koji je zvanino
predstavio metodu 1932 godine. Kasnije je autogeni trening doiveo razliite razrade i
varijante, ali je u svojoj sutini odstao dosledan prvoj metodi. Efekti koji proizvodi autogeni
treninga su gotovo identini efektima bilo koje relaksacione tehnike (joga, meditacija,
Dejkobsonova metoda progresivne relaksacije i sl.), razlika je u nainu na koji se do njih
dolazi. Originalna Schultz-ova metoda podrazumevala je oputanje kroz postizanje odreenih
senzacija u telu (teina, toplina i sl.) pomou autosugestije. Ipak, u praksi se pokazalo da
20-40% ljudi nije u dovoljnoj meri sugestibilno zbog ega je Milenko Vlajkov razvio metodu
autogenog treninga bez autosugestije (AAT) iji su efekti identini sa originalnom metodom, a
samo usvajanje tehnike je dostupno svima. Kod AAT-a eljene senzacije u telu se izazivaju
usmeravanjem panje (na odreene delove tela i senzacije u telu) umesto autosugestijom.
Osnovne vebe autogenog treninga su sledee:
- Teina dominantne ruke, koja se kasnije generalizuje na obe ruke i noge
- Toplina ruke, koja se kasnije generalizuje na obe ruke i noge
- Mirno i ravnomeno disanje
- Miran i ravnomeran rad srca
- Toplina stomaka
- Sveina ela
Navedeni oseaji koji se postiu tokom vebanja nisu umiljeni ve realni i merljivi.
Oseaj teine predstavlja oseaj oputenosti tela. Tokom oputanja ire se krvni sudovi i u
delove tela na koje se usmerava panja se pojaava dotok krvi to dalje uzrokuje oseaj
toplote, ali i merljivo poveanje teine datih delova tela. Sveina ela uzrokovana je blagom
konstrikcijom krvnih sudova u elu to dovodi do realnog snienja njegove temperature.
Oputanje uzrokuje ravnomeno disanje to u kombinaciji sa ostalim efektima dovodi do
sniavanja pulsa. Jasno je da se autogenim treningom utie na funkciju autonomnog nervnog

1/3

Autogeni trening
Napisao Mia Avramovi
etvrtak, 25 novembar 2010 04:16 - Poslednje aurirano nedelja, 08 maj 2011 20:08

sistema koji inae nije pod voljnom kontrolom osobe. Jo tanije,


autogenim treningom se uspostavlja balans izmeu aktivnosti simpatikog (bori se ili
bei) sistema i parasimpatikog (odmaraj se i vari) sistema
.
Vano je razumeti da oseaje i senzacije koje autogenim treningom vebamo da
izazivamo namerno inae postoje u naem telu. Oni su prirodni, ali najee na njih ne
obraamo panju
.

Po Schultz-u i Luthe-u glavni zadatak autogenog treninga je da dozvoli telesnoj


samoregulaciji odn. homeostatskom mehanizmu da se aktivira kako bi inicirao bilo koju
potrebnu 'popravku' u telu
. Samatra se da prirodno uroeni
mehanizam telesne samoregulacije koji inicira samooporavak tela biva naruen uestalim
stresnim dogaajima te se trajno naruava njegova funkcija. Fizioloki procesi koje inicira
autogeni trening su upravo suprotni od procesa koje izaziva stres, te njegovo vebanje pomae
u ponovnom uspostavljanju mehanizma telesne samoregulacije. Schultz i Luthe takoe navode
da je
cilj autogenog treninga da prebaci
osobu iz tzv. anksioznog u autogeno stanje, koje olakava i mobilie oporavljajue i
samonormalizujue mehanizme mozga
(
detaljnije
).

Napredni kurs autogenog treninga se, u najveoj meri, sastoji od uvebavanja razliitih tehnika
vizuelizacije (kojima poveavamo svoj fokus, samoefikasnost, odlunost, optimizam i sl.)
uenja razliitih afirmativnih poruka i kreiranja novih afirmativnih poruka koje ponavljamo u sebi
na kraju AT ili AAT vebe.

2/3

Autogeni trening
Napisao Mia Avramovi
etvrtak, 25 novembar 2010 04:16 - Poslednje aurirano nedelja, 08 maj 2011 20:08

Pogledajte najea pitanja u vezi sa obukom za autogeni trening.

3/3