spoeorans canada ayes ZAK LAKAN 7 SPISI ‘MIODRAG PAVLOVIC (izbor) PROSVETA — BEOGRADasi orion Stadijum ogledala kao tvoritelj Jacques Lacan funkeije. Ja kakva nam se otkriva u EcRITS psihoanalitigkom iskustva fe ehamp freulen lotion, aieie yer Jacqums Lacan auc eens Ballon da seu, Parke Saopitenje ne XVI medunarodnom kongresu 28 prihoonatizu, w Civihuy 17. jula 1949, Nije_mi se inilo bervrednim da vas podsetim na oncepeijastadijuma ogledala, koju sim, ima ve trinaest fooina, uveo na naiem poslednjem kongresu, | Koja Je Stada, uglavnom, slaw upotrebu Kod francuske grupe —"pesebno, mise fo danas ne tini iliim, s obzirom ta fvetlost io ga ta koncepeije unosi u funkeija jo (2) Griskustvu koje nam 0 njemu daje.psihosnaliza, Za to lskustvo treba reel danas suprotstavlja sv} fos} ja proizilai neposreda is Cogito-. ‘Mozia se meduvama neko seéa vida ponaianja od kojeg polazimo, | kojt je rayjasnila jedna tinjeniea felne Petbcogte: Yudico mladunde' dobu iad gu ba- ‘frat, all job 2a neko vreme, fimpanzo nadmafaje ‘nstrumentalno) infeligenej, ‘medutim, vee preporaje \Pogledala svoju sliku kao takvu, Na to. preposnavanye je tkarala ranveljavejuée mimika Aha-Belebris, u koje] Se, prema Kelera (Kohler), izrafava altuscionl opalal, fulitinsko vreme intelektuatnog 8a. Ovaj din se, name, ne iserpljuje, kao kod majmuna us jegnom stogeno} Kontrol praznine slike; kod deteta se {aj din odmah ofivljuje u niza_ gestova ojima ono ‘skufava, Kao u Igri, odnos pokereta koje sea preurime f njegove edrazene okoline, kao i odes ove virtuelne slodenostl sa realnotéy kojw dete udvaja, reelma, w vle- stitom tela, { osobama, , predmetima, koji se nalaze pored njegs.Znamo job od Boldvina Baldwin) da se ovo mote bit, ved sa Rest mosee! stares, a ponavljanje toga do- {gadaja esto nas je navodilo da razmisljamo o wzbuali- Yor prizar dojentela pred ogledslom, dojenteta koje Job ne hoda, pa { ne stoji, all koje Gvrsto stisnuto uz fovea ili kaitra ogradu (Gio miu Francudko} zovemo ‘otte-bébd), sa velikom radoseu. cavladuje ometnje tog foslonca, kako bi svoje delanje podesilo vile ill manje rmagnutom polodaja ? vratilo, da bt ga ustalllo, trenutnl id slike, Do csamnaest meseci ova aktivnost 2aér2ava za nas misao koji jo} pridajemo i koji, mada do osamnaest ‘mesee| cotaje. problematitan, ‘ne ollsiva manje lbidi- ‘alnt dinamizam no Sto olive ontolodku strukiuru Ijud- ‘og aveta Koja se uvlati u nala razmiSljanja 0 paranol®- Po} spoznagi. Dovoljno je stadijum ogledala shvatitt kao poistove- vanje, w ponom smislu Ko}! analiza daje tom terminu: Rdosno usvajanje viastite ogledalne slike od strane ‘ea, koje Je ovo dete na stupa infnsa, Jol zagnjurens Xmiofomnd nemoe 4 savieno uihrani,"pokarace nar, [rom tome, dase & jedno) egeomplarno} situa ipo: YJevaaimbsitn “matica u holo) se fo. sedmentule -rvcbiinom oblitu, pre no Ho se cbjekévinuje u dijaleke Eq postovetivanja‘sa Grupin 1 pre neyo So mu jerk Gangage) u univercaljama sporti negara funkelyy Sublekta ‘Ako istoo tei da ga uncsemo,w jedan. poznati proto, ova obi vostaom, moglbismo bolle oma Eu'tao’jectlea (e-tealy! Wl tom smsta toe 1a) Se coe es ‘ bl, takode, bit izvor drugostepenih poistovetivanj, © koma. prepoznajemo funkele. Hbicindine normalize’ ‘Sie All bilo Je oa taj obi postavje instancu da, (na), pre’ njegovog ‘druitvenog odredenja, na lini kaj {ao da ta instanca raked nije svodiva na samt Jedinkd wh, tatnije, ta instanca co ge samo asimptatiéno spot a postojanjm subjekta, me lak bio upon ejalextie= ‘ehisintera pomotu koyih on Kao ja ora da razreS naz Imisice sa vaattom realnotea Subjekts fe-potpunt oblik tela, oblik preko koje priv. petal satevanj sole tot, a mimo SG Gestalt b Ge roth spoljanjost u Kojo) Je nema sum— Die tj oble pro obranujuce nego obrazovno, all ko} Jeon folio istaket da zamreave spoljainjost 1 Srokrece jenu simetcju suprotno vrtlogy ifetn jm se Sana ‘ater subj osoda. Tako ova} Gestele, a se plodnost fnora smatreit povesanom ca vratom sako je Die." Po- leetade aoe neprepomatiiv. pro tava. vida svogh pojevisvanja —~ simboliuje mentalna stainos $0, Gok iovremeno, unapred obllkuje njegovo. otudujute drediste: on Je, ipa, pun korespondenelja koje sjedi= ‘iuja je 28 fgtrom koja se doves projektje ao ‘vane oje gu suviadujuy kao automat ‘ajead, koje rot njegovog fabrikovanje teii'u dvosmisienem odes ia sebet. Za imago-e, naime — poviaiéen! smo sto th vidimo ako so cert) asenjenih lca, maser svakocse™™ ‘om isustvu 1 © polutam simboldke.delowomnost®™ —— ‘egleda da je ogledaina sla prag vidliivog svete, ako poverujemo rasporedu u ogledalu, Kole predstavija hal Einatorno # snovto tmago refeg tle, bilo da ns posed egove individualne ere. njegove slabost, mjegare bjektine projekeije i’ da vapszamo ogy masinerie fgledala'u pojavjivanju doojnita u koje se isoljavaja pahiéke realnosti, ucstalom heterogene. ap Cl Lt-Straues, Letcaté symbolque, Revue Phair ex velo, Januar—fobrane 188Bioloskim chsperimentisanjom je potvrdeno da Gestalt oblikowno deluje na orgentzam; sam Gestalt, mex tim, toliko je stran ideji psihitke uzrotnosti da se ne ‘ote ravlont’ da bisimo ja kao takwog tradi, On nije ‘manje prizat nego Sto je priznato da je za suzrevanje ffonade™ golubice neophodan pogled. jednog_pripadnika Sjenog reda, malo je vazan njegoy pol — efekat se do- ba samim’ stavijanjem polja odrabavanja.ogledala na lohvat jedinke: Prelazak: putujuceg skakaves, od samot~ Tea jato, isto je tako postgmut iolaganiom jedinkey & levesnoj faz, iskljudivo vlauelnom delovanju sine slike, pod uslovem alk se ova porte na nagin dovoljao blizale Fatinima kretenja,avojstvenim jedinino) visti, To au Einjenice koje se upisuju u homeomorfitn! poredale poi ‘stovetivanja koji bi ebuhvatio pltanje smista oblikovne | ferogene lepote ‘Oude nas isto tako interenuju mimetitke Enjenice, shvagene kao heteromorfiéno poistoveelvanje, ukollko po. stavljaju problem znatenja prostora za Zivi orgonizam — jer psiholoski Koncept izgledaju isto toliko podesni. da ‘hr umesu neku svetlos, Koliko 1 smeSni napori Koji su porkisimant s namerom dase mlmetiéke Linjenice svedu ba takozvani Vladajutl zakon prilagodavanja‘Setimo se ‘simo kako je blesula misao (fada_ job mladog 1 tek ‘zgnanog tz socloloskog zabrana u kojem je bio. formi- ran) Hote Kajoa (Hoger Callos) kad je, pod terminom Tegendarne psthostenije, morfoloski mimetizam zamena opsesjom prostora u jegovom derealizujuéem fel, ‘Mt emo sami pokazali u draftveno} dijelektich, koja strukturira.Ijudsk spoznaju. kao. paranojitku® razlog koji hu spoenaju éini somostalnijom od Zivotinjske spor nnaje & odnowd na polje sla Jelje, ali koji je (judslea Spoanaiu), takode, odzoduje w ono =malo realiost« (sped de réalltés) w kojem se ofaje nadrealisisko cadovoljstoo. ‘A ova razmisljanja nas podstiu da u prostornom hva- tanju, koje ispoljava stadijum ogledala, prepoznamo kod Tp Bena, pan, p00, Goveka efekat, koji gak prethod! drustveno) dijslektci, forganske nedostatnosti njegove priredne realnosti, ako ‘uopite terming priroda damo neki smisac ‘Prema tome, funkelja stadijuma ogledala pokazuje rnam se kao poseban slutaj funkeje image, Koja se sastoj A ustanovljavanju odnesa orjanizma sa ajegover Teale Ioiu'— il, Kako ee keds, odnost Innemwelet sa Unveticom. ‘All lavesno rasprskavanje organizma u njegovo) nue taini, prvobitnt razdor koji odayu anacl nelagodnosth | Imotimne neuskladenosti tz prvih mesecl, menjaju od toveka odnos sa prirodom. Objektivno shvatanje anatome ske nedovesenost piramidalnog sistema, kao #0 ati moraine remanenelje materinskog. organiza, potweduje, kao ‘podatak fatinske “specifizne preoremendstt rodenja kod dovela, glediste koje dormulitemo Primetimo, uzgred, da su embrioloal_priznall taj pouatale kao taka, oni io 20ve fetalicacia, da bi odzedill precvladivanje takorvantn visih aparata,nevrakst | pO- sebno Korteksa, koje éemo, zahvaljujuc! psihohirursiim Intervene!jama” shvatiti kao intraorgansko ogledalo. ‘Ovaj razvej je dotivijen kao prolazna dijalektika koja formiranje jedinke odlutno projektuje u istorju: sadijum ogtedala Je drama Gil se unutarn}i napon baca ‘od nedostatnosti ka. predujmljivanju— 1 Kola subjektu, Uhvagenom na mamac prostomog. peisiovelivanja, snuje fantazme koji nadolaze jedan t=. drugim od iskomadane slike tela, do oblika Xoji emo, zbog njegove potpuncei, vali ortopedskim — i baca se ka na kraju prinvaéenem oklopu otudujuteg identiteta, koji 6e svojom krutom Strukturom obeletiti sav mentalni razvo} jedinke. Ne ada Ii tako prokid kruge od Innenwelt-a do Umweli-a néiscrpnu kvadratura ponovnih overavanja Ja. "To iskomadano telo, ja sam takode ts} termin neo tu naf sistem teorfeish uputa, redowno se pokazuje wu snovima, kad tole analize na lavemnom nivou dosegne fgresivno rastvaranje jedinke. Ono te tad javlja u oblikarstavjenth udova i onih organa predogenth w egzosko~ Dil kaj se erate 1 ordéaj 2a Unutarnje progane, So Jo. nhihovom spond u petndestom ve ka worl Som Sent modernog toveks, zauvee fran sikar Si yom Jr Bad Ucomre Boxe i lei ‘Gon avorims host edzedjafantanmatae anata, kao sto se inpoljeva anim il spazmatignim simpto: mmima histere Korelatimmo tome, formiranje ja (fe) se. oninitki simbolizuje Jednim utvrdenim.popristem, jstadlonom ib forinanje raxdvaja unutarhje borate, sanjogovoma {gratom, ajegovim obrubom, od rafevina 1 baruitoa na va supfotna bojna’polja na kojima so subjekt zaplige ‘traganfe 2a uzvilenim i udaljenim unutranjim dvor- for, it eblik (Gonekad stavijen u sti scenario) na Ua- uals natin atbolisuje one I, na, isto tk, ovde na Fntalno} ravni, ne nalasimo ostvavene one srukture ferdave tja metafora spontano isi, kao dee proiaila Er'samib aimploma subjelta, da bi Gunatla tenaniame ‘psesivne neuroze” inverse, szolacje, podvestrueavans, Ponibtavanja, premettana, Al ako’ bismo_ grail samo. na ovim_subjltivnim podscima, maar th imalo eslobodltSsustyeneg.uslova Joost nam ih predaje jednom tehnikom jek, (angege), ‘adi ‘bi teorijtd poke otal Seloden “prigovort de Seraja ka nemislivom apiotnog subjelat stoga =m Wovde utemeljeno} hipotel, uz pomoé objektivaih poe ata, tbl glarmu meta metode simbaligee redukche ‘Taj motod uspoitavija u odbranoma Jo (moi) gene- 18k poredai kos odgovara savet Mo ga Je gdica Ana Frojd!Tormulisla. na poteten svoga vellkag Gela—t smesta (namuprot esto lsratavano) predrasu) histeriino Poliskivange i njogove povratke ma stant otadijum hnego Sto je ona) opsesivnog preokretanja i njegovih izo- Tirajeéih procesa, a ave druge postavlja kao pretbodnie paranolgne otudenest, Koja. potinje od preokretaogle- flalnog jew drustveno je ‘Trenutak kad se zavriava stadijum ogledala, preko poistovetivanja sa tmagom bliznjeg 1 drame prvobitne Ffubomore (sto je tako dobro ocenila Skala Sarlote Buler (Charlotte Buhler) a Enjenicame detjeg tranctivizmal, ‘anatava potelake dijalektike koja. od tog doba povezuje ja sa drubtveno obradenim situacijama. ‘Upravo ta} trenutale, u Kojem prisajedinjenje 2elji arugog odlutno Iulja.titavo udsko manje, obrazuje fbjeste ja apstratno} istoznaénostl kroz aadmetanje 2 drugim, | Gini od Ja aparat 2a koji Ge eval. pritsak fnstinkta biti opasan, Sak ako taj pritisl 1 odgovara prirednom sazrevanju — sano} normalizaci tog sazre- Vanja koja od tada kod tovek zavisi od kulturnog po- fredovana: kao flo se to vidl na seksualnom objektt Bdip-kompleksu, 'U avetlu naéeg shvatanja, termin prvotni marcis- zam, kojim (analitiéko) usenje oanaéava:bidinalno in- Yestiranje svojstveno. ovo obs, otkriva, kod svojia Szumitel|a, najdublje oseéanje za latentrosti semantike ‘All to uBenje, takode, obvotljava,dinamiénw opreku nar- sistitkog 1 seksualnog bide, koju su oni pokutsll da fodtede ad su privali instinkte destrukelja, tj. emrt, Ga bi objesnili otigledni odnos narcsistithkog libida sa fotudujugom funkeijom ja, sa agresivnoséu koja se odatle fslobaga u svakom odnocu sa drugim, calc i kad je ret © najsamari¢anskijo} pomod ‘To anati da su ont dotakli egzistenejalnt negetivitet, ‘ju je realnost tako eaino promovisala sevremena filo- sofia biéa 1 niftavita ‘All ova flosofia ga, na Zaloet, ahvata samo u gra- nicama samodovoljnostt svest, Koja, da bi se upisala w premise tog nogativteta, povezuje iluziju samostalnost 1U Koja se ‘ona pouzdava, sa konstitutivnim nepornavs nnjima (méconneissances) Ja. Tqra duha koja, hraneci se napose porajmicama anaitickog iskustva, dostife vrhu- snae u zahtevs da osigura jednu egzistencjalnu psihoa- naliz.1a kraju istorijshog podubvata druttva, koje se pre= pomaje jot samo. t korstoljubive) funkelj, uw seb Sedinke pred Koncentristithim oblixom drubtvene vee je isbijanje fagleda da madoknadujo napor tog. pod: Invata — epalstencijalizam se prosuduje po dokazima koje faje.» subjektonin dorsokacim, koji down proalaze te {ofr istocjskog”podulvata: slobede koja ae. hepatvoreno Pelvrduf ean Lonede iver dora steno ane [fsovenjem sojem se erazava nemot tite vest da pre- ‘lada blo koju stuacjo, voersko-sadisticke Wdealizacje ekmialnog odhosy Gnoat Koja se eatvare.edino Somoubistray avesti o deugom koja se radovoljava samo hogelovsm ubistvom. ‘Tim retima se suprotstavja svekalko nate iskustvo = lllke to nas ona odvrata od shvatanja prema kojem je Ya waredototena w sistem opazanja-— moet od sivas anja da ge Je ongantzovan sprincip Tealnst, @ kojem se jao inrazava navenitka predranida —najsprotaia Giclektics spoznaye ~~ dn bi nam naznatilo. dn poder SE fumkete” nepomnavanje, koja te karakterite rim SErulturama ‘Hoth je aiea “Ana Frojd ako sano ‘brazlofa: jer ako. Vernsimang predotavlja jaan oblie {eTunkelfe,latentnl Ge najvecim Gelem ostat njent UBine i, sve cok ne bud raavetient nekor relleksivnom svet~ Joie na polju sudbine, gde se ono lspljava ‘Tako’ se shvata inereja svolsivena. Worevinama $2, 1 Goma mofemo videtnajira Gefiniiga neurowe? Bud 4a sltuaaijsko ogranigavanje. subjekta daje najopstlju formu hudla, onog koje prebivafemeds ridova wines, Jao 1 onog koje zaglisuje tema svoj buleom { #0: sim besom Neurotiine i psihoténe patnje za nas su Sola strastt ute, tako rei poluga poihomalitidke vage, koja. nam, {esd ‘odmneravaraonagib njene pretnje Savin zajednic arma, daje anak slbljenj. strat gradarstva, 'U to} tal spa prirode Kulture, kaj antroplo- sila nab dana uporne’istrauje, jedno pthoanaiza pre~ poxnaje for ubranlsiog ropa Kft Ubav mors wvek Egova de roevezje fl prscon Za Jedan aka poss, alirisifke ontanje nar aie stant dbetovas fet faa’ pnetajeno nprntraoe kaj Fouranmera lovee ‘Alontopa, dealt, edagoeh EiTetocnor. ‘U pom sublekta subjokts, Koja ml anime, pe outa" maie peat puerto elaate. gates Saag sto‘ ine mofse lcs Sv mje sere Sane ajo ij sa} meh prakleare a gu ‘setedeno d'onog trent tad potinjpravo pulowanfe