SADRAJ

SADRAJ ...................................................................................................................... 1
UVOD ............................................................................................................................ 2
1.

MONETARNA POLITIKA ................................................................................. 3

1.1

Uloga i zadaci centralne banke kao subjekta monetarne politike ..................... 4

1.2

Monetarna politika kao sredstvo upravljanja agregatnom tranjom................. 4

1.3

Transimisioni mehanizam monetarne politike ................................................. 4

2.

3.

RAZVOJNA POLITIKA ..................................................................................... 5

2.1

Izvori privrednog razvoja i rasta ....................................................................... 6

2.2

Privredni rast i strukturne reforme .................................................................... 7

2.3

Harod-Domarov model rasta ............................................................................ 7

2.4

Neoklasini model rasta .................................................................................... 8

FISKALNA POLITIKA ....................................................................................... 9

ZAKLJUAK .............................................................................................................. 11
LITERATURA ............................................................................................................. 12

UVOD
Da bi razumjeli i prouavali ekonomsku politiku, u sklopu makroekonomije, najprije
moramo prouavati njene grane. U ovoj radu su nabrojane tri najbitnije grane ekonomske
politike, preko kojih moemo razumjeti i kreirati miljenje o ekonomskoj politici, pa i samoj
makroekonomiji kao ekonomskoj nauci, koja za predmet izuavanja ima identifikovanje i
analiza sutine makroekonomije, kao i problema u vezi sa uspjenim implementiranjem u
nacionalnu ekonomiju.

1. MONETARNA POLITIKA

Uloga i ciljevi monetarne politike:

Upravljanje ponudom novca

Upravljanje nivoom kamatnih stopa

Stabilnost cena i ouvanje kupovne moi domaeg novca

Obezbeenje privrednog rasta

Odranje pune zaposlenosti

Ouvanje spoljnoekonomske ravnotee i ravnotee deviznog kursa

Komplementarnost i konfliktnost ciljeva monetarne politike

Neoklasini, monetaristiki i kejnzijanski stavovi o ulozi i ciljevima monetarne

politike

Meuciljevi i konani ciljevi monetarne politke

Instrumenti monetarne politike:

Operacije na otvorenom tritu

Diskontna stopa

Odreivanje stope obaveznih rezervi

Operacije na deviznom tritu

Upravljanje nivoom kreditne aktivnosti (selektivni, reeskontni krediti iz

primarne emisije)

Ogranienja:

Oskudnost instrumenata finansijskog trita,

Nedovoljna razvijenost trita kapitala,

Nerazvijene finansijske institucije,

Bankarski sektor koji nije restrukturiran

1.1 Uloga i zadaci centralne banke kao subjekta monetarne politike

Pojam centralne banke. Krai istorijat centralnog bankarstva. Pojam i znaaj
nezavisnosti CB. Mehanizmi za osiguranje nezavisnosti CB. Uloga i zadaci centralnih banaka
danas:

Regulisanje koliine novca u opticaju,

Regulisanje obima kreditne aktivnosti banaka,

Odreivanje diskontne stope

Utvrivanje visine obaveznih rezervi banaka kod CB,

Izdavanje i trgovina odreenim hartijama od vrednosti,

Izdavanje novanica i kovanog novca

Kontrola banaka i staranje o likvidnosti bankarskog sistema

Uloga zajmodavca u poslednjoj instanci,

Staranje o platnobilansnoj poziciji zemlje i voenje politike deviznog kursa

(negde u saradnji sa vladom),

Obavljanje raznih poslova za raun i potrebe drave.

1.2 Monetarna politika kao sredstvo upravljanja agregatnom tranjom

Stabilizaciona monetarna politika u recesiji. Ciljevi i instrumenti monetarne politike u

recesiji (depresiji). Stabilizaciona monetarna politika u inflaciji. Ciljevi i instrumenti
monetarne politike u inflaciji. Grafika interpretacija. Ogranienja monetarne politike u
uslovima duboke depresije: zamka likvidnosti. Monetaristiko objanjenje Velike
depresije iz 1929.-1933. Ponaanje novca i uloga Federalnih rezerva. Jedna alternativna
interpretacija u skladu sa teorijom zavere.

1.3 Transimisioni mehanizam monetarne politike

Definicija nain na koji novac utie na privredu i realne agregate. Efekti promena
koliine novca na drutveni proizvod, zaposlenost i inflaciju. Transimisioni mehanizam kod
kejnzijanaca (putem kamatne stope). Transimisioni mehanizam kod monetarista (direktno
preko ponude novca). Transimisioni mehanizam monetarne politike i dejstvo na devizni kurs i
platni bilans. Transimisioni mehanizam putem kreditnih linija (kod zemalja sa nerazvijenim
finansijskim tritem). Nelikvidnost; problem moralnog hazarda; preraspodela sredstava;
inflatorni pritisci i problem nelikvidnosti.
Veza monetarne i fiskalne politike:

Monetizacija budetskog deficita

Vladin emisioni prihod (senjorid) i inflatorni porez: grafika i modelska

prezentacija

Kvazi-fiskalni deficit: negativne kursne razlike; gubici javnih preduzea; uloga

selektivnih kredita iz primarne emisije za pokrie gubitaka i u otkupu
poljoprivrednih proizvoda;

Naputanje fiskalne uloge CB danas i nain regulisanja odnosa izmeu drave i

CB u cilju neinflatornog zaduivanja.

2. RAZVOJNA POLITIKA

Akumulacija kapitala
tednja kao preduslov investicija, a investicije kao preduslov privrednog rasta. Udeo S
i I u BDP za nau zemlju od 20% do 25% za stope rasta BDP od 7% do 10%. Odnos I/BDP
je. Drugi kriterijum: bruto I treba da budu jednake zbiru profita, renti i kamata u privredi kao
celini. Postoje tri ogranienja: 1) fiziki kapital infrastruktura; 2) priliv stranog kapitala i 3)
akumulacija ljudskog kapitala.

Promjena privredne strukture i ekspanzija spoljne trgovine

5

Opada udeo poljoprivrede (do 5% GDP), a raste udeo uslunih delatnosti i masovna i
moderna industrijska proizvodnja. Raste znaaj tehnologije, nauke i obrazovanja.
Liberalizacija spoljne trgovine kao prednost za privredni razvoj u odnosu na supstituciju
uvoza. Studije sluaja potvruju da privrede sa veim udelom spoljne trgovine u BDP imaju
niu inflaciju i viu stopu rasta BDP.

Uloga drave i trita u privrednom razvoju

Prednost trine alokacije u odnosu na centralno planiranje. Uloga drave: zatita
vlasnitva, pravni poredak i sigurnost, makroekonomska ravnotea, efikasan pravni, sudski i
administrativni sistem. Dravni intervencionizam ustupa mesto liberalizaciji, deregulaciji,
privatizaciji, zatiti i jaanju konkurencije. Faktori ubrzanog privrednog razvoja su: jako i
konkurentno trite, dobra ekonomska politika, jake institucije i efikasan privredni sistem
zemlje. Efikasna ekonomska organizacija u kojoj drava ima kljunu ulogu, izuzetno je vana
za brzi privredni rast.

2.1 Izvori privrednog razvoja i rasta

Doprinos rada i kapitala rastu. Efikasnost korienja proizvodnih resursa, ili ukupna
faktorsa produktivnost (UFP) kao rezidual u funkciji Soloua, iji doprinos rastu BDP ide i
preko 50%. U periodu 1909.-1949. rad i kapital su doprineli 12%, a rezidual 88%; U periodu
1929.-1982. rad i kapital su doprineli rastu BDP sa 15%, obrazovanje sa 40%, a rezidual sa
45%.
Porast UFP doprinosi:

relativnih cena i brem rastu odreenih grana,

Poveanju realnih plata,

Smanjenju inflatornih pritisaka,

Otvaranju novih radnim mesta i rastu zaposlenosti.

Kljuni faktori rasta UFP su investicije u istraivanje i razvoj, kao i tehnoloke, trine
i proizvodne inovacije.

2.2 Privredni rast i strukturne reforme

Cilj strukturnih reformi je promena agregatne ponude. To je reforma pojedinih sektora
(trgovina, finansije, drava) i poveanje efikasnosti upotrebe resursa. Strukturne reforme su
neomiljene kod politiara jer su dugorone i nose znatne socijalne trokove. Krize su povod
za reforme, a bolje je da ih sprovodi nova vlada. Makroekonomska stabilizacija prethodi
strukturnim reformama. Mogu je gradualizam i ok terapija i to vai i za strukturne reforme.
Redoslijed je:

stabilizacija,

liberalizacija i privatizacija,

restrukturiranje preduzea,

ekspanzija izvoza,

reforma rashoda i promena privredne strukture,

porast faktorske produktivnosti i smanjenje jedininih trokova rada.

2.3 Harod-Domarov model rasta

To je kejnzijanski model koji polazi od tednje kao funkcije dohotka i jednakosti
tednja i investicija pri ravnotenom dohotku.
Pretpostavke modela:

Proizvodna funkcija ima dva faktora: rad i kapital a ulaganja su zasnovana na

konstantnim prinosima;

Elastinost supstitucije rada i kapitala je jednaka nuli;

Udeo tednje u drutvenom proizvodu je konstantan;

Nivo cena je konstantan, a uticaj monetarne politike je zanemaren.

Prirodna stopa rasta je : Gn = n +p

Gdje je n stopa rasta radne snage, a p je stopa rasta produkt. rada.
Uslov ravnotee je : P =Y

gde je rast BDP proprcionalan rastu privrednih

kapaciteta P. Takoer je I/I = (1 ) tj. rast investicija je proizvod granine sklonosti

tednji i odnosa autput-kapital ( ).
7

U ravnotei dohodak mora da raste po istoj stopi kao i investicije:

I/I = Y/Y, a to je tzv. garantovana stopa rasta.

Stanje dugorone stabilne ravnotee (steady state) imamo kada je:

(1 ) = n +p

tj. kada je prirodna stopa rasta jednaka garantovanoj stopi rasta u

privredi.
Kada je Gn = GW

tada su oekivanja proizvoaa ispunjenai tranja za radnom

snagom jednaka je ponudi. Takoe, radna snaga raste po stopi n a dohodak po stopi p .
Budui da n ne zavisi od ekonomskih faktora a je konstantna, znai da produkt. Rada zavisi
od tehnolokih promena kao kljunog faktora razvoja. Takoe, Gw

zavisi od granine

sklonosti tednji.
Ako Gw raste sporije od Gn pojavie se nezaposlenost (viak r.s.). Ako Gw raste
bre od Gn tada je rast radne snage i produktivnosti nedovoljan da osigura potrebni rast
agregatne tranje i opet nema ravnotee. Tada se javlja viak kapaciteta.
Prvi sluaj je tipian za ZUR i tada treba poveati ako je mogue, ili ii na radnointenzivne tehnologije. Drugi je sluaj za RZ i tada moraju da uslede tehnoloke promene i
inovacije.

2.4 Neoklasini model rasta

Harod-Domarov model rasta pretpostavlja konstantni kapitalni koeficijent i odsustvo
supstitucije faktora proizvodnje. Tada se nova ravnotea ne moe uspostaviti. To je
kejnzijanski koncept. Neoklasika polazi od toga da se odnosi prirodne i garantovane stope
mogu uravnoteiti ili putem promene kapitalnog koeficijenta - Solou model, ili putem
promene stope tednje Kaldorov model.
Polazi se od proizvodne f-cije: Y = f (K,L)
Kada se funkcija razvije dobijamo da je stopa rasta Y jednaka zbiru stope rasta
kapitala i rada gde kao ponderi koji mnoe te stope slue elastinost proizvodnje u odnosu na
rad, tj. u odnosu na kapital.
Kada imamo Kob-Daglasovu proizvodnu funkciju: Y = KL1- tada je stopa rasta Y
jednaka zbiru stopa rasta K i L gde su ponderi udeli rada i kapitala u stvaranju Y, a to su i
8

1- . Ovde polazimo od toga da koristimo agregatnu proizvodnu funkciju. Stoga su kod

Soloua izvori rasta: rad, kapital i tehnologija (Solou rezidual tj. rast produktivnosti).
Iz modela proistie da u dugom roku stopa tednje odreuje rast I i K, a ovaj odreuje
rast Y . Rast Y usled rasta tednje traje do steady-state stanja u kome je stopa amortizacije
kapitala jednaka stopi rasta investicija. Nivo kapitala u steady-state koji maksimizira
potronju je tzv. Zlatno pravilo. Tada je neto granini proizvod kapitala jednak stopi rasta
drutvenog proizvoda. To je mogue ako raste stopa I bre od rasta stope potronje.
U dugom roku:

rast stope nataliteta smanjuje rast Y;

kljuni faktor rasta ivotnog standarda je tehnoloki progres.

3. FISKALNA POLITIKA
Fiskalna politika je deo ekonomske politike usmeren na korienje javnih prihoda i
javnih rashoda za ostvarenje irih ciljeva ekonomskog sistema zemlje.
Globalni ciljevi fiskalne politike:

Ostvarenje privrednog rasta i razvoja (kroz rast drutvenog proizvoda),

Ekonomska ravnotea i stabilnost cena,

Pravednija raspodela dohotka.

Specifine funkcije fiskalne politke:

Finansiranje ponude javnih dobara i usluga

Ravnomernija socijalna raspodela javne potronje

Stabilizaciona funkcija (rast BDP, stabilne cene, rast Z)

Strukturno-razvojna funkcija.

Instrumenti-mere fiskalne politike svode se na promenu postojeeg, ili uvoenje nekog

novog instrumenta ( promena nivoa potronje i poreske stope; uvoenje novih poreza, ili
transfera).
9

Jo jedna klasifikacija instrumenata fiskalne politike:

Pojam i vrste automatskih-ugraenih stabilizatora.

Modelska interpretacija automatskih stabilizatora.

Pojam i vrste formula elastinosti u cilju eliminisanja neravnotea u privredi.

Diskrecione mere fiskalne politike kao najvanije.

Uinci fiskalne politike:1

Uinci na agregatnu tranju i stabilizaciju privrede;

Uinci na privredni rast i rast zaposlenosti;

Uinci na ukupnu likvidnost u privredi;

Uinci na monetarnu stabilnost i stabilnost cena;

Uinci na preraspodelu dohotka i imovine;

Uinci na socijalnu politiku putem obima i vrsta transfera;

Uinci na razvoj drutvenih delatnosti (kultura, obrazovanje, zdravstvo,

ulaganje u nauku i tehnoloka istraivanja).

Drava vlada kao subjekt fiskalne politike:

na nivou federalne drave

na nivou unitarne drave

na nivou regiona lokalne samouprave (regija, pokrajina, optina i gradova).

Obaveza donoenja budeta u formi zakona. Obaveza zakonskog regulisanja poreskog

sistema i poreske administracije. Institucija budeta i Trezora drave. Organizacija i uloga
poreske administracije. Fiskalni sistem i finansijski sistem zemlje. Javni dug, trite kapitala i
hartije od vrednosti.

Studija sluaja: Analiza konkretnog Zakona o budetu Republike Srbije za 2003. godinu.

10

ZAKLJUAK

Ekonomska polittika je teka za obuhvatiti, dok su u ovom seminarskom navedene i

obraene samo tri njene glavne grane: Monetarna politika; Razvojna politika; Fiskalna
politika.
Uloga i ciljevi monetarne politike: upravljanje ponudom novca; upravljanje nivoom
kamatnih stopa; stabilnost cena i ouvanje kupovne moi domaeg novca: obezbeenje
privrednog rasta: odranje pune zaposlenosti: ouvanje spoljnoekonomske ravnotee i
ravnotee deviznog kursa; komplementarnost i konfliktnost ciljeva monetarne politike;
neoklasini, monetaristiki i kejnzijanski stavovi o ulozi i ciljevima monetarne politike;
meuciljevi i konani ciljevi monetarne politke.
Razvojna politika obrauje: Akumulaciju kapitala; Promjenu privredne strukture i
ekspanziju spoljne trgovine; Ulogu drave I trita u privrednom razvoju.

11

LITERATURA

1. Makroekonomija; Mate Babi; Zagreb; Hr.; juni 2007.

2. Dirk Krueger (2009) Makroekonimika. Prijevod prof. dr. sc. Ive Biania i
suradnika.
3. http://www.efzg.unizg.hr/default.aspx?id=13492

12