ANTROPOMETRIJA

Antropometrija je metoda antropologije kojom se vre merenja ljudskog tela,

njegovih delova i funkcionalnih sposobnosti. Merenja se mogu vriti na telu
oveka (somatometrija) ili na skeletu (osteometrija). Prilikom merenja, uzimaju se
u obzir udaljenosti izmeu pojedinih taaka na telu (metriko merenje) i uglovi
koje ine odreene ravni i linije tela (goniometriko merenje).

Merenje antropometrijskih varijabli se izvodi po internacionalnom

biolokom programu IBP, a parametri antropometrijskih pokazatelja se mere
prema postupku koji su izradili M. Stojanovi i Z. Stojkovi.

IBP program ima 39 linearnih mera koje omoguavaju predstavljanje u

antropolokom prostoru koji ima 4 dimenzije:

- Longitudionalna dimenzionalnost (faktor odgovoran za rast kostiju u duinu)

skeleta predstavljena je sledeim vrednostima: visina tela, sedea visina,
raspon ruku, duina ruke, duine nogu
- Transverzalna dimenzionalnost skeleta (ovaj faktor odreuje transverzalne
mere, rasponi, irine, dijametri): irina ramena, karlice, kukova, dijametar
lakta, runog zgloba i kolena

- Volumen i masa tela (faktor odgovoran za masu tela i cirkularne dimenzije)

se izraavaju preko: teine tela, srednjeg obima grudnog koa, obima trbuha,
nadlaktice, podlaktice, nadkolenice i podkolenice
- Potkono masno tkivo (faktor definisan ukupnom koliinom masti u
organizmu)se meri na sledeim takama: koni nabor nadlaktice, podlaktice,
koni nabor na leima, koni nabor trbuha, nadkolenice i podkolenice

Na navedene delove tela imae uticaj sledei faktori rasta i razvoja:

- Nasledni ili hereditarni faktori rizika koji predstavljaju genetiku
komponentu rasta i razvoja
- Unutranji ili endogeni faktori koji se odnose na metabolike mehanizme i
lezde sa unutranjim luenjem koje proizvode hormone
- Spoljanji ili egzogeni faktori rizika koji predstavljaju faktore spoljanje
sredine, ishranu majke, izloenost stresu, infekcijama...

Izbor odreenih antropometrijskih varijabli u istraivanjima mora biti povezan sa

odreenim, specifinim zadatkom i moraju se koristit standardizovane vrednosti
ve odreene za specifine oblasti.

OPIS 4 ANTROPOMETRIJSKE VARIJABLE

1. Longitudinalna dimenzionalnost:
Telesna visina (TV) se odreuje pomou visinometra (antropometar). Merenje
telesne visine zahteva potovanje odreenih proceduralnih pravila (ispitanik mora
biti bos, gologlav, leima okrenut visinometru, sa karakteristinim poloajem
glave). Telesna visina se izraava u centimetrima (cm).
2. Transverzalna dimenzionalnost:
Obim kukova (OK) se meri mernom trakom na najirem delu bokova i izraava se
u centimetrima (cm).
3. Volumen i masa tela:
Telesna masa (TM) se utvruje pomou medicinske vage. Ispitanik se meri u
donjem veu i (ukoliko je mogue) u jutarnjim asovima (nakon pranjenja creva i
beike). Telesna masa se odreuje tako to se od izmerene vrednosti oduzme
naknadno izmerena teina noenog vea i izraava se u kilogramima (kg).
4. Potkono masno tkivo:
Debljina konog nabora (DKN) se koristi kao pokazatelj energetskih rezervi
organizma uskladitenih u obliku masti. Vie od 50% masnih rezervi se nalazi u
potkonom tkivu (blizu povrine koe) pa su dostupne merenju. Merenje debljine

konog nabora se vri pomou kalipera na etiri mesta: prednja strana nadlaktice
(na sredini), zadnja strana nadlaktice (na sredini), na leima (ispod lopatice) i na
bokovima (na srednjoj aksilarnoj liniji iznad ilijane kosti). DKN se izraava kao
procenat uea rezervi masti u ukupnoj telesnoj masi, to slui za potpunu
procenu stanja uhranjenosti.

Izvedene antropometrijske vrednosti:

1. relativna telesna masa (RTM)

2. body mass index (BMI) ili indeks telesne mase
3. procenat masti u telu (%M)
4. odnos struk/kuk (OSK)
5. povrina miia nadlaktice

Relativna telesna masa (RTM) predstavlja relativni (procentualni) odnos izmeu

poeljnih vrednosti telesne mase (idealna telesna masa, ITM) i merenjem utvrenih
vrednosti telesne mase (TM) po formuli:
RTM = TM/ ITM x 100

Idealna telesna masa (ITM) se najee izraunava po De Molovoj formuli (G =

godine starosti):
ITMm = (TV 100) (TV 150 ) / 4 + (G 20) / 4
ITM = (TV 100) (TV 150 ) / 2,5 + (G 20) / 4

Body mass index se izraunava kao odnos telesne mase i kvadrata telesne visine po
sledeoj formuli:
BMI = TM / TV2 , i izraava u kg/m2

Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, BMI se koristi za klasifikaciju

stepena uhranjenosti po sledeim kriterijumima:
o BMI < 18,5 pothranjeni
o BMI = 20-24,9 normalno uhranjeni
o BMI = 25-29,9 gojazni
o BMI > 30 ekstremno gojazni
o BMI > 40 morbidno gojazni

Vrednost BMI se moe utvrditi i korienjem odgovarajuih tablica.

Idealna telesna masa (ITM) se moe odrediti i iz izvedene formule za BMI, i tada
se izraunava na sledei nain: ITM = 22,5 x TV2

Izmerene antropometrijske karakteristike devojice starosti 10 godina:

1. Telesna visina: 133 cm
2. Masa tela: 32 kg
3. Sedea visina: 119 cm
4. Obim grudi: 61 cm
5. Obim trbuha: 58 cm

Merenje po Lorencovom indexu:

Vrednosti izmerene devojice od 10 godina
TV= 133 cm
TM= 32 kg
TV-100-((TV-150)x0,25)
Idealna telesna masa= 133-100-((133-150)x0,25)= 37,25 kg
Vrednosti odrasle ene starosti 39 godina
TV= 168 cm
TM= 68 kg
TV-100-((TV-150)x0,25)
Idealna telesna masa= 168-100-((168-150)x0,25)= 63,5 kg