Ateroskleroza

Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih miinih arterija. Karakterie se

disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom, i nakupljanjem lipida, holesterola,
kalcijuma i elijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima
formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroninu opstrukciju
zapremine krvnog suda, poremeen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih
tkiva.
Najznaajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti
su: hiperlipidemija, hipertenzija, eerna bolest, puenje. Ateroskleroza je ea kod
mukaraca nego kod ena. Razlog ovakvoj disproporciji je to su ene tokom
reproduktivnog perioda zatiene dejstvom polnih hormona. Ipak, nakon menopauze,
rizik kod ena se znaajno poveava, tako da nakon 50. godine, veina ena ima isti
faktor rizika za razvoj bolesti kao i mukarci iste starosne dobi. Znaajno je i to da
klinika manifestacija aterosklerotinih vaskularnih promena postaje izarazita u
periodu izmeu 40. i 70. godine ivota. (izvor: www.wikipedia.org)
Recepti:
Treba piti aj od rosike (Drosera rotundifolia). Jednu kaiicu na 300 g vode kuvati 23 minuta. Pije se triput nedeljno- jednu olju natate i jednu olju pre spavanja. Posle
toga 4-6 nedelja pauzirati. Zatim ponoviti. (1)
Pomeati po 25 g gloga (cvet), belog luka, rastavia i imele, uzeti 2 kaike, preliti sa 3
decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, odliti i piti pre jela. (1)
Po 20 g gloga (cvet), kamilice, masline (list), imele i belog luka, izmeati, uzeti 2
kaike mjeavine, preliti sa 3 decilitra vrele vode, ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti pre
jela. (1)

Angina pektoris
Angina pektoris jo se naziva stenokardija ili grudobolja, a uzrokovana je smanjenim
snabdevanjem sranog miia kiseonikom zbog blokade koronarnih arterija ili
spazma koronarnih krvnih sudova. Jaka bol iri se u levo rame i u levu ruku, ali moe
se osetiti i u podruju trbuha, lea ili ak vilice. Stabilan oseaj boli i pritiska u
grudima moe trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Razlikujemo stabilnu i
nestabilnu anginu pectoris. Postoji jo jedan oblik angine pectoris a naziva se
varijantna ili Prinzmetalova angina. Uzrokovana je spazmom (grem) koronarne
arterije i moe se pojaviti i u mirovanju.
Napad angine obino je uzrokovan telesnim naporom, emocionalnim stresom, tokom
obroka ili na hladnoi. Naime, napad angine pectoris javlja se svaki put kada srce
ubrza i kada treba vie kiseonika. Uz bol se obino javlja pojaano znojenje pa i
povraanje. Obino traje od jedne do pet minuta, a smiruje se odmorom ili

uzimanjem nitratnih vazodilatatora. Bol u grudima koja traje par sekundi nije angina
pectoris. (izvor: www.wikipedia.org)
Recepti:
Pomeati po 15 g valerijane, glogovog cveta, cveta lavande, srdaca, kima i komoraa,
i matinjaka 10 g. Uzeti 3 kaike, preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2
sata, zatim ocediti i medom zasladiti. Pije se u toku dana u 3-4 navrata. m (1)