Analiza 1 - Zbirka PMF

>9
)(.)
li
cB
Er
Arpad Takaci
\l
-'la
r-\
.-l.ja=
Jr=:
N*
v\F
ico
4.
l-{
AA
ZBIRKA ZADATAKA IZ
ANALIZE I
li
Durdica Takaci_
ii
prvi deo
granica, neprekidnost, izvod
EH
LI]
SYMBOL
i
I
Novi Sad, 2010.
PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
:!
LD
uJ
()J
NJ
i.r
(,
y"
?z
!D
Nizovi
3.1 Granina vrednost niza
3.1.1
Zadaci
3.2 Osobine konvergentnih nizova
3.2.1
Zadaci
3.3 Kosijevi nizovi
3.3.1
Zadaci
3.4 Podnizovi i tacke nagomilavanja
CD
.)<
A FD z
=.ID O- o
N
Y O.;rD
N
o
o
o
o
#
.D
rro
:'::
O-,o
.
5'dN:'
FD D !2
Ia
Osnovni pojmovi
2.1.1 Zadaci
2.1.2 Parametarsko zadavanje krivih
2.1.3 Krive date u polarnim koordinatama
'JJ NJ -
(D
-E
O-
O-
(D E!
NlrNrtsr
t.li.N*'
DJ FD P CD CD P FD c)<FD
t) (/r (^ tn
AUJ u)
r.
q
-
D,
E+:: ::::
33.
30
(,l Ui uJ (,
o N)Oo
13
23
15
24
t'J tJ - .N uJ(.,ruJ
"
O\ Ol O. t
\l c\o\\occ
.=
.at
,;ts',O
FD
:!-=o;cr4a*
::..:..
!oxr(tE
arNiPh(D
i.=.=aOor
0a
IA
.D
o<
-'O-
+
+
(n A u) *
::..:
i
r
!)
(-.''A o-o
-N<O0
Uvod
lf
ra Re.?
-?-or>;?
:---5E'
!.5Fj?E i.ii5
o
fJ
:-
Skupovi
1.1.1
Zadaci
Matematicka indukcija
1.2.1 Zadaci
Apsolutna vrednost
1.3.1 Zadaci
Skup R kao potpuno uredeno polje
1.4.1 Zadaci
Skup R kao topoloski prostor
1.5.1
Zadaci
O O- O O,. O- rr
g.E?E5EH. :HEE E-aAEii
EE:E:
ii'
9 BE's.
H
3: 3:.
?:E:
o
--fr.
3
6.-.0..
E
+
Fo
o
J.X
F'
=.
u
o
+
I. :
: ;.
E
1.' .. E3N
! q: : : E':
-.4)
-E:
xz=g';Fw=H:
: N:'t'rlsE
2.1
o- -
1.5
Funkcije
pr.po.6.
IJ
1.4
ts
1.3
-5
:l
UJ
1.2
:.
(^
1.1
F:"E:"opo3.
o
:.B'
Z=?.,i.f
o-
-S' N
2
t.)
leEl
-E
Sadriaj
u)
:!
rr(hE
Predgovor
rl
rt
.De
!da
N<
te
-f.l
Sadriaj
5
I
30
32
50
51
53
53
54
58
59
66
66
67
ti
PDF compression,
OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
E:tr:x:
E
::;*ilI
f
;ir;;iE
='a
E9E:*E
'5':
5E*,AE
i1
Nr -
.l^.':cg.dod
.-
=,3"dtut
s.=^tq-\aC
>ad,aad-o--'=5
o-ilHi^
i:;i,Up "Eq
2=a
tF=E:I
-d:.ya ".'E-& aG
. . . .
:a:::E a*o*:* ---rE tt
. . ,
-u
ut
=-E
EX
((Vx) (x
i::5>cd
-=((,,,
-C.6
i--J-Jy 6s 3 z
l,r*<'!liE
-9E,=.
;=-c
3x!
,Fu^
t!lt
gu:
6o>'i
l'
<
d;.,-,
=)zv
E<^li
I
{xl
ka2emo da su X i Y jednaki skupovi, tj. (X = Y)

Osnovne operacije sa skupovima su:
unja skupova: X UY ={xI x E XVx E Y};
presek skupova X n Y = {x x E X A x E Y }
razlika skupova X \ Y = {x x E X /\ x Y } ;
;q
::2
ogranicenje ili osobina na osnovu koje mozemo odrediti sve njegove elemente. Elemente skupa obele2avamo malim slovima latinice, na primer a, b, c, . . , x, y, . . .
Ako element x pripada (resp. ne pripada) skupu X, to pisemo x E X (resp. x V X).
Ako element x ima osobinu P, tada to oznaavamo sa P(x). Skup elemenata x sa
osobinom P pisemo {x P(x) } .
Cesto emo koristiti kvantifikatore "d"i
koje citamo "svaki" i "postoji".
sto
X
C
X
Y,
Y, ako svaki element skupa X pripada
pisemo
Skup je podskup skupa
>
E
X
x
E
C
<
skupu Y, tj. (X Y)
Y))
((Vx) (x
Prazan skup, u oznaci 0, tj. skup koji nema elemenata, se moze definisati kao
0 =
x # x}. Za proizvoljan skup X vafi 0 C X. Ako je X C Y i Y C X, tada
<
>
x E
17)).
-q,
o^
k,F
a .v--n''
'=
E *+
E E3
b .1
;'2.
P
tr
?
":;.xI
komplement skupa C(X) ={x xEU/\xOX},

radimo.
gde je U univerzalni skup, tj. onaj koji sadrzi sve skupove X, sa kojima
=
Skupovi X i Y su disjunktni ako je X n Y 0.
Neka su dati neprazni skupovi X i Y. Tada je uredeni par (x, y) elemenata x E X
=
y E Y definisan kao skup sa dva elementa na sledei nacin: (x,y)
F
220
N
Indeks
219
-*: Q -s
EI " = i
;: i
!-,',
+?E: =
=,3
--uY E;Fx
=-:.!2i."6
6-'d
E:E
o
Literatura
211
t.lO\O
r-l
t-l
CICIN
Grafici funkcija
li62
F-*i
206
Skup je osnovni pojam u matematici. Skupovi se obelezavaju velikim slovima

X , Y,
latinice, na primer A, B, C,
Skup je poznat ako je poznato pravilo,
ixx
6.6
Skupovi
Egl.x;. | :=.
=
.i
E x 9'x:
6.5
Lopitalovo pravilo
6.4.1 Zadaci
Monotonost i ekstremne vrednosti funkcije
6.5.1 Zadaci
Konveksnost i konkavnost
6.6.1 Zadaci
1.1
: E S'.q g
{
d ,gtlE
q.*
6.4
156
159
177
177
184
184
191
192
197
198
205
Uvod
:::
6.3
156
o, t-- tt- $ < a o\

\9 \O
Cn F C9!O \A
lo
v1 \n F- F- oo oo o\
o,o,o o
6.2
6.1.1 Zadaci
Teoreme srednje vrednosti
6.2.1 Zadaci
Tejlorova formula
6.3.1 Zadaci
130
132
149
150
Fl--i-=-***-NN
Izvodi
6.1 Uvod
\i
5.2
Neprekidnost funkcije u tacki

5.1.1 Zadaci
Uniformna neprekidnost
5.2.1 Zadaci
N O\O
O O co'+
r)
.ri.o
5.1
130
t-l-**i
Neprekidnost funkcije
-v\J
r-\
4.3
d
-
Asimptote grafika funkcija

4.2.1 Zadaci
Asimptotsko ponasanje funkcija
4.3.1
Zadaci
97
99
122
123
124
125
'5.. o'
I E, i +'; -i ^.,1t'--9,.i
E \iz E s,3 ! 3E S. I ; I ;;;i:-;iY t
a'Ex==;.s =- b;-4'";
E
?I;
1aE
iiE
iqri,9
i
E
[-+l
,,'-3
il5?5+g :
qF=5si5__E',U 3ilt,
I Y E 3 E * E & 1 : .i E 5 'l aU ?i 3 1
=
E+5 #"i"+z.E;:
., e<='sf
:rEE iEi*""i:
F ET._ :si:,3 ., e Si E ; lE
A Zi-:E :*!'iiE 5 rqI H E e+: 9r E
i Zi !EAE-:
E + s Et! * 74i,H
a
=;E E
:yEzaEE
E;i iTei*B,iil:
EI 5 t iiEc a3Ey_
4.2
97
= EE*E**E,EE-;
Definicije granicne vrednosti funkcije

4.1.1 Zadaci
Giava
4.1
68
77
77
87
93
93
z-h
\J
Granicna vrednost funkcije
co t-- tr-.t'- co co F- tt- or N co $ trt

\o
e.l c\ N N
t'- r'- oo o\ o\ o\ o\ o, *-*-
=.i
cA
3.6
3.7
Zadaci
Monotoni nizovi
3.5.1 Zadaci
Razni zadaci
Asimptotsko ponasanje nizova
3.7.1
Zadaci
3.4.1
3.5
>N
'E
Sadrzaj
vi
{{x}, {x,y}}.
?.
-
ti
/1.'
3E' I
E]
-=5XE'3 :i
rlis
?+ i-:.
!
i;
s
a3,
r[ ii -t
E.''
-i
l:i-
lS
'
ox
C(X
U Y)
= C(X) nC(Y),
rk
!;-.
:e
C(X nY)
F'
= C(X) U C(Y).
ij
XuC(x)=U, xnC(X)=0;
i:
=x;
xu0=x, xuU=U, xne=0, xnU=x;
De Morganovi zakoni:
*i i
î:
x
'j
;s l::u;
}ir;a
[ 3i+rr
;i;;'
i= I=!i:
i
;3 I v. *g';:5
s
es$:vii
l
;q'
=. i: d[:F
Xn(YUZ)=(XnY)U(Xr1Z);
Resenja. Pokazaemo samo drugi De Morganov zakon:
xEC(XnY)
<
>
>
1.3. Odrediti skupove A U B, A
a)
b)
x,%XnY
<
x E C(X) V
n B,
A B
>
x0xVxY
?,
igr++l
3' -?E,
E E 3'
-i
i*s';E=ef
samo ako je m n2 = m2n1, gde su mi ,m2 E Z, nl,n2 E N. Broj q/p je inverzan

(reciprocan) broju p/q, tj. (p/q) (q/p) = 1, gde su p, q E Z \ {0}.
Kafemo da se izmedu skupova X i Y mofe uspostaviti uzajamno jednoznacno
preslikavanje ako svakom elementu skupa X odgovara jedan i samo jedan element
skupa Y i, obrnuto, svakom elementu skupa Y odgovara jedan i samo jedan element
Y.
skupa X. U tom slucaju su su skupovi X i Y ekvivalentni, sto pisemo
Skup X je konacan ako postoji takvo n E N da je X r., { 1, 2, ,n1. Skup kji nije
konacan je beskonacan; mofe se pokazati da je skup beskonacan ako je ekvivalentan svom pravom podskupu.
Skup X je prebrojiv ako je X N. Svi skupovi brojeva u (1.1) su beskonacni,
skupovi N, Z i Q su prebrojivi, a skupovi R i C nisu prebrojivi.
zakonidistribucije: XU(YnZ)=(XUY)n(XUZ),
zakon apsorpcije: X n (X U Y) =x, X U (X n Y)
I
A
5
E
ca
fi
xQ E
?
"ilIr.'
1.2. Pokazati sledee osobine operacija sa skupovima, ako je U amiverzalni skup:

zakon idempoten.cije: X U X = X, X n X = X;
zakon komutacije: X U Y= Y U X, X n Y= Y n X;
zakon asocijacije: (X U Y) U Z = X U (Y UZ), (X n Y) n Z = X n (Y n Z) ;
= -
Zadaci
0}.
1.1.1
1]
. .
ii:
saY ;
{p/g}p,q
Ei-
Skup prirodnih brojeva N ima najmanji element, broj 1, tj. (Vn E N) 1 < n.
Ako je element n u skupu N, tada je i njegov sledbenik, tj. broj n + 1, takode u
Prema tome, skup prirodnih brojeva nema najvei element.
skupu
U skupu celih brojeva Z vafnu ulogu ima broj nula CO") koja ima osobinu da za
svako .x E 7L vafi x + 0 = 0 +x = x. Brojevi -1, -2, -3,
su
n,
, suprotni
=
.
n+
za
sve
n
E
N.
brojevima 1, 2, 3, n,
, tj.
(-n) 0,
Skup racionalnih brojeva Q je skup razlomaka, koji se mofe dobiti i kao Q =
E 7G,q
Dva racionalna broja mi/ni i m2/n2 su jednaka ako i
E C(Y)
<=> x E(C(X) UC(Y)).
î
Nc7ZCQCRcCC.
vae relacije:
3i:
ir
;
af
EI
:llF=!n5'
i!
F
3 r!ii'f;'ga;
i
i
;:xIF
3i
x.p
?i"!ti;;
i" ';-b
6i
ri: ;l E I "I;:<',.s. E, *,[:iiE9!
-i_:.e
=" ia 3iElir= i SgHs-ti1- =p ]S
$i
*?it
)
Ee[i:'f
_x_ 3:li:.tSio'":
:r -.
:: =t
sqI
ita
O skupovima brojeva e biti vige reci kasnije; podsetimo se da
;fr 5lJ il E+:;;e'-zl-i

S-35;Nltt
-;
};
!-Ji?lU!:$;ia
; *;?;?;ett*oa-s
+
iE'N=f
N}
siir=jEE>-g ;+=r|;E;e;A=:i,:
l;:
-=-;:"-B 4;. iris*io"ii
Z, n E
a:F
A $:?iE ii igi ; i-E; E1: i1t3;g st
EEn:=Ea?=aEiiE,
Jl* 3:*:ii'i'i'{u.
{ 77n
rn E
--'<
skup racionalnih brojeva Q =

skup realnih brojeva R;
skup kompleksnih brojeva C.
..tt
N={1,2,3,4,...};
1,
{0, -1, 2, -2,3, -3,4,-4,
refleksivnost: (Vx E A) xpx;

simetricnost: (bx, y E A) (xpy)
(ypx);
antisimetricnost: (dx,y E A) (xpyAypx)
(x = y);
tranzitivnost: (dx, y, z E A) (xpy A xpz)
(xpz).
na
A
Relacija p
skupu je relacija ekvivalencije ako je refleksivna, simetricna i
tranzitivna. U svim skupovima brojeva, jednakost (=) je relacija ekvivalencije.
Kongruencija po modulu 2n, za E N, je takode relacija ekvivalencije na N.
Relacija p na skupu A je relacija poretka ako je refleksivna, antisimetricna i tranzitivna. U skupu realnih brojeva R, relacije manje ili jednako (<) i vece iii jednako
(>) su relacije poretka.
Ako je istovremeno x <y ix y, tada pisemo x < y ili, ekvivalentno, y > x.
tL
7G
elementi
Ako uredeni par (x, y) pripada skupu p, gde je pc A x A, tada pisemo xpy i kazemo
da su x i y u relaciji p. Relacija p mofe imati i neke od sledeih vafnih osobina:
!"
skup celih brojeva
skup prirodnih brojeva
c Al.
)?=18=Z S
;i
n gtri$$+;rl'*i r;
f
1= E'
skupa (ukljucujui prazan skup), tj. P(A)= {X X

Za nas e najvafniji biti skupovi brojeva:
1.1. Definicija. Relacija p na inepraznom skupu A je podskup skupa A x A, tj.

p su uredeni parovi ciji su i prvi i drugi element iz skupa A.
e 3 i
u oznaci P(A) jeste skup svih podskupova datog
1.1. Skupovi
u oznaci X x Y, je skup svih uredenih parova
(x,y),gdejexEXiyEY,tj. XxY={(x,y) xEX,yEY}.
Partitivni skup datog skupa A,
Uvod
-!E........i
h
E,
Fr *o^.i
s o
g'Yxx+i+i-iB
.d
.=.
.
;
3 Ce
'
Y,
1.
n^=F=p-.n (I +>
>CI=:
u. Q
" x- =U
-] '' = '- ;. ') '- .! = =
ig;
Dekartov proizvod skupova Xi
gi ?iiae+}?1s? E?Ezi
q15
? 1iI
usa;iIsila;
ai
!ELri
i f"aiiss:ra=:"si;; I -; !*f
*lit1*iisE .iE
;E:
EEEFiE
NE
i:E'IE
l:Vizt==r;!-;,;>3!?
:ci
* g:;i
ii
yF!iiiri
z ; [=: z?;
:,i; giEi;.ls==:S:tiaE,
iE?lf= Se
lz
; e:: *_:gi!1r
i?
[2:*ii i+tElE;
1e,i
? ;=*lacge-NF; s;?= =; * .-,.--.(!
x-[*i
=
73. AlIEEEs:s;l:1Etg';
g,flii*fr3iiii'if=Ei:r!
Eliiiii ESii
r-
F:'
Giava
B A, ako je:
A={ 0<x<3}; B={x12<x<4};

A={ x2-4x<0}; B={xlx2-5x+4>0}.
-l
rl
il
s)
(-)
dUE
Aa
>o
-6
C()
i,N
3.9
Pod pretpostavkom da je
-]-I
cl
-l
c0
.6
Et
= m(m+1)(2rn+1) treba da pokazemo da
il!
ll
{H
()X
AA
t
#l
rr
,1
1)
=^]I
;t
T I Xl.o
^, l\O r
::t
1
(26
dl
^l
\]
-t
Nl
-t
k=l
cd
Zaista, imamo
a
;l
IL
cnl
^l
NI
r l.o
+l
vl
(m+1)(rn+2)(2,2+3)
2
+(m+1) =
6
f
f.6
Tl,l
^l
..'L
Fl
Ll-
c.ll
^lE
+L
rt
nz(m+1)(2rn+1)
-t
^4
=
'!
:
>
)k
, :NI;
+F
.:.
(In +1)2=
+l
+l
5l
HN
aZ
)(-) u
ll
*\.lj
dh
ll
k=1
Ek2+
yk
k=1
"
2
(n(n+
a) Formula je
+l
k(k+1) (k+r)
Resenja.
k=
u.)
*Y
<
- 1
(11
k3
)2;
kI=1
tana za n =
(2k-1)(2k+1)
r!
r))
>q
Princip matematike indukcije koristimo za dokaz raznih formula koje vale za sve
prirodne brojeve pocev od nekog, najcese od broja 1. Taj postupak dokazivanja se
sastoji iz tri dela:
k2=
1.
- 1)
1.6. Dokazati, za svako n E I`, tacnost sledeih fonnula:
a
a
U skupu prirodnih brojeva vazi princip matematicke indukcije:

Neka je X podskup skupa prirodnih brojeva N` koji sadrsi broj 1 i za svaki element
n E X vasi (n +1) E X. Tada je X = N, tj. skup X se poklapa sa skupom N.
'
En.u .:
(l
{!)
^N
k=1
,n+
t[^.lt
i*N
Matematicka indukcija
0!r
je ona tana iza n = rn+
,i
t
1.2
i:gi't
trNii
HX
zE;;d6-E;'\tda
-i:)u
formula tana za n = m E N, tj.
preslikavnje je skupa N u Q je injektivno. To preslikavanje je i surjektivno, jer

svakom eimentu skupa Q n (0, 1) odgovara neki prirodan broj.
c) PretpostavXemo suprotno, tj. da je skup (0,1) prebrojiv. Tada se moze svakom

prirodnom broju dodeliti tano jedan realan broj iz intervala (0, 1). Za dato n E IY
neka odgovara decimalni broj 0, dn dn2 . . . d,,.n . iz intervala (0,1) . Posmatrajmo u
= 0 ako je
svakom od ovih brojeva cifru d1171 i odredimo broj na sledei nacin:
=
=
odnosno
ako
1.
Sada
se
a
a
.
.
.
.
dn # 1,
a/1=1
je
broj
0, l a2
razlikuje
od svakog prethodnog realnog broja bar u jednoj decimali, sto je u kontradikciji sa
pretpostavkom o ekvivalenciji skupova N i intervala (0, 1).
formula je tacna jer je
"
n(4n2
(2k-1) 2y
k=l
1)
k-1
Resenja.
b) Za n =
--L^
-l
kao
//"
ll
1]
n(n+1)2;
2- n(n + 1)(2n +
='{-ii
(\\
\\
f<
(j y
.i
k_1,
=+
nEN
ll-.
za sve
1.5. Koristei princip maternaticke indukcije, dokazati tacnost sledeih formula
d!
tra:oo)
Ei5ss;
E::: lafli5lEi,E!g
E-lI
Er;:E:: i?ll:=:gi,E E ai=E*.
i-;.E-;,p i5.fl9::EEE: $;5;EE;
?."7iai+r\:g t<6!;+:==a
ltsdE;
1
4' 4' 4, 4
1' 2,
3' 3'
i uvedimo preslikavanje
1->1, 2 2, 3-}3 4-> 3, 5->4, ...
Na ovaj nacin smo svakom prirodnom broju dodelili jedan i samo jedan racionalan
broj iz (0, 1), jer su brojevi koji se ponavljaju uzeti samo jedanput - dakle, uvedeno
1
Zadaci
1.2.1
)L\k
>q
+'+ .=z
iz
Ha
Resenja.
b) Napisimo sve racionalne brojeve iz intervala (0,
koje
indukcije siedi je skup
svih prirodnih brojeva (eventualno pocev od nekog no-tog).
z sidl
a) Skupovi parnih i neparnih prirodnih brojeva, kao i skup Z su prebrojivi skupovi.

b) Skup racionalnih brojeva internala (0, 1], kao i skup Q su prebrojivi skupovi.
c) Skup realnih brgjeva iz intervala (0, 1), kao i skup R nisu prebrojivi skupovi.
J.
>(J
't
d?3a
1.4. Pokazati sledea tvrdenja.
= 1 (ili, za neko pocetno no > 1);

1) dokaz da je formula tana za n
n = m, za neko m E N;
2) pretpostavka da je formula tacna za
=
ako je tana za n = rr2.
3) dokaz da je fonnula tana za n rn+ 1,
matematike
Ako su prethodna tri koraka korektno sprovedena, na osnovu principa
u stvari skup
dato
n-ova
tvrdenje
da
onih
zadovoljavaju
=q_
EI gss
iii? ili
+ri,:! Sist
Ii
0<x<4}; Af1B={x12<x<3}; A\B= 0<x<2};

B\A={x13<x<4}.
< } i
b) Kako je A={xi 0<x < 4} i B= CUD, gde je C= {xi -00<x
Af1B=
AUB
=AU
(CUD)={x1
<x<+.0}=1!8,
D={x14<x<co},toje
A\B=A\(CUD)={x1
<x<4}.
Afl(CUD)=(Af1C)U(AUD)={x10<x<1},
1.2. Matemati6ka indukcija

a)
Uvod
c.l
\l
1.
$=B'f
t:
:":? s,i,i fE*
iSiE
ise:uE
:arE:?;sss. EssEE
;=isr
i Eie :Si s 'gEEEE:i=;;:
I *+ iei ? rgEiclg:i#Ej r{iir

j:g
s=a 'E-- "''EEiegE=1:;i 'e i**zirt
Er:y
fI ,:f Esi .[=,i :i [3iiBE:EiE'i
;;:
E
) Y;: S:Rr
=iii
rrrig:i=i
'
E:i*;:
ix-;
Ea 6
E<inVo<
Rezultati.
a) AUB=
*.i
Giava
Ako je tana z n
2n+1'
rEl.
m (za neko m E N), tada je
2
in
(2
(711
NI
:..._
(mism2+ l),)
171
k-1
k=1
+2(Ek)(m.+1)+(m+1)2=
(Ek)
'
,H
k=l
+ (rn+
l)2)
\`
.
(m+l))
E + EG
r,
--ti.
L/^)
-,
I' j.' j(- ,"i

_ 'r-
')
i,A,'.J
, Ll,li*i#
Ltr5
+g
-' -,-n\.JJ
*qlN" i
0,!--61/2-ci-)U
z.
-""
2 1, n E Iv.
:iln
+:
,\
q
!:-
.. S J
:J'- t
=\
a
nr
rn
IM=
il
a,b E R,
kbk,
\ // a"
Ck/
:!t
( r-!;\ iL
\,,
ln
IA
rn
rn
n E N.
'.
/\
.q \C .. ,ir\
C?,
c
rn
\t'
ilo:
r, ^r
f\
L(
E r,d.
- O'] A.
rns o
:.
_i
definie se kao
l!
enEN,kENo,O<k<n-1.
(\
'
c.q
il
>;_-
=!
r)
o
z
A
t)
*l
ll
PA
iNt
.\-=
a- ln
ti
\
...\
.:
s^
>lrr
Oll
^z
if,)-Y
C'ia
!)
v{
<
rn
!J- ]-l:
-il
o.
cD
:l i:l
al=l-l ' lflr:
--t
--l
- -l
.l
.lIJ]*D
,-'-\
ll;=
:'
IT-
:OcD)--l-
tr
-;-l
-'J
cra
rJr
:t
il-
il-lllt--
oc
:-r,l
Îi
*
'I
'tr
I;
lc
o.
o
O
m
rJt
.::6'
:-+ril
.a r
ci
-:-
=l
rD
l' =l
>
h.s
+
N
l am--k
-1-1
bk.
JJ
Gb-
in
\+
Ivi
b,n+1
-L
s-
IJ
I
I
Al; <l
;13* lrl
I
I
6-l
FIY-I
T
/\
--l l*
t-
o
"n
-;l-
_-t_
E. I
5lo
2" sin(a.! 2n)
oc
{27<e
'
e E
la
t\
01
E'l
=-i
-x
l.>
I (v
I
I
IA
l:l^
lc.
t!
at^
j-lx
ul
(._
cos(a/2k)
sin a
,_t-'
='la
-^_tJ
e)
ll
NJl
:
]}irl
sin(na/2) sin ((n+ 1)a/2)

sin(a/2)
n
sm (na /2) cos (( " + 1)a/2)
b)
cos(ka) _
sin(a/2)
k=1
a)
\nz)
mt1
tane:
+
E sin(ka) k=1
n
-k+I bk
am-k+lbk + (1n b m+1
kL=0
NJ
s
N
.11. Pokazati da su sledee forrrzule
!I
+`
1n
(k - 1 )
+
I
ii Nu1:
in +1
k=I \
am+1
s-
o-
\O
. .
l'J
,ln+,is
= n(n -1)
1, n!
1642_44-
<a <
{27te
7G};
eE
7G};
A)
tD
!.J+
F!
1_+10))
_
1.1Q''+tl-l
10int2-91n+1
(
) -10
.-..
,, (
g(I,4.
k[_1 ( (7)
(m)aii,+1
r)
c1J
5 r\ -10
`1
,1
1`"-$1,n90'
3
1o-
27 9
27 (10"'-!-...
(,,
0 < k < n,
lo,
ni
[== [M= [M
6aa
a;:-
\)
tJ
(10"'+I -9m- 10 4:_3
= 21
`33...3'
',,+1)cifr
(k +1
!o
.)v
.d
lf
-J?r
sabirak
3
\'^-='
\\--l
il
-:
h.s
rn
++,L :q:
:^
?_
=.==
'_1
7rZ':
ctuA
5.TXlJ
P+Y
::,ii-I
LN*
I'T
UA
-@
ll
oa
,aioq
o-iro(
^-!a*
a
I
< \ {
,!.
z
ci-
-9::lr,
,v
t_
=9
I
'2
A^
,!_ * lD
J
rv
c)
Pod pretpostavkom da
9m-10+
27
rl
il
;l
(m+1)
,,,+1
C01-0
Resenja.
-I
-o
b) Za = 1 formula (1.3) je tana: (a+ 1,11 = (01)a1 -0b1 + (i)al -lbl = a+ b. Pod
=
tana
za
neko
n
na
da
formula
osnovu
(1.3)
ni,
a) dobijamo
pretpostavkom je
m
/
+I
=
+
(a + b) _ E
ane-kbk+l
(a +b)n,
k
k=0 (k)am-k+ibk 1(=o ni
k=o ()am_kbk)
102-9.1
10 n+l
'Jlo
t;
ttoi
ll
la.
lE
lt
l*
27
$
:'
:rl
x?
I" N-
-.ti
s '|u
B 6'
-,
b'
-t
-=+o
3 r
.9aN=FA
g.\:p
oL.
--
3+33+333+...+33..3=
--
_ n+1
k=0
10
data formula postaje 3 =
, sto znaci da
je tana. Pod pret27
postavkom da je data formula tana za neko n = m, koristei zadatak 1.7, dobijamo
1
) +( k+1/
Prvi sabirk je deljiv sa 19 po pretpostavci, a

drugi sadrzi faktor 19, pa je i broj na
Ievoj strani deljiv sa 19.
b) Za n =
kE
Po definiciji je 0!
-9n -10
23m-2+27 33m-I-8(5.23m-2+33m-I)+19.33m-I+
Yib
\o?
I l;
: t@
l o.!
\o
.9 ll
X u )''-
:D
1,,
(,
t)
6lh:-
1.
1,
nE
(a+b)" _
a(
oFUucDnl,:
c+
'
= arctg(' +t )
+2
b) Dokazati binomnu formulu:
t?
'v*,F
5.23(n,+1)-2+33(m+1)-1=
+l= ?r: E "
UG
H
n!
.k!(n-k)!
n
Resenje.
I
n,
a) Dokazati sledeu formulu za binomne koeficijente:
\..-\
II
10n +1
n sabiraka
3+33+333+...+33...3-
a) Kako je 5 231-z+33 1-1 = 19, tvrdenje je tacno za n

je broj 5 23ni-2 + 33n'- deljiv sa 19, imamo
m+l )
s)
+,+,
lll-
.qlil!s-
-.
=
.9.
='
ll -l=l:
N- rl-
\--l
t-:
\'a)
tilE
=. lt
qtrr
:-
.!rq
p-
ilo<
ll
E
OA
-l*
b)
.a
a,
-1 +gm+l - gin _ gm+1 q

q-1
deljivsal9;
i:
til
a) broj 5.23n-2+33i-1
lY
4
q
4
!1:
^tN
-tsrl 6:l
'i,?
j-dl
n$
. ;
l^
o"
1.8. Pokazati da je za svako n E
.-+
q-1
k=1
rn
JP
ll,
S := ^r.r
ilr
]LM+
n,
1_q -1
= arctg
'a
-t:.rl
.'
(1.2)
(gdejk
qk
+ arctg (,z ) + arctg (, (,n+1)2 )
l.lo. Binomni koeficijent (k)
Osrl
N
':rl
il
o<t
.
k
>:
\-
d
.{.
=
s la-rll
'l
IN
5N
'*..hi a^
e.
o
E^
r-
dl
t,?x
o
3
=rlo-
9'A
s3
-rf
ll od
tl
(!
a<
s)-J!
^64
cro
,-\N{
wr
l-
vl:
Ot.
1!
^rlt
:!+r
-{6
Resenje. Za n = 1 data formula postaje q = q -1, sto je tacno.

q -1
Pod pretpostavkom da je formula (1.2) tana za neko n = 1n, treba
pokazati da je
ona tana i za n =1n+ 1. U torn cilju, imamo
nr+l
. .
= arctg( m+1 ) + arctg(,
E!
-l^
GIP
=t:
tt't-
.,'
tJ
:l
rl
tl
it;
k=1
+ arctg ( g ) +
-^.ll=
o=d
"*.iF;-
.)<
lo
tl
.D
a
@
E
(D
ll
I-Jl
;]
lM= E -i
L,qk_I -q"-1
-1
oFc,lD
5-=
D {'
o-
it-
:l
;l-
+L
-l\
f
-
'
1l
:.
(21n+1)(21n+3)
lanova geometrijske ,;logresije, sa kolicnikoln
:s
+,.a
r)r
a
=Nt
:ir
*
'-J
\v]
FI
s=
+iit
1)
,1-,
+1
2n1+3
ni
_ (m+1)(2m+1)
2n1+ 1+(21n+1)(2na+3)
:l
rtl
>l
tl
!:l
Tv,
ni
okazati da je zbir plvili

{0,1},datsa
+^Fi
Ako pretpostavimo da je formula tacna
arctg(
,.1 (2k- I)(2k-{-
\s
zt
o-
(D
NN
lirr
,n+I
arctg(;)+arctg(g)+ ... +arctg(b) =arctg(i+1), n E N.

Resenje. Za n = 1 formula je tacna. Pod pretpostavkom da je tacna za n = in, imamo
.1.9. Pokazati jednakost:
2 11+ 1.
eX
d,
c!
b) Za n = 1 imamo jednakost
za n = ni, tada je
l-=.
>r
o-
(-<
:r
o<
t.)
lr.
1.2. Matema.ticka indukcija
Uvod
1.
a 1
t\
l\
i.-'
Giava
C)
46''2-i.#-(O
.n
\J]
-!_
rs
,o
PDF compression, OCR, web optimization

0) using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
dt
r;t
I'
lF
il
di
m-I-
l=
-.v =
pa je
_'
f
att
m+2 n,+I
ll
'
2,
t-;
^
f
I
,nr
-l.r
-;
+=
-i
+i
^ l;f
1)
t:
l^
tl-
l't-]lrl
-l-lT
.l+-
ll
i
.rl
*lcr
:t
+l.r
-l
nl
{^_crt
NI=l
_t
U-/
il
x2
n E N;
nEN,n>2.
tvrdene je trivijalno. Neka je data nejednakost tacna za bilo kojih 7n

pozitivnih brojeva ciji je proizvod jednak I. Tada za tn+ pozitivnih brojeva .v1i
x2,...
x,+I, ciji je proizvod jednak 1, vazi jedan od sledea dva uslova.
=
1) Svi xk, k
1,
,7n+ 1, jednaki su l; tada je za n = tn+ I nejednakost ocigledna.
Bar
od
in
2)
+ 1 brojeva je manji od 1; neka je, na primer, x, < 1. Tada je
jedan
bar jedan od preostalih in brojeva vei od 1; neka je, na primer, xii+1 > 1. Tada
t7l brojeva xl, x2, ...,x,,,_1, x, x,+1
zadovoljava induktivnu pretpostavku, pa je
xi +x2+ +xii_1 -1-x17, 41+1 > 172, odakle je
Xi +x2+...+Xm+-x,n+I > Tn- Xni'x-m+I +xm+x,n+I
1
= n7+1+xm(1-x"n,+t)+xm+I-1 =
7n+I+(1-x,n)(x,,,+I-1).
Kako je po pretpostavci 1- x, > 0 i x7+1 -1 > 0, to imanto
c) Za n
+x2 +
+x, +x n+I
ni -I-1.
>-
= 2 imamo
vh<1+1/\h.<2.\/2,
sto je tacno zbog 1,41 <
-\/2"
mozemo pisati
1+
< 1,42. Neka je formula tacna za n = in. Tada
1+...+ 1+ 777 +
1
77l
V L
>
nt+
V
111
H-
Ako pokazemo da je izraz 7n +

Olt + pozitivan, tarta leva strana neon +1
siedi
matematicke
jednakosti
po principu
indukcije. Za taj izraz vai
I
=l
-lr
+ ll
r^ l$
tt2
l+
--:t*t
>l
il
tl
ri_
771
\l
lt
/7n+1= Vn1(n7+I)+1- (ni +1)_ Vn7(1n+1)-nt
il
+l
N/ in
n2+
il-
*ll l+
:
l':
+
s
sto je tacno. Pod pret-
- /si.-
.x
at))
lL)
,î
:-l -:44
du".<_
-b'B;,
-1 .&
\vl
lar
i-oi
,.L
lN
= 1,...,n, i
|;
o^ ..:l
n '-'nr
'*.
r-
F'r4r-
data nejednakost postaje 2! < ((2+1)/2)2,
\I+,+I)
Dakle, dobili sino datu nejednakost za n = 1n + 1, pa, prema principu matematicke

indukcije, siedi uop ,tena Bernulijeva nejednakost.
2
.tlj
. .
-FxI)(I+x2)...(1+x,,,)(1 -Fxm+t) ? (1+x1+x2+...+x,,,)'(1+xm+I)

= (1+x1+...+x-,t.)+xm+I+- (xi +X2+...+xm)x,n+t >
1+x1+...+x,;-Fx,n+1
\/\"
M
+x)I > 1 + 1 x. Ako pretpostavimo da je data nejednakost

(1 +x)"` > 1+ inx, tada je
= (1+x)(1+x)m > (1+x)(l+rnx) = 1+(7n+1)x+mx2>1+(7n+1)x.

Za n =1 nejednakost je ocevidna. Pretpostavimo da je nejednakost tana za n = m.
'fada je zbog uslova xixi > 0, i, j = 1, 2,
,n
c) Za n
(1
\/
= in, tj.
(1+x)n,+I
(1
_l
rLN
Re"senja.
a) Za n =
>-24' 77>2;
13
<1++.+<2
l>
xk>-1,k=1,...,n,
(uop"stena Bernulijeva nejednakost);
),77.>l.
= 1 imamo
gde je xk.>O,
+-+-n
2
x1
tacna za n
y,a*:<
n+2
-l\-l\
{l-+
nt ::
sin( 2
Resenja.
b)
UI
-d\t
.6+ss.!
r++
+ rd
:**
+1
\/
gdeje
\)
tl
NT
t(-
Iil
ld
lr
ll
2m+1
1 t-
sin
)
t&
lai
dli
t-
(1+x)> 1+xi+x2+...+x,
D:
t.{
A,
h
xtl
-lar ?
o
o -i+
t&
n!<(t7 ,2
cri
;^
ln
At
(1+x1)(1+x2)
a) Za n
-tl
!*
.rAa
or\=
.=a?
er}
cos(
)
2cos( 2", ) sin( 2'a+l
b)
+1
b)
,'
.=l:
l;
lld^
il
2n,
> 1+ (riz +
,,,--+ )
(1m+2
71+1)!<2(2
_(-)
xl+x2+...+,r>n,
1
dl
+I
(m2+2 )
,x
svi xk su istog znaka
a)
anl
l\l
sto Jje tacno. Pretpostavimo

P ostavimo
a)
c)
6+6d
o-o
ll
d
J?
ti
2m+1
il
lit
-+
l^
o
?
COS(
sin
nt+l
1.13. Pokctzati sledee nejednakosti:
/)
c)
sledee nejednakosti za n E N
(1 +x)" > 1+ nx, x > -1 (Bernulijeva nejednakost);
i
I1,,
'
;IE
x l3ri
li.'
ll
elN
----i
2' sin( 2 )
1.12. Pokazati
It
O ll
,U=^r
qrNiE
:-
^N
\
as;
d'
-?
Y
,Y
-::
=
.X
u F
.:1 =
S
io
f
F
;
'=
jj
; ;
k=1
a =
siria
(1+
77
sin a
cos ((a/2)
n= data formula postaje
J
/ 2 )- 21
sin(a/21)'
da je formula tacna za n = tn. Tada imamo
cos()
2k
a / 2)
l)
777!
Iz Bernulijeve nejednakosti siedi
?
e
c.l
|
^,
i\
IaJ
=i^
r lN
vl= |
-trl
ai
:17
^l=
Fi
^l-
sin(a/2)
sin ((n7+ 1)a/2) -sin ((nt +2)a/2)
sin(a/2)
(in + I
vai
I \'n
_2
< (tit + 1) (,2
J
'n+I
(sin ((in + 1)a/2) cos(a /2) + cos ((m + 1)a/2) sin(a/2))

.=
-l>
fi,i
-l:
= l.=4
.E
sin ((in + 1)a/2)
^c:S'H
a=^'
Nl
\l
a/)
g
l)
sin(a/2)
Csin(ma /2)
+2cos (( n7 +
sin(a/2)
N ^l\lNl
Xl^
-i
=
E
'A
= sin (( m +
c) Za
\o,UaU
CJ:NO'- -\o^
-:
Ylo- .-.= I
.i
=
_ta
Yl
\l^,
sin(nta /2) sin ((ni + 1)a/2)

+ sin ((tn+ 1)a)
(1n+ I)!
ll
Nr .(r
\l
Ei9E ; 3 Z
rJ
.ii
a-r r ^'E
-lN^
=l\:
alc'!
*-l o-v
ul
o
;l
o-
';
_
,:t
--
* rr +l >lS + ?l
ll
s
E:
* i sl.r519
l'7 :
o
'=
tl
q
o ;:-
L.VC:
-,
J(!-
sin(ka) =
Z ;t
'dt
tr
=
FO
oSrlrrll-=
!
c'
:J -=
,=J'Oa
y=1
;,E.=r(:
sin(a /2) sin(2a /2) sto tacho. Pod

a) Za n = I, data formula postaje sin a =
je
pretsin(a/2)
=
postavkom da je formula tacna za n = in, poka 'Zimo da je tacha i za n in +1 :
-.91S
E;-='q
-v=<
>+!:.
@\H&
*E\
qi==---'--u
'=
;
ANANi 'd :r^.1-
O
4Cg? ^
postavkom da je nejednakost tacna za n = in,
Re"senje.
,n +I
.il
r<l
\ul
>l
-il
cil
1.2. Matematicka indukcija

OI
G!
Giava I. Uvod
071 +
O.
1,
5
--l
i
:<
t5
t:
lr
:O
5-
:*
:lV
i l:l
t:
l>.
t\tIl
l_t
lxl
d ct
S.
r'Q
=
-l=
e-A
-'Q i: :l
X' +XZ
-il
,. I
5r-l
+l
rD
q
-' r
v -,:x O,
:
_.t-t
=
N
5S. A
d
6 'V*='>?
^ftclE'
ê.
6 o i. st-l
Yl
:l
Jxl.x2...Xn?
i.rv
rD "r
o
b)
..+X,
-)"
I
x2)2
l'!
"
=tr
l-_
;l
lt
,r
,).)
'
l-l
=
Vl<to.Dxlxh
xl -
l\l-r
i'6 :l,-t
-OJ:)
\l
|I
l.t
lr
oo5"
" e
Z'=.
,o
? =
) a
ii- I
,i
:l
,j
A-
\=
IV
O
o=
+ pin -2q+... gn=l)) >

!a
T
\!
==
-t
::
iq
rl
I
o.
imamo:
>
11
Xl
X2
..
VX1.X2.Xn
Xn
> 2i-1,
> 2;
a)
n!
c)
(2n-1)!( <2nn!;
1.3
b)
(2n)! < 22n(n!)2, n >
d)
o()z
<
\ (n+1)(26
I
1;
n+1)1"
J
Apsolutna vrednost
1.16. Definicija. Apsolutna vrednost realnog broja x se definite kao
lx1
x,
-X,
x > 0;
x < O.
Zadaci
1.17. Pokazati da za svako x E R vate sledece osobine apsolutne vrednosti:

a) jx1=0
x=0; b) -xl =1xl; e) -ixl <x< ixl;
d) lxi <E := ; -e < x < E;
e) lx' < E r--> -E < x < e.
> 0.
Pretpostavimo da je nejednakost tacna za n = ni > 2.

Tada imamo:
|
*$
+ll
=X
=oifli-i:
5-:o "
o !)
^r(9tr\.txd
5 V I
=.J
-:
i'
rv
=
I
+ x2
qm)
1.15. Pokazati da za n E N vazi
1.3.1
lvL>cl{\
=:i
ltdz
v(sA,
Zan=2imamo
xl
!i
li
L.
m-2
g` p
t!-
-ln
:if
t-
:--i
N'QU
I 11
-st9.
IJ
!(
.l
ra
;.' rlt
iljl:l
=t=
: ll"i
:I
il
.:
+1 (mp
pnq
Resenja.
a)
:lI
l+
lk
-l:ll:
IV
I
:l
I
lt
!z!il
"
5l
+l
:
>.
IJ
r+
lk
i+
t,
-:
.-i
1
a-
:l:l
xl
kl
+
i
@
lD
-1:l
l: I
^= il:l
rt.l
\-:
n.
* I
+S
i
!s
=>: q
,).
x-
eis5 sl
IS
tv .\ .i.
i5 ss
i5
- -.
'..i
'xl
x-Q'\
rn
r/\ 0e
-.
t:
\
:l.l
,f!l I
.l
g-f
:l
il -'i
-.;il
X2
x,+XZ+...+
Napomena. Nejednakosti a) i b) predstavljaju poznatu vezu izmedu aritmeticke, geometrijske i harmonijske sredine: A > G > H za xl,x2,...,x > O. Specijalno
za n = 2 vai A H = G2. Primetimo da jednakosti u a) i b) imamo samo za
xi = x2 = ... = xn.
l'.62
i
m+1
In
. .
>;/xl.x,...X;
v
*e =''d
p " o-
s >= E
n.
.1re -e9
H P
-ii
l:
+x2+ ... +X
=.
l; St
:
,ill NiE' E l*
lv
1,3'.5'
5:'
t4 ,j i-
e -!\
P
6)8.,,,{{ NE':sgE
E ll : I
a)
xi
+...+(pn
(pm-It-2(P)
xl
predstavljaju, respektivno, aritmeticku, geometrijsku i harmonijsku sredinu brojeva

xl , x2
, x,,. Ako su svi xk pozitivni (1 < k < n), pokazati sledee nejednakosti:
. .
P+-..R (pin -gp

_gp-1)+(pm-g2pn-2)+
g)}
b) Na osnovu a), za brojeve -1 , -1
.xl,X2,...,x>0,
+ xn1,
-l,l
rl-
il:.' :s=*
IX sf,.
='
lrl-.1
:l5l
rr-l
+ ,, +
X,,
lg E$
E,EQ
,7
t\/
3
t.,
sl _ t'i
.l -t.
l+
ll
.t
+t
H(xl,x2,...,Xn)'=
- l..l
,tl
n
llll
21
??
!)
li
IJ
:-
-.
J
ilil
:=
r'
t,
,-|
+*a
e 'tr*
+r
\ ;a=,5t.t
-t-
(P R)2
ni +1
l^
:l\:t!
lr
B
+r
x +x2+...+Xn xl,x2,...,x"
:= G.r
.(l, x2i...,Xn) :="V Xl x2...xn, .rl,X2,...,Xn i,
:= A(xi,x2,...,xn) :=
. .
X2
m+ (p,-1 (P-R)+pi-2lp2-g'')+...+ (pin -q'"))
+ll +l
IJ
+ 1 ((pm
x,
Xn, + xm+1
n,+,/x1 .x2. .. xm+1
m+
g"'+1 := x,+1, dobijamO
x1
mpm+l +q,,n+1
n,+x1.X2...Xm'Xm+1 =
",
(nP (P-R) -R(P _ qm))
m
P-9
O.
1.14. Izrazi:
A
II
t'l
TI
5l
+t
+1
E'
p
t!l
p-q
TlrTt
illll:o
x7
n,
yn
",+xl .X2...xm+1
Jrl'X2"'Xn,+Xm+I
m+1
-l.s-l
-l$.
-l-p -lo
^
+1
/n1
o<
i,o
rll
rll
/4m'+4m-/4rn--+4m+1 <
it
II
:t
l-
lil.l
rlr
l*
=t\=t
ilp
-ilE
n+1 =
tJ
l+
-11:-:l
+ll+1
<l:.
Vin +
rJ
r:J
.>
!l
=7
,<t=.
rn
2Jm(m+1)+1
11
Ako oznaimo sa p'"("'+1) := xl
Sada tvrdenje siedi iz nejednakosti
lp
IAr
:i
,FE
TI
rO
FD
l.J
si)='
m
-:l
,lrll
<l
r\1
<2
,-+
m
/1 n +1
S <l
o-3
ao+D
la -,=
o-
-oao
a@
)+N
o-
ag
Prema tome je
+ x2 + + x,n + x,n+l
in+
m,
nn-d
/-t!
lJ-l o,cD
=
(D'|
o.:
-:
1
'
Y-l'\-I
ll
\l 1
XI
-i
-L
f@
-D
1+-,_+...+
<2
sto daje
1.3. Apsolutna vrednost
,6 s-
++1
z I
->1 -
Nh
lr
^@
7\'
2t
tJll
-.D
;6'
oP
1+
o_
Uvod
1.
Za desnu stranu date nejednakosti je, na osnovu induktivne pretpostavke,

1
!.
ca
t'*
Giava
10
:t
:l<t
xl.x2..Xm+xm+1
m+1
in n,
-)
>
+ :l
m+1
+xm+t
<:
l+
t><
t.
l{
t.
xi+xz+...+xn,
t:
na
lli
xl+X2+...+xm+xm+I
ni +1
+ +
J
+
J
+
+
2
1.18. Pokazati da za svako x,y E
a) Ix+YI
<_ IxI
+ IYI; b)
][8
vaZe sledece osobine apsolutne vrednosti:

Ixl
IYI
e) Ix'YI
= Ixl
'Yi;
d)
x
Y
tt
o
..r
N s
J,X
;+ cj=.*
-Igsr'
o
Tl
r i,E:_-.ElE
+
>
o^
;
I
.'l
I
;I
Resenja.
ca)
.:
,u -.
i =
-o
=
i,
S rr
Prikazaemo sada aksiomatsko zadavanje realnili brojeva.

Neka je skup I[8 = {x, y, z, ...} zatvoren u odnosu na operacije sabiranja (+) i
mnozenja () (tj. i zbir i proizvod bilo koja dva elementa iz R je element skupa
R). Na osnovu sledece tri aksiome:
(Rl) (Vx,y,zE][8) (x+ y) + z = x + (y +z) (asocijativnostsabiranja);

(R2) PO E I[8) (Vx E I[8) x+0= 0+.x = x
(R3) (Vx E R) (3(-x) E R) (-x) +x = x+ (-x) = 0
(postojanje inverznog elerienta za sabiranje),
skup R cini grupu u odnosu na sabiranje, a ako se doda i aksiom
_-s
+
-\v
= =1
&a i,'ZaEddsS
fi 'p,e a =nd;
IxI-Ix-1I+3Ix-2I-2Ix-3I=x+1.
c)
o
o
Skup R kao potpuno uredeno polje
(postojanje neutralnog elernenta za sabiranje);
1.20. Resrti sledee jednacine:
I5x+6I=1; b) I3x+2l- Ix- 2I=10;
13
o.
k=1
tlO
k=1
k=1
kao potpuno uredeno polje

o
vr
;il
'<
S
.=,'*
N.
':
<L'
\P t;
,3=rll
k=1
a
S v'i
"
'=.=u!-:.
a.l Sf
e Ee-+.
=.'2.-,',5:r"t1 :I .y.7L?i
E:Y !r'X o a
-7i:
; '.
1.19. Korisenjern lnatematicke indukcije, pokazati da, za svako xi ,x2, . . ,x E R, vati:
a)
b) n xk := Ixl .x-2...,xI = II Ixkl
ak := Ixl +x2+...+xI E Ixkl;
1[8
J<
--:
E
+ ,
{
H
-E -'r
| k [,
==J
7
A
irl
tt-;
t =-:
=
.__Y -;,
E
t."1 lir
: r
^ + I
', .; $-j'
, -. -.-.v
\7. a;,, i
-v'
vr - _' < a <
!=.
o
'.;?o g
gri.:'
''-i.
I=; :
n.:_=:i N
! .
o,
! : i
(J
!L
I
ru
d,.,
c :' Ilcr=t:-i.'trc-Y=
G
F
i.-A
u+o:a'uaa=,5-=(\= -
I:'i"
*,Ze;.
Is_ qe
.i-:.g I < G:
E-Ef
ga
6 q
1.17 c)) siedi

a) Sabiranjem nejednakosti -1x1< x < Ix' i -IYl <y < IYI (zadatak
G
lil
Ix+yl Ixl+Iyl
-(Ixi+lyl) <x+v < Ixl+Iyl,
= Iy -x+xl
Iz
b)
a), dobijamo nejednakosti: 1x1 = -y +yI < Ix yI + wI i IyI
I-(x-y)I+IxI. Prema torne je -Ix -YI<I-xI -IyI<Ix -YI IIxI- IYII<Ix -yI.
&_
J<
1.4. Skup
1.4
Resenja.
a)
rr)
Uvod
1.
t'r
(-.l
Glava
12
(R5) (Vx, y, z E R) (x y) z = x (y z) (asocijativnost mnozenja);

(R6) (31Er:\{0})(dxER).x1=1x=x
(postojanje neutralnog elementa za mnozenje);
1=1
(R7) (Vx E R \ {0}) (a-1 E R \ {0}) .x-1 x = x
elementa
za
m.nozenje);
(postojanje inverznog
---5
Jr_
,5
\/ t g=
T ll E
-2
.;Y
5;Ar
. i :-i-
r'
^9
,rNO
ll
.nr
col
V,QL
d
I i
-iir
cJ
lr-=-.
c'.1
)c.r
IBJ^+\.a
--,44
-S
\r-v1
x c'* 'i
R !.'.
)
35
9,9
| + (J;- k'- E _'
| 9';' \u oa.l
P
> o (.) c -
,..="'=E'":9
3;-g E;E '--q'9:i1{-
>'NO.=tr ;oaE*\
^
ii^:au-ir
a ; '
acJa:
E- E Z
i
c
.i==t'-
Eg;aE.:-9:f
Z'=
= E'=.I p.=.ciE c'o
u
EE',t?a^
-..N-l;:
.:1
O e '
.9 : "''=
Zu=;'i
z=,ElE,ti k5--x,3-
i'E;?'Ui
(-,
I
l_nt
g''n
< 0, pa
b) Posmatraemo prvo vrednosti x E
-2/3) Tada je 3x+ 2 < 0 i x
=
=
odakle
x
-7.
moze
kao
+
se data jednacina
pisati
-(3x+2) (x- 2) 10,
je
Za xE [-2/3,2), imamo 3x+2+(x-2) = 10, odakleje x=5/2, stonemoze
biti resenje posmatrane jednacine jer 5/2 V (-2/3,2) .
imamo .3x + 2 (x- 2) = 10, odakle je x = 3.
Konacno, za x E [2,
,
date
Dakle, skup resenja
jednacine je { -7, 3}.
date
c) Skup resenja
jednacine je {-1} U [3,+.0).
r;
(R4) (Vx, y E R)
.-.o.9}.Tâ
-- -f .gl'l '. +
a) Na osnovu definicije apsolutne vrednosti za 5x + 6 < 0, tj. za x E (-co, -6/5),

data jednacina se mole pisati kao -(5x+6) = 1, sto daje x = -7/5. Za x > -6/5
imamo jednacinu 5x+ 6 = 1, cije resenje je x = -1.
Dakle, skup resenja date jednacine je { -7/5, -1}.
ri
.P
IxI
<
-'".r
'|l
oiv
r\
xlt
n lc..l n
- xI -
>2
x#2;
1;
-N
l-i
^l
N
oi
(4/9,3/2) U (3/2,+00)
g)
(-1,1)U(1;3).
--l
ao
16l
(-1,1+).
8o
I
U
-8]
l+
g-1
-:
Oa
c) (-00,
f)
-t
A
8 --r
rlN
>
(1-\/-2.,0)U(0,1+f)
"1
l-c!
|1
î
.l
ai-
I l-
(-1/2,1/2).
=i:)l
to^
rN
'"oal
.dfl
(-1,0).
e)
f) Ixe
-3
lx+1I-Ix-1I <1.
Rezultati. a) (-0.0,1] (.J[4,+00)- b) (-3, +.0).

d)
h)
5x +2
2x
c)
-x2I < Ix2+xI;
h)
5;
^x
Ix3
1,
\'-
+ll
e)
x+ 1
<
x+5
kl!
x-1;
!c
1-Ix-II <1;
g)
>x+l'
b)
'r',\-: \
r' *lr
:f_
vi n -
î
x+1
3 a
& c =
*
-i
c,l
d)
(komutativnost sabiranja),
+) postaje Abelova ili komutativna grupa.
Na osnovu sledee cetiri aksiome,
(I18
\ {0}, ) postaje komutativna grupa:
(R8) (Vx, y
R)
x y= y x
(komutativnost mnozenja).
Prethodnih osam aksioma sa aksiomom
1.21. Resiti sledece nejednacine:

a) I2x + ll < 14x-71;
tada
x+ y= y +x
(R9) (Vx,y,zER) x(y+z)=xy+xz, (x+y)z=xz+yz

(distributivnost mnolenja u odnosu na sabiranje),
Cine da (R, +, ), tj. skup R u odnosu na operacije sabiranja i mnozenja, cini polje.
U skupu R definisana je i binarna relacija naanje ili jednako (<) pomou sledeih
pet aksioma:
(R10) (Vx E R) x< x (refleksivnost bisarne relacije <);
(RH) (bk,y, z
E 1[8)
(R12) (Vx,y E
1[8)
(R13) (Vx,y
(x < y Ay < z)
(x < z)
(tranzitivnost binarse relacije <);

(antisimetrija binarne relacije <);
< x)
(x = y)
R) (x < y) V (y < x) (uporedivost);
(x < y Ay
(R14) (Vx,y,z E R) (x <y)

(x +z <y+z)
(kompatibilnost relacije < u odnosu na sabiranje);
b*r
i,
i1
;
lt
!
IiSI î--i:e ,
-ri
$
+iiA
e:s+r=i
:
rs=s
iX :3':;_;Eatir
i
$S^=;
G-zs-q06.
x :tg i:i+
;1s 7,:
+
:i
=s-I -:=i
iii.
si
ii
iiii i
,i_ Ii r e; 3E xs s$
;i
_
4 ;=.
ig zZ
;= sI f:+:
?
rj
'iii
Ii.!
i';
ig.r5
;i
i: zi Ii :- 7=' F.;
;:
Ji
-15rx:aliE5
iiiii!ii
i s+q ;a=
S'i:l ii:
S:
(1.4)
-rrE
ai
i :t= =
i'iT'e ==
-Src?^ c..?9:3 ^< -'!D

-'=F - ll Xci6
=;
?!
e
a
;.
ax=a(b(a-1))=a((a-1)b)=(a-(a-'))b=1
:i'E.
I o
<Qi.i
Ako je x1 E R neko drugo regenje jednacine (1.4), tada je:
a). xi =
x=(a-1)b=(a-')(a-x1)=
'(-
1.25. Pomou aksioma (R1)-(R15) i zadataka 1.23
1.x.
(a-' )
b= b
pred-
1=b.
=.xt.
1.24, pokazati da za sve x,>>,a,
1)
< ):
"
.l
^:-
lL
ir
u ttJ
, ^),)-_,.,4-,
_- a/._
>
(x<
(-x>o);
(.x<Ony<o) (.e_>>>0);
(.); <Ony>0)
(xy<0);
(x>0) < > (x ' >0).
CC
j)
.x;
y+y');
-1)
v
ll,^^'..u
^
h)
:>>:
1l--llr-
in
0<1;
f'<
k)
^v
i)
vl':
ilk
y) < > (-.x> -y);

< y Ax' < )
(x+.x/ <
(x
(x
/\in ln
"
(-x)(-Y) =xY;
-.x =
x(-V) = -(xv) =e(xw;

v /" /\ l/\._!
- - - O-
rr
|, 11 -'-
ln tl. ll ''
--
b)
d)
? ? ?t:.
x0=0;
-(-x) = x;
'
a)
c)
e)
g)
R vati:
=oa
(a,+.0):={xE Rix >a}, [a,+oo):={xERix>a}, (-,b):={x ERI x<b},

(-,b]:={x ERI x<b} i (-00,+00):={xER}=R.
ax=b
c) Pomou aksioma (R8), (R5), (R7) i (R6), pokazaemo da broj x := b

stavlja regenje jednacine (1.4):
^^^^
Regenja.
a) Iz aksiome (R6) sledi egzistencija neutralnog elementa za mnokenje. Pretpostavimo
da postoje dva neutralna elementa za mnozenje, na primer 11 i 12. Tada, na osnovu
(R6) i (R8), sledi: 1 = 11 12 = 12 11 = 12.
b) Na osnovu aksiome (R7), za svaki elemenat x E R \ {0} postoji njegov inverzni
elemenat u odnosu na mnozenje. Pretpostavimo da postoje dva takva elementa za
elemenat x, recimo x1 i x2. Tada iz (R6), (RS) i (R9) sledi:
= xi (x x2 ) = (xi x) .X2 = x2 (XI X) = X2 =.x.2.
xl = X1
!'i
s*r=rl
L^P:.E
F-
_*1.
-:--
.;ro.s Q
a<1;i:'o'e
! .T=+a5-iisrig $gss *igss r[ E

;;irrt.?=a:-EE
5$tg$$*p
EilE
i;:.9+iH;,-$B r:ia iSis = i;
e ;;-_33ir=,3,
:.1
s efr
R:
Supremum skupa X C R koji pripada skupu X se naziva maksimum skupa X.

Skup X C R je ogranicen ako je ogranicen i sa donje i sa gomje strane.
Vazni podskupovi skupa R su intervali sa krajnjim tackama a i b, gde je a < b.

Otvoren interval je podskup skupa R dat sa (a, b) := {x E l'.' a <x< b}.
Zatvoren interval je podskup skupa R dat sa [a, b] :_ {x E R a < x < b}.
Intervali su i skupovi (a,b] := {x E RI a < x < b} i [a,b) := {x E
RI a <x < b}.
Primetimo da su svi ovi intervali ograniceni.
Neograniceni intervali su sledei neogranieeni podskupovi skupa R:
oro; -.zb
ri:EaBa.oe
T
+ii_t-* it:?
lSsr
iltEx t::*
; fi'x,, |-Est6
li
F
(R9) pokazati da:

a) u skupu R postoji jedinstven neutrabii element za mnotenje;
b) u skupu R svaki element ima jedinstven inverzni elment u odnsu na mn.ozenje;
i b, sledea jednacina ima jedinstveno
c) za date realne brojeve a
resenje u
x;
Eqs
1.!i:.-;Eggnn*'
eec.ea
s-
1.24. Pornou aksioma (R5), (R6), (R7), (R8)
E X) x< i+E.
O)
Infimum skupa X C R koji pripada skupu X se naziva minimum
skupa X.
Broj g E R je gornje ogranicenje nepraznog skupa X C R ako (Vx E X) x < g.
Skup X C R je ogranicen odozgo ako ima bar jedno gornje ogranicenje.
Najmanje golnje ogranicenje skupa X C R (ili: supremum skupa X) je broj s E R
za koji vae uslovi:
(i) (Vx E X) x < s (tj. s je gornje ogranienje skupa X);
(ii) (VE > 0) (3x E X) x>
E.
(R4) pokazati;
a) u skupu R postoji jedinstven neutralni element za sabiranje;
b) u skupu R svaki element irna jedinstven inverzni element u odnosu na sabiranje;
c) za date realne brojeve a i b jednacina a+x = b hua jedinstveno resenje u R.
=1
til; il=,iE z r x! IE#5t= :!
e;
#.
Uvedimo jog neke pojmove vezane za skup realnih brojeva.

Broj d E R je donje ogranicenje nepraznog skupa X C R ako je (Vx E X) x> d.
Skup X C R je ogranicen odozdo ako ima bar jedno donje ogranicenje.
Najvee donje ogranienje skupa X C l': (ili: infimum skupa X) je broj i E R za
koji vae uslovi:
(i) (Vx E X) x > i (tj. i je donje ogranienje skupa X);
1.23. Pomou aksioma (R1), (R2), (R3)
!e
Ovih gesnaest aksioma odreduju R kao kompletno uredeno polje. Primetimo da

skup racionalnih brojeva, Q, zadovoljava prvih petnaest, ali ne i gesnaestu aksiomu.
Zadaci
1.4.1
l! .(a.
;g#F-ig
3r'IaAgq*51;eE
.E';5E
:.e fFs:..j ='
5E;
8..s
x<c<y.
15
1.22. Arhimedova teorema.

Za svako x > 0 i y ER, postoji prirodan broj n tako da vazi nx > y.
H; F i
3
=
i
+ElE ;a.
E iE;=
;1
2: ie
l.gli 53$r
= .EzV 53
==>EE
=ilire
=
:E* i i*:rrn ;i l ii;= i iq
,:
(R16) Neka su X i Y dva neprazna podskupa skupa sa osobinorn da za sve x E X i

sve ),,E Y vati x< y. Tada postoji c E R takav da je:
(ii) (Ve >
ifl:
o,
:-
ts
i+
$
:
IE lilJEE
'ah;-; sE'
s
ii,a+
f"î!: 3+ n*gE gfr[ i+
;
^=
rs
f gx--i'E
$';
i
^;
v
p
y
r
E* I
A
3
Ei
.:'P
e'iigig:,fri.;ir;*E i;;=E{gE F.i

=
+r
i3a $.
E=,t'=^l =,3I'-E
= aElir^
E'E * 3+ 2 Ft :E i ii
::i;ei
E'=d' ry:: e:'t 5l'
i'+ +:rs=i t''r'
c*=':
!=
EF1i=a;
;T$i:EZiZ=.
832,s^xEEE.i
^B.,H ?E ! i **31;
: ti iE*Z=s, Ei: E ET*B-ig
s;s;
':' +P
#i :q*i
xIEs
ar
E
;=iE
P=s
g
;IEE.ig$il;,e
ir
ri
a
r<
5 ilS E::
)>afi,=:rEgsi
|,
-zi
2;g ._r..; x i1; 3;::
:.a"in=
Z
5P
=i;
!Ti=, ii =C#
si,;
ez"tF E +tgi Eg -^ +:;5=
-:-* ,i,;ts ? E{Ei E Ei*f
n }f!:
i,i li i *
;;
(R15) (Vx, y ER) (0 < x AO < y)

(0
y)
(kornpatibihiost relacije < u odnosu na rnnotenje);
Prethodnih petnaest aksioma definigu skup R sa operacijama sabiranja i mnozenja
i relacijom < kao uredeno
polje.
imamo
aksiomu
Konacno,
neprekidnosti skupa R:
(VxEX)(VyEY)
1.4. Skup R kao potpuno uredeno polje
Uvd
= : + si"
?in
:
ai
1.
-t
+'
Glava
14
,!
a-
()
a.
o.
f4
o.
&
.ii
+3E _',' ^
jsott
(_) N
,Hr^
!9ô u
-
=l:-.
/"i
E
is
l,:
i=
--l o -q
|=
.<9t
E{-
*
Ei=- = :i:?;NS
-,;= s :S?:= Ei
it, -iS
^\zVs*-E
,XI;:de
I_::!I
s*'a :'l=!*
9,<+EE 5u
7:;
=z.Ii,a
Es: :, is=QiEf. + !IHEE &*' l:nl

u-'E
2l
EsS
iEst'Fi"
Y;
E,o!
uo
a,i,
=i
I
J=li il N )--t,ir
Hie -^
n32
sE 3'ac
Jrr
!'
!olii'i'Nv
-ni;;I
:
Xl3
9EZaE s:, :*
S,9
l>I
;.=: ::sa:3 ?x;:?"82;.:"8

-JI
FiFIi!
i+tlii-;2E
uz
d.r&
.=
^r
SyX,,yr
.?
iv J:5
S-=-.:v*
S--fi'-==
!'*oi
y;:
;.
!
- ', l' ' o,.i
E;c;
E;\Is*S
As;,
\ l:-, -ir -: >':a

<\. J_i!.-GF
^3 t
= s z il E,u
2E rr ti . a
is
Ev. F[;:r
P5'=gE ?;
ES.=
-!O
o
;-->
B= a
S'
:
d< -
i'E:
E
: 3 eo E.qoE:tisf
Esy'8t
j\
4ll
. .
8fi
t!*E 2i
o-rrc
tr
i'=
.26.
a'i g t ? 'gX
?onl
E').)-E
'i
{
i iZ
tr 1
='- (r -H
-=
k.__-E
-:r:;EsE:
u-- ) a
:i
ri
\./
o "'
!:
-r'!-
r,JJ
y-x< 1/n,
i x< (p + 1)n < y,
VI
a
sto je kontradikcija. Kako je (p + 1)/n E Q

broj r mozemo uzeti broj (p + 1) /n.
(-)
1l
VI
n(y-x)<p+1-p
@--
^_v,o
N_:l:
o-- E
EL\
(J\rC
x9
Ôr
o>r
/\ c
lc,)r
^'-o
iAd sv
U:=, or'F -
-'
', -.r
-do
'-q
q)
na > b.
E N)
EQ) (Jn
o"
g
(b'b
SX
a> 0)
Napomena. Najvei ceo broja x E R, u oznaci [x], je najvei ceo broj manji ili jednak
od x. Grafik funkcije f (x) _ [x], x E R, je dat na siici 5.4, strana 137.
e) Ako je x < y, tada je y -x > 0, pa prema a) postoji n E N takav da je 1/n < y x.
Na osnovu d), postoji jedinstveno p E Z takvo da je p = [nx], tj. p < nx < p+ 1.
Tada je p +1 < ny, jer bi p +1 > ny znacilo
<Zrr
:
g;
xi
EQ,
to za racionalan
1.28. Pokazati da sledea jednacina nema resenja u skupu racionalnih brojeva Q:
x2=2.
Dokazati Arhimedovu teorema u skupu racionalnih brojeva, tj.

(Va
u Arhimedovoj teoremi).
(1<0),
<0)
lA'-
(xx
(x<<OAO<x)
El
112
odnosno IxI > O. Tada na osnovu Arhimedove teoreme siedi da za

a) Neka je x
realm brojeve 1 i postoji n E N tako da vali
> 1, ili 1/n <
Ako
x
>
tada
iz
sledi
da
n
E
N
takvo
da
b)
je
0,
a)
postoji
je x > 1 /n (b =1 i a= Ixl
< 0).
.i'Zi
'8
- -
O
,,u.u^
(R4)
(o<((-1)x)y)
/':
=1
sto je kontradikcija sa k).
1.26.
(xy
lit
nl>-=b.
> 0, to postoji n E N takvo da je n 1> x. Analogno postoji E N takvo

> -x, odnosno -n' < x. Za ni = i n2 = n, dobijamo tvrdenje.
d) Na osnovu Arhimedove teoreme siedi da postoji k E N takvo da je k 1 > jxl > x,
fk koji nije vei od x.
tj. k > x. Neka je ko najvei medu brojevima 0, +1,
Tada je ko < x < 4+1. Po konstrukciji, ko je jedinstveno odreden.
0, a na osnovu (R13) je ili 1 > 0 ili 1 < O. Neka

Osledi (1<OA1<0)
(0<1-1) 0<1. To je
kontradikcija, sto znai da je 1 > O.
Prvo je x-i
O. Neka je x
< O. Tada iz j) siedi
jel<O;tadaizh)i
1)
-(xy))
>O
(0 < (-1)(x7'))
(0 <
k) Na osnovu aksiome (R6) je 1
(0<(-x)y)
vv
;4= .:\ lo
=:
(0<-xA0<y)
1,n s;i z''e {

'E
:
a a
(x<0A0<y)
((-y)(-x)>0)
(xy>0).
(x'+y < +y), iz (R11) i
Resenja.
da je n'
.:
+
siedi tvrdenje.
i)
((-x>oA-y>0))
(x +X' < x'+_y) i (x' < y')
't"
< y)
<".fi
.-uL
jl
als*l
n E'i x
; E+
l X -1
:
IX E-'+e
g,ur
"f u,^:
i
(x<oAy<0)
i) Kako je (x
mi
na=(ri2ni+i) 7n2 >
1.27. Korikenjem Arhirnedove teoreme 1.26 pokazati sledea tvrdenja:

a) Zasvakox ER, x
,postojinENtakodavati 0<1/n< Ix!
b) Ako za broj x> O vati: dn EN (x < 1/n), tada je x= O.
c) Za svako x E R postoje brojevi ni, n2 E N takvi da je -n1 < x < t12.
d) Za svako x E R postoji jedinstveno ko E Z takav da je ko < x < ko + I.
e) Za svako x,y E R, x < y, postoji racionalan broj r, takav da je x < r < y.
c) Kako je
(0 < -x).
(-y<-x).
((-.x)+(-y))+x<((-x)+(-y))+y)
h) Pomou f), (R15) i e) imamo
'i=
;i:-t""
"
dt5
i*iS.\N asg iEEJ
F:
{
'i 3*==
-'o
.l*i
1
Y-Z
a
o
E
ieaaea
a;g2;#
i:
-a
o j
< y)
((-x) +x < (-x) +0)
n; i? 77:I;?'; : :
aY^?-l
o,,].!:_"i
i
\.,-i*;E=,. :J.n.Je.:
i;5ne gJ ) :=;
(x
*!-;
g)
aksiome (R14) siedi: (x < 0)
!^ =
f) Iz
?; A! J a:
^ r r-i' ; ;?
;i
T:
;-4-+
'
--2.-y.a y.r
C=1'r
1:i
= ni
i 2.*Ei
r-*&= 'J+
= e
a 6aaa
e) Siedi iz d) i c).
c iE -
osnovu definicije elementa -(-x) je (-x) + (-(-x)) = 0, dok je na osnovu

definicije suprotnog elementa u odnosu na sabiranje, broja -x
(-x) +x = O.
Sada, na osnovu jedinstvenosti resenja jednacine a +x = b, dobijamo tvrdenje.
d) Na osnovu jednakosti 0 = x 0 = x(y + (-y)) = xy +x(-y), tj. xy+x(-y) = 0,
i .xy+(-(xy)) = 0, siedi x(-y) =-(xy).
e) Na
-aA-,:cdo
;:
-=06;
,=
'=
E
,g
-S
Y i ;-:
E., v
,-: ,d -"ri+
i E
n
E '3t;
l;s r'
E 'E'V
I !;sii"i
:: =i;;2.2
1rr iTE oi
: :;,iEir"
3-i:lEt
st0Yl l=;=;.
+g;iAE_?:e=(:;grr!*{;i
:F=lZlZ;;;;o,
e;^\/
=Er,7==,'i
ij;Z-.<i-rE<eid;'-.,
e-.=-==
o
2=28i2:;
Na osnovu toga je (-1) x takode inverzan elemenat elementu x, pa prema zadatku

= -x.
1.23 b) imamo (-1)
=
&
ca
<J=iii,c
rr
-o
;Yo
l:.i
?;;
;*y
11 i.
6
zs<
x+(-1) x= (1+(-1))x=0x=x-0=0.
ErE:= i f II,E; it i:;;i: 5i il

is ?f
;;
1 ; :;B.B '; + a; 3r
81, S;
rr i "87;i
[r JT i: 1+=J
a?x;
=lii
3:;l
a;i=
r .=
;:i;
;t;1i
-ac.
!e eE:
=A
i==
= x.
Iz zadatka 1.23 c) siedi da je x 0 takode jedinicni elemenat

za sabiranje. Sada, na osnovu 1.23 a), imamo .x 0 = O.
b) Aksioma (R8) i a) daju
0
.fi*!
'9.
.E'-
.==a''J-^:
Ez
'p
e.
.x+x0=xI+x0=x-(1+0)=x1=x,
x+x
17
Resenje. Ako je a > 0 i b < 0, tada mozemo uzeti n = 1, pa teorema vazi. Medutim,
ako je a = mi /mi, b = ni/n2, za neke prirodne brojeve m1,m2,n1 i n2, tada,
korisenjem relacije mini > 1, za n := mini -f-1 imamo
Resenja.
a) Na osnovu aksioma (R6), (R8) i (R2) imamo.
odakle je
1.4. Skup R kao potpuno uredeno polje
Uvod
o
1.
0i
.i
\o
Glava
16
(1.5)
Resenje. Pretpostavimo da postoji racionalan broj r > 0 koji je resenje jednacine (1.5),
Tada se moze pisati r= p/q, gde su pi q uzajamno prosti prirodni brojevi takvi
da vai r2 = p2/q2 = 2, odnosno p2 = 2q2. Odatle siedi da je p2 paran broj,
;:rgt4ffi'
t-\o
rr
l-
ni
io
t-
l9
lo
tx
lo
tu
lo
tl 'J
vl/\
(DQ
l>e
lr
i\t
1g
t.
t'
;B
;
Sl
I Sl ;
5:
Ar
*,:
E +r
Fl
5i
E:s E53i
;5 4rnx 35.iE
NFo
oe,-
B :l
,)
e;
a ;
'L
':_
o-r
Silil
F
,o;
: '-rr
o*
o*
EA
D)l
=E+;E$
g *S1
s P-i
. 91-
-\G
s lN<
4:
o,v
Nr
oad
r<
o-a
'
Ft-tq
:.-E
S_t';E
:iF3
.d
=*:rJ c
.=s-Ed
6.
nsEsn;l ;1 grl==,-'*, t*=l
,.{.
;;
i !:
3F F
R,:E
s=' s xx
=!'6
;Aa
!
c!.
=
tu^
:
;'I'='!.=
93n
7.1
8.a,
qlA
-6"= --e
:.
i:
Ern
a
?>. F
={-
F ?'S
=il:*:3S
=E
li sEE CF!
:z
!D
5 .' 5
lxlif;,
|
D N
:.3
nj'5i @
Napomena. Teorema o supremumu je ocevidno ekvivalentna teoremi o infimumu,

koja kale da neprazan odozdo ogranicen skup X C R ima infimum u R.
-.5
trE'
i;s\
o=d
\-?
a-i
a) Pretpostavimo suprotno, tj., neka je 67 = p/q, gde su pi q celi uzajamno prbsti

1. Tada je n = p'"
brojevi, i Iql
/q"', odakle siedi da p i q imaju zajednicki
faktor razlicit od 1 i -1, sto je kontradikcija.
n nije racionalan broj, pa
Resenje.
a) Pokazaemo da svaki neprazan sa gornje strane ogranicen skup X c R ima supremum. Neka je skup Y definisan sa: Y = {y E lI8 (Vx E X) x <
y}. Skup Y je,
prema pretpostavci, neprazan, pa motemo primeniti aksiomu (R16) koja kale da
tada postoji c E l l8 tako da je (dx E X) (dy E Y) x < c< y.
Na osnovu konstrukcije skupa Y, odmah siedi c = supX (=
infY).
b) Imajui u vidu a), treba dokazati da ako vale aksiome (R1)-(R15) i (R16'), tada
vali i aksioma neprekidnosti (R16).
Neka su X i Y dva neprazna podskupa skupa 1[8, takvi da je za sve (x,y) E X x Y vati
x < y. To znaci da je skup X odozgo ogranicen, pa, prema (R16'), ima supremum,
tj. postoji c E R takav da je c = supX.
Ostaje da pokalemo da je c donje ogranicenje skupa Y. U suprotnom, postoji y E Y
takav da je y < c. Posto je c najmanje gornje ogranicenje skupa X, to postoji x E X
takav da je y < x < c. Ovo je, medutim, u suprotnosti sa prtpostavkom da nijedan
elemenat skupa X nije vei od bilo kog elementa skupa Y.
o
_.i
Es
sr
$:
+a
:i\
E N.
_ b2+b = Vb(b+ 1)
a) Koriscenjem aksioma (R1)-(R16), pokazati da iskaz (R16') vati u skupu

b) Pokazati da se, u sistemu aksioma (R1)-(R16), poslednja aksioma (R16) mote
zameniti ekvivalentnim iskazom (R16').
o.'
,:
,r :3
+ \Ft iracionalan, za svako n
[e
+E
Resenja.
-B-F<=
f\s
:'n\;
F8.= ;I:
Fo- vz
N/n
flg
iî
F-:.
e-?i
c)
a = F
E'F
1.30. Pokazati da je broj:

a) 61 ili ceo ili iracionalan, ako je m,n E N;
b)
+ +1 iracionalan, za svako n E N;
1.32. Oznacimo sa (R16') sledeci iskaz, koji se jos zove i teorema o supremumu:
(R16') Svaki neprazan odozgo ogranicen skup X C r ima supremum u R.
+r-=.' i.
p:-
su
iracionalni;
c) je broj N/(n + 2) ln iracionalan za svako n E N.
.<
F
H. =
X..<
H'+-:9E
=:;-^ JF
-<^= -Y-:=rn*
(;
*
jF&
.?
^ri:-5rr-ElE-'*-6Q-r:rnP=.S<FT
".6=.8
-2
druge strane iz r -r1= r 2'

r+2 r+2 < 0, siedi da je E Y. Dak1e, dobili
smo da ri E X n Y, sto je kontradikcija, jer su X i Y birani tako da su disjunktni.
Pretpostavka da je r2 > 2 takode na slican nacin daje kontradikciju. Dakle, ostaje
samo trea mogunost, tj. r2 = 2.
Napomena. Na osnovu zadatka 1.28 siedi da resenje x jednacine (1.5) nije racionalan
broj. Zapravo, postoje dva realna broja koja zadovoljavaju jednacinu x2 = 2, a to
S
*ii,[:iY
(r+2)2
J=teg
Si:
-Y,r
C >. E
;F'dx:.aa-.^'N
:
_ 2 r2-2 <0.
40
37=*irr
6 [n:^+ ;
a) je broj
iracionalan;
i 2+
b) su brojevi
o d
(r+2)2
+ 1 = r2
sledi da je broj
1.31. Pokazati da:
*=3
E + [;Eg'$
6;l
;d
.
o'Ec-6d.
a
r2+2r+1
Jr
SIa:FS
;g18.6*.,<:=$ )23
t*;3 e
;r
A2 i.o'
-r =.3
! il
Ee
a-,;1
ri-2=4
1.
siedi da broj N/n + VT) nije racionalan.

Ako, medutim, n nije kvadrat nekog celog broja, tad
ni N/n +
ne mote biti racionalan.
=B;6.i
n'f;-
skupu X,jerje
=.>sL>< TN
f ^=i;$
r
iaSEi
=i$ ;-iagI=J
*$:r='
$+=I
*a,fgea::3s;1!'EfE iSs' ii -*t:s sligu=:
EoE') 1'sreo'a;?A.fT+ tlEE; h;I
;":alE
rii
3;;:n
EE 5-^-E*s=ei=Z?x iriui
iz;'iEi?aEE3iE]T $;$ii Si rS [?sir:S
eiE*E$t
r--s= I=.zs:t
i
iE
i'*:iiE:
;S;$
.-JE'E
e=
+iafi ea:ei siiE +
=+;rEi
l*i
$s=pi;E;i+E;e8E6ii[E;#
!$=E,
g'EB=H,n*3}+:E.-H
x<r<>>.
Na osnovu (R13), postoje tri mogunosti: r2 < 2 ili r2 > 2 ili r2 = 2, od kojih
vali samo jedna. Ustvari, pokazaemo, da je upravo poslednja jednakost tacna.
:= 2(r+ 1)/(r+2) pripada
Pretpostavimo prvo da je r'- < 2. Tada realan broj
(b'xEX) (dyEY)
je n = b2 za neko b E N, tada iz jednakosti
aE 36's9F:75476p3y.8'
Hge+;93::E H:'35f
EE
RF
;srl3+?*a,;Et=B
o
- r.u...j=: c1s.c
*:
:'q:.,-
To znaci da je proizvoljan elemenat iz X manji od bilo kog elementa iz Y. Dakle,

uslovi aksiome (R16) su zadovoljeni, pa postoji pozitivan realan broj r takav da je
c) Ako
ege!
6;
-p
Iih:u2 *?;*r
oi-rr I
X:={xE +1x2 <2} i Y:={yEII8+Iy2>2},

=
gde je R+ {x E IR x > 0} skup svih pozitivnih realnih brojeva. Kako je 12 =
1< 2 i 22 = 4> 2, siedi da je 1 E X i 2 E Y, sto znaci da skupovi X i Y nisu prazni.
Takode je X fl Y = 0. Ako su x i y pozitivni brojevi, vati x < y < > x2 < y2.
a[
kao
n-}-
n +1)2 iracionalan,(\fii+n+1)2=2n+1+2.Vn(n+1),
pa je takav broj
+
gC50
i Y
19
b) Za svaki prirgdan broj n vati n2 < n(n +1) < (n + 1)2, pa n(n + 1) nije potpun
kvadrat. Zbog a), koren N/n(n+ 1) je iracionalan broj. Iz jednakosti
1.29. Pokazati da jednacina (1.5) ima bar jedno resenje u skupu realnih brojeva R.
]5.
o.
e"P
r: .1r:
+t; P l;I iil_E$- i$ i';ei
F';
$g;il
=[i,
Jf:
ilj;:
;.E,
EEp.
n,E :i"3
:5'1 :Jli; $ ta i)
3B =3 B=g "r":,
;*
?+
-i ri
i*f A-;- !3 !.;
8,
f;'r.
{E8"Yl''
Ex
=s!:j='r:
hx oi;
i :5.'
lr [;:r--E=i*:i '; ; !i=

t;.
=:;tl
iE =,i: [
i,E;;
;3=,
?=?
=E;i:,=,
:
EI 6f;-i-,.u-!:;iE=il'=r
'':7=.
'*t"
?+:i?-,
=:'N
[ul'4il:r;.t
'j!"i!';izra'
se =*-r-rr3
-,EE:Ei;"gt;i:+i'
;.C't .ylf 933:';JiS:-";,Dd-=
3gl,i-,.-,,ir
i"I.Ilix!n=-= + E:x,
iF
Eis,r i?tlp
Fti3ger:EEgt??
e iE:E
it'a
3 i&:rt E:
FD,F;E-6
:3E*:,ss$
EEEa
'i -=
E
l- i f*i,g
[*E
=39 iEl)+;3' \ ix$
--i
-rg sii;i,$'iEs5:
.,. l=i ;ig;;*Ei,ii=
I
u;i_;i;*;=z;ii*
siis3,
+SS
l
rg:
3i,+
;6-.l-Fo;"ri*i" -!Taae-Ai.-*,x3
odakle
pa je i p takode paran broj. Znaci molemo pisati p = 2k za neko k E
=
a
takode
i
su
sto
2k2.
Prema
tome
je
je q2
q2,
q
parni brojevi,
kontradikcija sa
da
su
i
brojevi p q uzajamno prosti.
pretpostavkom
Resenje. Definisimo skupove X
1.4. Skup 1[8 kao potpuno urecleno polje
eF
i,
Uvod
5
$
b
1.
(-{
Giava
18
n [a, b]
nEN
O.
[a, b].
Znaci, postoji
realan broj x koji pripada svim intervalima, tj.

< x < b,,. Pretpostavimo da
< y < b, za svako n E N. Tada iz
postoji jog jedan broj y > x takav da je
<x <y <
siedi 0 < y -x <
nejednakosti
a, za svako n E N, gto je u
suprotnosti sa pretpostavkom da duzine intervala tee nuli kada se n poveava.
1.36.NekajeA-1
2
Resenje. Za n
1v`T
n E
2n+1
imamo
N}.
b-
Pokazati da je infA = 0
2+ 2n+ 1>
2n+ 1
2(2n+
supA = 1.
>
O.
1)
To znaci da je
skup A ogranien odozdo sa 0, pa prema zadatku 1.32 ima infimum. Pokazacemo

da je upravo 0 infimum skupa A.
Ako je infA := E > 0, tada je e < 1/6. Ako oznacimo sa no := [(1 2E)/(4)] + 1,
tada za n > no vali 0 <

<
gto je kontradikcija sa pretpostavkom da je
2
2n+ 1 E,
da
infimum skupa A pozitivan, tj. je e > O.
Pokazimo jog da je 1 supremum skupa A. Zaista, 1 je gornje ogranicenje skupa A,
>
>0.
jerzasvakonEl`N vazi 1
2(2n+1)
a)
inf(-X) = - supX;
b)
<
2n'+
<
1,
Pokazati
-X := {-x x E X}.
sup(-X) = -infX,
1.37. Za neprazan skup X C R definisirno
_i^
( 22nr+1)
Za dato e > 0, izaberimo no kao gore; tada za n > no vazi

sto daje supA = 1.
a) (resp. u b)) skup X ogranicen odozgo (resp. odozdo).
Resenja.
>
(b'xEX)
<
-x>-M.
!'
x<M
;-
(b'xEX)
-,;
a) Na oslovu zadatka 1.32 skup X ima supremum; oznacimo ga sa M. Kako je M

gornje ogranicenje skupa X, to vazi
CI
NE
,
B-
N-J
5 E"
.v4
olt.y<
bo
'a
lJ
:=
1Definicija granicne vrednosti niza data je u treoj glavi.
^ o_=
okbo
C: VI
-:i{
.6 ql
Pokazimo sada da je b infimum skupa B. Pre svega po konstrukciji za proizvoljno

x E B postoji b, < x, pa je b jedno donje ogranicenje skupa B. Iz (1.6) siedi da je
to i najvee donje ogranicenje.
(svaki interval je sadrzan u prethodnom);

(duzine intervala teze nuli)
i
E *
(1.6)
. .
v.-
@ e Z
I d X
b-e<b<b,<b+e.
UÛU
N
_fu
-;i
d
J:=-r
9,lqi
e_sEe
.^L
0 postoji m E N tako da vazi
Resenje. Na osnovu Kantorove teoreme siedi da je
pod pretpostavkom da je
e.
Pokazati da tada postoji tacno jedan broj a E R koji lezi u svim intervalima
irs
>
f,
=!!!Q
2i
.Jo.:
C1):=lz
-l& E
E
O^
je
y2,*
=xa :
Eg
-F-4.'J
r,l6N>=
::=i^l
+^v!e
/ \l
o.aH5'
-L6-soJO
a
tr .N
nI
r=
111
u prethodnom slucaju, dobijamo kontradikciju. Znaci, za dato
yx
E>
nain kao
- I
i;o'ooo
>9="/o)
-!trx>
Na isti
+ia=-
,,
il=6{
b, = a, + 2n, > b+ e> a+ E,
-^,N*i
-24
.-
: *,
li'i:, .: *, .-:'
@+:*
ij;:: ::-':: "L".
::r.:.tt
:ais;: ;E;E g 1- !
iI ts sEl*T,i!' ji ir,i=.fs
n,,,
:!
+1
n,,,
n, < n,
al + 2,n 1 +m 1, odnosno 1 +m < 1/e, za svako m E N.
Posto je poslednja nejednakost u suprotnosti sa Arhimedovom teoremom, to postoji
takvo rn E N, da za svako e> O vazi b -E < a,.
S druge strane, za dato e postoji rn E
sa osobinom da je b < b,,, 0 takvo da za svako
- a) =[a,01,b]n =
niz zatvorenih intervala takvih da je
I
E A
E
? =;. F i
=
+1
Ern (b
b -E,
tada je
:i
Ako pretpostavimo suprotno tj. da postoji
a<b,,, n=1,2...;
b) [a+1, b.4_1] C
c)
. .
,E z
Pokazimo da za svako e> 0 postoji rn E N
1, 2,
21
E -t,= s_;:s= i -iS!

,! ,e
il; 'F
i
s
I
I : F!i=p!t':r E ,lRI iri: iEF
I
i=
r i iS S .q -i:
3
='it
-IEi
s
i=
i:tr
[a
b-e<a,.
z v
takavdaje
a, < b < b,.
Znaci, za svako m E N je
mEN
:g s-l=i
r;:i:
E
i;.IAt
J=S
9 E,=RE*-.;:
'fi P' - S -l g
:\l
"i E
, i.:oE tE -Ê
A X S:lB'=1.; Tai
,YS
El
E
i
x E B.
Pretpostavimo da ne postoji najvee n E N sa navedenom osobinom, nego da za

svako n E N vai ai +n/2"` < x, za svako x E B. Tada je n/2"1 < x -al, za svako
n E N, sto je u suprotnosti sa Arhimedovom teoremom.
Ako oznacimo sa b,= a,+ 1/2"t, tada je, po konstrukciji
b, E B i za svako
m E N vazi [a,, b,]
0, kao i [al, bl] D [a2, b2] D .
Sada, na osnovu Kantorove
teoreme, postoji b E llg, tako da je b E (-)
b,].
a)
b],
an,=al+nn,/2m<x,
sss;s ss _9i
ifl;i
Ii iE
Resenje. Neka je neprazan skup B C ogranicen sa donje strane brojem al i neka

elemenat b1 E B. Tada za svako rn E postoji najvei broj n = n, E No (gde je
No = NUO), takav da je a,= al +n,,,/2"' donje ogranicenje skupa B. Zaista, ako
je al = infB, tada je n, = 0. Ako je ai infB, tada postoji n,,, E N takvo da vai
1.35. Neka je [a,,,
,,
tis=ii;ii!:s;:
1.34. Pokazati da iz Arhimedove i Kantorove teoreme siedi teorema o infimurnu, odnosno

da svaki neprazan sa donje strane ogranicen skup ima infimunr.
1.4. Skup
n
nEl`
;u
ER S
[a
iE=i
e=[#
f;
='
:iE i; :tgiE i
*a:'Fo !l;:
r'=,5xE
Eil iEr,Ei,i;i;: e ! 'E.<;E
CsS Eisi' ssE:-! E
Ii
i
i
it
!ss si E;l[sgit!<g iE*i

ss'p
i;Ei iipat=t
EEx
iE;si
i; Eii ^s , vl E::
E
i i girt =,i.;gi;=: e -*
rJii::;
g5q 5gii=r
i:til:*3;
-iN q ! -s
=
E!s
5l=sZi"* '= gr = g,g
E
? r=ai;:
!?),i
f.5tS
:: tSE;+i1elE;s;
5: +E*g;s:=sli Xig ; ;-EIst o L, Ti -.9.
tE
J..i;-e,!7;"i
E3s i + g;*;iE#i,= ;a a;a, g;a; E;
i(ru'gEEi'* Z-uLk-A
Kantorova teorema (ili: teorema o umetnutim intervalima).

dat zatvoren interval [a,b] i neka in > n povlaci
Neka je za svako n E
<
a, < bn,, < b. Dokazati da je tada [a, b] 0.
b,] C [an, bn], tj.
R kao potpuno uredeno polje
6 r N>;;:-=; =li;Ea=l*:E.:q
T
!l : lr
Ei:
!.i I
t
,,a
I i
?:
i
= -^,a.=.7
.":ll
;;
:E /
=.
î
='e
i2
;^,::i;EilE
t:
rN EE=I-*;at E
,
s;. i
f
i :;;Ii:=:Yg
iiEli=a32
y -i
si
s=To=E F !"=* -l: 4,I=I:i.i
*!7,ti E,g
?l s-':iS 2i'?=e, r Xl,E*l;'3 ti g;i =*
:i E;;;'r,iliea* !
S;E,*iA
:il;=**EEEus,:
'P
q
H 'P
E 'Pa
Uvod
1.
\3
lu
1.33.
.i
Glava
20
q
I
s eF
nEN};
C)
X-
3k
nEN}.
xx
!.
o
ts1
\3
ii ;=: ;
? + i'
if hgI ;*;
^:
e
''
:1 ;i
I
_
1i
;
a6'
o< h
!, E-
1.45. Definicija. Familija skupova {B;l i E I} je pokrivac skupa A C R ako je svaki

element skupa A sadrzan bar u jednom clanu te familije, tj. ako za svako x E A
postoji indeks i iz indeksnog skupa I takav da je x E B.
Rezultati. a) infX = minX = 2/7, supX = 3/5. b) infX = nnX = -2, maxX = 5/2.
c) infX = minX = 1/3, supX = 1/2.
\:E
xi5
(-1)
je kompaktan ako je ogranicen i zatvoren.
(Pojam ogranienog skupa je bio dat na strani 14.) Tipican primer kompaktnog
skupa je zatvoren interval [a, b], za a < b.
ll
<fi z i
it.i
LJ
b)X=(1+
-'r
;
: tVl :
*1
=_=
5n+2 nEN};
iIxx ',iI-:
a)X_}3n
I[8
$s; l;:
b.LA-*sb.L.D.
tr
F
1.44. Definicija. Skup K C
1.39. Odrediti infimume i supremume sledeih skupova (ako oni postoje) i proventi da li
su oni i minimumi ili maksimumi:
"
==
'9 e
.rJ
x Y
fil
-t-
[-!.
S
; *
:r-=-i=
= mi +m2 infimum skupa S.
Taka xo E A je izolovana tacka skupa A ako postoji okolina xo koja ne sadrzi

drugih tacaka iz A.
e) Tacka xo E R je rubna tacka skupa A ako u svakoj okolini xo postoji bar jedna
tacka iz A i bar jedna tacka iz njegovog komplementa Il8 \ A. Skup rubnih tacaka
skupa A obelezavacemo sa aA.
d)
> 0) Psi := xi +yi E S) si = xi +yi < mi +m2+6,
tako smo dobili da je broj m
_. q
E.
isi'+
:
b.*gr
:
*-.+3t
i 3
e=l
:iTi6.
/r? -r: x
x:p
q
=
: i -d
:-..-,-:.*
FIF[d
Rg.fr.9oY
b]
a) Taka xo E Il8 je unutrasnja tacka skupa A ako je A okolina tacke xo.

Unutrasnjost skupa A, u oznaci A je skup unutranjih tacaka skupa A.
b) Taka xo E R je adherentna tacka skupa A ako u svakoj okolini xo postoji bar
jedna tacka iz A. Adherencija (ili: zatvaranje) skupa A, u oznaci A, je skup
adherentnih tacaka skupa A.
c) Taka xo E IR je tacka nagomilavanja skupa A ako za svaku okolinu xo postoji bar jedna tacka iz A razlicita od xo. Skup tacaka nagomilavanja skupa A
obelezavaemo sa A'.
Neka je s proizvoljan elemenat skupa S; tada postoji.x EX i y E Y takvi da je

s = x + y. Prema tome je s = x + y > mi + m2, pa je skup S ogranicen odozdo
sa ni := mi +m2. Pokazimo da je broj m najvee donje ogranienje skupa S, tj.
da je infS = m. Za dato E, postoji xi E X i yi E Y takvi da je xi < mi + E/2 i
Yi < m2 + E/2. To povlaci da
(VE
je otvoren ako je okolina svake svoje tacke.
s$l
Qx \
:- {
=E-S i* i
EsiIE
EsE,
3
:,
ss
$i
\? i
** s s ;* :, $: si=nt=
-;'
it*=
i
:F
:'$
fl
$
s
$i
5
:
!++s
5 != tri ;B- +I
'dre E
t;ES i i
Is
=S
:
i!i.
*s
:
iE
l=
r
gi
;
i
5
[t
x=
$i
3
-; s.
>+ fi
i-i- N, ii Si
(b'yEY) y>m2.
i svaki interval (a, b) koji sadrzi tacku xo je
1.43. Definicija. Neka je A podskup skupa realnih brojeva Il8
= supX + sup Y).
i l3.;
nt'E..'
rD
;sE
I
='1.:l:
c: yls=S,
a
i*l-:
-li-i3 B .= {.ir---BE
Svaki "otvoreni interval" (a, b) je otvoreni skup, dok je svaki "zatvoreni interval" [a,
zatvoren skup u smislu zadnje dve definicije (pokazite to!).
Resenje. Iz zadatka 1.32 siedi da ako su skupovi X i Y ograniceni odozdo, tada oni
= infY. Tako je
imaju infimum; oznacimo ih sa mi = infX i
(dxEX) x>mi
>
1.42. Definicija. Skup A C R je zatvoren ako je njegov komplement u odnosu na R, tj.

skup II8\A, otvoren.
6._] 9o-o-33 a 3,X

==
s i* =3 S
i
riu -:s ryS ,i* i;:B'[Ie
sup S
Il8
.xo,
Po definiciji, i prazan skup je otvoren.
Pokazati da skup S ima infimum (resp. supremum), i da vasi

( resp.
sadrzi
1.41. Definicija. Neprazan skup A C
(1.8)
1.38. Neka su X i Y dva neprazna podskupa od R ogranicena odozdo (resp. odozgo).

Oznacimo sa
S:= {s = x +yl x E X, y E Y }.
inf S = infX + inf Y
IR
;-cr
Jasno, svaka okolina xo E

takode i njena okolina.
-x1 < -M+E.)
s s^
(Axi E X)
it
> 0)
((VE
(-X)) x2 < -M+ E.

da je -M = inf(-X).
> 0) (3x2
Iz relacija (1.7) i (1.8) sada siedi

b) Analogno kao pod a).
>
(VE
<
tr
Prema tome je
t
i -:e t
> M -E
:6
E X) xi
(ai
^- E
-: 3. Y *= ]- ;
,v a,[ i {::
:
I
J :- S
t[i
r ri
s Pi, *
i.l, e E :e =Bn
$
"
j
;E?.Nx A
J.i.
E;5E
1rS-
> 0)
..
1.40. Definicija. Okolina tacke xo E R je svaki skup U(xo) C R koji za neko

sadrzi otvoreni interval (xo E,xo +E).
Kako je M i najmanje gornje ogranicenje za skup X, to je

((VE
Skup R kao topoloski prostor
s 3 ; -; E
S: I it us;.ns
=3
E
*
r^s=
$i i6- S-:
ls
5iti=.rc
:
ia
i. o
i
. : E;
*
E.s
:.i_
=
\
!
Egg;:i=1 Eir3 {jg;
=-;
:
;*i
:-\esE::,i
$;i':3[1**Fri
i;
-E+lE
i
i=rt :
;: -^;y r,I
1[ = i+ i s: r B
F
er" +I F
i
;
:gjq
:
$x
;
;,i5
x
3ell
5
;.e'Yl
,s
l?
-::
f
-X
=
s;3s;gSi
E,5 r;E'Y:
:-r:-iiJ;fr:
c , !-'se=.=: '< 1l r $ "= i. 5,'
(1.7)
23
?i =i it =.:i" q
iss iE a i$+-+rs*l5?ii! =i,:s
i+F I rE iciirg E5 E
? if s
ii
t$
E
i2
f
?Z
:\-F r5 E_
i
iF
I+
:Elrs
i
b
..'=Ri
q
=
aq : 3 I i# ;.5
:$; :q
EF 3 ;l
F
I Si
-i 5y
i es e
r
zd'
Ei
i:
=E
S'I
;
9-i
E
iS
I
i
6*.
C*
;6-=
17 = S : i r E "- E
(dy E
;
+${$s:$+$$=$5
3*
ss
SE
ssE
i5
5
a
5
eF
I:iE, ": E, >A'itis'\5sI.{i,1E ZZZE Z, , E?
*St
:: F H: Nc
$]A$riSgsSaEpi sE
=F,*E
:: iS Eh;s i.qrrrl;:$;;S:T
E
='E
i ?1 ig F
a.
1.5
Odatle je
(-X)) y > -M.
1.5. Skup R kao topoloski prostor
Uvod
r!
1.
'-1
t)
Glava
:*
N.)
22
<.
e.l
Glava
Y
3=
?.gr. g. '7=.;
.5,=:
::
a'
=IjL +'=z
-.d4
..=^
=I =
;,=
E?
I : =-.,
E.=
'.8
4!
:-Y iS*
iiE-)ic.t
zatvaranje skupa je
{.
--{{
3C.l =
JS
r':'=
-s JE lus;
XS:+^
tr
a
=N 1I-=Y
|a*
I
.! ,-';g.5
tj.
ra=!
:'iSE i
:-=:4-E
sr. FdE
|,l
Resenje. Iz definicije 1.43 b) siedi A C A, dok iz zadatka 1.50 sledi A' C A, pa je

AUA' CA.
Ostaje da dokazemo obrnutu inkluziju. U tom cilju, pretpostavimo da je x E A. Tada
je ili x E A (u kom sludaju nema vige sta da se pokazuje), ili je x S A. U zadnjern
sludaju, treba da pokazemo da je x tadka nagomilavanja skupa A. U suprotnom,
postojala bi okolina table x koja je disjunktna sa skupom A; medutim, tada x ne bi
mogia pripadati zatvaranju skupa A.
l<S<=E?
- ;-)=:;9
fiE?Eco
uJ
:\ ?'"a
i,=io_'J4
'i.-..uruir-F
i=
.:
";=Es:t
:=) s2;=_i:
, - i 9'; ;
: cdo-_=
= "=E:"=
j,.
i.
;
*tr
:
;5
e=U
'oY
1>..-i
'*
Soo,
-,
Z, .l
':
=-li*r
hQV
:!
,N9
r:ae
84"
rrOO
je najmanji zatvoreni skup koji sadrzi skup A.

=.:o
E
ssrl -<
i,N
UYA
I[8
ir
\-V
>-1
1.54. Zatvaranje A skupa A C
zatvoren ako i samo ako sadrzi sve svoje tadke nagonrilavanja.
NT
>-
6-o
P,=
i:9
Q,3
.aE
'.) -
Y!Q
"=-
LJ
+.=",
pt
",N
H-
*L
N.:
a.] -
Resenje. U zadatku 1.52 pokazali smo da je skup A zatvoren. Neka je B C R zatvoren

skup koji sadrzi A. Treba da pokazemo da je A C B. U suprotnom, postojala bi
L
J
QA
o-
'8
d:
|;,&
6 S
Ed_E=E
;oEs:!
{98=u';
,=;.:s
1.53. Skup
=:E=
_=::;:_=q
o.uco'c/.=._
Resenje. Neka je A zatvaranje skupa A C R. Pokazademo da je skup B := R \ A

otvoren.Neka je E B. Prema zadatku 1.51 je A < > ( $ A A t A'). Iz
definicije 1.43 c) siedi da postoji okolina U() tadke koja je disjunktna sa A.
Prema definiciji 1.40, U() sadrzi otvoreni interval (-e,+s); on ne sadrzi ni
jednu tadku nagomilavanja skupa A. Dakle, taj interval je sadrzan u B, sto znadi da
je B okolina svake svoje tadke. Prema definiciji 1.41, skup B je otvoren, pa je skup
A = R \ B zatvoren.
',q)
:.-:(Ja>a
'd'K*
':lo(B))-a
:
rI
=-,!;i,--a-
*- 'aa;; 1 ='!z i ''

+
i
E*E
si i
i
=-r:; \ ;3,1 ;;A i:
.i! F:E 5Eg:.*l! hn= t*;;
:i1';rEa
il+E
t
E=Z:.
*
;
e
J
;i
iii--=
I; ,=,3X-'' = s!::
*;
+E
SI
'E
'^:E:=",
L
- 3-I I
- cr ; E
F:<
= A UA',
jednako uniji tog skupa i njegovih tadaka nagonrilavanja.
-?
dE,]
.3 E:+)-rr-
E 9= il r9,Q
o,E-i'.',):E
dakle i u datoj okolini U (a) tadke a.

.
do63._7aY
--*
!
lI^
^Ja'L--i
^-
(a - l a +
A *
rr
d+>9X-v-d
Resenje. Ako je U(a) proizvoljna okolina a, tada, prema definiciji 1.40, postoji interval (a el a + Er ) c U(c) (Ovaj interval je takode okolina tadke a.) Posto je
a tadka nagomilavanja skupa A, prema definiciji 1.43 c) postoji element ai a sa
osobinom ai E (a-si,a+sr
Stavimo E2 := la-ail/2. Tada u intervalu
(a - E2, (X +v2) postoji element a2 E A koji je razliditi i od a i od at. Nastavljajui ovaj postupak, dobijamo beskonadno mnogo tadaka iz A koje leze u intervalu
,
'\c
'Ut
ed \
19
:S
g.C===-<
S i .- E
af o otl
;csoad.-i
._.J
Ih
d or:= @ - in,g
.:-!-o=.=-=E+"-,='===d
t:i,',
=EI.=,5:0
E* *aii;r.EE
^@
:p,! -v,t
U s
1L,: cs #9 +
S
-s E
o. E:-: \ - r,)'6'
J,Co:=SorEoi
*::-u !
ft*.i"-6.a=
ori
,', ;
I v - u'.--L ''1' v,ix^..s-.-o.)
.Y6
* i:
-.Y q
\
O,^'-Y
":<U=-=
=-:u.-F,Sti;t
!
l;4'*8+
E*{-9-b.iglJ:-.Y.cuau
.>Q
f!J.i9'?*r,I
s rE;Ee1e
=n
'<
1.49. Pokazati da ako je a E R tacka nagomilavanja skupa A C IR, tada u svakoj okolini
tacke a una beskonacno mnogo tadaka iz A.
;(
A
-{]
+l
ttccu il
'' aO
.(U
-E-\
d6d),
]<atil
.:., :
^ > N
ji
N -Y 'v
A_YO
d^-l'
--l)^
a/; -co
.S
:6Ua
r=>OA
(.)fd\
c .:<
E
^t< a ,d
-,o
O6;fi.s
tt e*i
,,
ll^
* o i,il d
-,:
-a- h I '-r
r ^l^-
t<cqL,:
\) r\
ll
d)
lllrl
c)
1.51. ,Pokazati da za svaki skup A C R vazi jednakost A
1.52. Pokazati da je zatvaranje skupa zatvoren skup u smislu definicije 1.42.
_ (0,1), A = [0, 1], A' = [0, 1], A nema izolovanih tadaka, aA = {0,1}.
B =0, B=B, B' _ {0}, sve tadke skupa B \ {0} su izolovane, aB = B.
C = 0, C = CU{0}, C' _ {0}, sve tadke iz C su izolovane, ac = C.
D = 0, D = D, D' = 0, sve take iz D su izolovane, aD = D.
:_- r+r
b)
Resenje. Neka je a tadka nagomilavanja skupa A. Tada u proizvoljnoj okolini U(a)

od a postoji neka taka 13 E A, a. Prema definiciji 1.43 b), a je tada i tr skupu
A, tj. u zatvaranju skupa A.
Obrnuto tvrdenje, tj. da je svaka tadka iz A i taka nagomilavanja skupa A, nije
tacno, kako demo videti iz sledeeg zadatka.
Neka je A := (0,1) U{2}. Tada je A = [0,1] IJ{2}, dok je skup tadaka naQomilavanjaA' = [0, 1]. Naime, tadka 2 nije tadka nagomilavanja skupa A, nego je njegova
izolovana tadka, jer, na primer, interval (2 -2 2 + ; ) nema drugih tadaka iz A razliditih od samog broja.2.
.r:
'iu
Rezultati.
a) A
1.50. Pokazati da je svaka tacka nagomilavanja skrrpa A C]lg takode i u zatvaranju tog
skupa. Da li je obrnuto tvrdenje tacrro?
-Eslldo
E-,=.8;
d)
\.
\t
!
D=N.
!^
C={zdnENT};
c)
rubne tacke za
\,
s. ;
e
.a
{0,
l,
a
-:
-i
_:
!, ...};
-:
B=
i-5^
1.48. Nadi unutrasnjost, zatvaranje, tacke nagomilavanja, izolovane

sledede skupove:
a) A = [0,1]; b)
+.8=
:i
9*-::=
ogranicen skup A C R ima bar
:
=
a9:*
ai ,s t
-\<
EE:i:
2=Er= ij
E's
o-.= -rr i .:g
Zadaci
1.5.1
3! E a
rs
;=
:! T
'i.ria
.!.*
*:
E SS=
ri:
1.47. Bolcano-Vajerstrasov princip. Beskona(.an

jednu tacku nagomilavanja u R.
25
=
:cj
:,i
.a
Ev6i
f:,8;=i
e'7=.=
2=r=a
rc=.-
Napomena. U Hausdorfovim topoloskim prostorima (videti zadatak 1.56) Hajne-Borelova osobina se obidno koristi za definiciju kompaktnosti. U zadatku 1.64 demo
pokazati da je skup K C R kompaktan (= ograniden i zatvoren) ako i samo ako ima
Hajne-Borelovu osobinu. Druga karakterizacija kompaktnih skupova de biti data
u zadatku 1.62; ona je povezana sa sledeim vaznim tvrdenjem.
kao topoloski prostor
*E-r::' *yp;
!'-: i=
a a ZZZ:= gi a;r?+i
!=
;;a7z+
=< z.ttrF
=EZi4
t=^5 91-v-.:=:__9e=
i,i;;.: i^ %ii +: E,.j'),:ji
r.Ee i s E ;==;
\1,
?..i_t.
Drugim redima, ako je {Oil i E I} familija otvorenih skupova dija unija sadrzi A,
tada iz dinjenice da A ima Hajne-Borelovu osobinu siedi da postoji konacan podskup Il C I takav da vali A C U Oi.
Ii8
=';:=--!r=tr =.+ =! a
=
= E:*qf
=cc="Ii
rg;
i EEE:E=i;g
i:-aEE
E
id *
ot35E-1,-ja'
,s:+E!
ai
F rT=.c;AiE i
s:E'E.u;;{E
=s:7
-'c
5
i;q:lgzi
5:5 _9,-E
*e:tE
:
3r
o
-:i
ii,i== E
-.: {
;9,.=!
S:
=;,
;
;:E;:==
i:
EA yEF,;5:-E:
i
1=E-ii==
u:
E*
.ie.tilq
i
iE::F:*e
5
.+3.FEEn;
'*]g='=iE
tS.i:?:,4*=;iE
*
t
a-Y
r\
\ '+#.E{' S
.EEdd.g.sr.i{
,,9<O.9zAE
q'P
fi
d 'P
.6a.5 A,Q
',ts
i
is
.!-a
,6'**
4
.s.E -:
i
E.3
g*:a
i
;
j!q4
=:
* iit,
!
:
9lJlJdJi-rqy
=-xij-^@Q^Y=..
;':;E,F
iS
;::
iE
3F =::
inS
ti,5[I
.a'!
1.46. Definicija. Skup A C R irna Hajne-Borelovu osobinu ako svaki otvoreni pokrivac
ima konadni potpokrivac.
tEr,
1.5. Skup
EEI<OSZi.NE
a P
'H
ii
o
!
.l\ouL(i6=:
i E
I} zove otvoreni
=u
: i 9: EagEs ,i i
E
E i7
i4
i
E
=. E =s= E:?fl;fi S
skupa A.
i : :E
.i;/=t=Cll:(,J
pokriva
Ei.
i
r
==-=7!
:+C;;'EsI
t:X f6'iJ cll-8:EA=.+,
i
:==
;'B=5EF
.f
r.*P =
t
; a.'S.
O s<
rez
i
5
j=
I-=
:i
I+-
s,9
;E ,is *.I; =E?E:

H;ETE E: _ .:{? n gS**
ll il il
Es
:i:
I
+E E: sts
khLh
E$qpiiaFl
Ako su, dodatno, svi skupovi Bi otvoreni, tada se fanrilija
Uvod
1.
24
>r
>r
\l
\]
t')
d
a
N:
ts'
rJ
B,
= ii :; E
;=Ei f; .=;
*e
z
&
[$"+E Sg
dtsBa
: , I e
?:^ E
1, d
Ei ' v ;' i
Ê
s a=l$
iY: eE T F : r
2, EZ F+
3
Medutim, N nije
il, d
h
S'
??3
a-.
Resenje. Na osnovu definicije 1.44 skup K
"5
?
1.59. Pokazati da svaki neprazan podskup S kompaktnog skupa K C R ima infimaun i

supremum, i da oba pripadaju skupu K.
AsL>
rr
rr
* ;;p.
x-r;
ir
S 5:dfi
a::^
-;
is ogranicen, pa to vazi i za njegov podskup S.

Prema zadatku 1.32, postoje reami brojevi a i (3 takvi da je infS = a i supS = (3. Ostaje da
se pokaze da su a i (3 elementi skupa K.
Pokazaemo samo da je a E K; pretpostavimo suprotno, tj.
K. Kako je K zatvoren, to
je skup II8 \ K otvoren. Dakle, postoji e > 0 takvo da je interval (a , a + ) disjunktan
sa K. Kako je prema pretpostavci zadatka S C K, to je (a , a ) n S = 0. Ali tada ne
postoji elemenat s1 iz S sa osobinom si < a+, sto je u suprotnosti sa jednakosti a = infS.
1.60. a) Pokazati da konacan skup ne moze imati tacku

nagomilavanja.
b) Pokazati da je svaki konacan skup kompaktan.
= [i;;,E
:-.:=:x
\: +
i
En+-o: S
F.
s -
1.61. Pokazati da je zatvoreni podskup kompaktnog skupa takode kompaktan.
1.62. Skup K C R je kompaktan ako i samo ako svaki njegov beskonacan podskup ima
bar jednu taeku nagomilavanja koja pripada skupu K.
= ErE.i[ i
E
-t
E **BiE.
f pD.fF :i
s.x
E5a
Resenje. Zadatak 1.60 pokazuje da je dovoljno posmatrati slucaj kada je skup K beskonacan.
Uslovje potreban. Neka je K kompaktan, tj. ogranicen i zatvoren (videti definiciju 1.44). Neka
je S beskonacan podskup od K. Tada je i S ogranicen skup. Prema Bolcano-Vajerstrasovoj
o
teoremi 1.47, skup S ima bar jednu tacku nagomilavanja a E R. Kako je S C K, to je a

takode tacka nagomilavanja za K. Kako je K zatvoren, prema zadatku 1.53 on sadrki sve
svoje tacke nagomilavanja. Dakle a E K.
Uslov je dovoljan. Neka svaki beskonacan podskup S skupa K ima tacku nagomilavanja koja
pripada K. Treba pokazati da je K zatvoren i ogranien skup.
.3
='*9
Pokazaemo sada da je a tacka nagomilavanja skupa A, tj. da u svakoj okolini tacke a postoji beskonacno mnogo elemenata iz A. Ako je U(a) okolina tacke a, tada prema definiciji
1.40 postoji > O takvo da je (a , a+) c U(a). Kako duzine intervala [a,,,b], n E N,
d) Skup prirodnih brojeva N nema tacaka nagomilavanja, pa je N

ogranicen, pa nije kompaktan.
7zz'="
=
L A o +@
=
I,
a) Skup A is kompaktan, jer je ogranicen i zatvoren.

b) Skup B je sadrzan u [0,1], pa je ogranicen. Jedina tacka nagomilavanja skupa B je 0, koja
pripada B, pa je taj skup i zatvoren. Prema tome, B je kompaktan.
e) Skup C je ogranicen, ali ne sadrzi svoju tacku nagomilavanja 0, pa nije zatvoren. Dakle, C
nije kompaktan.
(a-,a+) c U(a).
-Q
E
[F=-*i
7 Exw=.:.
. .
Er:5i
zEui i;il.-i;o;E
A beskonacan i ogranicen podskup skupa R. Iz ogranicenosti skupa

siedi da postoji interval 70 = [a, b] takav da je A C [a, b]. Tacka (a + b) 12 je sredina
[a, b]; zbog beskonacnosti skupa A, bar jedan od intervala [a, (a + b) I2] i [(a + b)/2, b]
ima beskonacno mnogo elemenata iz A. Obelezimo taj interval sa It. Podelimo sada It na
dva jednaka intervala; ponovo, bar jedan od njih ima beskonacno mnogo elemenata iz A.
Obelezimo taj interval sa 17; po konstrukciji je njegova duzina polovina duzine Il i I2 C h.
Nastavljajui ovaj postupak, dobijamo zatvorene intervale 70, It,. , I,,,. . sa osobinom da
Prema zadatku 1.35,
je svaki sadrzan u prethodnom, dok njihove duzine tee 0 kad n
tada postoji jedinstvena tacka a E IR koja pripada svakom od intervala
n E N.
Resenje. Neka je skup
;e a*
=Ex=:iilr
Napomena. Topoloski prostor sa ovom osobinom se naziva Hausdorfov prostor. U

prethodnom zadatku smo pokazali da je skup R, sa topologijom uvedenom pomou
otvorenih skupova (datih u definiciji 1.41), Hausdorfov prostor.
1.57. Dokazati Bolcano-Vajerstrasov princip, zadatak 1.47 na strani 24.
[a,b]
no
=
6
(y-r/3,y+r/3)
vai
[irE
rgFriiE$i$
iga*E
si sEgiiEigs
;'8.!"gF$E r- st$s
iiEl;
= i=:1,s
=S=e;* Si F
,r
i=,:
55
laa!:;3SS + fSi;i-;E;tES
i'::F
6::';5--q=asx
3. irriq
3.^;t1'? : a3(s
= =nz
=
:Z
f
*
Si
ix:i
fi
;;S
i 5.1,F
"stg;E+
s;
El
==?!
iSiE'<
1EI+3
t=
=E
s
ir?
FE
s
s
g;:E *7, :
w]
7,t
5*A':[
*E
T
*s
P
E
zr
d?i,3Fsss3;laeui' o.F iar i +r:
aE :83=;
;'E
iI=
5G :
d Pi+
-Tr
?-. !:!Xg
ik15t'
ia
+ ;; tEfr
3 q?
.aE-^'g' o s. oi :ir6-;
postaje dye disjunktne okoline tih
Resenje. Neka je r :=
yl > O. Tada su intervali (x-r/3,x+r/3)
okoline
taaka
x i y, respektivno.
disjunktne
(,/)
y,
y, x
Rezultati.
3:
-?'
Eg
E'c
tacaka.
ii*=L+-=**i;ia :; j3 IF
;5i
*i
Napomena. Familija i skupova koji su sadrkani u nekom skupu X, gde je ti :_ {O; i E

I}, a I skup indeksa, se naziva topologija na X ako zadovoljava osobine (tsl) (ts3), a skup X se naziva topoloski prostor. (Naravno, u (tsl) se "III" mora zameniti
sa "X" .) Elementi familije ti se tada nazivaju otvoreni skupovi.
Iz zadatka 1.55 sledi da ako se otvoreni skupovi u R uvedu kao u definiciji 1.41,
tada skup R postaje topoloski prostor.
1.56. Pokazati da za svake dve tacke x
prirodan broj no takav da za n >
1.58. Proventi da li su skupovi dati u zadatku 1.48 kompaktni.
se*
sBFFITEi-isr*
x
aEE
s*
r[]e:;
Ia
E1i
Z'*>7*3*'4n*?'I
+>
arE:
E?=??aed: E =: ?=.:6=+gflsf 3 =e: A* : r= r:-E
=:
E=i1i=
!?ieii:
|;ZEEX
E
=,"t=i
3'l?e'*5
;
sai?EFr:riB;-, = n=E
?v;
!'dn L ai =r
?ip:i=,:P-z?=r
=+22-,?
+1 zzi1=l
(ts3) konacan presek otvorenih skupova je oNoren skup.
27
Po konstrukciji, za n > no, svaki interval [a,,, b] ima beskonacno mnogo elemenata iz A,
pa je a tacka nagomilavanja skupa A.
ii aaS
;;
1.55. Otvoreni skupovi u R zadovoljavaju sledee tri osobine:

(tsl) skupovi R i O su otvoreni;
(ts2) proizvoljna unija otvorenih skupova je otvoren. skup;
tee nuli, to postoji
er+3gEg$;$ s i$*Ees*ias+ Ei
EE=lE:E s E!
3Y
i5
iICSq:=sit S fE;TfEE;! E== =!:;
Napomena. Ovaj zadatak opravdava termin "zatvaranje skupa".
!"
+*
:=
1+
I
liia
z?i*i
i+
*vliE:
.=atl..!li+i r l|ii' i ins;*l* '-:o: 2i5i
iiEailii,=;s=E -:--iiz
3[i
;i
i
ti':=
a*iEi=i
!.' : 3:;
:irq?liais*-E E
:
ltiEi;1'=:[i;!'f :E+="i ; a;i*$:i i;ii
j
i
ii
Isrii
ti3$iEiEiiEs *ti.:
Ei5
;
i
15i
+sg
Ai:ra
ii=i $I rE
l5Elii+ea+Er
!,i;;3;:E.EI;Ei\ iEi
ES;*g
X
i
i i
isSii*1:113=i 3Es
=E+
SF"3sf.rEsST*: gsi E :=:;gi
a-iB
=
! $iai
i!_=qE;*$3=*;,!
,oi
a taka
i*
5ii
iEi
=!s
3*iS
I::=
3 t=
t]
ee=$
; l;
e*:+i
= ' Em
tacka a EA \ B. Kako B sadrki A, to je a E A \A, pa je prema zadatku 1.51

nagomilavanja skupa A. Medutim, to je u kontradikciji sa zadatkom 1.53.
1.5. Skup R kao topolokki prostor
F b e e ec6 S
..
riu h t 5
6
:$="=$?
EBhB6pE: == o?FE, *E*?i- r pp
*I
;
=i
;i
E\{3=!E *S $ ;: 3i5fE3E;i
i
}
EgPiEgEq
"tsEsI[qs$
xga,fllgsu$A $$
E':i"$ii=s, aE i
rs
iriaiTE :i i=gEE8i i iE ;
aF;i;=E.iI i.* s
o
o.
r-
Giava I. Uvod
26
AA
iF
1=
e +:c
R
v *?- ci i
; ts - J
t g::.SA;
_! EEEE;:E
V, i=
l
.:
$5;:EEli,=
inpEa; s lIt, e; - vi Ts
-î
i s+,8.2=:;i
I*{}
: ,is
I,.
T
sE=ll'E
.=q,!
9=!.)^\XO
69
'EE.
=='
ifi
3XO--=E':=6
aixa-,2*-u=\^d.
;
I ]oq=o
=t
i;;
3 u
fr4
?4
.-a:---V+
i:
=E
=:
?;
ji,,
Se
-. J
i-i" z.= ;a 5 3
--r
:A
=
ig
\6
;-E
art
-E
tt
tz
iLl
ff
\r
^=Y
EE
:]
ft-e <'H
,i
ors
i;
= =
H'=3
E:<
- --4
rz
n3'
= 2,3,....
n3
*i
"i E
1
=i
T
?;
v Mi
i3
< c o=
-,t
-lIll
n2-1 _
'!l-
-'-
r'=
<
-- E
E'!i i;f -:a3

,1
t=i:-5<-ei
? o- o \ z
,=
'n
n2-1
n3+n2-n-1
,.
*s
;-
Iil
; ^)
2e
q, \\{
-t,i
*S jgx
-â
N rruy
s. s1)r
I
!EF__y ,18
Rastojanje (ili: metrika) je funkcija d I". x R [0, +00) definisana sa

d(x,y) = -yl, x,yEIR.
Pokazati sledece osobine rastojanja d
(Ml) (f/x,yE ) d(x,y)>0 akox#y i d(x,y) = 0 ako x= y;
(M2) (Vx,y E R) d(x,y) = d(y,x);
(M3) (Vx,y,z E R) d(x,z) <d(x,y)+d(y,z).
=
A
i.E
S=
to
,;
;.9
EJ
ss
15o
F^;
.,<
7=
52
3-
EI
Napomena. Skup X sa funkcijom d : X x X --- [0, +.0), koja zadovoljava gornje uslove
(M1) - (M3), gde je R zamenjeno sa X, se naziva metricki prostor.
n2-1
(n+1)(n2-1)
)'= <5:
"-v-v-
+E
q*,g
'%e.qi*
nE1Y
=
'=
1.66.
zatvoren, ali neka ne zadovoljava Hajne-Borelovu osobinu. To znaei da postoji otvoreni

pokrivae II = {Od i E I} skupa K koji nema konaean potpokrivae. Kako je skup K
ogranien, to postoji zatvoreni interval [al b]] koji sadrzi K. Podelimo ovaj interval na dva
jednaka dela i obelezimo sa [a2, b2] onu polovinu interval [ai bi] sa osobinom da familija 11 nema konaean potpokrivae skupa [a2b2] n K. Nastavljajui ovaj postupak, dobijamo
tacku a, koja je taeka nagomilavanja skupa K. Skup K kao zatvoreni skup sadrzi sve svoje
tacke nagomilavanja (zadatak 1.53), pa a E K.
i E
otvoreni potpokrivae skupa K, to postoji indeks
Kako je familija skupova
{O;
1}
E I sa osobinom a E O; . Osim toga, postoji prirodan broj ni sa osobinom da za svako
n > ni vai [a,,, b] C O;, . Tako smo pokrili sve intervale [a,b], n > ni, sa samo jednim
otvorenim skupom O; , iako smo pretpostavili da ne postoji konacan pokrivae bilo kojeg
od tih intervala.
Uslov je potreban. Neka skup K ima Hajne-Borelovu osobinu; treba da pokazemo da je
K kompaktan. Pretpostavimo da K mie kompaktan. Tada prema zadatku 1.62, postoji
beskonaean skup S C K koji nema tagaka nagomilavanja u K. To znaei da za svaku taeku
a E (K \ S) postoji otvoren skup Or takav da je S n O_; = 0. Za svako y E S postoji otvoren
skup O, iz otvorenog pokrivaea sa osobinom O,, n S = {y}; u suprotnom, y bi bila tanca
-r;'g-c!
je K ogranieen
o.
1,
t_
"2 -l-
l' ,
n+1
E:::
i=Sa
daa
tj. neka
t'gsE_tx; ;lrE )E;1

i!Eg:,lE :irE :[a:?
t=;i;i; i E+'t ;*!I.
iIE: E=3'eEir? ;;:i1,
EEr=iE; Fi.!EEE;o
ima Hajne-Borelovu osobinu?
n E N}
pokrivac skupa A. To siedi iz sledecih relacija:
/E
t
;Xfi;i;-:;
i ie3i; aE ?Eli3;;i;
ii
i:
ii ;Ei3i;i;EFE'? 3tii;e
u :i:EEiE"t?;:=; sEiE,
s !i!i
Resenje. Uslov je potreban. Neka je K kompaktan skup
A= fl/n1
Resenje. Pokazaemo na dva nacina da skup A nema Hajne-Borelovu osobinu.

1) Broj 0 je jedina taeka nagomilavanja skupa A. Kako 0 0 A, to skup A nije zatvoren,
pa time ne moie biti ni kompaktan. Prema zadatkti 1.64 to je ekvivalentno sa
iskazom da A nema Hajne-Borelovu osobinu.
2) Posmatrajmo otvorene intervale Ot=(1/2,3/2), O=(1/n-1/n3,1/n+1/n3),n>
2. Oeevidno je A C U O, ali i'amilija skupova {O1 n E N} nema konaean pot-
1.64. Pokazati da je Hajne-Borelova osobina potreban i dovoljan uslov da skup K C R
bude kompaktan.
n !
I
{ brr.t
= =v t
E=s';=ii
:;i :_ :E=EET;^:i
<:==
l-l tz
i-._c -,*
i: t:
^=lj
i=6i
S
aEE
=''r. 15 =
.U
.i=_ x._.)*!-.+=
ô .gl, c i i
'uP
=9c ?1r. X
:EE
x SE::Ee;
._= =
9! 6
1.65. Da li skup
.o
\E
;E;i=a* EEE? EaEEE

siE;g;i E r 'i-4,;:i*
E?
tI
1.63. Pokazati da svaki beskonacan niz elemenata kompaktnog skupa una konvergentan
podniz (videti definiciju 3.42).
29
prostor
Oeevidno je da vai K C (U,EK\sO_;) U(U,,EsO,,), ali po"sto je skup S beskonaean, ne moze

se ttai konaean potpokrivae skupa K. To je u kontradikciji sa pretpostavljenom HajneBorelovom osobinom skupa K.
I lEEEE{ E
s!
a=E:.gd=Baoi2
d:ta a AoaZd.i 3.i
&/ ^'
'i(jj* '4
F?g;"
ie;==i|;i;=i;! $
i
i
ixEEEE
rEti}i:
x:;{E; *p-e;=E*
[eiier
S
;;!?Eq i;:;:iF i
;i=-='-i? =*,:a!=*7 S
rS
AE:Es-*iE
=E
;:?E E sy a :'ri4r;uZ
i,2E?*iEE9i,Es,EE4
E:! i"iE
xii;;i
iaz;Tii,zi ?; El.
7zr2E7-I::
Ei.sri:ii {
It
q
EE;;:=;: ! illi;
E;!:E E
:
E* i:
Ei iiifi;EiE;EEiEl;ll1
*iEIil?!E11 ::iE si
ii
EiraE:;AiIi::5:l:rx
Fr
=.
:.*EsEiE
;:igEA;.EE,;iE=z
i,Y
: S i H,e,A; ,S
Pokazimo prvo da K sadrii sve svoje taeke nagomilavanja, sto je prema zadatku 1.53 ekvivalentno sa iskazom da je K zatvoren skup. Neka je 13 taeka nagomilavanja skupa K.
Treba da pokazemo da je (3 u K. Na osnovu definicije 1.43 c), za svako E > O u intervalu
u intervalu
((3 -, +e) nK postoji bar jedna taeka ai # . Stavirno di := 113- ail. Dalje,
(f3- d1 /2, f3 + dl /2) n K postoji taeka a2 # . Ako ovaj postupak ponovimo beskonaeno
mnogo puta, dobijamo beskonaean skup S = {al ,a2,...} koji je sadrzan u K. Prema konstrukciji, je taeka nagomilavanja skupa S, pa je 13 E K.
Ostaje da se dokaze da je K ogranieen skup. Pretpostavimo da je K neogranieen. Konstruisaeemo beskonaean podskup S skupa K koji nema taeaka nagomilavanja. Neka je
ai proizvoljan elemenat iz K. Prema Arhimedovoj teoremi, 1.22 postoji prirodan broj
n takav da je [ai < nj. Kako je K neogranieen, postoji elemenat a2 E K takav da je
Izaberimo n2 E tako da vai n2 > lad; posle toga, uzmimo a3 > n2i itd. Skup
n <
I.
S = {ai,a2,...}, koga smo na ovaj nain konstruisali, je beskonacan, sadrzan je u K, i
To je u suprotnosti sa pretpostavkom da K sadrzi sve
nema taeaka nagomilavanja u
tacke nagomilavanja svojih beskonaenih podskupova.
o.
Uvod
l<
1.5. Skup R kao topoloski
1.
--l
@
N
Giava
28
nagomilavanja skupa S koja pripada K.
.i,--:q
I-
31
a3 ;!
=E:*
,,
={
't!:==
qe=i6c?.'
()
4
1
\e
-''-gf
AI
NI
--)
rJ
-l
-
'd
sl
UL{
E'i
=? -5
='--!
a? :; s iI
!a^
=,5
e'
i S itg.r
= +
l;gl
X.
:
.E'
>=
*:'
-: <
F +
s
=
a i:
T
.:i
3
::_
DS
=b
6'
S.-)
^:i:
r;
i*
{.:
r
,,
=i
6E
vEi
I:- m9
=
!>
hE. [=
'i=
a.:_.
=
ro
-.
=
E X.
za sve
Hl 0 i
E v
=6 B,I
x
^
i.=
3;:E
iE!;
a:i i
:pB.i
l--;t"
3E
tfr
q:I
{
{r:
{ +3b
3e 3'ah
i, ru o
\ >
.=: -.
? 6;
,j.
jd?'
f +
T:i,)
=
5
simetrican (prema koordinatnom pocetku) ako za svako .x

E
'
IR je
w;41
:;
Dri
..h41
il*
ooL{.l
@Y!.P-sl
,r),aAl
E:
o-.-"I
o!-srt
]"u
f :A - C, data
f g (ili: sloiena
f je ogranicena na skupu X C A ako postoji konstanta C > 0
if (x)1<C
!s ^.n
i= B1=?,8ai
[;;;ei'#:ri
53
=. 'i'E,;t,Ei*,;
=i
E,;
*E;
i
"
l:i
- ='.-=.-.]
-X f
: '
r -> r: l\
!-'. H
t :
EA
vali
^N.=N.N.->
^-*
ieu
d.a
'_:
-o)^
-;
=:c)i e'E
5i5l'
"-=
4i
E !L
; t
+S
4, S
: \
f
i
fr
!
i
V;i
i:l
i. ,, i
E
,i :e<
r.'
6
i 6
oo <
rD
-;g'
=.J.
7u'-Ei
it;s:-:..=
+ 1,. _ i=
J:.
; EFI
i 1.=7
-f
;]i;:
?
= cL.=:*
-.
= ='viE-
HL!,
;i
lj
-'>l
.|b
= J. a t
:ia
i' ' J
= - > *
"x=
5S Sa
h\
=.&E
1.:.
i:l
='h
A
B. Osnovni period funkcije
Broj i se tada naziva period funkcije
najmanji pozitivni period te funkcije (ako postoji).
=.F
= f (x) }
E A, y
!]ilE!ae.='s*!e
@
ss-o
E B
,^
T lrEII]
-.(Dc'=l
=.5i
o E'.!.
:. z: @
^J^--<t
-,-.P-o)l
',-L.
u a-;'v
=;;r' S:
6'*-ue.5i
-(a ' A \L.
s
-\ v
i>
!l
i.
E'
='
;'- ^
-r,v-!L.L
=i:l]"oliX'-{
t='
a'
3. i1
--=5
i:s
ôa
Y'E;
*,qE,
: !t
f je
2.6. Definicija. Neka je funkcija : A --> B bijekcija. Tada za svako E B

y
postoji tacno
jedan element x E A, takav da je y = (x), pa je relacija
f-1 := {(y,x) EBxAIY=f(x)}
Ei.
Nc
-:
_ {y
=o r !=
f(A)
?i_.-+=q, f^>;
Ir, ;i,Nl;* Fo- i6
;>:-=i-4.
=" :
>"rs5+f as,
;qg'ii
qi.k'qr'(D\
='H
-x-î- tJ.jrl-.il.i
6 o
freE:
f je skup
Mi cemo posmatrati samo one funkcije ciji su i domen i kodomen neki

podskupovi
skupa realnih brojeva R. Takve funkcije se nazivaju realne funkcije jedne realne
pronaenljive, a u ovoj knjizi emo ih prosto zvati funkcijama.
Posledica definicije 2.2 jeste da su dve funkcije fl A1 -> B1 i
f2 A2 -> B2
jednake ako i samo ako imaju jednake domene, tj. A1 = A2, jednake kodomene, tj.
Bi = B2, i, naravno, ako jog vali fr (x) = f2 (x) za sve XE A1 = A2.
-=.!.o.oi-
j f
2.5. Definicija. Funkcija : A

B je periodicna na A ako postoji realcm broj
sa osobinom da je za sve x EA i x+ i EA, i vaZi (x + t) =
(x) .
6.
+r:
5;= E; a
'o,.' :-:"
iE E:
?+ ++ E:
=
g
;F
i:'
:IEEE;X
.:=';aE
N:"'F6A;
(y1= Y2).
\i X
^'
3l=a 4s*=e
r-rtr r> i
:
=fi=!_:?
BI+gBf;:t!'ii;J
f ::
>&.
i{iX
T
i
r_*
i-
Et=* ;ti; >

z-'"E".i:. -.<S.5._3
6,.i?:lrg*-:
S >
'<\/
p
>^-
---i,;
Dr rrl ..<.
Skup vrednosti funkcije

={;1
odnosu na y-osu.)
Funkcija A -> B, gde je skup A simetrican, je neparna, ako za svako x E A vali
(-x) = (x). (Geometrijski, to znaci da je grafik neparne funkcije centralno
simetrican u odnosu na koordinatni pocetak.)
Funkcija mole biti ili parna, ili neparna ili ni parna ni neparna.
u
;F'
=
-s'
r.
=
E:
:g i..s
E-*
tt
:S
s.i
g
,i
Eo,
=i_
*
ii ii'f'
n-
5'=
-:?d
'I
! >
f;
U oba slucaja pigemo

A --> B. Skup A se naziva domen (ili: definicioni
skup)
a
B
se
naziva
kodomen funkcije f.
funkcije f, skup
Ako (x, y) E f, pisaemo y = f(x). Za velicinu x E A kalemo da
je nezavisno
promenljiva (ili: original), a za velicinu y = (x) E B da je zavisno promenljiva
(ili: slika).
!- - G -
- 1) ako za svaki par xi i x, iz skupa
Funkcija f A -4 B, gde je skup A simetrican, je parna, ako za svako x E A vali

f (-x) = f (x). (Geometrijski, to znaci da je grafik parne funkcije osno simetrican
h..!i;
i;3; :E
f ?
=x +I
3t
(J
{--
(i) (dx E A) Py E B) (x, y) E

(ii) ((x,Yl ) E n (x, Y2) E .f)
h
tl f U ? 3.** .t = >. :,= * T
=
=a^:=='==':-=^=3=
='
Î
3i
=]P
Fii
3;+; r,eiF ,+a
sE
7t!:Ita
":3::EI:I E.EBi ;"iE
e;=:.
3:nH iiq 7l
:sdiq=f
=Ef
+*+s:s;F13*,i
=t ?;'5E ;sE; Ii
::--i:-.i!a=?:sE.J.>i.P
j:
f C A x B je funkcija ako
2.2. Definicija. Neka su A i B dva neprazna skupa. Skup

vae sledea dva uslova:
f
f
dai -.xEA.
2.1. Definicija. Neka su A i B dva neprazna skupa. Pridruzivanje

(korespondencija,
pravilo) koje svakom elementu skupa A dodeljuje tacno jedan element skupa B
naziva se funkcija.
E='=\77rr:.=^b=-
u5
k -X
-
Skup A C
Jedan od najvalnijih pojmova u analizi jeste pojam funkcije (ili:

preslikavanja).
Sledece dve definicije su ekvivalentne.
o
o -\
L.
!:'.
-i*4.
]l'
tJ
v+
L.
2.4. Definicija. Funkcija
Osnovni pojmovi
(f(xi ) # f(x2)
o ' o
p BrD L.aD
-'\ o -\
\P:rts,,
!
\
I !
ts
i
)
aaa
-.(D
t?
l.
sa osobinom
2.1
B je injekcija (ili: funkcija 1
2.3. Definicija. Za dve un k c i e : A -> B i g : B

C, fimkcija g o
sa (go ) (x) = g( (x)), x E A, zove se kompozicija fimkci ja
funkcija) od i g.
Funkcij e
IH
-)
E
,\
r
+
tr l5 Y
te
Funkcija : A --> B je surjekcija (ili: funkcija na) ako za svako y E B postoji x E A

takvo da je (.x) = y. (Dakle, je surjekcija ako i samo ako je (A) = B.)
Funkcija : A -4 B je bijekeija ako je i injekcija i surjekcija.
lr
t..J
A
ill.r
I-
Giava 2
lb]i.tr (D
C)
FD
-\
x
Funkcija
A vali (xi
DJ
l
l
l:
lr.
lE
l,c
la
I-Y
lE
t:
ia
15
l.
ltr
- :
.'.."
2.1. Osnovni pojmovi
funkcija sa domenom B i kodomenom A. Funkcija f-1 je inverzna funkcija za

lnverzna funkcija je takode bijekcija i za nju vale sledece jednakosti:
(Vy E B)
f-1 (y) = x
(b'xEA) .f-1
>
of(x)=x,
2.7. Definicija. Grafik funkcije
Gf =
<
(x, f(x))1
f (x) =
Y,
(dyEB) fof-1(y) =v.
A -> B je podskp
Gf skupa IR2 = IR x
1R
dat sa
xEA}.
PDF compression, OCR, web30 optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
,,1
ol
CA
co
s
J;
: .+.da .{J, ; E E H :t .:- , o,
;33i3:33
S E:;
ooooMooooqoo. S
O
Etr?*lf.r"$E9;
SE"ilI ;
+l ,c.i
s
H.*Tr*fr;
aE E E rr Z- Jyut
-7=
'l-'-- 3
{'i 3 5 e
o oo ,
Y \r--NN
{=;l*Y;Y)'l
:<
6 ri "5 ra a c
-^-'.i
rlx
,-^r1 :qA
+ll
5
EY t>E
--i\
++ J
li 7
==;*J:;rl.tlio-
--+
4-x5
- (3x2+1)5
?iT f
-,i i!
(4-x)5
f (-2), f (-1),
Odrediti
1;
<x <
3x10+1
4-x
(3x2+1)5
1<x<3.
4-x5
,,-{
3,
-i
3(x5)2+1
:i
=.1+
'L dj
f( x5), 5 f(x ), (f( x))5.
-2<x<0;
5x,
'
t'
v)
.i
-3
jr
E:
'sc
P- N=
H+EEl;riH
d.s: i ta e
El *-5
Ef
r- fE
:s
f(x) =1n (arccos
(-));
Z\
li
h) f (x) = sin
:=
f)
.\
$
On x/-x2)
."
dl
q0
lltl
=Tt^
bO
o tk
j) f(x) = log2 log3 log4 x;

= Vcos(sinx) + aresin
1) f (x)
!16
ru io
ao
La
.:?
I.
ldrinlor
lo
i?
2(!
f(r) = Varesin(log2x);
5
k) f(x ) = arccos
4 + 2 sinx'
i)
tr
-f
r*
llttll _-
VI -x+1n(x+4);
Oin V.i;
q;
+ arccos
f (x) = x
d) f(x) = Vlnsinx;
+ 2sinx;
arcsin
b)
li
.,16
/cosx 2
I >\
f
g) f (x)
e)
xll^,
f(x) =
1l l;
ll 6 c
-il l!-ldk l9
c)
ooC,jl
t;iE
r:E
r*!
Sledeci zadatak pokazuje da u c) ne vati uvek jednakost.

Neka je A = B = II8, i neka je funkcija data sa (x) = x?, x E R. Za X = {-1, 2} i
Y = {1,2} je f(X) = f(Y) _ {1,4}. Medutim, f(X
nY) = f({2}) = {4}, dok je
=
sto
da
su skupovi (X n Y) i (X) n (Y) razliciti.
pokazuje
(X) n (Y ) {1 , 4} ,
'
{ 5x+3,
x+2
V'x2-3x+2'
a) f(x) =
-)
f
f (x) = y. Iz x E
XnYsledixEXixEY,pajeyE f(X) iyE f(Y).ToznacidajeyE f(X)nf(Y).
,=,,' ;=-j'=
ali nije X C Y.
c) Ako je y E (X n Y), tada postoji element x E X n Y takav da je
(f(x))5 =
4-x
-1.
2.14. Odrediti najvei skup A C ][8 takav da sledei analiticki izrazi (formule) iznaju
smisla (skup A je tada prirodni domen funkcije date tom formulom):
B.i
f(x)=x2,inekajeX={1,-l}iY={1,2}.Tadajef(X)={1}C{1,4}=f(Y),
N \
i ss :t
15x2+5
O.
Resenje. Tacke -2 i 5 ne pripadaju definicionom skupu, pa se ne mote odrediti (-2)

i f(5). Dalje je f(-1)= 5-1 = 1/5, f(0) =3, f(1)=5.1+3=8, f(3)=5.3+3=18.
;i
:sj si
1+" il=
5.-
;- =" >,i rr'^
!ct
3=ir:;=Eli
?Ji- :i!7rl":,,
E"Y,ii t:i*;l
;i;s i"3^:i:
igE=><::q*-^
;:E;;:E;i1>
f(x5 ) -
4-(5x)'
f(0), f(1), f(3), f(5)
a) Ako je y E (X), tada postoji element x E X takav da je (x) = y. Posto X C Y, to

je x E Y, pa je f(x) E (Y), tj. y E (Y).
Suprotna implikacija ne mora da vazi. Na primer, neka je funkcija : Z Z data sa
.S
Odrediti f( Sx ),
- 75x2+1
f data sa f (x) =
2.13. Neka je funkcija
S = *=* :S',',','=
! f= 6= e a a
q = ,p, .r-j
-.g
Regenja.
-l
3(5x)2+l
Resenje. f(Sx ) =
4-5x
.i
tt
'x
.j^ ilIieU**=
iJ is
i E; i,. -"$E
,f(X UY) =.f(X)Uf(Y);
vate sledee
fuzkci'aJ f data sa f( x)= 342 Xl
sS'lil-r r
if ='i
6"il+ is OI i3
i: i;lr*
i}rlF i,q
2.12. Neka Je
Ai
i
T
b)
d)
6 \..s
r;
f(X)Cf(Y);
c
f(X nY) f(X) n.f(Y);
X C Y
E E<+ )l*;,F
i I'gg ,, d??,'* Y
:; ;-,r '{sr is
I g
'S
E
iS
B fiuzkcija, pokazati da za proizvoljne skupove X ,Y C A
! Ei= r {E:if:ii
E -
Sf(x) =53x2+1
4-x
Al
\^f\
'-
iE
zajednicki tern-fin ekstremna vred-
f(X \Y) c f(X) \ f(Y); Y c X.

Da li je u a) suprotna implikacija, a u c) suprotna inkluzija tacna?
c)
Resenja. U zadacima b), c), e) i t), funkcije f i g su jednake.

a) Funkcije i g nisu jednake, jer j (-1) = 1, dok je g(--1) =
d) i g) Funkcije f i g nisu jednake, jer su im domeni razliciti.
Zadaci
relacije:
a)
E
llF E iqEE :=gf;e
s i>i
I;EEEA
<<; :
ia=l
ES'li=s
5
'r\.9:T"
.: :=:
E{Ix
g SiIi z;:
i
J
E
2.10. Akoje
3 Z s
-Ua a;z
Za izraze maksimum i minimum koristi se

nost, ili, krae, ekstrem
2.1.1
f(x)> f(xo)).
xo)
jednake, ako je:
g(x) = x, B = II8;
g(x) = x, B = [0,+00);
g(x) = Ix, B = )(8;
g(x) = 1/3, B = R;
g(x) = 1, B =118;
g(x) = 21g(x2), B = (0,+);
g(x) = 21g(x2), B.= (0,+00).
.1
:ea
rd:EiI
13: <
a
-: '-u
-: E
=
_.
xE (xo-E,xo+E)nA)n(x
(resp.
g :B
g) (x) =1gxa, A =18 \ {0},

Sa lg oznacavanzo logaritam sa osnovonz 10, tj. lgx := log10x, x >
f(xo));
A ->
..
;-;^^.G;r,
it-;E
;,i .ezs4t;=Q
: A:!==* iFZ
s {{i1ill ! ;:
, ,,!iiri,, i !;E
__^_^^^
lokalni minimum (resp. strogi lokalni minimum) u tacki xo e A ako postoji E > O
takvo da vati x E (xo E,xo + E) nA
(x) > (xo)
f (x) =
b)
c)
lokalni maksimum (resp. strogi lokalni maksimum) u tacki xo E A ako postoji

E>0takvodavati x E (xo-E,.xo+E)nA f(x) < f(xo)
x (xo-E,xo+E)nA)A(-l.
f(x) <
(resp.
x2, A = P;
f(x) = x2, A = [0,+00),
f (x) = x2, A = ][8,
d) f (x) = x/(3x), A =118 \ {0},
e) f (x) = sin2 x + cos2 x, A = R,
f) f (x) =1gxa, A = (0, +O),
a)
-in;
3
I
'$I'Ei
:=I3
.=
''5c{
x;yt Elv:iE
i;:;
Ei*l q$
E ir tr:
- E;*
:':
;3:i
:.-i,c.v
t'
A -> B una
-':
T,-l;i
+ =!is iis ie i qSr;'i &ef*i;=5*irrip
'i
'i
33
2:11. Ispitati da li su funkcije
raste (resp. ne opada) na A ako za svaki par xi ,x2 E A vari:

xi <x2
f(x1) <f(-x2) (resp. xi <x2
f(x1) <.f(x2));
opada (resp. ne raste) naA ako za svaki par xi,x2 E A vati:
,x'I <x2
f(xl) > f(x2) ('esp. xi <x2
f(xl) %f(x2)).
o.l
(.)
A --4 B
_.i
i:::; IgI: ;:i
*,1-;= s5:]
,iE<E-i
i
E:t
'i='r
:5
i
.-.o=;5
qivii *:ry 5x Ei si"i!i;-;
:
t\
T=:*
ri<<: ..
'\c.g;(ya->^-9!
t Jr S i t.E:
=E
'= i,1,
'=
E
r;
.E,n
'-:'
e
a
i,
I
It
=1 5 i'i i
5 <: - .9'=* ^. :== -
:9
E
od..oi..
'i
2.8. Definicija. Ft.nkcija
sl
Glava 2. Funkcije
Eaaoa,I"{ +E1 î
NI
"l
t
i ,p,
,t
_
& 6E
N
s
co
32
t,'ll.'lt
l.o_
tk
td
Lr
L+
2
5
!o
x2
f f
f
f f
Zx
t\)
UJ

5
il
?s
i,
a:!
;lrl
':
i:
;=l,: :l
+"'1.
?311 ['
;:
-rD2
2 *='
;58
:.9
ii6 q
!J
rt^-E"-16'
,i,
o-i
=-1
A,,"4
rolj
<
T):*
=.f(tgx)
q
= *-="
-'
i=.
; .:F
--
c) g(x)
?
5
\(-*
3.
".*
-P
= 3 -,.,
-
..$ :31 i
!= \3 ilil
-i
r'Lg
i
X-,7'9
A-=
>. t
rr &l
A
1r
N
g
5,.,11
X.;._
t-
1.1
rriil
i$
A*
i
s*EE ;S
/: 3 i:;i
;9li r
j1
.j
5'
!D
o -.'^
='
qE!
s=[:
! x o *x B.
.#,r'r'
-i
vo
D)
-F
"
;
o
F:
8-
-4y 2 _> 0
i-
b^
1+
='ll
=.
Ats
o-r
?><
;E
S_*o\-î,
i\
1+x2
t
imamo -1 <
< 1. Odatle, zbog y > 0,
2y
< y, odnosno skup vrednosti je interval [1/3, 1].
1,
b) Resavajui po x dobijamo x = V21-4y2

odakie siedi da mora biti
Zy
gto znaci da je skup vrednosti interval [-1/2,1/2].
rr
b) y
11.
'L
3
=
=
- cos 3x'
N
\<
7
J
3
-Ll
I!i <O
Cr:O-O=^-i-:
a) y =
-y < 2y -
-1 < cos 3x <
I--'li lt
d? +F
2v-
'
a) Iz cos 3x
imamo
?*
Resenja.
;'
>
n
-*
> t..D
4F
-:_
n f
x-
ln
:
';F
::-
*Tl
Q-r
>
ig
-- Q
E'*, - h nF; gf1:+

ir
.-3p
$R"l
'
2.18. Za funkciju datu sa

a) f(x) = x5 +4x3 -6x+2, odrediti (a) + (-a), a E R;
b) f(x)=x4-2x2+1, odrediti f(1+a)+f(1-a), aE
c) f(x)=-Vx2-4, odrediti f(a+1/a), a E
>:Ai "ttI
, - $i.
it E ^>*o-^
{ \
=.-^
\- \
_ c Xl
n_;l
nrs-l
X i rl
>:
i'
r I ;| + 3
- i=
t: =: <<r
!3<F
-?i
jh?
*-xan/T\
\ ^ a
S+'-
.ov7
i6'-oL
I ?.f
- - *
\+--F::>--34_rL
.----..
r ]
:'-:
;v<
rr
!'
Rezultati. a) f(a)+f(-a)=4. b) f(1+a)+f(1-a)=8a3. c)(a+1/a)= (a - 1/a)2.

U slucaju c) imamo: Ako je a > 1 tada je a- /a > 0, odakle je f (a +11a) = a -1
/a.
f2(x)=.f0
--\,
Odrediti
t[
r..i.
(x)=f(f(x))=f(l+x 1+}z
1+x
x
:!\!l
funkcije f,,,
+x
= f o A-1 za n = 2, 3, ....
yl-
f je skup R \ {-1}. Tada je
+l-
R data sa f(x) =
i njihove domene, ako je fi = f, f2 = f o fi
Resenje. Domen funkcije
-ll-t
Ifl"
-i
;'l lil" ;:
:. P
\ {-1 } -;
:--,'
\ .:. i >
\__/o
-'a
tl
-. r
i5;
n E N,
je funkcija
aI *-
2.19. Neka
f (a+1/a) = 1/a-a.
..
je
Za0<a<ljef(a+1/a)=1/a-a.Za-1<a<Ojef(a+1/a)=a-1/a.Zaa<-1
N
N -.
=.f(x-5);
f definisana na [0, 1] i vati
2.17. Nai skup vrednosti funkcije y = y(x), ako je:
tada je funkcija g(x) = f (3x2) = f(t) definisana za t E

[0, 1],
odakle je -1/\/ <x < 1/0.
b) Analogno kao u a), dobijamo da je 0 < x -5 < 1, odakle je domen interval [5, 6].
c) Iz 0 < tgx < 1 imamo kit < x < 7E14+ kn, k E Z.
= ! 5. ;t=?
;- 1
{ J. >Ei
55s-d5
=
t,
<
O_ xo o
=,.,arv-!iu-L"Iil(
o i9.E.[l-
slucaju, treba da budu zadovoljene dve nejednakosti: cos(sinx) > 0 i

< 1. Prva nejednakost je zadovoljena za svako x, a druga samo za
I(1+x2)/(2x)
=
siedi
da je traieni domen dvoclani skup {- 1, }.
x 1, pa
U ovom
tD
1)
=*r*r"";
definicioni skup interval (4,.).

k) Funkcija je definisana za sve vrednosti x za koje je -1 < 4+2sinx < 1. Kako
je 4 + 2 sinx > 0 za svako x, to je i 4+25sinx > -1. Znaci, ostaje da se odrede
vrednosti x za koje vazi 4+25sinx < 1, ili 5 < 4+2sinx, sto daje sinx > 1/2.
Poslednja nejednakost vai ako i samo ako je it/6 + 2k7t < x < 57t/6 + 2k7t, k E Z.
<
3x2
J.; ,i"
\
=.
(_ a
i. di
o
IrE f +ii?3-=a
arcsin je interval [-1,1], pa zbog uslova aresin(log2x) > 0, mora

biti 0 < log2 x < 1, odnosno traieni definicioni skup je interval [1, 2].
definisana za log31og4x > 0, ili log4x > 1, iz cega siedi da je
j) Data funkcija je
i) Domen funkcije
+l
S
i
h) Funkcija nije definisana ni za jednu vrednost x E R.
rJ
Y
3x2,
odnosno za 0 <
o-6:
D
u. >-.
A 1'. d
b) g(x)
Resenja.
a) Ako oznacimo t =
"-:;S'i'\
g)
f)
{x
lnsinx > 0 samo za one vrednosti x-a za koje je sinx = 1, to je trazeni

definicioni skup A = { (4k + 1)7t/2 k EZ}
definisana za x > O.
Funkcija 1/1 -x je definisana za x < 1, dok je funkcija
Dalje, formula g(t) = arcsint definisana je za -1 < t < 1, tako da za x E [0, 1] vai
-x < 1 i 0 < < 1, pa je domen date funkcije A = [0,1].
da je 0 <
arccos
Funkcija
s? definisana je za -1 < V--2x < 1, odnosno za x E (-co, 3/2).
<
arccost
< 7c je -1 < t < 1.)
(Za 0
Funkcija
je definisana za x < 0, (jer za x > 0 vai Ixl -x = 0), dok je
vIzl x
funkcija ln(x+4) definisana za x > -4, pa je funkcija f definisana za -4 < x < O.
d) Kako je
e)
kEN
e:s:te B
g.-ai
iF
S
?,i
=
Or/21
{.x
ei-t*'r;i:
s ['-,') *
(=:
o
a) g(x) =.f(3x2);
definisana za svako x E R. Funkcija g(x) = cosx2, x E R, je

c) Funkcija
ako
i
samo
ako je 0 <x'- < 7c/2 i (4k-1)7t/2 <x' < (4k + 1)7t/2, k E N.
nenegativna
Za svako x E R vazi x2 = IxI, i kako se funkcija cosx'- nalazi u imeniocu, to je
E 1[8 Ixl <
U
E Il8 v/(4k 1)7t/2 < IxI < V(4k+ 1)7t/2
U
A =
-NY2sinx je
2.16. Odrediti domenfunkcije g, ako je funkcija
{/\I's--ija
:,:s- d
[4k2n2, (2k+ 1)27t2]
kEZ
b.J
kEZ
= 7t/2.
Resenje. Neka je f(x) = arctg Vx(x+ 1) + arcsin Vx2 +x+ 1. Funkcija je definisana
za x2 +x > 0 i 0 < x2 +x+ < 1. Odavde siedi da mora biti x2 +x = 0,
pa domen
funkcije ima samo dve tacke: xi = 0 i x2 = -1. Proverom se dobija da su to i
resenja date jednacine.
N)
ii
:3
3x + 2
:s-ti
$ :l,XE 0S &3:;
=-l 3
"-'F 8,$i?;
Eery, I
-;;= g
n
"
+'l-j
e*'
Y'1='
i-+
oq t,i3
I ln :- -P
\
; *
o x
x.
Ei, -i-.e _ f tro ql
35
2.15. Resiti jednacinu arctg -Vx(x+ 1) + arcsin v/x2 +x+
F-a-;g,tosFg
i;
elsE
flEf 5! iiite ;*t
IIg*i;;'
il
+ii*:*i
ili
&erHF'^
;i i3ql
fsrF :;'
eiri
n=ial :;*
;-k i::l;
Ea
;g
iu iIxf ;ti +E ;iX[
Fa*si1^
[*;ta:- tr'; lg l:;fi ;;:;Ii A-fi' el
:+gi- =s i|.ei; IigI= +; i1
2, a funkcija
je nenegativna za x E (-00,1] U [2, +.0). Prema tome, domen date funkcije
je A (-00 ) U (2 +00)
_ Vi je skup It e t > 0}, sto znaci da je A C
b) Prirodni domen funkcije g(t)
sins
>
0
<
> s E u [2k7t, (2k+ 1)7t]
Iz toga siedi da je A =
[0,+00). Dalje je
a) U datoj
orlu'ierut\)
iJ .:9 g7, '5
=?;
7, i;
;NiF, eg,eN gF
eR
E.
+
;
n
=f
-E e*g.
!D_*-\o==:snk,
l:
a E' * i' e,erg
!:
F'
3
H
e
?
3
=
==8.
".b'
P ix i:#: er ii;+
E,E
g(x)_= x2
formuli imenilac je jednak nuli za x=1 i x =
+J"
a.-E
- i''3-?E=*";;E
*
* it':'at'3:
-'_
;
ti?^;i
;:::BE;,q'
i5i,
=li' :=,rAelffi E!;[1H igatE i
++EEIiEs*flEE
e:; r Eg;a n $.TiT,i"*i-* iiHi !- ;ii3E
i;r
yj 3 *;' * : is
g 3 l1 ia il"5 :?i* :e'l;=
g.g * S 1; i+i ;: e.r1i -s :a
a.ri-i 5[ =E
*='i
3E: -'il *<t
=
s ;s:--iE;"1
ilt E,^; ts
i?r?8-i.: =
! lT I*i +: ?$[l *l Ii
B f,s-a:;
S=
ri[
S3=a3i
3=il-I
$if
I
z:rsr
n:rr
ii;i
E-i3;t-=1"'r: YAI4 z1
gE
g
Es-.i'?- E'
gesenja.
s
9 g
I
S9 13
E !: er[
q:C t9i--' 11 *p s.F =r ? 1rGE Bpp Bn > NX ]ic
-*:e-r,1
Glava 2. Funkcije
34
1+2x
Giava 2. Funkcije
t--
'!
Iil+r s Q
ll,- a
'V(x- 1)2+
f (-1).
Ox+ 1)2
-.f (x)
-e
<
,'
i lr-i E 5E e3,
moze predstaviti kao
ri' E
(-a, a)
3 'l E i *A iAS
f
E?
:
Esi5i=sEruE
f parna funkcija.
(x)
Resenje. Funkcija se moze pisati u obliku zbira (x) = f(x) 2f (-x)
f(-x)2
f1(x) + f2(x), x E A. Sada se jednostavno pokazuje da je fi parna, a f2 neparna
funkcija na A.
&,
je funkcija
periodom kT, k
f
E
A -> B periodicna sa periodom T, tada je ona periodicna sa

Z, k O. Pokazati.
:
&,
3 1;
2.26. Ako
ii*sgsEg
+;E*+.:ii
i'll?+
,l ll?
S
Rg ?t{
-r: ,
-;lB
,->d
E
ji'],ililg!,*ii
ea T ic
;J
u.,; .li ; ,,^ -:JI E A P'i E e :i erii iEF
y
e
;'.
rEe""9ArE
=
EE
tsgi_ilg
llsi;lji1*EE:p
ss:p;\oj
=5
e-x-e"
((-x)+1)2+ ((-x)-1)2
zbir jedne parne i jedne neparne funkcije.
!
i
Resenje. Metodom matematicke indukcije pokazaemo da za svako x E A vazi (x +

kT) = f(x), (k E N). Zaista, pod pretpostavkom da je funkcija periodicna sa
periodom kT, k E N, iz jednakosti
f(x+(k+1)T) = f((x+k)T+T) = f(x+kT) = f(x)

,
f (x 1
f
f -
siedi da je funkcija periodicna sa periodom (k + 1)T. Na osnovu (x) =

T + T) = (x T), siedi da je funkcija f periodina sa periodom -T.
E:
,s
-Y
EH !lÎ t ;=
i sq 'l: i; i[{= ET
s *l fl i is i=f
i a: i;!i xlHr rtr.S *g ! nE l::
iti;i
iSt ;1,':
^l^f
5 ! =i iE,
2.25. Pokazati da se svaka funkcija definisana na intervalu
,S
::
Y.!
gEi
ii+
a) zbir parnih (resp. neparnih) funkcija parna (resp. neparna) funkcija;

b) proizvod parnih ili neparnih funkcija parna funkcija;
c) proizvod jedne parne i jedne neparne funkcije neparna funkcija.
2x "' + ax-"
mogu
},
3
da je:
+ x-11 =
E N,
2.23. Pokazati
: +
?
: i
i= =
ae
Z? i
!;,, ='
tt{
iS A; rS3
BE E :E+*
Resenje. Jednakost f(x) = (1 /x) povlaci 2x"' + ax" + bx-"'

bxm +x", odakle se dobija a = 1, b = 2.
IL8
f je neparna, jer za svako x E IR vazi:
(videti zadatak 2.43 b)), je i
,1.:
a
"'
fiinkciju (x) = 2x'" + ax" + bx + x ", x E 1R \ {0}, ns, n
odrediti konstante a i b tako da za svako x
vazi f(x) = f (1/x)?
2.22. Da li se, za
(x+1)2+/(x-1)2'
f je neparna, jer je za sve x E f(-x) _ (-(-x)

- = -f (x).
x)22
Funkcija f je neparna, jer za svako x E R vazi:
2 - sinx
f (-x) =1n 2+sinx = ln(2 - sinx) - ln(2+ sinx) =- -f (x)
i:;iil:*;iii{
\ {-5} dobijamo
:e
i;
f(x)=1-x5/2, x>0.
eeY-e-x
-xj +cos(-x) = sinx+cosx = f (x).

Funkcija g(x) = arctgxj x E R, je puma, a zbog identiteta
arccosx+aresinx = rt/2, x E IR,
f)
T*l
is
ii
d)
f(x)=1arctgx1 +aresinx+arccosx.
f (-x) = sin
+ 1/x2 = (x+ 1/x)2 - 2, to se pomou smene t = x+ 1/x, x 0, dobija

=
t
O.
t2
2,
(Poslednja formula je definisana i za t = 0, medutim mi smo
f(t)
nulu izostavili zbog dfinicije funkcije f.)
e) Kako je x2
f)
f(-x)=
?
E
IR
f (x) = sin Ixj + cosx;
d) Ni parna ni neparna, jer je, na primer, (1)

e) Funkcija je parna, jer za svako x E ]R vazi:
0;
t - 2, t E
e)
c) Funkcija
O.
( i+xy)
tE
iG- :E
\ {-7}, odnosno x =
ge ,:
iE lt. lri
-5.
f(t) = 1/(t+5) za t
_
b) f(x) (1 + x3) 1x3,
E ]R
f (x) = cos(x + 1);

E
f(x2)=1-14 x>0.
'>'ii
I, 1,be
6:I i*,s.
ye;r
*tF.
2,
', tE
*: i: **<i
T-"iE9 ,t <,i $ii
j::i"Ax
t
a) Uvodenjem smene
E?{i:=r
= x+ 2, x
d)
d)
i"ii;iiEEr aFEEI
1"ll'rE"Iil
tr=9fl+ t.\iiEY_EJEgq{E:
Resenja.
0;
f(1/x)=x3+1,
.f (x)
c,
f (x+1/x) = x2 +1/x2,
b)
e)
aGi c.
-7;
f(x+2)x+7'
2+sinx
f( x ) = ln 2-sinx'
datu sledeom formulom.:
=f
?? f
lt'
:
cr
-::
;a
_
,
c)
Pokazati da je (x) + (y)
,,
a)
1.
2.21. Odrediti funkciju
<
.o
f (x) = 1g i+tt,
;'+li
.rtr.
Y
2.20. Data je funk/fa
l: (i
za-xEI[8\{-1,-1/2,...,-1/k,-1/(k+1)}.
b)
Resenja.
b)
+(k +1)x'
f(x )=xz+2'
a) Funkcija
a)
x
1+kx
_ (f fk) (x) = f (.fk (x) ) = f
1+
kx
+
(
l/
za n
lA
lr
"lJ
,,
.fk+l (x)
= k,
-v
>
Tada je
1.
si
s
i
l+nx' xEIIB\{-1,-1/2,...,-1/n}.
= 1 i n = 2. Pretpostavimo da je formula tana
tana
za
rs
Formula je
f" (x)
vai
i: :irii:
5
.- +
d
:
rN; =i;
a:i
",ltE
as
= 2, 3,
37
2.24. Ispitati parnost, odnosno neparnost sledeih fimkcija na njihovim prirodnim domenima:
l:5r=E ;i;#Ii
R \ {-1,-1/2}.
Koristei matematicku indukciju, pokazaemo da za n
IR
4
o
E
,E
+2x je skup
'F :
iE
g ;, 7E
t_E A:
il-lq6 î d 'ili
*
q. rsl j
\ {-1/2}. Domen funkcije f2 je skup
.lf * s 3+
r sr --;
:
,E
-/
Es
-<?ss:i
I
:v i z =
a
< =
si z *n i^
I , t :t\
T i g l-pt
1
+'3
.\
7 sfs
Z
l:s
,,
. E>:
f a'
-ll :1 u :
,l- A r:r
E *I
1 ,El*
E
iq,sr'Egr
E *-!
-'l
I r s* tiS
E *.?
Domen za funkciju g(x) =
ca
36
r,e
.D'
UJ
IJ
f(x)= 1 +2c ,
2`
a)
(-co, 1);
c)
xEIIB;
e)
a fr :
.11 5JHFg'h<A,i
d) Za x =
=.'
i er-;-- ; i: =-_
*Ssp.<E5E'
3iS+!B(ia,z:-
i"i
Funkcije f1(x) = sin V7x, x E [O, +co) i f2 (x) = sinx2, x E I[8, nisu periodicne. Naime,
k-ta nula funkcije fi je k27r2, k E No, pa rastojanja izmedu susednih nula tele ka
-{ - > 1 4 o '* n ; 'i::
e
e)
sinx-cosx,
-sinxcosx,
x E(7C/2,7],
x E (7c,31-c/2],
x E (37r/2,27];
i+-
o ll!?
o(9rf }<l
?\-'rgnf+h-tl
p 6:
q9 5
f(x) =
A3
tsE
g(x)
Rastojanja izmedu susednih nula funkcije f2 se smanjuju i tee nuli.

f) Funkcija ft (x) = sin ki, x E l':, nije periodina dok je funkcija f2(x) = cos
jxj, x E R,
periodicna sa osnovnom periodom 27r.
i g se mogu napisati kao
g) i h) Funkcije
sinx+cosx, x E [0,7t/2],
tgx, x E [0,m/2),
-I-00.
0,
-tgx,
x E (7t/2,7t],
x E [7c, 37c/2),
x E (37t/2,27t].
c)
e)
f(x)=
x,
lox-
10
10Y+10-.Y+1,
][8,
_8
x E (-00,0) U (0,+co).
x 1,
rh
ll
><
Oa
c) Funkcija sin(7rx/4), x E l'.', je periodicna sa periodom 8, a funkcija

sin(7tx/5)
periodicna sa periodom 10. Dakle, data funkcija je periodina sa periodom 40.
(27t/)n7 = (27r/3)n.
(-0.0,1)U(1,+);
f(x) _ ./x'-+ 1, xx E (0,+);
data sa g(x) = f-1(x) =
b) g(x) = f-i(x)=1- Vl+x, zaxE
d) Funkcija nije periodina, jer je 27t/

osnovni period funkcije sin-4x, dok je
27t/3 osnovni period za funkciju sin 3x, pa ne postoje brojevi m i n takvi da je
1
1
funkcija g za funkciju
b) Funkcija cos'-x, x E R, je periodicna sa periodom 7t. Funkcija ./ctgx, x E

R, je
periodicna sa periodom 7t. Dakle, funkcija je periodicna sa periodom 7t.
je
f(x)=
Regenja.
a) Skup vrednosti date funkcije je skup (
0) U (0,+co), gto postaje definicioni skup
l
za inverznu funkciju, pa iz x =
(razmenom mesta x i y) siedi da je inverzna
1
periodom
odrediti njenu inverznu funkciju g.
o.
d)
xE
.)
41x0
b)
f(x) = x2 - 2x,
:-
f (x) = cos ]x] + 3 sin Ix];
a) Funkcija sin5x, x E R, je periodicna sa periodom 27t/5, dok je funkcija cos3x,

x E R, periodicna sa periodom 27t/3. Kako postoje celi
brojevi ni i n takvi da je
Snm 23 n (in = 5, n = 3), to je funkcija periodicna sa osnovnom
27E.
e e g
t\)
datu sa:
E:
f,
t'
esoixx
f)
2.30. Za funkciju
i(
+ sinx2;
x E Q,
x E \ Q.
1,
0,
Regenje. Ako je r E Q, tada za svako x E R vazi D(x+ r) = D(x). Naime, zbir dva
racionalna broja je racionalan broj, a zbir racionalnog i iracionalnog je iracionalan
broj. Znaci, svaki racionalan broj jeste period date funkcije, sto takode znaci da
ova funkcija nema najmanji (tj. osnovni) period!
Ako je i iracionalan broj, tada za svako x E Q vai 0 = D(i +x) D(x) = 1.
Dakle, nijedan iracionalan broj nije period Dirihleove.funkcije.
Oq
h) g(x) =
er
f (x) = sin
f(x)
Regenja.
-3,lEt"lE;
$a iii=..3qH;5?ili34:
ery
e)
"- o o
f
d) f (x) = sin Ox+ sin 3x;
g) f (x) _ cosxl + sinx1;
39
2.29. Ispitati periodicnost Dirihleove funkcije, date sa D(x) = I
i] i
3:
!.ii
" j1 ;i i-
Resenje. Ako je periodicna sa periodom T, onda je broj T/a period funkcije g, jer
je g(x+T/a) = f(a(x+T/a)+b) = f((ax+b)+T) =g(x).
Ako je T1 period funkcije g, tada je g(x+Ti) = f(a(x+
Ti) +b) = f (ax +b) = g(x).
Za proizvoljnu tacku x domena funkcije f, neka je xi = (x-a)/b. Tada iz
f(axi +b)=f(aY+b)=f(x), i f(a(x1+ Ti) +b)=.f(axi+b+aTi)=f(.x+aT1),
siedi da je aT1 takode period funkcije f, pa je T < aT1i odnosno T1 >
T/a.
\o
$+
t \
periodicna sa periodom T, pokazati da je tada funkcija

periodicna sa periodom T /a.
2.28. Ispitati periodicnost sledeih funkcija na njihovim prirodnim don7enirna:

a) (x) = 2 sin 5x + cos 3x; b) f(x) = cos2x- \yctgx;
= sin + sin
c)
o
o
i+E;te
e_L
;i+;i
Fs* :3gis$iii ei;:
*;; B4Et girifl#
-t
E!E+i= ff i -= s jsli++ ;i
$ rii:=S
:
a;;il
e r5
agE
--+
is;iE:;i,rra*S; r:iE
i
E
a
in",=
\
l;i
ri+A
E$t*-i
=i=;
=iEt*E;:=
E+- +=[1 ilii-;+i: I'j*i 1?'i;g,s
e.3+sE
Si
i:+;[g !'!'
I;I [-+:ftig;J
8.,.'3= frr).s8. lL:#lE# ii?
s
if+gig
iP
!rnn^nB ia E.ijl iE v:'u-, =*-o
[iE:Ei
3
r
*!
e a-. rh +8 ; 5
=e
=>[418e'."; ,J,_1;: qi*,+:g ii

s
;- B =Fi;?:'
iFEsi;.i3'ii5$; frii.s iiiii-It
i.
i I,i
r===za,*sEili5;'itg;S3s i! Si
EiiriEEiE:Ers;E!Er.i?r
+ ;i=nr: +S
+aseBoo=EiqjPIi$p-$;"1 il; i,
; :aEisEiiFEEE+*:;E,=';;;E
E
?i
;"-^-JE';.933:5I$';'!:E'
3iEg[i
-15.;t' , i;i'
-u"=s;:
*s:s,rf :B
=
>r
Glava 2. Funkcije
2.27. Ako je funkcija y = (x)

g (x) = (ax+ b), a
0,
!r,
ul
38
g(x)=f-1(x)= Jx3-1, zaxE(1,+.).
1(x)
2y
inverznu funkciju g(x) = f-1(x) =1og2

za x
1-xx
+2y' dobijamo
x
lg
(0,1).
za x E(0,2).
-x
2.31. Pokazati da su funkcije (x) = x2

+1, x > 1/2, i g(x) =
i
inverzne
resiti
x2
-x +1 = 1/2+ Vx 3/4.
uzajamno
jednacinu
1/2+ Vx - 3/4
Regenje. Kako je f(x) = x2 -x + 1 (x-1/2)2 + 3/4, to na intervalu [1/2, co] funkcija

7
monotono raste. Sada iz jednakosti f(1/2) = 3/4 i lim f(x) =
siedi da
je bijekcija intervala [1/2,..] na [3/4,0-]. Dakle, ima inverznu funkciju ciji je
domen [3/4,..]. Ako stavimo (x) = y, tada iz y =x2 -x+ 1, posle resavanja po x,
dobijamo x = 1/2 +
3/4 =: g(y). Znaci funkcije i g su uzajamno inverzne,
pa kako se grafici funkcije i njene inverzne funkcije mogu seci samo pravoj y = x,
to se regenje date jednacine dobija iz x2 -x+ 1 = x. Odatle je trazeno regenje x = 1.
+,
al--
-sinx+cosx,
0,
2.32. Data je finkcija f (x) = loga (x + x2 + 1), a > 0, a 1. Pokazati da je f neparna i
f je periodina sa periodom 7r/2,funkcija g je periodina sa periodom 27r.
odrediti njenu inverznu funkciju.
Funkcija
U
.v
tL
40
<-
G1ava 2. Funkcije
,:a
V1
a !'=
'=jii-<'Er,-j
.t-q+!,:--oO
t
,,
aaH=uull
?_itnia.-<
o :l -O tt>
.-,9 ; t
(J:=
u =',_.,=
a
=z
XHX>^J
-:
-FE=
rE==
= ocj
i-'"
.J
lHe
(-
il d l
B N
do
io 5;
.6^-"i::J
J6-!3
lL
\ to
o
11/
il
-i
f (x) = cosx
<
=t
)1
rh
Slika 2.4.
tl
-i
6i
.v
(h
f (x) = sinx
AIL
l)
*5.
E*,
-,38
u o
^
'.1
6j
5t=
i6=
rEE
dE'E
il
!
bo
ll
..!
f (x) = toga x
ll
.j
oj
Slika 2.2.
.x
-b
c:
C)
=!E
\::=
-'Sq c
.9,N
'6'-'i
Ycl
O
C O i_
C -
Slika 2.3.
f (x) = ax
-.--
Yu=1
=E o o
^;'O-^--d)
r
Z
E:g
a
-'",' q
t':^=,.;_
6 .iX.s5
c3',a.'\2sur..L-v.
HEol
;-:?
,ri r ( E; i
Z
N
=
3 d
q7
.2.j! yc S
+
A.
-.1-y
-y.
a),-,rE =lE-v
\-*
E- ? --'>
H E J- cJ.-;
3.s--:+
1;
NI/
Slika 2.1.
,,
Ir
d)
u-.u16
oEu_.!l?_vi:
- '3 a :i :
-.;94Y--=
>.r"-ai:='---"=
fl s? r1=-*.2.ii:ii
rs i! tr : 5 Ei
f (x) = ctgx.
izF=
\3 Nzsl{
f (x) = tgx,
A
c)
f (x) = cosx je definisana za sve x E I[g, i njen skup vrednosti je interval
*E
iJe
-'E=SJi
6 E
5 E
1:
:
tr Y --o.r *
=.9
o
.
_r
.a
.i
i
i
< !<-r
l&Si:-'o
E
O a l
N
- '\
;.-
?;
b) Funkcija
.:<
-:-
oo < *i
llB x is:=
:t't':
t I: ;-) -r!d
ll-i 3
?,r
,a |
>?
\,:i-
5v Ei-f
Sg !31
*- u
-j\
!tS.aj6= aBu
*tr^:a .s. ,9.- n
6..-'-N-v..-\H'=
N ll ! =:,t,
ll .= H ^::
= ? H E ^'C ,, -
Regenje. Eksponencijalna funkcija (x) = aX, x E R, raste za a > 1 (slika 2.1 za a = 2)

i opada za 0 < a < 1 (slika 2.1 za a = -2 isprekidano). Funkcija je pozitivna za sve
x E R, pa nema nula. Eksponencijalna funkcija bijektivno preslikava IR. na (0, +.0).
;
"
;;
..
6
a
,,
ll
;
\-i
-=
E 'E.,4-3
fr
lr : *JzEX=
]':-=:=:E-i
i
a
i= ^
.L:-j:=
f (x) = cosx,
b)
[-1,1]. Funkcija je parna i periodicna sa osnovnom periodom 2m Nule funkcije su

u tackama x = 7t/2 + kn. Na inteivalu oblika (2ktt, (2k + 1)rt) opada, a na intervalu
oblika ( (2k + 1)7t, (2k + 2)n) raste. Funkcija ima maksimume u tackama x = 2kn,
a minimume u tackama x = (2k + 1)7t (slika 2.4).
2.33. Nacrtati grfik
a) eksponencijaine funkcije f (x) = aX, a > 0, a

b) logaritamske funkcije f (x) = loge x, x > 0.
b{
'?.lreF'i,?r:Etrq
lrt
5rr'
;Ei
d 9
q-
-=
= =
-'.=
f (x) = sinx,
Resenja. U ovom zadatku k uvek oznacava ceo broj, tj. k E Z.

a) Funkcija (x) = sinx je definisana za sve x E R, i njen skup vrednosti je interval
[-1,1]. Neparna je i periodicna sa osnovnom periodom 2tt. Nule su u tackama _Y=
km. Naintervaluoblika(-7t/2+2kn,7t/2+2kn) raste, a opada na intervalo oblika
(tt/2 + 2ktt, 3n/2 + 2k7c). Funkcija ima maksimume u tackama x = (4k + 1)tt/2, a
minimume u tackama x = (4k + 3)n/2 (slika 2.3).
Ea
(x) = sh(xln a). Znaci za funkciju f(x) =

sh(yIna), sto daje inverznu funkciju
+ x2) inverzna funkcija je f-1(x) = shx. Odatle je arcshx =1n(x+,/1 +x2).
ln(x+
a)
cE
,:-:
=;
rr sll
-a -y -e vina -e -ylna
dduil
* jj.
?EE.',
c .< >,
=Ey
.:-
a .. trr
'!-l
?
^
<
E
X,. l \l
"l
-lr*--5
-l^,3:
a Yl+Fr
r;Sl_.;l!:
L -
-.j
"
!+
?a
N
2.34. Nacrtati grafike trigonometrijskih firnkcija
= 10ga(x+x+1)(-x+1/x2+1)=loga(1+x2-x2)=0,
siedi da je f(x) _ -f(-x), dx E IR, tj. funkcija je neparna. Ona raste na [0,00), pa
zbog nepa>nosti raste i na celom skupu R. Ako stavimo y = loge (x + 62+ 1), tada
x+A/1+x2 is -Y=-x+
+x2, odakle
je -y=loga(-x+.x2+1), gtodaje
jex=(av-a-')/2. Kakojeav_lnar=yrJna tojex=a
^la
Iz
Fl
;;
>
/\
ttiil
^q)t-iI
l^.iZr)!
'isr
lJ
teao'
\
x2 +
!î;i:,aa--l
-:T],l^S:GS
.or-PE^'q-,,
&ln'tt ?.Err \ SE
uS,=:el;.g:.d Eq
I
;.
.l +l+ l;F
E
c ,
i
1>
i
9:5?3;:
='\
q
!'?
-! := u
ez
,'.
,:l1l+=-*+;
,, tcr.-cJ
I ..r' E:i
':iil^]ru
. cc O
! t U.,
.h Ir|
CvOCJO-rM:li,ad-
=>>;:t
EiiTEl; gj F:
Eg-+<ir:
PF
i;>
cd- d
.=;.i
a'
:l:
i,, ri rr E- si.r,:
SC 'a'vE
... :3*
<6 I i ! ^
.o
9 - (g-'"
irC S:=
EI'fr
'l'?
E: ;?T s"S iF= frI1
&fr&
.dQ.
E*i
'=< ESr,
"il ?:
zF.a.a i,;=
,g
f(x)+f(-x) = loga(x+Vx2+1)+loga(-x+x2+1)
12
Resenje. Funkcija je definisana za sve vrednosti x E R, jer je
41
)N
'3.'i
,)-!
Yabo
UC5
Grr=
Eo
!QN
\l/
&
--:
boo
^F
logax,
bo
il
c.i
V)
Slika 2.6. f(x) = ctgx

,iz
bo
f (:x) = tgx
tl
sl
Slika 2.5.
=
rh
log, x-logy, logax" =

bo
qo
9u
logax= 1/logia, loglax = -logax
^
--
)=
10
bd
loga(x y) = log, x+logay, log, (
v
'o-E
i:X
oN
e il.;so
c.rBlld-'
II
N ;l 5^
d c'l
a
n .=, c.r . ar -. oi
'. N (J '-v
X_'-'lju()s99
t:i
t
bOod !l
X EZ:
b.0 o
:- -,i = U ^ 1 n E n qo
*>;5a.:
(-) @-:
E,i\
H'-!ai1 364
-:-=.i
6(J"t
9!rrscq
al
i>.N1,
b) Logaritamska funkcija (x) = logax, x > 0, je inverzna za eksponencijalnu funkciju

y = aX. Funkcija raste za a > 1 (slika 2.2 za a = 2) i opada za 0 < a < 1 (slika 2.2
za a = 1/2 isprekidano). Nula funkcije je x = 1.
Glavne osobine logaritamske funkcije (x, y, a > 0, n E I[8):
o
o
sFi
=.
',
i,
o
R.
x:6.
P;,
ir;1! i ? +
ril,,p-*-n
-l \ l:.1
I
+ .o
!1
+ lt .<
N |J 5
.D
r
:-(.' *i ?yllrn
< E
<
c
=L1l j,5
<b't@bi4
4 <
U-
d-oE
g -ti ;aa i
lP
"^ T!u
!"r
,,^*-.
"uf j-i-'rgo
sinx
- .<
ti 1
1
ta
.: ?
-/-r-
.\
il il +
) 3,
=
i.rli
;}'--'Tf-u-(\
--
!1e",
i
tr
3F
et | ;r
i-'''- 1
1;
1.
=xSln(X).
x2;
::
7t.
o<
-.
ll
oo
NJ
f (x) = x sinx
..
khl
^
^rn A
pokazati sledee nejednakosti:

cosx
b)
< it/2 x, x E (0,n/2);
d) cosx > x-x3/3, x E (0,+09).
,--= *=
8t:i
l<64
']-
lai
E (0, 7t/2)
(!5
>,
;X
"I' ix\
x.r
< x < tgx, x
Slika 2.8.
'û
',1
<xa;r\_
S..rn
'u+ E :9
t+;3
F F
? ;
': ;>
Ei J,q
TJ:
'l,n
,-= i
Fo \'l
.,
I -\l t-
il
UJ :.1
'-,1
- f
:.,<
:<
tJ
I
l''
f(x)=3Ix-11- +21+x.
I
d)
s.X t f 3
e. - -,--:rr
S
A
IT
Ni
;lCJi\ ?
:-:.
D
d.
A
f i!.
!.5
33s
O\t-a.e-Erc
Ur
(})
)J
}..)
-.
\:
_;_
b)f(x)
f (x) = x+ sinx
1x1, x E R;
c) cosx > 1 -x2/2, x E ';
ll
v!'
!=i
cos x + 'cos x1;
a) sinx1 <
1
.ra
-r-nl
I
P)
-,
.x'-;
!n
x-.
a
-L
t'G
,2
.-
f (x) =
l,?o
c)
a!r=
UJ
bJ
=x+
f(x)
(x)
+ cosa'
ris
- cos a
2.37. Znajui da je sinx
a)
Jf
UI!
l.'=.90
+ctg2a
tg2 a
+tg2a'
Slika 2.7.
235. Nacrtati grafike sledeih funkcija:
f. (x) =
kli
tg2 (a/2)
l\,/ A x
x>
3x -5,
-2;
-2 < x <
xx'\
+cosa
2
rS E
i
Ns
= E
5
6 -
bl+
;io
*9!
+ctg2a'
x<
a cos = 2 (sin(a +) +sin(a -)),
:3
f)
-x +5,
-3x + I,
+tg2a
f(x),-----
c)
xf
e)
lt
ctg2
cos2(a /2) =
d)
f (x) = xsinx;
f (x) = sin( )!
b)
ll
- cos a
+cos(a +(3)),
f (x) = x+ sinx;
.f (x) _ .1
stnx
a)
0a
x
cos- a
(3)
Prema tome, data funkcija se mote zapisati kao:
s i
2 ( cos(a-
=0 akoje xE U (it/2+2kit,3it/2+2kit).
kEZ
f(x)= 3(x- 1)- (x +2) +,x= 3x- 5.Za- 2<x<lje f(x) = -3(x1)-(x+2)+x=-3x+1.Zax<-2je f(x)=- 3(x- 1) +(x +2) +x = -x +5.
,ru"i->
/\
cosa cos =
sin
;i
2(cos(a- )- cos(a +)),
sin2(a/2)
;;
cosacos =- 2sina + sina
-,
2
1-tg2a
Al
cosa +cos = 2cosx + cos`
[-it/2+2kit,it/2+2kit], odnosno f(x)
2tga
tg(2a) =
tga+tg= osa -c s
cosacos13
x<0.
2.36. Konstruisati grafike sledeih funkcija:
'
G -'--
a
a
sina +sin = 2 sin + cos +,
2
sina sin (3 =
d) Zax>_1je
cosx
cos(2a) = cos2a-sin2a,
sin(2a) = 2sinacosa,
kEZ
s.)
sinx
sin'-a+cosa= 1,
tg.x= cosx
ctgx= sinx
sin(af)= sin acosfcosasin,
cos(af)= cos acos+ sin asin,
tgaftg
ctg ctg +l
tg(a+)
ctg(af) =
tgatg
ctga+ctg
x > 0,
2x,
0,
b) Iz a) siedi da je data funkcija definisana samo za x > 0, i vazi (x) =

1/(2x).
cosx > 0;
2cosx,
=
c) Funkcija je jednaka f(x)
=
cosx < O. Dakle, (x) 2cosx ako je x E
0,
E R za koje
je sinx
0, t'.
J je
J na skupu
P
1[8
R.
\ {kit k E Z}. Skup vrednosti je Funkcija je parna i periodicna sa osnovnom
periodom it. Nule funkcije su u tackama x = (2k + 1)7t/2. Funkcija nema ekstremnih vrednosti, i na intervalu oblika (2kit, (2k + 1)it) opada. Vertikalne asimptote
grafika su prave x =1cit (slika 2.6).
Osnovni trigonometrijski identiteti
3- b
B c:
a) Data funkcija se moze izraziti kao f(x) =
U V I l,
n fr Pe_o
R.9
5 3 E
+.4.
x-
tl, 18 i;?}:l[?;q
+iE. s !*tr
g
,, l A13 -a
".t 5 33
Ei;f B[;::
;reEE
;'":.r
'li.s iil*=,i,
E.
5E*fl 5=:i
g
rga; ?H:r
ir.
i;^
ErE
alg n:ti
:t3*
:eAa
P
Bg= eis
sil e f *r E6 +rJ s E;
_:'
ri+fg rEgFt
n
;l
,,-l[ =:;t'14 E' Er]Sr E;i;r
.,i -ltr,",-Y--T
ii1z,,, ?ealz;
a a 2 H ;.Aglia"
;i; ? :-i:-l*'BlsE,u =, i-ai:-* a+?[-3
t'l;' u
ir',=]
r":r B *E iir,
*3 i*?;t
,-^:'r=
6-lT-15E
o.=Erp
? 7
a.
o
il
gri;s
-ro-'*
=rrE=
[
d
;
2.
S
-4 L
s' =iE
c3tr>
i"
e
i
-t
f--i[;
rr
e
.
.E
!
;
B
3d
i,+;, d;
=z e.su
H 3 ? "l:6
ci+q
l+=
5: :
s \ ? 3 ?.6 !. q a ,:=.l-fr= ,:=3ni,
= COS'
d)) Funkcija
J ctgx
J definisana za sve x
,,,., je
H ,,," *1X.3-.F
Uputstva.
= --cos je definisana za sve x E IR za koje je cosx 0, tj. na skupu

R \ {(2k + 1)it/21 k E Z}. Skup vrednosti je R. Funkcija je neparna i periodicna
sa osnovnom periodom it. Nule funkcije su u takama x = kit. Nema ekstremnih
vrednosti, i na intervalu oblika (-itl2+kit,it/2+kit) raste. Vertikalne asimptote
grafika su prave x = (2k + 1)it/2 (slika 2.5).
c) Funkcija tgx
43
1l
?'-i=r>E:6-c'
+ q
l.)
A
N)
Giava 2. Funkcije
42
CB
Giava 2. Funkcije
44
45
.\a
.s. t
'u'
il
taa
\\\
,CEE
saat
'Y
Yl^'lY
rl
$ k I - lt+l$lu
* sl
E'llrl
s"5E
.c{
eX-e-x
a
la
ll
e
f (x) = cthx = exeX_e-x
d)
tl
f (x) = thx = e.X+e
I lr
slu
-Fl
- l.Ulu
c)
eX+e
f(x) = chx =
2
b)
l'
<i
at
f(x) = shx =
I I
- I
rlo'l
r
2r I|
sllll
a)
4
!!!
!!L
q'
Oa
vcsu
6
(+J
2.38. Konstruisati grafike hiperbolicnih funkcija:
)i
}l
tl
c.i
6
u
U)
Slika 2.10. f(x) = 1/sinx
II
(n
f (x) = sinx/x
B
&
Slika 2.9.
xs
ilyE
'xo
rild
o.-'e
"ix66:=
ea
t2
f)
lfthxthy;
ch(2x)=ch2x+sh2x;
sh(2x) = 2 shx chx;
2thx
th(2x)
1+th2x
a
d)
? tl-- =
+
\ IEI:
3
q66
b)
ii ot lil
il
.,
b' e' a
55
-H
:
'x'x-?
.i
.*=
..lN.j_yxtr
toaEE
!
''i;.=
9le;
"E ,. ; lli
\d;ll
.3
r "l "r t--\
th(xfy)
-H
".'
e)
Y a
tl
f (x) = x sin (1 /x)

Fi
o.i
6i
(h
Slika 2.12.
JC
lt
f (x) = sin(11x)
B
-i
(s
c'i
U7
Slika 2.11.
ch(xfy)=chxchyfshxshy;
sh(xfy)=shx chyfchxshy;
thxfthy
^
!,
e)
{
u
a)
:Xts
2.39. Pokazati sledece jednakosti:
f (x) = cthx
!()a
illl\rr,,-l')-e>
Slika 2.16.
il
:<
f (x) = chx
Y
î
-V
.allllll6U
=
v)
>ixi:3\
i;
E .:oiT?xtt
ET-n
xx!y?
Sovi:;9d
F50
<^^
-o6q'oF
{-iJZ
o\
a:l
I
llE ,C,Z+
q E?itli.s+\
=
: o o -t1l;
:1'k.*
Y
->
.r;
o.l
f (x) = thx
(h
c.i
Slika 2.14.
cd
-t
Slika 2.15.
lt
c.j
c.i
rh
f (x) = shx
Slika 2.13.
()
oo
u.,
tr
iJ
:ll|<
-I
,qo>,
*";t
-v
'isd
,EiS
.l
Uputstvo. Iz definicija funkcija sh i ch (zadatak 2.38) siedi za sve x E IE3:

ex = chx+shx,
e-x = chx- shx.
Na osnovu jednakosti ex+Y = ex eY, x,y E R. i prethodne relacije, siedi da za svako
5
-t
o
q
F
:-
,o
C)
+....:;;+;;:=+
2r
rI
^l
>(
oq
lt
.i
fr/t b
rr
2?
aD p
-'!)
JOE
ol
y=lt
7t/2
= arcctgx.
d) k(x)
= arctgx;
i3
ll
c) h(x)
aW
x'
o-
**
-:t
E\ NJ
j"
,6tJEl
t.u,
@J
-Y
i'
i.
h-
,=: +
!l
=
-Or.OJi ^
l:--s.)A
P t
;î6)'"
r:a\ (D r
^
9-+r^V
.:p^q
ol'c
IXOEd-+
oE
i5..t,t
)J))"-/
p_.=_.\J2i
r n o .)
^xi
@
9)5:
;
(}:Y
Y'
q
.-DF
o\Y)r'^
N ;9.E
A i :J.='Fi
PZ-u.fN o
D
:+AN
Ni
:7f
rD
PE:i
Na
H-?
-.,
.. +. :*;},
=2chx2yshx2y;
loo s,a
<:' ;. " -6
-.
r'
i!
:<
l'?
ab
12
-l l.<tsrll.<
-ll -lr
5:F'i:r)i
6^1
-a=
!.Xtse<i
L.d
A
@ rr ,Ii l;-- *,;.
il Co
E'
^
- .O
poa
:..E=;=.:-+;;i;!:.
"
:1
'rv
$ .jr
3. ;9
a2
.i6)<=
=
t
o
a. g
r
p qN
q
sh x-y
b) Funkcija g je inverzna za monotonu funkciju G1 [O,7t] -) [-1, l] datu sa G1 (x) _

cosx, koja je bijekcija. (Proveriti!) Definicioni skup funkcije g jeste interval
[-1,1], skup vrednosti je interval [O, Tt], i opada (slika 2.18).
e) Funkcija h je inverzna za monotonu funkciju Hl (-7t/2, 7c/2)
R, datu sa
=
h
definisana
na
celom
Dakle,
I",
HI (x)
tgx.
funkcija je
skupu
njen skup vrednosti je (-7t/2,7t/2), rastuca je i neparna (slika 2.19).
y
=i'.i'lo
Oa^:O-ox
v)^\51
4-i*4-
g*ii
^.Wrh^
-3
2.41. Nacrtati grafike sledeih funkcija:

a) (x) = arcsin x;
b) g(x) = arccos x;
shx- shy
= cthx cthy 1
y)
cthx cthy
iôNi"q-,'.O44o=aXSt-=
:.=
!
4
=
û
;l
---r:4>{-|fr
E-'Ej.
.t-+-J=.i'i-.'<.
d)
x+y
chx-chy=2sh 2
=5.,,^!
-.
i
b)
shx+ shy =2shx2ychx2y;
e) cth(x
ab.
:-?
:a
x+y ch x-y
a) chx+chy = 2ch
2
2
!_od,l=
\.
l-lc*l f-li:
g- n
f []+ ol= -v,{ <
2.40. Pokazati da za svako x, y E R vate sledee jednakosti:
c)
47
=.
X
9'
tg
s;.
-:-
:< >s =-i<

7i+ =14 ^+,r n\ A.].
--l'
N
-ll-lr
Yll .1.
F
1.. 'l= S :i ll
!D:':^
[J
e-(Y+'')
u :
= ch(x +y) + sh(x+y) = (chx+shx)(chy+shy),

= ch(x +y) - sh(x +y) _ (chx - shx) (chy - shy).
q ? + A ?:
e`+''
E;
5,
vale jednakosti:
][8
3il til ? t. 2+
ri
i+h'
Giava 2. Funkcije
x,y E
t',
r.l
46
Slika 2.19.
f (x) = arctgx
Slika 2.20.
n/2
f (.x) = arcctgx
R, datu sa Kl (x) = ctgx.

(0,7r)
definisana na celom skupu 118, njen skip vrednosti je [O,7t], i opadajua
je. Ova funkcija nije ni parna ni neparna (slika 2.20).
d) Funkcija k je inverzna za monotonu funkciju
k
g
e-dg
2.42. Nacrtati grafike sledecih funkcija:

a) (x) = sin(arcsinx);
b) (x)
= arcsin(sinx);
c)
f(x) = xl/lgx
Resenja.
a) Funkcija arcsinx je definisana na intervalu [-1,1],
(slika 2.21).
vali f(x) = x, x
[-1,1]
"'
a=o
ts'
P^r
J.
o\
:.
6or
90
â^
, A= t/\o
a u/\ n
X sr=
: rj:-: *
a,
o-dl \qo
Ô
-)\xî
ilXi-@
(*.)
c) Funkcija je definisana na intervalima (0,1)

vali f(x)=xi ilgx=Clex10=10.
P.
"Hfrl!.
do
.--l-
V)
N.
!Y
LI ;U
"aYo
BO
:1 P
1tl
H E'
- ti'
b) Funkcija je definisana na celom skupu R, jer je sinxl < 1. Periodicna je sa perix,

-7t/2 < x< 7t/2,
odom 27t, i vali (slika 2.22): f(x) =
7[
x,
7t/2 < x < 37t/2.
{
r'*
N(<
ts.4=r
Atx
-N)
5
o
n)
-l:i
ll
\
!t
ts:
o
p
Funkcija F1 se naziva restrikcija funkcije F(x) = sinx, x E R, na interval [-TE/20t/2].
rl
1
T.oll
rE'r
,1
,
H
a
3
F\
; -)
-'
^r
(;
'u./
(=^
o
;
-=
wo{5=J.[i=
*<jt---+"xp.
o N\-o-:lc'X=3-.
D f 4
l2 a.
'e
rD
.)
=.
iE
f3sT
O ? =I=
= +-:
f|.,:.<N
fi lE'E'3
='B?
655
_
A:,:.,-
I-
==,
Q. -.
=-XrA)=vo=\.
---'-iA<-=-
L;'-?B
0i*d
:-x
Ng
I P 55
U<
c'o
o D i a I= =
-. O
'-t< FD
--on =--'^'--O3:3
=
i.
?,
'',i
?V ! = ^<. = =:#
x:946168.6
6';'
tr 6 s - rJ\
E4
Jv
:J)
N
4aO
s b.
r._9
6. -=
D--ukE(!Fj
S =--.
- :_- qD
i'aD
_\. Ir
-pq.pv90\_.=.@
3 ? I
C=.C
fD
=3@A'1
ar^J.H*:1H(!
S, o
=+-
?-.*"' .-
=
X-E.tjil-!eo'('U
=!
l-î@'rtloa
- - - d lJ FD :L0o
DD-.-\--J0q
iht3Noaf=n
.;,9-;;J
=E.3i
X=;ia;F'?
Q -{NI
\:i'D:*::EP
L.d:
^, 1 2. -: X >
.D.D-^=.o-jO
-'h<
+,?* 3 3 9,5*.9
D'E
(D
Resenja. Osnovne trigonometrijske funkcije nisu monotone na svojim definicionim

skupovima. Zbog toga, da bi se uopste mogla definisati inverzna funkcija hilo
koje od njih, potrebno je prvo izvrsiti restrikciju polazne osnovne trigonometrijske
funkcije na interval (po mogucstvu Sto veci!) na kome ona jeste monotona.
a) Funkcija f (x) = arcsinx je, po definiciji, inverzna funkcija za funkciju F1(x) =
sinx, x E [-71/2,7t/2].1 Valno je primetiti da na intervalu [-7t/2,7t/2] funkcija F1
raste, a da je njen skup vrednosti interval [-1, 1]. Zbog toga je definicioni skup
funkcije interval [-1,1], a njen skup vrednosti interval [-7c/2,7t/2]. Dalje, funkcija f je neparna, rastuca i ima nulu u x = 0 (slika 2.17).
o
o
ll
FO
f (x) = arccosx
|r
!..)
Slika 2.18.
?;'o;
a il
i E c- d
Dr + o
d6
tr to +.=:
5(
f (x) = arcsinx
;J.
)J
FT
(A
Slika 2.17.
Po
Funkcija k je
(1,00) i, na osnovu osobine logaritma,
.f
^x
ilE
.s>.J
l+.
vA<
\t
^l-:l
<l-
lll
-l* P \/
^l
-lN
.---rr- oi
lil
lr I
tTt
.*
ri
.*
\/,
vl
Vt
'*a
\/l
alNN
^>,A
cr
'J 11rnl
"S>,A
\/
_t,-QN
/\
^tl
t'\
l.
ti
-t
rNl
l\l
-x2 \/1 -y2)
T
!!
il
ilil=L\d
NL
f (x + 1) = 2f (x) f (x) =
t.
'\uoJir,
.i
ako je
*silar\
!t"E
,
lrr-\O
'-\Vl
0,--la
oNkO
g
lil
:l
(l-
){.-rU,=
>
L
v
s
Ni
)6
>u
'i
..
-Y,>N-pll
1
:Y=(E ,,,
e't,
(-, .0)
x E
za
1.1
^ l-
6l
> lk
Q,V
aO
o9
O=
dr
o
o
i: x
'i-
= f (x),
(xy-V1
E N vazi:
,:-
a{
ll
I o.t*il
.i
ll
6l-lo
,r'l
ll
^k ^
', .-)-t
\rkl
c.l
ll
k
(<
.(x+n)=2f(x+n-1)=22f(x+n-2)=...=2"f(x)
(J
... tr
etr
Vl
-i
- t), n <t <n+1.
',o
^'5s
q- oO
f(t) = 2"(t -n)(n + 1
)A
^6.^
!-
d a
6v
,-:
\)'-6
...=
f
f
av-
Odatle je (x) = 2-"f (x+n), odnosno (x- n) = 2-"f (x), n E Z.

Kako je (x) = x(x 1) , x E [0,1], to posle smene t = x + n imamo
=
o:z
<x<3
2(x-3)(4-X)
23(x-
<x< 4
.T':
I
Gx
.NN
io
Vl Vl *Nca:+
a BVlVlVlVl
VI VI }< R B
.NHVlVlVlVl
: I lcr+c.tc.r
\-,-
2(x - 1)(2 - x)
22(x 2)(3 -x)
t^^
-1 <x<0
0<x<1
f rr
<2
co
()
N
N
o
o
J4
d
!
Grafik ove funkcije je dat na siici 2.23.
to r moze
tr
t:r
l-
bo
2,
-2<x<-1
,N
lt,'
<
,m+
--- 'i
i-_
^r ^^
o
-Gl
k
l<--,J
-1
NO
(-tt
(2.1)
vvN
siedi
lI
-r-rXkkrrll
KNN'.I
il
r't
\U
nE7G,tj.
x(1-x)
f(x)=
.5'
il
il
f(x)=2"(x-n)(n+1-x),
-[-k
r
-i
,,
C! -
vv
2-1(x+1)(-x)
1,
Iarctg
tt,
ll
>'
:i,
\
+
boo
o
!
go
ts
bo
::
H
d
T
.i
! t oi
=Y b
vl
Resenje. Za n
x2)
x+y > 0;
27t-arccos(xy-0-x2-V1-y2), za.x+y<0.
arccos
2.46. Nacrtati grafik fitnkcije y

x(1-x), x E [0,1].
=N.
X*
<
2-2(x+2)(-1-x)
rE76,xy#1.
H
l
C)
co
ol
Slika 2.23.
/_l)
--.t-
l+l
l-t-
cos(rtt), odakle je
H
ll
+\t
OL
@>i
--1.
c.l
ol:>
l+y2
Yll
r
lr---
l"'ll.'
|_,
V1+x2
dL
4
o
a
o!
a2
.olld
()
lr
al
(
1+y2
_y2 +y1
xy<0 ili x2+y2<1;

x,y>0 i x2+y2>1;
x, y< 0 i x2 +y2 > 1;
I
\
'
+x2
-)
!N
ll!
llr
t>
'.! o l-r
9 o,lt
yo
9r?
aO
a)
ci q
H o-ll !*
:.4
N/1
-i
-il
xy
uzimati vrednosti 0,1 i -1.

Ako se odrede kosinusi leve i desne strane u (2.1), dobija se
1
A V n V
r a n !i
tlt
1-xy
tj.
1;
,1lo
r<l_
d:
xv=1, x>0;
xy=1, x<0.
q i
arctg 1._
XY
za
za
>,1
IO
iri
bo
a
k
d
+ll
.-l
^ r>\
'l*
-'t
bo ilr
't*
Y
dbo
b0
6l
+
<O
o1r
9r
G,
:l
Kako je larctgx+arctgyl
FU
xy > 1, x < 0;
=
+rn,
arctgx+arctgyarctg
-xy
x+y +rit <
=
1
q
9
za
; i
90
bO
51,
cn
?
r
c
-()
o;
= arctg
x+y
xv > 1, x > 0;
aL
g0
a
e'
.:
;
S
e,
Regenje. Iz jednakosti tg (arctgx+arctgy)
za
rt/2,
1,
Na osnovu toga je
Ay
x+y
<
za
x+'
7c+arct g
';
-..,
Vl
î
-)\{_td
< H
N
-|
`+'
7L+arctg I+xv)
2.44. Pokazati arctgx+arctgy=
lr
C r
Kr^ sj
,\ <o
Hlk
'-
!:
6i
e! > : '4
9-.
I -o
rl1-il'lloo i.' > *
(I o :1i
-15 g *X * I
Fi : vE
.:lt
.=t'
n'-g>
:::d
arctg
.E,
= cos ( 2 - a)
rVI
D=
,;
6
9
. -jr N
-{- ot
; >
I R
.i r
g ^'
'n'-
e: E
u=-'T.Y
,, ,, H|NH
dovi
!? .;,
r 9
>
l'
COS2
.. : \/l
ll rir-
=i7oo5o:)
,.1k
-1,
\N
:=
d3;E
Tada je x = sin
-OJn,r-t,al:<41
.E ? .B
'. ' H
U
g .=
.%t-'i
'.-^.dx,ilr
/l'i
oll
il-
:!
<A=oup--!
;r i a.
El- J -----Y
H
' d 6
_,_:
vr 3trE#._i_!-:^r t I
;j,
.i\L-''_lF
-:;.O:'.i^llN n
a E [-
1 i
-t - aresin
arccosx+arccosy =
[0,1], uzmimo
<
1;
-x2 a = arccos(V1 -x2).

a, pa je cosa =
b) Pre svega je tt/2 < arcsinx + arccosx < art/2 jer je -n/2 < aresinx < 7t/2 i
arccosx < it. Iz jednakosti
sin(arcsinx + arccosx) = sin(arcsinx) cos(arccosx) + sin(arccosx) cos(aresinx)
= x2+x/i-x2 V1-X2=1.
siedi aresinx+arccosx = +2k0t, za neko; k E Z.
2
Kako je -tt/2 < tt/2+2ktt < 37t/2, to siedi da je k = O.
1
xy < 1;
xy > 1.
1,
- xyl -{
(x-V1-y2+y1 -x2)
tc-aresin (x,V1 - y2 + y/1 - x2)
aresinx+aresiny =
a)
x E R;
-o;Ellll,::
o-l^
:o
- i^
-': !J ' ,L ?; Ar
ai 9auF_6
kv
lx>%c
'- N :1 .,
.=
A o-*
t'.i'=--*
ll,r 'll
lxl
<
\/
lcl
oir
6i d I) v:' r,-i:
-
>a->Q
5N""o-='
ga
a
aH
q-
(6
e r.r
b) aresinx+arccosx= 2
1;
Resenja.
a = arcsinx, i x E
9\
ll
kll
\i,
o'i
C]H
!Y!
-T
TE
lxl
ai
arctgx+arcctgx =
c)
on
aresinx=arccos(\/1 -x2),
<
.=
a)
x2
aresin
f (x) = arcsin(sinx)
Slika 2.22.
ld
1-
>
2.43. Pokazati sledee jednakosti:
a3
?vt
L-
a:.':
'J*
r,:lrt fi
I 'r
c.t
+
.I
'r 'uat'> '?,
-l\)n
.!
6 g
-,^ =:
f (x) = sin(arcsinx)
n
ait
Vi
"!
2.45. Pokazati da za reame brojeve
a) Za
l*lx''
ir
l.Xl x o ll
- xyl
Moze se pokazati (geometrijski), da je arctgx+arctgy = 7t/2, za x = 1/y, x,y > 0,

a takode i arctgx+arctgy = -rt/2, za x = 1/y, x,y <O.
Slika 2.21.
ldlr.-6
lllr
l+11-o,i
t-1
.?
l--l
d
\t
v\l
?l ZH;,-:3 rI
ll.r
+y
)(1
< 1 vasi
o+x2)(1 +y2) _ -xy
--
ll*N Ei
l\-- iz o
l>o
:
i-.20u
;'Et
o<ip^9
az,N!-
(i+x
t]
I o
>llill o
kllYbo
, il:,-*ll,'!
1-xy
cos(rn) =
a)
.i
l4
q
t\
&
.+
49
Glava 2. Funkcije
48
:
^

=
o
o
l.)
h.,
tn
!.)
Glava 2. Funkcije
50
51
Parametarsko zadavanje krivih
2.1.2
Neka su na intervalu I = [a, [3] date dve fnkcije x = 4)(t) i y = yr(t), t I. Skup
svih tacaka ravni koje su odredene koordinatama (0),111(t)), t E I (uz dodatne
uslove o diferencijabilnosti funkcija i Itt), mofe predstavljati krivu koja se tada
naziva parametarski zadata kriva.
Qa
y=at2/(1+t3),
Slika 2.27. Arhimedova spirala.
,sin0=
(I)
LI
/
Vx2+y2
+ll
x
\<pIll
il
o
o
cos (1)=
!)
irl
,I
Pal
Fd
ND
-aN
-!
-:
Za svaku tacku ravni A(x,y) postoji jednoznacno odreden polarni ugao

(0,7c) za koji vazi
1b
PH
ilea
uiiNPN
,o,
:-D)
DD @
2.1.3
<i'i+ t)
Krive date u polarnim koordinatama
(,
b.J
UA
Slika 2.26. Dekartov list.
Prva kriva se naziva cikloida, druga astroida, a trea Dekartov list.
6, !D !'-']
t')
5
o\l
-.
6_P
ai!'
u!
o5
5o
ts+
o:
=
xat/(1+t3);
e)
E-a
y=a(1-cost),
x=acos 3t;
{ y=asin' t,
-<-d!v
K.B. D'
o, X:.
tr-r
,6\J
b)
IR:
(,/)
a)
- sint);
x = a(t
i/.i +
2.47. Nacttati krive date paratttetarski, ako je a > 0, t E
Vx2+y2
polarni radijus ili poteg za koji vati
lt
= p sin O, odnosno tg = Y-. Skup svih tacaka ravni koje

x
su odredene koordinatama (p, 0),
E (a, ) mofe predstavljati krivu koja se tada
N)
t+t
b<
Slika 2.25. Astroida.

3
NJ
l:)-'
!.
,l
Slika 2.24. Cikloida.
Lh
Odatle je x
= p cos (I),
= Vx2 + y2.
l:1)
naziva kriva zadata u polarnim koordinatama.

N
--3
2an
2a
N)
tJ
UJ
l!
\/2/2)
+V2/2)
2.48. Nacrtati sledece krive zadate u polarnim koordinatama (a > 0) :

a) p = a(I) (Arhimedova spirala);
b) p =
(logaritamska spirala);
=
e) p a(1+ cos0) (kardioida);
d) p = a2cos(20) (Bernulijeva lemniskata).
:i
2tc
a (37c/2 + 1)
7<
37c/2
arc
N)
(/)
il*
o.
6l H.
O-H
EOL/)
(1
Na
NI
t)
27c.
t\)
G
:t
a
(3n/4
N)
+ A u
:i
\
ul
(1- V2-/2)
37c/4
- 1)
N)
N/2/2)
a (7c/2
H
IJ
l.J
6tr
2-
FO
l.)
!f>
FD
o*N)
(DÎrOn
,!)
U5A
N(!.=
6bu
O\
o ll
(7t/4
a
N]
n/2
7c/4
I
A
+."-
@s
9*
Lts:
fi
vt!
oH(?
5E!.
a) Funkcija je y = (x) definisana na skupu IR, i po t periodina sa periodom

osnovu sldee tabele, mozemo nacrtati cikloidu (slika 2.24 za a=1):
P8rY x:
*E
Resenje.
ll
P.<
urr
(,
pS.
D:.
ll
:\'
ai
lrr
r-)
:i
,I
la
llri
tl
*tt
ln
^
ull
:<s
ln ln
a.o
oo
tln
s:r
]]=
P lî
:1 "
]/\
ln,"
,,
r-?
13 trt
! 3
? v1 ? >>
b) Ako je 0< t< 7c/2, tada je 0< x< a (t = 0, x= a, y= 0, t= 7c12, x= Q y= a).

Ako je 7c/2 < t < 7t, tada je -a < x < 0 (t = 7c, x = -a, y = 0) (slika 2.25 za
a=1).
D)
.D
,5:
o
t
TJ
N)
Slika 2.29. Bernulijeva lemniskata.

Pf
î
-
Slika 2.28. Kardioida.
U)
o
$
a.
90
t)
i'J
d) Slika 2.27.
a
=
N
p\
6
<
I!u(Do
c) Slika 2.26 za a = 3.
,!1
k
N
N
lr)
52
0)
Giava 2. Funkcije
.cd9!
O)fiu
'?86
c)^^
ilcge
>q
duz
Resenje.
trNN
Giava 3
-
`] (slika
LY
irrl
rh
v
J4
l
U
=,1
(f)
2a
Hls
[-
27c
eri
\U
.-:
nt
\l
37c/2
7c
tl
oo
ol
N
a
o
o
0)
{)
il
Oc!
:?
? ol
n6l
H<N
d) Funkcija p = p(0) je definisana za cos 24) > 0, tj. za

2.29).
oi
aN
7c/2
tr
o.l
i6l
c.l
v lal
cn
sf
E
37t/4
Q] cm=
7c/4
#.i
.@. u
6a
f
os
Ci
>N
o) !-.
a(d
cd
L
ô
-o
-:l
oô
IO
0
2a
ioo
O.o
4)
9()
gz
:v>
a) Kada 4) raste od 0 do +co, tada i p raste od 0 do +00 (slika 2.27).

c) Na osnovu sledece tabele mozemo nacrtati krivu (slika 2.28 za a = 1):
.-
.-N
Nizovi
gS a ;$;'
gI
'
z
S
in
F.
[n'E
5
;
Y:
v
E
_=i *n
sZE
r+
;vr *JS
3i;
U .c :.:
-Eo gE
a
-v '=.=
s r"o -i,F
d
-!: SE; g* !iip. n
.
;'F
i
::
ci
s
d
n
.1
;
:E E e5 5x SB
i i 5E E E;?
(,
Granicna vrednost niza
"
*.iYi l: Xi,
cis .divF '.i;Y'E
* EI
:=t :P,i
E 5 r Ga EE
S# Es ER. ts
;r E
3.1
:?.oS
s= *N 3UsV;
9'
^s
=
tt?
E
:
as B
iE E
adE
sE
S .Ei;t ss= txf
IF $ E':i-: :i[
z=
a se zove opti
,a
f
3 t3 7
*
R S t ti
:= a(n), n E N, i a = (a)EN. Broj

Uobicajeno je da se pise
a a. U ovoj glavi n uvek oznacava neki prirodan broj.
j.ir'it
;d"ini
3.1. Definicija. Niz je funkcija a : N
\{û
X-
!-^
3.2. Definicija. Niz (a)EN je ogranicen ako postoji pozitivan realan broj M takav da
za svako n E N vati
l< M.
la -Ll
<
>
.:.-.,a
s so 5
T'a
rci
iJ
/no
N(n > no
> 0) (3no E 1)
N (f/n E l`)
-=
r;s r - 4
El
!-e-
3.3. Definicija. Realan broj L je granicna vrednost niza (a)EN ako za svako
postoji no E N sa osobinon7 da za svako n > vati la LI < E, ti.
E)
n-,00
S
u
':-rr
sfiq.i
,E'S :til#
gE
E:;
lE
Ako je L granina vrednost (krace: granica) niza (a),tErt, tada jog kazemo da
(a)Ejy konvergira ka broju L i to pisemo
= L.
lim
s=
:E
E.eE
!93
h{}o'{:
isl
tr x
J= *i
'!)s
Eii
E*:
eei
'E
HI
f ls
Koristei definiciju 3.3, lako je pokazati da niz (a)EN konvergira ka broju L ako
i samo ako za proizvoljno E > 0 skoro svi clanovi tog niza pripadaju intervalu
ne pripada tom intervalu).
(L E, L + E) (ili: najvige konacno mnogo
d
,F
'9
y"
b"
3.4. Teorma. Granica konvergentnog niza je jedinstvena.

N
L-
\0
13
'a
o
\o
6i,
H
bo
H
o
0)
,u
]4
cd
bo
q)
Niz divergira ako ne konvergira. Izdvojicemo dve klase divergentnih nizova.

L
s\
Hi
S>N
o-
EQ
ol:
ON?
d)
oD ,7
Ei
PS'
^q
-:*
NO
k/\
.;i,
q,)*
|rJ
?o
lt
,,-*Y
!tB
lim
3.5. Definicija. Niz (a)EN divergira plus beskonacno, u oznaci -,00
> M.
za svako M > 0 postoji no E N takav da za svako n > no vati
ako
ilr
a
co
13
16
'
b)
ako je prvih 6 njegovih clanova dato sa:
1,2,3,4,5,6.
6E:
Resenje. Iz poznavanja (na primer) prvih 6 (a isti bi vaiilo i za 60, 600, 6000, ...) clanova
nekog niza, ne mole se zakljucit nista o formuli za opti elan tog niza. U ovom
zadatku emo uvesti nekoliko nizova, datih
svojim opstim clanom, eiji se prvih
lest clanova poklapa sa 'lest gore datih brojeva, ali im se,
od
svi
3n-2
(n2+1)+(n- 1)(n-2)(n-3)(n-4)(n-5)(n-6)
3n-2
prvih
a,b
i;;gi
;E ,.=,
I
=-i
ima istih
lest clanova kao i
50
50+6.5.4.32.1
niz ( a)EPI, ali im se sedmi clanovi ve
razlikuju: a7 =
b7 =
19,
19
770
citaocu da pokaze da je, ltavile,
Ostavljamo
za
sve
n
>
7,
tj.
19
razlikuju se i
svi ostali odgovarajuei clanovi ova dva niza.
.
=a
B.
pocev
sedmog,
preostali odgovarajui clanovi medusobno razlikuju.
a) Primetimo da brojioci u datih prvih lest clanova niza odgovaraju formuli n2+1.
Brojevi
u imeniocu formiraju aritmetieki niz,
ciji je prvi elan 1, a razlika d = 3, pa se oplti elan
imenioca mofe formirati kao 1 + d(n 1) = 1+ 3 (n 1) = 3n 2.
Dakle, mogui opiti
elan datog niza je oblika
_ n2+1 , n EN. Medutim, i niz
(b)En, gde je b =
b) Moguea tri niza, koji za svojih prvih 6 clanova imaju 6 datih brojeva, su:
= n, b = n(1+ (n -1)(n -2 ) ( n 6)),
= n + 1 ((n 1)(n
- -
a.
O(
tr
Ur
(,
;$
.:i=i
=l,i
o
q
i : f
: !!
3{ ;
s
rt<z
n2
1/n2 <
E,
s.
(3.1)
to moiemo uzeti no
E,
6i
Br
^Y E'N
E:
F;:.-;
ni
=
E:
:]
:_
(-1)"
J[i
=-P
U daljem radu posmatraemo samo slucaj 0 < E < 1. To ne umanjuje op'ltost, jer
ako za E > O postoji no = no(E) sa osobinom da za svako n > no vazi laI < E, i
ako je jog E1 > E, tada za svako n > no vazi i Ian < Et.
:i
b) Za dato e > 0 odrediemo no E N takav da za svako n > no vali

Iz poslednje nejednakosti siedi da mozemo uzeti no
c) Imamo:
1 -0
n!
mo2emo uzeti no
1<
ni
1
2-1
<
E.
+ [ln(1/E)/In2]
Vn + 3
+ 1.
[1/E21
Odatle je ln(1/E) < (n
- 1)1n2,
< e.
il
c= n
sto znaci da
10
n>no
1/E, vai
1,ii-l *i 5e:g i E* i; ;. ; ':. f, i-l

1E
fl.r= Er* si t:+ iE E I
e
]
;:,
E
I
E-r;Bg
t=e
.
==i-:
='-E.
=r_E tr
El-fi
a x
'
cos(87t/2)
4'
tj.
c)
/n+3'
postoji prirodan broj no takav
lei3
26 37
17
;Srf:l Ep B t
E
Eg:i-+$i
.IE- s, sH:E 5:$11;
rs?g$a
f,
Z
si
1
= i"; ;: 5'rt s;rrll
r1IE-E
$
S+
!
a-Et NSt eaSB ;ll):F-:
E irr: = s*
10
as
b=
b)
n2)
Napomena Broj [x] (cita se: "najvei ceo od x") po definiciji je najvi ceo broj manji
jednak od realnog broja x.
Primetimo da se, u ovom slucaju, za svako unapred dato E > 0, broj no mole odrediti i na sledei naein:
0 =1 < 1 < e
no = [11E1+1.
1n!
n!
p Broj no u prethodnim zadacima nije jednoznaeno odreden; ustvari, dovoljno je

da za svako E > 0 postoji no = no(E) takav da vai implikacija iz definicije 3.3.
f- 9n+5-7
If-El
3.10. Dat je niz
3n
varaju clanovi7na niza
n E N,
cija je granica
=1.
3
Odrediti broj tacaka koje odgo-
(f )nEiy koji se nalaze izvan intervala I = (3 - lo, 3 - lo)
Resenje. Rastojanje tacaka koje odgovaraju elanovima niza
3n-7
9n+5
-t-
'
uig-EEES'
5t
- cos(77t/2)
-0
7
+ 1, pa je (3.1) zadovoljeno.
26
3(9n+5)
f, n E N, je dato sa
26
'
3(9n+5)
Izvan intervala I nalaze se tance koje odgovaraju onim elanovima datog niza cije
1
26
>
je rastojanje od broja .e = 1/3 vee od 1/1000, tj. za koje vali
1000'
3(9n+5)
odnosno 1 < n < 25985/27 962,407.
o
d,
a)
2,
opti Nan niza,
a7
[V1/ei
3.8. Nai bar jednu fonnulu za
la-0I < E,
Kako za svako n, sa osobinom n>
; 3i=l t: Esrv
n;;
14 E
o
c! B"
:Tl= oT
b'Er ;--
UA; i
= ;.OE
a6
= rr;* :=*-"s
8.S5"g
-G:)i
as
cos(Stt/2) -0
cos(47t/2)
a4
n>no
B=
f
s:
5.S? F-o g3i.:Eti+i
-Ee
r;fr1x=r;y!'X[if
E
,'/' : 1m.o 9: p i. i e o v-J= -r.; ;=
: t Sj
gF tr
Napisati prvih nekoliko clanova niza.
Regenje. Napisaemo prvih osant clanova datog niza:

1
- cos(37t/2) =
a1= cos(7t/2)
-0, 02 = cos(21t/2)
0,
1
2
2' a3
cos(67t/2) 6
!
s-i,.
I= Fl!pI:tt;;;q'
ls
,,1'qiEfE sii3 i*,,,_o,,,_
x*iilIiF;irigE
$ri
i
i
, s;l*$
!
':'gîa S
a _ cos(n7t/2)
n
=EAr E
t*'
3 ?A A
$ ; ! F. S
3.7. Dat je opsti clan niza
svaki od sledeih nizova, datih svojim opstim

n
daa
a) a =
clanom, konvergira ka 0:
E
uH
Fi
il
Zadaci
3.9. Koristei definiciju 3.3, pokazati
Re'lenja.
a) Pokazaemo da za svako unapred dato pozitivno
da vali implikacija
3.6. Teorema. Svaki konvergentan niz je ogranicen.
3.1.1
55
;;if$=*EiI:=;
E"rF*$Xil'3++;
-E
5 i? =*
5u,_p=='-i=:lq':rE?
)llil=gn)
5<ji="?il
[9
r-{.*i n E
Ocevidno je da niz koji divergira u

too ili u -oo nije ogranicen. Iz sledee teoreme
siedi da je ogranicenost potreban uslov za
konvergenciju niza.
;';. ii.
g=
;&
f;oI l,
[;',i
*,t{E
s=i
t
i;,o=:
i'3
xI
3.1. Granicna vrednost niza
EIr
EEE
Analogno, niz (a)EN divergira u minus beskonacno, u oznaci lim

=
ako za svako M > 0 postoji no E N takav da za svako n >
< -M.
no vati
iEi:=i
; 5I -iS-iQz
ritEiafliisf
ra_jgr: i3 i s +r
sEiigfEsto.'*
Ei+ i$
;t
-:=f x tJa
=
j.,-,',"t
j
=*
:rs $ g
;
+:3
H
ii_ziE;
s'g ;: riii iji ., =iiEI:.is
d o-o o E !:_1
3
:.p
I .o
E
:
n,
S
F
S3
5.."
q.
s
[
$ i Eg sl
=
=
=i +=E,i*;=i S
i
?g i i iEi;
s
ii +i iili.
4=llFlE.
i:,:;x;:l;
q'{
t
sagIE.t-!
a
t
i
E;
E+
5.*
e
-i:n
r-l
x
i6:'E
-i6-itE
-Fia[=E=
'
"l3-lSi
='+!g
ls*"=t3i:e:Eg
s!![ E
sE
la
3
$E *{
q
.1gi;
i $ ,-l'5=l ir ?=
lSNtg g 15-l:;5,6+iE=.-:
ii:,-E: $++:ilE i.,: i .;--.i-; iE ?I $=
=-i E 13,."iEsg*38 ; i r ;,il 5 S, ;= +E
I';
i;;++E*Fgil i.i= |^n s s tf,
Ig
=j -3.
i$$=;=i +=I,gE]:[* :-1"3-lg'!
Eg}E,
*''s
+ l! lE r
-+ I *-;.IIS
Glava 3. Nizovi
-;g: s;
BEiE=Fs;Rt==E==^
q;;eEE\3
Ig31 8'72
s.gF i;
3
N
tr
54
i4-:
4.==.,
+E::,:
i::-,,
tJ
-2)(n -6))!.
a-
io
S
d
..
Za svako s > 0 vazi:
6V
(i"n-11=d(n)<-12/(n-1)<s).
IqI
IgI
<
1,
= 1/1 +h, h > O. Za dato E > 0, na
o!u5-Elrr
lqj
b) lim IN" = 0,
;
,r
< 1;
q = I;
q > I;
p;E!-v ! iE'-iiE
E'E -tt"]iE;
:i-:io'S*S:-=.fri"=Ei
::'J.
&rr
;d I t-==g.i; r i,:!',iF
r':
i*:E
a'i-,-:=:':--d
= i^ ,sejli -E ;-.;
A
r i iur (-ii: :+ ;i"
-=
1,
{ .+..,
{o
\,/
= 0.
q i
.:i :: o
-{.s_
i
6i d
E
fo
E,s-;<
EE
o EB
}eI i E i
rE9 it:E,- :,g.?
3: -r.
':=
8'=.=
-lt
(q"=(1+h)">1+n1'a>nlz>M)
ts
(3.3)
)hkn(n-1)kn-k+I)hk> (2)khkk
n>2k =n >2k- 2'2n>n +2k- 2 -n -k +1 >n /2.Akojeh >0
takvo da vati
Iql
01
1,
<
11
gde je bi
2kk!
nkhk
E
2kk!
hk
n'-k <
2kk!
hk
lib, -k
<
E,
Q takvo da je b <bi < k.

v
1,
+ h)"
<
-VEhk/(2kk!)
tada iz (3.3) siedi

11
(1
- - nl'IgI" -
li
n>
= 1 /(1 +h) <
-v
O"E
:=
-o
za svako
Inbq"
a.i
jerje
(1+1i)">
'e,g
vi
i {!=, n--l- i T'}:E*-=Iiii5^
E j il= l ;! ; u=l >9+ { r;il j r *,=;
:-l
*.e. ;;--:8'
+ -t
+ -::t 6t
iiS{;.t*ii
I S.l->-3..,
iiFi a >-,:ii
,,.r,.{u
1il:S;.1 iq*,=E
J "l e :[l
E'ii;i:l=x?-=,-i
s1{"r ; -r:5-ii5l
E
E;s=i
l>.-
-El
t==r; -ig=-'-:;
o +._"_
Se S;:' t
.5'-
+d" (n),
Cr)
akoje n>no:=[b/E]+1.
o
LD
@ -S
:=='; o
Y=u,A
/\
=^*r{
-=_
L^
v
(J
4:u u
? /\r\
ar I
G
- vv
U
Il
;-o ;
o o -v Vl i.
u
j:-
d.=
..
V
C) T' - io n-kE
i
q {.-
Q-r
trsli g :
-'
b) Za a = 1, tvrdenje je trivijalno.
Ako je a > 1, tj. a = 1+ b, b > 0, tada za svako n E N, n >
1, postoji realan broj
c(n) > O takav da je {/1 +b = 1 +c(n), odnosno 1 +b = (1 +c(n))".
Pomou Bernulijeve nejednakosti: (1 + k)" _> 1+ nk, k > -1, n E
N, dobijamo
1 + b > 1 + n
c(n), odakle imamo c(n) < b/n. Znaci, za svako s > 0 vali
"1+b-li =c(n)<b/n<s,
@ya
>vc
V*58
\.2 IO":J
l---c-:lc-
'rJlr
,,:
< E.
'E
|,
i.i
i- 3 J
..eslae-ll-vl-{
-lN
1
<
<
E.
+1
3n2 + 2n+
3n2
n<
> 0, moiemo uzeti no := no(E) =
[1/N/2e] + 1, takvo
3n2 --1
3n2 + 2n +
-,-
I
elN
NiSr-:v Q
tln
"
Nl,,rt,.:=r^viilt
- r /\ ^
l"l -z
-; -i
lO\*-+-*,UO
r.r- s F
lr
.^
-l* ! U=
^.lNtrtd?'i
I a
O
r_
,N
o -i+I
In tr
lo
, ls
'; ';
':ti
Er
-ld
d
^
-:-.tlN
',I:
I
=Y--.'-t-'-6Y
=
->\
E: 9.s,;t".
'g
N
.sr, tr '1.1 1 =o
r6.=u=
in_.i ;S A= E-.
i E;I rl
: ! 3..n!Ji
ll
trqlicrn\qr.\r
.= s d
-
L9:
& 5 St?Er
vai
:i S, Ei'sp,,---oE [iE ; r,[I'$E J *i i

E
e
I'E i:ti^f
i* n-iixtS F $:eE: ,- l; f
j
g=*5lii;rs;;E;I:,)>ir
gE
q)
()
da za svako n > no
3n2 + 2n
0,
Primetimo jos da za q < -1 niz q" ne konvergira. Za q = -1

dobija se divergentan
niz (-1)", koji je, inace, ogranicen. Za q < -1 niz
divergira, jer nije ogranien
(videti teoremu 3.6), ali niti divergira ka +0., niti ka -0. (videti definiciju 3.5).
b) U sluaju b < 0, tvrdenje je trivijalno, dok se za b = 0 svodi na a).
Ako je b > 0, tada mozemo izabrati k E N takvo da je k > b. Za h > 0 i n > 2k vali:
i=E;r=l:::
-r
t1
Cn
il
li
c)
2, 3, . ., dobijamo
Ako je q> 1, tada za h := q- 1 vazi: q" > 1+ nh, n E N

(Bernulijeva nejednakost),
pa niz sa opgtim clanom q" divergira, jer nije ogranien. Pokazimo da ovaj niz
divergira ka +.0. Za dato M > 0 uzmimo no := [M111] +1; tada vazi:
E-E=;'
E::J{
-ll
l.i
i
>.
N-lrl.\
olru
il
c-:
a, a > 0;
>0
a) Podimo od sledeih relacija:
:;E l:
\
riE
S
i
"=
R
'E
:l
ri=
i
"
>
(n > no)
Regenja.
Odvade siedi da, za dato
io
=
t.;
b) bn =
=
he
( Iq" 01 (1+12)" <_ 1+nh < nh < e)
-1-)
Ako uzmemo no = no(E) = [11001+ 1, dobijamo da za IgI < 1 vai lim
q"
Ako je q = 1, tada je oevidno lim 2' = 1.
(\In
Eur?* i :,<i,
S{I!*
\,
-o
;!-
='!
:=^ o
s;
^
z\
A ,'_:
1o
'oi-
(51/a)a
3.14. Pokazati po definiciji 3.3 da sledeci nizovi imaju

granicu 1:
a=
oii
caO
(3.2)
a) lim q"
$ ,EE
a > O.
",o
q0
,,V
Ix! < el)
no
0,
/\
oB
aR
Za dato E > 0, uzmimo st = 51/a. Tada, prema (3.2),

postoji no E N sa osobinom:
za svako (n > no) va2i Ixl < E =
= E.
a)
oo'o"Eb
xe .rz=
*ttx
.iee
&e
ii.;
irl,Z
di
1im x,`
-
tx g
\,
S
"- E-* i:
4 { 6_ p
1! a t
\,r
:
; v *
-*
--i o-ri
a
r;
o-
>
i/\.4
s*J-X
v.
O
c
tr
'lf
(n
1.
= +d(n), d(n) > 0, n =
Regenja.
a) Posmatraemo prvo slucaj Iql < 1. Tada je
osnovu Bernulijeve nejednakosti, vazi
lim (0,99)n = 0.
-,
c)
<Vii
tvrdenje se pokazuje analogno. Dakle, za
(n>no:=[2/52+1]+1)
/\
ad
N
=
\.o:S
sEl^li.
0;
5i --i
x = 0 imamo:
+1
3n2+2n+1'
-E
aE
oN
,9d
Tll
,IN
Znaci postoji
3.
3.15. Pokazati da je:
rr\;rl.s
nl
+ 3n-
(bel > 0) (2no E N) (Vn E N)
3n2
g5'd
-JY
lll
il
qi
>
--
1,
n=(1+d(n))"=1+nd(n)+ n(n 2 1) d 2(n) +

odakle je n > ,z(n -1) d 2 (n), gto daje d(n) < V2/(n -1).
2
za svako n > 3, a to znaci
= 0 i za svako n vag x > 0, pokazati da je

i
j*
o]'
!.
+lS
*. H
tii a
a2
Regenje. Iz jednakosti 1im
r;oatr# 8
r=
>oG
orQ
>\o
o.\f
:;N
_.d
.X (
z i:
Oîl
!.=
..
ui
u=
it
rl
l=i- * l$
rlrit
-4
.*
Sti
rNstr-xllN
r:
q o
e! o
ll
=L E ,E
a
: :o
. =l
:'-'=tr>-u
O
J
il
=t
al-
El .o
gf =r
*'
Olul
tg
-' .@
.:'--
57
Ako je 0 < a < 1, tj. a = 1/h, h >

bilo koje a > 0 vai jednakost Hm
X"
':'
rY
e.i
.;.
ir,
eo
3.13. Ako je lim
^16
TJ
et;
3.12. Koristeci definiciju 3.3, pokazati:

cosn
2,2+4
lim
a) lim
0;
b) II--,
-=
>
3,22
3.1. Granicna vrednost niza
c) Pomou binomne formule
'22
3n2-4.
n2-1
_\lol.s.r l.t
>
,N
^N:
'.)9'ES
/\'i:S*=r
i:
ru
= rdE
Nih
cdllo.n
!
Fubo.:
nx'is'
.=
!d
uHy
o-\':j
E
CroaiA<
>a
n2-1
Regenje. Primetimo da za n > 3 vali
3n2-4
n'--1
E > 0, na
primer e = 1/3, tako da je
3n24
da P = 0 nije granica datog niza.
.S
i:
L
.5
tr
il I
!.
ns
.\i qi
o-
.54 H
cltr
@d(J
Gl.H'i
'Pii
N!
i^ '5
A
'sE
!a
i(^
l.
,6
:!
3.11. Pokazati da broj
\
.i
-
fl, =
.j
\o04
.i\
.\
e'
r.i
= 0 nije granicna vrednost niza
tr^\
6
N-r
!L
-l
!, Sg
in=^s
Prema tome, izvan intervala I nalazi se 962 tacke koje

predstavljaju prvih 962 clana
niza, tj ft,.f2, ,.f962 Svi ostali clanovi niza (f)EN), tj. za n > 962, pripadaju
intervalu I.
-ri
-5
E
r;
Giava 3. Nizovi
\o
56
3
N
!D
\o
:i
6\
-.u
oua
-t
A\.
z*
=-
N+
sd
,.
e2,
=s="gEj}
A=!
Jts
rr
F
t!.
J5
8p
x,
S
s
.\=Sy
:s
%
r!.
i i=='-l
"
:p
-l
xo
=:
FlPX
i:s:.
+.\.\
'tr -'
ri'\>
ei:'t
!
I
oa"S
(\
\.
N\_\
:S
I
.il
<---*
tv,
i* ;tI=ll:3
X'
uq
l
A
:l
6P
ll
L
=N
il
lltr*
ll
;C {;:J
EI
^
..v
: S ?
.lr +i+ 5 ^l =ts 3 E
-lS 3 vliil.'*
P
il.Y
^"
:.
lV
S
-
='
!-O
^'
6
i
s
-
=*
^
*
_
lil
srt
ts
\\'
t' n. \5
-l$
jo
"
tx,
;x
<-..
il
8I]
<a
a.)a'lr
8r
1'l
^=
J
N'
v
^'
OQ
ID
U'
:!
!J
8'
:-:-
O.
n sin ( ni
n+1 ),
r.i'
-Er
tr
ll
:u
il
I.8
.D
=
tn
.:
li
--l s
-lu
rll
-\
'
i5='
+
+l- :.
4
4
\li
<-lsull ll
il
l^
i=
iJ
lv
f,r-
-iO
'
rr
lr_
<lc
1Y.].
O.
rn
'
5
l.
(rr
(!
i.
(jerjelsin(n!)1<1,nEF1).
lla
-l
t(D
+l
r ll=
z -l-r-ll I .--'r
ilN
:t--
vl
.-lrl
I I
fJl',
lJ
I
rltll:
?_
+
-- _o
hm (-2)n/5n
S.
(-2)n+1/5n+1 +.1
qlq
ilJj
I is-'
ll
l^
l!
E'
hm3,`+
(-2)n +5n =
(-2)"+1 + 5n+1
I
1/2=0
sin(n!)
n+l
Nl
'-<l
ilu
+ti
r{-N
-l
i5
-,u:
-i
' :+l
+l
ir i3
t:
:lNl
la
n2sin(n!) =
:ii
--t
{x
il
tl
l'l
vl
Ll
*-lt
f
rll N
.!" ll
*tl
i-t
\l
8'
ll
:l='
l=l
lr
t,
t-
INJ
: lrl
lLt
llul
: +l
lll r
>il
-)l
-:<t
x,
li
IJ
'lr I]
l-t
+
-INL
Nlt
il- I
. IUJ
\ta
Dll I
.t!
T llNli^
\llI
6
%i,l
x,
:l
l<
t-)
l-rl
l='
8r
!l
T,l
8'
rJ
t-\
2
2
-1
/
lim (Jn -1-n)(vn -1+n) = lim
=0.
lim(yn2-1-n)=
n-+..
Vn2-1+n
"-'n(v1-11n+1)
2n
lim
n2 + 2n - n = lim (/n2+2n-n)(/n2+2n+n) = lim
= 1.
)
Jn2+2n+n
"-'n(1+2/n+1)
E'
(D
'd
b<
"<
n2(5 +2/n)
n3 (1
i=
r l='
l<-
ll
l='
x,
* t:
rlp
8a
:-
= lim
'1-'00
a > O.
(>
8r
sI
e
ll
hr
- n).
U
.li.x:-
lim (A/n2 +2n
==
ri
E=
i=
l-
f)
;'
-i
"=
'"1
' |
- - n);
e)
:l '. qe
:l{d
o>
:l
:ll
+-t < I lll,-
r!.
l=
lim (Vn2
e)
+5n+1'
lim
<
i<_
:-'t
I
N
=)
=lul
.+l
rle.
tt
I l='
Ml -l:-
-l=
.='
YJ
ris
:--r- 6
-
olu :
it
rr Hi
-=
J
r'r
o
?
^\
^.:
:l
i'
.;'
i5
l='u E'
+1
NNI
âi'
'.
.)<
d\J
3.25. Odrediti sledece granicne vrednosti:

oo
(limb=L).
n3
n-+0.
:_
(lima= limc=L)
a>
= lim 1 lim 5 +2/n

=
+ 1/n3) n-, n n-, 1 + 1/n3 -0.5
n2_ n
lim
= lim (n 0-2)(n + j2) = lim(n+yrn) =+c"3.
n-,00n-../I'/ n-IOO
n- Vii
hm
(,
b c
_rr
i=a;a
5n2 +2n
lim
n-,00
12-,..
3.22. Teorema. Ako za nizove (a)nEty, (b),/EN i (cn)nEN postoji broj no EN sa osobinom
< <
za sve n > no, tada vati implikacija
n- n
n--,n-'
b) lim
(-2)'t+5n
lim
I-m
iJ
(nJ
'
F E
ir
n--ioo
= kilim a, gde je k prirodan broj.
Regenja. Primenicemo vise puta teoremu 3.23, kao i granicu lim n_a = 0,
n--,
3.21. Teorema. Ako su (an)t1Ely i (bn)nEN konvergentni nizovi, i ako postoji no E N sa

osobinom
<
za sve n > no, tada vasi nejednakost lim an < lim bn.
a b
gde je k prirodan broj;
Sn'-+2n
n3+1
ir.
;3
d)
=i'
a I tbr
is
:-ro-i,6tP9,.-'
't"'}
:i
=;< f
?i! 195
Osobine konvergentnih nizova
3.2
ka
0;
Zadaci
lim
a)
;z ;.3
oE-^-,
q
i3 nr
z
-::
Resenje.
a) Pokazaemo da za svako M > 0 postoji n E N da je ix > M. Za proizvoljno
M > 0 i proizvoljan paran broj n takav da je n > log2M vai x = 2" > 21og2M
b) Za svako M i n = 2([M] + 1) > M je x = (2([M] + 1))(-1)2gM]+u = n > M.
Ni jedan od ova dva divergentna niza ne divergira ka
:!
:-
S I''} >
,$
l, t
neograniceni.
/2,
x = n(-1)",
=E
-
lim
0zasvakonENi
lim an, gde je A proizvoljna konstanta;
/i-+oo
1.1
(i-(,
=PP^-
ka
b)
uzuslovb
lim (a;,)k = ( lim a)k

n,-,00
a<
x = 2"(-1)";
a) = A
lim (A
3.2.1
pTuS
*t,sr
++:=
g riF
^. rz
a)
Ispitati da li divergiraju ka
U f), ako je k paran broj, mora se dodatno pretpostaviti da je
./i!5
3.20. Pokazati da su nizovi
?,.
'rJ
e)
Resen,je. Niz (a)EN je ogranien ako postoji broj M takav da za svako n E N vazi
la < M, ti. -M < < M. Geometrijski, to znaci da su svi clanovi niza (a)EN
smesteni u interval [-M,M].
lim
n-K0
\Ri
Grl
=-
3.19. Dati geometrijsku interpretaciju definicije ogranicenih nizova.
11-,0
d)
;':
EB
tE,
; .r
'lYrE
i. E:
F !
Fz
.<g
i-.
F l,"h
1im
^==- .! F
=:)
i=N:lti
F5+;
,; ji ii + i; lE
uSs +t F Sa31 rg ;;t f:;:"
:f
rS -f
$S 5 S :=
p 8-'SQ
-:c- .G- 3
z N <TE E!
Nr
-E
=:.9
g
;
:E iE
:[r
ii
*.;r
al
c,
)
:
:1
a
s=
i
-;:
==
i.iE
=
:F ? ;1EE
g,-+,
Sl
3
:i,f
'^F
sl
1
S
?Z
:-;.
i u= +
io
rn6 ="1
tnT ?
E
Geometrijski, L '
!6-
:1.
E N)
>M
>
la
(n
8).
znaci da postoji E > 0 sa osobinom da izvan intervala
o0
(L E, L+E) ima beskonacno mnogo clanova niza (x)
Drugim recima, postoji
beskonacno nmogo indeksa n za koje
(L E, L+ E).
(3E
> 0) (VM)
(x)EN
ako
lima- n-+
lim(ab)= n-.
limb,,;
5lD.a
Resenje. Tacka L nije granica niza
b)
lim a
rt-,
konvergiraju, tada vazi:
f lim b;
a)
him an
59
i (bn)nEN
!,
t)
UJ
x (u smislu definicije 3.3) i dati geometrijsku interpretaciju!
Iiii
lrJ
lim
x = ( -1)"
= lim a
lim (a bn )
c)
E;g
*, T
i
1:.
N
=
G;
=-,
r';sg
=*x.
l=î<+:
r
rSS!aa'
=srd q:
;J:.3 -= i'q^j i; a; * I
c) lim Lr
= 'al, da li je onda limi = a?
r!:'i
-i;ii
i$: ;e"
E+ i:
: _=n! I s ; 5l
i ={, rr
{:a
r::
i
ioErEIri':S1=!i=
';;i;!I3
fi*s11
yi :s #
v:i
'..
b) II-,limx,'-, = L2;
Resenje. Ne mora biti. Na primer, za divergentan niz
3.18. Iskazati: L
3.2. Osobine konvergentnih nizova

3.23. Teorema. Ako nizovi (an)nEN
TE
=.s
E,i Exzs;*.il
!<f=t:i t?,=ZE l7: + o':
ty
$
i
:=
E=
s
i
{s
o6'a
:
i
i
j.r,
b': E i=?,^:
e= il : =:.:
i-;s.r-E;z?
iis;=r
; = 'ii, n
i 3,E
i 2*z:-'I +;
i=Y
x) = 0;
a) lim(x+i
3.17. Ako je lim
x = L. Pokazati da je tada:
h
F. ii d,5
3 a g l D=
F f F i _= 5
s-a ir- 7. =; it=j
= rZ. ?.=
i
u.
3.16. Neka je lim
\J
ts
Glava 3. Nizovi
58
::,::
na
x = O.
oo
- =0.
tl
i1
lira
-R
t1
=0 tojei
()
*o
(a)"
n
i,,L-
q)
Odavde je.
9
-l
.:i =r
ri
j.
t{r
-rl-
0, siedi da je
dR
.El
-=
.q
lim
pajei
-x
l:
aR
1,
x=
-r'*Ol: r d' l+
/\
,-kPL
lg-
Iz lim
1.
!Jlf
-l
ilt
:t---
t-
IN
''
I'oJ
n2004
x = 1+n'
2004, 4"
t:
1.
k)
^l
-+l
h) 1 /3. i) 0. j)
oi
ql
Cl
Yl
6dl
lr
6i
5D
Gi
6i
6l
C;
-:
-i
c.l
- 2003/2. f) 2. g) -1/2.
x= 1og2004(n2 + 2004)
^l
l)
| 'i X.f =^
V2004 -1
il
'
il
'i-
il*
a{lqolN
ll
5"n2+"51z'
n+ 1og200411.
%4016016
i)
<V5-
I Ir
lX 1lO 1 ]N
-\l
xkk
c3-
!! lis
- 1.
+'ri+
C)llo
NiLN.T
,t-\tntNOt
I
o l.f lSllFR-l=
Nlo
t+i=> *l+
!tl
l\t
il
c) O. d) 0. e)
+ n!
2004"+(n+1)!;
20042"
x=
1+ 0,004'
<'f,:-/5+
f)
n+2004
( 2004,04 )"
Rezultati. a) 1 /2004. b) 0.
</I- 2004
l-llslls
f
$l+>1-:> -+ =
'r
1- <Y20042;
2004
OL-
l1
Iri^
llS '*1o=t'
^ It:>
f I
I I Ut+ ;* cr15
lor
I
lld
il9
llN
l=2l5lr
ll
I
}ixx
l-
."
al
1- (/2004
c) xn
n
(2004)n'
sltl-^
'1*l
fil
xn
2004
J)
N l-:{
ll^
,IN
!?l
r Nl
, l*-=->
Hl
oll
xl
ll
-2"
x _ 20041'2 (n3)!+ n2004
llllil
xkri
Eeo:d)
aJ
l!
I=
t
I
0.
+ 2004"
x = n2134
n+ 2004'1}1
!al
( k+1 )-k
Hl
Vl
a-
F-!
'O ..
ll
+i
F!
a)
( k+1 )n-k
=,11
l9 .;- lT o
i lx= l+ o Ill (-r
->9
'-
:;;t
\/
\
.: \
!/t
Olr
< {/1 +xn <
lim(1+Ixl) = nlim(1-lxI) =
g)
< I. Tada je
i_
clr
al
--a
kI+I i
IQI
--i
Z trly El.r
: -:
t'o
/
? Lio
d
=i=
!al
t E "ll
-;
*
H
Y
ii
.;
:
n!
la!
oonl
= 0.
cP-
^ v
tada postoji k E N takav da je ial/k >

lal
()
:a
()'.
'9 t.
'61*-2N\
n"u:q
t-or
.rO\
F-'Xrr
L
1x1
n-ao
.J
=i
,_.sl+
r-k
\l=
-Ei
1,
=- nl
>
::
1im
tada iz zadataka 3.15 a) i 3.9 c) siedi
1,
) Ako je la' <
1C71"
[2k/s])
ako je lim
1,a
Kakoje n m
o
o
<
ay
0<()
*lo
CO
1-
uE-i
-=
him
b) 11-.0
n!
n!
Regenja.
0<- <-.-.-...
2
-k)!'
3.29. Odrediti granicne vrednosti sledecih nizova:
na
an
-,'-.
:I:
-= 0;
rr
t'=
-c
.s,
I,
ta-
-P
E
5 ga
.r
lim
a) n-,oe
x>0, tadaje 1<{/1+x<(.0 +x)'=1+x=1+14.

x < 0, tada je > {/1 +x > ({/1 +x)1. = +x = - 14.
vl- \
Ako je
no.
o Iz Pposlednje
j nejednakosti
j
1.
3.27. Akoje a realan paranzetar, pokazati da je:
Ako je
\o -:
/\i
dik.oo
-q'vl
*I .sr '9=
^r
Akoje
5':92
n;av
n.!'==l'r
:
.: e E
e E.E3 J 11
B oE,
:_
e, za n
+x = 1,
b) lim ,/1
(n
2.)1`
b) Pretpostaviemo da je r > 0; slucaj r < 0 je slican.

9
3
'lô{.:},(J
:,,
1.
''xll
= 0, a >
> no. Posle logaritmovanja dobi-
Z!.
r,
c
:
it
rr
n
siedi da je hm log = 0, a >
moo
si
rz
odnosno 0< log <
Vn
< n < aE, za
Ed
X Z
ili
nl
*",i
EY.:go*r--:<
o.
o. :
-=
.. d
E 3':8-o
7
S" E ; n=
=
anE
0< lo ga n< En
1,
E-
alE
<
J
E
3
5Y
ii
amo
jamo
<
,.--\
Tada imamo
bn
-=
n 0;
a,r
(Na primer, no = k+
< E.
n-k
(n
no(E) takav da za n > no vazi:
lim n
0, to iz teoreme 3.22 siedi: n,00 a
b) Na osnovu a) je nlim b" = 0, za b > 1. Na osnovu toga postoji no E N sa osobinom

da za n > no vaii
< 1. Neka je E > 0 dato. Uvedimo broj a > 1 kao b = aE.
<
2k
Regenja.
a) Za svako n > 3a je
(fl(fli)(bi)2)
1im
lN
t^
lr y A E - i
_{-iJaia^-(J,<
2n
a)
lt
t-
t,:-
l:
I'
l.1
l9
9n:9irz':;.S-;
9 v
_; ':
; =
..v
"-=rt-
lim n(n -1)(b - 1)2
m <
ll ? e n
0< <(nl
2n
l,.l\l
t^
,l
li:l:l l-
nk
<
2k
<
(TZ-k)!
n(n-1)(b-1)2'
1)2+...+(b-1)"
2k
<
n!
gdejeb= "'a>1.
nk
(n-k)!(n.-k+1)(n-k+2)n (n - k)!
n!
n"
2n
1)+n(n2 1)(b
v A -s
ll N
)rli i)- o
I
I
\/
L_=I
v -lsrli,;
*=li,\l=
Kako je
t- +
1+n(b
-,,- l- E_-i
=8
u 3 d,, = S
ii
lB
l=
.
l'
:
=
Erlc'o9T=.i\/n
E =l 3 : E i j) Y
.:ifit.=-{ja,.r
;O9,'a6do.-'i''h
a-4-\-A'a:.aaa
C.Jg-;Eu:z-:lY,
Znaci,imamo
t:s
l:
tl
Ir+
tl
(I+(b-1))"
n,
nk
lik
<
siedi da za svako e > 0 postoji prirodan broj no
= 1/q). Ovde
Nt^
\o
Dalje je
<a =("'a ) =b )
ZanzElìTn>k,VSZi 0<a,l
a > 1.
0,
a) Data granicna vrednost je ve pokazana u zadatku 3.15 b) (uz a

emo je pokazati korigenjem teoreme 3.22.
n?
n-
Regenja.
am
Po
li
l=
t+
II
postoji
b) Pretpostavimo da je a > 0 (ostali slucajevi su trivijaini) i neka prirodni brojevi k i

n zadovoljavaju nejednakosti k> a i n> 2k. Tada je
k+1> n/2, ..., n> n/2.
Iz procene
n!
nk
J4
"i
a'l
lr
ln
(vn-l-yn+l).
-2/3.
lim logTZ
b) n-,00
T1
> 0;
1, k
;>
f)
Ls
a >
lt
lr
lc{
= 0,
1.
3T7
lt
e) 0.
a
f)
x=
an
-_.-lm
lim 1
a) 71-,0o
d)
a-
2(n+1)!+3
c) 1.
gde je M konstanta koja ne zavisi od n.

n-k
Pi \
= 0, to iz teoreme 3.22 siedi da lim
Kako je ,i-+
Jim M
n!
\( k + 1 /
jednak je nuli.
ct
b) 1/2.
-. 11
:i-.
il
61
+ (sin(n!))2.
-l-f
'tv
-tN
a) 3.
n!
= Jn2 + n- Jn2 - n;
ll
lt
t;t+
l=lln
>|-r-lt
llN
Rezultati.
e) x"
l-,
s' l!-
l+
ll+
t"
t1
c) x
Tb
0n2+1+ n+1
x = lm
+2n+ 12+n,
I,
d)
'1,
i2
l/5
x = (32+_k)
b)
,ly
l]-
9--
[--o.
>
a) lim
ai
\J
Giava 3. Nizovi
60
1. 1) 0.
*d
e = $'i,=, li Fl-liN
sl
;=i=3slrJ=1
l-s
$
i]
E.
t!
:: " i
*l
=-r_
(,
I
UJ
63
o
o
od
3.2. Osobine konvergentnill nizova

o
!.
!D
tr
Z
N
o\
t')
l*l
Glava 3. Nizovi
62
4/3.
42
-r- I --!
il
-)
rilL
<b
,\
Nr
'lt
)= 0.
3"+1)
1+2 1-
3.32. Odrediti granicu niza
--lv
2^=2.
<:
Li
= lim
2n
lim
2n-2
1-i
- 2 lim
l-
-u
2n-1
1-;
+l
2+2
2n1
t-lt
tl-,
lt
lrJ
2n+1
-l-
pl
2n
2n-1
2n-1
2"
2n-3)
2"
2n-1
Tako dobijamo
lim fn
'
1!
ulNi-.
\/
!E'
\
n-,3n+1(1-
=--
IA
i3
tl-
s:-] i t-: \l
N
Jr-l
21/2n
n(4n3-
(2n-1
72 ) +... +
l.Jl -
Tada je
+l
-l-
l. l-
ti
opti clan datog niza.
(1
n5
2= 2 + ( 22
f,
= lim Sn5+2n4+n3-.l0n
'rr-l ;-lil
y5 k-1
NI\
-30+F,
2n+1
2+
lim
-=
1
2n
3.
LF'
Nl
\lN
1)
i-
ul iSrr
2n+t (1- 2n+
8'
UIN
fi,
Na osnovu toga je
f) Obelezimo sa f,,, n E N,
odakle
1=+
+3n -30n+F.Zan=lje
+
rl-
..tY
<i
p-l
':l .
-l
o+:
3
7<
lim
+n
=2+2+22+...+2n-1)-
+l +
-at-:
-lrlr
-, 1,,
"(vE
2 lim
.;-=
1-3
il
1-2
1-3"+
O.
2n-1)
2
lel-
_l
1:r
!?
s.p:n?lotrztt
,
N
rlllrll
*l1l-lj
+l
odakle je F
:-
=5n
or-
,.rs
+)_t+
2n+1'
da za svako n E N vazi:
(n+1)4 =5An4+(10A+4B)n3+(10A+6B+3C)n2+(5A+4B+3C-+2D)n+A+B-IC+D+E. Izjednacavanjem koeficijenata dobijamo sistem jednacina Po A, B, C, D, E:

5A=1, 10A+4B=4, 10A+6B-r3C=6, 5A+4B+3C+2D=4, A+B+C+D+E= 1,
odakle je A = 1/5, B = 1/2, C = 1/3, D = 0, E = -1/30. Prema tome je
I
5
4
3
S= k4
*t
lF
'-lr
Ir
v)
slY
,u)lh
+
- n5) + B((n + 1)4 - n4) + C((n +1)3 - n3)
1)5
aJlpl
,,ls
iis; i=
:lil
S
h'
21-1/2"
S =Ans + Bn4 +Cn3 +Dn2 +En + F.
+D((n+1)2-n2)+((n+1)-n),
na osnovu (n + 1)4 = n4 + 4n3 + 6fi2 +4n + 1,
NJI-
>-
ill
pr
r-
:l1!.
I
-N--,,
-'Qrr
i=t--j
-,
lim
8e
r-lr-
'l
+3+32'+...+3n-
ll
+l+
(!IN
+ +
tJ
l.J
,f 'lUJ N)
-,L
+
.j
1+222+...+2n -
= A((n +
E (2k-1)2 = lilim n3
n-
tg3
"
v
\
,u
t.
NJ
12
8'
2z
(2k-1)(2k+1)
lim
Odavdeje 0<21/2"-1<-2 tj. n1im21/2"=1, paje n--,
d) lim
(21/2n)2"
(1 + (21/2
1))2n > (1 + (21/2" 1))n
1+ n (21/2" -1) + ...+ (21/2n -1)" > n (21/2" 1)
/\
*
stJ^:NlE'
-=
/\p<5o.
k=1
= 2(+1+..+4) =
?\
p)
\p
oiJl
:pb
g
va4
Ti
i-IM=
N)
8'
\JI
ft
-l
-t ll
+l
-tGI
tst
rl
8'
!D
l,
Nl
-12n+1 - 2'
b) Na osnovu zadatka 1.6 b) imamo: lim n3.

2
lim 1 +
n-
k=1
1kL-a (2k-1)(2k+1)
51-
,,
:_
'-', k 4
Lr ;
-:9 e
=.>
je
,j. ,Yi.. -\%2...
-S
dobijamo,
;f
lim '`';
^l-
ns
e ) lim
k=1
-f +
c)
Sl
||
y13
a) Matematickom indukcijom se pokazuje da je
e) Imamo:
lJl
i?
lim-E(2k-1)2;
n-,
k=1
"F
o
(=:
ll
1+2+22+...+21z
1+3+3 2 +...+3
b)
=_l_
:.,t.,
l:
k-i (2k-1)(2k+ 1)'
Regenje.
2
2n+\/2n+2
n-n", n
/2n+2
2-2n-2
1:2-12n2
= lm -2
'fin
2 n
1f4-\/2n+2
17--+0,7
n_,0,0
d) lim
= lim
9ll
-r
-l-
3.31. Odrediti sledeee granitne vrednosti:

a) lim
1.
S+1
Pl-
. .
-=
n+2 =
+ 2n-/2
-2
.', <r_l
+1
-n
zbir u obliku
k4, i potrazimo taj
Tada iz razlike
2n+V2n+2
17-'.Vn2
S=
k=1
i;= .: x
lim
Y.rr Yll
sl-l=
- f +f
n2+1
Sl- <r
1-2+3-...+(2n-1)-2n =
' t
e) Stavimo
;ll
,
Prr ll
rll :
,L,
b) lim
IM=:M=
\
Re"senja.
lim
a) n--w
"l.y
zn=
b)
1-2+3-...+(2n-1)-2n
n2+1
+...+
<-
.x =
N_
a)
Nt ! -lt iiIl_ :llo

is-t]-:.1, d
l:l,
rt-r rrr **. =',
l]
],ll+
ilx: :;="]l_ l; .-f 1lls3
efi
e E,
s
P
F
(:
2'
=-:" F == =: î , '.E i?-E s 3 -i
S' J
3
its i=
; Sl- ,r
--*= ;i;
| ,
IM= =
I
i. i
i','
IrIIr
sl- i-N) II;
a
ljt:llr
+l-r Tl ii. ,,1<
E
1]
.
1.,
l=
''lil
i:1, r r
ll ;' rpi "li;+ *i-=l-I
'.lY
EM.
-, -tr* -rl l:;
+*
3.30. Odrediti granitnu vrednost niza (x)EN, ako je:
(x)EN akoje:
,
b)-x=(1-3)(1-6) ..(
a)xn=(1-22).(1-2,)...(1- );
23-1 33-1
+11)
C)
x=23+1
33+1
n3-1
n3+1
Resenja.
a) Na osnovu identiteta
limx=um
n-,00
-1=
(J
J2
2.4
(1.3
32
j + 1) j = 2, 3, .... n,
J2
1)
dobi. amo
(n-1)(n+1)\1-linl- n+1 =
1
n2
7,-- 2
E.
t
,-:-.
Nr
ii=
i
"
a;
-_
um
c)
lu-rr
,',
s
_c= _,,, _ s
pp
$ts
.:'
= ht
eR =
> 0;
's
i*
S
:.A t b"" ;
6tr+0,a--rr!'-d
l.-ll
il
.E
so
0
= A,
vati:
ka +co ili ka -00.
..
tada je lim x,ly = b;

,1--'
.
t
;s ,l
Pokazati:
.=
i"*
i; Y6 =Et
;i s Ei=
C ei
g9
S :,1 i= .r Z=
< c < 0, n
iii b
*$
;e
n E
= 00,
:x
gde je ili b
i[
:eq
L'
x=b
$
ti
&
! r
;1
y> c> 0,
tada je lim xy,l = -b.
.\= :E?r
i * I
a lT
n-'00
*r
il
n)
t
t>
.E
- sin
,-:)
(sin(n +2)
O.
'-
!i t
'iE:
pa je pretpostavka da
13
1,
EiE E
-i+
.u,B Fp
9ooq ?
cos n cos
osnovnim trigonometrijskim identitetom sin2 n + cos2 n=

niz (sinn)Ely konvergira pogresna.
E
divergira ka +00 iii ka -oo.
lim sinn =
+b)
sin
cos (n + 1)
=
(proveriti!) sada siedi da je lim cosn
sin 1
0, odakle dobijamo da je L = O. Medutim, ovo je u suprotnosti sa
Iz jednakosti sinn =
t;f
hm (a
c) ,1-+00
b_
i.= ;t"'.g:F
^
A
q" Bi : ,3.j
+00 i lim
e+ o f ;A
(Z-,:); 2
3
f *";
I'E
F
*:q =
In* T
= 92+
=a
F, r
lEi
laici
a = +00, lim b,l = +00
Resenje. Pretpostavimo suprotno, tj. da je lim sin n = L. Tada je i lim sin(n+2) = L.

Posto je sin(n+2) sinn = 2sin 1 cos (n+ 1), to je
gi,EE
)EN viti konvergira
+b) = -.;
8E"'- +
-r
c s
r
dn xS
;
4
E
a) ako je
r;.EqEl
="o'E
-,
-=
n+2
:=
8
i
'!
Io
E:
x=
* o o
an(n+)/z
(a)EN i (b)EIy takvi da je lim a =

,7
a/1
lim cos(n+ 1) = lim
b) lim (a
lim
neka postoji C > 0 takvo da za sve n E N vati nejednakost

> Cx. Pokazati da je tada lim _ +00.
'
+b
i.0, zi;
S =
ca
d) niz (a
i* s' e
!, =r
Ei -l++ E
o
r=
i==
r;'?
2
;= s EiI ^,
-i :s
E
t
b) hm
-s
.E I -: =l
.ii :E2a
- E Ei
t n r, Z
"
"
vr
=?
x= nr
Y gI
.!^?î
E
._
-;
o
an
ali vaZi:
(a +bn)nEN konvergZra;
=l
=
iir=.s+E
$f: t *t=r,i Ii ti,
*E,
==?;EE,H
:'Ei Ii:=!'f
t N 5:;t=g-lr;i
d
-oo
_O
E
c.t
:
s
-,
a)
lr-
a.a2...a
3.38. Pokazati da niz (sinn),lEN nije konvergentan.
2 =o.
an
lim (a + b
-
(alb)EN niti konvergira niti divergira
pa opet dobijamo jednakost (3.4).

3.34. Pokazati da postoje nizovi
*_llril1.
ll:
c.l
(3.4)
z -r r- +**-E
j,
.E? :
:d a .i.: .: i
=u Is"
lt =
F
-;si d, -.y ;^!
j.?
;(l
t-
l'
.-a
l:
l^
\l^t
lr
-O
.r I
-=
il
<
b) ako je
-0.
(b11)Ejy takve da lim
hm a,l = 0;
11-'00
siedi
(a)Eiy
3.37. Neka je lim
a =0
nisi ka -00.
3.36. Neka je lim
l+
trla
n-(1-I-a)(I+a2)(1+a1')
(1+a)(1+a2)...(1+a")
n2 +1
ri
pa iz pm
C.
\,v
all
a"
<_
O
!
a,
(1+a)(1+a2)...(1+a")
Lim
I :t\
I /
<
ll
Za a > 1 je 0 <
t^
Itr
a
Za a = 1 je, takode,
lr
1l
him
n2+n
- =
lim
a=n, b=ta+3-2n; lim (a + b)= -,
(;+ 3 n)
a _ "2, b _ -n; lim (a +b) = lim (n2 - n) _
a = (-1)" + nz, b = -n2; niz (a+ b )oi ne konvergira i ne divergira ka +.0
a)
na osnovu teoreme 3.22 dobijamo
n,
lr
,N
tr
,\
ZzaO<a<1va2i 0<
n2 +1
ll= I
I >
\/l
012+11
= lim
,1-'
l
lv -
l+
-lR 3-Aci rr= ii
'a
d) niz
lim
jednakosti n-,
012 +2
-,-(1+a)(1+az)...(1+a").
6
v
ll--':= l'
n2+n /n2+1
b)
=9
V11' +11
_<
lim
b)
il
,,
tl*
r'
- iL'=
tr- l=
"[! 1]
vr rr
i= l'- vr-
r
_lllii,=1",ll --i
<ll^:l=
=I
\.=
l>
-:
=8
7 =Z 3
E t
..
Resenja.
a) Iz nejednakosti
.;
;.-ttr+l=J l=
ll+ ll; + l-lL"i.llÎ
ii^ L
-ll't
ici-lt
l> r\=
2 -lr ll+-l--.t
]>
i
z+2
i 1
:
-e
r
n2+1
!a -l-ll+
Lini
:!- l(S
2
S
r
'r rll ,
J-i:
Sl>ttrv
.v
S ef
E e ,?f s 3
;,
-!&ns
({)
3.33. Odrediti sledete glanicne vrednosti, ako je a > 0:
.t
+ .
Ei
p -- -i
i
== {
,e
fi .trr r,
3.
a= n+1 +n b= -n -n
3.35. Nai nizove
a)
Fo
il
a-
n(n +1)
N lcn
+n+1 _2
*t
-a
,13
c.)
n2
i\
-2
d)
-lr
Trl-l-:.
Lim
'a
l- .i-
il
1)
e)
sto daje
II
'\l--II]
I '
cr
'>l^ lN
+
+ +
-l-
*;
.t .
Nl!
-i-
1)
b)
,>a
+ (j
1)
l'>
lr
+ 1)((j
rr
1,n3
-l-
Nlr
ll^
+l=
^l*
=l.tt.-. lr
^
d Y
-=l
;:
n+2_
=l-l
p
: .sl'i_i? : 'E-'-Ii^'=
E:
,,=i;
a)
(n 1)(n2 + n + 1)
(n
'
i i
-a
6- i
: 9E
.
E?
i o=i:; E?{ J-ii S'f;
e1i=::=q
1=,1-i ; r+ .! Ei i
$ **
;=i,
5
l;
g
'>'S
:
r=
*
S
:
.u
.L
s
- s
'E -E
- ==:=
A .o
{
6 d
cE E
a
= =: q
=
a oe q
S
4'P
Ee
,
ts
6
imamo
('J 1)('2+ J +1)

- JZ -
:lXl+
lt
(j
.E tt -l
:l
ll
+ 1)
65
Rezultati. Na primer, mo2emo koristiti sledee nizove.
11(n+1)
^l^
l"r
,,
ll
1.7 2.13 3.21

3.3 4
5.13
cr
iJ
lr
l'
'>l >
: rl
1)(n+ 2)
: I
l.
34
=^r
:
rl^
m_rt_
N^_l-'
rr - ll
" - Il=
:,1, :t_
'Ll.\
+l^ () + ,'l
l -l- ct lr,
NTT
|
'\l
2.5
l3- =- (j- 1)(J2 +j +1) _2-
i3+1
-lo
tl
al
111T1
(J-1)(J+2) J= 2,3,...,n,
j(!+1)
_lim C1.4
2,3
"
.t
,,ttt.
-r
u,
lim
Z.
jElje
--l--'
'-- l \ -t
,rt'l-llY lo ^l^
)l
l+
-ld
J(J+1)2
lim x
c) Za
=i
I> =L- -r*
l.r
l-lr l!
l\
bo
It:
NN
f9
b) Zbog
1-
,\1
q)
cr)
cd
Glava 3. Nizovi
6l
=
cj
<-
64
Ibn +V
- bn
2/3
2 3
< 3
Ako stavimo no :_ [-Inc/ ln 3] +1, onda za n> no vagi

nejednakost an+p an! <
3-n < E. Dakle, (a)EN je Kosijev, pa je prema teoremi 3.40 i
konvergentan niz.
3.4
A
-l
-t*?
î
-_l=,-il
l+
tl---i
f'
!l
vt
"^
lt"
-trrl
-l:t
-l
ln
IJ
5l
^l
!l
^l
Fi
,a-rj-
rlt--- *--l*l-}
llo
:l
+l
*l
-c
")
sN E,
7
\/
_Y
i,=
S F;_=l ; F
sl
F,
! -=i ii I=
"t-3
--L-3:F5
+l- :l
Fr
q
=i
=t-);i-;+
v ^:
ll" :
--tpl N
l.-
ri E#;
Bai
E N.
za svako n
n+p
sI
n+p
Er
*:3
"? i'Y
i'rd
o-
-t
+l-l !
nije Kosijev, i zato
Podnizovi i tacke nagomilavanja
3.42. Definicija. Neka je p :N -> N strogo rastui niz prirodnih brojeva, tj. neka za
brojeve p(k) = pk, k E N, vati pl < p2 < ... < pk < .... Ako je a :N --> I[8 niz
realnih brojeva, tada je niz a o p N -- IR podniz niza a = (a)EN, tj. a o p =
S;'
JI
rl-
t?s
il F't
3" +i
. .
izs
ali
/3
<
;,* 5-r
;l=: i
l3
fn+ p
*\^s
.r:s
1- 3-P
+ p,1
i,$
6-Ss
3n+1
*.
r,r\
=!i
I'
:.
3n +p
e = 1+ 2 + ...+ ,
4,
=
?
+ ...
2>
Dakle, harmonijski niz, sa opstim clanom

divergira.
1l
+ +... +3n +p)- (1 +3 +... +3P/
+3
n +2
d,,,t
3n +1
<E.
E: i
( 1+ 3+... +3
-a1
1/4.
le+p en
n+1
p= n imamo en+p en = Ie2n en l>
t rJ SH,OA)
Ian +p
<
e) Pokazaemo da niz (e)EPT nije Kosijev. To znaci da treba da pokagemo da postoji

E > 0 takvo da za svako no postoje n > no i p E N takvi da je
e+p en > E.
1
1
l
=
Uzmimo E =
Iz
+
+
> p
siedi da za
Ffa
a) Na osnovu definicije
J
3.39, p okazaemo da za svako E E ( 0 1) mogemo odrediti
no = no(E), takvo da za svako n > no i za svako p E N, vagi la+p = an < E.
Imamo,
13
-dnI> 1>
2
-l
Resenja.
Idn+p
\s
;-?-rr o
Za p = n dobijamo
. .
Isin(n +p)I
+p)(n +p +l)
(n
1
++lnn+ P) >In
..
d=1+1n2+1n3+...+inn'.
+ 1 +. + ? (harmonijski niz).
3
n
F
G
d)
;Er
E,j:..z
n2
+...+
Isia
i;- E' i q== r;=
22
cosn.!
sin(n +p)
(n +p)(n +p +1)
(n+
Id.l+p-dnl=lnn+1
(
) +lnn+2
(
)
cos2!
i
:tA'=
, o I o- \
sinn
gi#s
i 35;
e=
1!
(n+
= 1/3 imamo
?E:
EF':
c=
cos
sin2
2+2 33+--+nn+1 )
r
i$*E
a-*H=.
7vli,F
b)b=
a)a=1+3+9+...+3n;
sin 1
,r
da za
Irlli.
!.)e!
+ Isin(n +2)I +
(n +2)(n +3)
vl
i<E
;s;
3.41. Ispitati da li su sledeci nizovi Kosijevi.
+2)
sl
g :
o M'=
!)
sl
Er
=. E
ji_i*:
u
zî
si
r=PYopt_.rl-u9ur--a-{,t
t
:
Zadaci
3.3.1
(n +1)(n +2)
Napomena. Metricki prostor u kome vali teorema 3.40 se naziva kompletan prostor.
Dakle, skup 11g sa uobicajenom topologijom je kompletan metricki prostor.
sin(n +1)
(+i+1)(n+2)+
(n+1)
Dakle, za dato E > O mogemo uzeti no :_ [1/E] + 1 , jer tada za n > no i svako
p E N vali lb+p bi < E, sto.znaci da je niz (bn)nEN Kosijev.
c) Niz (q,)EN je Kosijev, jer za dato e > 0 i proizvoljno p E N vagi
1
- = 1cos(n + 1)! + cos(n + 2)! + ... + cos(n + p)!
+ ... +
cn+p Cn
+
(n + 1)2
(n + 2)2
(n p)2
(n + 1)2
(n + p)'1
1
1
1
<
< E,
<
+
+ ... +
n
n
n
+
+
+
+
+
+
n(n 1)
(n
1)(n
2)
(n
p 1)(n p)
p
pod uslovom da je n> no := [1/s] + 1.
d) Niz (dn)nEN divergira, zato sto iz nejednakosti lnx < x, koja vagi za x > 0, siedi
3.40. Teorema. Niz realnih brojeva konvergira ako i samo ako je Kosijev.
^l
Ostavljamo citaocu da pokage da je svaki konvergentan niz realnih brojeva i Kosijev. Bitna osobina skupa R je da vali i obrnuto.
<
lo
(3.6)
E)
<
(n +1)(n
tD
aA(
-a1
et
1an+p
Nl +
t.-
> no
sinn
+n(n -1)
Isin(n +1)I
n(n+l)
r'
(n
+...
sinn
:.,r,\
E N) (Hp E N)
2.3
ì) (dn
(3120 E
sing
1.2
...
12
> 0)
sin
sin 1
(VE
e)
Oa
F
o
:g)
(3.5)
i.=4- 4
la, - a1 < s)
no =-
-r: 1..
ftn
>
> 0 i proizvoljno p E N, imamo
di'= 5i
s 6;'=l
3
=.
:
N
i
5a
ILl v- +
@
! :
I \+
nD ,.Ir -- 5,0
i5
! .. +
- _ O
,df.s
n'l-= -l
E.
s
r
-r
-.
S ?t. -v' i-;=r
"F';
,'*.Xry
= 1s rr
(nz,
?; I
E N) (b' in E N) (Vn E N)
Za dato
s:-$
E
Sr-i' S.
> 0) (ano
b)
uslov
il
(a)EN je Kosijev, ako zadovoljava
Uslov (3.5) se moge zameniti sa njemu ekvivalentnim uslovom:
C)
67
3.4. Podnizovi i tacke nagomilavanja
Kosijevi nizovi
3.39. Definicija. Niz

(VE
so<
Glava 3. Nizovi
3.3
o5
3
N
!D
66
(aPk)kEN
68
= liminfa realan broj. Pokazati da je toda

n-+00
tacka nagomilavanja niza
(a )EN.
3+
E.
3. Tada, za
)EIN, siedi da za svako n E N postoji broj in = ni (E) > no sa osobinom

Brojevi lib, se mogo izabrati tako da niz (m),,EIN bude rastui. Tada
f < a,,, < f+E. za svako m vaki 3
E8,5,-.
f<
f=
;=.1
Iz definicije niza
-E <
n > 110(E)
3 najmanja
Resenje. Niz f,, = inf {a,} je neopadajui, pa iz definicije 3.46 siedi lim
dato E > 0, postoji prirodan broj no = no(E), takav da vali
qzrEl
E <
a,, < 3 + E. Prema tome, 3 jeste tacka nagomilavanja niza
(a)EIN., samo jog treba pokazati da je to i najmanja tacka nagomilavanja. Iz implikacije
(n. > no A in > n)
(3- E < f,, < a,) i zbog proizvoljnosti broja E > 0, siedi da je 3
najmanja tacka nagomilavanja niza
gi
To znaci da za svako rn E N postoji nk E Mi, takvo da vaki nk > m. Tada, za

proizvoljno
E > 0, imamo
3.49. Pretpostavimo da je 3
ai:+--==
jc,.3"e
!Er::
'q,
Fs;;r
:;"s,5
z :zs
(tnl) skup {n fn = L} je beskonacan;

n E N} je beskonacan.
(tn2) za svako e > 0, skup (L e, L + e) ni {
Resenje. Ako je skup Ml = {n f,, = L} beskonacan, tada njegove elemente mokemo urediti
u rastui niz koji divergira ka +0.. Neka je f,.tk = L za k E N i nj < n2 < ... < nk < ...
+.
Napomena. Tvrdenja u zadacima 3.47 i 3.48 se zajedno mogu izraziti kao:

Realan broj L je tacka nagomilavanja niza ( f)EN ako i santo ako niz ( f)EN ima
stacionaran podniz ciji su svi elementi jednaki sa L, ili u svakoj okolini tacke L ima
beskonacno mnogo clanova niza (f,r)EN.
E;iEli
:3-s;i;
si Eii
e',d
- Elt
E
i ,EE;{
i
:- i*ii
ii
f)EN akoje ispunjen bar jedan
e'i
3.47. Pokazati da je tacka L tacka nagomilavanja niza

od sledea dva uslova:
Pokazaemo da je u torn slucaju uslov (tn2) ispunjen.

Pretpostavimo da to nije tacno, odnosno da postoji E > 0 takvo da je skup (L e, L+e) n
L, tada
If n E N} konacan. Ako je nr najmanji prirodan broj takav da je n > ni
n E N} ili prazan
gornja pretpostavka znaci da je konacan skup (L s, L+ E) n {
postoji prirodan broj n2 > n1 takav da za svako n > n2 vaki f,, (L E, L + E) To znaci da
tacka L nije tacka nagomilavanja niza ( f)EIN, gto je kontradikcija.
k E N).
Zadaci
g-g ci=
3.4.1
l?s'= g2 =
1\
*
Napomenimo da je limes inferior (resp. limes superior) niza najmanja (resp. najvea) tacka nagomilavanja niza - videti zadatak 3.49.
Resenje. Neka je L tacka nagomilavanja niza (f,)EIN i neka uslov (fill) nije ispunjen (sto
znaci da niz (f)EIN nema stacionaran podniz (f,k)EIN sa osobinom fk = l', za svako
=F
:s
a.
z
u=
=+'^
i;
Svaki od poslednja dva limesa ili postoji u obinom smislu, tj. u smislu definicije
ili -00 (definicija 3.5). U svakom od ovih slucajeva pigemo da je
3.3, ili je
= limsup
3= lim
i
irE* + zi 1;EE
3E
p:Eii
,ti
?;;E iE
i
it
lt::
i
:
Ei
*ic,t= ;ti :;Ar?* tt i

EEtlr sgi;t!glyg;,1i : E 'jE=::'i.iu
i,*:i:5;i
lg:"ii*=a:=E
)o S
: :i'S ir
\i :r+i7),s$ fEis
T{
Limes inferior niza (a)nEN je granica 3 = lim (inf{a,I in> n }).

oc,
Limes superior niza (a EN je granica C5 = lim (sup {a,
> n }).
L tacka nagomilavanja niza (f)EN, tada je bar- jedan od dva uslova ispun(tnl
) ili (tn2) iz zadatka 3.47 ispunjen. Pokazati.
jen
3.48. Ako je
J.Ei;
visi
rv=i1
tsii;sgs*
cA
3.46. Definicija.
Napomena. Podniz (.61k )EN niza ( )EN takav da je fr = l' za neko f i za sve k E N se
zove stacionarni podniz; prema (tnl) je tada L tacka nagomilavanja niza ( f,)EN.
itl=E
ES;i
u
EE E
E 6"t S S E=i 3;
cO
3.45. Teorema. Niz je konvergentan ako i sarno ako je ogranicen i ima tacno jednu tacku
nagomilavanja (kola je tada jednaka granici niza).
$:fgE;.it*CiiS
s-*
"'.;;Eis?*E$s:
F,3,
s. gg
Lako je videti da ako je L granica konvergentnog podniza niza (a)EN, tada je L

tacka nagomilavanja tog niza.
Ekvivalentan iskaz za definiciju 3.44 jeste da je realan broj L tacka nagomilavanja
niza (a)EN ako i samo ako za svako e > 0 postoji beskonacno mnogo prirodnih
brojeva n sa osobinom an E (L e, L+ E).
Na osnovu prethodnog iskaza i teoreme 3.6, neposredno se dobija sledea teorema.
(ft)nEIy
iz;lt
51
$y4ri;EiigiE,!$
I^-:-i;':
:'E =i,;E;=i*'*lEISFS
EE t:liE!igEiEiEi
'ctl's
T:
=I
3.44. Definicija. Realan broj L je tacka nagomilavanja niza (a)EN, ako za svako
E > O i svako rn E Npostoji bar jedno n E N, n > in, takvo da
je la el < C.
E!=:r i.r'!?Gi:!jltFCl i 5!:gEEri

sR:;-'ssi;igg:E
piire
;r
i
;s (,EEii
iiiEE 1i ni Erisi;ii=tt:: ,t e;;e*i :r
sE is iEE];F',;!s::s; E,-E tr i 3i;!:i
i:;!;
EiGeinu.a'
=":)
;Js;;
si
= E;iE:f
sledecim vaknim pojmom.
!;EaE
?i
1t=2i {
Sa druge strane, podniz divergentnog niza moke imati granicu, sto je u vezi sa
E;g:':
i:'l,J
3.43. Teorema. Podniz konvergentnog niza konvergira ka istoj granici kao i sain niz.
69
(tnl) siedi da je E tadka nagomilavanja niza (f)EIN.

Ako je za svako E > 0, skup (e- E, L + E) n {
n E N} beskonacan, tada se skup M2 =
0
<
<
moke
urediti
u
rastui
niz
nl < n2 < ... koji divergira ka +.0. To
{n
E}
znaci da za svako rn E N, postoji k E N, takvo da je nk E M2 i nk > m.. Za proizvoljno s > 0
imamo f,,k el < e, Sto znaci da iz uslova (tn2) siedi da je L tacka nagomilavanja niza
gto znaci da iz uslova
iE=r.
E N}
'3!.reinEs iirE=Zilt':
Fi EE ti;i.a
siEEli;tatisii
5i=Eieie
'=rd -s q
N -> R, datom
skupa N.
Za*;iigEEtaF,i. 1
jZ
*;!iiEs
t==q
c
: 3 ;= + 'il i =- =A E
e
i
E
ii)z !=l
;.t
5i
*gE'*
g:Bi
i:s!l
E=Ei=i ;,r-i
EgEi :,g
ig$;
gE
S .'t=;3;;
Se
: E .u: E Ei=
E
Ya
E'E Et g ;,H + l.p*igEJI;
iP $t,q:,[:x
:sn=.ulEig3
crra
EzBir'.;i,i
i*:r=tt
i;Sr
r1i
s
YRRY+&(n
eQ
i;g 5
(a)EN se moke posmatrati i kao restrikcija funkcije a

= a,,, n E N, na beskonacan strogo rastui podskup {Pk k
a:'! :s
.i;us
i
I ;
$::! +-.8
:* +{'s{o=*n
a?-= i
ss A7 n! ii ,Ei
El i g
I,l\.\rt? i s
'EI g i iiil-air:
..F
JE,E*v_E
E;i,l'*
Et
i
E
.a-r
i6
e :d =-,$
"spE?r.=
:_:+:iZ=dv
fi Eg ig_SE
2;
SEit=n*=llEg
ss
nAii
i,
i:f;ur;
j\,
*s
EE
i,,r
*E;giiEE
ia.-!="1
+!
=i
E5 * iii* iii=
r: s g,F ii EtEzE'+ !E := At
5=Es,i ,iiliES;; Ht,i gg E"i s;!q;*,=;E
iEiEE; ,aE $ gE
E? ; i-Fi ee #ixi
s; E ;E
Podniz niza
sa a(n)
ri
Glava 3. Nizovi
),,EIN.
= 722 + (-1)"n2,
me.dutim, zbog
kim f2k
n E N,
lim sup
o<
.t
y
0q
2rCl
Iis-"]=
i,*
so-p
l5-== ;'E
; i:
7r,,
35:;':X
;+!.3
B-;:! ;ji
--
-::;g
o.-^3
fi *.o:_
f=
0.
I {i Til-I
iit
= lim f4k+
lim =
fak+s
";
=.
3Ei i
* Fi
liminf
1;
-;
=e+1-- limsup f;
= -2 = llminf fn
n
lim f$k+6 = e
- 1;
4- e--=
liminf f,,.
n
2
3.54. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov da niz (fn)nEl` konvergira jednakost
-0/2.
ima jednu tacku nagomilavanja jer je f2k+1 = 0, za k E N,

dati niz ne konvergira. Dakle,
= 0 i lim sup =
liminf
+ (Uporediti sa teoremom 3.45!)
f=
d) Imamo: lim sup
-e+
='- i
{ 3 ts
i
'
*Sir
n rI fF.
:
-r
i
$
"i L
i=
"S ll -=[ ]1
S
kirr k+1
lim f8k+2
liminf, = O.
R
t
0,
lim fak+3
2, f4k+2
'
2k+1
lim sup
f = liminff = f =
* Gi
f_+
(3.7)
1im
F i
c) Niz f,,
f= 3
e;
f4k+1
sup
=
a
Prema tome je liminf
e//2,
Jer je f3k
3k+1 sin(2rck)
3k+2
_
sin
f3k+2 =
3k+3 (2krt+4tt/3)
,
1, 2,
]im f8k+1
ll-1)4k(4kt1)/2
= lim f8k+4 =
= +O, dok lz f2k+t =
Resenje. Tvrdenje siedi direktno iz teoreme 3.45, koja tvrdi da niz konvergira ako
samo ako je ogranicen i ima tacno jednu tacku nagomilavanja.
3.55. Pokazati da svaki ogranicen niz a
(a )EN sadrzi konvergentan podniz.
.6-
3k+1 sin
(2k7t+2at/3) =
3k
lim f8k
f2k
tq
E
s
lim
k-+
2 -2
{ r ;;s -ii
i ; i tii ;
i f: .1 == i=iII=?l
ii
$;Ei3P
iE:E
{:
ge
t i x;E l"
:
:
E;=1 r i
b) Niz ima tri tacke nagomilavanja 0,
c) Imamo:
-1 za k =
= 1.
3,
a) Niz ima dve tacke nagomilavanja P1 = 1 i P2 = -1, jer je f2k = 1 i f2k_ =

(uslov (tnl) iz zadatka 3.47). Ocevidno je da je liminf = -1 i lim sup
= 1 +2(-1)4k+I
= 4 = lim sup fn.
ITTlamO: f4k
kim
Prema tome je lim
ir-
= n2 + (-1)n2
+2k siedi
O.
(_1)n(n +1) /2;
27tn
c) fn
Zk
+2k =
=
)''k+' (2k+1) siedi kim f2k+t
f4k+3
P.u,
Inn
2k,A
:1;
sin
i+(
= cos"
l:
n
f, = n+ l
ll
nF
b)
a) Iz Jednakostt f2k =
s# ii;[
Tp f
-8,:-3,--!D
Resenja.
= (-1)";
Resenja.
b)
3.51. Odrediti tacke nagomilavanja niza ( fn)nE]y, ako je za n E N:

a) fn
c)f,=(-1)"(1"+sin;
d) f,,
5 6=
p:
nn
ir
Resenje. Ako je a E II8, tada iz definicije 3.5 sledi da za proizvoljno > 0 postoji
najvise konacno mnogo prirodnih brojeva n takvih da
E (a E, a+ E). To povlai
da a ne moie bid tacka nagomilavanja niza (a)Etyy.
rs=1/5, r9=2/5,-
= 1+ 2(-1)"+i +
lim
n-,co
= 3/4,
b) f,
iii
tj.
(-1)"+1+ (-1)"
n;
2
a) f" =
li'
r7
f za sledee nizove:
+e
(a)EN divergira
liminf
-C
+ E.
Cy
s t
E;
a = +00, toda nijedan realan broj nije

njegova tacka nagomilavanja (ali je lim sup a = +00.)
3.50. Ako niz
:S
+l-=t
T.i3gr:;3i
;. Z,'g. 3 ilt-I':r = ? r' ==-1+: ;;i== I;"S
+':- ; Li il si
E. ;* ii
t=t=iI
;iqE iE.
i
'S-tsl
"S. I ti
=-.:
r
E Ii=i; + TtIJ:
I I:
:'* 9gii
*sg;. 1l
?
r;i x:
C7
n-,-
; H'
;"rr+
t+ ;+
+*
rS fi:I S:
7n)
?E :r
iAf ry,= == a3. !'i S 3EE. Ef

a 5' r ; TIT ; 3;
ii =- 2L>':i'Z
E.I:-i;i:E
T i q.;g iS.
x:ij-r 2 E
=[
i"Sr-'1 r.' t z E i is} S i
3.53. Odrediti limsup
sri
E;
Es_ *,
a> postoji najvise konacno mnogo clanova niza (a)Ei,y takvih da je a >
postoji beskonaeno mnogo clanova niza (a)nEN za koje vai
n--
s3 Ef
bs
:'i 'FlI
>0
e g,
B
T.'= i:t
*=lgE'
:- il^ i '!
''1
$
;i'-id5 r3
S;Egr :lr1-(
'i= E'3
* i
=llEi
=
o*x
7.
=iliJ
S 15=I
i=
-7?'-=
=
r;:'$=;i
2/3, r6=1/4,
r5
lim sup f,,.
beskonacno mnogo racionalnih brojeva. Ako tanca a [0,1], tada uvek postoji okolina
=0 i
tacke a takva da ne sadrzi ni jedan elemenat datog niza. Jasno je da je liminf
n-,lim sup = 1.
e e s
S
p
za svako
E;
ii?:i;?a
g, E-,5
uJ
=2
(a)EN. Dalje,
--I*, ^=-X
9ti ii S
l=.99. ? e P =5ErEg
6. Fib' i"-ii
a <a +
postoji najvise konacno mnogo clanova niza (a)nEN za koje vai a < 3 - e.
Slicno kao u zadatku 3.49, moie se pokazati da je tacka C, = limsup a najvea tacka
,t-.
nagomilavanja niza
(r)EN, ciji su clanovi svi racionalni brojevi
Resenje. Svaki realan broj iz intervala [0,1] jeste tacka nagomilavanja datog niza, jer u
proizvoljnoj E-okolini svakog realnog broja a E [0,1] (tj. u intervalu (a e, a + e)) ima
h
d,
." E.E'
n-,00
Na osnovu toga moze se pokazati da za svako E >
=0, r2=1, r3=1/2, r4=1/3,
Odrediti lim inf
= liminf a ustvari najmanja
postoji beskonacno mnogo 61anova niza (a)EN za koje vazi
il
r1
n->.0 ( m< {a,})
oJ(JJtrJ('
E=T:E#lEsr
aka nagomilavanja niza (a)Er,y.
hm inf
qiItE,
-,f; ?
2) U prethodnom zadatku je pokazano da tacka 3 za koju je 3
E,
a = -O.
"i=il
5P;"i-lSE:Y
ii l
iJ s u 8c >s P D ,; =' : ? i Lr
7
? e -,Lr ,r L.
2. =
=F:,;;*=
uru I
=;?E=5?i
Fi ii';1
":E-l;:lT;;i; 3 s 91[
EiEi
i?iEiB i!1;
er,
sE;
E i E-" i + 2=i,:3=l-*i=E
:: -1, . =- tit.> +l==
ry .= (. = E i il'1.i,
=l
=
=
iI
ig* --<)rE = Ei E H ;.o. i:'p
=lr r.-- Hil;';i==Z
il -J N 3+=
*q=-e=; F-]6 ;s
HiLt tr,
?-=1 E,g*; ;-: q*?=t f x*Aag.i
b-,8,,,i8a; i ; i 6: :
*E,E,
=
rr
Uobicajeno je da se pige liminf
vai
rs Tr'Ff
Xg E-Jtl
ti
tii:t
;{
'+
?}3t=+
1
iil-=.
In
t'i
,+E,
,i;
il E F;' ;; T:'t,i;=
,g, jz
y;
!rl
=-x- 1;z:'
:E il;'f :, If; H-r
jIL[
?z
Napomene.
3)
c"
!D
3
N
tr
e
!!
-J
;r- -n?
3.52. Odrediti sve taeke nagornilavanja niza

iz intervalo [0,1], tj.
1) Za niz (a)nEw koji nije ogranicen sa donje strane ocevidno
71
Glava 3. Nizovi
70
.:
.-
lt
\o
t,
Z.
6I
rl
Fi
ll
U
Ir
sY.
kl
:<
p^
@q
OY.-:
:i- c'i
ilt\
or
<-
.=
1r P'
=Sk-=
.=c s
o. rz...L
o
ll
\l
.F
=Ll
ll
'
\,
\\_l
_=
-
'\
.:
F.i
.iJ
-i
rl
IU
lF
f>0.
-l;Ila
!,
H=
t'
E!
ll
-ls
YO,
-o
qi
lim sup f,
=
a) Nekaje L realan broj dat sa L := lim sup f,. Tada, za svako e > 0, postoji
L
e;
c?
O .!
E;.N
beskonacno mnogo clanova
(3.8)
E.
e;
E.
')U
liminf(-f,)
cq
c7)
+ el;
*r
*lrlo
* l*-l
<
ut
.v
rd
Tada, za svako e, 0 < e < L, na osnovu (3.8),

G
O.
*l
a-:
el
il
'-o :a
za
neka je L >
-,
l":
t=
t.
tl
il
lim supf,
.
o-
Yn
ov
e;
c)
.E
l)
l=
f, takvih da je
* t\l
Co
ri
.=i
Fqd
au!
L=
f takvih da je f <
- l!l
la
- L - e2,
ti
-l+--l
* l\i.
L+e
f )E, to je limninff _
J:la:
C'
ad=
-o\o
d>oo
SEbE
-S-
aa
ll,tr,u ^
ai
=/o6'
o
najvise konacno mnogo clanova
,f;,
>
E.
takvih da je
f,
al
l(l:,
t>
I
-.a
a' 'u
oq0
o-o
/\^tr o
>Y
6()
.:N-O
Znaci, za svako e. > 0 postoji
'oo
ica
Fl-
elI
*lr
r
,3-
ur
'z
x=1-n+3cos 2.
6
4
clanovi niza (1 /
1<
f,
Ako je limsup f, = 0, tada, na osnovu (3.8), za svako e > 0,

postoji
17-4.0
za sve n > no.

n1L
L-e
takvih da je
fn
f,
.d
)O
Kako su
o
bo
o
o
O.
a)
a
j
d
>
* l.i
'a
gde j e e i , e2
o
E
il
u :.:
'-Lft
najvise konacno mnogo lanova
li
'
l*r
takvih da
f,
-ls
- l*i
d
)o
bo
.-
,
!:S
E" _Bi"
71
limsupx.
rt
Slicno se pokazuje da iz lim sup f, = +.0 siedi
postoji
t*r
:I=:s;
a < bn,
vr
\
a\ .:8
)r
-7
t\
:-
l,
Odrediti inf{x1 n E N}, sup{xnI n E N}, liminfx,, i
tr :
PU
+,
*I
;
7
*o
!
sS'
jo,lEs
.i
i+: .={^-aE
E.+3E'y
-is
rr -.1e
; g
.5
b)
6.
Re"senja.
b) Neka je L := lim sup
Ei
'=-
,,k
ll +
-o.
z*
s.E
B\
.:ao
a)
-f takvih da je - j;, < -L+

najvise konacno mnogo clanova -f takvih da je -f < -L Kako -f clanovi niza (-f)EN, to je
liminf(-f) = -L.
a=i
iEF
IEI
i35
.=:
i"#
:\:
*6-
-r'
= u-i'a?'=:
,EESF'Za
E
E
r.l-.Ll-=
:4
Eg
E
w!
(n
x
()nEtsa:
x=(-1) +t (4-2n);
E N}
su
b < b+d/3 < a-d/3 < a,,, Ito povlaci b,, <an.
Poslednja nejednakost je u suprotnosti sa pretpostavkom da je
liminf-=
f,
b)
Iz relacije (3.8) siedi da, za svako e > 0, postoji
Resenje. Pokazaemo samo prvu nejednakost. Oznacimo sa a = liminfa i b = liminfb, i

--w0
-,..
pretpostavimo suprotno, tj. da je a > b. To znaci da je d := a -b 0.
Kako je a najmanja tacka nagomilavanja niza (an)nEN, to postoji ni E N takav da je
a > a - d/3, za svako n > ni. Kako je b najmanja tacka nagomilavanja niza (b) neN,
to postoji beskonacno
mnogo clanova niza n E N takvih da vaki bn najvise konacno mnogo clanova f takvih da je f, > L+
limsupa < lim sup b.
Ti
neka postoji no E N tako da je
+
Hi
liminfa < liminfb
ctoq
;:!
i
':'.
=
(a )nEN i (b)EN ograniceni nizovi

za n > no. Pokazati da tada vazi:
3.58. Dat Jje niz
lim sup
a)
< lim sup fk < lim sup f,.
F'HI
-Yr<:.j
G
!{
o N
:l>:t
kminf
fnk
73
3.59. Ako je ( f)EN niz realnih brojeva, pokazati da je:
cri
oE*
<
.:*
;EH= * s
,E'z*E
<
ao\
!fG
Resenje. Prema 3.49, Iiminf je najmanja tacka nagomilavanja jednog niza. Sada
tvrdenje sled) iz ocevidnog iskaza da je svaka tacka nagomilavanja podniza u isto
vreme i tacka nagomilavanja niza, ali da ne mora svaka tacka nagomilavanja niza
biti i tacka nagomilavanja njegovog podniza.
an
a) inf{xI n E N}
podniz ogranicenog niza ( f,)EN, pokazati da je:
liminf
3.57. Neka su
!d N
-2
z
-
( fk)kEN
,d
3.56. Ako je
-.3
nagomilavanja skupa, u svakoj e-okolini tacke e ima bar jedan elemenat skupa S, koji je
razlicit od L. Za e = 1 postoji broj n sa osobinom da je 0 <
= 1/2
Bi < 1. Dalje, za e
postoji broj n2 > ni sa osobinom da je 0 < a2
< 1/2. Nastavljajui ovaj postupak, dobijamo strogo rastui niz (nk)kEn prirodnih brojeva sa osobinom da je 0 < lak el < 1/k,
za sve k E N. Niz (a
k)kerv je trazeni konvergentni podniz niza (an)Ery.
take nagomilavanja
= -5 < liminfx = -4 <

= 4 < sup{x1 n
limsupx
n--,w
b) inf{x1 n E N} = liminfx = 0 < sup{xI n EN} = limsupx = 2.
n c0
aE
te E:E;;i
=- 3:?nE5+
'
?A=
.=r6
_li;
t E{
A6=-oIEi
>'U=';:lq
i 5=r:i5
Ako je S beskonacan skup, tada prema

Bolcano-Vajerstrasovom principu 1.57 siedi da
skup S ima bar jednu tacku nagomilavanja; obelezimo je sa P. Prema definiciji tacke
a-
6)^
*d
=EEI*+ii!
i#
E:IErj
-::,
= rd
S,E'g
s- +"
i;A=:E;=:_-:g:Ei
FEE E
=o_EJ_q3j E '=- a&c

-=IrC 9;go=3FS
'=t4
il 'i! - i1.1 .- t
-:ioE sg.g-z-='= J vr
:r:E:
;
E;
A#i N ulf 3:-i:!,,8E
;=3: eiq*sE
6
! tl
:ta, ,
-;-":
gSSE'^FE S =*'esli:
= :*;rs6''E
.r.;
'is=
?{EEE:P
:81;;t-:
E V,
;A-E
i'r;s- F'V-c= Et*n:;.;
tr
r
a; -eEB:=i
G
.:
St
t" E : S y ,
; a
a 7 9 oo ,_. E: =. ?p
=
=
=
E,s,rxEErri=
$ gSS1
-+rscotr'EE
,E i,
$i E: EaiI;;;C
Eeis::=i=E:i'i t=j *f.t+ eE; =i:'=!i:i
Erss=;EiEEii
Gs ;, i;;;i*s I
Eu
i
EtEi
.=*
o
1:sr,!Elrr-:':s
$'3at
)S
;E*;,i=:
=
gvl:Ea
ii
,i EfssFEst=; ? *i;$ +:
!
EstliEE;iB: G FiE# ::
i==si;
eF;;ai: f
5
$;;
'Er*g;tA
.
Rezultati.
in
:r;:{;-?a.ae}
,F.'ais *; SE g-;s *
&EE6E
Resenje. Obelezimo sa S skup vrednosti funkcije a, tj. S := {a = a(n) n E N}.

Ako je S konacan
sku; u toni slucaju postoji P E S i strogo rastui niz prirodnih brojeva
(nk)kEn takav da vai and = a2 = . . = ank = ... = 2. Znaci postoji (stacionami) podniz
(ank)kEN niza (a)Ey koji konvergira.
3.4. Podnizovi
J<
ar
Glava 3. Nizovi
6
L)
E
r;
Ci
a-
72
>;
e
xo
5
e
E
ri
b-
?
u
.q
- +
n
:'
n,
1
3
ii-
-l ? :P p v
I -
.;
-:
:'/
F ; +
{,
,n= ?
[r
+
E,
H.
Ei
j.d
E
g ?'li=
;is
,l ?o i- B
: ,j, f,f
;- C
o
h
v\F.
oD
53
:''
A
:
:
=. =
G5 g
= r ;r 'l
B-
:n
=
=
Co
4 A
;E i
s4 S
vz
ss :\ og
!=
iv :lv P i' ,3
E'
[( :
,1
5 .*
B.
E F
B
:i
:6
!r
f<f
E;
g <g
e.
;=
P\m^
f g< f g
6 ;
,=
\
n
najvise konacno mnogo 61anova
\$
Fa'=
C,.'(:..
Znaci da, za svako E > 0, postoji
sto je u suprotnosti sa cinjenicom da je P(<
't"
T
A
+
e(f +g
e),
+=-
fg) tacka nagomilavanja niza
(fg)Er-
'
f >0i
-*i
o'"
j-:
"
!'F J
:=1
.t p=i'
:-.
tIT
(3.12)
sto je u suprotnosti sa relacijom (3.12), za e = d3/3.

b) Pokazaemo samo da je
= liminfoe
g < Q. Uvedimo prvo sledee oznake:
i P = liminf ,,(
g =
g). Ako je bar jedan od brojeva 'rii g nula, tada
je nejednakost fg < Q trivijalna. Pretpostavimo da je
g> 0 i da vai 2 < g.
Tada, za svako E > 0, e < min{ f, g}/2, postoji
g > G + E.
+
ID
o<
N
oc
vi
ali konacno mnogo clanova
Oa
D
o<
D-O
o\:
l_ru
oq\F
!i!DN
+i.-!
r,
(3.9)
H.o
2E.
LJ
==
=:::IA
aa
o.P
f5
oor
mm
bJ
f +g > F+G+2E.
F'
N
< f +G. Za svako E > 0 postoji

besknacno mnogo clanova
< f +;
g < G+E,
E;
f + g )E%, to postoji
f+ g > L d3/3,
Kako je L tacka nagomilavanja niza
(f+
g>
+ G.
G + e.
!-
f +g < f +
f +g
f > F+
Ovo vai za := d/3. Kako je L'tacka nagomilavanja niza

gn)rioi , to postoji konacno
< k+d/3, sto je u suprotnosti sa relacijom (3.9).
mnogo clanova
P
a.
najvise konacno mnogo lanova

Znaci, za svako E > O postoji
Znaci, za svako E > 0, postoji
"
;&5
vsH.
o. e
vai
i
3 i1
E
!r-
E.
- o
E
'6
g <g
6 oo
'=:
v
^=,
najvi"se konacno mnogo clanova
tda
h-
f + g;
;93'
ll
f<f
<
oa
najviue konacno mnogo clanova
2) Pokazimo da je
r
F
=. o!
= d2/3.
4) Konacno, pokazaemo da je L < F + G. Pretpostavimo suprotno, tj. da

je L > F
Tada vali
(F + G) = d3 > 0. Za svako E > 0 postoji
i L
je + g < L. Pretpostavimo suprotno, tj. da je

Za svako > 0, postoji
,
=
o 1zE
>
O.
(3.11)
f +g)Ey, postoji
6i
(f +g)
=
*n-
ai
ri,:;B
i;xE
rL
F
+
= Eg Pn I tcS. :,> a= Fi gl i
d :=
2E.
f -{-g > L+d2/3,
sto je u suprotnosti sa relacijom (3.11) za
= lim inf(f + g), odnosno

= limsup(f + g).
g > G +E.
:'c j:i
1) Pokazaemo pivo da
f+ g > f +G
T*,:s;tia
najvi`se konacno mnogo clanova
ivi;
;;3a
= liminfg
ali konacno mnogo clanova
n \Aeg-3Ti;
i='- 5 rr v e E
oo
"i
H
;: .5E5 :=
6se -s
D:6 ;
F=lim sup f,,, G=limsupg
Fi
Kako je L najvea tacka nagomilavanja niza
Resenja.
f = liminff,,,
E,
Hm
g) < lim sup

sup g.
Ub) sino pretpostavilidaje f>0ig>0,zasvenEl`.
a) Oznacimo sa
E;
I5 *l
!':
?
?
s
6
h ! d
=1o
Hm
?
3
j
s'a
i
SES-!
r-PS !- N g"
+ j=; #:=
oo.
i.
! f F
=
<_
m 3' ?',*
?l '
J!
f lim sup g
inf g
sup f
f +G. Tada je
Pretpostavimo suprotno, tj. da je L <
beskonacno mnogo clanova f,, >

beskonacno mnogo 61anova
>
Znaci, za svako E > 0, postoji
(3.10)
f -{-G.
f, +g)EN, to je
Zasvako>0postji
;. = -o = I IS.i;'.i i = +
Z
E 6atE; ES ;i ^==''p-E
E.E'i.)*,
*
$
b
2
x
I
=.
9
i-I*
Ee
X
-{Pi'n
5 o..:.6(
1
;
P
?
=
E
F
i;,ei_=:
=.
^ = =
liminff
-liminfg
<liminf(fg)
l--oo
II-+oo
71ioo
-.,R.
f lim inf g
'
lim sup
f + G < L.
(f+G)L=d2>0.
lim inf
< lim sup (
o-
+
.e
<
Hun inf(f,+g,;)
3) Poka2imo da je
f + lim...sup g
< limsup(f +g) < lim sup f, +lim sup g ;

b)
ot
Kako je L najmanja tacka nagomilavanja niza
(f,)EN i (g)EN dva niza realnih brojeva, tada vati:
<
liminff,+liminfg
-400
f+ g < f+ G+ 2E.
lim inf
a)
3
N
-_
f lim--sup ji, = +.
1
75
Za svako E > 0 postoji
'-; 5 = = ,o
G 3
A;
h'
tr3
i
lrr
i ?
= i.3 i:iEB
!- $
r i=
o. ob,A
5B
E -ots
E, .6 d6
3
s
g
g
p
E
E.o
v*
E
i
E.
i fo.
g g p'^- E
f,
qs
*!?
3.60. Ako su
si:. . F,F
r
J . F.E.=[;
E:TE5'. F
S
:.s t *x
zc . 1,..
?==
5
s
I
r
o
!:j
c
!.
<
9'
J.
a'*-.3,9+Fg'E[[ I,
=
EE!
gk';h,;ifgi:egE
-e::
*fr;i;iE
A
6 tr p F F oqmP x 6. ''- . 5
i fr,E
l;
.'rr'i
m 7
o 3
o ^[
? i a 5
Z 9, i.
yE.E.iq' '; ; -z d
;;, E.3EE.5:it[.g;
e 'y e a ;1';5
i -"= S 3 -oE aE.i.
Tako imamo: liminf
<
3= r
][[i=
E
Eqi:B
3 o E ];
i
i=iy;'=.5
P = -o
= e1-.' ir
6 :
! cr
e -a
fn
3. Nizovi
ol-
takvih da je
:nl-
CL
p
o
oq
o
a
(+t*
D
O(
e.
!"
\]
A
Gaya
74
,
1.,.
si
t-.
r-
.-(-!
.-
q ,B !S
S
'+
! .i r
.ir
cE' 3
6
-v'i
3 . E E i= iS
*\a
qr
QOUoa.,=o
:= ii
+>ii
3
S
s S
'Y
n
-r?
s
'Y
:
E E ,=
: a*
o
':o :- i!ip"
u
r
o : a
to :s
F :i
;
i<
Es
<
; !O
1, r,
:a
;
=
T T
: E -:..:
: ;+r+=; E:
3
.i S
.=
':\,
.="
tt
drr
)i;
-.=
:C
'E s
a:
tlr' -.4
.. \
:';'
.a ! i*;=;1*
<!
-<o
.+o :,N
ld
==
.i
*r
r
'!U .g
,_lso,
* -itt
eorr:.i:=
\;iulo
:!-;,oo
'>0.;SE=
,6
o.
mozemo pisati
c
II
l:
,,
2n+3
lim x, ,.
:'l
:. t
2n+3 m
'a
.=,
3, alto je
ga-
e'
(3.13)
=__--'
-f
OO
'
e- (i+)
-T\
==r
" ,^.
b) ogra.nicen odozgo brojem
+:
"s
o
\oo
.9
zU
ll
ic
^t
a) rastui;
!J
N
.=i ;5
.t
-iatt
I
-l:ri7
^lN
tr{ \t.-r
.=l
_
rt
-O
.E'S
-
&
\o
(.)
3.68. Pokazati da je niz (en)nEN
rr
,'
-r
.='
-:ll
-9
-1
= 0.
n+l
.-:
E .6
V Y
p F
a
o^-c
wii
Odatle aobijamo da je a = a/2, sto znaci da je a = lim x
lim x+1 = ln
V^
.i
!ic
Si-l
9
'N
y,V_l
? -tN
u=R
\/
o,-.=511u
c
+i:0 d
b --,'Pt
liH
I -lN
il
-o
!! - r
3 -::--
-.
,^lN
n
ll 9
X ll-:
î i-!
!?
' Nl--
c-
:2 - td
-'
L=a^=
:
6
L
>q
a=
t -
-- ;!
konvergentan i odred-
(2n +1)!!
Sada iz teoreme 3.65 siedi da dati niz konvergira.

Oznacimo sa a = lim x+1 = lim x. Tada zbog x}1 = n+1
.-r-
Et,
.*
Resenje. Dati niz je ogranicen odozdo sa brojem 0. Pokazimo da je xi+1 /x <

xn+1 _ (n + 1)!(2n + 1)!! _ n+1
1
< -<1.
n! (2n+3)!!
xn
2n+3 2
tr,-?i
S
E
- tr.:,b
n!
y
s
k=
:s
S
;n
a
5
x=
-:i
(x )EN dat opstim clanom x =
si=t I
zs"r e
u 5x*
i;v= ?. = _.,i.l!
'=
q E^
i:r
:;:+:
=
-
:;E
c,
f":87 ;[;r
R u,=g
:i." o 'E,g:
'.=@
--\:Y-'
l' S\e
'::z
^5
S .,/r': JN
I ,cN
?31
iii
-> d
: =-lizE:-,1
,), a
S
S :vt
s!
: vrs.gE
.S
,j
F;EHE76E
i.:<l-==*
'vl
*Fg;;qsr ;
" r
4:='i'= --a- E
?
-i! +a'=
za:
I Y
^ l .Eu
uu c c!
9F= -E L,-i :
=
,j 3i.Fii.,
i
- l.- J
s.-.=txs-=
:
'5
*
i:
., a'4
j6
-a
iti njegovu granicu.
.l:aJOQL)
;;i*=*eqflg
2
a;;ssr,
!
:=Ey
'&
3.67. Pokazati da je niz
Sada temo konstruisati niz (ng)gEIN koji divergira u +00. U tom cilju, neka je ni najmanji
prirodan broj sa osobinom f,,, > 1. Neka je, dalje, n2 najmanji prirodan vei od ni broj sa
osobinom f,2 > n + fin, pa neka je 03 najmanji prirodan broj vei od n2 sa osobinom fa >
n2 + f,,2, itd. Nastavljajui ovaj postupak dobijamo monoton niz (ng)gEIN koji divergira ka
pri cemu odgovarajui podniz (
)gEIN takode divergira ka
1
cg
-Poo..
+.0, respektivno.
= a}. Ako je M beskonacari skup, tada se on moze zapisati na
Neka je M = {n E
nacin
kao
rastui
niz (nk)kEIN koji divergira ka +co. Ustvari, (fk)kEN je stajedinstven
cionarni podniz niza ( )EN koji konvergira ka a.
Ako je skup M konaean ili prazan, tada postoji no E N takvo da za svako n > no vai
a. Neka je n1 := no + 1 i Et :=
a1/2. Kako je a tacka nagomilavanja niza
to postoji prirodan broj n2 > nl takav da je f2 E (a-EI,a+E1). Neka je a2 := 11,22
aI/2; tada postoji lan niza f3 u intervalu (a-E2,a+E2), itd. Nastavljajui zapoetu
proceduru, dobijamo podniz (f,k)kEV niza (f)EIN koji konvergira ka a.
a> a+t (respektivno
vati
3.66. Pokazati da je neopadajui odozgo ogranieen niz realnih brojeva konvergentan.

Resenje. Neka je niz (a)EIN neopadajui, tj. al < a2 < ... < < an+t <
i neka je
< A, za'sve n E N. Tada je skup
ograniCen odozgo, tj. neka postoji broj A takav da je
S := {a in E N} odozgo ogranicen, pa prema zadatku 1.32 a) skup S ima
supremum f.
Pokazaemo da je broj f granica niza (a)EIN.
Neka je E > O dato. Kako je Q supremum skupa S, to za sve n E
 no
vazi ap <
< Q. Odavde imamo implikaciju n >
la et < E, tj. lim = f.
Resenje. Posmatraemo samo dva podniza niza (f)nEN koji konvergiraju ka a, odnosno ka
f
f
Zadaci
F s sE i ? n i s
f -=
d d
lim
= b,
nr E < :
u', ra
lim
X -- p
3.5.1
lim fk = a,
hm f,, =
, r
*4
Er:
=
liminf,
,t-40. f,
Pokazati da tada postoje rastui podnizovi (nt )lEN, (nk)kEN,

(np)pEN i-(ng)gEN skupa N takvi da je
lim sup
:.
-:
E$ L;;g,;grt:;gEig
E Ss-iE'so=si;E!;
najvee donje
{x,1 rn > n}) =
him dve konacne tacke nagomilavanja a i b, i neka je
tt *, d
siil
Eiigg:;
-00
(fi,)nEl`V
(respektivno sa donje) strane je konvergentan.
r srE"lE iz;
r 2 3A
E\ !;i
E,
!,),}A
T'=
3.63. Neka niz
opadajui (respektivno nerastui) ako za svako n
akojea?a+1),
a < a+1 (respektivno
3.65. Teorema. Monotono neopadajuei (respektivno nerastui) niz ogranicen sa gornje
3.62. Pokazati nejednakosti: inf {x,1 n E N} < lim infx < lim supx < sup {x1 n E N}.
n E N}
akojea<a+1),
Niz je monoton ako je ili neopadajui ili nerastui.
x = liminfx = tim sup x,
Resenje. Pokazaemo samo prvu relaciju. Kako je i := inf{x1

ogranienje poslednjeg skupa, to je i < x, n E N, pa je i <
liminfx.
(a)EN je
rastui (respektivno neopadajui) ako za svako n E N vati
it
:,-o ll
dobijamo trazenu jednakost.
77
Monotoni nizovi
+ lim nfy < inf(x +y) < lim supx+ lim

17-,00
pa iz konvergencije niza (x)nEIT i zadatka 3.54, tj. iz lim
'qq'qe,q
trt?atrr.c;
Resenja. Pokazaemo samo jednakost u a). Iz zadatka 3.60 imamo
+..u.;.d'f
El
akojejosx>Oiy>0zasvenEN`,tadaje liminf(xy)=limxliminfy.
->oo
Ei
b)
i d
S Ei; jl ri: i-+ +;e+,1==i;i'

V,?7
.i:i=;igEE.i!r:Ei
?Er
ii
rt
Ei a ua iE^zs sEi
= E f= != :E :- ! E=
ii
S$r;f.?.1 ;EI
F" ,=a
a r=. rrSi :E
;
E:
f,=.;
E'; i;:a==1'azi
;
i
ii
,i i ; - : :
= limx+liminfy,,;
liminf(x+y)
-y
H E:sBii
i;r
!$ trx{
iii E
iEr
ci
E:gelEs
5srEjg:=F$i;:G+1gii
3,t5i:;
s
i:
;: E: : i fr xi
;
if,
ti3
r
+Eirr;:alsil+
unt=:;:
;i?I;u,EE!
,i"1 rEliiiE
:ts{
t E;'E! Siga51.i;,ii
s Ee ub,E
-=q
ir E
i s == 9: i9 !tEE j7t= E'q E'Er=-E:=;3-^;::=7
l'a= iEil?ig;:;E;E:i
!El it
iEi:,['
-EEeaErEl3'
,A\Eie1'iia+'/"=r=.E.i
g'E q
s;:,il'E
ri
3.5
pri enau prvi konvergira. Pokazati da je tada:
a)
lim infx
3.5. Monotoni nizovi
r;
\c
t'-
3.61. Data su dva niza (x)nEN
Giava 3. Nizovi
76
3
N
-o
I\-
1)
<
n!
(3.14)
il
nk
\o
-J
il
s.s
= lim
p)
I.
+1
qn/
p=
)E'r
A:D
:--t-
1..- \.
!.n
:\o
-:i-
^*a-!$
..!
ar
.,
.):.r
^'i-
=.-s\'
[pk]. Odatle je
1
:1
(!
oq
o
o
o
p)
o
t
oc
L^ F.
Eo\o- rD
LA
tJ )
jo
fto o
(( :l
:N
q=
= e.
/ 1k
- el <
!
(1+ n-)
odakie siedi
E,
= e.
nk
< en+r < 3.
Napomena. Iz teoreme 3.65 siedi da dati niz konvergira. Granica ovog niza je iracionalan broj e 2, 718281828459045.
$^.
za
'!"
^N
en
n.
+,
!T
r.J
N<
o.
D
=.
^.
!D
: tn lt^
-ts ;]lE
t-
-tll
-r
9:
;rl
o!
-.1-
N)l
:t
D'_l
@
+
EI
Nl
gNJ
prema a), dati niz rastui, to va2i 2 <

oo i:r
Nt,
m
@(D
tj o.
i,
=l-+
/,,
NJ
..i-'
il
il*
Oi
=2
> no(e), gto daje lim (1 + 1/nk)"k

Nekaje, dalje, (p)new niz realnih brojeva sa osob om li.rn
niz celih brojeva (nk)kN, takvih da je lim nk =
i vazi
E,
"
<1+2=3.
2+2+ 2+...+2 =1+1 (1Zn
<
= ef'.
da za svako n > no(e) vali
-t!
\J'
^+6
C-c=:
i!
Kako je ei
fJl_...,
pt
r"l-
1!
Regenje. Neka je (nk)kEN niz celih brojeva takvih da je lim nk = co. Niz sa opstim
clanom (1 + /n)" konvergira ka e, gto znaci da za svako E.> O postoji no(s) takvo
ar
.N
1+-/
^1
.P/
ul1
*t,
l-
(i
a-
:t
2)
1)
n.'
(i
=lN)
l
tl
i=
3t
1+-+-+...+2!
n!
<
da je:
1im
dobijaino
n
\_
a\
=i (1 -n1) ( -l2) <3!,
n.n
?s
.D
-u)
tl
!,
--l
nu
NrB
.:
il3
ITp
r'Jl rr
iis
'll
i=
I(n
N
x ; Hry
e
il, h G'
c.s 5 !i.3
-N)
n=2,3,...
(n-1))
kp
1+-
to je
3.70. Neka je p,,, n E N, proizvoljan niz realnih brojeva takav da je lim

nekaje q, n E N, takocte proizvoljan niz realnih brojeva takar- da je 1im
P+@l
.-l:
t^
1)
Prema zadatku 3.43, granica podniza konvergentnog niza jednaka je granici niza,
gto daje trazeni rezultat.
N)
pi-
T+
---
lYl='
"
n3
n(n
1--n <-2
1)
lim xi,k = lim
.h
'i-(!
lc>O
.rl.H
(
n(n - 1)(n -2)
2
:a
:-\
1)2
Iz nejednakosti
2!n2
tj.zan=pk,pEl`N.Kakoje Iim(1+1/p)P -e,
1V"
n(n-1)
n(n-1)(n-2)(n-(n-1))
n!n"
1+ n =1+1+ 2!n2 +...+
n(n-1) _':-
n+k )
(1
n+k
Sada, prema teoremi 3.65, sled da dati niz konvergira; neka mu je granica P. Da
bismo je odredili, posmatrajmo podniz datog niza ciji su 61anovi .x,i = ( ( i + /p)P)k ,
b) Na osnovu binomne formule je
+1)(n+k)
\ n+k -
>
((n+I)(n+k))
^:
n+k
1+1
haD
\ar!
(n
(n
n(n+k+1)
'
_
(1
n3+3n2+3n+1 < 1.
n3+3n2+3n+2
n+2
(i+i"t(k\
\
/
\ +;
k
(1+)
pale
(n+l)2'
x":
en-Fi
dobijamo
(1+
/
je dati niz rastu6i:
aoN
n E N, i pokazimo da
n+l
n+1
-1, n E N,
+k/n)"
,'-E
(n+1)2)
>
(1
=S
:_:r
ti
+Ij)
l,
\" >
Stavimo
(n(n+2))"
(n+1)2
(1 + h)" > 1+ nh,
Pdmou Bernulijeve nejednakosti:
12+2
rll
l,
n+1
n+1
= ek,
/7
/z+1
ry:
(1+n+1/I
n+2
vi
n-1-2
\"+l
:=:
1+n
l'{
Regenje. Niz je ogranicen sa gornje strane. Zaista, iz Bernulijeve nejednakosti siedi

1 +
k/n < (1 + 1/n)k paje (1+k/n)"<(1+1/n)"k<ek.
n+l ".
1\111
e+l
1:
pokazati da je manji od
:salN
e/e+l
79
lim (1 -t
3.69. Pokazati da je za proizvoljan prirodan broj k > 2 va..i: n--
\-6+
.\ ln :
iJ 2
/2^
J6,
TzNA
LW
Regenja.
a) Posmatraemo kolknik

o
9)
t;
Glava 3. Nizovi
78
nk +1
Prema tome je
(1
<-<-
pk
nk
1Pk
<
1+
(
(1
pA
)Pk
-<
(I
+
nk +
/)
<
tlk
-1-co.
<
Pk
-e
Tadapostoji
< nk + 1, tj.
-<1+-<1+-.
nk
pk
pk
nk
l+
p_
nk +
1(1- nk-1)
(1+ Pk
-1-)N
<
)rk, odaldeje
- \k+i
(1+ k
tj.
oo
'i:
N5
JL
d+
tu Ec
>:
* I iiz.
+ = jul
,si -V
I .Nru -i't=
:Fd
NJ.\-I
!o
fi)
-
I
l<
.:
-Yp a6J
.x
-l'\
=hlI5
'
ll
n E N, tada iz
E'N
U:9
--V
t.)
:FV
i'ri
!,1
O -n)
ho'+
0r:'i
7u
.-.1-
ll
"j
rr
;i ,-'
a s
or
..i
,l
5l-
-lm
tl
-f
-l"l-l*
.:/rl-
.l
Nl=
li
t-
+:=
'I
,E
T+
IU
.=\-//Ar
_.t+l
2!
1 1
nJ
| ,--:
2+
n"
li!
* lel <l
:i
Nl
:l
'!-.
?t= *ls
*'
î
-t
\-|
.le
'l
--l
+1
I l"i -rl
rl
=l
II
(1-k1..
6-.
F
@a
,U
1r
nl
.6u
-4-
'
kn1))=(l+ll+2l+...+k
,.',.o
l&o
.-r-Y
I
+N"
.
^
*lN
,N..
T.io
li
l=!^
(1
i.u@
.i-
Nl=
,/-\
rlr
-16
Nlr
'\--l
e8
!t
--'
0)
il
e.
ai
Vl
e e
l\J
<t-
lco
(1+
*N
1 +1 +1 +... +1
-8
pl
tl
-a
lim
.ovl
aou
a4
;.ar
FU,
2a
.9*
eV
ay
M;
.2.
,, *tO
bo
il
ti
Ui
-t
illN
1\ =
3!
2
.
3.73. Pokazati procenu:
0 < e
/1
<
11
k lkl
N.
Uputstvo. Data relacija lako siedi iz nejednakosti
- log2 e =1og
ol
II
1=ez.
a'
a=k+1
<
k!
<k<n,
dokaz ostavljamo citaocu.

n+
"
ll
. .
3.74. Posmatrajmo niz dat sa
e.
a _(1 + n1)"+1
a > a+1 > 0,
a) Pokazati da je
_
*l-
t-
log C`
+1 +
3!
o,^=-a
II
-e
(Korisen je zadatak 3.70.)
e _4.
T\
=l
1
2
a4
- lr,
l-
l-,
- l(-l
t*
1!
1+
.4 iN
ti
({
.:-
-a (1 +
-P
=l
^c
a.l
t-
rA
3.72. Pokazati da je tim
bt
\ log 1 = n-lim
(5
bll
-v6
(1+2/n2)"-/2
(lo" in +
-r$+
'\i \/ -. -1".
(-10(-1)
=e'1im(1+ n -I/
'
Z2
bo
(1-2/ttz,t
lim
`122+2)
linta n
(1
lim =
n
(1+-
1-
J)
i/
>
\tl
4
vl
lr*lU i
-2
.x -=
:t
=1
d)
lim
2!
n-14O
lim
-.
11
hm
kl (1
-t<
1-
n-1/
=1im(1+--\i
nk
-. ( 2+- ( 1- -II) +- ( 1- -n)
-l!
tr'd
lim
:
.a
1\n
(1+ II /
1- rI1\rz
Itr-
Il
c)
(--
31
je
=e-11=e-1.
Poslednji zadatak se mole uraditi i korisenjem zadatka 3.69:

n +1\n
2 \n-1
2 \
lim
12
@'5
cgo
N-
\ "
II
f\./1
za svako k E N, pa i za k = n. Koristei granienu vrednost iz (3.13), zadatak

3.68,
siedi da je
< e, za sve n E N. Tako smo dobili nejednakost < < e, odakle
r1+ n+3
him
+1)n
Crlr2-1
n+3 /
n(1+1\
= lim
-".
bo
(1+
e _ / 1+ 1II
\
...+ 11
n
k (1-1n//I-(1-2n
(1-1n) (1--2)
n)
a > 0.
>q
lim
(1+72+3J
(:
t*
l+
ad
ai
-=
(log\/n+1-log
(12+3)
b) lim
1im
:-
NIN
tt-t-
limn
*
a)
-lMilF
TrOT
--t-
r8
rr
.il
-=
LI
+i
-i

- =;
-at l-
*t-
-1r]
-t
ININ
._t
*E
d)
kao u zadatku 3.68,
i,
k!
.!ie
o
k
A
;:
J
4
(n+11
lim
Resenja.
lim
rl
I
tt
-(
F-
e.i
(1+ n+3/
1,
1_0 /'
Prelaskom na granicnu vrednost dobijamo
l m
c)
-t
+ 1/q)`1" = e.
b)
!'q
+ll
,'---\
l-
-ill*l:
tim
n
n(n-1)
_
n(n-1)(n-2)
- l+n+
2!
n+
n3+...
n(n - 1) (n -k +1)
n(n -1)2.1
1+/t1)"
+
3.71. Odrediti sledee grtani(ne vrednosti:

a)
6:i
vo!!
--ru
i.
-2
(1
e e
il
dR
'El
< < 3. Odavde siedi konvergencija niza ()EN ka nekom broju

(3.14) sledi
e. Pokazaemo da je = e. U torn cilju, neka je 1 < k < n, k EN. Tada vai
-(1+ail ])a-I (1+a,t1 1),
an )
NT
o
o
()
(,)
-1-
k/
i lim
nl
,lt-
<d
u
>
cJ
v
^'All
Yr'l
(1
!o
.-
- -
-q >
-L
s
(1+
z -a -ix'
='!:
;tllll::
O:L
L>i:i\
:s
-:9
aA+T-:
-a
'-u-i-:
cdluC)ii
u>a\
""
\fi
E
r;
=
\,
/1
Resenje. Ako stavimo
-:
\\
iR
=l
()
!
a
-a
81
:*
<
Prema tome je lim (1+11 pk )l'A = e.

Neka je dalje (1)EN, niz realnih brojeva takav da je
_
Uvodenjem smene
dobijamo
pa je lin
nA
t;
k
(+I)'
VJ
lr
(1+ /t.+1/
Al
)H7+
_t^*
-il
-l'
i*
.l-
L-
(1+
/
1+
\ /iA) (1+
an
F:*..'.:..*.=:-=-:,
-Giava 3. Nizovi
80
'
b) Pokazati nejednakost:
n.!)
n+1
(1
i
n
lim
n.--,
a.
< 1, n E N.
n
--l$
i-t-L
l.*1L
*_i<
i odrediti
< in
c) Pokazati sledee jednakosti:
n E N.
1
ln k, kEN.
+-..+-+...+kn
1
ul
A.
2r2
IN
lim
-R
=1n2;
=l
21z
a'.i
-!-...-{
n+
-t-
(1n
Lrl
lint
!^
:a
UJ
o-
=)
"
k=n
ln
11
i=
il
r ll'J
+l
YO
ilt
:l
,p
!e
rl
L_-
I
{;r
ll
-.li
Ij
:rlP
1t
b)
1;
i=
%Y,
.=l
t!
Jl
0<s<
\----/
l-
8'
o
oo
,---':
trr
n!
-c
N(
io
o-
o<A
-.o
,n f
UJ
-lr
=-l
-sl
\--l -
(3.16)
:l,
+
lD
tt
+ 1 / k)k.
e-
:'
:T
i-l'
-*l H
a.
rDF_
"
itl
^r
-trl":t
l-
-/a
(1+1/k) k
rI lI
1
711
> 0,
nv
e,
ll
:-il
nl
<=l +
o.
<.i
-\t !
> no
l1
=o
Q-@
takvo da vali
vli
(l
< e.
Odavde siedi da, za dato
n
/\
- r
1:r
:)l.-ll
\lh-
d, ml*
(e+s)
9r
k+1
ll'F^
-l
/\
iF
_\
< e (k/(e -E))k. Tada je

rlr-U+
I IT
k!
f\e-a
k+l)k+l
d
N(
P.nG
Ge
*
lo
F
z
^
il
o:
<:l
[e/Ej
-l -l
,l
tr -:lTl-lo
\'I
h
o
',i
:_
\-
.r lF,
l-l-*"
<e
/-\
(1+1/k)k
,
ll
=ll ,,-G'-i
5<ô
*ia
Fio=
sto povlaci da je lim

;k
no
je
E (0, 1).
'^ril
:'
'7.+ts
--
^.56
/\
uJ I +
+
mib
2n
a6
EN''d
xo
9ia<
2n+1
E3z
molemo odrediti
e
1
,'nrl'4>r'
iD
\ q.
'o^nt
FD
f
avN
o-'
--\
-+T z\
o
m
za svako
(k+1)-k!<e(k+1)(ekE)
n+1
lti
\Jl:
'lrt!v -l l'-
:+ +l
I NJ ,/--:
n+2
--t--rtl
tj. neka
= (1+110k < e, tako da iz (3.16) siedi (k+
ak
e-e
(n)fl
e e-E
(k+1)k+1
k+1
(k+e )
;'
O-
1)
ri+
.:--, :" :- 2
E-l-,^\ "\
<
n!
(k
ll
(-e /
I
+ ;gtl\ cl
ml
,\nf
:i;
:=
3oo
F'
;- xMs
I
k=n
ll.
.
(3.15)
a1'!ifi)
3
o.iarT)o
\k
\rx*
^-
ll
>
1)
,+ uJ
eo
(9
v
='Lô
n E N.
CI)"
e
rOr
lv
5>!
'-:-\
I:
Gls
\/
o'u--{n
(Dvo\
r-.
..o
t\A-\
N.- B C,=
-T
!l
(n+
\ll
rr
A
ilv
^-ll
r\_
../DD\
,ilN<
rD,,
_1"
Al: r54-+,-
vl
-lN
_
o
SE
j=
='6.
vsio-
-t
E
Yao
\/
N-E
i$ ;'
n (1\ +
2n
k=n k
o<
i')
t)
Pf
o
(l)
o.
ti
f
6.
F
a
>
b) Napisimo relaciju (3.15) u obliku -
+-< E -< E ln (1+

1
=1n2.
e<
e
n
= 0.
2n
(n-1)
\/
<
tsl----- vo -.
:L
n
ln(2nn1).
(1
"
=
2n
x lr
tr
t-
=1n
rr
)
A
rrr
i:
2n +
n
(k+1)!
2n
1n2.
, i!-
lD
dobijamo
hi
-i_
IMv
L!:
\\\
t74ti
=r -
\!/'Z'
++
-l-l,I
\i1d
/\
\--l
+,CI
Fl-
(=:
E ]n
k=n
k-n
'
li
JLd
eJd
VU
d6
=0q
@A
+o:l
-L.
5rD
:'I
Pomou transformacija
ln
i;
t^
Sabirajui gornje nejednakosti dobijamo
n E
Neka je za k E N data nejednakost tacna, tj. neka je
ln(1+1)
2n
(n)n,
Zan=lje e/(e-e)>e/(e-0)=1=1!.
<
Zn
=.
Î=
(=:
-lr
-Mv n 't\j
='-'
5
!-rri
2n
(D
(\
Pokafimo sada da je
<
2n+1 )
=_
,*
..
ll
l{
!,
\.
o
o
E
0)
< n! < e
U zadatku 3.68 je pokazano da je

1)! > ((k + 1)/e)k+i
ln(1+ni- 1)
<
n+1
!l
:t
1+n+1
in
<
Lr
(DlJ
(Do
q' Oa
(k+1)! = k!(k +
\-_/ ti-
s l-
rlrl
ln
<
==
i)
l.!
EE
\J/
j,-
-r--@
TO:l
J<
AL.
=V,
XN=P
^
<
::L}
odakle je
ilr.zv
a
o
!,r
\
P
:L.O-H
L}J
lrrg\
s'
i!
ar<
o:J
oqo
1=
OD
-l
()
a)
k=n
1
nejednakost je tacna. Pretpostavimo da ona tanta i za n = k,
> (k/e)k. Za n = k+ 1 imamo
ZN P :C
T PI X- ,;N
-tIDVP
--ola
-Di'n =l=rD
tn
>t-
o @
o
j-r
E
O-O. -l_-
"
=ci' 9
..DQlDDA
k!
<
(1 )
c) Dokazaemo smo prvu jednakost; druga se pokazuje analogno.
Pomou nejednakosti pokazane pod b), dobijamo za n >.1:
In(1+1)
Za n =
Inl+n)>n+1
< In
n+ 1
<
E'5 .6
tO-X
-u
J=+oiA)FD
I:
p
H
Prema tome je
n(
11 n)
:
\n)
l
-l Pa
< (n + 1)1n (1 +
/\
/n <
Zn
n -- 1
In ]im ]n
n-+_
Resenje.
a) Pomocu matematicke indukcije,pokalimo prvo da je
Kako je logaritamska funk-
(1+ -)
+,^.
:--,.
ny
n ln (1
!J
!.
J_!
:.(D
il!
'')
85
/^\
]P
- t*
la
()
rol='drto
n+I
n
\r-
l-,
:r
tv
o
fi,
L.
6
E'
6.
o
(=:
-N
cija rastua, to vali
1n
2n i
n- 1)
lim ln
/7+-
2n
n!
b) Iz a) i primera 3.68 siedi (1 + -1I < e <
- In 2,
(2n 1)
tl
(1+-)
n
=In lim
tlt
<Pul,
cD d
;= b
=e
a a
=e1 =e
lim
(1+)
^z
!N
i.
;.!.
!J
3
,aE.o
Plo'-'
:
?+
6 u\
1
ln
d,
(1+ri)
"
8,
8J
lim
-^
='?
c'd
-=Nt-)
5u^
'-+<G
a , ,
i".
E E':
5v
i
=
>l3S ^
I
?5:.
n'q
Znaci,
> a+1, tj. niz (a)nEN padajui. Kako je ogranicen sa donje strane (na
primer, nulom), to na osnovu teoreme 3.65 sledi da dati niz konvergira. Njegova
granica se mofe odrediti kao
"+1
(2n+ 1)
Sada na osnovu teoreme 3.22 konacno dobijamo inn

n-.m
li
:H
:lr
5l;
-l r
-pl +
,ll
I l+
r,-
.!_/
-t
--l
/--\
rl
tJt^-,,-
-i
]-'i
' tY
l+
O
=
I
D
=
3
6
a
--iit:l pl
,,
l'
A.E tl-. -l
a
< -'--:-
F:
B'z
llisl<
d-Q ,',1- Tl3
il
i'rr
+ l:
an+i
lim in
"+ n+1
(1 4-1/n)"+1
_
- +
n+ 2
n(n +2)
(1 + 1/(n+ 1))"+2
n+1
n+1 _ n3+4n2+4n+1
>
>
n3+4n2+4n
(1+n(n+2)) n+2
r;;.:
o
o
oa
-t t r:- e.
o
-i -l:
.=f
=
.0
o
o
.=
a) Korisenjem Bernulijeve nejednakosti imamo
oo:d
Nl
t-L\
83
Logaritamska funkcija je neprekidna na intervalu (0, +00), pa je
81 '
9f
Resenja.
xo E'
d.
-Ai
;,
U)
IJ
oo
Glava 3. Nizovi
82
aW
t
AT
-1?
b
w
\)
\)
()
ts
04
\(J
ll
q<
il
rri
ll
l":
lr
ll.
ll
l->
t:
Ll+
Gi
:N-o.'-
.Ea-roo
n'-x\-o
-i
'
l-t\t\
ul-tt
-rt-
r- H
rll 'il- -ll v
r<
.;
\/l
Bnl
V*s
Il<r<tJ12r2,,3
v' :z
,O,
-6
,U E
-/
EJ
iv
bol
oqiq.
:: /,
tq
:=
d(J
1.,
<
ll
1.
/\
Ocigledno je fl =
f,+3 >
:;
i-
=!\
U
9
(!+
*(,)
-VC
w:
rz u
.-,4
f<
=
o-!)O
lI
(v
+>
=
E p l< e;
cl
ltl, l" ?'-
ll">
sl ,,'J ,.'= 'E I
9!\
-v.G
-I-1.
cd
-i
+
t-Q
+1)2=Afi+1.
il
(-\/
+i<
+
IU
IU
II
l,'
v!
co
_'Q
.:=
;rEi .e
rt
q9
lim f2_1
takode, ,t-iw
E>
g:E
6i'E\
6-N
dl\o
6
_c0
F-N_
,,
li
p
*
F_.=trc.. _
.gr.>N
:c s
e^>
Hfl?5aia,-=
;;
oaEEq.):@
:
r*
-r
,gJ
E E? 3 .: E o ^tl$
'E'=
\'
o:u=+
== * E Eo ./r v
6Et,
: .i
ioe
.'- .E
!2 |- llJ
:t ,k
o
g rvr . \-/.
E s"
; H
* Y
o,
g
X:
]Q
2c+,
^,l
.-i
=c+limf,-1
n-,00
tr8
.:T
-=
lim
n-4.0 f
-o
'=
jJ
i:
a
'o
.=
ne moze biti trazena granicna vrednost.
E i-rN=
,,
V
S E
-a
-:
,)=
+4c Kako su svi clanovi

datog niza pozitivni, to broj
-l
-.
s6.a
f > 0 za svako n EN, to je

i
di
-O Z?
v
i,O
c
Kako je
-o
= 1+ 1+4c je granicna vrednost datog niza.

2
f)EN raste.
-y
=
, 'F rE s A
'
L2
-l ,
|
21
t{
ll
rr
1r=
:E
6
ii
'=
trN
rJ lN
_lN
ri
rlt-
\__-/
-li
ll,
lll
1+
b) Niz
1
rlyl
ri
ri
ll,
f1,2
= 1-V1+4c <
Znaci, f =
ri
<
,Sl^ t,
e r 'E !
E \ tI z
r1
L-
:=
-l:
Lll
l-
/
\
"
--
\/
-.1-
(U
.o
C.)+
3^v{
{:i
. s
.arVo
ca
*@L
l*+
\/
'9,s
o-
'
lxa{q
tako da je
e1
tada u poslednjoj relaciji imamo ri < ln 1+

I
'
f=
fZ=c+f-t
< ln(1 + r2) < r2.
UI
Prema tome je
ri
aJ,--.
\-
=
II
r2
'^, E tll-
Ako je
I o
,LUI
'
1+r2
'!
r2
.=
^.t O. Iz relacija (3.17) i (3.18) dobijamo
r2= ,
-r1
Za
t1
lim
tl
p/q+1
"li
t*
q+p
vari
+fl-i
Granita datog niza P se mote odrediti na sledeci nacin:
xlt
--tl\I
PI
*l\
il
>
lx
q+p
E N
,,->oa
*lT
^t,
i\
lx
+...+
q+2
-Lu
(3.17)
l-
os
'5
q+1
'$+
\rN
.a
*l+_
.n
cBI
9l+
6
N*t
pB
HL
e
!+
bs
oY
bo
ln(1+r) >
7t.
b>0,rnEi,n>2;
<-VC+1 zanekonEN,tadaje
-ia.
qi.+
J-
t--
ca;
Vn
C
-::
-L
-1-l
(), +ls t Y v 'a
- E
t-N
lq
r.
Sa druge strane, iz zadatka 3.74 c) siedi

1
)\s>
"\
'BE
.Sl
oZ
-A
+ r) <
f<
0,
Znaci, niz (f7)EN raste i ogranien je sa gornje strane. Prema teoremi 3.65, on
konvergira, tj. postoji realan broj P takav da vazi
Tako je
ln(1
,l
.Ni
;'-s
q+p-1
S-9
q+1
cd
fn+i

q+p
q+2
q =1n(q+1
q
q+1
1n(1-I-)
:'
r.
X O
ln(1 + r) <
f - sin f,,,
f1
),
a) Pomou matematike indukcije pokazaemo da je dati niz rastui i ogranicen sa

gornje strane.
Jasno je da vai 12 = -Vc+
> fl. Pod pretpostavkom da je > f,l_1, imamo
l'=:
-1, pokazati nejednakost r1(1+ r) <
-=
Resenja.
Resenja. Neka je r = p/q, gde su p i q uzajamno prosti prirodni brojevi. Tada iz 3.74
b) imamo
111(1+ r)
f,+i =
(rn-1)f,+ f,{ ,-t
(D^
^/d
>o
3.77. Ako je r E Q vei od
f+t=n
\
e)
je tzv. Ojlerova konstanta.
d)
Iz teoreme 3.65 sada siedi da niz (an )EN konvergira. Njegova granica y := lim
ll+
>0.
*a lL-
ln
n)
f+1=ZIf+
| .'-:
c)
n+1
r\
((2. 2
rttqc--oll
+1
c>0;
fi=, 0<a<1;
fi0, b>0;
),
f,+i(/a.+f),
-b
->6=6i
-3
,a
t\_
loi r lN
1+
li
b)
::=aoE
\
E --inn>yln
k=t
k=t k
- nn
-->
sto znaci
= a a'84s
It
+1> 0,
> a+1, tj. niz (a,l)EN je opadajui. Niz je ogranicen odozdo, jer je
n
nJ
llll
++
11
da je
f =c,
f,=c+\/c+Vc+...+Ag=c+f,-t,
a)
- a+t = ln (
L'
ô
t)
F-
3.78. Pokazati konvergenciju i nai granicu sledeih nizova:
-1nn opadajui i ogranicen odozdo.
Regenjje. Iz pprimera 3.74 b)) siedi da J'e a
co
'-
1
k=i k
..i
!ioo
a_
3.76. Pokazati da je niz dat sa
85
NT
c.)
Glava 3. Nizovi
84
ll
fz= 2(a +(4))

il
= ln(1 +r) < -r1 =r.
ll
=1n(1
l-
l-
Il
+2() >2 =fi

1-rl
\ 1-rl
1+r
< --ln( 1+
ili
IU
g'
oi
is
I t
o-
<i
*\
a5
e't *
i;E
,,
=ili
1- =,?9a
r-li:I
;lsl
b ftf'_1
n
P
<
E'
6.
/\'P
o ";
h:
P a
i;.
&a
7t.
*F
g;
- sin(fn) G fn <
?oE
= f,
*'.
s3
0 < f,+1
f) f,
=!^']
E' I
:bYT9^
=' i'
t,
u..<
- sine,
(3.19)
s
j'Ja
s p-
-r-r
rr
H 3
L P
-.-,8i !a
,';
6id _
-r
Bs,
$ { tl=
v F-
i
O.
(3.20)
= f).
il
\:
lim F
lE'
EP
,;-
f)
'N)
,2,
+
It
li
lim f, =
lr
8=
h.
Dokazati implikaciju:
Ft
bi
::N
D
iii
S
f)EN je niz (F) EN dat sa

fl +f2+...+fn n E N.
F,n:=
(
x-,
N
bn
?
i
-'
=
E
3.80. Niz aritmetickih sredina niza
(2bn+
,
.*li-ly
f
b) 5.
Razni zadaci
3.6
rn
a) 2.
b1 =-
b)
t/Jl F
at > 0;
+
iI,
Rezultati.
:' g
0 za svako
f >0
Q1 =2+Q1
a)
ED
f<
sn
zS o.
? if .!,
e N
g;: ?
f
F
^\
l, s
EEh
<
:.o
2 2
Ei
F P
^
= 6K
? 5
=E
s;
o(tD
=.F
H;
-^6ni:>ll-'
#d
i'5
<lD\*-
22
Fo:
a,=.a
'r'
r>Oi(
E
= r:
za sve n E N, konacno je e=N/b.

III Ako je b > 0 i f1 < 0, analogno se pokazuje da niz raste i da vati
n E
Znaci, dati niz konvergira i granicna vrednost mu je
^Fz!UUii
3.79. Pokazati konvergenciju i odrediti granicne vrednosti sledeih nizova:
=oivEp'
> O. Kako je
-b)
\,/
e+
h->
FO
5',*.
OOo
o.cl
NrD6
S:-^3=
9l r\
nr'
^
x-
;,
bJ- i-
I\
:-
o
-
d
l.<\
\,, E.l5'
r'w
rr iD O
JE
=;i.
X
i
emo odrediti iz date rekurentne veze:
ll
::
.e
Broj
g, \/
3
^/v-^;l-;
,U-^
e
P-'T
=\:;D=.L
I3z\o.=.XO-rD
Eu
Tq
odakle siedi da je dati niz opadajui pocevsi od drugog clana. Prema tome, niz
je
konvergentan, pa postoji E R takav da je
= = lim fn.
t+1
n-.
lf
s t BEs [t
,!,
ts;f
l
GI
\::n
(*t
1l
aro
fin
nt
= e = lim sin( f) = sine. Jednacina (3.19) ima dva resenja

na intervalu [0,7[1, naime 1 = 0 i 2 = Tt. Iz nejednakosti
< f1 < Tt, n= 2,3,...
siedi da je tratena granicna vrednost = et = O.
sto sledi iz lim f+1
n.
,Esijt
r--:.5
o
-N.o
S.
rr .3, :ft s.=_

rl
2'. ti
I
H ,='? 9, 1'lo v
fn+I-ft=2fn-f1=2
23.:1
)= ( fl-1/ /b ffl )? >0.
s-l
fll
Jflm-1
Iz poslednje relacije takode siedi da je dati niz opadajui, pa on konvergira. Funkcija g(x) = sinx je neprekidna na ][8, pa se granica mote odrediti iz jednakosti
za n > 1. Iz poslednje nejednakosti imamo

1
b
1
b- f2 <0
v/E,
1
=e
I= i=
;5S5iEo"t,.r-N
li+: E' E*
g 6-
.-
3
< co
x
\r
(\
='
.E:
f>
zakljucujemo da je
+(*t*
t')
ll
:n
li
r.f
l.J
'-.
+.
lt
:.lj
I
:.
+,
fll
t)
62(f,1+1`
2fn+l=fnt-?fn+1` 2A= ft` 2f+
{ mm-1
nt
I fn
< 7t za svako n E N. Za f1 je to sigurno tacno.

e) Niz je ogranicen, tanije vati 0<
Pod pretpostavkom da je O <
< 7t, imamo 0 < sin( <
odakle je
#
a';
:EI9
> 0. Iz transformacija
.l"t
- rJr- 6o- ;- +
Sis,
b
2 (fn
E.t
f+l =
f,
-f, = m ( ft b-1
Slicno kao u c), pokazuje se da je lim f;,
IlAkojeb>Oif1>0,tadajef>OzasvenEN.Naime,akojef>0,zaneko
n E N, tada je
>
's*
l
ag 3
tL
1$ i3'
[;'Fi(
j+a
$ =-S:=' -q=l r o'i e) _a_
Y "-:=_ -,
/1-
ft+1
tF
f)Ey je opadajui jer je
I $
:=o
<
x
x.pj=
f;+us
ii-i ti ri:
1-
,X tn:$.
: o- tt i
@ :r
?
EE.-.-or
='tA ;. =l-:
== -
2f -4a
(a+2) Resenja ove jednacine su 1,2 =
Svi clanovi datog niza su manji od 1, tako da broj et = 1 +
a > 1, (zbog
0 < a < 1) ne mote biti granina vrednost niza (f,)E1y Dakle, tratena
granicna
vrednost je _ 2 = 1c) U zavisnosti od b i f1 posmatraemo tri slucaja:
I Ako je b= 0, tada vati
= f1 /2"-1, i lim f, = 0.
odnosno
za svako n EN. Niz

@
E:i=:
f=
@
F42
3-s
Sada siedi da dati niz konvergira, pa postoji realan broj takav da vati lim
*=
<1:
a
.
as e
s
r= N'
BjA
afn
ft+1=2(a+f,)-2 2
(ni -1)f,-I-
fi+l =
limf.-11
'J.)
Napomena. U slucajevima II i III niz postaje monoton posle nekog indeksa no.
d) U zadatku 1.14 je pokazano da aritmeticka sredina nije manja od geometrijske
sredine konano mnogo proizvoljnih pozitivnih brojeva. Tako je
f1=2<2<1. Akojef<1,tadaje
2
A :" -=-I S EE
Ra
e *=. Fo{!
lia+= ==
=r.,;
asi I)'=g
{ l"i= i- E=li-+=i
s ti, ii
E [ =,' S,:. :rc- '' i I E 3
= i ;g E =il,- I ;' l-l'=ft?
;_ 5x =sI
)' H S d 2 <:
il H
; rv
Prvo je
1.
3e c
ig:
E;.;
2
i,==
;
1iT"
!
1$f i- 3:- 3;:
='{
;r6'q
f
;
,_
: f I
Pokatirno sada da je niz (f)ENT ogranien sa gornje strane brojem

a
!:.
0.
f+g
= (.fn+ft-1)(f,-fn-1) >
-fn) =fn
87
0, vati
H.E
2(ft+1
f > f_t, f- f_1 >
3.6. Razni zadaci
a-z
Pod pretpostavkom da je
sa
Glava 3. Nizovi
.-.:*->=.FE*iq
3
N
o\
oo
86
lf,
il
aR
'\x
la =
":4
"
h.
15
-o
Tada iz jednakosti
1.
':il
ll
63
>o
h/h_1, ho :=
tada je lim
-N
tl
l-
t\
c8
h =
h-t h> 0,
l I
tNl
9-a:
!r
i-:
!--
vagi lim
,1-r-
ll
l-
rl
-:t:
-lJ
lt
-
l."ii
t\
--
lT
lE
j-
l+
tL-:
^k
RR
+ *t-i *
EU
*
l-
-:
]>l
\-l
(n+1)(n.+2)...2n.
q,>
il
li
l-
il
(11+,1)k
=l
rl
^l
,t
2k
kk
il
iZk
k E IY.
U-r
(kn)
**
t^t
l=l
ts ta
\t
trq
.)t
konacno, lim
o
Yn_i
i,
>o
d
ek
rl
.j
il
t*
rt
-t
:l
l-
;*
ll
l:
t^-
kn(kn-1)(k(n-l)+1)
^t-l
EI
5l
-lt\| {_I
Il+
I*
il-z
iJ
hn
d8\
*l
.g=
l-<
-=
nm
e)
rr
= 4/e.
\l
t)
s@r
;Vl
tl
:L\
B
.=
(f)EN, pokazati da onda vasi:

)
.=
a i
-l
\/t
''
l{-
ti
VI
<lim sup F <lim sup f,,.

<liminfF
liminff,
,2-700
71-700
OO
Oa
bO
-1-
OO
60
-t-
OO
OO
.S
-!
1-'
q=
a Ei
"r .!=
-\.
ri
.Y=
\,
\)
t\
3.85. Ako je (Fn)neN niz aritmetickih sredina niza
.-.-
lr)
oo
cA
ir'
oo
= g.
-8
09
(d
co
&
NO
NE
nkn
oo
n!/n = e-1.
"
(c
ô-a
t?
il-\
{ll
rl
tri
.*
.L
=l
.g
c6
F
F
;J'
f = lim (g - g-i
(71
= g.
" :
+ -11}nl.
kn (kn -1)(k(n-1)+1)
- (n -1)k"
(k(n - 1))!
- i)k(n-1)
Yn-1
Tada je lim
dl
-a G
.=l
;. l*
I S_n
=S .Ei
";
ll ;r- \;=
'f
l,lO -- EE
tr{
.=i
-i
= g, tada je lim
t-:
l(1
((i+1/(n-i))"-')
Sn
l+l
_1
1)
il
ll
n"
-l-.lr
I r:
-1
11-1
ll=
*l:
ils
ll
t-.
t^l:
t-l^
ti-
n(n-1)l,-t
T1kn
o,
=
g
-E
tr
t{
gn
f.
ilc
ta
ON
'9 ..i
.bo
aiG
tslo
vl
t\
-15
trn)
oo' 'tf
o.:
.11
d^
N
(3
!'t:1
=
Oznacno sa
Resenje. Pokazaemo samo nejednakost limsupF < iimsup
-1oo
yoo
lim sup
i pretpostavimo da je
> 0 (sluaj < 0 je analogan). Tada, za svako
o=
n.
>q
*ll
lt
l:"
-a
ts9
':]"
:h
EI
ing =
lL$
,,
a
Ei :r"
=_
E ll.
E +:
,= il
'E
E
ril
h=
tada je
(kn)!
Yn
ll
$i
g siedi nlim
f)EN je
= f+f2-i-...+f,l _ gt-ga+g2-gi+g3-gz+...+g-pn-t
(
c)
Sada je lim xn/x_1 = e-1, pa iz zadatka 3.80 siedi da je lim

b) Za v:=g"=(kn)!Ink" dobijamo
ll.
.:l
-- t
t}
f
t
t
E .i E:
S
e '.a2
:= 0. Tada je lim
go
kEN;
,-
E"
E
tre O
'B
El
; oE
:5
=
;6 '{=
k
60;
S
il o;
tr
.=
6 E
Ef I,
E o; '=r
/\
o.
E o;m
E _f*
S rt* E
6
^
-J
.J Ei:E
'r;"E
- g-i
-t
\ '
d
6)l
4lF
ll
il'-t*tl
=lll
k
l-l :
;6
'i
(-
lru
loo
,-
i' ,$a ,= ; i "iG!

u
=
I$ ==
G
*
g
^:
!
S
.gr E
=
=
':6
-Y
li
lo
,3
=
E
-e
+,=
=
.El
: s,'i
E ; rs
o 9
6
Y"
tR
.V
+
(n-1)!
ra
(aN
G
.:'i= g i il 6d E
.i.> lr.
E <F ll
jz
6
(3.21)
(kn)
n.
g.
- g-i
,,
n!
x_1
lim/gi g= g.
3.82. Pokazati da ako n,niz (g)EIY ima osobinu lim (g

-+0
h = h.
"
x := f,," = n!/n",
= -1(ingi+ln$2+-.+ing), to mozemo pri-
liminG=1ng,
= g,
Resenje. Oznacimo sa
Niz aritmetickih sredina niza
Ml=l-
o
,y
*^
.E o
-o t
l-c
=
iE
A*
E;
.;
a) Ako oznacimo sa
g=
Resenja.
niz njegovih geometrijskih sredina. Ako je g > 0, pokazati iniplikaciju:
in um g,, =ing. Kako je ln G

meniti zadatak 3.80 i dobiti
g=
b)
'
lim
Regenje. Logaritamska funkcija je neprekidna, tako da iz -70.
h-1
ho
Gn:='/gtgz-gn
o-lSll
"s
alsu' 5^
o:
:'\l\
n!
a) f,,
3.81. Neka je (g)nEN niz pozitivnih brojeva i oznacimo sa
=>
m=.-
,>q
.)
HS*:6i
Nr$
*fr
rn
5 -; .il= ^
z v \iNc.)
ii - '].a
l9';?
.F k; EZ
rr_*_
Et
tt ;z
rs "o
,i:
s' zr"
S
N
s%
.= \
; E
*\)
,'
i
E
E
BY'j
,I
oo
dG-i'gki
: ;6 : r.'"
=,
E
.
E
: .: g ;E
1: ? !r -v
Cg _t_
s
;_
4
u
hi
3.84. Odrediti granicne vrednosti sledeilz nizova:
Postojint=nl(E)EN takavdaje
= (-1)",
Napomena. Suprotno tvrdenj ne mora uvek biti tano. Na primer, niz
n E N, ne konvergira, ali je lim F = 0, ako je F,,, n E IY, dato sa (3.20).
n-,.0
limg=g
t;
lt
_5
zadatka 3.82 sledi da je lim
\ "ll
|
,Â
I s
.ci;
- EY *s
E>
:
*;>hî'3
2&ie,qx
G= {/gt ..g _
n2,
A/n < E/2, za n > ni Neka je n2 = n2 (E) := max{no, nil. Tada je

> n2
<
(VE > 0) On2 E N) (dn EN)
(n
E)
Fl
EN
0)
E'
Resenje. Oznaimo sa g =
e/2)
-fl+af2-fi++I.flo-fI.
gdejeA
fl
A
<
VI
{-- s 9;
o,d ttt; z- Erl
, :S
Pr{:
o
= = *i. : ;E! i
-s
.=
6
a;"
:=
: 'F::'
__\
1'l
:l
:l
- no
il_Ts; E;- t!
ll-<;#
eA
E
o + ... + ;,
+l oror
.-9
\zu:l= .
,.I
+ ... +
+
<;E <S
,,v <\lî
<
.f <
EN i
c)
TI
ft
89
,N
/\
i:
.'w
- .fl -
"I<
rO
..i 'E
4&
j-
Tada za n > no mozemo pisati

IF,
\ai
cr
no
>
(n
l.I-/
(Ano E N) (Vn E 1?)
(l\
ol]-/
d-.d
U--\
.d
u
aJ
> 0)
(mq
-o
Fl
-=
>R
o*
N-
>q
(VE
3.6. Razni zadaci
3.83. Akoje h,, > 0 za sve n
q)
rl 6o
,-S
n
f = f, siedi da je
lim
Resenje. Iz uslova ,1-l0.
ri
rc
Giava 3. Nizovi
88
(3
*:
/\l
'i
c)
hO
tA
r{
= lim F,, = g.
tl
09
.v
co
11-.0c
obl -
f
f
Iz zadatka 3.80 sada siedi da je lim
=l`
"a
/h
i"lS
'\S
,,11,,r< E
I :
iE
5
=.
2,'.
-PJ
ul
2.
.ts
*l:r
!:.
tvl.-\
,,
:=
'==
i-'i=
=
.rs
"'ll
I
l:.
*S s2
't: '1
a
--
S
3
..
iE
<'cJOil
N :"lP
-r
r
il='j
x-''l
-X
6
<
-3
i='
i3
s'
n
oo
i:i-lj
L.T-rM.
----l'"15
-ir
5'
r,
3 =]19
tl i=
l=I t.
l-,
''o n .:ulg ii
ii
{O
F
:
's,,Cr
:-l=-
l:- :._ li* r ttc) | ='

=.
=,-l=, l-,1
N - lli
rr ll 'lr
l+
a.
l;lrt:
I'Jtl
lr I
l<r:ll
c\i
G
:oll
:l
>l:
:-
nr
n
I
I
(!
II
il
vl
(1-('1-1/n.)./k
k
lMi
E N,
r- ual
-lr
>l'
1n(1+1/(n-1))
= ni/k, k,n
'-
i P;,
ili
85
jl5lQ
Pn
li
6
A
!)
3
lr!
:F
= O.
Qn
I ls
te
:-
\l*
>-l
HL
r li
-lP
l;
><
-l
Fi
-]-
\l!
+l S
r l,
8=
l='
= Inn
Qn
lim
- llll
< lim
nl/k-(n-1)1/k
-,
= lim
I l-L
)lr
n--, g
i lirn
+x) <x, x> 0, za
= lim Inn -ln(n-1)
.'-::
-- t:
Qrs-1
:-
iEiP
imamo
Pn-
k+l
EN, tada imamo
il
= 0, pa je
il-
= n,
ro
i Pn
VT?
oll
l-:
ili
lt <t
+lT
-l
tlq
r-l
tsr
all
{i
EP
A-
&e
s'
ll
s.
d) Koristei nejednakost ln(1

lim Qn
I
I
:*
-.o
lll
=.
i
n-,
. . .
,Inn = 2P/( P+ 1)
i5 16'
-(D
9:
iE]p
*N)
e)
,L=,
Il
Q"
-l
+l
li
tl
li
-ls
SI
II
+t
--.,1
II
-t
+l
+l
*l
u!
ll
nk
k+ 1
V2
Qn-I =
lim 11
lim
n-,
P -Pn_i
F9
o.
'2
rn
-ii
lt
EN. Tada iz jednakosti
-+ -+
v3
1
'i i <l- l; Nrll
l- l+
:lt
t?
ti
i
rn
nk+1-(n-1)k+1
Iim fn =
=*
lE
8.r
l.
r,
,i
5lP r lullo
lll i
l
Slto r
Pn
ll
lim
nk
"|ts
tT)
-l
.
I
-,.1
-t_l
rl
*l'h.
rl
lim
+ ... +
\
*.J
+l=
1;.
!
its
.'
N)
-=
1+
d)xn=nn;k, kEN;
P = nk+1
ilI:
iltl+
lHl.
Lli
r.\
rn
IJ
l+
I:
it
+ ..+nk
2k
1k
g_
t +lr
-t:
l+
l=
l+
I t\.)
O
l*
rlr Lv^
*l^
- Pn_1
Q=
b) Ako ] e Q" =
N=.7':
ic'5H
R-
X t
rl,i
Q=
in
:li
,lJ
sr
Pn_ i
R
:i!
l.
rO .,
+ipa
*
i__
l;' 'a!
:'-.--=
:: !d
si S
s,=
6,
a-m
]:3
-,!"o
'
3.88. Pokazati da tvrrtenje suprotno Stolcovoj teoremi ne mora uvek bici tacno. Znai,
ako
lim Q" = e, rada "am Q" -Q " -1 ne mora da postoji.
l- !
S
d
i *
k_F!
--=
c{'
lF
r
lE
i.i'
3
-
E
i"l="
5ttT^-i*:;:i
Er
3:ur-\r
I *i5
Pn
kEN
k+1
Q"-Qn-1
Pn
siedi lim
= P, tada iz zadatka 3.86 siedi da njegov niz uopstenih aritAko postoji iim
= L.
metickih sredina ima istu granicu, tj. lim
Q/P
n--,yrk+1-r1k+l+k+1)nk-...-(-1)k+l
iE
I -.
.J F
Pn
:jif S H --.
{f,- N
-P,-1
2 =' '
7,2;
E!
t =
= Z ..^
> #
q
=
a a
,
f: T
PH
i ,*
li
Q<
Aa
sE.g
B,A)
vo
'.
Resenja.
a) Oznacimo sa
: ' E:
il'== S ?
ir5 ii- =
s
N
=
;.:
EH'ii:*t
-5a,c,R'
+ E. - l:
lim Q.- Qn-i

vazl lim Qn = n-.
Pn
Pn -Pn
- Pn*l^
Pn
Q"
Pn=pl+p2+...+p i Qn=piai+p2a2+...+pan
- i= Pna = To znaei da lim Q" - Q" = Iim
Q"
a.
je n-- n-- a,,.
Q"
-,
P EQ;
nk
rlto ;
H' he
E'
,=
:+*ieE g-l-ii"ri
+s
=,-l=, ie.lll p'
i i.-i- i
postoji nlim
1k+2k+...+nk
Jim
Resenje. Na osnovu usiova za niz P, mozemo konstruisati sledea dva niza:
Tada je
= O.
-= -rat
= limsup sin
b)
1P+3P+...+(2n+1)P
-1,
o!)
='
3. ': I
i
=.
=.
a
+
a.
:i
7 =-
:-
]
{i
tO
:
:-_r*
\
dlip
r
i
;tr z-=-. a ; -' l- *:
i= i
=: ):.
ii)
l
==
5: R.
i,
S
*
rr 3 u:^
j!
c;.
\=
S
C,
7
1 io
6i
E' :.-r
E.
!'ia
'J
'*
Tada postoji lim Q" ,
iD
P+1 > P
\,: S -.
Z :-i,,i
:!
s
= -.e] ! ;:j A.
i
0o
\j
E: Ei rr ..
=
'
['
3.
=:-: ,
=r
-+
lim P =
nP+1
e) Yn=
11--,.
<
:l-l-'
'}r
.f_
3.87. Stolcova teorema.

Neka nizovi pozitivnih brojeva (P)EN i (Qn)EIy zadovoljavaju sledee uslove:
i)
ni t
- Qn-I
= liminf sin
-Pn-1
Tada postoji
ne postoji, jer je
-Pn-1
k EN;
nk+1
e) hn
Znaci, ako niz (a)EN konvergira, tada i niz njegovih uopstenih aritmetickih sredina konvergira, i to ka istoj granici.
F
r ll
'l
1.-
;.
iA
# 'i
4i'
:l
:'J
pG
X
=
t:.
= r::
:.i
<i-
E'N
>9'
o!
i5
n71 ztir,
iJ
-'q
rn
--
a)
< liminf F < Ern sup F < lint sup a,,.

77->O
=]
^=
lo
,"1
"1 =.;
At
S
o
a
- i
r't
qe6 rn =E
:E S
3 i=
?"
-ga
<.d.si!c
ir-E d;
i3
Q -'r
\
E=.
:
:c s
6 =
T=
:A
= =i=:---ln-,
'iF ;I == f'
:i=f
;= -;
-i.i
=-,',=-'*' B
s i':" fr in;"19
j
ri t:.
- Q"-1
n-.
Pn - Pn-1
Q Q-1
limsup
= lk+2k+...+nk
n EN
-+-
<*
r(X(D
u
\i=-
&H
.r
rn e t +
=.
F' = f 7
+ +
il
:.
pia, +p2a2+...+pa"
se zove niz uopstenih aritmetickih sredina niza (a)nEy Pokazati sledee:
liminf
71-.00
si n
liminf Qn
sin(krc/3), n E N.
_E
k=1
3.89. Odrediti sledee granicne vrednosti korisenjem Stolcove teoreme:
-- Pt+PI++Pn
'11
a7E.
lmu^
t-sm4
l'tt:+
+-,
=C
=.
')<
'|,
]-i
[M=
\
n'i
o-
r-.
pk
k=1
!rll
(X
:-:
8=
ao.
j-vNA=DE
GJ:P
1im
=n
Pn
Medutim, granicna vrednost lim Q"
realnih br-ojeva. Niz

F.
(a
Q,
lvj
t^
l'\
,:
o-<tN< i s.
-^
D
r\\/i
aaD
lr
^-^:.
op!,
P-L
IS
Y*=ts
ivP.N
A6'J
:
,1,
'a. ,S t
t'3 S'='V',
!\.\r'f
n.iz
-z
!-
(a)EN
\=J-!a
neka je
.^J
2^^',):.
:';
iA-
3.86. Pretpostavimo da jel(p)EN niz pozitivnih brojeva takvih da je
!,
oofref
90
91
Resenje. Uzmimo, na primer
ED,
t-
lat-
l:
lv
IL
nlJ
l.
l.
l-]lqu
L-l
1l
lr
ii E
a
='
: :-
t' i
i- s
:{.;\*-
u !
!.
l7::.x
tr:
E.t
: ri{"
d.':.+
s r'.:
prR-
ix
bo
(r)
3.6. Razni zadaci
f,+f2+...+.f,o+...+f <f1+f2+...+f+(n-no)(f+E) <B+f+E

n
n
-n
gde smo stavili B := fl + f2 + .. + o. Za dato Ei > O postoji ni E N takvo

da je IBI In. < El, za svako n > ni. Neka je dato Ey > 0. Izaberimo E := EV2 i
Ei := E2/2, pa oznacimo s n2 := max{o,ni}. Tada za n > n2 vai F <
+E2,
a t znaci da je lim sup F < f.
!\
,:.
!o
]Etr/
+rD
+iv
tr
-l-
:\
f +E. Tako za n > no
f,, <
i+
tm
-l-
i,
sr
t+
l>. o rj
l9
l:l
P
lr
i.
a
E.
:,\r
F
a
D
vai
'D
> 0, postoji no = no(E) takvo da za svako n> no

imamo
E
b)
Glava 3. Nizovi
90
jlk
\J
/-\
I
=-i*lr
rl*
,l-
@i:--=-
vl
l!.
b./
!
--t-lF
-i
+r
--
i
:
^t
,i,lr
!l
I
I
l-
-l
FI
+l |
tsl
,3
*r.
-;]i
t-
Pn
- l-
1 =0.
n-1
limn-1 ;rl/kf(1-nl
n-00 P
"--- -Pn -1
nl/k(1_(1-1/n)l'k)
postoji
f)
O1
:l a N A
S.9 i I"'
s es s= !,* d i +
Ql l.-c!,2
tN--fztV
1r
=n
:
s
i ,:.
<I G
':q.\+-ll
o'5-
kon-
'Yc"
z-
.\,
'+
-O
\ F
s' il
.,
.d
ako postoje no E N
\
*:-
= 0,
x{E.*
: ,Ej!
.I*
s* 5,1--: : rÊ
$ Cif l
5 - î-i *
rr EJsi
.=
'*:
'
tr .!,x.
:EEs
.d
'--ii=
Ir E i- :t.
'!! a
3
-: i
-=':c
O
r I
.',: E
'-i
fn
=r!
;F.r{
pEs
,-:
,+o,(
-V
n oio
Et*
'l;s'!
'8Si
E;i
5:l:
&
3.7.1
,?.'15E
'..:: -:J Z*i
U skladu sa definicijom 3.92, 0(1) oznacava ogranicn, a o(1) niz koji tesi ka nuli.
Ako nizovi (f)EN i (g)EN divergiraju ka +0. i va2i
= o(g), kada n 00,
tada ka2emo da niz (g)EN divergira brie ka beskonacnosti nego niz ( f)EN, i to
00.
pisemo
g,,, kada n
".
e.i
Zadaci
r,
=tr
(gn),tEN sa
(f)EN i
f,=1nn!,gn=nlnn.
il
ll-
f ti g
c)
OO
fn= "?i!,gn=n1e;
tl
b)
fn=n4+3n2+2,gn=n4;
Pokazati asimptotsko ponaganje
x = 0 i vai
kad n
A'aad
6rFBrO
,o
3 G3
^-l-: r--
1.
= 0(n) < 1,
V
-i
r1
<
@6
@s
:-
==(
,,
il*
= n"e-"V27cn eal (12n)
t\/cd
19qd
n4
,,
j\A
-9
iu
oe
co
J4
'o
b) Pomou Stirlingove formule
NI
-tt |
n4+3n2+2 =
-Ei 6 A d
Lim
\q)
@E!E
UVP >
dr
aa.:
o_
Nb!!3
a) Tvrdenje siedi iz jednakosti

-d+@
U!;
ll
F'!.c
UU
6'YFY
Resenja.
= fn + gn
;r
.s-l
,l=
ll
odnosno iz asimptotskog ponasanja

^
b.
lim
a)
(g)EN, kada n -* 00, ako je

n-4 gn
3.93. Neka su dati sledeci nizovi
eQltr
o=l
(g
sl-t
+l't.l
tl
rl
=a
.! i tt .= E o ,;
s
$
s sa
v'
tr
8' {E 'ilEg S ,iI.V
S--=ts i o: ..S
6.=i
Z^
06) .::-, y i
'T
s +;
i:i
,it:;i*
,P.
}:-
; !
'
D<s'E
=a=p,
cr
4)
.&
tl
-5
a8
71
(l:-
J '
,8 B
; eE
'nE .g:
I iE=
i
o
2: =
a
:o,
.4 vn =*
o'=
jlO 1:
^! #AS
.3 : S -a
E
:
v
-o. '-'I
riiic:
.{\$ :?
.d.;:
2 :=
R
{;
E{
ak
11
k1
sEtF";
=tr
.nJ:
_r=
n
"
lad = O.
=l
r:
-sI
ll
:l=
*5
=l
oo{
-o
LI
=.,_-tl
lna
limg= n-
oo,
f=o(g), kadan.
n!
b,,+ ... + bi
si
Ei
-'..;
E= ft
dok je, na osnovu zadatka 3.80,
.51
?a
A E
ll
ll
(;=->a
I ! =l^ll Il
y 2 El
t
t--
\,q
-i
-"=l
'sq
tl
-t
EI
c8
.:t
cd
S
X
"
-"
xtb"+...+xbt = 0,
stopigemo
k=1
za svako n E N. Tada je lim

n-,00
;S
tr= :l
"=l
*=l
,:l
ll
,:
Lim
il
;Ns
=r
lim c < lim

n
-xib+...+xnbi
y a b+...+bi
-
f=
c =O.
vl
s
8-
ll "=
e. IqTl
s_ _l
= (xi +a)b+...+(xn+a)bi
-y
= O(g) kada n
niz ( f)nEN malo o niza
(l)
F.d
;1
'jt
1]
t
:=1
Ei
:-
.i
a = a i x = a -a
Iz a) sledi lim
sto pisemo fn
,&
4
r
::UN-d
*B
"Er
-
c = 0.
b) Neka je nlimPo
niz sa pozitivnini clanovima. Tada je
(g)EN
niz (f,)nN vellko 0 nlza (g)EN, kada n

stanta K > 0 takvi da za svako n > np vasi:
< B za svako n E N, to imamo
Kako je niz (b)nEN ogranicen, tj.
If,I < K
d- i
':,9
0, kao i
at+ia2+...+la B;
e <
pa je
Znaci, lim
2'
tolcove teoreme, siedi lim
E S
iS F
"
=
J9,9=Ecz-nl
4
o -s
tri
il '
(t,l r=
: .j
a':
ss
vr .d
* s.El
o= s
,'l
...- -l\
t<
=
-o u
-l
tr,
-rl
--:l
:r
=l'= -Ei
- h f a T .l
Ei
E rl
iiuo u
11i == "=
-.
O.
u,,
,,=
I \,
= *
.<
J:Et
Resenja.
lim
->ro a1=
3.92. Definicija. Neka je
nEN.
.!i
.!
"s
ll
'* -i'*s' =-
IOB
e
[
I
.tr i r=
Siuil
i====
.i\\'-tr;tEo
E\\9,rl
i o o
= =
{;aEN=-NZ
,q
(f)EN se asimptotski ponasa kao niz (gn)EN kada n tesi ka

ti g,,, kada n co.
0 za svako n EN i vasi lim f' = 1. To pisemo
-oo
Pokazati sledea tvrdenja:

lini an = 0 i Ib l< B za svako n EN, tada vasi lim
a) Ako je ,i-,00
= b, tada je lim = a b.
b) Ako je lim a,, = a i lim
a = 0, tj.
Llr
1)k)
ako je
n E N.
93
Asimptotsko ponaganje nizova
-r^
<l
l-i-
^l
;:
c= arb+a2bn-in +...+anbi
a) Iz lim
*OrlClt
A
'Ja
3.7
= O.
Pn-t
= (k+1)nk,
-r+
, t^
t I
:lr
-- o=l
:15
.:*
1 I
(n
Qn-1
(b)EN; i neka je niz (c)EN odreden sa
:)
i,
i
g
.-
.Y
.r= =:
?'
+l*
11,
*t,
nl+
*-l
-l
ll
Su
a
=
t)
rl
*=li *= t
:15
Jl
={
+ 1)(nk-
<
:|
{-
Pn
r!
-:
.=l
--J
'o
::i
'aJr=.ru
f
L
| -
rl,
N,
l-
(k
+1 )(ik + 2k + ... + nk) _ nk+1 =

k
(k + 1)n
(a )EN i
3.90. Neka su dati nizovi
_nk+1 j
(k+ln _ (nk+i _ (n-1) k+t _

-
= lim
;=
îl"= r I
tlr
=lef
ci,lo--
tr9.
.=
I
^:1,.=
\Jl\
Ll
eL
=.s
6
D'
(k
postoji i da je lim
dlo--
ilt'
dlo:
^.-:t^r
cJ Q^
o Z
-
a-,
\x
.=F
,ct.A
- Q-i
P,, - Pn-
Qn
P lim
Q"
O.
Q = (k+1)(1k+2k+...+
liln
fi
7t
.:l
5=
C:
Tada imamo
Q
-=
P
him
e) Oznacimo sa
pa je
o
-o
o oIt +
a
figl\-l ^=,1^=5
E -r ll
N
;-i
.o
n,
C
g
rs
-E Es
!u
N:
o:
O+
,q
Prema tome je
Q-1
P-
3.7. Asimptotsko ponaganje nizova
o\
Q,
Iz teoreme 3.22 sada siedi da lim
n-
ail
rts\
c.)
Giava 3. Nizovi
92
c.)
cl
-iz
-o
l=
lH
t]-r
--
aR
!)
tri
**
cd
(-)
o.
U=
c = a b.
n! ti nne-"V2rcn, kada n
(3.22)
co,
Prema tome je lim
l-t
1.
tl
lrglo
t-,
lr
is
lr
l:'
is
t-
ta
(=:
Iz relacija
>
)nn
to povlaci lim
= 0.
n oo nn
Regenje. .Kako je
f] -<
< [fn] +
+:
rim
-,
(Dr
.Df
i
o-
lim
i pf. >
qLf
1l
a) 0(1) + 0(1) = 0(1);
nin4
0, a
[f" + 1
f, za q >
- +1
q[fd
qn,t
+0,s,
tada vasi gf'
to je
<
qf,
1.
nk
Niz dat sa (nk + 1)q-"k, k E N, je podniz niza

(n +1)q', n E N. Iz jednakosti
n
nk 1
qI
= 0 siedi
Iim
=
0.
0, tj. lim
1m
ny f,
q"
qk
Na osnovu ovog zadatka mozemo formirati jog
jednu, opet samo delimicnu, skalu
rasta nizova koji divergiraju ka beskonacnosti:
-=
n q" ", ggn"
-<...,
a>0,q>1.
,,.
ln(nA
Lfd
1)
nx
Dalje je
in(n+ 1) =
n
0, tj.
lim
--
inf" = O.
f,,
3.98. Pokazati sledece asimptotske relacije, citajuci ih sa leva na desno:
-\
is
L.
^
!+lrN
Z
tolcove teoreme siedi Hm
fn
1)
nk
+(n+1)q-2n+...+nq-1),
Iz
pokazati da je tada ln
'
-l-
Ll^/\
4
h
--
:l
1)q-
f>
Napomena. Na osnovu ovog zadatka mozemo formirati delimicnu skalu rasta za nizove koji divergiraju ka beskonacnosti:
lnn -<n
q" n! n", 0<a<b,q>1.
3.95. Ako je niz (fn)nEN takav da je
lim h"
1.
Niz ln(nk +1) , k E N, je podniz niza ln(n + 1)/n., n
15
t\
l+
5>l
,a
-:l
c0
,.
d
t/\
i
,p
P
f=
f <`"In([f]+
lt:
-t
:-l*lT ,
>-l*
t-
r. qn+
n+ 1-
;
o
!t!
af,,v\
al
_il
:l
---
-\
_l
ll
di -
^l
- i-
stv
tr-t\
it:i
.I
gto daje
(n}-1)q-1
n+1-</)(g
vai
fn
-\-
ni/g.
<
Inn
-t-^
iS
^.1
nn
i Iim
Regenje. Slicn kao u zadatku 3.95,
-l=
s n
inn
:
i
\/
,,
1E' =.tT:
a'l-
:E
1=(q/
l3
t+
tr>
f>
is
n! -{ n".
sI5
strr-
(:.
(D
'rJ
'a
5\
1^l tr
.aO
3.97. Ako za niz (fn)EIY vasi
..., g>
q"'
lt
s=
n!
ln(1+1/n)"
q(n+1)(9
-<
1+ lin
(n + 1)1/g - ni/q
n
n((n + 1)1/q - ni/g)
nJ
1)191n(
siedi Hm ln(n+1)-Inn = 0. Poslednja nejednakost se
dobija iz identiteta
1)/q -ni/q
(n+
qan
In
]n(n+1)-Inn _
gn"(1-b"/"")
qb = O.
q"
0<p<q;
zaq>1;
za
:s=
za a > 0;
e) Postoji q E N, takvo da je a > 1/q. Tada je
@a
OY
Hm
= lim
Ern g""-b"
gb".
Prema tome mozemo formirati i treu skalu rasta nizova koji divergiraju ka
a\\=
b) p"
d) g"
,1. ,{. .(
v .ti
-. ,5 /\
a = +, dobijamo
Resenja.
v
-=
nn
N,
6'
,11-
b,,, n E N, pokazati da je g"
l=
t)
l^
h<
a9
nii
iDS
gn za
Inn
e)
0<a<b;
a>0,g> 1;
r;arNA
al S s
au-
Pav
c)
za
--<12b
l+
*E
ti
)13
nlnn
lim
3.94. Pokazati sledee asimptotske relacije:
a)" d'
95
,-nl:'.
-lT
h-
',
0
1n(2nn)+ 12n
lr
= lul=l;IN
nlnn -n +-
umnlnn -1n,
g>
Regenje. Iz jednakosti lim
3lt
rD
E'='
a9
n/e n-nie
c) Pomou Stirlingove formule dobijamo:
Inn!
rJJ
!D
3.96. Ako je
ll
7cn7c
lp
I -t
\l:ll
16
l@l
l>l
n"e-"v2 eel(12n) = i.
o.
li\
o
l:l
E ;=
lim..
3.7. Asimptotsko ponasanje nizova
.-l
lJ
oS 15l<.
=!
in =
lim
dobijamo: --,a
e: l\,1
e
*lii
i \l ull
Giava 3. Nizovi
._l
l-
94
b)
o(1)+o(1)=o(i);
c)
o(1)=0(1).
Regenja.
a) Zbir dva ogranicena niza je ogranicen niz.
b) Zbir dva niza koji konvergiraju ka nuli je niz koji konvergira ka nuli.
c) Konvergentan niz je ogranicen:
.
3.99. Ako su nizovi (fn)nEt`1 i (gn)nET` sa pozitivnim clanovima, pokazati da je:
a)
o(fn)+0(gn) = 0(.fn+gn);
o(f)+o(gn) = o(fn +gn),
b)
Kao i obicno, pisemo (fn +gn)nEl` =
(f )nEN + (gn)nEN
Regenja.
= 0(f) i U = 0(g) znace

a) Koristei definiciju 3.92, asimptotske relacije
redom Ikl`1 < Kf i
Mg, za neko K > 0, M > 0, za neko no E N, i
za sve n > no. Tako je za n > no
+Uni < Kf+Mg < L(f;,+gn), gde je
:
L=max{K,M}.Toznacidaje
+U=0(f+g).
-cL = 0
=
=
Izrazi
b)
an o(f), b,,
o(gn) oznacavaju lim
IV,
b,,
f,+ g
lim
"
= O. Tada je
,i
()
ao-a
va
q)
-a
-t
ct-r
lFa
V)
v
A
'l5
o
tr
G
a
>q)
.(l
-
b
-u
q e'EI
, :!i;i
z;=
t
5?
.l
-.,.-E
ii n
: \ X
:=:
iJuri=:s<='1;E-
S.,"
1?:
g*-
f (x) = L.
,,
.qlrr
lim
x-*xp,xEA
q .ciE,i
';
_
{
.*
>0)(3S>0)(Vx EA)
((Vs
(0<jx-xo<S f(x)-L<e) /
Definicija 4.1 je ekvivalentna sa sledeom definicijom.
-i'
E
i
EE
r; '= -q
e=>
e =
Primetimo da za definiciju granine vrednosti funkcije u tacki xo nije potrebno

pretpostaviti definisanost funkcije u toj tacki. ak i ako x0 E A, vrednost funkcije
f u tacki xo nije bitna sa gledista definicije 4.1.
Pomou logikih simbola, definicija 4.1 se moze izraziti i na sledei nacin:
Z-.:a
Q.
ili
sa:
\ < a
f(x) -> L kad x -> x0, x E A,
( xylim
xp xA f(x)=L)
J.
!,i
p^-!,-
f (x) = L.
EE'! Eii
=
o
"
,E
cs
cj
cj
r:
'=
.=
s.
6
lim
C-
sEs
.tE*
'Ycl
4.2. Hajneova definicija granicne vrednosti funkcije. Neka je x0 tacka nagomilaA -> ll8. Tada je broj L granicna vrednost funkcije
vanja domena A funkcije
kad x tezi x0 ako za svaki niz (x)E]y iz A\ {xo} koji konvergira ka xo vati
:iE
F$.!
et".
.- :E*
E _=::
-i.'?E =
E
s.IS .EZE,.=
E I a .,il'F
.= !rS= =i.F; .E -3_,i= :S_r*
'q a r
^ erE
s::3
HSE-.
'l:3
i*'E_i
-ij5,E'
:;;=F
Ako u definiciji 4.1 uzmemo samo vrednosti x E A koje su vee (resp. manje) od
x0i dobijamo definiciju desne granicne vrednosti (resp. leve granicne vrednosti)
A -> R u taki xo. Desna (resp. leva) granina vrednost funkcije u
funkcije
taeki x0 se oznacava sa
lim
Ern
(x)).
(x), (resp.
aE;
'?i.=
b) Ne, jer je In
f,,.
c) Ako su data dva niza sa pozitivnim clanovima, tada, na primer, mozemo uzeti
Cn = Jfr,gn
.
Tada pisemo
pokazati da tada postoji niz
-<
co,
tr
.:-:
'=,i
\ q
a) Ne, jer je uvek
5
:!
=.;
Rezultati.
4 i:; = !u+E 'Y 2 Ei> I ZEZ.

\u
g::i: - .E
?) -:..,ur
io_< =
x -?'Eo
!1"-;
= 't ES= i:., :;9.
:
=N;
E:
I
4
;'.iliEry:
;- '=:?iEs i:,!aEB
fii?,!
s"EE
[i,EE 5 I i]i
,Eli
'i,E sE
E;;-EiI
SS ; IEE 5I E
X
E
i:s'a;'*
EJ*
E*E
AOoP^\Jc2'hXvSOr,:-;s=-cJ
='-='"
o I;i
1 .tr = d=
.e* X
:=.+Es
*
l1
1iSi
-.e=A';=
:2
=;e*
s:Er
r!5g=:i
XEi'!
Eit
:g!:S
,E :E#; ,'eE3*, -i-; ESi
,$T--,8o'E8g5: p
E 'i*:-:
E3;U
'
Qg'Z *" :i
E i:;
=E'iI
..: orsEEgrE
E;E
f;5E
F
!+
,.:
f/ g
-- N:S,= =o-':
XS$
'{c \"rF
v-
i.
ri
n--,
rh
V
(x)-LI < E.
3.103. a) Da li postoji niz, koji "najbrte" raste, tj. da li postoji niz (g)EI koji divergira u
+00 takav da_ je lim
= 0, za svaki drugi niz (fn)EN?
b) Da li postoji niz koji "najsporije" raste?
i g,, vati
c) Ako za dva niza
g,,, kada n -->
takav
da
-<
-{
kada
n
00.
(C)EFI
je f,,
g,,
r-h
V
Qcqoo)
Fi*'
.vq
t+
o
;
; l* ,:
rL
E .i }lt- I
..1
-]
S
,"n :u *-:rrN,rd 2
,,s
X
i !
s3>s
b*f
ii
g= n2/2;
2pnp+1
f,=1'+...+(2n+1)', g= p+l
Definicije granicne vrednosti funkcije
4.1. Definicija. Neka je xo taeka nagomilavanja domen A C R funkcije

A -+ R.
Broj L je granicna vrednost funkcije kad x tezi xo ako za svdko E > 0, postoji
S > 0, S
S(E), takvo da za svako x E A sa osobinom da za 0 < Ix -xo; < S vati
f - gn =- o(gn )
(g)EN dati sa
g=3n; b)..f,=1+2+...+n,
d)
S;sGirsE
n:
4.1
= 0, pa je
,
Granicna vrednost funkcije
:t
:t
=-
g"
r!
*As.s
cs\rs*
&..::=
o>J,9hsr
a.
N-..
'r t*
2
g=n'n;
z G;
G
-(-=
Y o
_ f" g
tj. 1im
Giava 4
no(E) takvo da vai
no.
g kada n -> 00, ako su nizovi (f)EN
+n+2,
g > 0, n E N, pokazati:
ru r
o: .ii
;/\
za svako
I=l:i_l
.'= tl.i:
,i=.,$:i
ii i
;:;;
S;r r; .g:E:t fI==;
E,,
E,
n>
lS
^=lj"
i'
<
> 0, postoji no =
lloi
f' - g"
VE
f/g -1 1<
2n3+3n2 +n+1
,
3j1,+1
f=b
znaci da,
I'
e.i
r;
!'
/, ': ,, , i'c :;i

e" *1-!
a
E
':
''
.: A'U ;Y
:t:;
=
i8lTtEIJ::
a e aiea-:
dE ni ,=:
=ZZ<:
U^
"il-
Prema tome je -E <
\r o
3.102. Pokazati da je
1,
-p
Resenje. Jednakost li,n f" =
f - g = o(g). Pokazati.
'r
il
;
i
*: ;ii:=
6
'6
u =l
=i
{
-u s s ,}s
v
.:,
T :.
r .Ea.:;S
6
8 ":l -:
rada va4i
r
'U P
v
: S "i, '
g,,, n ->
f>
^.
â
e E ; *i ! : : it i
x
a =S o o ; <l = r l- : s S t I
i e I s
lr
i
t.;
=0,
0(f,)'0(g) =0(.f, g);

o(f,)'o(g)=o(f, g).
b)
d)
0(f,)'o(g)=o(f,g);
a)f,=
i=
tc
Ei {
0(.f)+o(g) =0(.f+g);
3.101. Ako je
c)
'r
5
,r \6 ^
] E I^: t
=8 -: j:=
,=!
c)
f)N i (g)EN zadovoljavaju uslove
=; i
i
G:
a)
q:
1=?
5o --r
( S-: jr =:
z.
,e o --{ *i ;E
5o
E
i
\.
{a e-" {;.95
'3
c
-oqt:oo,!iE!
Fir-1
c'i
3.100. Ako nizovi
-i
= lim
lim
+
-,f,+g
f+gn f+ g
stoznacidaje o(f)+o(g)=o(f+g).
.("r
? tIYit
y-ti+r
+ 'ts*
c
s$t -t
i ,, > ll t S rr r S{.-ElY
--a
-:
ii
*
:=.rt
G
E
:
tl
)*l
X f il:"i
E?l:T .:,
. i;
a+b
-s=l;
.e
Odatle je
o\
Giava 3. Nizovi
96
f
f
f
x-+xp+,xEA
x-.xo-,xEA
:
."
-,
lim
0
lim
0-
f (x) = -.
Its;
\o
>r
o
o
o-
ai
loo
Cro
lIl
lai
$
lolqo
Fs
[;
i*
S'$
i";';
i'l:
ssl
i.ii
SXS
$ti
i-$I
t :i; tt;;ii
*+*SIxtsi
jgl
s,*?$
r;:s
:=$
d
oo l-f r.n
i-aiE
=
t,
+
'=
5'
I.&
-&---r
f."
?. A :
[r ]t] l= 5
5 ,= ir
=
S
i.=!
I
+i-n
rg-s
3X
=2;
c)
Zi 3.;
rr
I'J
,iHE
^;
:E+E:s
+.t3
,t'*4
Py,
x2-9
b) xlim3 x2
- 5) = -1;
lim cos x=1/2.

x- oli 3
*-
x-2
takodaiz 0< -21<8=E/2 siedi

b) Potrebno je pokazati da za proizvoljno
0<
x - 31 < 8 siedi If (x) - 21 < e,
pa moiemo pretpostaviti da x
Tadaje
x2-9
x2-3x
(x)-(-1)1<E.
E. -H i.,
Resenje.
a) S obzirom na definiciju 4.1, potrebno je pokazati da za proizvoljno E > 0 postoji
8 > 0, tako da iz nejednakosti 0 < Ix 21 < 8 sledi
(x) (-1) < E, gde je
f(x) =2x-5. Takodobijamo 1(2x-5)-(-1)1 =21x-21 <E.
Poslednja nejednakost pokazuje da je nejednakost f (x) (-1)1 < E ispunjena
ako vazi 0< Ix- 21 < E/2, pa mozemo uzeti 8 := E/2. Znaci, za dato E postoji 8
1
> 0 postoji 8 > 0 tako da iz nejednakosti

U ovom slucaju x -4 3,
gde je (x) =
E
-3
x2
(2,3) U (3,4) odnosno da je 2 < x < 4, x
x+3 -2
x
3.
x-31 < x-31

x
Ako uzmemo 8 := 2E, tada za x E (2, 3) U (2, 4) imamo
(0<Ix- <8)
.t-'
il
3
L
31
Znaci,
(Ve
<
-31 < 8
=(x2- 3x
> 0) (38 = 2E) (bx E (2,4))

<
((0
;x
E).
x2-9
x2
-- Jn
f (x) =
'
lim
Analogno znacenje imaju sledee oznake:
(4.2)
a) lim (2x
(4.3)
-i
---
f(x) = +00
lim
x-->xo+
4.7. Pokazati po definiciji 4.1 da je
r-,.
,
6nS
3'l*
f (x) = -I-00.
j=-
-il.>
i;]-]
S::i
t --8 rta
4.5. Definicija. Neka domen A funkcije sadrsi interval (xo, b) i neka za svako T > 0,
postoji 8 > 0, 8 = 8(T), takvo da za svako XE A i x E (xo, xo 8) vati f(x) > T.
Tada kasemo da funkcija teii ka plus beskonacnosti kad x --i xo+, i piserno
(LGK).
z^ -^
n+
= ^ q-lrf ai=r:* ;3
",li
iE
-?
E.:F.ilf
A
3
T,[[ ;'Jo-l
\.rrg; 3-i
l
iiis
?r
a
jucih negativnih brojeva.
S;
E;
5d
U definiciji 4.4 x teii u prvom sluaju ka plus beskonacnosti preko rastucih pozitivnih brojeva, dok u drugom sluaju x teii ka minus beskonacnosti preko opada-
da postoji
Zadaci
e Tai*i,5--;$f
x-+-
f(x)<g(x)))
I:Q
f A -> L8 sadrsi interval (-00,b) za neko b ER. Broj L je

vrednost
granicna
funkcije f u -00 ako za svako E > 0 postoji broj m < b, m =
takav
da
svako
x < rn vati (x) - LI < E. Tada piserno lira f (x) = L.
za
n2(E),
Neka domen A funkcije
4.1.1
0,
vaie i ako se tacka xo zameni sa jednim od simbola
i nejednakosti
+00 ili
0, za sve x u skupu (xo -8,xo+8) nA.
(0<Ix-xol<8
(ex EA)
Zadnje jednakosti
da je g(x)
Ii fr"
i-= ;+;iirl;e
?-e.iT;iitTe=;i
:i.
gS^1, ==
i,?, p,i;
((3S>0)
S/710
granicna vrednost funkcije u +.0 ako za svako E > 0 postoji broj M > a, M =
M(E), takav da za svako x > M vasi 11(x) LI < E. Tada pi.emo lim (x) = L.
o
o
$$
]$
-R sadrsi interval (a,+00) za neko a E I8. Broj L je
x-xo,xEA g(x)
K'
broj 8 > 0 takvo
S' ;-:.
f u taki xo.
T y ,'?-r;.6-
Neka domen A funkcije
>=Q
:.3.) x.9.::
a';"> YE'o
R)t
4.4. Definicija.
za graninu vrednost, desnu i levu granicnu vrednost funkcije
x-,xo,xEA
Jim f(x)
x--xo-
x-->xo,xEA
E ;l;g;;8",.=
=
u ? r;r E++ttiuE ii
I+
i:r.";ItligEi;
f*
l
i-_-plCrE.ssr+
S
:;'3'ILEP=:EI=T .r,il:
lim f(x) i
x->xo+
;E-r gsi'"i:i:,;ii
i
;
s&S
3c,:r::. a 5.;Ef
f (x),
f(x) g (x) = L + K;
lim f (x) g(x) = L K;
x->xo,xEA
L
lim f (x) =
dodatno pretpostavili da je
gde
lim
fEirFrtisirE. :1
r *$lgi*gx3+n
-aia=
s?= i .'-
lim
x-,ro
xo,xEA
Ako domen A funkcije sadrii otvoreni interval koji sadrii tacku xo (ali ne obavezno
i samu taku xo), odnosno u slucaju desne (resp. leve) granicne vrednosti interval
oblika (xo,b) (resp. (a,xo)), tada radi jednostavnosti pigemo
. . .
5
j= i=;=+=f
f(x) = L.
lim
x--uo,xEA
e.F S
eriiH? .
U stvari, relacija (4.1) je ekvivalentna sa
(4.1)
99
4.6. Teorema. Neka su funkcije i g definisane na skupu A CR i neka je xo tacka

nagomilavanja skupa A. Pretpostavimo da postoje sledee granicne vrednosti:
lim
lim g(x) = K. Tada vase sledee relacije:
(x) =- L i
f(x) =: L.
x-+.ro-,xEA
lim
E;ii ii';iF'rtiF_i. g$
3[
s*x; BEx;F[;i
s
s-xo+,xEA
'=
i[ ]
f (x)
''j'3=
sg?g+Tis 5,'.1 .?r,;,''j=iii

E. ;tla= (: SEi
i
EIS
A$i;ri
*3'i:
s$n;T3t"
=$ i1.d R':r. ?ij=;s;?"iiti
,. ;:-;
3.ls
- r:*=
i=
vi
"ij
$5L
Is'
i3s:*\"3
+
]
3'EE'
[
i-iI
:
d=,-',.- .tt
i
iix'
it; i: !'3; i'iI t'
il i=i*
Zi
$*i
isJ
&e
ii,i ;;ie.=$$.lsi
ii'Il+E=r ;r
5=
3 i3<- :-6
S
Ycs3 22 ,) 5i=
dF:
=.
; ; s'.!: = i =iA
$flE
[S:
r
*ii
t
$fl+?lla$sa$
?; e.5$t3:'5*g3[i ;._:iati, t$"j
5i,S
i{,3
s
$;EEEEFi$ii$Ei,5ii i
i=H i:*i$1$es:"Es = gttE
:;ig
?;>c
lim
4.1. Definicije granicne vrednosti funkcije
2r
i'
o-
AJ
al
tr
Glava 4. Granicna vrednost funkcije
4.3. Teorema. Neka je xo tacka nagornilavanja domen funkcije

A --> I" Ako i leva
i desna granicna vrednost funkcije u tacki xo postoje, tada
je potreban i dovoljan
uslov za postojanje granicne vrednosti fimkcije u tacki xo jednakost
fi
O 'F N
s[H a;F ]-}E=E?=F
Fr
-)
oo
\o
;r#fr
98
- 3x
<E)).
him e `
x-+00
o *7 E i i_kl'g
E+'=o
O.
(1-x)
< 1 /Vt. Ako uzmemo
-1
<1x -1 1<
\CO
ih 11)2
S= /
llF-
> T i) pa
`(
\ x-1 )2
3(3x+7)
Ako je
3(3x +7)
21c. Tada, za dato
9e
2x+4 =
<
> 0,
2
3
E,
onda je x >
vai
3x +7
2-21c
pa mo"zemo uzeti M :_
12x+4 2
da iz x > M siedi
< e. Znaci,
,
9e
2-
3x +7
I \ -,'
3x+7
31
- 2-0.021 ti 219, 8889.
-8 s"
x-,+-
'! +i s s i
0.009
c) Neka je T > 0 dato. Treba pokazati da tada postoji M > 0 takvo da za x > M vazi
ex > T. Iz relacije ex > T, siedi x> In T, pa mozem uzeti M= ln T.
Prema tome, za x > M =1n T vali ex > T, pa je hm ex =
n:
d) Treba pokazati da za dato e E (0, 1) postoji M > 0 tako da za x > M vazi e-x -01=
e-X < E. Neka je dato proizvoljno s > 0. Tada iz e-x < e sledi x > -lnE, pa
limo
hm e-x =
cos sgn (1/x)
O.
b)
:i
Rezultati. - a) lim cos sgn (1/x) = cos 1.

x-o
a)
pa je
4.11. Ispitati da li postoje granicne vrednosti:
E,
.=i
b) Ne postoji.
im sgn
cos (1/x) .
4.12. Neka funkcije i g nemaju granicne vrednosti u tacki x= x0. Da li to povla.ci da

takode ne postoje granicne vrednosti: urn ( (x) +g(x)) i Iim (f (x) g(x)) ?
.t-,xp
\.=
A'
1,
Ii;L
*:t:5+
;r;i
:' +ii* i?Ei,;
!i,;; r ;t :?I
:E,
s"r_ti
g7
i i_llyA
:Et E; Ir s ;-:'=
BiE;i!;**rg !ii.
il E+:l'[g:l-3
v
gri*IS
n
sj?;E
- 1)2
3
I
i:ati'I
c8
:=
x-'xb
lim 0 = 0.
(-1)) = x--4)
ET
F?
Rezultat. Ne. Naime, lim X i lim (-1) ne postoje, ali je him ( +

x-,o
x-,o
x-,o
E
n = 1,2,..., koji
Resenje. Posmatraemo dva niza data sa x = um i y =
(4n+ 1)
tek ka istoj granici 0, tj. n-,
lim x = lim y = 0. Medutim, iz lim f (x) = sin(rn) _
n-+
-.00
=
1im f(y)
da
ne
0, u=0
t)=1,
sledi,
4.2,
sin(7t4nz
prema
definiciji
postoji limosin(1 /x).
ny
da
ne
ni
(Primetimo
postoje granitne vrednosti lim (x) odnosno
(x).)
x
x l
Napomena. Hajneova definicija 4.2 se ugiavnom primenjuje u slucaju kada zelimo da
pokazemo da neka funkcija nema granicu.
,
(x
(1-x)
> T, odnosno
tnozemo uzeti M :_ -lnE.

Pima tome, za x > M=- ln s vali e-x <
= 0.
=+
+00; d)
,i=E;i};
E-rqE
sy ]
-;^' r;i
+it+ri
{0}, nema granicu u tacki xo
J4
II8
2.
.x
f (x)
= sin(1/x),
him ex
b) Na osnovu definicije 4.4, treba pokazati da za proizvoljno e > 0 postoji M > 0

2x +4
2
2x+4 2
takvo da svako x > M vazi
< e. Kako je x > 0, to je
.q
ii i;
=
i;
ti iEgSE
F i'giE=.E
e'-q E i,E
S
EE
q '3,
F
4.9. Pokazati da funkcija
hm x
f5
-400
Tada je
o 'i{e^
'^ o, H:'\ ttr
.*'
IFE<
,s
y ?,i
e',t * .H
L bl,
;, _ 9c
IE 5
=_
-i
11
lim(x+3)
3-
>o
x = 3;
Na primer, za e = 10-3 je M
21
.g
.: Y
:=
: x=
5!
Ea
Eg
-9 - x+
lim f(x) = lim xlim
x 3x n- x
lim
tada vai implikacija
1/\/7
A--3x+7
2x+4 = 23x+ 7 3' c)
b) lim
iz definicije 4.5 siedi da je lim
lim
ri E N i
+ i;
2x+5
:=
=tE a
6
.E1
=r
'=l
lim(2x+5) _ 6+5 _
lim(6x+4) 18+4
,,-,00
_
Prema definiciji 4.2 siedi da je lim
x-3 6x+4 2
b) Ako je niz (x)nEN takav da je
S 3 za svako
,,5A
; j,8
2x+5
lim
f(x) = n->-6x+4
:1
= .E
z.A,
! E t.,il
lim
- +;
igl i: ;!;lIalr
I i=:;i
2.
Resenje.
a) Neka je (x)EN proizvoljan niz realnih brojeva koji ima sledee dye osobine: svi
2x+5
=
c lanovi pripadaju domenu funkcije f (x) =
n E N, i lim
-+00
6x+4' tj. x,, 7< -2/3,
3. Nizu (x)EN odgovara niz vrednosti funkcije f, tj. niz ( (x)),yEN, a njegova
granica se odreduje kao
t(x- 1)2
.I i
6
him
101
Resenje.
a) Na osnovu definicije 4.5 treba pokazati da za proizvoljno T > 0 postoji S > 0 tako
1
da iz nejednakosti 0 <
1
=
< S siedi
> T. Neka je T > 0
2
2
bi
'il
-l"i
tlt
.:
.E
= 'Ea
,q
=v
a) Iim
{J
E.
2x+ 5
x' 9
=
hm
x-,3 6x+4
2' b) x-,3 x2 - 3x
4.8. Koristei definiciju 4.2, pokazati da je:
siedi 'cos x- 1/21 <
t
I
:.E:'"
J_"u1^'- E;"u
fi
t llE:,E:E
si
:r i .!: -ge-;
yi -N
i?.c'H.o_mlrl^.=la.ts,o
\
5 2
.!2 - tr"
r
te
^
;t5,- s.
: -r^ E="- lli '-iir Ecl!=
i^ll;=5
f - =; I
,,
i- -ly
i \x. = 'cl=
.=
^,,,^ ; E:l ! L E I <
,=
rlq s:)I 913
ri = ; igEE:E
e
E o.E slf
= ET\ ?li S * r'p:E v!
*lu=i;i,+1]E
-: i :gi
;-[
.::
ji
n
i;
i;
i;i;3,i,i
.:-)
,i !Ei f. i..=:.8
eE
E
', =
.a2
is8f, +, Ii s
e;ga:*
.= :=r
<
.+
+l
';r
-\
El^
rl
k
Y!l
N
0< -7t/31
ul, & ,=? ! E

*
'HrrYE EclEq ,,
1
I e E"i"; E:lEi
ljlt
T= i +i,FE ii
I \ Ei2 ,'r'o sl;;l
-',' = ; sEi Ki liE
l:uj \
g
i
l4'c3O
Tada iz
a)
.i2
Ea
!l
I El^,
-rlll ''c.l
o.r
Fl"t
il
vl
>
.i\l
5
r
?;
ll
al
-?
E 1' srs;-:E
'E
i:,i;
: ! .\#=zi
E.
dato. R.esimo nejednacinu
to inozemo uzeti s :=
ot,_ E # a__:!*i* = ; ir-E=s;*;

?l=;i: E;,F s Z,ri
:
,:
*l+ e;-h;;[;-li;
t
I
l:g
.=i #l
i +? ;!s !:,:
sii
:E#l;i
'Z
,;
=-E*
;:
i;;,AlZ,l
)
i,i
! *
'--t:
l- i'
:
;o
C S
"'.. $;l V ':'= E 3 j'i-,1
$ 3 i.F sr
s:
o{_} EEFr:=iii-,,-q;it Eti
i
S,?22,'r_l::girEE."BE
I-ii
:8fi
S.
Ej.,
sEt, saiZ i2E^linls*-?ir;f {rF* : E ss
E':2
2
ii^,.a
E"EE
Ee
E
s
: =E :
I P 3
\;5
9'^
-d
NT
.iN
=^
@ o>Ni
-(d>
N-(d
a rz ij
Eo h ._i
o \/,,
E^". v
^^61
\cil
.O
r l'.
î
-Za
ul "o
o.!.-
;-r
5bo
\/
ov!? e
i4-
!9
-.
6 4
u)
\i
r -m
*,c.lr\
o.i
oH"r
o_:z
-:
,'UN
.91. -V
Edof!-
Fl
rz
eiVae)
troo N'l
zQ
cosx- l/21 = 1cosx- cos(m/3)1 = -2sin(x-2/3) sin(x+2/ 3

< 21sin(.' 2/3)1 < 2 x -rz3 _ x-n/31,
4.1. Definicije granine vrednosti funkcije
Napomena. Umesto pretpostavke da x E (2, 4), mogli smo uzeti S < 1, odakle iz
31 < S < 1, siedi -1 < x -3 < 1, odnosno 2 < x < 4. U daljem radu to bi znacilo
da je za dato s < 2, mogue odrediti S := 2e < 1, tako da vai (4.3).
c) Kako je za (x -it/31 > 0,
r(o
"5
\5
0
)u
tr
l!
il
\t
-l
OI
Giava 4. Granicna vrednost funkcije
100
I .a.
X.
;iEiB
O
())
IO
lix=1
-x6 -x5 -X2+ 1
- 1)
= -1.
-l
blf
alx
433
(x-3)(x7-x5+x+2)
-L-
-,l-lr
rtl
-t4
r l'o
I rr
Nl
l+
llN
l^
ap
lla
llll
18
1949.
}.
13
=(x- 1)(x6 +x5 +x2 -1),
P7(X)
- 3)(x5 + 2x4 +x3 +1)
4.17. Ako vate jednakosti
il
:r'
lim g(y) = K,
(4.6)
"
oo
i s.
J5
F!
rl
!l='
lP
lim (x) = L
-..rr#:t
-3 -2 -110.
(x-1)(x6-x5+x2-1)(x+1)
{ I
tir
olv
v
1-l
u
:t
{l ,
,'lu
rl
î
tl\
rl,
Nl T
ul b
rll IU
-{,
x-,n3
{'
y--5
:.
da li tada mora biti
15
5p
limg(f(x))=K?
(4.7)
<^
R data sa
(0,1)
afr
ako je x iracionalan broj,
0,
dl
,9.
5.\
ako je x =
=r'.J
erf
'E.Dx
o-
U---'>Xc4,,
.oNPll
oEQBUc
t-aisi\
!l
J.
pv
p/q, p,q uzajamn prosti prirodni brojevi;

!.
1/q,
,,N
f(x) =
Rezultat. Ne, u opstem slucaju. Na primer, neka je funkcija
ts-o
,E'
Fdo
H
x-5a
ts *
(4.5)
x`"(x2-1)(x6+x5+x2-1)
(x
i.mXg-3X7-X6+3X5+X2-X-6
- 1.
IF
lo
l=.
l+
io
lh
lo
l<
iE
lo-
t6
lri
ts
lIf
lr:(
lo
lOo
l!.
+,1
:<rZ
b0 =x0b1 -1-a1
- 5x4 -3x3+x- 3
oo
=an, bn-2 =x0bn-1 +an-1,...,
x6 -x5
0.
-7 -7
-x+.1)(X+
(X5
xm
i(x-1)(x6+x5+x2-1)(x+1)
:rF
bn-1
. .
-2(x2
(4.4)
gde je Q-1(x) = b-- lxri + b,,_ lxi-2 +

+ b1x + bo polinom stepena n
Njegovi se koeficijenti b_1,... , b0 mogu odrediti na sldei nain:
1
-8
-2x2 2
xln
_ ,
e)
siedi
j--
P(x) = (x-xp)Qi_1(x) +r,
-1 0
@<
;i
nostavnu proveru da li je racionalan broj x0 nula

polinoma P(x).
polinoma P (x) sa polinomom x- xo (stepena 1) daje
omoguava jedNaime, deijenje
FDC
i i
:ar'-l3s
:l
.; Hi 5 al
:if:
:F ;+
I
o!6-s. -)
6B.q
i3t
i;E
g'g
*
:rf
s=
x4(x2 +X+ 1)
c) Ako je x = x0 nula polinoma P(x), tada vai P(x) =
(x-xo)Qn_1 (x). Koeficijenti
polinoma Qn-1(x) se mogu odrediti po Hornerovoj semi. Ona
-1 -1
xl,
-l !,
tl
A
i_I
I
0
0
1
'
X5 -X+
1
xni(x7-x5+X3-X2-X+1 x2-1)'
-3
x-53x8-3x7-X6+3x5+.x2=x-6.
X7X6+3X`
lim=lim X4(x3+X2+3) -3.
x-+0 x6 +x5 +x4
x-+0
-t- x
!
q
(x-3)(x+3)
-1-X6
- x5 - 5x4 - 3x3
b)
x--53
x6
iX=XO
2x4 - 2x3 - 2x2 + 2x- 10)

n (x- 1)(x5xl i (x - 1) (x6 +x5 - 7x4 - 7x3 - 3x2 - 2x - 1)
tako da imamo
x-,1x-8x5+4x3+x2+X+1,
e) hm
-1
a)
limx3-5x2+6x=lilnx(x--2)(x-3)
_r2-9
1.-3
Resenja.
x2-1
lio
td
\ -x5+x3-x2-x+1
d) Iz
llx
!')l
n-1.'
!t x
bk
-1010
N,
q
h
-x+
x-,0 X6+x5+x4
a0
b0
ak
10]x=1
- 3x5 + 4x2 - 12x + 10

- 8x5 + 4x +x2 + x +
Iti@l
^
*=G116
=
S=',lu
\irl,
s
x5
c) lim
- 3x5 + 4x2 -12x+ 10
x6
Ylni x
)='
b)
x6
...
...
an-2
bn-2
4-12
Sada mozemo pisati:
x +xb + 3x4
lim
-2 -2 -2
^:,
S
x--.i
+ 6x
X2-9
x->3
d) lim
Sx?
x= -1.
-3
A
B
{g
a) lira
x3
an-1
bn-1
Znaci, u sucaju ovog zadatka imamo
/9
o
N
fEi
takama x =
f ima
G ; u EBE
Pokazati da .funkci'a
J
arJ"
graninu vrednost iskljueivo
1= IIl \ Q;
E Q.
iI
xE
fZ
rr,;
'=
I '=
,*lrrr: -
rilt. l;;
'
I\,
to
4.14. Oznaimo sa I, skup svih iracionalnih

brojeva iz (-1,1) i definisimo funkciju
na skupu I; sa f(x) = 1, za x E I. Pokazati da
je lim f(x) = 1, za svako
a E [-1,1].
t't-,
+ "ll I i$+i;llUii ni ijlS *-r- n,! i+i"-.E:

g] \l cgBr-.:lr
EI
T 6:
$s ;'ulE:;
E.c* :-
Re"senje. Koristiemo Hajneovu definiciju. Neka su data dva niza koja

konvergiraju
ka realnom broju a i to tako da je prvi niz,
(x)EN, niz racionalnih brojeva koji
konvergira ka a, a drugi, (y)EN, niz iracionalnih brojeva koji takode
konvergira
ka a. Tada za svako n E N vai D(x) = 1 i
D(y) = 0.
Na osnovu toga je
=
lim D(y) = 0, sto znaci da
lim D(x) 1
granicna vrednost
funkcije D u proizvoljnoj tali a E R ne postoji.
103
bk = xobk+1 +ak+1, k_ 0,1, ..., n-1, tako da je ostatak r dat sa r=

xobo +ao.
Ako je r = 0, tada broj xo jeste nula polinoma polinoma P
(x). Ako je, medutim,
r 0, tada broj xo nije nula polinoma P(x).
Hornerova sema se najcese predstavlja na sledei nain:
U prvu vrstu napisemo sve koeficijente datog polinoma
funkcije P (x), ukljucujui
i one koji su jednaki nuli. Pomou gore navedenih formula za
bk, k = 0, 1, .., n 1,
kao i za ostatak r, formiramo semu:
vdeti zadatak 2.29,
nema granienu vrednost ni u jednoj tacki domena,

tj. skupa realnih brojeva.
4.15. Neka Jje data .fu

funkcija
J f(x)
( )
l!
C)
o.
cd
$" -
lli*lair I'*Ei:-;
$
s :'gs
ll: ='=S
iii iii F ,g E fEF $$
iliil:
i ;1 E.Esc -
'
a)<
S"L
s.q
-'
t+
Firig=*elal
h'T
?,ts1. f :-*'.
eseF
i fi F zs'rF-t
,! i, Ssi 5i5
i3$
*alE
r:i'*;;ri#'
+xi$
-"--i*+
s;,pi5
1;lrlr{
eq,3
lt
i
+
Sr
ff i=NzrlE i;.
b?:-5-1.+.lJ ,'l rl;* NS
s g-.
;*i=i*l=rE;l"."llriX
iE'i
:1! .1:=Sr:i ig
J is EIiE:i ,l :rr,-"rE$ =r' iiEHlif3:!
Ir
E'it=:? iS
cr i'Ei
;==\ * E:ETnt=;T+ it
lll _;x
i:;isEiilli:I,
sI î
i?$gli *s
il ,-3 --j '=t{I|r,-li
.d. ;_F,i,*\
=i ;?.$ i._+:
4.13. Pokazati da Dirihleova unkciJa D( x)
6
P
O
U
102
#-..:_,,
E:]
<
+.
1].
R ograniena
u svakom konaczzont in-
ako granina vrednost na clesnoj strani
llim (f(x+1)lf(x)), ako vati uslov f(x) > c > 0,

vrednost
na desnoj strani postoji.
granina
xlim(f(x))11
f (x+ 1) -f (x)),
j=.1 fl
f,t,.i (x)
lc.l
= lim
rl
tr
b)
lim f(x)
x-t+.' x
postoji;
J 2K +
@ lal
a)
!l
(a,+W)
.-v
tervalu (a, b), tada vaie sledece

jedzzakosti:
(,
4JK
= L, za sve x E (a,a+
4.19. Pokazati da ako je funkcija
.-:
Ovo znaci da je lim S(x)

n+00
- LI <
^j
/\*ts
.i=J+I
ft,.i (x) gi (x)
fx,.i(x)Ig.i(x)-L
j=1
@rN
(1=1
1]:
'F
:.
ako
Resenja.
a) Tvrdenje siedi iz zadatka 4.18, ako se stavi za x0 > a,
fn,l(-x)
_x +l
.FF
Jn;j(x)
x+llt
1].
.1
gl (x)
x-I-nt
= 2,3,
2, 3...
= f(x+
.a.
1)
-P1
gj(x)
=f(x+j) -f(x+j- 1)
lt
n t Tada jje
Sn(x )
' Sj( x
.ft,.i (x)
= f(x+n)
x+n
-LL<2K).
x-+w
b) Staviti F(x)
"i-
4JK).
g (x) = lim ( f (x + n) -f (.x + n - 1)).
lim
acnolzz.
-f
ln (x).
je funkcija
(a,+.0) -> R ograniena odozdo na svakonz konintervalo (a, b) i zadovoljava uslov
= N(e,x) > J sa osobinom
(f/n E N) (If,,j(x)I <
S (x) =
Sada, po uslovu zadatka, granicna vrednost na desnoj strani postoji, ne zavisi od

x, i jednaka je lim ( (x + 1)
(x) )
4.20. Pokazati da ako
;.
:,
?t
vi
Dalje, uslov 2) povlaci postojanje broja N
Ell, 2,...,4)
S;=hf
.-:
i
s '*
*)
konvergira ka L za Vx E (a,a +
(b'jEN)(dxE(a,a+1]) (Igj(x)I <Kn
(bj
j=1
lim
:
ii *;
$" :a : rJ
A :5
-qE i, ; --
z
^ ;
q
^
i gi
: i
n E N,
6,)
>o
j >J
ft,j(x) <
ftj(x)gj(-x)-L
x E (a, a+
poto su uslovi pomenutog zadatka zadovoljeni (proveriti!), to je
> 0 dato. Iz 3) siedi da postoji broj J = J(e,x) takav da je

1g1(x) LI < e/2. Odavde siedi postojanje broja K > 0 takvog da vai
Re"senje. Neka je
i=1
_ E f,,,i(x)gj(x),
j=1
(u,
(a,a+i];
G Et
Pokazati da niz S(x)
105
f j i uslova 1), dobijamo za n > N
i=1
za x Exo,xo
+ 11,]t
\
=r
n-too
o
o
i;
Sr'
f,
= 0, za sve j i sve x E (a,a+ 1];

lim g (x) = L, za sve x E (a, a +1].
lim f,i(x)
f4
5,,4-*
;SE<
j(x)=1,zasvexE
I -
3)
2)
J=1
i\
= Aa
1)
s-.a
S:
4.18. Neka je n prirodan, odnosno a realan broj, i pretpostavimo da za

funkcije j :
(a, a+ 1] -> [0, +00) , j = 1, 2, . . ,n, i gj (a, a +1] -> )(8, j E N, vaie sledei uslovi:
.
lg
:7 ;i
*$ EAE -s*
EE I:[
t*
;qE
IE
"o.E.*
-
^:9.
r E::
:'q*-ll.=s
is_j= =S
aogEt
6
S
:
?
r 6_^
1r E
fS
dlE
'-: I
<r1.
Primetimo da na desnoj strani zadnje implikacije nismo iskljucili mogucnost

(x) =
L. Medutim, u tacki y = L funkcija g(y) uopg'te ne mora biti definisana, a ako i
jeste,
tada ne mora biti g(L) jednako sa lim g(L) = K.
v L
Dakle, iz uslova 0 < Ix al < SZ ne siedi Ig(y) KI < e.
Ovo razmatranje pokazuje da ako zelimo imati postojanje granitne vrednosti u
(4.7), tada moramo uslovima datim u (4.6) dodati jog' neki. Ostavljamo citaocu da
pokaze da je jedan takav dovoljan uslov nejednakost (x) L, dok je x u nekoj
okolini tacke a, all je x # a.
T
q
AA
-IJO
d,^
Li
t:
ISn(x)-LI <
Dalje, na osnovu prve granitne vrednosti u (4.6), za dato ri postoji S > 0 tako da je
(x)
00 1.
Ig(y)-KI<E.
0<Ix-aI <S
>(J
Sada, iz nenegativnosti funkcija
= 0.
Napomena. Prirodno je pitati se kako da uslovi u (4.6) ne povlace (4.7). Iz druge

granine vrednosti u (4.6) siedi da za svako E > 0 postoji rl > 0 tako da vai
0<Iy-LI
U
J<
\ro
::a
v e;
oor Ea
O.
'- -,-<
dok je lim g( f(x) )=

0
c
i9)
>o
\t
1,
0,
F-..-!==--=d<
"'
zi&
==* Si Y: *r ;E sg:E,E 3T
3 ,e 3 ,1 H* 6EEE .ris^
il
:',=i:X
i,l .-o, f,o oo 9 5 H#ll
y-+0
ooe6;,-2,^trôo;=yb=X-:i
im g(y)
ako je x
ako je x
1,
i o
t :
: i Et
.q ; *s
Tada je lim f(x) = 0

z 0
v.:l
:--:-3 rr I I I I:! ? I'e* I , s ; s s? ;E =; ( :

e=*;IEs
;:ji
3 lr.2e-: x)
F1
E
i;dl
: ; i 'nl
tr -'.=e
o'<- o E - ;aE i i;;*
; a i t =u : f
lll
;5s;**
.g;
&
E
ol
fli
R neka je data sa g(x) =
fi:jvi=iz
s,isi::1!i
JsE I EE:!sE*:ti;?:?lll?
cd F: 360
-.cs=i:6'--od
,qi:EE E;EeFE:5*s?qi+si3il
2r
<
e q E,B q ;,fr; : NE:; 5; =^l=iEi
E
-s,$,
ji
S
ES; E
.s:
?'E
S!
E
E-'_
a funkcija g: R
=+
Glava 4. Granina vrednost funkcije
104
lim
x-+-3 (
tada vaii lim
x-t+oo
f (x+1)- f (x)
+0,
(4.8)
f (x) ix) _ +".
t_
la
l!
t.
lo
t:
l>r
ta
to
lr!
t<
i.i
tCD
r:.
l!.
l-
it
\l:
:J
o'
lv
lr
ii
':
l:
IU
rl
l=
t-.-ul_
rJ I -
t-
:tv
la
t -'
rJl tl
lr
+-
:<
EFJ
.tD
@N)
5.5 o
.D
To.
;-i
Pi
.t-
t.
-t
lT
rn
l1
T lrl
-lJ,
7G
rn
'rn
"s-
oll
-
-l\
it
l:)
t-
Ir
l-
.-1."1
r+-l
t-
l<=
i:
NSE
/
-\
-rd
Oa
*l:r)
rl
\
-t^
"
/x+20
lim
+ 3- x-7
_ x-+7
fi
tt
t-
l-ul
l^,
lkl
l-r
ill
t.\
:<
l+l
lh
t^
lr
l2
a
:.
ls*l
lt:l i;!
txt
l9
r\
oo
|
.:il |
(l<: Y'
l-)
| t!r:
l ,I pl-rl
l,-l
I t I
l>
O3
t^
\ {0};
rn
l-
il
^l-
l<Y
i'
'lei
It
t='
lN
-t
lE:
/1+P(x)-1
P(x)
P(x)
!t+
i1
=-1" lsl
!. :'
i+ bx -1
1+bx-1
bx
li
il l;
ri lS
li
lsl
= 1i171
a
=+
_
in
+ /(1+P(x )ilnH-2_...+1
n,
m-1
:ls
P(x)
i',
/1+P(x)-1
._l
P il
(1+P(x))
-il
ril
:'
.'i
lim
s.ll
':
,',_-
-!ll
4l1l'
+rr
,,,
r'1 :
radi se analogno). Tada imamo
, ll
E N
t!
l*)
x--.o
lr P l.i
a *lSl"
l4r
r r
o,
x-0
ll
: I
.t
rlP
^l
til
n,l*
rltt
-"i
il
ll
::1
+ i= lTl
:)l i- 3 "i.= l-.
ltl
+ bx -1 =
V1+ bx( " 1+ ax -1) +"'
lim
! ?lil ;
=i'-l't7:
l>
r >
| ,l s rl
v
a
+l .u_I
)r
,r
+l
;t
,I
.B_t-t
^{l
Ht
1+ bx a lim {/1+ax-1 + b lim

x-o
ax
ll
I:
0), dobijamo
inlIlT;
-1 o i- r<
ir -i'El
l-l
=ll
l<:-*+
il
li+ + ls-l
s -Jl!l
i= lll
l^ s
3 io= li
b|*\
Pl .is
l-l
l r'I
lel
1.''
"'
V1
x
-m
x-.0
^+
rl
Tl
tl
\*
O
o.
lE'
i. 5r
l-.=
l<= o!5
N
l-)
oL|
* nt.l*
Nlil
-: 6r o'I=
-- l.: d' -.=
+
s
l-
lll
=1im
=a, lim
Ximo(al+a2x+...+anxn l)
."o
*
Z/x+9-z
x-7
t
=
- - lim
t-+0 nt +
(2)t2 + ... + tn
(slucaj
-rGtaE
lirnZ
l)i.l
+l i
r, lxl rl
i`1,
'i+P(x)-1
x
xti7
x-.7
l<+
i5
k!
lim
x-7
x+20
+ lim 3- x-7
l
srl
a
!j
15
.^
k-
% l4:7
111T1
xo
li
x+2-3
x-7
t+l
iT
il
t:'
{p
,1$
,1fl +
,1il
-ll.I l><)
- -l+
!.1r.:
ltsl
ls-
.-lo.
l-l
Nl< <.i*l
rll pl
lN
o -Gllr '
(D<
so.
-o
L.L
h^
<
d) Neka je m E
J1 + ax
x-+o
llt*
\{0};
mE
Jx+9-2
= lim
l+
t5
rlT
li
--:
l+
*I-l*
]E
iai
l!]
to
l,i.
t.:
i:l ,l,i *
lilxl I --l.Llr
o.
lrltl 3
ft
)?
tL
+!
l<=
:t
\-
>
o;
lim
d=
+1`
R;
a1x+... +ax",
t-.0 (1 + t)n
tada
iz
0;
b) siedi:
x-+0
x-40
^1
II
2n
lr
ilJ
lr,
l:
lL
l-
..lt
O (t 2)
x-7
/1 +xlim
v=
v
A
l+
t'-<
l'*--
lr
lr*
_-:
i+
.1
t-
il
l-
-f
-l
t*
o -t=t
Nil
-lo:l
<l
o-I
o
o< .-lNl
_ +l
:l--
,',1
t^
:l
rl'
,l+
'
ÛN-l
q
q.
^r
1A-l
e
-\
h^-l
u.+
il
t,
iIIA
ll:
I...-,-
l5
tit,=
ll.
17(n- I
i+t:
,,t+
`( 2)
.l
n ( n+I
,Jlr-
t7
I t:
i1
= lini
ur
AY.x
c) Neka je a, b
- n1-n
2
limen+I-.x"+i+A"-n1X+171-1 =1im(t+1)m+I-(t+1)"+I+(t+1)"-m(t+1)+n1-1
1-.0
(x-1)tz
nt+I
.JL
qlNlT
t_
O-
oa
+l=
pllr
rl:^
rli
:lv
:iJ
-l-
-l-
*l
:tlr
=l
"r I
:IY
-+-
lL
rl
.i1 ' IlrJrlt:

^.
s -l-lr-
1l:
'rt
,t-
E,I
-.
;,
-t o
U
I
il
,F^ll
ts-\=O!
I
i
'it It
i:
N(,
lr. tll -1
l->
l_
x.aD
o.;.n*r
:c='
1/6 -1/27 = 112

27
1/32
b) Ako uvedemo smenu t = <V1+ x -1 (t -* 0 kad x
Pojam "malo o"je dat u definiciji 4.60 poglavlja 4.3. Posebno, 0(1) ovde oznacava
funkciju koja tezi nuli, kad t --> 0.
c) Uvodenjem smene t = x i (t -> 0 kad x -- 1), dobijamo
.r-?I
tD
o<
(D
r-l
--l
:l
rl
+l
TI
ri
.ri
+l
.lr-
x + -1X + 20 _ m
x + 9-
odnosno
+nti-2+ ... +n)'
nE
in,nE7L\{0}, a,b
gde je P(x) =
..
.i*
:l
+l
--t
{l
.t:
l
::l1
rl+
-llv
Il^
rl
ll
'i
,-,o
l<=
oEoO
5
\o
il
CD
(D
d.
Or
'l
oo
il
ll^
Nl ,-l :
l-
tl
al
l-i. ri
a-l
tlt+ j*-l=l
i;
,.
-xn/
x--+7
n1n(m`1-n21)+o(1)
(en-1 +111tni-z+...+in)(tn-l1 -I-ntn-2+...+n)
-.\l
r' H 6- ;:':
-.xn'
lr+< ri i H
a) lirn
-tm-tm-1_...-m"l)t
rl
rl-
--t
a]Il
-t
in
,I
@rrl-,+*\ X o ! '-l
:l,-l ,* ; -'6 .' =
l
t----
Ii r i- >l:
=l
I1m
5t
+t(tm-1 +nitii-2+... +in)(tr-1
x-t
-1) +nm(m
n
m
2-1)) t+2 (-1n(
) +n ( m-3 )) +
(-n1n(n2
t(en-1 +n1tm-2+...+m)(tn-.l +ntn-2 + .. + n)
tn-I (-m +i.( ni-ni Il

))+...+ntm-1
il
-f
il-li ili=
rll-
1-(l+t)n
- (I)t"-` -... - (i-"1)t -
rl
:i
rl
-l.L ^lII
I-(l+t)n'
11
-tn
@
d
a.
+i*
\l
*l
rl-t:
il
il
1-xn
+P(x) -1
'/1+'x -1
.r-,0
Resenja.
11
li) lim
+ 9 -- 2+
ll,m(1`/)(( 1->)_l'(1-i) nEN.
e)
L.-
2o
!1.
ii= rv
L-
rt,o
p-.
r2LA
\zr
,t-
*l
in
11
1--.x1"
d} Iim
--2009000.
lt
NJ
(x-1)2
> n.
b) Neka je in > n > 1; ostali sluajevi su analogni. Uvodenjem smene t = x

(t -> 0, kad x -- 1), dobijamo
n7
:li
!.)
F
IJ
-l
'lr
IJ
IJ
l+axV1+bx-1
;v
rl.-
=lt: .
I,
-l-t
;.l!-
+ 2003x + 2004)
t
.
O
}l
li
o
o
+ zoo2 +
:-l
(x2003
'c
o
- 1)
I
(x
1-2m
/x+2- /x+20
x--.7
c) Eau
(xn-m-1 - 1)
(x-1)(-x2-1)...(Xn-1)
<N
il
r1
(x" - 1) (xn- - 1)
a) lim
:i I-
li
X2
.
i=
.l-'
|,i
IJ
IO
i-i
rlN
'lc)
N^
x'--2x+1
s-,1
r='
,3
L.
- 2005x + 2004
x2o05
a) lim
f) xlimI
ilrll' l!.
*lr
'a
q<
6
Resenja.
x-.0
4.22. Odrediti sledee granicne vrednosti:
- xn ) '
'.
d)
lim (1 +mx)n (1 +nx)m
-lc
-.ilr-i<
-
(x- 1)2
L='
- xn'
.-
-mx+in -
rl z"-
e) lim
.-
+.x"
G
\
5 s s i
_ x"+l
,.
93i--3,
lim
c) x-,I
xAl+I
- 2x +
n1
lim
b) .r-.1
lS
tl+
l''
l-
:I
x2
r--.1
!7t?
- 2005x + 2004
i- r:15
;l--iF
--.-t
' rr-J
5,
;,t _
lg
lr
x2005
a) lila
i.
,1- i,H: =
4.21. Ako su in i n prirodni brojevi, odrediti sledee granicne vrednosti:
m(m-1) n-, = mn(n-m)
- 1)(n -m - 1)
n(n
i5
5s
r
3
!
r: a
o='
rl=
-.,9
=@9t@
m
e)
{:
x+n
(f(x
x2
L.
tr
:'
*;:
:-
+n) > M
j
+1)))
(l+mx)"-(1+nx)'n = n(n-1) rn ,
li
>
> n0) n(x E(T,T
,-lrl-tl=l- )-t:
aa
.nf
e-
* ;,
-'A
tla
:7
1.
v -:6
,a
\;
ip
,-L= ._ iE=
ir
|
-.:b'
F
N)F
,D?-.-rrD
Z)
Na osnovu pretpostavke, za svaki interval oblika (T, T +

1) postoji broj c > 0 sa
osobinom f (x) > c, pa iz nejednakosti (4.9) siedi postojanje broja no sa osobinom
((n
jo
Hq
lh
(4.9)
l:
'r
x
-:- 5E
i3-='8
Er
10
l-
Podsetimo se da je o(t2) neka funkcija 4(t) sa osobinom lim ) = O.

r U 0(2
t.
d) Slicno kao u prethodnom siucaju, imamo
G
s
r-\
f(x+n) > f(x)+2nM

x+n
x+n
Bli
o-
ii
,- P
t'-O
4t ?
-o
-f
= o
>
N)V
v--r
>r
g I l - i'v
"?^ ;j- R -v [3_=llllo
l!
;*
T
qll lI .',st
=0 -rS'r.
S '--l\
i f;
l- +! l= =.
,i.r> Ei
-lc
rg.
r
t
ilr
ai
il1"l=
-f
u o
S 5
:lS
lE v-;at
<
-1.4
*3
_:
-:;
:+
v5'
Resenje. Iz uslova (4.8) siedi da za svako M > 0 postoji broj T > 0 sa osobinom
x> T
(x+ 1)
(x) > 2M. Ovo povlaci (x+n)
(x) > 2nM, n E N, tj.
107
lr*
l'
C)
o-
CJ<
-,]-ll
:,?
if,
S
:.
v3
; Ex
t =.
s! :' -d-2
il;'r-r. <r,
E -+-1,
ai
-:
^F)
==lg 3=
al
i,v
A)
3.
O
o\
106
al
rn
>(J
0)
J<
9)
>N
-+'
rt
i
t
ll rl -
"5
sl
o *!o
+ +
11
+ +
-- .
. .
a0
b0
n.
a-x-n)
...+b, x
x '+:..+bax
b,
<
zax>X2.
Fi'
.r
b,,,-1
'-, :f
< 1, za x>Xt,
2
VI
-:-
tr
a
a x1+...+ x
an
an-1
Za x > max {Xt,X2 }, dobijamo
It
tt
i)rl<li
xl!
+i+
3l o=l^'lo:
.l
:l:
rl'
ttT
-t*
t*=ll
,t-t-
'i<
an
oo.
'.1
d'ls= cls i I-r

c
r lll
\-/
l^n' -:l -:
.l
b,n
tX"-t+...+b0
ii
olc
rlr
9le
:t
al
0.
'i
-:
lrl:
lm l"-,
l lf >
(x+an_
i--:
i:
i.'
(.x+aJ )(x+a2)
ts'
2x)
i5
!l'
l+
!
]:i
t-
+3x2
lr
l+
triI
L5
+.
ltm
- x2 -
I
tx
(.3/x3
.-l
-l
G.
+
l.
l-L
iN
ilr
N
l+
t<
klx
NlattN
-]-t-
J.
X(x2+2x-2vx2x+x);
o
.il+ +
+la G
lim
x+1/4+,-1/.7c
- lk
d)
+t
Ir l<
N
r$
llt t*->
ll
lll
lL-*
-f
lim
l->
-$
tr1
a:
e)
=l
c)
x5 + 3x2 + 2x + 5
'
-4x4 + x2 + x + 3
xll
lim
li ll>
b)
-8
-3
H+
E+
'
+l+
l<
olo
,l
2x4
rli+ +l
+x2 + 2x + 3
'
3x4+x2+x+3
-/x+1
lim
x-+lim
_8
nl
î
f I'
^-lx
a)
q al l'
.(J

\d
na;
n = in;
n < na,
-i
nil
^:
lo
:l:
\\O
-tl1,I
11
+lr
l-:
bo
-r
rll
rlr
0,
n>
^9
lir
att
klY
cl^s
-q
rl
ll
*k
-8
:=l
,:-
-1r
ues
-U
-a :
r!
an/b,
lt..
sl-S :1, + +
-i-I
I il
-Llk
I I
-5
-\
AD
,-i
5
:\
L!
N
u'
/:
F-
c.i
6l
c{k
*
u
\.
ô
(sgn(anlbm))',
ax +a"-tx"-1 +' " +no
Konacno, za n < ni iz (4.10) i lim x"-"` = 0 siedi lim
0.
ax"+a-tx"-1 +...+ao =
1i+b,"X"'+b,,,_tx"-1 +...+bo
-)
b,,,x,n+b,,,_ix,n-1 +...+bp
> x!,n,
...+boxn,I
rlt
.
'J
'li
i <t lL
I
-l-l-]tr_t-
gl-i
:l*
t l-1- r{
-kl-\tri
--a
t
-8
vv
=' lqku
sledi
@<!+,t
{.!NS
= rn,
Ako je n
m,nEN,a,bE
'o+l
,.!E04
-'q\/\.
=i=*
'rRrii*
cY
ir ro,D-X
?p'lEi
!v=-:
.(J
<1
LJ'
-
r-*
?-
*oj
vt
q
!f
> xn-,
a
niaxt+"+...+a0 = s n bnt
x++b,,x"'+b,,,-lxm-1+ ...+bo
a"x + a_ tx -1 + ...+ a0 = a
tada iz (4.10) siedi lim
+
X-nt=
Zb0 g llm
n E N, c > 0;
"
1+b,/%1z 1+...+box
.-\
ir|
t,l
[!i
(/c+x-{/c-x
a1
n-x + ...+ ox-n
arr
1+
al
--
ll
+bx
lm
fj
lXl ^9
l"q
l,l
N
()
il
a0
(4.10)
to postoje pozitivni brojevi Xt i X2 takvi da vate nejednakosti
Rezultati. a) 12. b) 7/12. c) 2. d) 7/3. e) n/rn. f) 2 c/(nc). g) a/na-b/n.

4.25. Pokazati da je za
da
x> T".
,X'
tlu
N;
lj
ta
lr
lo,
lim
J
Z1
0,)
t*
:>
x > T, cim je
-i`
-
8i
Lrll-P
N
->l-> l-L
I fUL
X
r>
io
.=1 .5-O1 -:
d)
l*l--l
i :>
,l
n, ri E
d=
lEl
rz-
+ax
fl+
'Ir *
:-,1 r2
V/1
filî
r/
C]
it
lTllo. -,*l, l+l

!Yl-> :-i\',\t
"l- l-1
'21
lim
g)
VT:.
lim
b,-1 .C1
Ylin
9+2x-x2-3+x+x2
x-2
2x - x2
Ern
b)
-+x-2'.
3/6+x+x+4
lim
x---5
+2x+ 1.
"c-.1
x-1+.+ x-"
X-1+...+X
6 ,
:
{
,:
lr lillr
il!
t llr'
ilJ
l:>
.E1
e)
o66E
c)
a-t
lim
co
"
1+
b,n- I
Pretpostavimo prvo da je n > in. Kako je

x-.o
Ea
qJ
, |l|x
3o
o>
> 0 je
1+
<E,
an-1
s ll 5
I'-:
=>
co
aJ
E :;E"I'-
-o
= +4>., jer za svako
il
:>
lim
E+
.% i"E
a}
1im
co
E d+
Napomena. Takode je
x~+
(10-- <E).
= 0, tada, za x > O i proizvoljno e > 0, sledi da postoji S ;= E" takvo
= 0.
lim
je (0-<x<S)
<E), stoznacidaje x-0+
(I
Ako je a
-:
\,q
qJ
-?
V
s- orrr 'e I
!
q
I'/
'-d=, sE
---n.gl
fl
x-a
<
l:l+
l-':-<<
(ix- <5;=c'/a"-11
tlt
nr lS
:
'-
T
a tr l,\/a(o@
__
](a
:r'5'd
u ;. ;
E E;V
t-Jq)U
Vx"-1+ Vx"
siedi da mozemo odrediti S takvo da vati
Z + i;---tsi
s . xls
ts :5
g vru-'
; E ,:
i:
^
ll -i -"tl= '3 "I Z'i
>
Y
Ix
=
">,o ,, 7 rz
rr
" il:
lr- i-ii""
ii.
,(1
on :iI -5Lt
\-+
o .> S
.o
x-0+
a,
b,x'n +b,-1xn-1 +... +b0
za a > 0, odnosno lim 0, iz relacije
-I-
= " a,
Ls
li.
.:
ji
.-
\, z
.+
f: .E'
O.
^c)9x
IE+drl.;;
I:l
-i
i
ax"+an-1X"-1+...+ao
"1-rl
;l*
trl
>l-
1-
-;
--
ll
;tEdi
d+
Resenje. Neka je a>
I
--;
e --r
1-/1-t
_ (1/2).(1/3)...(1/n) = /(n!)
4.23. Ako je n E N, pokazati da je lim

x- a
109
dobijamo
-lm(l-1-t
t
L]
.v
)u
El*l
,il-l
t >l-
__i _i
.' E?
=_
(1-X)n-1
1,
:l-
=.
lim(1-x/x)(1- 0)...(1-"x)
Resenje. Dati izraz se mote napisati kao
- 0 kad x v
5Sl-'
"t-tL\!+.:lae<!
I _l =_
5 |
Tl;^
t -'l ,'f
5 -
= -x, gde
r
i
= =,5
td&2.\
e) Smenom t
'j
Giava 4. Granicna vrednost funkcije
108
>r
o.
o<
o
G.
CD
Oc
lo,;Y 13;
ll
iE
\
I
-{1=3e',i'
q.
.r
--l
5J=
:>
tn
;
:-ua:_^
x'o
I-h.
a\
<
f-.+<
"ai.
.\
rl
3
.i5'
:)
=C
*,rni
\x:
qa
s+o
\a^
co<=
\$e
e.[]f-'\l
Da
P.:
Sitr
^:;
s.N.R
\?\
x=
lT)
a4
|\x
il
o
o
ô o
n)
lE
fl'l
o,
\UO
Its.
^N)
faa
-x
TF
ili il
jts jts
lts'
..
!N
vollEv
<x
s.t
s-$
2i_
z
= cosxo.
O
iIr,--
tv
a.
N
0, tj. za xo
-l |
'+L
-
5!!U
---
xol, siedi iim coSX
cosxo
t,
!,
e
9n
rA
a
!
lll
()
o
,(
u
r.
l'i
.-l +
,vt'F.lvll
lo
n
:blo
e.
a..N
siedi da za
j ,
Tr,
,r
N?A
- xo
'+r i3 n
@
t*
lo
tn
j.x
:1-
Nt
l/\
Lr
cosXO
\D
6 -ll
lx
N
@
- tgxo, ako je
ol='
iilr
A'lo
ll
sinxo
olh
I
I
ar':
llilo,ll
rl
<
= E tako da je sinx :s2inIllsxionlx<-21-vx()-x01 < S =
-__-
<
lx
'.-
I)i
cos
)< ?.
-x-xo
rk
-l
la
-l.l
x-xo
ll u
6 g.
H
FD l><
e-.
d:- 5
l"c. 3 9,
r<
2 sin
- cosxoI = 2 sin x-xo sin x+xo

2
> 0 postoji
lim sinx
x-.xr,
lim tgx =
x-xo
lim COsx
x-xo
n E Z.
N-
x-.0
%tv
U d) i e) pretpostavljam.o da je a
l+
lp
i-'1,
O'='
lo
l@ l;
t_,
cos2.x3
x-o sin 2r
:-
0t
sin2x
c) lim
l6
ie
lr
\
tlI
sin2xsinx
t-
t<LlJ
bl
lE'
:<
lr
I :
o
lA
't
II
tN
l4_
cos(a+2x)-2cos(a+x)+coscr
e) lim
c,0
x]Y
t!
l!J
r,=
. -l
lim
b) x-O
C> 6
1=
J5
";
-tl]N
Q.
i.
qa
S lr
slr
h16'-:
\'
lJ'
a''(td
bla
E'lr'
a,b
tg(a+x)tg(a-x)-tgza
\lm
i=.
rs 3C
d) um
i l*
sin ax
aa) lim
x-.o sinbx'
!:
,.1^h: ri6
R'
t-. at=
-'
q
i''
S-
4.30. Odrediti sledete granicne vrednosti:

t,5='
at
i
(,
(f)/8.
=
1
,I
rl
Fl
c)
- sinxo
ov='
o
r
I 'd
g)
N)I
o0
ij2.
i=li=
A5li3
-
NJI
l<t
ul
lil
'\l
i\
-l
rll
il
lliil
llir-lI
pl
!l
SIl
!..)
!..)
i'
!3
lH
\.
Ji.
+e
)tt
,*t
TI
f)
!D
E.
9v.
+l+
:{ lN
..-=12
1l *lL
lr<
.5
*l!tl
x;
x2(VX4+x2/X4+1-'\/X4).
e) 2.
(!
I
I
-9/4.
I
d)
\o
-x1;
g) lim
N 5
J=
6)
o r o
6ln"tn
>i-m_
*fi
_Fe
alB'*
-Lt,
E'
e
rll
*
-l 1 "
i.!
e1l
*1il
P
c) 2.
:-r
t')
b) 27.
x7
< sinx
b) Iz 0 <'cosx
x4+2x3
c) x lim
x-,x0
- 1)7t/2, rc Z.
'a.
qB
t
n
9lo E
+H4
aE:
|t
r
Nl
Nlt<
<II
:<)ll
LX
-l i
)tr.>t
,I
+1/x2 +
\r
*.
S\.
N\
n)
5
IJ
^l'
NI'
.
svako
+az+... +a
!o.pY
ll
ai
'(2n
Resenje.
at.
a) Iz
l^l
I*\
+P(t) -
xo
b) urn cosx = cos xo, xo E R;
][h;
gdeje
:"
Sqe
so
lal
lvl
Jrl
- tss'
iI
x-.xo
c) lim tgx = tgxo, xo

x-.
l^l
-l
xr
l<=
T=
ll
,!l
Xl
il
E'B
4.29. Pokazati da vati: a) lim sinx = sinxo, xo E
; -lil
l+l +Er
* I'ul i:l
l3l 9, -L l<Ir (D
l-l
lrl
l- O. .':
r^l
|< :
ca
o. ,
ir.;
TI
bJ
rll
I
ll
1+P(t)-1
(3x3+2x-1)6
i'
L,
koji je jednak broju L.
+.. +an_id)tz +... +ala2
>(
ii-
i=N
ir xl*
+ll .-l_F
rv
tlE'
*la
o.
::
i-
r('
oo
r<l
pl
rl
y/x2
-5/4.
I
a)
SIS
r l.X
il*
/-:-\
r5
I
Rezultati.
b) lim
E:
,!l i
i
rlIltl ,l
+2x-x- 1)
+ 1+x3
x+(3x6+8x2+1)3'
/ x2
x' +4x2
+
e) lim
+ 2x2 - - x4 - 2x2 -1
2z+ i
1- 2x2 21
(,/x4
)'
(2x+1)2
i
(D
o
o
il
olN)
r<
+
T=
+5
Nl
!E
<
rll
+ll
ul
NI
^l<l
r<)
vl
al
Xt
JI
rl
Eyql
C)<+
^rD) .t
x'Ar-
.NT
l
r,
lt.- 3
:<'l
,l
-rl
o 6' sl
!|
>.{
ieS=.
t'.J ,
rl
*
]E
!kX
lE
d) lim
(x+2)(3-5x)
= lim g2 (x) =
lim f (x),
2.
4.27. Odrediti sledee granicne vrednosti funkcija:

a) lim
postoji broj L takav da je
lim g r (x)
dokazati da tada postoji
g2(x),
x/x2+2x+x+21/x2+x
lim
(x+an) -x) = r-00+
(;y(x+ai)(x+az)
+E !:
+E
IE
+:
i'J
(Vx2
(x+ar)(x+a2)(x+a)-x=
Iz zadatka 4.22 d) i cinjenice da t
:r
{o
!- l\l.-zl-z
TI
i'
a5
xllx-
3-l
'Ll ir
+ llN
TI
+l
xl
"
imamo
P(t) = (al +a2 + . . . +an)t + (ata2 +aia3
lim
,',1
i=
il
-L..
;ll
trll
,
fll
all
Xli
lX
rL-'lN\/
I <!"1
-T
x-'+m
= 1 +1 =
+x+.xz-2x
2x
= lim x
2x
+ lim
3xz+x2
-2xz
,l,l
sq
l--
bin (x - x/x'- - 2x
+ \(/x3 + 3x'- - xlJ + x-,+1
iE
5<l
Nl
ll
(vx2+2x+x+2x2+X) (1/x2+ 2x+x+ 1)
x=?/t,
lr-trN
E.l,i
qr
1+VXZ-}-3i_
3xz
+ll
pll
lr
/t
xs
(x3+3x2)2+x/x3
= lim
= 1.
lim
xa-= x(Vxz+2x-2Vxz+x+x)
f) Za
ai
F
b')
F
+l+
lr+t+
!- lr-t*
+t+
x)
a:j
i'
ll
\.)
S "-ll
-,_tl
Jl
rl/
-lla
g
t=
lirn
e}
31
A3g
all
= lim
1+x
- x-'+
lim
-v xxlI =
3.xz
.'
au
x-+. ( /x3 +
d)
fot=rl
r-l
+l
'l
?l $ld
{l
1Y/
lirn
i|l
x+ x
3X+
..-lll
+ ll<ll <-l
i - il+l
<:l
:< -ll
r=
l-
x+1
(3). Ako
sent rrtosda u tacki xo E (a,
iLll -k ll*-_l_
ll
--ll,--:*. 1= tri
rr:lu
ll
-l +l-
,*l
-fT II
flr'
irlr
ilfu
+t
lim
x-+cc
(a, (3) vase nejedrtakosti:
gl(x) G f(x)
X5+3x2 +2x+5 =
-CC.
lim
111
x-.+x413+z'+r +x4)
x-.+- -4,x4+x2+x+3
c)
ir-
;J
al..
*ll
l-
"1r.,
11 +li
rw
""1
+ l.'
8I lF(
Ern
(2+z +3+) _
l( t>i
AI
I
^l^t^)lN
x4
2x4+x2+2x+3 =
alN
+I
8-
rl-r,
rl-F
l'
(!
O
lim
x--+- 3x`r+xz+x+3
b)
e)<
(-.)
!,
l-
lr-
at
4.28. Pretpostavimo da na intervalo
Regenja.
a)
Giava 4. Granina vrednost fnnkcije
110
O.
Cd
::<_,
-o
J't
t,
'll
l'rl
els I!6qi^
trl=
"
1 ,^
E
::tl=
1I ';1?
*
,
I1-l
I
_=t
! i.=
_ EIE ;t-
H .ET trr
I'
-i
F<r)tr!
-'=lYLlr
:=
ts
__
=''itG,
C
Y
o
< EiE bbl

.1. -r^lE
:rlU
: Yl!
L .-'.(J @lo
'
re
"t,lB Slx,l
' 1I
i.' *,
bof
9L 5
Yl
=.
ll
et^
1l.o
:!1:o:H
ll+
ula
q>-
lo- --r
;lc
't^
-'lo
:tx
.=l
|r
;t
Ulr
,1,
Ot
=i
aa
= -24.
\o
Na
5<.
A''
i'_
oo
9
_8
< -+
o'r
\N
.,U
bol
-l
ll
ll
1t
ri
<t
\t t
Nl-iloL-
'dl
?l
<-ttJ,-
---t--
'dt
<.
-\
ll ^
-E
.i
,on
lJ
(t)
aa
ln
t;
loo
.-i.
IR
l-
M
tl,
-s -5
l+
=l
il
ll
rlk
t-
l9{-r
"lL
T rkl
t-lcl*
-LlllL+ al=
tt
E I l+ /l
"' 1<ll+ ru
xl
lli4
I l>
-a
sin
( x+I+I )
X-0 x+I+1 (Vx+ 1+
=i
:l*
>l
1)
1.
1)
lx
!t*.
Yn
<.1
"l
2
yx+7+Vi
I
cos
cr
\
is i -,
2l
,l
:'_-_, rl
H cr -i_Fl ."
ll t-x
1
;i"
:1
?l-r
tl
/.-
- 2 /b2n _. a2
sins
t1
.{-
io
ta
i:
-lr!
ri
rkl
l"s l.':r. \'l2l
l.<
^t
re
x+1-f
':
-l
Lxl
+l
+lN
l+l
tL.',
2 ( ,/x
l'
+ Il1.-
2 sin
|-,
| >
i-tN
trT
a
N
ll
-l
=xlim
-,
6
2xlim (sin
x2
l-ln
l+l
lxl
->l
\'
- sin V.-x) =
t* '
lx
E
;^
l;l
lO
rI
rl
*l
>l
l6lra
loi
Iol
cosbx-
I\
cl
l6
lo
Lol
tr+ o
o
>l
=r"
'---.
cr
G
E1
aa
ti
t>t
ta t
lhl
lol
lol
\t
ttt
rlNll
rl<
lq
x-+- (sin /x+
HL
d)
l.r lX
\t@
.lZ
l:
ll?
ll
113
l->
lt
l\l?
1-
t'll;
|a
il\
vt
ryl'
:>i
Vcosax- {/cosbx = lim ( Vcosax- 1

X2
x-+0
X2
x-0
lim
IR.
- firn x2(N/1+xsinx+./cosx) =1im N/l+xsinx+sx

= 4/3.
I-osx
1+XS1nX-COSx
+xsinx-/COSx x+0
, X
il
l-
l>
oB
6)'
i- -= 21im
-lrl
L{ I
.-ct t
I.
-!
sin(x- 1)
-x3
a, b E
nl
=t
:l,l;;
'i'lr
li4
xl; =l-ill lo(r Jiklr
d>
t
acî
tlt
pi:
-ll
a)
(-x-7t)2
(,l
--
cos(x+7t)-cos(3x+n)
>
s
t._tt^vl
x
%
^
JN
6)^
*c!!
>O
anl
(]l
!t
+l
.=
a
r-n/3 cos(x+
f) lim
-x2'
/x+ 1- sin Vi),

[<
I'S
l6
lo
Lo
c
!-\
i
t?
S
i
04
-tr<
rl I
-T-l
Mi
]im
+xsinx- Vcosx'
x--.+.- (sin
mn EN
1.4
lg
- tx x
doio
ll
',^.
l<
lo\
t-*t
tlca
c)
ti
rl
I,l I
n>
ta
to
\
i14
Ft
'
let
>l<
-lt
'
a)c'
Ol
rtr ui
.-ts
!lcH
=r
sinx
k7ti;
c) lim
:<
^r
,t\
lrlrl..l
Irt<
do
... -t
.: I
at
rul
::=
o
o
tg3 x- 3 tg x
-V1
lim
d)
x2
x2
x2
lim
x-'
b)
cosax- {/cosb.x
(2cosa)/(sin3a).
X
X- a
\)
OO
\J
U
L
1-1)
gde u c) pr.tpostavljamo da su
b) hm
l_i
r'l'[
tr
^-'l
il
x- ctg a
llr
'-i"
Ar.l
:=1
!;-n
2sin(/x+
firn
a) x-.0
0.
:)
tr
J'l
u
h) Iim
sin(x 7c/3)
cosxcos(t/3) sin (7t/2 (x +7t/ 6))
Resenja.
I
!,
h
!
\J
e)
--
7t2
o
.v
.
cE
.=l
()
2 sin(A/x+
s- 0
''
_-
'I
Iim
e) ,,-n
!J
t:
tl
q)
tr
oo
q)
H
.iv.
O
O
,^
r/.cgEa
-.1-
:i lct
}<lN
lim
c)
cosa.
!i^'
uli
ll
!l
d) 1/a.
ctg
(x+7t/6))
3-2 2sin(1/x) sin(2/x) 12.

1/x
2/x
f) -1/3. g) -3. h) 4.
firn
x-.o
all
.=lr
vrt>Nt
Itt, I
lF
tt
l.Ai
l@
t-l
aooil
*-+l
P1
\'
a --
a
^ -:\
o
2cos2x+cuax- i
lim
,
x-an/32coS-x-IcOsx+1
)1;
lim tgx (tgx+tg(7c/3))
"'
x-,a
- cos(
)CJ
(a+ -)
2/
x-o sin 7x sin 9x'

x2
hm
g)
a
o
'J
lim
- 1/2.
sin 47tx
a) lira
c-, sin 57tx'
d)
sin
ctg(a+2x)-2ctg(a+x)+ctga
4.32. Odrediti sledete granine vrednosti:
lim 3x2
+w (cos( s )
tlN
oll
il
c)
F;
bo A
:u
-\.
!
1.
+2sin(-)
2
sinx
lim
pod f) pretpostavljanto da je a
e)
COS
.1-n/3
:rv!
.ilCa
! i
9lt:
@)q
!l!
-&:
!
O
otc
ulu
\o
.J
tF
ql-
l'Ei
,v
b)
lim
a)
x2
-J^%
S?:-s
|-ri
|--"=-:-
.,
i!i -c
\1,'\c
tl'^-r:
^,
-.S
a) 5.
e)
x-
4.33. Odrediti sledeEe granitne vrednosti:
cos (a+xx))
E I
;l
-l
;l
fl' \
cl
.y
'L
\I riel i* +,t'j -' j:<

-;El
- .
.J-t
-iie\=
Rezultati.
- cos ax
(x+7t/6)
1/(27t).
e)
3xx
x
c.]
t<
lt
o
o
-l
-lhl
jl
Ei1
*o..i
U zadacinta pod e)
o l.b
alh
cl
ol
rl
ilrl
rl
lta
il
=+
.N
't,
:-fr
.r-,,o
x+o
.,
4.31. Odrediti siedete granicne vrednosti:

tg(5x)
a) litn
;
b) lim3xctg(3x);
sin ax
a/
-l
ot
ol
ul
.E1
''
x-
) l 1+
>O
'1
lN
r};l
COS4
tg'
-=
i
cos 2a
tg3x-3tgx = lim tgx (tg2 x - tg2 (Tt/ 3))

cos
b0
-lk
lt
tg2x
tg- a tg-2 x
d) xfirn 3x2(cos(1/x)- cos (3/x))=`lim 3x2(2sin(1/x)sin(2/x))
32
-sin(a+e)) =- litn -2sin(2)2sin(Z)-cos(a+x) -
= lim -2sin(;) (sin (a+'')
1+sinx-cosx
ui,itN
l=
--
x, sin
(cos(a+x) -cosa)) = lim ,
sin(;c)
(-2 sin(Ca+
H
foo
(2x)
tg'a
-
a-1-
x-o
sin 2x
26
.r,o
cos a =
e) Hm cos(a+2x) -2os(ci+x)+
lim icos a+2x
2x)
r-.0
C:
x-ox2(1 (
x-,0
Cl
El
,',
rl
.i
( sinx; \ 2
= -21im
,t
b0
-
a-1)=tg
x-
.x-.n/3
'
>
a.^
x z (tg
.,'l^ I Na)
o0l
lt,
r0
tg2 x
lim
ll
+ "i lN
!t
+
^ro^t.t:r - ^' t'1"
z-l
o
.O
l^:
.t"-'=rîz) *lbo
!te
?9tult- * t'l Y
6 bol
-./l rN
UIO trY ti lN
==
I
!l
.=l
.l
il
il
'|
al
b4l
tt
TI
^t
-t
!t>
b{]l
-l
rl
:l
eol
.=i
= lim
sin2xsinx
-.r.!
l!
-2sin'-x3
-x-m
c)
limtg(a+x)tg(a-x)-tg2a=lim
v-0
x2
.r---o X2
d)
-dcm
()
.6
sin 2xsin`, x
x-o .'sin62x
=J
lt
AI
i
i \
';l'G
lJzi6l
.i l=
-
'll1 l;l
-.|
:lrl''.
2r
.!a J"
=
't ;'
= lim
ll
1..j
tl-
iI
i ^,-1=
^ t.=
sin62x
ilat?t
':9f'=
'.
"ll=l:il-i
4(x/2)2
lim sin2r
SUIS
v0
2r
cos 2x3--
x-11
==
-1'
_ l=L
l:
1l,"lil:,
_,
-.
.=
= r
c) 1im
.x---0
2sin2(r/2)
x--0 sin2rsinx
"'il ;;r il.,
I '.
1.,
l:
l-l
i.=-
sin-xi
I-cos.i.
= lim
b,'
- COS X
\ - lim 2sinx -2sinxcosx =
Ihn 2
(sin 2xsin.x
.Z
6:l
Y,
,j,
nt
n5
t-- sin(5tt(t+ 1))

r-,o -sin(5nt)
a
i
1
hm ctgx- ctg
hm sin(a -x)
b) .r--a
a
.x--+a sinxsna
a
Sin2 a
.,-.1
-i*t si
-_
.='i
ll l.=
N l'a
t,.
2
:jcJ
u
S
-c
'
o b.
a) Smenom promenljivih t = x-1, t --; 0, kad x --> 1, dobijamo

sin47tx
4
= liln sin(47t(t+ 1)) = lim sin(47tt)
lim
113
Resenja.
=1.
si
a Olav
lL_
lim
=,,
I'
,
-:
xo sinbx
b) lin
'ts
,
:
'A-IA \-/
sinax
a) lim
9 il -. ! r-. ri
-l<l E --;-i;rl;
r -: i
=
g
- l=
:
tJ
:-
lim
x-->o
ca
J<
>()
-'
g
Er
=
E7t
e? .: t.-t
c.I
t(gco
>a
O-
Resenja. U ovom i u nekoliko sledeih zadataka, koristiemo granicnu vrednost
sinx

L.l
=t
112
+11+iX)cosvx++x/z
:rr
i-.
!o
!EE-..n-irn=i!i*!4
115
iD
ti
,J,
to
t6
tr.
lO.
lo
lo
IJ
lai
l-os
la
Ir.
l!
4.1. Definicije granitne vrednosti funkcije
[x]
rF'
o-
le
7,
--o
-lil
G
%l
,,, Plll-
e.
-1
.9Pn
VEI
oOr
xIi
.
-A
O=
-+ll
r<
ll
:
b) litn lnx =1nxo, x > 0;

'=
x->xo
a-1/" =1, tako
l'
s_
1im
2i
-C
=-S
1l;-s
i=
a:
Li l=
s.i3
i
iit6l-
/\
"
< a-t/" < al/ < 1+
b tako da vazi:
:t+
IE
\/l a,Fr
b.
'o
Lr
lion v(x)
--
<.o
rr
ft
isN
", +1
va
a
"
E
ax
,,,7--:1
^.:r5
'1 lm
!rq
!o
it
G
;-
i^X,,O:=l=vro.
.ll*
tu-l '=
'
c E
g:-
--.k
=a
.,s
^
q
,1
a7
='
d:. ;^.
d' .*,
*NE'9
- 6'
1-
ER.
rn
xo
il
il o
il -;
><
'-F
an
.\i-+tt,-6
i
a
:l
'
a > 0, xo E
'.='. i'^C
$3
\
ll
ax,
lim
= rim (1 +x)1/x = e siedi tvrdenje.

m (1 +x)''/x x
Lr-).
li
\/=T5hlt
^te
s'
tL/1N<
53
:-
L.
-6
imamo
+C> i
zadatku 3.14 b) pokazano je da je lim al/" =

takvo da za a > 1 vai
> 0, postoji no
v.s
o-6'
!.-{
mvo
L.
(!
-,F6-*
i.i !D
e.
flt = e.
1+
::
1=
7;
+
lim u(x)
D.N
J(D
6<
CL4@r-44
pa na osnovu zadatka
(1
i>
ED=2--
,:- I is I
vazi s ->
x-,x0
il
,1.-
+.3, pa iz a) dobijamo
lim (u(x))*l = ay,

x-,x0
b) 2.
da, za dato
ri T=
*,
-ao
;i
,.=.
6
I
-i--o-o
^/X*
"Ill
!9
x--,x0
1. U
\ (x]+I
tada
[.Yi+i
+ll
 0, kao i da postoje a > 0
Resenje.
a) Neka je a >
e.
pa kad n
E N,
lim
xy+
s+ (1+s-1)
1)-s
a) Iim ax =
c)
=n
,-!:
'
â+
lo-
-lll
-l-l
lr:
s'l
\_-/
_r_
Ir.
j_l
L'rD l='
4.1
rl!
\_-__-/
tl i t
,n*
.;
-
"r
r'-l
r
a_/
7Z'
s..
n
ai
5\
= lm
Na osnovu teoreme 4.3, sada iz
Sin(4)
arctg(2x)
b) him
x 0
x
t--:o
L'Y]
[x]
(1+ j1))1
1)1x]
lF
- y).
:!x3
sin (4
CD
b6
U
+.
x-0-
i
+x) /` = lim
\/
E :i
a) 1/3.
Lin' (1
- 1; tada dobijamo
(1+-n /
%i_+O
[x]
lim
+ 1/x)x = e.
t-+0
<
0-, tada za s = -11x
Ako x
-2, dobijamo:
= lim tSin(t)Sin(4) =
-
o T=
,v ;'
=
t-,OCtg(n4t) -1
= ctg(y)
lim (1 +x)t/x = lim
i6tl&
x+2
x-.-2x
= lim
"LJ+
-4arctg( ;+x)
x-o)
[xl
0+, tada za t = 1/x vazi t
b) Ako x
n+1
n +1 J
(1+--I
Il--.+
(1
"
1im
najvei ceo od x, tada je
4.28 siedi da je lim
t
- --2' lim -_
--2
sin
4.37. Odrediti sledee granicne vrednosti: a) lim arcsinx

x--4o
3x
Rezultati.
lX
î;l
il*
5H
aresin(x+2)
[x]
(1
?j
4arctg(xx+1 ), tj. x
- hm
;gd Et
]im 7C-4arctg(t+x)
x-.0
X
lim
tt
1;
\.
s^ro D
l;=5-\2
b) Ako stavimo t
0, kad x ->
b) lim
B.
= tt -
g
g itFEa
q
d
:'' ^=- .=- q
aresin(x+2)
x2+2x
=x+2, gde t
-i=l
lErn
x*2
tj. sint
$ ;Fl- il- .= ;
= aresin(x+2),
l S
-?=gs5.;{;i{='-
a) Iz t
<
d) lirn arcctgx = arcctgxo, x R.

x->xo
4.36. Odrediti sledece granitne vrednosti: a) lim aresin(x+2)

x-.-2 x2 +2X
Resenja.
1xl
+ (-
Za x > 0 vazi
y,
+xo
b) lim arccosx = arccosxo,

xxo
1;
[x]
lim
I?JJ
i'
?F, H
c)
; $
a)
lira arcsinx = aresinxo, Ix] <

-1---0-0
lim arctgx = arctgxo, x E 1[8;
-+ (1+-)
n
Ako znacimo sa
x
+0. Dalje je
AY -17-1.,x
,
cos-x
435. Pokazati da je:
:/sinx-
c) 1/24.
- 1/12.
b)
rr
40.
c) lim
x--</2
sin 2x
Elm
;
3 ai_
i
-:
ir
r!_
A
i1
lE sl-', S
tlq
I p-H
5
',' E' 'Tl 6
ls+E:s
rjlrl.ilr;E
rr
;E fr
Ir
I'l
f2+cosx'
r.
a)
b) -lim Vcosx-2 Ycosx ,

x-.o
$ F
i E-
Rezultati.
tg2x
O.
4.34. Odrediti sledece granitne vrednosti:

lim
a) x-o
:-
3'l
+fa)
i.
2(/x +1
(D
!<
,=
= e, b) bin (1 +x) `/x = e.
lResenja.
a) U zadacima 3.68 i 3.74 glave 3 je pokazano da vai
l;l
- sin
'1
< lim 2 sin
-..
a) lim (1 + 1/x)x
R, to je
lim (sin Vx+ 1
i,';
Tako dobijamo
- sin
rn
Vx+ l
(sin
1, x E
lim
I<
f -,1, ;x ;;-,, Ei !ei a :" LJ.iil i :i'5

9 'al
rr rr
t; 6- v
xi=
1= e s
|
A=
| =.lIl 3I ;!
]
,., i5 oq ili
!=
e
"l-il
rH
*l= j:ix S -rl "; la ;i -H
ii
.l{l
r o. +r3
.,.n -;-l-- 1
"i
ltl_
r
ii rlG= r :l- T :tl
"
rr ii
;'i-=
I=
i=
:
1.
i=
E
a3
--l
j-
l+
lr *n.)
til
p-ttt
,/.z+1+`/x
li F F
e
e
:. S
SF
=Si
F'it
i's =' 1- a.J +=:= i;i=t
-B p D '-l ;=\ i&
H
.lE :=
5i- IIl",$
E,=
'Yi;";
';:
"'S
.lg
'r'
l-t
I
fr Ie
eri
i,'
Jlr -$
: E
S d
*
i
i=
i Y lll
$l::
o
o
.D
Kako je cos
t\
r'!
:91.&F,
ai
s'
F:
l-,
$
J\
Glava 4. Granitna vrednost funkcije
ils
114
ax0
E
/
no
E.
lim (1+ctgx)1gx;
x-.n/2
"
Takode je
(4.11)
'r
'
<1n(1+
\
l
ii
tada imamo
-cosx)
- tgx(11-1-sinx
sin3 x
1
g) e.
2sin2 z
cosx(1+sinx) sin2x
sin3x
_ \.
h) e.
f) e4.
/e.
oo'E--
qB
+16
lncos4x
61t'
U I
=,1.
kI
xoln cos 3x'

l
ts?
hl
ll
(\ 2- x)).
Hlx
Hol
^'t'
+l
5L
,IN
I
al!t lî
2
h) lim x In (sin
r l:
rtx
.=)
ol
t7 him
+ *'r'x
n9
lim
x-+4-]n(1+2')
Ot&
"
c)
- l:r
r, lat
+ II
'
a)a
'
ln(l+x)
]n(1+4x+x2)+In(1-4x.+x2) ,
2x2
(-)a)
/4+x-2-sinx
L!
xo
Cn
Xlm
<
e) lim
x---ln(1+2x)'.
,E1
ho
o'
&
,!
*!
E
t]
g)
lim ln(1+3x)
cl
d)
lim xlog3
b)
610
rlr
tt
1
lm loggx-
xlx nlr
rl'
- ,J1:.
oo
al+- L. lc
'
)
^rk l< +l
o
Y
!l
)! -rlln +l+ +l
+l
L
r:l-i
oooaill
':v
(4.12)
13
sin
4.42. Odrediti granicne vrednosti:
e)
'up
= a6
1.
rH
d)
Sd
i v(x)
2 sin
1+ tgx 1 1/sin3z =
exp lim
2
+ sinx J
1
\x-+o cosx( + sinx) sin x
=oi
lr
gGlna
+tgx
lim v(x)
x-+o+
2.z
Takti je lim
., pokazati da je tada
:
8'
u '-:-e
v(x)
r,
;\a
=
Ei
:.
._
.Ei
Er'
:2::-
9 =r e
c: f
E.
;i
= 1 i lim v(x) _
_ exp lim(u(x)-1)
x-+x
ako poslednja granicna vrednost postoji.
inu(x))
1+ sinx
1+ sinx
.d;
l'-
;-f,
iimu(x) "(x;
x-+xp
Hm
.c-,X
_ tgx sinx
- 1)v(x)
ux
( ( )
.\
'
(x+
'
(V1
= e-1
+x-x)2/x = e-1, pa je lim
x->0 (V1 +x-x)2/x
c) Ako oznacimo sa u(x)
<s.
c) Iz a) i b) dobijamo
4.40. Ako z j'unkcije u i v vate uslovi lim u(x)
x-+o-
je 1In(1+(x-xo/)/xo)1 < s, tj. Iinx - inxol < E, pod uslovom da je

gde-je S := xo/no. Tako,' za xo > 0, imamo: lim lnx =1nxo.
lim (u(x))"(x) = lim exp (v(x) lnu(x)) = exp ( Ern v(v(x)

--+
a-+a0
xx0
c-+x
lim (A/1
/`
+x-x) =
x-+o
x/(2sirtz;
b) Imamo Xlym(cosx)-"g2x = lim (1 -sin2x)-cos
Iz relacije (4.11) dobijamo
x2-1.
x2+2
lim
x-++-
f)
1-i-XxQO
<
<In
r-
je
\ 1+sinx
x-+o
Resenja. Koristiemo zadatak 4.40.

+x-x i v(x) = 2/x, tada je
a) Ako je u(x) =
=
lim
Iz formule (4.12) dobijamo
x- o+ 2/x
xQ
no
+ ;S
- xol < S,
-*:- l;" -V
s e S
='. e :
'BY 6 = 's'
=
E si
.o r s
:"" tS
F,<
Ix
-lS
-e<ln
To znaci da
tada imamo
no
e : ?f
no
1l
l:
:t
;
.-
i.i
Ako je x -xc <
x-xo
<
x-o
1 < -<
no
<ln(1--1 <]n(1+-/
no/ np
1
()
"
'
1/sin3x
+tgx
1/sinx
rastuca na (0, + ).) Za dato e > 0 i e < 1/2, postoji no takvo da
-e<
"\<
>U
te
bo
n/
()
+ 1 < 1.
(Logaritan
n
I
.B
\\\
10.0
n>1.
E (
exp(lim(u(x)-1)v(x)).
e) limi
x-+o\1+sinxiii
g)
< ln
o -o
5j
,-,
,to.r r"z *Ei
E
_'i . E
& i9 -ls
v EE
-r\;.."""='
v E -ro
-.is
-,,='g
-t=o Y.IE
v a
f tli?EI;i?
rs' \
+ 6r
lr
5 vl -l-o
'^
< ln j
- r? Y
a 7
E li
,.;ji,
E
'P
n-1
i-n1 i<lnl 1- <-,
1+n !<n
mozemo pisati
-l
i=
<Inl
+x-x)2/x;
1+tgx
d) Iim
1= Li = ax0
lim a` = lim
je x-+x0
x-+x0 UY
b) Na osnovu nejednako`sti iz zadatka 3.74 b):
n+1
exp((u(x)-1)v(x)ln(1+(u(x)-1))1/(1(x)-1))
a) lim(
x-+o
-i\
1,
c.o
.=r
-I
1111,b>
Ei
:$ 3i E i3
i
e, *rs
E g E;" ;;
tt
; g
< e.
.oq
* #,@-t*,
r-ll- 1r
: rr -i
(1+(u(x)-1))t/(u(x)-1))("(x)-1)v(x)
-xol <S je
no
rr
lim
117
,11111
ax0
xo E R.
a=
1, tj, za
ax-x0
:=
a<
I= ax0
Za
;?
'a ji
'=
; i;A e
s= 3 <'
x-+xo
ax0
Resenje. .C-+.C
limu(x)"(x) =
o
rI
-*
ax0
= ax, za
Za a > 1, sledi lim ax

U slucaju kad je 0<
-6
< ax-x0 -1 <
.g
cd
E -ii
;
A -S; -ir=
,l
_o-
axo
s:-
!
o
Odavde imamo
'.\./ .li - .-i d i
1- axaE-<a-1/"<ax-xU<!tt/"0<1+
qJ
"E
s)
B
Ci
)o
tr
rE
B iI A
I
S i
-.-;
6.8
E; :-
\ii-
: :
=
;S ; 1 ;: J : x I -i; y E ::G ig I =^ ;
*-i
,_*-.
y_: _ii
__-.ir
:
A;
!
i
:, :
c 'i; ----- -l-I
\.lii
i
,,
I
f I$ ,5;
,l
,o,'_o
=:?
I
Ei?
:
ir
+:gf
t=i
#
1r=S
:i
F
P-l; Ed
i1,F
i*
;;=.s
-:-l
E
dE
I
'3.
Funkcija ax, a> 1 je rastuca na skupu R. Ako pretpostavimo da je Ix-xo < 1/no,
tada iz -1/no < x xo < 1/no, siedi:
v-;
Glava 4. Granina vrednost funkcije
116
X-a
i=
l:; EE"l+
l; i;iE
ri
+
li'l?
6rr.l5l
iJ
1"19 Nrs;
x2
= 1 + /3.
- xa
tl
=aaJna -aaa--1 =as1n(aIe).
Is
'
-1
(D
il
ll
rr
talco da je
n
o
p-
- )na,
il
x-a
la
lltlv
llb
I\J
= aaln(ae).
=
1)
s^^
ll
-r
= aa ln a.
\a
(( + x-aa i
-rl+
"i{l.rT
l5
x-ra
!J:-
N^
Iil
al
"tl
Limo
!il
x-+a
1) lnx
ir
It^
i=
lilsrlr
" lq-
lim
siedi
a= r-0 a'-1
--aa = aa ln a.
{E
IH
-xa
= Jim
\l
k!
sp
xl!r!
ttl
x-a
-1
I
aa"
L,
1im
x-'a ax
a a-1
xX-aa =
aa(ln a+
4
-i^la
'ttL
I I :{
at I
l-
l5
il
It
xls
nl\
tq
)r
JI
.9
aar_axa
lim
x-'a ax -xa
t='
x2
x-a
Is
(})
o
tt
N
N
l'1"
I,
ll
- (cosx)20
bt o
lb
t<
iv
l<
!-
OJ
lim
x-a
(x- a) inx
:i
x-.a
(e(x-a)lnx
rr
il
>r
>!
x- a
ealnx
x"-xa =
lim
- a) lnx = 0,
i<
x-`n (x
lim
:<
x-a
s^
O
u
Fo
itat
E
o
(cosx)2``
CT
*1,I
lsl
- aa
"1"
+ Xa
Xa
x-a
tli
xJb
llr
x-a
-.J
x
ex`
gde t --> 0 kad x
"
l'lF
ll
ll
=1im 1n(t+1))1/t
r-,o
/
--
-l
t-.oln(t+1
x= ln(t + 1),
lr
l$
il
Xx
xl!
lll
s lt<
ls
- as - x -
xl]"
rlr
a-
>(
lt
ls
l.-
)<l;
*lg
tt
d) lim
x2
rop
,,
6
+J- -il
t
Il
Ai
5=&i
-1fm
rH.
-llI
:)<
r',rn
5G
!
I
-ls!
-
t
r- 'oo
rr
,|= tr
(D
6E'
i
limx"_,o
IV
Is
x-a
Resenja.
ex
x--+a aA.
a
x-a)
x-a
Em
x-'a
Iz zadatka 4.43 b), imamo Jim
C)
a) Smenom promenljivih t = ex -1, tj.
---
+ lim
x-41
aa,
lim
e)
x-'a
lll
il
s tl<
l5
xlk
x-a
lim
x-.o
la rl' iiX'*"
+I:
iT =l
I
6'?^51
l:
l.-=lf 3-,i:
l
- aa
z--a
= a" lim ax-a
_ -7
1-cosbx
lim
='
l,
lr
e)
XZ
IB
.)
a"z
-2
ll
15
li
1=
x-n
\'
5'
q
\
l._
lts
lr
o:
l+
b)
TF o$
05
A.
i'
oa
-1."
-tt
I'
.j.,-. tS
q,/
=NAiD
=(A0<
cit-=!).O
x-+0
'
lim (1+x)b-1
-0
X
ex2
x--0
x2
hm
b)
t^
llo
(r}
a) Ern
-J
{l{
'r -= tr:eg
iin,;-E i
-A
b) Iz jednakosti
-ll"
'l
Na
4.43. Odrediti granicne vrednosti, ako je b E R:

eC
x2
- (cosx)2``
L
,,4
ll-v
I
2
x
-rb 1._-.
lim-b.ln(cosx)
x-.o
bin(cosx)
eY2
l}6
ebin(cosx)
tg-
x l:i
N-.
rS
a-
lim
iE.
ef;
Alo
lim
..-,a
+x4)1/(2'2)
14)/2
lH'
E'
r
-l
pc
il
x-so
x->a
- sin2
E.
=l
lp
6i{
(1
3E !e o S
F e
.^
lt
Nlu
vt-
x5
+
-14)))
lim In
1-
=lim
x2
__3
ll*
.^ls
vlo\
bl
-*
(x2
x-.+
- cosb x
- J4x
lln(1
I r.
x))
-_
II
I
4
xt
5l='
\l-t- \
Nl
il
><
lF.
li
l!
i3
tl
lE
l=
N
i'l iI
v,.v
rl
,.. lr
lH
r'
sin?.3x
lr-.
:' i._-
t 2
(sin
b1r.(1 +x)
bin(1+x)
Resenja.
a) Pomocu zadatka 4.43 b), dobijamo
16
F.
AF
lim x21n
r.)l ii
T5il
''
i:
ile
N)l '!\_
r='
/--
= lim 1n(1- 14x2+x4)1/(X2(x2

x-4o
-1
(1n(1+x)1x11
)<
l<
2x2
E' ii * s i'X"i r
il
u)
-t
ul
ocu
rl-r
+ i+
a)
ln(1+2-)2`
- sin24x)-1/sin24x - sin2 3x)- V
*,
,I l,
I
lr
. -t.
NI
lx
r<l!r
t@
kN
uls
x .t\<
Ri +
lim
x-,o
;3 B hr
3 c i= hr
;
ll
=i=
^l^
alN
lt
i-
- 0.
ln(1+3-')3'
t-+:w3t
.lt
'lsr
la
lal
t,t
ll<
il
Ii.J
I i'
uJl.E
x tx
x)
hi(1+4x+x2)+in(1.-.4x-+.2) __
sinx
sin24r. ln(1
Ern
x-:o sin23x ln(1
A
x
+
x-olncos3x
lim
x-00
ill<
5r:
b lb
lr:
aL6
tr
3t3
ln cos 4x
rn
lsl
lrl
x lil 5l la
l5
o,
4.44. Odrediti sledee granine vredrtosti za a > 0:

2'
lim
d) Iz a) i c) imamo .r-0
xi-imo
1n3
1+2)
ln(1+3') _
-
i-4:1
1imxo
In2
/\
r-1+1n(1-I-2-')
/4+x-2
.T.--.0
(lim
h)
urB
1n3.
Nla
il
(1+ 31)
S 1n5
V=
+x)`' -1 = eln(I+x)
(1
vai
119
ebin(l+x)-1
= 1 i lim bin(1+x) = b, dobijamo lim (1+x)b-1 = b.
x-0
x
xyo
x
bin(1+x1
=
Za
b
0
vrednost
nula.
Za
b
c)
granicna
je
0, kao u b), mozemo pisati
osnovu lim
logs e
5
:wt ll'.J
\-_-a
ru,
xl
*lr':
ol
x+3
b) Za b = 0 je trivijalno. Za b # 0,
'--/ ; r
ut\
ll
ll
i r!1
14 -a
Yo
lrH
lu
lq
I I
lu
1+
x1n2+ln!
+t
E-
vl-/
x5
)=
-l+lrrrlu
rlr
-il-_)
T-
ll
i<
.-lrl :li
:-l kl rla
rl
-lr NIU
*lro
J t-.
t='
t-'
lim
5/l
,V4-1-x-2-sinx
-/4+x-2-sinx (ln(1+x)1/x)-t )
=1im(
x-.o \
x
111(1 + x)
x-0
11
x+
il
-_
r 1/(x-5)
1im loQ
a5
x1n3+1n
-"---1n(1+2x)
lim
lim in
"
ut
-5\ (5/(x-5)) its
J:i'
oa
o
x
,d
in 3
+3") =
Em
+- In(1+2x)
+-
lim In(1
,_ll)iI
(1
1.
oo
!=ut
<lx
rlr
rlr
olu
,,
x,+3
^l^
r rlr ll
N)IU
al i
!/tv
Ef
vv.D
{a
x+
lim ln(1+3x)
In
x+5 =
lim xlog3
-5
,/-=\
tjo=
"
.r-+5
= lim log5 exp
ul=
ld
xl:<
1og5.x -1og5 5
1im
&3
=
ll
X- 5
l=
'14
l-
lo
At
x-=-
lim log,
x--5
IF rtts
F \"laEti;
r.rt $ a
li E,Eli
sur E i .r
+i ta t=,
";^ 1=
S
Ss
F
E:l
B;
I
o
o
4.1. Definicije granicn vrednosti funkcije
Resenja.
a)
l!,
N
t iF I *laEli*r 3 ll
t,--- E
rlr. E l5"gltai=
6 il,S
lS l'tr-To: s, lilA
tr
i*
t.lA f' lt
r
i=
,r,
ix Il"lt
3 ; I?^ lE -[ lg l? l*,
I
Ir
;7r- "lllgg;*ir* l
l*
ls
i:_
2r
o-
cd
.)<
!l
lD
Glava 4. Granicna vrednost filnkcije
lV
i*
q<
irs
tE
l-
118
0, dobijamo
1.
i,i
.r<
>o
L.l
c..l
\+
Giava 4. Granina vrednost funkcije
120
4.45. Odrediti granicne vrednosti:
x+ fxI
a) lim
x-,0-
lim
'
2X
c ) lim ectgx '
1-x
h) lim
Rezultati.
e)
TC
2-x`+e(2-x)'
1-x'
} (ti/x2+5x-x2+2x +1)
lim
shx
Resenja. Podsetimo se da je shx =
- e'
-=
shx
ex
= 1im e
lim
a) lim
x-,0 x
x=o
x0 2x
chx -1
2 sh2 (x/2)
= lim
=
b) lim
o
-e
b)
-x
thx = shx-zc
chx ex+e-x
lim
:'dlt,
g'tr"oN
d
'9
;a
-? tr6
P <
s
o /\x o'.
:='
o.: :-l *klt
'--i_.-q-t+E_N
v
xk
ax
< (n+l)k < e, za

a"
V
.'
n> no.
c':
-Y
-
?
.
1
!
>
1.
x-++
log, (n_+
1) .=
0
a2
sto znaci da
F.i
lin
x-+
In(bx)
lim ln(xlnb) ln
xh++
x+
(x+2)2(x+2)
x-+o+
= lim
ln(xlnb)lnb2
ln(x/b)
= lim In(xlnb)
x--,o+
C ln(x/b)
In
In b2
In
In
(x+3)-T+2
x+"
e+2 x+1
(x+1)
1+
(x+3)
GK+2)
ln(x/b)
Inbx-In(x/b))
hi(x/b)/1nb2
(1+
In b2.
4.50. Ako funkcija

A ->1 R ima graninu vrednost u tacki xo E A, tada postoji okolina
U(x0) tacke xo, sa asobinom da je ogranicena na U(xo) f1A.
:
lim f(x0) = L siedi da za e := 1/2 postoji 8 > 0 takvo da za sve

Regenje. Iz
x-4xo,xEA
x E A vazi implikacija (0 < Ix-xo < 8)
( f (x) -LI < e =1 /2)
Drugim recima,
za sve
iz
8
+
n
A vazi -1/2 < f (x) L < 1/2, `sto
x0
preseka (x0 6,x0
)
daje f (x)1 < L+ 1/2. Kako je po pretpostavci f definisana u xo, to je na preseku
8-okoline tacke xo i skupa A zadovoljeno (x)1 < max{ L+ 1 /2,1 f (x0) }.
I
E,
pa je
(x+3)x+3(X+ 1)x+l
lim in
log,t .
+l
- 0,
li
m=,r
log,n
-r
xk
"1"1
,
xt
dtlf.
o'l
8
i
-!
ET
=l
lim
x+w
log, =
kad x -- +00, dobijamo
-=
=-,1
i i
rl:
* li .1o o v
^-xl
.* ,..;;
=l
-i
i
-*l ,_ jir
r'ti
^g S
s'i:- *d. =l
:1"
:l
^ _Ai Ei
Ei ,: -,, F r8- ' /\
o3'H'Ej
!N/\u\-/l
-,}
I
k I
b)
x
inn log,k = 0.
E;,ordl
r
;r
Y
xk
-*
-= 0;
{\lcti.
.1
.rl
-i
cs
..o
'S
:
v
F +l\
- 5r
.
ll 'N
*-.:
> +
*)-:s'Eio'l
n
"
(r)
=^\
0<
1, i
ln(x/b)
((x+3)In(x+3)-2(x+2)1n(x+2)+(x+1)In(x+1))
= 0, pa je lim (n+ 1)k = 0. To znaci da postoji

n-,- an
t
< x< n+
ln bx
la.l
nk
a"
him
O.
Resenja.
a)
x/2
a)
lim ln(xlnb)ln
o+
> 0, vazi (n +1)k < e, za svako n > no. Ako oznacimo

a
li
Iz zadatka 3.26 siedi
lim
2 x-o
O.
-.
1,
sh(x/2)
> 0 vati:
.Il
E Y
q;t'a*
vd
S =2
no E N takvo da za dato e
n
4.49. Odrediti sledee granicne vrednsti:

lim ((x + 3)1n(x + 3) 2(x + 2)1n(x + 2) + (x+ 1)In(x + 1));
a)
thx
lim
x-.o- 2x
xk
lim (xa sin(14)) = 0, a >

Napomena. Moie se pokazati i jednakost x=o+
*
il
lx
i k
lim
a) Iz zadatka 3.26, imamo: 11-...
n=[x], tada imamo

b) Neka je t = xk, t
e)
x2
lint" logax
b)
r!to:
chx -1
t.
rt
A
'-l
-
a>
s='-Nr- \:
';E-EE*Ecrr
Resenja.
+a?illcl\
N-j-.0eJ,^
s-:.d...jN:
x.9lN\rl
ql'f-!
i'?
U*GE
s\
4.47. Pokazati da za
chx
x-i0 2
chx=+e
2
2x
1
< log at < log(n + 1) <
Regenje. Imamo, Ix sin(1/x) OI = sin( 1/x)1 < IxI, x O. Odavde sledi da, za dato
e > 0, postoji 8 := e, takvo da vai implikacija 0 < 14 < 5
Ix sin(1 /x) < e.
lo
2x
shx
lt
.Er
= lim
- e'
e2x
x2
x--.0
*i^
thx
l.i
x--,o
lim
x2
`x
lim
b) xo-
'
(tada je n > no ), mozemo pisati
[t]
4.48. Pokazati da je lim (x sin (1/x))

x-+0
0xhm 1+e,x' xli+l+etx'
x-
121
'
4.46. Odrediti granicne vrednosti: a) lim

x-,0-
c)
lim
x--2+x2+e17(2-x)
TE/2;
/2; -it/2.
Nemogue. c) 0; +.o. d) 0; 1/4.

) 1; 0.
g) e-1; e.
h) -3/2; 3/2.
b)
a) 0; 1.
r7
lim arctg
x-41+
(62+5x--Vx2+2x+1);
,
xhm (1+1/Ix1)x, xli(1+1/IxI')x;
g)
no +-1 i
lim aresin(x+t);
aresin(x+I),
d) lim
x
>
e1x;
e) lim arctg
e
1-
b) him
2x
x->0+
x-,lim
0+
x+ IxI
vl
;l*1".
tt
o
cr
{a,
;
,,
za dato e > 0, postoji no E N, takvo da za n > no vazi 0 < ig,(n+1) < e. Za
4.51. Neka je funk:cija f- rastua na svom domenu A, i neka su brojevi 11 := infA

supA tacke nagomilavanja skupa A. Pokazati da him f(x) (resp. firn
postoji ako i sarno aka je
a :=
f(x))
i
f ograniena odozdo (resp. odozgo) na A.
ako granine vrednosti u (4.13) postoje kad x
-->
N)
,r
o
.*
('r,
U\r
r:l
,,
F)
^;':''
!'-r
Bq +
GEE
Bg F f ; T;,:;.,-o
,L=' ri i= S llr
i;T E= [.a';ei 3e
iia,i-g-l-,i ii
TI o;
xE*,,*i$ 1.i,.. fgE;g
ll'1,'[illx
ilo
o.=b
<
+i-+-i"i
Eiii
EE . $ L: f {it
-n; F: -_8 uJi ii'
j.,i.
ll
g; {?;ilifll.
r.5 --;_;Ji
-,'_r-->-l
?\t':
i- d;E;
3t
=.-
u)
z
=-r-
a z
i:
-a
+a
E1
. ;'xttz lg
a
o a d
7. qo
.u
E
P !'
N -
- +,
=t
-?
c> :
[=i]
--
/x
i a
-:
lim
-252 - +. (Primetim da je
Grafik funkcije ima horizontalnu asimp-
x--, jer
x
-1). Njen grafik ima vertikalne asimp-
je
firn
x--.
2-- 0
-x2
.
lim
-x2
O.
0 i kosu asimptotu y = x kad x -->

i n = lim ((x+ 1/x) -x) = 0.
x
f ima vertikalnu asimptotu
- -,
jer je = lim =
b) Grafik funkcije
+.0 i kad x
i":+*
-.)
-3
B- *i'"il
3. f-i
fi
f(x) = arctgx;
... t= 5 ry3.
;, i ;= 3 H S
;1 -1,"7iil
*l
--
"
J.
x--1
c)
'r-i
Resenja.
a) Prirodni domen funkcije je skup R \ { ]
2
=
tote x= 1 i
jer je lim
x-,t+1-x2
.f(x)
sj
In(1 + ex);
_ X` +i '
f)
-=;
e)
f(x) =
i.. -z'"6 7
f (x) = x + tx
6 es
d) f(x) = Jx2 + 1;
b)
'
-x2'
:<t-
t-:
p .-
:i: :' 1-6 *.-=

n- a*
i:i'
o i=
(4.13)
g$
^-
=:
x-p0+
.f (x) =
f (x) - kx))
E-,,.ll 3l= 3.=

L'a'3
-@-= i:'jl
n'g
1i I
(fz+l-
riY
E-;i
ii; Eii*,1,8i- ii$
r;=:;
ii
Xii-i+
d", il=tl' 3; E3_3s i:_;_*
:g
o
1im
(x))I
S g;E5iEsi=iiHi3
esBEiliI$;l-3glg3
li
ur?-:n
=*,-i\F
,,-,=
:=t-i.i=t-:;
li= 3;.i-;i[
i."r ;t 'E
.E 55i
ir33 ig:l+a=i
O.
.:. 1
(resp.
0 i lim
x'zf
f (x) - kx)
3x
+00
..-4-1- 1-x2.
-x2
totu y = 0 kad x -4 +x" i kad
i3
n=
k = lim
-x;
4.57. Odrediti asimptote grafika sledeih funkcija:
fim
x-.1= 1
Ir --g
f(x)
k = lim
(resp.
i l=
(f(x)- (lkx +n)) =0).
se mogu odrediti iz sledeih formula:
IN
A 1_
r=
(resp. xlim
A !'
Brojevi
k in
(f(x)- (kx +n)) =0
l_
slim
i
:
]
I
4.55. Definicija. Prava y = kx + n, k 0, je kosa asimptota kad x --> +0. (resp. kad
A -> R ako vati
x ->
grafika filnkcije
ir F",i
f ? IJ s
ji;=
,'i Il-,|-E
T:
;:' 5';$$I+$.=:$$+$ ;l.ll'E
I ;a
n)
= -'=
?
(resp. xlim
3x
f(x) _ 1+x2
f(x)=aresine--x
Kako je lim aresinx = 0, siedi da grafik funkcije

x-leco
ima horizontainu asimptotu y = 0 kad x -> +00.
a)
na primer, lim aresine-x =
T ;'
f(x)
f (x) =
f)
fi
xhm
=n
L FT
'=
f -R
f(x)=f+
e)
c)
f je definisana na intervalu [0, 41. Njen grafik nema asimptota.

Funkcija f je definisana na intervalu [0, +.0). Nema vertikalnih asimptota, jer je,
4.54. Definicija. Prava y = n je horizontalna asimptota kad x -> +x" (resp. kad x ->
ako vati
-00) grafika fnkcij A
+ n
x-,xa+
3x
e) Funkcija
A ->R ako
4.53. Definicija. Prava x = xo je vertikalna asimptota grafika fimkcije
lim
ili
od
vrednosti
lim
i
+.0
f(x)
(x) jednaka
je bar jedna granicnih
:
iim
qq
+x;
+x2
+x'definisana
na intervalu [1,+co.). Grafik funkcije nema vertikalnu
d) Funkcija je
Medutim,
grafik ima horizontainu asimptotu,y = 0 kad x
jer
asimptotu.
lim
x-1)=0.
je x-.+
is +i
i!
r ]N
I *i'
$
I $I iB
I=
? S -=;B
jeste
0<x<1,
Asimptote grafika funkcija
Z.t= E
i=*;\ r ,B E']
rlS
si=r
[;I-
F fi
4.2
_
ir
Resenje. Ne postoji uvek. Na primer, funkcija f(x) = { x3+'3

rastuca na [-1,1], ali nema graninu vrednost u taki O.
-1 <x<0;
erfi
-r 7d'
-,
=e
ako je infA < xo < sttpA? (L'porediti za zadatkom 4.51!)
-x
1 -X
1- x
= +00, lim In
lim In
b) Funkcija je definisana na intervalu (-1,1). Iz x-,-1+
x-d- 1 +X
1+X
siedi da grafik funkcije ima dve vertikalne asimptote: x= 1 ix = -1.
jer je
c) Grafik funkcije ima horizontalnu asimptotu y = 0 kad x --> +co i x --
lim f(x),
f A > R monotona i ogranicena na A, da li onda postoji xxo
:
b) .f(x) =1n
Resenja.
x
=
lim
a) Funkcija f je definisana na intervalu (-3, 3). Iz 1im /
-X2
x--3+V9-x2
sledi da grafik funkcije ima dve vertikalne asimptote: x = 3 i x = -3.
j '$
4.52. Ako je firnkcija
a Ii
;8Îi
d, p
taki rl = infA.
ss{.p"aFi;irjEE IE ": ?=
si=*iil;"' EFi' Fi ;s] s
f
x- 6-,xEA f
se pokazuje da ako je f ograniena odozdo, tada postoji i granina vrednost f u
-x2'
+l - x-1;
d) f(x)
a) .f (x)
;
B.=- oil--=
4.56. Odrediti asimptote grafika sledecih funkeija:
e e s erF
4.2.1
B 9 :E;'8,9
Zadaci
N
f(x)) siedi
ogranienost odozgo (resp. odozdo) funkcije f.

Ako je funkcija ograniena odozgo na A, tada iz teoreme o supremumu (R16'),
zadatak 1.32, siedi da postoji M E R takav da je M = sup{ (x) x E Al. To znai
da za svako E> 0 postoji c E A takvo da vazi M -- E< (c) < M. Kako je funkcija
vazi M E < (c) <
f rastua, to za sve x E A, za koje je c < x < 6(= supA),
=
lim
(x). Analogno
(x) < M, tj. M -E < (x) < M, sto znai da je M
l,!'
cD
t-
lo
;
!t
": i;*giE
'-; u=
; l=?Ta
r5
l6
l+
r{
tft
lAr
lim
lim f(x) (resp.
n, +E f e_ :- 3 i, l?i=li
t i: - l: = ;i 3
if
I
x
si!a;;i;
r
sH
ii
i
E
i'F:
i+
;i
=
s-=-i
-i
H
rf
:=
i
is:;;qi-i
?l;;*iie
]=t *o g-T:-i
i.9 --rc
+ G71E S\ d r,d
* :'q r i,fl.= E i: -: A5'$i il;lE;q"=
''' i=
*SSEs;tistaiEt[fEi
l5
E.
i?=
E
9; i,EE'f ;irEi:,*[:3;rgig
=iiES!:r*?,:!i
a'; il ;iigi i!isE
-t
g:
i;;F.:F;
i
I
g:
;;
$
fi
5:
E
2 r==rr : =
= -t t= -i 11 3 t\ L ei;Eg'E;a
H
g
qi=:l}3
gi=E,s:r
+
'
E $"><f ;,E :=
=t'
El;lii;
=;'":il
,rEuig ;
1.'
NJ
N)
Resenje. Teorema 4.50 kale da iz postojanja
123
4.2. Asimptote grafika funkcija
(\ 5
n -._- O I Tj + ,a h
e, E, -^v \_: =l, Ti ?E. A'p
"';.c'!=.
3 E 5 [r
z i' 8
=
=
='E.
5
lx'
to
(.Jr
Giava 4. Granie'na vrednost funkcije
122
x->f-
+x" (resp. kad x
c.)
.+
o:l
r<
rio
'd
-:z
o(.)
E6
Za
-l
6-
a6
(.)
9&
o(
-o
''=
+=
cO pi
*A
-o.
(h
C
H
k--
>N
6)
MY
-9
V^
va
AO
:^
\^
,'5
.,
,,9
>
\.-
=i:
Uîl
Sa
v.;
L1
IN
-;-:
; ;6
cr
Ei
u='r5kv
ii:
o-.4 E
::ii
Îl4(dl,=
-i.
U=J
:i^
::,o il
=56
N
?
^ll
{lrNP.3=,.'6o-h)
^'v4>
S'
*c
;S
oF^6:2>
knL
-L'i:
-- t,..'
6'
dY
."
-:
'E,
xk t''lI g E e
..
o
=
-s
);f.
6
q,
:^
(;
- A
r,
Y-
!
--/<\a.r<e<C)-E=
i-:i -
-!9
<* :ilt
tt
'
j
or
14=V_o)'.r9-O:g:
o
2,
Lf, I
..9 :vl -{E
':i.:'=;=
:*
+
q>E
'"^
E :
:
x!=
9
r!E \:rd =t
,:'-E
ol
G;i
I '.
*s iV s *E
ii : !- i
.-9
:
-.'a j -j9-
E(a,b), x#xo.
x-
Eo
6.,i *i7!
;E
|
-'
;5
t1B
oO
EeQ
o !
): i
;--
illa
.48
<-v
2'-:-
E.=
L+
J.E
cd=
EE
c"Q
do
"r
.il3
doE
gi
tq'
;"
3t
,gI
7,4
E-6
.E
ih
?
{s
N
+00;
s)
-1
ex
x-o sin(2x)
1'
a) Iz lim
*Y
\J
-o
!*
(x+1)xe
d)
x, x
- 0;
ln(1+3x),.,
= 1/2, po definiciji 4.59 sledi e` -
1112.
1n(1+ 2x),
x--
+0s.
sin(2x)/2, x ->
,g
1.
x0, ako postoji
O.
^N
ii
i,i
jid
4,A
.a
U =^r^!
,i
,ae*l*=
:T E
rl ?
(rI
4.63. Pokazati da vazi
-;
xo
liln 0(x)
x-
o.
.q
oa
'"
Eq21''*
;
v
t+
+s
s tti
xp,
K Ig(x)I,

a) ex 1
b) shx
sin(2x)/2, x -> 0;
Regenja.
;^5
3 ! :'=,
x E (a, b); x
ako
43.1 Zadaci
c}
f i g sadrze skup (a,xo) U (xo, b).
xo
Asimptotska ponaganja se mogu definisati i u slucajevima kad x -> x0+,

xo-,
x --> +00; odnosno x ->
naravno uz odgovarajui uslov o definicionom skupu
funkcije.
+00.
If(x)I <
S)\{xo}.
kad x ->
= x - 1 kad x -> -00 i kad x ->
'*
1;
f (x)
#<.44+E
f se ponaga kao funkcij g, kad x tai x0, ako postoji funkcija
= cp(x) g(x),
i'a:r;I -E
#.: a.P a-V
0;
= 1 kad x --> -00
.s e.
gl
,E
9
i: E
5
3E r

takva da je
Em
Q ro. rt,
-r^
vlv
\
H?
,-x
/x2
Asimptotsko ponaganje funkcija
Pretpostavimo da domeni funkcije
.\
4i
.il
'j
9
r+
-ect
tai
f (x) = O(g(x)), kad x -> xo. Posebno, ako je g(x) -1, x E (a, b), tada
=
f (x) 0(1), kad x x0, znaci da je, za neko S > 0, f ogranicena na (x0 - S,xo +
f) vertikalnu asimptotu x =0 i kosu asimptotu y
4.3
hm e-
nema vertikalnu asimptotu, jer je lim e-1/x2

x-,of
e) vertikalnu asimptotu x = 0 i horiontalnu asimptotu y

+00;
Funkcija f je "velikoo". funkcije g, kad x tezi

konstanta K > 0 takva da je
Tada pisemo
a :
+00, jer je
I
-c it
I s g I
-00 i x
", 1,"{E
Ei*
i
i
8"i
i
>
-t
-1 r
3'oE
1Ej
.q
,, .,
:
E=.-*;
8-=il
E
I
kad x
xx
4.61. Definicija.
e11x;
f(x) = xe-11x
" i
I
!
g
qqiE'-r2
EE* :
'^: ,Ir; i 'i E E .g oo S :
E*
;{*'l s F f
-Uj r'\oo.9'o-
1, ali
H jS
=U:
lim e-1/x2
tezi nuli kad x
Regenja. Grafik funkcije ima

a) horizontalnu asimptotu y = 0 kad x -> -00;
b) horizontalnu asimptotu y = 0 kad x --+ +00, i takode kad x --> -00;
c) vertikalnu asimptotu x = 0, jer je hm e-11x = +00 (ali je lint e-tlx = 0!,) i horix- 0+
x-ozontalnu asimptotu y = 1 kad x -j -00 i kad x --> +00;
d) horizontalnu asimptotu y
l3;\l
F!
*b
f)
funkcije g kad x
f (x) = 0(x) g(x), x E (a, b), x xo, i lini (I)(x) = 0.

Tada pigemo f = o(g), kad x xo. Ako g(x) # 0, za svako x xo, tada je potreban
i dovoljan uslov za asimptotsku relaciju f(x) =
o(g(x)), kad x --> xo, jednakost
f
= O. Posebno, ako je g(x) = 1, tada f (x) = o(1), kad x xo, znaci da f
lim
xxo g )
e11x2;
f "malo o"
Katiemo da je funkcija
postoji funkcija takva da je
..
.f(x) =
-00
ti S
e)
.: : _
= e-11x2;
= E
*5,1
4.58. Odrediti asimptote grafzka sledeih fi2kcija:

a) f(x) = x4e';
b) f(x) = e-x4;
c) f(x) =
.f(x)
= -7t/2 kad x
4.60. Definicija.
= x kad x -> +, jer
f) Grafik funkcije ima cive horizontalne asimptote, naime y

y = Tt/2 kad x: -> +00.
d)
-00 i y = x kad
lim ln(1 +
jer je x--,-
f -
lim (x)
xxo g(x)
+00, pa funkcija nema horizon-
a;
r:r:6'-
-,
talnu asimptotu kd x -> +00. Ona ima kosu asimptotu y

je hmln(1+ec)/x= i lti+ (1n(1+ ex) -x)=0:
1
*U
+ ex) =
i
;
I
EFa
I
: 1I I !:!
Ei6;E t;;i;;
x-,+- in(1
lim
';t
Primetimo da je
_'_
i -r;fg.!
IE:h
O.
f ima horizontalnu asimptotu y = 0 kad x -;
6,
e) Grafik funkcije
z
o
f ima dve kose asimptote, naime y = -x kad x
125
Tada pigemo f(x) g(x), kad x -> x0. Dovoljan uslov (ali ne i potreban! - zadatak 4.63) za asimptotsko ponaganje (x)
g(x), kad x --j x0, jeste jednakost
= x + 3 kad
f :,El E
qeE
E
t,
-o. 1
o^'O <
E :E iEr
1' :
kosu asimptotu y
d) Grafik funkcije
ex)
;d"E Z ii
i: i;3Z
'i:a _i i8"i
= Qe
i;i;F
4
E ri::E
z Z E-:iâ; t:g
lo .? E'- i"
=.=!
i e
=g
E t s*l-'! s::ll?*rEi;
el; E:;;;u E=',$EEItE ? i , f E !=;

XrE:_il="E
E
:
?f
t,i'&
':;!::l
-j
a:
x-v-:
?
.i'e'4iZ-2
;E:-,.,'i
*rx.gl
.E
,1E
|
=
E;'i*
l*"',"
I::;
'6lE'i
T;
l:z
EEE
I*=:
: ; '4.E I =.'iy
a c-==*1
,?.oEn='=-^.r^,<.
=
=lI
'E
e;qir;;=:
ca i E<
EH :e.E
E::;EEiE!
iuE..E S
L, t v
U \ ij..-. r
E:
fE:gQ_egiEit
=".=1s-E,.Et
'a
a" 6
; -. fi
Paae e' 6 c
f,
3 i
,ci
G
L
rH
\u
c) Grafik funkcije ima vertikainu asimptotu x

x
+00 i kad x -+
4.3. Asimptotsko ponasanje funkcija

o.
.+
N
Glava 4. Granina vrednost fmlkcije
124
g(x)
_(
x,
0
x ^g(),
.f()
g(x),
x E Q;
x E
118
0 ako J'e
f()=
x
sinx '
xEQ;
ER\Q
gde sa Q oznacavamo skup racionalniiT brojeva.
.l
$ :1 J
lp
12,
,1
I
exp
-1= x+x
(--
ocl:
In cos ax
lim
x-.o lncosbx
o
(r
"@
||,
.ll
4lt
l.*/
ll-
rlt
ti
ti
(D
+lool
a, b
c) 1im
0;
1--,o
tg.3
.Sir.xcsax\
sinxcosbx
1-{
-> 0,
+ o(x),
zadatic 4.40 mozemo pisati
x-+
-exp (lim2
xo (ex/(x+) 1)
x2+1
= 1im
x-o
In
(1.
x-+o
hl(1-
() )
(x2+1)0(X)/)
0, to imam
kad x
+o{x2)
Ern -G:2"
+O x
x+ .
; (1 - sin2x),
- 2 +o(x2))
b2x'
x2+1
m2
exp
o_b'+= + O(x 2 )
a2
b2
x'-
l4
+O(-x-)
+ o(x2)
-l--
-x2
atl
l-l'
-rrli*l;'
li,
+ii_
clr
+042))
b'--a2
il
l'---
=.ir
!l
+ O(x')/
--t-
ol-1,-i
o
3l E,
}ith
iJl
(x2
(X2))
'-l, I
:-
,r11,
-ill
oio
i^
it
-lo
, to
fl@
,. ls
I
t
O(X))((i
\/l
+ (x +
- bz2 + 0
(.1
'rl,
I.)
ol
Fl
+t
<-:
0, to
x2 + O //1x2
5- lt,l
-ll
^l
-2
io
ltI t.---- ?la

,:.- | li, *t^
!.
515
!.]
1)%
a2
= cosax-cosbx cos3x
1+ sin x cos bx sin ,2x
il;!
'ltl!
-l-l-
+r+
l{
,--"\
EIB
-->
b2
ctg3 x
.i l.n
,@a
IL
IJ
-ll,
ln
{00
-\<
xx
D-'
41.r
olo
@ lu)
= exp urn ctb3 x 1? sin,rcbsax

x-o
C +sinxcosbx
= exp ((b2 a2)/2)
(DCD
+sinxcosbx 1
ii
'*/
+sinxcosax!
ll
dT
?
e
ctg3x
it:
olo
k}<
1..
x-o
-lrlr
tt
lim
r'
x(2/x+o(2/x))=2.
FN
F,
t\)
il
|<
N)
lim
til=
15
8
a
tJ
li
lt
xln(1+2/x)=
-f
1im
tJ
h
j
p
tr-
Tada imamo
8"
I
II
N)
l{
ln(x/2))
ncosb.x
vai:
/1+sinxcosax
c)(
.NJ
.i.
dta
x2, kad x
in cos ax
N.
D)
ti
-L
1+sinxcosbx
u?
-x2, tg(x2)
N)
.i
_l
. r-'- Oi
15
#. !,
xr4l-t
;k,,5
NilN
i et{
(
-a
,f
2.
N
L
I'r
rilI
N .' I I
9i
)\tp 4t|<
-;j->a=
!.-
vX
2x,
I'ir4'
N,.
7x
xl. 3x
c) Za x -+
- 2x+sin2x
li
o=
)<l*
Mt
2 X-,o x2
I
ir
tJ
+2x+sin2x)
>1
.'
'
9
Ntf
!(
Il^. lp
-la
!'+13
u
4
i,
Iqi^,o
lrl I
l^
tg(x2)
x(ln (1 +x/2) -
I
8
c)
xl--o
lim
c6i=
r=
a5
Ja.
q,(
X o
b) Kako je 2lncosx =1n(1- sin2x) r., --sin2x

imamo
lncosx -1
x2
1
im
cD
f'
D)
ri
I "-iR
=.li
: ;<
-ro- )
;,
_=
C
=
)(
x, ln(1
sin(3x) + 2 arctg(2x) +3x2

In(' +2x+sin2x) +xex
tq
j<l-*
=i=
" i=
-1i*;3ra'
-DA
N]
!<
=
.
oci
_D)
-@
fi=
O.
=
<
)
c)
,ulO
li
x-I=,x.+o(.x),x
li)
b) Kako je ln(1 +x) _ x+o(x), i lncosx =
.lim
x-,o tg(x2)
L.
n.
FD
a
:'
',a
aI
=
'
ulti
v'J
kad x -> 0, imamo
2x, xex
R
C)
o
a) Na osnovu sledeih asimptotskih

ponasanja:
3x, arctg(2x)
a
o
b) lim
(lim2 x+ +.o(x))
Resenja.
sin(3x)
0q
t)/
lncosx
i=
G4l'4
JNl^toa
,I
^-/4_\
tia
'I
rgtr. .f lE
\-'i.t-
4lN
l1-l
l@
ai
*.-
+2x+sin2x) +xex
x-+- x(1n(1+2)-ln);
xo (2ex/(x+1)
lim(1-x3)cigx
x-o
IN
f=
:il
d)
In(1
! llJ
= -lX
lJllrtl
V
H IU
J-t.
lim
t.i I -r
b)
0, siedi
c> O, x-> 0+.
0a
q<
t9
e)
(D
+ 2 arctg(2x)
lim sin(3x)
+3x2;
1,
1)(x?
- 1) l+t)/X
lim
b=2.
;\
c)a=21/4, b=4. d)a=
li
= O.
b.J
xo

a)
ii
a)j lim
x
o (2ex/(`+)
a) Na osnovu ex/(s+1)
e*;"q
-o
!-l
1/2.
-x3
Resenja.
|
s-A-lr*
il
l.
tgx
-=
i xo, ako je
!N
c)._.logax=0(-x`'), c(>
+r.
\
1
axb, kad x
!" \- o
; 5
il ll
rrpF:-?\
'=e-:
'.jo'i.J-gi'
b=
5.;N,','
a)a= 1, b= 1/8. b)a=
1im
.6='x+o('xt),x->0;
= 0;
::'":l"i
oo
:'
s''frhh
:d-elnF
.=
xo
f (x)
b), f(x) = %3x + x +

xo =
c) f (x) = Sex; + (cosx -1)2 +x6 - 5, xo = 0;
d) f (x) = sin2 3x+x+aresin2x+2x+arctgx2,
Rezultati.
FAA
3x+ ,,/x+
il$'o5
S f ssEeS
f (x) =
-x3') =
ln ( 1
--.-
4.65. lOdrediti numericke konstante a i b tako da

je
a)
x-
0;
arctg(2x) 2x,
cos-mx (it/2 x) 1" , x -> TL/2.
f)
:= lim
1.

a) x2 sin
+;
'\<NCNJI
d)
0;
5
2
0, b
x" t-", x ->
! P -r
!:Gal
z5
arctgx
x-
n\
i
g
bx2,
it/2, x ->
1+x"
e)
+-rr +r'F
T .ll-l
3 II r "?
s - 2 = irll i.lll S .6. '}
!-lrrJssit-i
^"
2- 2 cosb x
c)
b)
\o
tl
ri
7-:' 3 1
6\ I*,ll':l
tR 9
n 'l I ii rl l'
=t i=
1,Lr-)i-i
R ::. n;'\
I.
rq g.. 3$,,
Tl:ll
-}1
{ r :'. e. i; i:
Y: !
e3!r-i
x"', x --> 0;
1+x"
li
lim(1 -.x3)ctgx =
4.64. Pokazati sledee asimptotske relacije (m,n E

N):
xJll
b.
Ei'
F
tr
,:^
uq
:U
d) Na osnovu xo
lim(1 -x3)c`gx = ee, gde je
Napomena. U ovom slucaju lim ( (x) /g(x) ) ne postoji.
a)
127
t:'
4.3. Asimptotsko ponasanje funkcija
-.
>r
6
-t+-
oi
,^
g5
.rc
t:<
il
:iv
iV(x)g(x), x
kad x -> O.
*.
:-.
O
q:î
o- 1-
(\
0a i-)
^Ytr
f(x) =
,
f g(x),
(*<
PFD
-'r
a<
.-.
ro1
(I
a+4
a-
1=
lr,ts'i
D6
rha;
ev-
.) 5
6. oE +li
1'._
s "6'
E-ry
cilF' ,,o
5
f :r e
r
-\5 L.
$(D
Fb(
tiJ
Glva 4. Granina vrednost funkcije
Re`senje. Neka je w(x) = sinx/x, x O. Tada vazi

lim Ur(x) = 1, pa po definiciji 4.59 to znaci da (x)
z-o
zfr
Or
I 1.J
'=
126
l<
o\
qJ
!a
,,H
.tr-
tF.
NI-Y IU
-i!d
g(x)
to
1
R
bO
il
-f(x) = o(g), x ,x a.
ft
g(x)
ll
bo
>()
q-l^
^l^
!:lj
\i
o'
oo
o
\,
*tB
ts\
ld
'.I*.
-s
g 1(x)
i vaZi jednakost
Xlk
\M
^t-.
=l
x-x0 g(x)
O
x*
ri
)-
OO
- gl (x), kad x -> x0. Pokazati da ako postoji x-x0

lim fl (x)
--i
M
lim
g(x)
,z--\
xlx
Yl- oo
\l
d)
x-'x0
,Lt
ttr
^l o!
5l
ool
f(x)
xp, tada je
# 0, Za x
?G
oo!
lr
e^l
I- --)
k
r-L l
\
^
>lJ vkl
NM
;'
t
.;t9
.]L
z\l^
-:
- .f (x) = (g), x - xo.

--/g(x)
lim 1- f (x) = 0, tako da dobijamo
g(X).
(x) i g(x)
tada takode postoji
oo
'!'
v<v
UA^
*\?q
*--r'
*(rl
N .
''^-M
.il
p*
-Y
=s
12004x+xcosx.
f (x)
o-5159-l
-5a
lim
4.73. Nkit je
f i g vazi f(x)
sledi
129
g(x)-f(x) =
- 0, sto znaci
xxp
vai
+ (2004 + cosx)xl =
o.,
eor
ra
t!+
Ixl
<
q)
'E
a) Kako postoji C > Q tako da je 12004x+.xcosxl < Clx, x E)I8 (na primer za x >
mofemo uzeti G= 2000, sledi da je dato tvrdenje tacno.
1
i-
8B
++
tl
k-r
<k
-^
Av
.<o
lil
<k
O
6l lo
f(x) =
Resenje. Iz urn
xx0 g(x)
Resenja.
b) Tvrdenje je tacno, jer za x >
:N
*!
-.r\6
î
\il
t
^q;t'Lol+
.{<
o
"v
+.0;
d
4.3. Asimptotsko ponaanje funkcija
4.72. Pokazati da ako za funkcije

f(x) ^ g(x)
b) x = 0(2004x+xcosx), x +0.;
d) x2+3-x=0(1/x), x->-I-0.0.
b-
x=0(x+xcos.r),
:5
-i +.0;
a) 2004x+xcosx = 0(x), .r
c)
::
$x+
<il
s-x
'!lle
r;!q
-:k+
C!+<
-_+\J
4Oil
-sN1
11
oi
4.69. Da li su sledee asimptotske relacije korektne?
cF)
\i
128
.OO
^l^
ki.r
\l
î^
.fl (x)
:<l-
x-x0gi(X)
oo
lz-t
'o(o(f)) = o(f);
= lim
ll
b)
.-{
0(0(f)) = o(f);
xo,
^t
x-'x01+o(g1(x))
gl(x)
6;
a)
fl (x)
lol
1'l
lH
4.71. Neka je 'f pozitivna funkcija u nekoj okolini tacke x0.

Citajui sledee asimptotske
relacije sa leva aia desno, kad x -> xa, pokazati ih:
l^l
^l
Slal5le
ol
1+o(.fi(x))
rla
x-'xOgl(x)+o(gl(x))
lim .fi (x) llm

x-uc0gl(x)
-l-
^;l<lx
^l^
^l^
5t5
+l+
+-l M
-lialo
f (x) + o (fl (x) -
.*t\l o4
x-+xqg(x)
lim
^t^
Jt\i
1/x=0(Jx2+1-lx1),
il
+00.
oo
d)
Px) =
xtx
x+xcosx=0(x), x->0;
hm
^l^
ai-1=xlna+o(xlna), x-+0;
b)
\-l
e)
5l*<l-ts]
1-osx=- +o(x),
a)
bO
= g i(x) + o(g l (x) ), kad x
C
I
+
':<
g(x)
il
oo
<t g \
trE
-T
IL
ve
6a
4.70. Pokazati asimptotske relacije:
a,t
>a
q)
Resenje. Na osnovu f (x) = f 1(x) + o ( fl (x) )

mofemo pisati
.!1
=i
linl
x--ao
Px) = lim fl (x)

x-.xo g l (X)
ex)
rr A
ilx
{
\l bo X
19
xo takv da
q)>N
))9
tano, jer za svako xo > 0 i za svako C > 0, postoji xl >

vati 1+cosxl < 1/C, ili ,C1 > C(x; +xi cosxl)..
d) Tvrdenje je tacno, jer je t/x'-- + 3 xi < 3. 1/x, x-> 1.
c) Tvrdenje
o(f)+0(f)=0(f).
e)
Resenja.
a) Neka je g = 0(f) i h = 0(g). Tada po definiciji 4.61 postoje konstante Kl > 0
K2 > 0 takve da u nekoj okolini U od x0 vafi za x
xo
Ig(x)I
KIf(x)
Ih(x)I <K2g(x)
Tada na skupu U \ {x0} vati h(x) .< K2K1 (x), odakle siedi
tvrdenje.
c) Neka je g = o(f) i h = 0(f). Tada po definiciji 4.60 i 4.61 postoji funkcija
konstanta K > 0 i okolina U od x0 takva
I
g(x) = 0(x) (x), iim 1)(x)

T-'xp
=0
Ih(x) < K (x), x E U

I
\ {x0}
-6
CN
^'o
.Y<{.gU
@t
qt'5
U-i (H.
'N
!?"7
,l
a1
i.u
îd
o4
o-_
i4
CO
r..
Suma funkcija g i h na skupu U \ {xo} se mofe pisati kao

T
JA
VI
<1f(x)+Kf(x)<(1+K)f(x)
la
!.1
s<)
,O
V]
*=
\t,
(J+
.ct
ts--
--/
,N2
\.y
-*
(f/.xEU1\{xo}) Ig(x)+h(x)I
,ri
c
.i
JI .e
!J
.,-i
TZ
(J
,r4
g(x) +h(x) = (I)(x)f (x) +h(x).

kad
x
nuli,
-4A-0, to postoji okolina U1 C U tacke x0, takva da na skupu
Ut \ {xo} vazi 1(1)(x)I < 1. Tako je
Kako
:+!;.n,i{
: g.
UJ
o<
ui
Fi
S^
zo
5.
..:-3
TD
131
*-'.
:l
5.1. Neprekidnost funkcije u ta6ki
s:
5;
5.4. Definicija. Pretpostavimo da

domenfunkcije sadrti interval (a, x0] (resp. [xo, b) ).
A -> II8 je neprekidna sa leve strane
Funkcija
(resp. sa desne strane) u tacki
ako
lim
=
X0,
je x-+xo- (x) f (xo)
resp. lim (x) = f
x-+xp-F
3
h.
Z??ca.
.;
(a, b) ako fije nepre-
?- e.
x-.xo
f (x) i jednak je nekom broju L # f (xo)., tada f ima otklon-
jiv prekid u tacki xo.
2. Ako postoje i leva i desna granina vrednost funkcije

xo-
f(x)
L2i tada funkcija
L2
:=
him
x-xo+ (x),
(5.2)
f ima prekid prve vrste u tacki xo.
r-
Lt := x Rua
f u taki xo
-'
ii
3. Ako bar jedna od granicnih vrednosti u (5.2) ne postoji, tada funkcija

prekid druge vrste u tacki xo.
f ima
f+g (zbirf ig),
6==
A C
Funkcija
je neprekidna na skupu B c A ako je neprekidna u
Il8 neprekidne
A1 C R ---> R i g A2 C R
svakoj tacki skupa B. Ako su funkcije
u tacki xo E At nA2 (resp. na skupu B C A] nA2), tada su sledee funkcije takode
neprekidne u tacki xo E Ai nA2 (resp. na skupu B CAl nA2)
d >EU
S*
>i.
ES
trF
.=
s J=
I
;]: 1
i- iiE-"
.z
-->
.-^\E I s= i-
I i-E
II8
Ako postoji lim
5
#
A C
R je neprekidna u tacci xo E
A, gde je xo
tacka nagomilavanja domena A, ako za svaki
niz (x)EN sa elementima iz A kji
konvergira ka xo, vati
lim .f (x) = .f (xo)
:
L ieAE'lEZi,l.i:
*:
6.;-$ =.r =.d;.- j=t'l=
=,
iEri+?
E
Eii:
iiEi==E[5';i5i
1r5 i
3;=is 5i'
gx
I
i7
3F
P'i-E
E r I ii$;I 1;1;::u:
;
i*T:
,t
i
;
{"i
=.
I
+5 ,i i
llrx I ;= .;
;
;:+i1 E: i
=
I
t*: ;ft i
'ri; i3f; :; )t? g s Bgits
E'
*
=;l
If
F E'
i v r' ;tizi i E
-*'\
, * irrlE, 3 ;, V
$r: E .U g{'
ali je Li
_ .f (x0)
*;? q;
(x)
sonxEA.f
Sl
E^ d;
nagomilavanja domena A, ako vati
:l'
f: A CR -> IR je neprekidna u tacki xo E A, gd je xo tacka
;Ei*g?s+=E *i3
=.
sledee
(a, b) -+ R ima prekid u tacki xo
.P,'*:*
: b.,,:. = 1 > '-
==
(5.1)
f --g"
iE+
1.
Ako je tacca xo E A tacka

nagomilavanja skupa A, tada se mogu koristiti
dve, medusobno ekvivalentne, definicije.
I
-E
U skladu sa teoremom 5.5 moiemo klasifikovati tacno tri vrste prekida funkcija.
9";'!r.
(x)-.f(xo)I

kidna u tackixo.
p.-=. -
(Ix -xo1
<5
s $f
>0) (3s> 0) (dxEA)
=,
E:
R =:
h
sI F;
(VE
a=
$+
tt
qq
;.-1-S 3'i3
g. *a-
-:.^-qr
-f
vati nejednakost if (x)

(xo ) < E.
Pomou logickih simbola, definicija
neprekidnosti funkcije u taki se moze zapisati
na sledei nacin:
Funkcija f A CR -> II8 je neprekidna u tacki xo E A ako i samo ako
:
i:: EFgE E; = ; ,:; g iE 2'rrl*Efi,isE !:s

iE
;-"r ii[: i+ r E ig E i! ;6EiEaasii ]iE$!
.ii$i
's.
}
e+EI}E=tEE
*E{
5te;
"EE
i,;
i
-: ea:.o'-':*;.d
{,i;' ;Ari
i=}i r..
:? >f 5re ;:3,s + ..- Z: *ui i
:g:nrrrH,e;r!if
3 ?[iiE3Ee5'1i!
!I
+-
8:'
q,
,+
! ,^
-ii{
a:r
n i,I,
S3 :a Ir tri
; {- n, iii$
s ISi,;,rS:
.i:d
'5=ir .-:
3Ii:'i+*
-=fg iisi rr: l+s*ai;
<
... F = 6
F E
+ +.E
B,
ilil$F
iP ?\
Ii.P
]EF:'"p
ii
i*;1.3
iifj
!+
iiI
E'; 'tsE;
* --r'
S,ri'r{E:
- ,:i,=:;*:
ctp
?e. R
;p
=:; i-l

A C II8
je neprekidna u tacki xo E A ako za svako
E > 0 postoji realan
broj S > 0, koji zavisi od E i od tacke xo, takav da za svako
f:
x E A sa osobinom Ix - xo
B:l
igi
S:
\
:.
, i;5;$!-[t;:i
SE F6 . E g ^^\,,
- 3s
Pre
==
.= r tl. ) E î'=*
EtrS
7 8- p\
d,i*,
1t'ti
;t ;i
l)) iB, e : !,;$t,
l.-
j;-;i Isp lain;EEt:;{

n
Neprekidtxost funkcije u tacki
Definicija 5.1 neprekidne funkcije.0 tacki je slicna definiciji granine vrednosti

funkcije 4.1 u 4. glavi, ali postoje i sledee razlik, i to:
Tacka xo u definiciji o neprekidnosti pripada domenu funkcije f, dok kod defin icije
granicne vrednosti to nije bilo neophodno.
Tacka xo u definiciji o neprekidnosti ne mora biti tacka nagomilavanja domena
funkcije f, dok je kod definicij granicne vrednosti to bilo potrebno: U definiciji
5.1 tacka xo mole biti izolovana tacka domena,
z.naci da moze imati osobinu da
u nekoj njenoj okolini nema drugih elemenata iz domena, osim nje same. Funkcija
je uvek neprekidna u izolovapoj tacki, tnedutim u toj tacki ne moiemo govoriti
o granicnoj vrednosti.
$...!"
c str .ot-'=r"=dodgE
? $$
H
P
,\
o
l.
Lr.
an tl-- ='=
F =. i. l- i tr
g'i
l'*,= #:
5s'??
#
.:;
ii
"I g.x
n'Ei.
:
;i ;
:
,-I
cn
,\
E.
(.l
:
-L)
u,
5.t
hd
Neprekidnost funkcij e
e=?l
Ft'
f.{.i
(Jr
se
'a
tD
(D
IJ
I
A
qf
r-y
Gia a
Teorema. Funkcija f (a; b) -> II8 je neprekidna u taki xo E (a, b) ako i samo ako
vate sledea tri uslova:
1) postoje leva i desna granicna vrednost funkcije u tcki xo,
2) postoji granicna vrednost fimkcije u taki xo,
= lim (x) = lim f(x) = f (xo).
lim f
3) vate jednakosti
x--'x- (x)
Es=x.#
.5.5.
:i3
;
i'
a:<
^'
f g (kolicnik
(proizvod f i g),
f
f i g), ako je g(xo) (resp. ako je g(x) za svako x E B).
f/g
(x0))
PDF compression, OCR, web
optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
130
f
:^t
:m
1*
E:.
g.
(o
cf)
ll
ji
id
ta
.,
I r,r+
tl.'jo
l->
,4ld
lr.rc
.'.Ldt^,
J-l*>l
r ..'
,?
.^lt5
' 0ol};>
>(.)
q=
,-&\/:3
:l
N
4,1{aVl
.=
o
*.,
i:-
i!-or>o{,
J-=.ta
=O,?l^;?5
*
n r',i^,-
.d
>
3/..2
'N
9
*
9
hi
d
E
-l
- ll
'
oo
IxI
.5
-;
:l=ds
;,
i{
Ihl
<
Co
i+
'"-l.i t
lE "i.r*
,l=
IhI
I(1+4 -(-hx.
Y: ij
i'f
.=:
o
V
sE is
Es
l+
* l: sl.-.
r'\o
Y-i:
--..if
1"r--
';
.o
:Y
rl
";.8
â
-
\cs
-a
i.o
,,
oA
iI
; *;o
1+x
- 'hi
< e;
IxI
d ..
s I Mr
!Y
: -tSi,T,)
x 1
5E
:i
ii:t;iî#si
I;.ifl*E{i5
S
i:.
a .I ^\ +^l
E t l-l
\ \ Ix *E:_s
il
'i: :i*:a=
xE
b)
d)
IR;
k E 7G};
f)
f(x)=x2+x+3, xER;
f(x.)
f(x)
= 2-2cosx
sin5x, x E R;
xz
f(x) = x ctgx, x E R \ {kit'
e).
'F
* EE c
O.
0,
xEb:=R\Q;
1,
xEQ.
u)
O= {
D(x)
&1
su skupovi racionalnih i iracionalnih brojeva. Vati Q U II = R, Q n II= 0.

;S?
II
b)
{(
xp;
- x/IxI
x=0;
-1,
fO-1
x
a)
-;;d
5.11. Na osnovu definicije 5.1, proveriti neprekidnost sledeih funkcija u tacki xo E R:
E o .e+
S
s
':
c.i ii
<
.:
15
oEl">;Z\''o
E
rv
if(x)-f(xo)
siedd
= Ix-x01 < 8 := (I +xo)e

1+Ixols'
II
,g
t-:
sr,-
rc
-;
i-vl = vx+0
;ol`
1+z+xoiil
s t$e"s
i;E
'
Dakle, veno je samo da, za dato s > 0, postoji bar

jedno 8 > 0 sa osobinom da
vazi implikacija iz (5.1).
c) Neka je xo > 0 fiksirano i neka je dato E > O. Ako
je Ix-xo1 < 8, tada iz relacije
Ls \
'H...-lf J FE S
.i
I.(x)-f(x0)1 <E.
<Si
IhI
L
s
d
*\u
S
;t r tr S E
\s S
Qoos
iA;
::
} +
i 0 takvo da
za svako x E (xo
+ 8)
vati (x)
(xo)1 < E, tada i za svako drugo 81 sa osobinom 0 <
81 < 8, vai
f(x)=sin(ax+b), xER;
a)
.[ii - ;: =11
i iz
= arctgx - arctg OI = arctgxl <
\
ci
o?
f\/ {
Napomena. Broj 8 iz definicije 5.1 (pa
g.!
If (x) -.f(xo)I < E)
-X01
5.10. Proventi neprekidnost sledeih slozenih funkcija u taeki so njihovih domena:

>
(;x-xoI < 8
tada za svako x E R vazi
;;{
-xoI < S je:
Ix
5.9. Proveriti neprekidnost svih elementarnih funkcija u taki xo njihovih domena.
il S s;
$ :!?.t
$
q
:r
ct I 'e !
* eo
1,
*i
.-)
i min
pod usiovom da je
1 t
TE
:=
l$'i:
=S(31xo12+31x01+1).
Iarctg(xo+h)-arctgxol= ltl <tgt =
-e-
.'=
i lEt
Ako stavimo
O < \.'
E)
I.f(x)-f(x0)1 =1x3-x1= 1(x-.xo)(x2+xxo+x6)I <Ix-xo1 (IxI2+ Ix!

.IxoI+Ix0I2)
Za Ix-xo1<8 i 8<1 je
Ix-xoI < 1, paje 1x1<IxoI+1, gtopovlaci
I.f(x)-f(xo)I <S((irol-I--1)'+(IxoI+.l)Ixol+Ixol2)
f (x) -f (0)
o-S "+g=rai-\T,l\ti:
*
--'
$
S;a
'$;-E
-s
3FE
E
i
!<. :
'.
i- "3
Ei'a
:HA
tt r'=r
3
r;
Er i :: E
:l-;
Ako izaberemo
;4
IX
=0
:= e/2, tada siedi 1x OI <

f (0) < E.
=
sada
da
i
neka
h
x
U
emo birati h
xo
nastavku
je
je
xo.
Pretpostavimo
dovoljno malo da je 1h1 < Ixol, sto znaei da su x i xo istog znaka.
Stavimo t = arctg(xo + h) arctgxo, tj. tgt =
Kako je itl < tgtl za
t+xo
It < rt/2, na osnovu prethodnog je
If (x) -.f(xo)I <
e.r -a
- i*
<p. -om
b) Neka je xo
A -,f ?
.a
R) (Ix -xol < 8 = E/3

R i neka je dato e > O. Tada vai
(Vs E
dato. Za
(f+ 3o)2 +
.x
r;E
Slucaj xo
3
Znaei, 8 se moze odrediti kao S := x a.
e) Neka je dato E > 0 i uzmimo prvo da je xo = O. Tada za svako x E R vazi
a) Uzmimo proizvoljnu taeku xo E R i neka je dato E > O. Iz

nejednakosti If (x)
(x0)1 = 31x xo 1< 38, x E R, siedi da mozemo izabrati 8 :=
E/3 tako da vali
implikacija (5.1), tj.
+);
--l
[O,
Ix-xoI
_
3x
+ E10 +
. o ^
rE E
o
u N I
c)
x2
o
l9 'i+
'iE ;--l
i'
;:<ji I;
tib*=
ll..t-o Xc,
r
=l; :lr
go
;;;
Il:>r
, -o g :E
!.* e?
I oo .u
r.,
- ,__
"
'1 p
H
I
a tr
"! xs
r
Lx
xE
f (x)
f) f (x) = arcctgx,
a> Z
.; .9
e)
f (x) = x3, x E R;
f (x) = arctgx, x E R;
,H S
xE
b)
vai implikacija (5.1).
(ostali slucajevi su slicni) i neka je E >
1f- 3xo1-
NZ
IR;
3x + 5, x E
xo, tako da
133
,j !
lra
'
; riri[">
;l. .91
ua
.:1
r*
t->
E .:
tscllo.-CloiolgoY\a&
^Yv,N
tr;j-:rEutr9
d) Neka je xo >
i'
& cs
Re"senja.
domena:
f (x) =
d)
i 6 6 gf iE-.
vi
a) f (x) =
E
)(J
tr=rLO-!:j
o.inlrÊL
,N,u,l
.-i
.o',HEg
F.J:
Ngz uLo.:4y
se ostavlja eitaocu.
5,8. Na osnovu definicije 5:1, proveriti

neprekidnost sledeih funkcija u p,oizvoljnoj
tki
x0 njihovih
J<
.\<
!J
,.i
--,j(
8:= E
Znaei, mozemo odrediti
<\
ri
F+i;;G-i;-*E
';'
:us
s'
:fl
E
e*oV
E
:,or
* 1 $ s+:
ia:
: : $ -gi
Er"l.'
sr
siiEIsF*tfYg
<
g
i=?
;:
; s da?
fIE * ;-; 'ir
l,!q
F A
:,I
;.a
:f
i I- "i,
j
+i
Ii
*
s R ,, $s,E r E, .r r
*EEArr
r:
*
rs s, u: EF
#{ri
s;
Zadaci
IE$ t !p lE +iF[5-Et*iB3E]#
,S:{
i
:
t
i
s
:E
+
lis,:E: -E t ^
'i +: ;E t: r I 5'r?:er t 7 : -=s
*:='a:fiE lii<
5.1.1
t:
Is
AE -:'.s --l J --'igg i s E ii;

*i:
oHr
;i
5:;i'l=
Str
';$tr_d
gf
+;
!
YitEi
Et
cc ,a
.t$
u-, 5,-"=E:-.F
-l^ r- i-gu
E,:*
E
+ t) ,:g..= [,*g
FEc.ESEi; l.;
^{:H
ui
5.7. Teorema. Pretpostavimo da je funkcija g : A C ]i8 --> R

neprekidna u tacki xo E A
i da je funkcija : B
R neprekidna u tacki
g(xo), pri emu je g(A) C B. Tada je
sloiena funkcija h A-> R, data sa h
o g, takode
neprekidna u tacki xo.
5.1. Neprekidnost funkcije u tacki
o1
*l
erl
ol
&l
!)l
d.t
U,I
>t
-t
sl
Giava 5. Neprekidnost funkcije
."i
UI
E;,:;..r.,-.-
132
a':
o.
!4
135
t
o
IJ
iq
lPr
ro
5.1. Neprekidnost funkcije u taki
lCo
ICJ
i.r
IN
lr
ll5
io-
ItJ
l!i
Glava 5. Neprekidnost
funkcije
l^
l-(!
l+
lu
.:.
'-.=
134
f =-1 f(0) to je funkcija f neprekidna u

f ima prekid prve vrste u tacki xo =
O.
u zadatku 4.13 pokazano da nema
graninu vrednost ni u jednoj tacki xo E I18,

pa je zato prekidna na celom skupu
R.
Sada emo to dokazati na
drugi nacin. Neka je xo E Q ( siucaj xo E lI
je slican).
Pokazacemo.da postoji e > 0, takvo da za svako S
> 0 postoji x E 1" (x zavisi od S)
sa osobinom
l'-)
q,- :
EE, o-
?= ! r
*PEl,
-ll
^ A-oo..
N(O5.
*'-O
!
ro ,, -- - tr
-il-
I-
:l
=a
;J
:n
!^
(h
o Y.* 6i
:iNJi]
,
^ i:i o ?
rn;r6
E -
L::
-x
o
?t
.';
E+
i
r.s
Ni
:-
?r:"5
o<
F
ri ilS
*6,
Tl
v.S :-
',
-01=VIx12+1-1 <
(IX
?r
::fli@
on.
j:o,
t]
i}il
>
'1_
*E
-(:.nf'
o\
Gr
.:k
00,
.lL
"
,_.
I
ll
.4N
&\
-O
zI'e
\
6v?
Fê
tD u x
l, EiP
N ar:
-lN!
.*
---ta
l: Ttl
<S).
*
".
-1
(slika 5.2). Data funkUY-l

^*r
ht-*^_.-?l'
x = 2;
x> 2
D
(,
r.{'v
a
5-riNrJ---l^=E:'l
-o;
0;
- 4x+.5,
l; Out='r
x2
sBl=+
--E
P 6i
-x2+4x-5, x<2;
:N
oi
1L
afu
o-E='l
lr!'.
Q't]
X:
L.-:
=;
:ou2
-.
cija ima prekid prvog reda u tacki.xo = 2, i neprekidr.a je na skupu ][8\ {2}. Pokazaemo da zadovoljava dati uslov u tacki xo = 2. Naime, za dato S> 0 stavimo
\E
N rt-
Ix-xoj<S);
f data sa f(x) =
c) Neka je funkcija
r
?i
-5+.
- , .l
'L.
6.J".i'
,^
| 1"
-3.
D)
.D
.7
6i
:-*
-
- xoI <S);
(If(x)-.f(0)I=Ix2-11 <.x2+1 <e)
Z 3='
*E
(Ix-xoj <S
Ix
'
J=L-F
(If(x)-f(xo)I <e
>0)(Vx(a,b)) (If (x)-f(xo)I<e
(3E> 0) (VxE (a, b))
fi
i
ima sledeu osobinu u taeki

xo E (a, b)
f data sa f (x) _ { 1
ima osobinu b) u svakoj tacki xo E R

Pokazaemo to samo u tacki x0 = 0, u kojoj ima otklonjiv prekid. (Zagto?)
Za dato S > 0 izaberimo e > O tako da je 1 < e < 1 +SZ (na primer, e := 1 +S2/2)..
Tada za svako x E R \ {0} vazi
atrr
I[8
Slika 5.2.
b) Funkcija
.v
(a,b))
-,
Slika 5.1.
:'i-a
(a, b)
..
//
0
e\c
(V.xE
l[ \ Q:
- lI <e)-
funkciju 2?
::::;,
xE
1, x E
'\
3 cc e,; $
>0) (3S>0)
c) (VS> 0)
-1,
f prekidna u svakoj tacki xo E R, da li to tada vati i za
5.14. Pretpostavimo da
fimkcija
b) (VS >0)
.0 t
::5=
3
sI
Aix.
akoje f(x) _
Rezultat. Ne obavezno. (Koristiti

prethodni zadatak.)
a) (Ve
;
i= I0/r Ian F: ;.
:: r
s 5.s.6 '! n S
- -.:/_
\
E 3
FS!-t'rry
r:=-.!:.:*atrE
J 3 1 t
E \
5.13. Ako je funkcija
f prekidna za svak x E
(Ix
takav da je
If
(5.3)
1, za -koje vati i
< e, prazan, pa je implikacija (5.3) tacna. Za x < 1 vati
(1)1
(If(x)- f(1)1 <E)
ID(x5)-D(xo)I=IO-1i=1> 1/2.
Koristili smo cinjenicu da je
skup iracionalnih brojeva ][ gust u skupu racinalnih
brojeva Q, tj. u svakoj okolini
proizvoljnog racionalnog broja xo postoji bar jedan
iracionalan broj. (Ustvari, u
proizvoljnoj okolini broja xo E Q postoji beskonacno
mnogo iracionalnih brojeva.)
5.12. Pokazati da je
fi.cnkcija
-f
Ako je E < 1,
nejednakst (x)
r.!"
i'm
rn
=
x.g
+ x; 9.:.3
[-E-8 2*
Eef :
i
#
Ix -x01 <
ID(x)-D(x0)I >e.
Uzmimo e := 1/2. Tada za svako S > 0
postoji iracionalan broj
Ixs -xoI < S. Tada vai
<
(If(x)--.f(l) < e) =r
<S).
stavimo S := e. Tada je skttp brojeva x veih od
- 65:5
--n
7.
-
je
;$
firn
x--,0- (x)
neprekidna u toj taeki;
b) Za funkciju D, tzv. Dirihleovu
funkciju,
J2
<E)
<t-l'1e
If(x)-.f(xo)I
:&
:*P)
<s
(Ix -xoI
f datu sa
1;
f(x) = S x,
(slika 5.1). Data funk'. xi-1, x>1
cija je neprekidna na skupu R\ {1}, ali ima prekid prve vrste u taki 1. Medutim,
pokazaem da data funkcija u taki xo = 1 zadovoljava navedeni uslov pod a). U
tom cilju, za E > 1 stavimo S := e -1. Tada, za svako x E R, vazi
a) Posmatrajmo funkciju
Zc,/\t,t*
c-i 3)
a O,
tF
E'_i ]"
sl8-'.
=
esl"SS
Ixol
IxI
Ixo1/2. Tada vazi sledeca implikacija:
Resenja. Odrediemo tri funkcije koje redom zadovoljavaju date implikacije u a), b)
i c) respektivno, ali niti jedna od njih nee biti neprekidna u tacki xo. To
pokazuje
da su u definiciji 5.1 bitni kako redosled kvantifikatora tako i smer implikacije.
I i
-f(xo)I
ka se mote reti o neprekidnosti fnkcije f u taNki xo?

ako je
Ako je
= O.
EF =f
]ii.= 1-
= --
Kako je lim f(x)

x-o+
nuli sa leva, ali :fije
:=
-1
:S
(FtxEIIB)
> O dato i stavimo
=r'i, Eil =' : r.g;

g_;EEEEE,
f:
rr f,>
tuE =
f'o D
q gfr:
;;;i1i
_3+5i
3.
e
;s,i'
i
:
s,i.l i s s' x
i+ g*
[i e---; I ,eq3
gE= ii .a,i
s F A $ 5fi
f
+f5:
li+trs
i;y!;l;li3+F;
F A I s i $ fFI ; i1 -a NHa > [=i3
f ; s.6. :iiig -a ?z fa
&'r
3; *i;;;+,6si
Neka je
aFE
'
@(D
f
f
a) Iz definicije apsolutne vrednosti siedi

=
x< O. Pokazimo prvo da je funkcija (.x) 1 akouje x > 0, i (x) =
neprekidna svakoj tacki xo
Ix-xoI < Ixo1/2, to su x i xo istog znaka. Tada je
=
f(x)
H.$i i Egggii
sB;a!*:S $ iia r= gp=i +;il,* a.,,,A*F

g 1+ i ira; if,
IIY
5EP :'rg; i:,;r
e"ri
A
i?:; i= lt_$;
=iii $$F' S Sfot
',;H ;s +
gt
5:*!.\ rr.EE
=- I t:s;, Ei
*'$r
;F ." F r:] E:i si is E:es
1; iYi.
.. ts+
-=i=? tr
A ? u ;+
[Fi'- A d?;3;
^^
Resenja.
-3
f
I.f(x)-f(xo)I <e)
ua-,-
..
*lE
;
tt j
'ti
.=l-ir,AFNN
-cEo
,.1i;l-37
!5-o-:O-.a
.=r
::
? F. E
-=1
o
.
i
4i:-
*.8- ZEi
E.s
=;
n = r'
iZ.d,-"-*
-x =
1,
=-
? \
Lo
o !
'a
9.
:!
'i!-
x E R.
fralrr
4'
9UA
il-u
ob
ao
r/)
-j.a
c)
0;
(J
D.6
.=,
=
f ima otklonjiv prekid u O.

.:2.
6r
.i
'd
0, to sledi da
ts
l
',
:r
L6
ao
KK
il
za x
d
cr
bo
ri
.p
0)
=
\\CB
!*i\
f (x) = sgn2 x,
._
=
xli sgnx -1, to f ima prekid prve vrste u O (si. 5.3).
6
.Hl
==
i.9
= ,C
r<
,N
"
sgnx =
b)
lt
/\
!!!
It
-w
=^6<
X
uY
aaqi
I ; 73
O=F..rr
= e + ?E
=
)
?- e s
d.: E p f
6v -a .N
ib- 'r '- =
o 'i = *
E l, i",i g;
ES .3
o:
*
F"
i Ei*i
E =:
.1 =
=i
rS c i'e
r.r
!
i- 5 o 'i
I tr
\ o a
x>0;
= 0;
-1, x<0;
1,
0,
f u 0 (sl. 2.4).
teoreme 5.5 siedi neprekidnost
i iz
-l="
o
)N
-t'
6v
^Fi
f (x) = [x]
d)
f
f (x) _[x]
ll
.-:
II8;
.." -:<-
l,
r,
_itti
%kP
xE
.-
!-i
f
f (x) = x Ix],
sin(7tx),
-t,
$. 'i'M ,
r)-v,
U:
Slika 5.4.
'C)
E
=
r,
!L>--.i:\,!.
oo\
q>^^
\\s''B#-'
Y::
c1;Qura
r)P\
{ --:)
i;
Su
e)
1.
\\\
o'"
-x
\?4:
lim
x-+0-
f(x) = sgnx
5.19. Odrediti tacke prekida i njihovu vrstu za sledee

funkcije:
a)
(x) = Ex], x E R;
b)
(x) = ax+b(x], .x E R, b
c\
ll
l|
,t
;t-
!-.'
Iim
x-o-
Fi
rf)
- sinx
t
}(l
'Al
sinx
a t;-f
,Ek!
imamo
Slika 5.3.
,,'1_
:-----IJ-
ll
= Ix-01 < S = e.
.5
5l
u
ll
.-)
!.Y
=l
ll
ET
{t
r-I
il
*Y
;.1
-:
1xi
0;
lim
x-+0- (x)
.=i
'+l
tk
,(,
(
Ll
.-k
^
>
)lq,
sinx
f neprekidna u taeki Q. Na osnovu x-o
1im
=
X
< S vazi
x=0.
,N
o
9*
OCO
r
H
E9.
UA
.-:>{
0)t
.d-.
oltit
g )
(3 @
d!v
H-H<
E.:
Ni'i
O V
v.5
.d
o-:
,O
)F^ll
k.iH.i
O-rNL
*.6
r9F'ôil
-rAOa
x-o+
-_i
-\
0,
sinx
sinx
f(x) = lim
=lirn--=1,
sinx
x'-0-
ix1
x = 0;
Resenja.
Hm
x--,o+
:.
!'
x :{rtiI ,r
8t
0;
0)
xsin(1/x),
xfirn
b) Kako je sgn2x =
_y
x#0;
x=0;
U zadatku pod c), C oznacava nekirealan

broj. Predlazemo citaocu da pokaze
neprekidnost ovih funkcija na skupu R \ {0}.
a) Pokazimo da je
cg -v
1,
iX
Ii
x=0;
.=
sinx/IxI,
f (x) = 0 = f (0)
--_)
.r|:!\l\l
>q
Resentja.
a) Kako je
x}0;
01
If (x) -f(o)1 = Ixsin(1/x) -01 <
f (x) = sgn.x :=
a)
6)^
^16-o
*.=.Y
;i >o 9)
5.17. Ispitati neprekidnost sledeih funkija u tacki 0
<aE
Resenje. Ako je xo taeka prekida funkcije f, to je ona i tacka

nagomilavanja skupa A.
Iz monotonosti f, na osnovu zadatka 4.51, siedi da
postoje (medsobno razlicite)
leva i desna graniena -vrednost
funkcije f, kad x xo, sto znaci da ima prekid
limo
0<
O.
5.18. Odrediti tacke prekida i njihovu vrstu za sledee fiinkcije:
imati samo prekide prve vrste.
prve vrste u xo.
sa osobinom
Dakle
--> Ill mote
ll8
f:A
0, tada
broj (xo).
\f}
5.16. Monotonafunkcija na skupu
xE
r'
\B .-)
iiEiEe'c
X"treo
S[
se';
l----,=
S.qE;i
Efg
s-f;ii
s&
Napomena. Zadatak 5.15 se mole i ovako formulisati:

Ako je f neprekidna na intervalu koji sadrti tacku
xo u kojoj je (xo)
postoji interval (xo _ S,xo +S) na kome je funkcija istg znaka kao i
d)
E]
\:
'4, 2i
.ai ,5 r,
s ,f(xo
N;
iStFEfi;
': <247.
i*i
E
lH -:
E- -:'7
= 6r
= -=
r f (xo) <f(x) <

2
.f (o)
>
If (x) -.f(xo)I <.f(xo)l2).
- S < x < xo + S vazi
1Y,
(f(xo) <f(x)-.f(xo) <
=c
*
5
Dakle za sve x C (a, b) sa osobinom xo
!E=^c'-,
e (a,b)) (Ix-xol <
(dx
in
c9 Z
-
l-
a"
E-
Resenje. Pokazacemo samo sluaj pod 1). U tom cilju, pretpostavimo da

je (xo) > O.
Iz neprekidnosti u xo sledi da za s :=
(xo)/2 postoji S > 0 tako da vai
<S
f nema granienu vrednost u O. Ako je A.=nit

2
x' = (41a+1)1L n C tada vai n-,
Inn x = lim x' = Medutim, kako je
n-..
lim f(x) = Iim sin(arc) = 0, i lim f (x') = lim sin
(((4n.+ 1)7t)/2) = 1,
to na osnovu definicije 5.2 siedi da f nema
granienu vrednost u O. Dakie, na
osnovu teoreme 5.5 sledi da, nezavisno od izbora bruja C, funkija f ima
prekid
druge vrste u O.
Pokazacemo da je f neprekidna u O. Za dato e > 0 izaberimo S := e: Tada- za svako
-
(Ix -xol
ll;;i;Fi
2) '(dx E (a, b))
Ixi
c) Pokazacemo da u ovom slucaju
.f(x) > .f(xo)/2, ako je f(xo) > 0) ;

.f(x) <.f(xo)/2, akoje .f(xo) <0)
II:iI ri
(Ix
;^,i*
l- thol;
f^
.u
ls EEE'gS EI :
- xol <.
1) (Vx E (a, b))
E(a, b) i vati
'q
=
b i
i
'.
: i E: i = E ui :
v;
9 E i,
-i 6 trlr
t's >
ql
"lz
Etr;;fE jr
5.15. Pokazati da ako je funkcija

(a, b) -4 R neprekidna u tacki xo
(xo)
0, tada postoji S > 0 sa osobinom
c E .=\\
Primetimo da uslov c) daje samo ogranieenost

funkcije u nekoj okolini tacke xo.
^(gE-cit.',JCEi
Y.=
!q !r
.JIdA
o)
137
f(0) = 1, to iz teoreme 5.5 siedi da je f neprekidna u O.

b) Funkcija f ima prekid prve vrste u tacki 0, jer imamo:
sinx
lim f(x) = lim
= lim. sinx - 1,
= lini sins =. lim
lim
x-3o+
x-o+
x-.o+ x
x-4)- f(x) .r-'0Kako je
=
(If (x) -f(2)I 1 + (x-2)2 < +82 = e).
a6as
21
=-
'$l
<
-\<l
tr.
(Ix
--. ::!s=ieEc
Ei -r'iH--,gio
;g; is
g;
jl^
t
E
;'FF;
xJ^;qSSC;
:= 1+SZ. Tada za svako x E R vai
tl
sl
,.;1 ?gE
??iA:'B;
;::
<<F;iI-Gr
it
)4E .=& i
ir'1c'tr*\
si
F
*;
F
=S s's-3'?
*-i
Sl
riS
ii3;E:*l^
I :p $ *t+5 IyY'5t$ S qEE
s:l
I
;
A
iii;{;;-E;=
R, e"*
TsSc:{T?l-Eti
Ii -,p
is f E;r
I r r s. ?i
*
3
o
rS5<
:
:rr.E,'
.i;<-,
Esi _:.rsei
I ;1$:3,1;?iE::5 I.iE;
i, v 6.iXes E3:3; li: i {EE
tI tlo-t
ET E -!$==pi!;l^tSr sgi,E
;--Et:
iI E'j=
;!SgE
E aA$u
E **=--.g;
i *:if
i+
i {<aa
:i.i ;r .E
Glava 5. Neprekidnost
funkcije
i;**'-**::--
E;
136
0;
x E R.
a)
c)
f(x)={
,`'rx)
0,
- ,i
b)
= 0;
[1,/x2] sgn
(sin(1/x2))
Resenja.
.f(-x)={
[ljx]
x 0'
x = 0;
1,
>r
E{
5:
(!
xo=O,akoje
a) f(x) _
(1xl
-xl/x2,
\-.
t\-;-/
.\
?ril
/---\
f u taki 1/jc, k E N, razlicite,
-1/
0;
)
f(xi
o.
k, k E N, proveriti!).
'N
k E N (a i u
x=0;
C,
k sgn(sin k).
*,1
Kako su leva i desna granicna vrednost funkcije
1/tik,
h-'
=
( (1 -.e)2 )
"42
\(sin
L-J
"
t !.
sgn
)2 j
\vk
n\siri
21
11
f bude neprekidna u tack.i

_
]x%x,
C,
0;
= 0,
gde je 0 < r(t) < 1, siedi lim [1/x] =

x-,o+
11/x] _ -00, pa ima prekid druge vrste
c)
f (x) _ {
taeki O. Sa druge strane, pomou smene x = 1/t, lako se dobija da ima prekide
prve vrste u tackama i/k, k EZ\{0}.
b) Kako je limx -[1/x1= 1 i (0) = 1, funkcija je neprekidna u taeki O. U taekama
x= 1/k, k E 7G \{0}; vazi
e)
f(x)
- r(t)
= 1 ft
i t
[t]
= 1-.. Analogno je
+r(t),
xlim
- 1 lim i
k e-:o+
k--1
ol
,l
1+kE
Fl
ri
li
1/k
ol
-L
PI
L11xi e--,o+ \_k
\J-
IP
lim (l-+-E
r='
\'i
.i.-
l>r
--t
-ii
a) Na osnovu smene x
lim (t
5.21. Ako je mogue, odrediti konstantu C tako da fun/raja
x 0;
x = O.
0,
-E
f irna prekide prvog reda u
5.20. Odrediti tacke prekida i njihovu vrstu za sledee funkcije:
il/xi' x0>
eh+ [.(1
t3"
< til
neprekidna na skupu Z.
i
6r
\'k
((+)2
-21
1(\
- 1)
.lrl
iz teoreme 5.5 siedi da je
- 1) lim sin(rx) =.0.
E-o+
sin(rx) = (k
[x]
= lim
szn
lim
(k
\J`
f (k) = 0,
=0
lira sin(rx)
x--,k+
(-x )
sgtt
(sin Ci +EV)21/
-'
- lo a,l
"',t
<I
Fli
--l
,.\/ \/o
\---l
i,
Kako je i
=k
sm
sgn
Qoc
sin(rx)
[x]
x-1/A- Lx ]
sgn
k+
lim
I(cY2]_
(j.o
t}.Fp
EO_
5tD
oa5
4Fo
hm
1/k,
:"$
Dak1E, data funkcija ima prekide prve vrste u svakoj tacki skupa Z \ {0}.
d) .Leva i desna graniena vrednost funkcije u taeki k E Z su jednake. nuli, jer je
lim
e+{(1+)`
k E Z \ {0}. U tom cilju, odredimo leve

u ta6kama
k E N(dstali slucajevi su
,--\
rnQ '--t
,!R 'I
[x]=k(k-1)=k2-k.
lim
sin())
:bl 6
0a
lira x[x] = lim
Flr
x[x]= lira s lim [x]=k-k=k2
:+
?-- <
tadztje
sn /
\-
[x]=0(-1)=0.
'---/
urn
rrl
kEZ\ {01,
lim x[x] = lim
.)<
x .x-.0+
lim [xi =0-0=0
ii/k,
f
Ostaje nam da ispitamo tacke

i desne granicne vrednosti funkcije
analogni):
5
ll
o I s z----:
lm
x-O+
x'
;. Pf
o
= (a+b)k-b.
x,;
lira (x) = +x,, pa ima

V2/(7t(1 +4n)), n E N, koji konvergira ka O. Tada je -Ko
prekid druge vrste u O. Ostavljamo citaocu da pokake da za niz sa opstim cla.nom
= 2/(r(3 +4n)), n E N, vazi Ern f(.xn') =
)ta
hiF
f ima prekide prvog reda u 1/k, k E Z \ {0}.

Ispitajmo prvo neprekidnost funkcije f u O. U tom cilju, krenirno od niza
0,)
11m
f u celom broju k:
0, to siedi da ima prekide prve vrste u svakoj tacki k.E7G.

= 0 funkcija je neprekidna, jer je (0) = 0, i vazi
lm
x-0+ x[x]
Akoje
c)
lim (nx+b[x]) =ak+b(k=1)
k=1,
to
=.
Kako je b
c) U tacki xo
=ak+bk= (a+b)k
x-[1/x]=
.D
lim .(ax+b[x])
lir
::
svakom celom broju k (slika 5.4).

b) Odredimo levu i desnu granicnu vrednost funkcije
Kako je
L-----
rd
Resenja. Ocevidno su sve cetiri date funkcije neprekidne na skupu I" \ Z. Ispitajmo
sta se desava u celim brojevima.
a) Funkcija f(x) = [x] dodeljuje broju x -E
najvei ceo broj-koji nije vei od x.
Dakle, za k E Z je lim (x) = k i lim f (x) = k 1, pa ima prekid prve vrste
x-,k+
c-k-
|\
lt'
ai
ti6
ii"
r)
a.
o
!^
r,J
c
138
1:-
Rs"enja.
a) Funkcija
exp (x+ 1/x),

C,
:_ r xlnx2,
C,
xx=0.
x
x
0;
d)
= 0,
f (x) -
cos2 (1/x),
x#0;
x = 0,
O.
f se moze zapisati kao

f (x) _
0,
-2/x,
C,
x > 0;
x < 0;
x=0
E]
E:
-ts
JZ
Nnt
N..
,
al
I id
H,lurili
llnr
r. 12
kk4
']-l*
!r
+-,-
ll
VI A
,c=it.
b,
\ {0,74;
2 ]
-.
..
x =.0;
a,
U
+
Hl-,
ll'
c!l.ct{'
{l
al6
e
--l
utol
vt -
s-r'#
-.i
rg ll li
8H*t
t-1.-t+
lr
ttt-:
ll
= +a +b,
1
-2 = 1- a + b.
-2 = 0,
him
-x2x+2
EI
=r
llkii
.=:
lim (x 2)
f (x) = x-,2
x2-4
u
F
>
-qi,_e*N
+
i
i E
f ima prekid druge vrste u x= -2, nezavH
q
:?
it
I I
;iT
r
+ax
: i : ;
hihi.
z 9
11
'l
-Ni
x 2
(x2
--1-
-Hb)
x-'l+ f(x) x-tt+ (x2
ako i samo ako je 2 =1 + a + b
-o''::^r
iit^J
him
+ax +b) = 1- a + 1)
:.; I E
him
= liai
x
d:'E
.;
=r : a
,
.l e -- y" 'l { - !; E
.l;E*;i:;
E;=:'J E lll
..
'
-*
=.)*H \ llr;lFt {; t
' t E _9 i
El I < \:a ? 3
*-EE;';=;ElErE
e+
E 9 E E' 'H -r1 lr =,iE -q'X
"il
ri
=:o'k'-criijoN
"
-=) gT .o
=l
.,
ll
-.i:
lim f(x)
--1-
.1. :-
rn=r:,E<s fitEE:& Si
ipi#Ei g$!gEe:I
tr
g.=r==Es.g'i !:sEEe
- ;6
a
= sgnx,
xE
i=
+ x - [x].
'
t,
g(x)==
rr
za f(x)
=7t/2
118,
_^
ib
r
1
9;
\-.
I[8
s.
c)
b) g(x) = x(1 + x);
soo
=s
f na
o'
.\
'C-
'ii:
o
:F
= ^
BG
xi
5.24. Ispitati neprekidnost slolenih funkcije fog i g o
,3r -E_
sJ t) 7,
l]:
P[
E:5 s
O-
3+:'E;
= 7E/2 (proveriti! ), siedi da za a =
il
'l
him f(x)
y
tr= >
-O .='ft
E a
t, E
] o
f postaje neprekidna na svom domenu.

7'
i'l
| e
2 q- F!
^, ^
^ t
*N
f (x) =
^
!N
6 _v
r
funkcija
Xi
-O
= J =.--l
pE=:59
.-. i
f
@ =c-)
>o
a)
Re"senja.
1,
x=-1,
x<-1,
ili
iii
U!)
0,
\rr+
\/
9-.
O.
x=0;
x:>0,
a
d,
Dakle, obe funkcije imaju prekide

".
'9
11 vl n
d'
!-,-O
C)N
oo
il
('-
'o
f(g(x))=sgn(x(1+x))=(
0, n< 0,
odnosnc S(.f O=
s g nx ( 1+ s g)=
nx
x)
{t
l 2, x>0.
-1, -1<x<0;
!v
CJ.VV
.Y
>.. '
PJ9-i-i
Mecfiutim, funkcija
ima otklonjiv prekid u tacki
Q,
.=l-
Gl
a
ooE
'(J
au)
ti
.S
->
':
=i
:i:.
:i
*i
i
i.S
gi
gE
q,
tr
]i v
g #E -, \t
a)
kE
o
je neprekidna na R.
ri 6
()_
'
x E !i,
\I,
1,
1.. il
(sgnx)2
+x2) =
ll l.lx
sgn((1
N-,a
IN-t
,, ;-t
ll
-l-
- 1+
boilJE
@^,(<bo
i:
g( (x))
(ut
,l4x>o
-)=Lv;.-tLbo)o
E
E
a) Funkcija f(g(x)) =
b) Uovomslucajuje
c, tako da slede6e funkcije budu nepre-
>o
-x, t
-t tl
: J.
^' - .- = i .-i-()
111
-3.
xE
sinx
L!
6i5i
1 ,
= O.
(J
!tk
c.l !
ti
t-,l o.,l =.X 6 ;&#5rE
dd
) '
-r
-J
E"'
ui
S
6
g
uo
6 <
-r
I|H
l ,,
.q o,t'._._
i EE t
iias:
=Y-==
!.gi!,9
c) Data funkcija je neprekidna u tacki x0 =21/4 ako je C

d) Data funkcija je neprekidna u tacki x0 = 2 ako je C =
a) g(x) = 1+ x2;
a) Data funkcija je neprekidna u tacci x0 = 3 ako je C = 1/6.

b) Data funkcija ima prekid prve vrste u tacci x0 = 0, i ni za jednu vrednost konstante
C ne moie biti neprekidna u toj taki.
x=2;
x=1;
d) Iz jednakosti
x>xo=2;
x<x0=2.
x=-2;
b,
sledi da je neprekidna u tacci x 2 ako i samo ako je b = 0.

c) Pre svega, vale jednakosti: him f(x) _ +00, lim f(x) = -1, i lim (x) = 0. Iz njih
z--1x-0
x-+1
siedi da ima prekid druge vrste u x = -1, nezavisno od izbora broja a; za b = -1
ona je neprekidna u 0, i za c = 0 je neprekidna u tacki 1.
- 2)
C+3,
5.23. Ako je niogue, odrediti konstante a, b

kdne na njihovim donzeninza:
l;
ln(x
'
a,
x cos (2)
= 0;
to je funkcija neprekidna na ]I8

Dakle, treba uzeti a = 2 i b = -1.
b) Kako je lim (x) = -co, to funkcija
x-.-2+
isno od izbora broja a. Iz jednakosti
o E
^-3
sd'z
Z
:-
Cxx2
x>x0=0;
x<x0=0,
x=-1;
lim f (x) = lim 2x = -2,

x--1+
x---1+
him f (x) = lim 2x = 2,
x--01x-1-
!;
? E ,il _:;
exo \i J,
F /tv
\
3,
{-1,0,1};
x 1-2,2;
a) Kako je
j:
x>xo=l4;
d) f(x) =
+3),
a
S
., E E E.j E
Rezultati.
C(x
ei
f (x) =
E>
c)
b) f(x)
x<x0=7t/4;
4cos2x,
it
";
x-3
x#xo=3;
a)f(x)=S x2-9'
C,
l
x=x0=3,.
f bude neprekidna u datoj
(x-2)'
x2-4
Resenja.
ima otklonjiv prekid u 0.
5.22. Odrediti konstantu C, ako je mogue, tk da funkcij

tacki x0i ako je:
r
i .:
.tt;
neprekidna u 0, dok za C
tS s
o 'S
lr rt
= gr #ri 6ri pf
i
E
qJ
oo.,,
.E
za C = 0 funkcija
E.2
;o:^
Ee=t
je
'=-A
EJ
d) Kako, nezavisno od izbora C, grafica funkcije, (x) = cos2(1/x), x 0, u 0 ne

postoji, to ima prekid druge vrste u 0:
e) Kako je (videti zadatak 4.47 b)): limxlnx2 = lim2x1nlx1 = - him
(21nt/t) = 0, to
x-o
x-a0
a,
O.
f je neprekidna sa leva u
3 :-
.5\tr9Ek.v-'=v
,.{
- :l
oJ
Za C = 0,
:R f
,' !
lim exp (x+ 1/x)
ooSFgSE$
g= pE
f ;2
u
,;
?l-,.,J^(,ip*-u:5
E t
I
,iF' i
,o;
c:
I
'9,
-ln.+
E +
-+.l='
o;
i s .:?:; '.,lH I \ -;\
i
{B
tt
N
q,J-.-,
?
+
ri , +iE :
'
yt-1t,
ii
E?
_
I
;;
,,,
,',
=
\.;= u
=1 ! g
E
E
s,3 1 1 Ji
?J
r
!ott
o'
:
f (x) =
b,
c,
Ha
.-.-j o
vn It E
'::
Ei- a
;
- i
lim
f ima prekid druge vrste u tacki
il
-1-vg
'-:
= lim exp (x + 1/x) = 0

lim
x-0 - f (x)
0.
ll
0.,
ll
-T
.!Y
i'
I ,N
F tÊ ^
Iu-,Le.. ?,, -uo
;6
I,<EC!\;F=Yv\xk.JL=66iAs
fr; 1i i ,1
::p*
.j:j!-'
E5E
rE + ri =: g,o,
H a \l' -*
!Et
s E
:
i
:"
!oE*!;t
6.
qro_
\
EE{
E
[;
?
Y
t;
*F.
-iEE
3"1
E il E
,$ = rl't, nu
E a! ;. E 9;'i
il,;3i =
;; q!'z E-- - ?Ec I Eg"''*

S*:-y
+
S;:
:
| -E.: J
5
:.,-='3
y:i,,F1j=-^(jL-'i;--==d==Er
- E
_rr :
,i Sg -!::,zZet s SS ? e
{i
t-8aEE
6
a 6
,&ea
ca ri
$
ro
1,
c) Kako vale sledee jednakosti:
to funkcija
x2+ax+b,
c) f (x) =
-1, .x<0;
f(x) =
141
I.x<1;
(x > 1;
2x,
x > 0; pa f ima prekid prve vrste u = 0.

f je jednaka f (x) ='
C, x=0,
Za C = -1, f je neprekidna sa leva u 0, dok je za C =
neprekidna sa desna u
a)
m f(x) = 0.
- xlo+
.(0)
b) Funkcija
qv-l
9c;
tD=
>l:
R
--a o
et
!v,
ts
\-r '[k o
r,
.iJ
jerjetada
o.r
9d)
od
-a
{U
'udll
)U a.
siiY
q^(r
NO
',h E
QO
I.!
I
Iu
k'=
(+-=
I .-tso!
> >,4
,N U
lim f (x) _
sto znaci da ima prekid druge vrste u tacci 0, nezavisno
pa vai x-;o-'
od vrednosti broja C. Posebno, za C = 0 funkcija je
neprekidna sa desne strane,
-i
v.,
ot
UI
el
"\<
,J1
EI
!t
9l
at
!l
-vt
(jl
el
>l
,.i
+,
5.1. Neprekidnost funkcije u tacci

0)
-l
=t
140
,,5{
*,
:-
AN<
ll z
-d
rr-i-
:- -'\
--'"
F, 'k
E
o\l a
fr
2h
r-l
n1
.-i!:
g:'
l5
it!
A_
lC)
lEtr
lr
i>r
1q
i-
*I,
- -"#'h'
tg
l*'
ts
ll.
I\j
rd
o{
(D
g E N.
<
1,
stopovlaci
lim cos" (rim! x)
= O.
Uzimanjem granine vrednosti leve i desne strane zadnje jednakosti (kda rn -+

dobijamo D(x) = 0 za sve x E R \ Q. Tako smo dobili istu funkciju kao u zadatku
5.11 b), gde smo dokazali da je funkcija D prekidna u svakoj tacki x E R.
Drugi metod. Dokazaemo ponovo da je D prekidna u svakoj tacki reame prave, ali
koristei definiciju 5.3.
Ako je x0 proizvoljan realan broj, tada postoje dva niza, (r),ry i (i)EN prvi
racionalnih, a drugi iracionalnih brojeva, koji oba konvergiraju ka x0. Tada je
ll
t\{
limrn=xo
limD(r)=1
limi=xo
limD(i)=0.
Dakie, ni za jedno xp E R ne postoji lim D(x), sto znaci da funkcija D ima prekid
x-,x0
druge vrste u svakoj tacki xo E R.
b) Prema a) je 1D(x) 1< 1 za sve x E 118. Ako je xo = 0, tada zasvako e> 0 vai
.
7L;
u"-,Nl
q
\{.N
7G;
< 57t/6,
k E Z.
rT)
T$^
O-+
X/tH:i
9ts*
a-:ixE
o\ll
a.
ima prekide prve vrste.

s
k E Z,
!:: ')
= kit + 7t/6,
IrD:l"o\
+.oii
'
+'- F
/\"
^
id
:"i-':'
;NNN
l=.N.)N)N(:
\.-\\.
za Isinx1 > 1/2, tj. za ir/6 <
6< x-kit1 < L.

r
rl
t]-l
.t,
t=> (]k EZ)

ti
.A
fr
>(
Isinxl < 1/2,
fllt>itJ.
Nro
U tackama xk
12sinxi >
tj. za lx - kitl <n/6, k E

tj. za x= k7t f 7t/6, k E
za Isinx1 = 1/2,
d-oNJij^-I
IA
sO
.{(!NN
0,
h-
D
'iqP
'i-],
D-0)
:l=
<'1.
..
z-J-.
lt
x/3,
f je jednaka
"C\ ;;;
f (x) =
EZ
1J=1.2...(g-1)(g+1)...rn .p
=
D)'
?
'r
%1 +3x-4" = x4.
I o
\'N
+*.
xil P
ll +
'J
N H
i- tg
-\'
!j
=
o.)(I.l
n -
*L-
:i
k.;B
-'S*
t ;I
I'
s
Oo
x/2,
t>
1cos(7tn7!x)1
O.
5l
{%3 +x4i = lim x4

itin
,a-00
"
ll(:
:.
ll l=
iJ
za neko p
>(3k E 96) x-k7tl <7t/6
za
rd
Il
3l 's) E \
e, 6
rcl
X
=
-+ \
ii
:
-'s rt -U <
= E
<::-.
S,i-t A ;6 'd
B. B
-):
;lSloo
3 =.
g
o- =
-:P
t
.-l
=
o\
o
N
=
^\
-Fr
u'
(:;: il
(x) =
-:<:"=r
\ '
:=
a<^
i=
x= p/q
dakle rn!x je paran broj. To povlaci cos(?im!x) = 1, ili D(x) = 1 za svako x E Q.

Ako je x iracionalan broj, tada ni za jedno n7 E N nije
x 'ceo broj, Ali tada vati
ll
='
$P =
+t :
> 1 je
1x1
m!x = ni!
pa funk-
f neprekidna n R.
= N., pa zbog lim ij = lim 4 = vai
-.a,
3i-5;@.58
--H5't/'rru.E
Za
VT-E-
a);
1;
Sto Ce znciti da je
1.
\/
"
O<
+x4" <
Dakle, granina funkcija
a4
1x1
f|
12sinxl < 1<
O(!
x4,
(:.ritn
*..Dul"'"x=
1x1
Resenja.
a) Prvi metod. Neka je prvo .x rcionalan broj, tj.
Tada za ni. > g vaki
sledeih relacija:
n)
l1
1.
1.
1.'
D(x), gde je funkcija D definisana
Uporediti funkciju D iz zadatka a) sa onora iz zcidatka 5.11 b)!
f ima otklonjive prekide u tackama (2k+ 1)7t/2, k E Z, jer je f (x) =

\ {(2k+ 1)7t/21 k E 9G}, odnosno f (x) = 0 za x= (2k+ 1)7t/2, k E Z.
e) Krenimo od
Fi
xl;:i
5l-
j-f-
Ot:1>tl/_"(_oD
S'l rpl
!:*x
" rA 3ic' :-:';i
za x E
='/T\irll
d) Funkcija
LL]
Xi:rr'>N-dF-tr
x-Ef;aJb=.
f(x) - lim %3 +x4n =
$,
_
n illsj-_a
3a,i, l=:/r5 6=
?t=: <: s 3 F e
3xi
?, F'; F#
\a
:N(-(D
e g
c)
Pokazimo da je f(x) =
Za Ix1 < 1 vai iF.3 <
<
>
x E R (Dirihleova funkcija);
= 11n, ako je x = m/n, (rn, n) .E Z x N, nr i n uzajamno prosti, odnosno

.=
0, .ako je x E 1[8 \Q (Rimanova .funkcija).
ROO
x>1,.
0,
.t
i:
ll i^
(/JN)
it
-'Y-
!-^-
)i
tr 6'V ll m
V ln:.-x
A
J:UiF *r
1/2, 0< x<

1/3, x = 1;
f(x) = x
lim cos" Om! x)).;
143
c) R(x)
u
cija ima prekid prve
1.
Primetimo da granica niza neprekidnih funkcija ne mora biti
neprekidna.
b) Lako se pokazuje da je (x) = sgnx, tako da ima prekid prve vrste u x =
b)
_!-/
rll
'l
1.
(:k
iJ i3
r r_ir
-l*;*a
,t
to je f(x) =
+vrste.x>1,
tacki x =
1,
E- 'IJ
il^ !
o r
c!l
HO
D,
u
l='
8=
fli
"T
x E [0,1);
x = 1;
0,
!u
i.
Fa+
.=
-\.
a) .D(x) = lim
-vli I
i15
"x't
lrn-"?F
rl'r
F
H
ll
+
E-
[sgnx]
Resenja.
a) Kako je: 1im xn =
ls^
5.26. Ispitati neprekidnost sledeih funk-cija:

t')
?:
c'
:< aq {
-1.
x E R.
+ (2 sinX)4i
nx - n-x
x E 18;
f (x) = Jimnx.+n-x'
f (x) = lim (1 - sin2n x), x E R;
, ,
d)
= 1 +sgnx-
:-:-=F*
1=-'ri
II8;
b)
*
n\
:l=l
r.
a'd.,'3
:l
n
ryq':P.-
l':'
I
"--- 2
I-l
1im
>1
bl,
\\OoN:i
^|Jp
P F
*
g.(f (x))
'"f'o
r\/ i*
I
-..i:
^J-Srs=
S-N<\,-.=6
'\\\s
).f( x)
HP
6UTJ
a<
6\
lim
x > 0;
f (x) = n-,2+x"
f (x) = lim /3 +x4i, x E
llll,r\rc.D(t
ll
:H:_,:g\5:a!
l=
r!.
=
c)
-..:
5.25. Ispirati neprekidnost sledeih funkcija:

a)
SE
L.
,CV
&r
++:
li
=
'
=-
f(g(x)) = sgn(1 +x- [x]) = 1,
e 3 e CE.
19i'or,
{,
D)
;t
ll
^
c j-'
i= i3
A= S
;rr 1=_.i,,+
lJl
<= Nl
S*
+l
6;
Qrl-d
,g
";
*l - I
h
-:l
-:
<
ii3
prve vrste u taki x = 0, a funkcija o g ima i prekid prve vrste u tacki x =

c) Obe slozene funkcije su neprekidne, jer je za svako x E R:
h.
!+
\l
.i
tr
Chava 5. Neprekidnost .funkcije
a!.
!^
1-l
2
o
5
N.)
-.*.*r'
;'*ti
-.1
142
If(x)-f(o)1
pod uslovom da je
- lxD(x):
01
<.x(- lx-0j
Ix- 01 < S := e. Dakle, f je neprekidna it O.
Sada emo pokazati da je 0 i jedini realan broj u kome je neprekidna funkcija.

Neka je xo E R \ {0} i neka su (r)EN i (i)EN dva niza racionalnih, odnosno
iracionalnih brojeva takvih da je lim = iim = xo.
I11,.,;11;Li
f{+Fl;rl::_';:E_*+
tr,
w'
.:l
(5.6)
:=R\Q)
6 S 9?E;.
ri
ilezl
(If
-; ^ E
Yr ?
BiEEE;"
+EE'f3;E jI ,E
E
k ygE:;,:lE
??:E;EII;E;6
a
CT{.=a;;.Ei,t{A'$;
(5.7)
xk E
(5.8)
R \Q}.
o\ ,E ) *;
:, -3 E'Y)
j:Ei't
xk = 1.
*:
IYI
!r;A ':(-,
(= f(1)).
;
;E
c< '?'l, V:'9 t:
Eaii"+4*^ Y
\'
2
Eg.1 r'gge.i
:jE*ql*ii*
s
,
t.
(5.9)
kEA
l;EE E ';i ;: ?,i =

?;a
$ i g _: -[ ]
Y;E$ r i; lii
E*E*"=,; {
Eaa=' : q 3 =e=
{ F
I;39 :t n
i
:
{
E-
4 'd .:
: ; /
(jxk
E)).
:
.r
&
;-
:,
r;
(k>k2=(Lf(xk)-f(1)I=lxk-lI<E).
(5.11)
takvo da je
zi
ir
If(xk)-f(1)i<i-1(iE)=E).
vai f (xk) = xk, to za dato E > O postoji
('dkEAz)
.Fr{E
k1
-11. (5.10)
N takvo da je (Vk EA1) (k >
Kako za svako k E A2
kEAl}) 1Ixk-11=1-i
il E i E .;
gaHi 'z^ q,
k1 E
Eia;n.ir --tI:,I
< (inf{lxkj
Ixlxkll
f(x2), i
I
ilgf iEa:A2:;S 1i'E
li rz;e;*
l;i
(dkEAl) (k>k1
7=
E; ;.i e ? ir
=l
5- _i
f(x1)
+ 5S,6 5
r-
x2
p s lJI
xi
}.
i E
y= f(x).
- lI
Za dato E > 0 izaberimo

To povlaci
f u tackama x' = 1, x" = -1 i x"' = O.

f u tacki xo E R \ -1, O,
= 1/x,
Uvedimo broj i kao sledei infimum: i := inf xk

{ 'Ike A 1}. Jasno je da je i> 0;
ustvari, .pokazacemo da je i .pozitivan broj. Ako je i = 0, tada postoji podniz
(xk,)1Ety niza (xk)kEAt koji konvergira ka 0; primetirno da je svaki elemenatxk; gorr.jeg podniza razlicit od O. Medutim, postojanje takvog podniza je u kontradikciji sa
(5.9), sto zna6i da mora biti i > O.
Na osnov definicije vai (xk) = 1/xk, k E A1, pa iz nejednakosti i > O sledi
if(xk)
\ {0};
.xEI:=R\Q.
f it.jekcija,.tj. (dxt,xz E R)
srjekcija., tj. (dy E R) (7x e R)
0;
xEQ
il
Resenja.
a) Treba da pokazemo da je
x=
Iim
li
= S
{ 2 :;*'
a) Pokazati da je vijekc;ja.
b) Ispitati neprekidnost funkcije
e) Ispiiati neprekidnost funkcije
1/x,.
x,
+ = '= r^tr
E!'
a *; ==>
+-? 7= {=X
E=; :,E! 1-o
=.fr8i,.. EiqEi*
=,4.:r!qlio
;Ai!;:S =+ .eeE{:
0,
.f (x) =
=
lim
. ._ f(xk)
; -E=u" ; : a : e
#:TEE:i rl* F -. i {
iE;*S:gsiEi *{i
f R. R je data sa
9*?
Napomena. Prema zadatku 5.26 c), Rimanova funkcija je neprekidna van skupa racionalnih brojeva tQ, cija je Lebegova mera nula. Pierna teoremi 8.1.4 iz (AK891, ona je
Lebeg- (ali ne i Riman-) integrabilna na svakom konacnm intervalu.
adE.E.9
Dakle, funkcija R ima prekid u svakom racionalnom broju.
F dnkclJa
J<
.=
77.
gEst'sE=i_2-!
gLZE;:
;e i
srB;F iE8 2
1= R(x0)
h(x)=x
g(x)
Neka je E > dato. Oznacimo Al = {k E Nj xk E \ {0}} i Az = {k E

Tada vazi tacno jedan od sledea dva iskaza:
(A) oba skupaAl i A2 su beskonacna;
(B) jedan od skupova A1 i A2 je konacan, a drugi je beskonacan.
U slucaju (A), za j = 1, 2, vazi
fr
5.27.
(5.5)
To znaci d je R neprekidna u svakom iracionalnom

broju.
Neka je sada xo racionalan broj oblik xo = ln/n, gde su m i n uzajamno prosti. Iz
definicije funkcije R siedi R(x0) 1/rl.. Stavimo sada rk := (mk-i-1)/(nk), k E N.
Ovaj niz racionalih brojeva konvergira ka x0 kada k
co; medutim, vai
= lm 1=:O y
nk
= 0 = R(x0).
vai
Ako spojimo relacije (5.4) i (5.5), to siedi da i za svaki niz realnih brojeva (Xk)kER
koji konvergira ka xo vazi
= 0 = R(xo).
lin
k-,.. 'R(xk)
lim R(q)
Ocevidno je da za svaki niz ircionalnih brojeva (ik)kEN koji konvergira ka x0
Iini R(ik)
nk
x.'a 6'F
(5.4)
2.
il
-ls
1 = 0 = R(xo)
\ {0},
Primetimo da je = g na skupu Q \ {0} i = h na skupu T. Jednostavno se

proverava da su i g i h bijekcije. Kako je unija njihovih (medusobno disjunktnih)
definicionih skupova skup S := (Q \ {0}) U II = R \ {0}, a takode je i unija njihovih
(opet medusobno disjunktnih) skupova vrednosti jednaka S, to je bijekcija na S.
Najzad, kako je f (x) = 0 ako i samo ako je x = 0, to sledi da je f bijekcija na R.
b) Pokazaemo neprekidnost u tacki x' = 1 koristei definiciju 5.3. Neka je (xk)kErd
proizvoljan niz pozitivnih realnih koji konvergira ka x' = 1; nije restrikcija ako
za svako k E N. Nag zadatak je da pokazemo
pretpostavimo da je xk
:1N
!/.6
.r.-
Lu
= hm
il
Sis
-a
a<
it
aR
.ilC;
\ {0}
la:II--->d,
'=
o.rd
:E
a
9
,-
i: Z o
6.-
k-soo
mk
E I:t;lE) s: !I;
;i+Egtir
=rigo
ri :i=ai;=c iEg!3
E|EE=t=.= ^,FiEr
:E Es,Efe};+
ii::g
E
,)ru=@
tr'v! .- *
li
l4t
CJ
je
Neka je prvo xo E R \ Q. Posmatrajmo niz racionalnih brojeva (rk)kEN koji konvergira ka xo, gde je rk = tnk/nk, i pretpostavimo da su nik i nk uzajamno prosti za
svko k E N. Tada vazi lim nk =+.0, pa je
= lim R
q)
J<
-+l
--<i:L=
iloE>i
i
O
lfz'=
îdY,Y
at
d
iq:v
d'u=^
E!
:?.a:
E
@ o a' tr ::y
g Q
O.
c) Pokazaemo da je Rimanova funkcija neprekidna u svakoni iracionalnom, ali

prekidna u svakom racionalnom broju.
lim R(rk)
145
U tom cilju, stavimo
f(i) =xp0=0,
:
lim
=B
-t
=xo
auN:i'z-.-aa7
.a=LoD-
,arJ_:E...<
=-..r0
: zE *-i I,
LJV@
-^>a;'^
N d
\-=-L+-.Hi
f(r,;)
f ima prekid druge vrste u svakom realnom broju x0
lU.9 c o.Y'J
sto znaci da
=
l)fu
1=
i:6
;i;
d, a Z'^
'.4
-S()Eevli
rji
+':A z "'J
=Ltr-U.-^-.<!'-FY - /
. -o c--..,
=
-d 13 -;* F
ard:-=a-*
1im
=
Fj
Tadaje
\ai
?3
&o
!
o
,,.i
<tl
.i-
144
(5.12)
iSS;
eZ
=-=--iF
F- 5-:'i
? Si^-E XF
p,
A"'
i
l-l
ri
l':
]F
i()
(d
io
lii
iDr
ra
Si
: i'i 3 >+
)-s
# , >_".
-i,
- T
ii: =, e
e.eE ,Z*;: ;
; S,,
-.
:)_:
si
iiSii
'i\ i: dei.*
si
$ s- ! ti
,n : I
rl,
'io
*H. ':
i
ifSg i'i
6E'.: i
tsX,
gI'$
E ts )
=:=
\3 *;g
:.5 E
l,
.;_
;i=
et <
f
jsy
irna bar jedan realan koren.
J.f
a2,-f-1
+a2," -}-...+a)x-;ao = 0,
(5.14)
=;1
3JS
a2n+ix2n+1
a;
533. Pokazati da algebarska jednacina sa realnim koeficijentima

neparnog stepena
5.34. Na primeru funkcije
:l
-,y
skp R na ceo skup R

.f(c) = 0.
= (-x,+.0). Posebno, postoji bar jedna taeka c za koju je
[--3, 31
R, date sa
f (x) =
tr
Resenje.
Primetimo Pprvo da Jje funkci (x )= a z+1
J
,' x'.1 +a2 ,: x2r H- . . . + ail +ao
neprekidna na skupu R. Neka je cien+l > O (dokaz je analogan za a2+1 < O.)
Tada je lirrl (x) = +00, i urn (x) = -.9, pa, prema teoremi 5:29, preslikava
:,1 --eE--il
fi zi**x}I3:
--3<x<0;
Resenje. Funkcija, (x) = cosx-x+ 1 je rieprekdna na skupu R i na intervalu [O,7t]

menja znak; jer je (0) = 2, a (it) =
Prerna teoremi 5.29, tada. na intervalu
[0,7c1 postoji bar jedan broj c takav da je f(c)=- 0. Ocevidno je tada broj c i resenje
date jednacine.
,:;-
dovoljno pokazati da svaki njegov beskonacan podskup S C (K) ima tacku nagomilavanja koja pripada (K). U torn cilju, stavimo T := {x E K1
E S) y = f(x)}.
Kako je funkcija, skup T je takode beskonacan. Sa druge strane, kako je T
podskup kompaktnog skupa K, to on ima tacku nagomilavanja xp koja pripada K.
Pokazaemo da je f(x0) taka nagomilavanja skupa S. Neka je (x),;Ety neki niz
iz T koji konvergira ka xo, takv da za svako n E N vali x
xo. Kako je
neprekidna u xo, na osnovu definicije 5.3 vazi:
=
iim f(x) f(xo), tj. f(xo) je tacka
nagomilavanja skupa S.
ima resenja?
-(x2 11) o < x < 3

pokazati da se uslov o .nepre.kidnostifunkce u teoremi 5.29 ne rno2e izostaviti.
:
i'
<
_r(x,)
i- :)i'+
E Xf .f
S'.rr
-x = -1
5.32. Da li jednacna cosx
ri
Resenje. Skup (K) mole biti ili konaan iii beskonacan. Ako je (K) konacan, tada
je zatvoren i ogranicen, pa je prema torne (K) kompaktan skup.
Ako (K) ima beskoacno mnogo elemenata, tada je za kompaktnost
skupa (K)
lj vrednost 2 ?
il:33i.
:lrr.. i Tu7
E_
i:.
6. 9= ,:
=
F;;
'r"
"A
rilit'
!
c;
o:*^:
ir;'
i.o
Eiq-iEE,{B. 5;,a
[O,
,i i
:_
dostize na
ye,,_ EgFa
l.t,l-{-fi> n"E$
F$ i
fE:"1"ii
'i
Et
l; i;
f
5.28. Ako je firnkija

A C R -> R neprekidna na kompaktnom skupu K C A, tada je
njen skup vrednosti f(K) := {y. E R ( E K) y = (x) } takode kompaktan skup.
g!s
ir+illlig
6i$i
$i
i$;If
i ;:-l;$*
;3
I
;--, igB-":
f
36li
3;
i,
6Pr
p
;
'. s i i'.i..Hr
Sto povlaei da je prekidna u xQ.

Drugi slucaj, tj. za xo E II, je analogan prethodnom i ostavljamo ga itaocu za vezbu.
Fj;.
f (xo),
je ona ogranicena
Resenje. Funkcija je neprekidna na intervalu [0,1] i u krajnjim tackama dostize

vrednosti 4 i 1, jer je f(0) = 4 i f(1) = 1. Iz teoreme 5.29 siedi da postoji na
intervalu (0,1) tacka c takva da je (c) = 2.
Ir
f (xk )
kim
Jim xk = x0 # 1 /x0
f(x) := sin(itx) +cos(rrx) -xz +
i * ,*"[5' --i:"
11riZ
= xp. Medutim, tada je
xk
>
jr
pripada intervalo (xo -1 /k, xp + 1 /k), pa je
= Sgf
_EIF?
ne postoji), pa iz teoreme 5.5 siedi da ne mole biti neprekidna u O.

c) Pokazaemo da je prekidna u svakoj tacki skupa R \ { -1,0,11. Neka je prvo
xo E Q \ {--1,0,1 }. Tada za svako k E N postoji iracionalan broj xk, xk
xo, koji
5.31. Da li funkcija
':r;.+
!'i
; $
f": ,,=il?I st,*i:
f(x) ne mole biti jednaka 0 (ustvari, ona i

x-O, xEQ
lin
'1
i ;,;
li
.
a;
E-E_ S ,,rf-,I,9
-o
>e.
i=eT:.
,.,r_E!D
= 4lE'I
h';-E'' {:
=;E:
To znaci da granicna vrednost
>
f (x) , f (x,)
^' 3;F' :^: ii

=rfEE.
N
12d,=.:. :r
;;,':tl
ls i* -;E! is it{ -=\' ijt;3 s- i
E-+ +;+E N S i
i;(P:^s+I;f -i Vs. esie.

s3*:srrE.=rs*ssE3
*=sH;eeElfS**i eA$Ii,
<S I.f(xS)-f
0, takva da vali
f f
f
Dakle, postoje dva broja x,,, i xM iz K sa osobinorn da za-svako x C K vazi
1.
Ei
F!j
'd
1xl
>
Izaberimo e:== 1/2. Tada za svako 8 > 0postoji xs E Q, x

xSi
R neprekidna, cada
je firnkcija : [a,b]
minimum
i maksinnrm na intervalo [a;b].
dpstffe svoj
<1 vali
= If (x)1=.1 /
5.30. Teorema. .Ako
|;^L,turtxuq
If (x) -' f(r)
= 0 = f (0).
Dakle, nekonstantna neprekidna funkcija preslikava interval na neki drugi interval.
!tfr'rfrL;piiLj.*
Ix]
.x
?ie ['l$;f
*s
lim
f (x) = r-O,.rEi
1{ ii
sE
;r=iI
r \e
i
=
ii
xEI
Za racionalan broj x takav da je
lim
Ff;t:I
ii
i:c-s,=:,iH
;5i11;rE
$;
i'ils
't'=l E sii;
3i*
5
:;;.
I
;
$
#
*? +
a
d L rV,a ;r + i,,i S' ''3 I ; E; E'EsF
pretpostavkom (A) funkcija neprekidna na R.

Slucaj (B) je nesto jednostavniji i ostavljamo ga citaocu za venu.
Dokaz neprekidnosti funkcije u tacki x" = -1 je potpuno analogan prethodnom
dokazu, pa ga takode izostavljamo.
= O. Ocevidno je
Naizad, pokazimo da je prekidna u tacki
f :A C R -
IIB. neprekidna na interval,,

[a, b] C A, i
neka je, na primer, (a) < f(b). Lida, za svako y iz intervala ( (a),
(b) ) (tj.
(a) < y < (b)) postoji x E (a, b) takvo de je (x) = y.
Posebno, akoje (a) (b) < 0, tada postoji c E (a, b) takvo da je (c) = 0.
$t' :E:
i. [
i
fl;F+'iS
;t
5.29. Teorema. Neka je fiinkcija
Sto znaci da je pod
417
Neprekidne funkcije na zatvorenorn intervalo
(5.13)
jf(xk)-f(1)1<g),
t^
Sada na osnovu (5.11) i (5.12) dobijamo:
(bkEN) (k>max{ki,k2}
le
ta-
CD
F
()
cd
a,
f[fI:EFi
h-:=Fr:-r3'E= ir
| l ;i
3:=;*EIE ;9
e? ? F=3fr1+
!IF. * a I
=g+;,-.r:fi.36.= rr +; r ?iI ?,' L r-;
;-:;
lEtEi Ir g;
E,[:]isu;:;
=
I
6
r
?
:c=io=
3rgi.af;3qE.
zt'E i:
.jN1=*FfgsB;$E
id5gA=i=7;1 ;I7;;:!g-?FE'
)'i,:+t:s';*[ii
5 -;;+!-ailes':= t -;El
+
r;l,1*E.g
--!
===;c*=;=-.'\
!
,l: _?.._=
-i'|?tEE.iEi6i ii ; 5'r*ui n _9I
g
i ; re;
i
+
:g.h*rc;ilEisi'#. \ 11".a l:,e;
EEl
n 1 =
=i
d
;i'Fg5tisiE ;i E a ;irtf
i" E;r =
t];;T;sEsl$s.;
?r.-ra
gY*:
F;
lr-.agrig:il1
:;;iE
3
ai3-;
..qri Ee.,i.: 5-E; s
i
:
s)5
rqaAri;tFS;I
":
i $
(!,
='
tz
!o'
f
$
t.ffEI
f
s
;
"6",,-i" s ;
gsOjg:Ia;:.+ i* r, izEgr,=
": ir;et'
r*x_-: il
,
,*=*iin"*=-ru[Eiiili
nr
s '-=
tE:=
=1=
E,g*+ $
5
S a^[
sE
1S:
fs *.nIr
.:*
:}
o=e}
E
f
a'l+i*, S' ::',4
=3
;-=
-E.êi5
Ii-:
f
-$ii I f;; 3 + 5;
=:i- 7iEii I
+eli;=:,
E:*E;s;x:
5
*t' [.5,=';;, i
*LE I teE
zo
Sn
Ll'
lo
Glava 5. Neprekidnost funkcije
146
'i
;- i
+aix+ao,
^.q
eI IEt?i -{ '3 I.i
6le
i.
=
'i SEEEAZ
i-;+
?
cs'Ete:E
i*
3t ip<
(5.15)
..38^, +
5.40. Pokazati da postoji neprekidna funkcija x = x(y) koja zadovoljava Keplerovu jed-
nacinu
x- E sinx = y,
gde je
0< E<
1,
Resenje. Funkcija y = y(x) je neprekidna. Pokazimo.da je rastua na skupu R. Neka

su xi i x2 proizvoljna dva broja takva da je xi < x2. Tada je
Kako je
1sinx2-sinCl=2
sin
x2-xl
cos
x2+xl <2Ism
- .. x2-xt
2
y(x2)-y(xi)=x2-ESlnx2- (xi -ESinxl)=(x2-xi)-E(sinx2-sinxl).
(5.16)
-<Ix2-x;=x2-xi,
,=
iz jednacine (5.16), a na osnovu pretpostavke 0 < c <:1, siedi da je y(x2) y(xi ) >
O. Sada, prema zadatku 5.38, postoji inverzna funkcija x = x(y), funkcije y, koja je
rastua i neprekidna na skupu R.
5.2
Uniformna neprekidnost
-R
-f
<t
5.41. Definicija. Funkcija : A CR,

je uniformno neprekidna na skupu X C A
ako za svako e > 0 postoji broj S > 0, koji zavisi samo od E, takav da za svaki par
xl,x2 E X sa osobinom ;xi -x21 < rU vati if (xi)
(x2)1 < E.
Koristei logicke simbole, definicija 5.41 se moze napisati na siedei nacin.

A CR -- II8 je uniformno neprekidna na skupu X C A ako
Funkcija
f:
> 0) (38 > 0) (Vxi,x2
X)
(Ixi -x21
<8
.. r
(Ve
If(xi)-f(-z2)I <E). (5.17)
Uniformno neprekidna funkcija na skupu X je neprekidna u svakoj taeki tog skupa.

U opitem slucaju, obrnuto tvrdenje nije tacno; medutim, vati sledee tvrdenje.
E.H
a2x
eiT p *
"1-1",,;aci bijekcija, pa postoji inverzna funkcija $ = f-1 : J -> I.

Nekaa je funkcija rastua. Neka su yi i yZ elementi iz intervala J takvi da
je yi <
y2; tada postoje elementi xi i x2 iz intervala I takvi da je (xi) = yi i .f (x2) = y2
(Yevidnfi je xi x2; treba pokazati da je x; < x2. Ako pretpostavi-no da
je xi > x2,
F:5
Resenje.''i?unkcija je preslikavanje "na," jer je J = f(I) i, zbog stroge monotonosti,
E
iq
gE
strogo
^
+$ r* E;:Es: i= i8:
!t E;i5
lrr
E]'*i
*:F
iE 'ii ii:i E t;
'rT
l^1,[
-to
<:
sQ'3
: v',
:
t
i5 Je
=:!
',^"i'4
a;:-
Pokazati da tada postoji inverzna funkcija x = O(y), koja je

neprekidna
monotona na intervalu J. (Ako je rastua i 4ì je
rastua.)
x2,,
q;=,E
'5 ;
I::9 ;.5; E! i
23-3 +...
c= i
+
s
f
f
Nekaje funkcija f I -* J neprekidna i strogo monotona na intervalu i J =
I,
f (I).
:E
.ee
il]n.ai<E;
''; is.HE"-us
EEi[E+BE
in.i:BrerES;*lg
I,i
Qg
#it,-: fris +IE Ht,1*!iliiE
i fr5rr a ;i; E i;g
Resenje. Funkcije x2"+1,

x3, x su neprekidne i rastue na skupu l','. Kako su ko.
.
eficijenti an, al ; , a,,, a+i pozjtivni brojevi, to je i funkcija (5:15) takode rastua
i neprekidna na R. Skup vrednosti funkcije
je skup R. Tada nosnovu zadatka
5.38 postoji inverzna funkcija funkcije koja je rastua i neprekidna na skupu IR.
siEE
f
f
f
f
:-;E r i.;E;;
ql
"l
ol
f
f
5.38.
y-Eif
f f
"Ifl
!t
Resenje. Ako je neprekidna, tada je prema teoremi 5.29 skup vrednosti f,

( [a; b] )
interval. Neka je, na primer,
rastua funkija.. Tada, za sve x E (a, b), vazi:
.f(a) .f(x) <.f(b) paje.f([a,b]) = [.f(a),.f(b)]
Neka je f rastua funkcija na [a, b] i neka ima_.prekid u tacki c E
[a, b]. Tada je, na
osnovu zadatka 5.16, to prekid prve vrste, pa vai (c + := lim
0)
(c)
x--w+ (x)
lim (x)
(c 0) := x-c(c). Neka vai prva nejednakost; tada je (c + 0) < (c),
jer raste. Tada za d E ( (c + 0), (c) ) ne postoji x E [a, b] takva da je (x) = d,
pa skup vrednosti ( [a, b] ) funkcije nije interval.
-:<
gde su ao, al, . , a,,, a+1 pozitivni bmjevi, postoji inverzna funkcija koja je rastua i neprekidna na skupu R.
S.+ :fE<=e
Eis--si:*;
**E
<
5.37. Neka je funkcija : [a, b]

R monotona. Ona je neprekidna na intervalu
[a, b]
ako i samo ako je slika' iriterala [a; b] interval sa krajnjim takama
(a) i (b).
Pokazati.
a-t
o'l
;l
2n-]
f(x) = a+lx 2;,+1 +ax
ttt
E=ii
vi;r
rg
E
sS :-s
I :t;.
:= !iF's *st1 I,g
E-.,-iS *itii;S ii Esir
Pokazati da funkcija f(x) =

dostite na [-2, 2] maksimum
_x
0 <x <2
=
x
i
minimum
=
(u taeki
0).
(u tacki x 2), iako nije neprekidna na [-2,2].
E \
.g.r
-2<x<0;
v,
ut
x+2,
.E'g
;-:
Resenje. Na intervalu [-2, 0) data funkcija raste od 2,25 do 3, i u tacki x = 3 ona ima
supremum, ali nedosti2e maksimnm. Na intervalu (0,2] funkcija raste od -1 do
2, ali u taeki nula na ima infimum, ali ne i minimum. (Primetimo da ima u tacki
x = 0 prekid prve vrste.)
5.36.
\t
sa' teoretlaom.5.30)
5.39. Pokazati da za funkciju
tnu);
t t
-*Q
[-2, 2], ali da na tom intervalu ne dostite ni svoj tnaksimum ni nainimum (uporediti
149
tada je zbog monotonosti yt = (xi ) > (x2) = y2i sto je suprotno pretpostavci.
Znaci (1)(yi ) = x; < x2 = (1)(y2), sto znaci da je funkcija strogo rastua.
Iz zadatka 5.37 sledi neprekidnost (I.
v, '= ;?t : lS:i=*;EF

Era ,3.
F-i +S,.iE t;:E
i,
Zi'i
:t
-=g'i
-g;r
i!i==5
*ô
:[i+; ;:gE E S-REEJ;gi
8 rZ E T
;
it
:rn
i
5s x
E*sg
r
=S,i.EE
I oN
E Eti ai Oilg
?
3-:6
-vE
-;
t SE,i Ss
*i
I
!5*
i
E;Ee
;l
i,;
a's5;
EE
u:' -'a'7'
d; xr 4i -a
FE'?'ES-,lr; i,.i;
glE -! i.i *:iqf ;'E
sNs{
;aSEE:;eEf;
q'PI X 33r tEt;tS}Si
:{'ii
ogra.nicna na intervalu
,E
,.8
-2<x<0;
= 0;
2x-2; Cl<x<2;
2x,
5.2. Uniformna neprekidnost
2x+2,
je funkcija f(x) =
\/
ro
5.35. Pokazati da
Et E !
i:a
::
t:E
sF E;
E{ E:**!
Eli E:i i;E
r+ s:s
s.,i"i
i2E t;
si i:sâ
* :i
EV;
sll
$l;EE
+s*ll+
,rS$!
;i_f.-Eeg
iti."=
L.^'o
fr?; g$s x!igv !?F

s:;rlsrB
.ll;i*
'}it i;l' E NEE o^,,i
;)'s' iI X*- i<|;
*.i
!ii
a;:E
st
E;5+'!
l,iFti,
;i;3 :r=
v,== iS :s
i<E -iir
5i=ri;3:
e*:
siEi:,,
aE\
jol.
N.ie
sE
;-sg;1i.r,
s:g
;o== -'d^*
+EE *-.^5 iiE " I si [;iE,i'[3.: ;:E r.l":*
E:E Y-: EE; IE is 5l+?i#3'3 *Ei.si!tE
Eif
Ts
5
E
S
:AIif,
iEE
Est-E:IE
iI*
S*; ,!E 3.'f,E, iS E; giq'3r<!3 i:::i **;-i
Ei;
I
= -LiEE j:* {E Ei:=;;Y* t$t *aEEX
S:
E;E
si Ei*i
gE.
$s $;lr*E,$:
t$i :if,;B{
EE;= :?
i,iE it Ss
tÊ
iiS".E'xflEg
iiE E:E E=EE E;i ii* '::;iE;ri ;S!."--tEi
i[ =83
fiiis
Resenje. U krajnjim tackama intervala [-3, 3] funkcija prima raziicite vrednosti, jer
je (-3) = 10 i (3) = -10. Medutim, (x) # 0 za sve x E [-3, 3], tj. nema
nulu na datom intervalu. (Primetimo da ima prekid prve vrste u taeki O.)
.lril
J<
ss
.i<=
S.i!
"ie=o
q
N!
,il*E
-_;,ri":l
&,r'EH}',&,-se,
tl
I
.F
.<
o.
ci
'ri
E]
FI
oo
.+
148
lh:
tg
i&
f.J
> 0 dato. Za svaki par xl,x2 iz intervala

(c, 1] vati
(xi) -f(xz)I =
1x1-x21 < Ixl --x21

xlx2
Zato motemo uzeti S := c2E,

jer tada vati
(dx1,x2E(c,11) (Ixt-x21
<8
(-\
E. 1
3A
r :
5^l
F ; -:
LF=
aa+
3-
eir
: ig''ll
x
1=
; i A63 A
'ri
? 9=i Ea
=?'
= =
=iEr'
:, 9
od
i:l '
"a:
?i
sD+ ;
f(x)= e`-cos(1/z),
f" =
=
fie i;5
T
r i=;
i ?:
B
xie
" li
=,:
ziE
E:t:
;
''
s C.
il
e - i
; | :
E 10, -i-00);
(0,1).
HtaGi!.o-
'D
*r
t5' t
=
EH.
q= gl =:i
*.{iII
: jn,
- lnxol <
>i-
iI
.D
t:-
o'
f(x) --f(xo)I <81/
<S
o?
(HxE (0,1))
(Ix-xol
il
ili xoe-E < x < xoeE. To znaci da ako uzmemo

je ekvivalentna sa --E < In < E ;..
X0
S := min{xo -xoe-E,xoeE -xo}, tada vati sledeta
implikacija:
.
Na slitan man se pokazuje neprekidnost logaritamske Y:unkcije na intervalu (0,1 5.).

Pokazaemo da nije uniformno neprekidna na (0,1), kristei nizove (x)EIi i
i x'
:=
za n E N, koji ocvidno konvergiraju ka
(x,1')nEN, gde je xn :=
e,Iti
0. Stavimo E := 1/2. Tada za svako S > 0 postoji n = ng E N sa osobinom da je
If(xl)-f(x2)1<E).
Pitanje: Zasto nismo mogli prosto primeniti teoremu 5.42?

b) Dokazaemo da funkcija nije uniformno
neprekidna na intervalu (0,1], koristeti
sledea dva niza: x = 1/n, n E N, i
= 1/(n+ 1), n E I`,
x;,
koji oba konvergiraju
i
+*
4i
-=
/'\
1
x
:'
=
ii
O.
Resenja.
a) Neka je
d)
If(x) -f(xo)I = Ilnx
i*
x = 0;
I=
5.44. Data je funkcija

f(x) = 1/x, x > 0. Pokazati
a) da je uniformno neprekidna na skupu
(c,1], gde je 0 < c < 1;
b) da nije uniformno neprekidna (all jeste
neprekidna) na skupu (0,1].
xQ
b) .f (x) = x sin x, x
x E(0,zt);
i,sj* E 3{<
'=; > 6a;
E).:
Primetimo da je ova funkcija uniformno

neprekidna na nekoinpaktnom skupu R
(jer skup realnih brojeva lI8 nije ograniten).
Resenja.
ai Pokaztemo da je funkcija (x) =1nx, x E (0,1), neprekidna , svkoj tacki xo E
(0,1), ali nije uniformno neprekidna na otvorenom interval (0, 1).
Neka je xo E (0,1) i neka je E E (0,1) dato. ,Nejednakost
tr
-f(x2)1 <
0,
J}
(S
ag= .c!:x 3p":
(ixt -x21 <
flt
1(8)
>0
-{
-Fo
(VT( ,x2 E
f(x)
!.u.
b) Kako za svaki par Xi ,x2 E R vati If(xi)

f(x2)I = 5 Ixl -x21, to: za dato
motemo izabrati a := E/5. Tada vati sledeta
implikacija:
c)
x E (0,1);
If(x1) -f(x2)1 < E).
f (.x) =1nx,
:r, sbD
<S
(5.18)
`2,2x
< S, tada vati If(x) - f(xo ) I= Ix-xpl < 21x-xol < .

x
x2
(Ixt -x21
a)
,-"-- f
(dxl,x2 E [3,6])
5.45. Ispitati uniformnu neprekidnost sledeih fimkcija na niihovim donieniina:
':
> 0 motemo izabrati S := E/11, jer tada vati

impflkacija
f:FF
ll +
iiE-g
i
Odavde siedi da za dato
x01
> 0 izaberimo
iz (5.1.8) zavisio ne samo od E, nego

tacke xo. U stvari, u b) nije bilo mogute odrediti S uniformno u odnosu na xo.
f(xt)-f(x2)1=I(xi -xi -2)- (xi -x2-2)1=Ix1-x2I !xi -1-x2-11 <11,Ix1-x2I.
Napomena. Vano je razumeti da je broj
e-]1-,
Ix
id:5P:
I=5
r r+ Ss
i.=,
Ako je
a) Naravno, uniformna neprekidnost funkcije siedi

neposredno iz teoreme 5.42, jer
je neprekidna na kompaktnom skupu [3, 6]. Mi temo,
mdutim, tvrdenje pokazati
direktno. Za svaki par x1, x2 E [3,6] vati
; y
5
E
16
Resenja.
xo
trJ
x E R.
;a;
p=
f(x) = 5x - 4,
S:= min
fe 5
[3,6]; b)
.'rj: ':i DJ-:

=Dsr:
l- r'-Y*,g,
f u svakoj taki xo E (0,1]. Za dato
5.43. Pokazati uniforinnu neprekidnost sledeih

funkcija:
= x2 -x- 2, x E
lb
*-:
I'l;
,ri
?*l--
neprekidnost funkcije
.j-,t i
.= g':r
_.i 3'?
;'= >
3 r:,i n\7\
5i3
HiI i
n(n+1)
\> i s; fi
3.g s
.eo i
> 7' : E::
=-1 5
P + E,E
3 r=+
Ako stavimo := 1/2, tada z.a svak Q < & < 1 postoji n = ns E i` takvo da je
<S. Topovlaci If (x) -f(.x;,)I = 1 > = E. Konacno, pokatimo
Ix-x;,l =
Zadaci
a) f(x)
151
io
iH
lF)
irb
i3
t'
t(}
i5'
IF
lo
c,
IF
l5
U
lb
t+
l{
I8
ln
neprekidna na kompaktnoai skupu K CA,
E-tr
5.2.1
5.2. Unifortuna neprekidnost
:-=l
5.42. Teorema. Ako jefimkcija : A CR.

tada je i uniformno neprekidna na K.
l!
tn
lc
lz
l!r
.%4{
1l
150
Ixn-x
Medutim, za to n vazi: f(x) -- f(x')I
uniformno neprekidna na (0;1).
I
e-1
=.en+1
=.
<
(-n)
(S.
-(-(+ 1))1 = 1>
E,
pa
f nije
kaO.Tadaje If(x)-f(x,'t)1=1f(1/n)-f(1/(n-!-1))I-1n-(n+1)1=1.
'i
d
'a
*a
+ -i
-
>.=..-
q ..l ?+..,
c)' - = @
E: E
:e ..-v:E
'-i,'o
E \
il
oE
E:
tS ,i=E= ., I
-;
EE
: ->
o;
sE
r- 6
--iI
,g
E
=
il
i;= -
E.; gf
E-
ii
-l
-i=
E
='t
1:inx'
cri
im
,g;
ir=
r"
za n E N. Tada-je
=-
x = 1/(2nrt) ix'= 1/((2n+1)7t)
'
Nekaje
uniformnu neprekidnost funkcije na [O,,t).

d) Kako je 0 (0, 1), data funkcija je neprekidna na (0,1). Sada demo pokazati da
ona nije uniforrnno neprekidna na (0, 1).
Sto poviadi
se ,+: ?:
s;
3:
::
E:'sE =E
I.f(x) )-f(x2)1<E),
FE {E'lEL
Is*Ii
8=
q 'Ee
(dxJ,x2E[O,tt)) (1xi-x21<6
> 0 izaberim 5 := min {e/2, 0/(2+ s)} ; onda iz (5.19) i (5.20) sledi:
-:: ]i
(5.20)
_
I
If(xi)-f(x2)I <E).
,e
v
:= e2/(2+),
-:-;
2 ,-rl ,l-
62
-r-
-x2I <62
Tada, za
-i
Za dato
(Ix1
(1+2/E).
ar ^- -r u\
(`'X1,Y2 E [S,%t))
Ixi --x21
x2
oo
-.f(x2) <
1,
-x2I +x jxJ
xl
$r
Ixt
Tako dobijamo ]f(xf)
X1
iS E
-ll -G
xi x2I
-x21-i-2x2 2x x2
vai sledea implikacija:
X2
E=,eE
1X1
-Lr '
+x2
sin
xi
xl
2 sin
-x2 cos x1 +x2
2xjx2
2x1x2
ll
Ix, -x2.1
1 - x2 sin 1 +x2 sin 1 -x2 sin 1
*!'JLEruoi
==?:+Y
'tr'l
xi
<
xi sin
::
X2
.i
- x2 sin 1
i'f
xi
=+
<
xi s
If(x1)-.f(x2)I
E=-,=".
Ako je x1,x2 E [E/2, tt] ,ada vazi:
il
(5.19)
E;;?8,3
If(xl)-f(x2)I <x;+x2 <E,
E
E: E,
;5-'_'?
E2
-? s;
rr I ;:s) =i ! :,1
e-EE
=>8E;l=:
=E
it <i=:e'!J sI Ei-
<61
-Ix' --x21
lc\
(,)
=f;'!
-15
, -i?nr.-- E+ (*i=;,8$:sEl:1r,=t:
?;E':,.9 ;871=:lIi
{
S;
.=Yi5jEi
., ? -iS a ;;
rS
E ? t ; <E
A:_
e' ') E ;'i
(Koristili smo nejednakost sinx > 2x/Tt, O < x < rt/2 - pokazite je!)
Dakle, nije unifornmo neprekidna na [0,+.) (iako je proizvod dye uniformno
neprekidne funkcije na tom intervalu).
Neka je E > 0 dato; nije restrikcija ako
c) Za xE [0,n) vai nejednakost
(x)1 <
pretpostavimo da je 0 < E < Tt. Ako je xr,x2 E [0; e/2], tada za 61 := E//2 vazi
r;
c.
>.u { 5aE
i=u :i.-.\
Y;;1r=y '..=' t'i !:;E=i;=:*i=.;+it;,1
> 2 >
&0
tr
>
i r : ; := :;s f,;;ire- LT Ef ;i #
5
j:
iE
iEis
qi
=
r,ls?
{
j\/17L+ il/
E i?E iFt;=:l I
=E=.B:#gl:i*
! *
is
:
;6
Z iEE:rs:5
e, ,rp
=Ftgi ;
S:=-'n BEgEEIp;r
=
.:I tr:,.
'tf I[ 5 ggEr,g*.
I)" sin
7x>
tr
) sin (nt1\
nl
72?t-1
tinsin(int) -
If (xn)-f(xn')1
;, iF :
i 5=
:i a
E*
,, s
x'
'hw)
b) Pokazaem da data funkcija nije uniformno-neprekidna

= nit i
= nn -{-1 /n. Tada za dato 6 > 0, postoji n = ns sa osobinom
Neka je
Ix -x'1 = 1/n < S. Ako stavirno E. = 1, tada za n > 2
rri
()
*l
E
I
.\a
c3
rri
52
N
r)
'E-?==,,
(,r
L}
"U
-l*
e'
'==
N<
(}
(D
<o
-t
ov
e,
-rî5 \J
o, t>, !I
8P
=
ilB
D \X -J
5, FEU
lt
\r-
\'
!t
l(
ti
9.4.aI
baF
ts9o
5H:'
^.tE
t=v
3uotad
r(DrD
o.aa
FN
tr
NNA
si.O-
O=o
c,
;s \:-/
i.>
-Er
-.
{t
G.)
,o
PY
I",
,N
io
an
.tJ
-T
l!
--u
I!
mo
IJ
N1 si
<
.__- ,t
:_-
tl
.*
-aP
+
I
I
-l
-<an
l< N
If(xi)--KI+IK-f(x2)I < e/4+/4 =
-iî!
a)
--._r'
o'
ons
qF,
I
^'
H
''
9-
'5
\,,
x 1" !E
F.-E
>n !u
N:)
:=
<C
V?
p\
If (xi) -K+K-f(x2)I
--i .-I
/\
(a L.
(5.26)
+00). U torn cilju,
/'\.
r,n H
io5
U^
,5
:
-,9
lPa\
\NN.
6A
!$
r\
-;
vI
CY)
2
li
Ti
*.a
"6
\/'
aO
;,
H*
,c
s\ 5i
rD
i:!J
FD :/
l{EO-
[7';
<
o-
-m
vl.i
.t,
-\
!)
&.
!i
j
l.J
FD
o-o
pk
if (x>.) -f(x2)I < E/2).
(5.27)
E/2..
-_l
iJ
e'
'n
?l
-.lE
-.
-1-N
:-R H
I
r.-\
91s
5
fr
q
1
(9
*
E>
= {
.-A
*.^
aiiFD'
rDlJD-.
trn
6)NJ
.;lec}\
,@
=+o
R
Ef
Y L.
:i<
L^FD oo.=i'
.v95.'$
lo
-'
l0
^'
=93rn +
L=
i,
ox:o
r.-'
or--
:d;: B-ri
rt"* -E
!:=r1:s.i\_-,
o -'p
1'?-'s-o
!.
9;,r.PF=
d
^
O'^-;^
=.
-11
O e'\D
q-Ji
r:
- i
;==o+
.:rioXlrDJl
/
hL.r;-rz-_\
I *'q::
I=oeo;'J-
.i .-. Y c',o
.UL'@-
IrnBCi..:
si^=.tr.A
;{5EuFD
,E9N
\/vri-,u
3F
i:9I
HUh<^,-'N
';
--'ii^p-x
()-<*ts
I g- X-E
J=.?a9.
8o
'r
5
Tts.
PS\
1.
ll
:(\
\i:
lâ
Eh. o
-.
!\-
i.
!+. S!
lO
il\
".\
NS
_l
='.r.
@s
_P<
ts
=f
- =
3.E. >;
.3
!1r st :;
2P ia
.J-E'J5
i:.i3e
g +==
g*.-6ai-
.. - =.:a
i.- 11 s<
t=:
O ;
a5:ii
='
{.:TO;.C
(! Z e:--.
oo=
r-iF
,.
Gornjim izborom brojeva L i K, funkcija F postaje neprekidna na kompaktnom

skupu [a , b], pa je prema teoremi 5.42 ona uniformno neprekidna na [a , bj. Ali tada
trivijalno siedi da je uniformno neprekidna na (a, b).
f uniformno
5.48. Pokazati uniformnu neprekidnost sledeihfunkcija na datom

skupu X, ako je:
a) (x) = sinx, X = l' ; b) (x) = cosx, X = l' ; c) (x) _
X = [ 1,
-N
:;t
: ?; iE
?+
; d-?1= :
(5.24)
;-
x=b.
K,
f(x), a< x< b;
*h
i ru
6
f
!
= a;
L,
=.
*.ts z=E.
==='
;A.Ex'
r=a:Ez
(9
5' U
cr $e
:-..Y. E
u 3 ,iF
(5.25)
Napomene.
1) Funkcija F iz (5.24) koja je neprekidna na [a, b] i jednaka f na
(a,b), se naziva
neprekidno prosirenje funkcije sa (a, b) na [a, b].
2) Pretpostavka o monotonosti funkcije u zadatku 5.37 je bitna. Naime, funkcija
g(x) = sin(1/x), x E (0, 1) jeste neprekidna i ogranicena na (0,1), ali se ne.moze
neprekidno prosiriti na ceo interval [0,1] (videti zadatak 5.45 c)).
-(r
1<
r--
IF(x)-KI <Ef4).
Dakle, (Ixt -x2I < S)

iz
(If(xl) f(x2)I <612), pa relacija (5.26) i (5.27)
siedi da je funkcija uniformno neprekidna na
skupu [T, +.0).
Uvedimo sada sledeu funkciju:
F(x) :=
Yb
7Z
i.a
'oA
If (xi) -f(x2)1
\S
l.3
a (*
O =
l=5
O.
ti;t
= 2,.7
*ti:='e
- =E
t-
(x>T
Ostaje da pokazemo da je uniformno neprekidna i na skupu

primetimo da iz (5.25) siedi da za x> > T i x2 > T vali
,
:J
t-i
rDa:;6i-=
= -E
g 'q
.1 rJE Y1 i,
2-":-!e'6=rl
r il 395I
=.- 'o 4--P
f(x), x> n.
(a,T]) (Ixl -x2I < d
f(xq)= Yo) _
Kako je yo < L', to za beskonano mnogo indeksa n vazi (x) < L'. Medutim,
injenica da je niz ( (x))EN opadajui je u kontradikciji sa definicijom broja L'
u (5.22). Dakle mora biti L = L', sto povlaci L = lim
a (x). Kako je (x)nEN
proizvoljan niz koji konvergira ka a, to sledi da vai relacija (5.21).
Na analogan nacin se mole pokazati da leva granina vrednost funkcije u taki b
takode postoji; stavimo
K := hm .f (x).
(5.23)
(b'Xi,x2 E
ll ; _.
==it
,\,, c r*
-r{a'2
E hE=,
S i:-dd
I E
:;s
''. -{5
;- 5-' u'5-'/\* 'ri - x EJt,
----:l
J.LFv,.r- 1,, N f ,=E g' I
(f (x)
$''ii'i'rai3i
yaiv
a=ril
t==i
-' \
fi:
:-g;
- a2 v.! _ __
i
=351r:l
N. a
;T>no
B:
:.jg"s:3
*$:=FiE
::fi"
'
=,a r
f,h'*='
i. {'F =.*
-il* Y
3r t='
:.=.!*.3=.
.:!
:i
,- J.,-
-.*o')',t',
-:
d:ud'-d
J &--3,>L_
x=a;
L,
Na osnovu a), F je uniformno neprekidna na

skupu [a,T], pa je i
neprekidna na (a,T]. To znaci da postoji S > 0 sa osobinorn
(5-.22)
Jasno, ili je L' > L, ili je, kao sto tvrdimo, L' = L.
Ake je L' > L, tada postoji element yo e A sa osobinom L' > yo > L, jer je L infimum skupa A Kako je neprekidga na intervalu (a, b), moiemo primeniti teremu
5.29, koja daje postojanie.jedinstvenog broja xo E (a, b) sa osobinom (xo) = yo.
Iz jednakosti lim = a siedi da postoji no sa osobinom n > no
a <
< xo.
To povlaci implikaciju
.
t)
.D
(dxEllB)
!^
,:--
Neka je E > 0 dato. Tada postoji broj T > koji zavisi od takav da
a,
E,
je
"up
f.)
--
,:
:
L' := lim f (x).
:i-Xii
3: d6a
C :'
)g
N
'rl=i
;;
_:=C
(a,b), takav da je
Prelaskom na podniz (ako je potrebno), mozemo pretpostaviti 1a je niz
(x)EN' opadjui. Prema pretpostavci,.tada je i niz (f(x))EN opadajuci. Kako
za svako n E N vai (a:) > L, to postoji granicna vrednost
x = a.
l-
{-:i+ Ii }E#:;
c)
f:
=
X ii O- !h +
F(x) :_
F,E-f
.'; <
' =;
,::7i
=i
='=: 5
:. 3
iE=E
,
d
$l 3,r,e;
F
?' 5t'gEi, E'[,:if
lr E:.'3= >=
+
E+.:is"=
j#';9il
g+E.:= iil,ig
E FlriiEg
?=o ll
ogranicen odozdo. Skup A ima infimum, koji Carlo obeleziti sa L; pokazimo da je

lim f(x) = L.
(5.21)
lim
rl
!.
lg
lb
t
U tom cilju, neka je..(x)EtY proizvoljni niz brojeva iz intervala
155
ogranien odozgo. Odavde siedi da skup B ima supremum, koji emo obeieziti sa
K; slino kao u a), moie se pokazati jednakost lim
(x) = K.
Da bi pokazali uniformnu neprekidnost
funkcije na (a,+.), stavimo
t>so
;< i.'
oo
E
s_
iSe.: rJ
f ;r:
A:= f((a,b))-=
CyE-Il$i.(3xE(a,b)) y=.f(-x)}
i'
5.2. Uniformna neprekidnost
aogA
---iE i:
; r ?
E-a(
EEE
'+ i:
?
=---'4
i
;.:,--.8
i";i
7^
v) (--
1_
(a, b). Kako je- ogranicena na (a, b), to je skup vredno'sti funkcije
lX'
io
F
:.
tx
rO
a
a
EZ1=_; ,,.ii lel=. 1--S
=:;.8:.
F lav33-' i:-1I--i3-9,
ti
"
-.r 5*<".
IEE;'E:d
\
;::t=;
=f=lF;tiI=
qE :- e'l-rr
ET:
ri iri
3t
3
i
7 Tl_
EYi'd+.;
Bsi;l':
c;.=i;
qlt*-'.;,F.-Af
5ip j'=.ii
-:g
s-o;'
E.=: ig
i I i
o j'tt
lt
r- ;1
cIo
<
i;=
i
s
r
T
l'
t-"
1,J
154
+)
yER
ri
B := .f (a, +co)
(
,,
*
j-
o'
5F
9v='.i-!o
b) Pretpostavimo da je, na primer, funkcija rstua. Slicno kao u a), pokazujemo

postojanje granice L := lim f(x). Tada iz ogranieenosti siedi da je skup
(axe (a;+)) y=f(x)}
F-:*.:
1l
t--
6.1. Uvod
157
^l
h
oLl-)l
5 ,'l
-V
661!{Li
-:?l'q
---: I I
+ -ol
(r--ll
,,<l
'O,()-k-e-o
O!.rt+
6
;A -o
'ilca-:.:]
't5lio
il<roo:
)
> rr-::-<
'=.!\o
-r,Jg2jG)
15
-: i!
!_
-j. N
,,,
* -ik on !I
<+\9 -<
N
rr ,'Y
.E
Il
^
.5-:
- ^\a
!?
i-.xs
v=
-y,
O!
i)
o.
-il-
-<
VJ
o.-.
.v,
)1
g,U
.i>
-N
-s'::
-d
2=.1
,.LJ
>-o.
'Y
-.'o-'a
N^
.io
tr,u
-:o*
.a
|lNoo
sall
oo .=
>N
-s
q,
a)
cl
g1(xo)..
\o
o
k
60
tl
tO
fs (g(xo))
(.6.2)
(a, b)
(c, d) vale sledea tri uslova:
(i) funkcija ima prvi izvod u tacki xo E (a,b);
(ii) funkcija je monotona na intervalu (a, b);
(i) broj f'(x0) je razlicit od nine,
:
f
f
f-'
tada postoji inverzna funkcija

(c,d) -> (a,b) za funkciju f. Pod gornjim
u tackiyo = (x0) je jednak
uslovima, prvi izvod inverzne funkcije
:
f-'
- f'(xo)'
1
(.f-i)'(yo)
Pretpostavimo da jednacina
ili
(,f-i)'(yo)
(6.3)
f'(f h(Yo)).
F(x; ) = 0
(6.4)
definige jedinstvenu funkciju y = f (x);
',)
\ {kat,
k E TG}.
u_r
x (a, b). Tada kazerno da je funkcija

data implicitno jednacinom (6.4).
Pretpostavimo jog da, za neko xo E (a, b), izvod po promenljivoj x funkcije F iz
(6.4) postoji i vazi Fx (xo, yo) 0, gde je yo = (xo). Tada iz relacije (6.2) siedi
da je prvi izvod implicitno date funkcije u tacki xo jednak
)',i
^L-\
=lc
3l:,
v]
(x,'lo)
\o
|{''l
(6.5)
ti
f'(xo)
tl
t
.Y
^t
Ix!
<
Fx(xo,yo)
lii
,ll ,*lt
*ir
x-i
o.J
P9
EE
-1
It*
t>
*1.< ':-llil
li
(ex)'=ex, xER.
x>0.
(lnx)' =
,
O.
E :'
'(8
G-i\
.':. &
i1E
x E R.
x E
C' ;
0, x >
Fi
sin z2x
Ako za funkciju
'd
"^! g
* *oF
- sinx,
(arccos'
x =
1.
O a
(ctgx)' =
f(
<
--.i'
+-;
qV'
ll,'l
l: i<
Il
1-x-'-
Ixl
(cosx)' =
rr
r.
c
d l,r_
t\e(
.i p
i ;i, -l, ia
"x
': i,
.\
b;'
A-
:i
rl
iz
tr
o
l
,-llr,'-.
r (r-- li '
*t*tul\*!l t>
l,
Ir
ncij'
Ooi)Q
(aresinz)'
S
Y'E
: :a,9 -i
lts=
;6_VJ
x>O.
x -Ina' a>O, arA1,
= axac-'
,, ."
a ?- -:
(x)':
r:lF 3;N
a.:
s; P=
- u-i
n ir-
tr _
< -:l
{ ; :-6, a'-:
Jv
R.
(sinx)' = cosx, x E R.
(tgx)' =
17
xER\{(2k,1)n kEZ}.
cos-x
.(av)' = ax -Ina, a>0, xEIIB.
(1ogOx)'
ifi Eox
N
F ox =
.d
'EÊ
EoL'o ?
9'1 TP
O-\;
Tablica izvoda
04
kl>i
\l oo
6J
Sd!9
s s :3 EH
;P:
=
F
Broj h u (6.1) se zove priragtaj nezavisno promenljive x tacki xp; dok s razlika
A
(xo + h)
(xo) zove priras"taj zavisno promenljive u tacki xo. Tak relaciju (6..1) mozemo predstaviti kao granicnu vrednost kolicnika priragtaja zavisno
i priragtaja nezavisno'prmenijive;kada
posldnjitezi nuli.
n EN x
o)u'oFrSAl(a'Jt
=
,9
Le x
: gicl
.sl ;
'o'
*
EE .Is'R,qE,:
.eFS .g
1.! F o; F
; e .iE:E
R;
FS
.9',,o
r.IS
r z sl,.ee is-tH:
i H:niEU
-: 7.:: =f<;'9
grE
:
B! *\Y,E
a,,ii
t! t;E;!1
f u tacki xo.
(x)
h'(xo) =
(6.1)
Ponekad, umesto.f'(xo), pigem L' (4) da bi naglasili da:je.x promenljiva po kojoj

se tra2i izvod.
-f
\:-tqkil
{t
I
':l
a.jlo.;o-14
S
'F
tr
:S
:
c!.- o -i.
tr39=
:r,-q*
Y
Eu;i-"=:
EE:E3!
n'i
S5i
."
I \r_ ( .:
3
N .=r'. -_
:i,i
f,
-q
'C']!
lt A <
*!
^
:y P S,g ,EgeE :
'Es
PS
;N
':
*:-*.'N,tr.=
j
,.r
lim f(xo+h) -.f(xo)

f'(xo) = h--o
(pod uslovrn da postoji) naziva prvi izvod funkcije
"
fi -:.
o)N
*:
E *;
:=r.
>) .E
r.
-., +
\o
E=
6.1. Definicija. Neka je reitlna funkcija dejnisana- na otvorenona intervalu

(a, b) i
neka je xo E. (a, b). Tada se granicna vrednost
Neka funkcija g (a, b)

(c; d) ima prvi izvod u tacki xo E (a, b) i neka funkcija
: (c,d)
II8 ima prvi izvod u tacki g(xo) E
(c,d). Tada prvi izvod u tacki xo
sliene funkcije h= g, h: (a, b)
Il8, postoji n'vazi
Uvod
^t/i !
>
=;
'.-
-.E
.E
r+(
Y
V
g(x)
.sr i;" i -c*-o"

'nEv-)-a , E \^
-V
r>9:4
aa:
.-.-
d
b\.
L\'
f-,'{
tr.-?<
.-.4..-.., 'll
i .-,
oo '
6.
;2-r)-
\o
rh
\J
Izvodi
run
f i g imaju prve izvode na intervalu (a, b), tada je za x E (a, b):

prvi izvod zbira (razlike) f i g jednak ( f (x) f g(x) )' = f (x) g' (x)
prvi izvod proizvoda f i g jednak (f(x) g(x))' = f'(x)g(x)+f(x)g'(x),
i, posebno, (A f (x))' = A f'(x), gde je A proizvoljna realna konstanta;
prvi izvod kolicnika f i g jednak
Cf (x)' f (x)g' (x)
pod uslovom da je g(x) 0.
f'(x)g(.x)
Giava 6
f= f
.lr'-rJ\!
^N-r)cJ
-)4.
a
:(
;: .tr
.S ;
=-'qJy
'!
J!trNcqx
u i : Et<E
I e ;- F.E<.,8
ie i
: E ,=i
r E:tr-6 'r,
< -
'=a-.NNON
i>!r.r^
!D -:
aa
f(
Ako funkcije
6.1
Desni izvod (resp. levi izvod) funkcije u tacki xo, zcen sa f+'(xo) (resp.
'
f(xo +1z) f(x)
xo)> Ppredstavlja
j desnu (res P. levu ranicnu vrednost kolicnika
h
1.
0)O
ag
.ad
EU
!u -:l
xE
>.4
UO
!!/
21
Op.8
'-tl
.:,
>o
il":
-t
t)
*.ia
Ecn
0Je
riN
o(1'
U]
&,
lN
l_t.
\1,1
l'i-
tr
l+
+x2,
7.;
! r-
Neka su date dve funkcije y y(t) i x x(t) iste promenljive ("parametra") t, koje
-1
xE.
x E R.
(arcctgx)' =
imaju. izvod
(a, (3). Tadase funkcija y = f (x), definisana tako da, za svako
+x2'
PDF compression, OCR, web156optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
(arctgx)' =
.;i
co
.r...;",i#!i.|}&xi'
--
\
?
c
,tr
r^
{+
'
'-
.o-
\./
'l
iar
L.
?*uo
I
v
<lD
il
tfD
^-,
Ft
F9
-O
'it
-1
C,
f)a\
*!
ll)
li
It
t;
l+
ar
lt
+:-l
r :.1 I
llr_"i
l=
t<i\\tL\r/l
:l i
Ll---I
i-t
ia
rD
,>:
I+h.+i
4`
li
-xi
= -1;
l
= 0,
rr1.. I
-)"
u tackama xo
it
+x)'-;
x-.
>,'
-)
'.::.
ri
(t
:{\:. :'-,
tF
:_:
^l
Tlr I
4
-1
--11
c:
,*"*"(x)
b)
1;
*:_
ll
-,.
tacki xo =
l5'
r?^\
;?"J
]3
f (x) = x.
ll
i=
f(x)=3;2+.x1, utac,'cixo=-3.
u
c)
C'
Odrediti po definiciji prve izvode sledeiJi funkcija u datint tackaina:

*:l.a
a)
.- :.
,,-o
iY
6..5.
f'(-1)
,Y
d)
-l
= lim -1 +h+1 -0
- I ;.
li
ir
lim
- i D
-}-h+(1+h- 1)aresin
'-
f'(1) =
--6'
trq.i-*l r!'t)
>:6
I i
i,--O.
loJO!
--^td)
c)
- -1 tangenta
.(la
lili
I
iD ''
il
I
',
;=-;-,-l
()
-:.i :.
t-,.
.+
f_ .
i
,jr-
l.'l
i-i*-l
tt
t.
t\.
l-
:.=
rr
r.)n
ra.
!1
th
N
E
rl
A,
:) = iirr
--
h=o+
I.J
n
--l ._i-"
(
,.
l\_-!
I ,
lim i+l'-` =
f/(01= ir-0
lr
la
l'-l
l-.r-l
l, 95=isl
ltl
l^lll
N/1+(-1+h)-y
-O
li
-8
f/() _ lim(z+h)(2+;-I)=-(2+h-2)3-0 rJl
lr
lCr
-.1
:-ll-
'rll
<
lrlr=
i
t.-
l-\1.
l+ B.E. _l
ti)
l
iJ+
i,-0 v?.-I;.,;2
i l_ tr iii
t\- I rir5
-i .;r. --) b
XX-,,5!
3. -t'' ll
tm
i:.-:
I;'
i,-,o
il
l+
l=
lr
t*
l*l-
l+
i=
l-
l-+
l<
VI+I+h-f = lim
''
lim
[5
=
'-
,2)'
11'
Geometrijski, poslednja jednakost znaci da je vertikalna prava x

grafika funkcije u tacci (-1,0).
.^
t\
<!:
-i
Ova teorema ne vati za funkcije dve ili vite

promenljivih.
'
f'
f +(-l)=
.JAh
i-.
d Pr
-S X =i
:
:. -,:.
Or;.
-'.
f'
l:O
A I
a)a-o'-E'N
*-':
sl
ii---:i=6.i.'ira.E
;'Y)_r :i!>?27
-!'i=>t!
--' e.o-:1r
I
l-
oe
tl
f('
>H
b))
(6.9)
pod uslovom da je funkcija diferencijabilna u taki xo i h je "malo".

Neka funkcija ima prvi izvod u
svakoj tacki x E (a,b). Tada se funkcija
(a, b) -> R zove prvi izvod funkcije na. (a, b).
Ako prvi izvod funkcije
u tacki xo E (a, b) postoji, tada se on zove
drugi
izvod funkcije
u tacki xo i oznaava se sa
"(xo). Analogno se definigu i
trei, cetvrti, ..., n-ti izvodi funkcije u taki xo, i
oznacavaju se respektivno
i
Saf ////.lxo),f , a )(xo),..., fl n1(xo).
No
Iz definicije 6.1, siedi f'(0) = 1im i'(i'-_1)2

h-C
-
f'(1) = lim
h-o (i+h)(t+/t-12(1+h-2)3-0
-a)
\
--<
--l
!<sr+
aEt i--;;i lE$l -:
j-
ii
LJ;
rlS-r'gE
qr;-3Ei=5?
.d':-=x"'e-î
h,
.xo)
f (xo i (.x-.
Rsenja.
Na osnov definicije 6.2 i teoreme 6.3, imam siedecu

pribliznu formulu:
f(xo+h) tif(xo)+f'(xo)
r
T=
t,
E'is +i
d-'= e$
65;
g
(6.8)
f(x)=x(x-1)2(x-2)3; x.Ell~3', utaekaria.xo=0, =I,x2=2;

b) f (x) = x/1 +x, x> -1, u tackama xo = 1, xi - 0, i desni izvod u tacki .x.2 - -1;
e) f(x)..=x+(x-1)aresinVx/(x-I-1),x>0, utackixo=l;
d) f(x)=/x+1, xER, utackixo=-1.
ll
.=R
(x) dx.
.: -Ci:'
ir i:: sit':5
3
\
=i:>+*'Ei,!,
;:
-a!--r'=*'r:
ol i-1c:: i
zri-
df (x) = f
T (xo, (xo))
a)
'a.
s,E
;*
6 r-o-Tea sir ;! s- ;,*

;S
-=:
gir
f \[,*'=H
1
r,B.,]-=3
= +:
d
; ti ,.i. I
;!
--a
-*
:'iS
Za funkciju I(x) = x, .x E 1I8, je D =1 za svako x E

ill, pa. je (dl(x)){h) _ (dx) (h) -1 h = h, h E R.
Sada siedi, izostavljanjem priragtaja h, a na osnovu teoreme 6.3:
'z
(d f(x) )(h) = D h, h E R.
[;
&*
h'["
-,(r
f
(6.10)
6.4. Odrediti; po definiciji, prve izvode sledeih funkcija-u datim-tackama:
riti*
(a, b) ako i samo
(a, b),. tada se prava
Zadaci
6.1.1
Iz definicije 6.2 siedi da je broj D iz (6.7)

jednak broju f'(xo), tj. vrednosti prvog
izvoda funkcije u tacki xo, ili D = f'(xo). Diferencijal
diferencijabilne funkcije
u taki x je linearna funkceja d (x) IIR
prirastaja h, data sa
a<
(D
u.
tsi
O.
Ff
>.
uJ!r
. !l -\
N"o
(6.7)
.P
r
.S
:
X.
;
.'
Rje diferencijabilna u tacki xo
F -Sii..e.=.
:i'.
)'-YO
i-
SIi r t
i -?53*ler: ; i t
i
i?
-{
E
ii;"f i i F E[ ; gF] $ } i
";i33;i?3nir:i:E
: . :-:
Si6iS,!
f
6.3. Teorema. Funkcija

(a, b) -->
ako in.:a prvi izvod u toj tacki.1
O.
je diferencijabilna u tacki-x6 E-(a,.b), ako se
f=f(xo+h)-.f(xo)=Dh+r(h)h,
ima prvi izvod. u tacki xo
(a, b)
Ako je a E (0, ^t/2) U (7t/2, tt) ugao izmedu tangente grafika u tacki xo i pozitivnog
smera x-ose, tada vai
'(xo)
Ako je jog. f'(xo) 0, tada je normala grafika funkcije u T (xo, (No)) ava
D,
(a,b)
0,
)-yo=f'(xo)(x-xo),
=
gde je yo f (.xo), zove tangenta grafika funkcije fi u tack.i
4
=
1+
3$
;e
c,
:*
:='6
$ ,$ il,? *t; s - 3 5
S
3=]
i
i
: :t;
=1.
F
iEe.
;E
*
;:
tr N
sE_ ? x
s*
-\
s
:.u'
:=
Ei:
;i '-$+ 3-3 I {
e [i
S:
e,
159
.Ako funkcija
(6.6)
za neko D (koje zavisi od tacke xo, ali ne i od

lim r(h)
prirastaja h) i vazi h-->0
6O\
E'
FE
ra
"9
o'-
(a,0),
njen pri-rastaj Af u xo ,node pisati u obliku
!"'
Sf n
-Ei
ai
Fi
F;
c
iS E
:_ fF-r3
a
b
; ii.:
:.=E -:,=. F
i+ i'*;-i
I :*
3.ru b. ; ,t
s
=
?,?- :qE
ir ;ii
;T : q, So i =i= il.
=
Ff;'n.1=ar
.33r s: E: q i-" i:
i-.ia i:1.
SI 1.rr Ee +
S:s
*5
ii:-=,i'ilrE
$
sir;$*'
;rl
'i*;
i:;ii+g
gi
;;
i,,
:-
to E
= xo. Ocevidno da (6.6) ima smisla samo za one za

to
koje je x; (to)
*?
* ti
s*
xs
3;
I:
*' i-
E
;.Fi
iE
i'5
:-=i N
r'
=E:
r;;
-::,
-r \G
iF
;v
j*;,
jf:*
.E:
o!
gde je x(to)
!-
y'(xo) = y(to,
x; (to/
6.1. Uvod
= x(t) dodeljuje broj y = y(t), zove

parametarska funkcija.
Prvi izvod parametarske funkcije y = f (x) u tacki xo je dat sa
t E (a,13), broju x
cr
Nl
;s
Giava 6. Iz vodi
ai
158
.tG,lUobjuliw
\o
tl
(,
r?-r
bo
<+
il
'+ lc.l
:=
!
Eo
l.l
c-]
lcr
il
,a tl..
o
It
-. l+
:^lh
-l=
-lm
N
cd
O.
erts
.= l=
ll
l'
I
^
)N
6ll
;s
ql-
*L{
*f-
50
xln3lnxlnlog7x
a
lr
ltr
)1
ls
tP,
lr
bo
lo
l@
l9
-+L s
|m
-lo lo
l-
OO bi
/\
_bo rk
/\"
,.
-
*t
.d
\-
!>-
! ..
uuJ
>k
& {'a
ru
il
Ilk;
nl
*lk
l<t
lr
il,
lr-I
| ?
xE
f' (x) = sh2x

llr
,l
-llN
tJxx q*
,i:
t
U
.:
It,
,i-
lt
ô
.:
d)
LI
llt
+\
As
c*
il
'
f' (x) _ x2 "
ll+
il-
t"
f)
1
1
f'(x) = ch?x
c)
rll
i;
f'(x) = shx.
b)
zl^
Lu
;'
r*
lr
'
l^:rl
Ilr
+
ll
.\a
..tl
O
t\\
! lcgq
..1
f' (x) = ,/x2 +
f (x) = thx, x E
t
_t
il
(3
.<
dil
Lf
(x
llr
&
rr
x2+1+x vxz1-x
t,
l[-
'l'
,il,
VX2-+1+X
>llt.5
> 6
-L
^
ll+.i
!M!i.'
r-r!l-6
>l >*to.t -i
l+ll-r-
lNllNuN
tkt:
llrri
.k,
IIk;,
_i
I
-+i-
--i
I 5
"t
cos x
,i
u
; ;
&rllt
r
A
<a,;xE
i-
q-
ia
IU
-*il+u-e
IbI
Ya21b2aresinQ+bsb,
1
b+sinx- 1/b2-a2
h) f(x) =
a+bsinx
1/b2 a21n
''L
J-
9a
x E IIk;
lll
\
t
f(x) = 2 arctg
2, x E (-1,1);
f)f(x) = ln(1n2(1n3(x2))); x # 0;
d)
ol
?
a
pt.
VX
b) f(x) =
..
0;
f(x) =coscoscoscos2x, x
eQ
*\a
-,,
f (x) = e`'+ eev +
'\_R
)-\<
e)
c)
ii
-:-k
Ra
=* -l)i i
di3-r
.:J l-\
u "/
+tlt
(- s)
&
|l L
l|t
l:>
llll
rt
xEIlk..
tu
3Z/(1+.x4)2
x E R.
&
llN
l--.:
ll ,'
Resenja.
c)
d)
a)
f'(x)
f (2k+1)2' kEZ.
g)
51
f (x) = 2 sin cos cos cos 2x

f,(x)
1
1
+x2'
e)
Nj
4x3
I
H'c'r ::
:--
lt
r5.q
llo
l;
tr)
'r
u,
;,=
-2,2);
< Ibl
+11,1 s
lm tt
r",
(1+x4)3
f(x)=
c.j
6l
; ";
!n
U
9
La
(2tg''x)'=61n332t53x cos2x
.
c)
111;
II
cd
ll+
[-
I --->
to0
;
l--9,:L
l+ ;si-ll1
#
!
-= -llt- r x 3
3
rltr'-.l-al3:i
ll
<
*i<lN
g)f(x)=
x > 7.
ff(x) = -sin
cos arcctger (arcctgex)'
(sinarcctge')` = sm
arcctg e`
arcctg ex
eZ:r
=
xElk
1
TY
\l
:-l
:l
+_
xt
..1
I !l--
Ila
lllk
li .
,,
]+1+x (1+ `'1+xa)2

tg
.Sa
te
->
c.loA
+l
2r5'-oE:'
:
!
l-=
,,
e) f'(x)=32t53t1n3
illl: = J --li'
llll: ; .:! 'l)
ll l>=
lll-. :t:! .it j-i
l->
:..
:r ,
,':,,
l<
l:;;;l:
{
6V
-1..
1
'
_ -(
u(x )) 3 u/x
'( ) _
3
:pl 3-l:
ir
llll
',.
'-i:.;
r;
-:
I,;
'\' a
i-5 lli--, '1
-' | l--*'
,,
dobijamo
J
,f'(x )
(0,n/2).
Je
log5log7x log7x x 1n31n51n7
1+x`t, xE][k;
f (x) = log31og51og7x,
(0,70);
i*
r
T."ll
1+/1+
d) f(x)=ln sin arcctg`, x

'
l-
a->
'8
NGEa=
x= 1+x
Smenom itii( x)
b) .f'(x)
d)
rul
-O
,.i
(, A
*-trCl(--:trr^
?
| ;
x
+l-lIt>
-rLl3
.'|
1} cosx'
Resenja.
a
a)
rl
t,
lJ
lr
i*
ll
?-, s
l
il
\ ;;;l^rr
f (x) _ In
a)
-l
::-
r\
a a'j7cgo-<
e)
2e2.,
xE
4 tg -2,
6.9. Odrediti prve izvode sledih funkcija:
x> -1.
Odreditipne izvode sledecih ftuakcija:

a) f (x) = i/1 +x4, x E 1!k:
b) f(x) =
c).f(x)=32t53`, `x#(2k+1)2,kE7G;
a) f'(x) = chx.
Rezultati.
+1)
e)f(x)=1n(.x+1/x2+1),xEIlk; 0 f(x)=1n(x+x2-1),lx1>1.
0;
sinh
lim -2sin(2x+h)
= -2sin(2x).
h-.o
h
b) f(x) = chx, x E
e)
l<
'i- |
N:
a ta
I
-=-c e
+l r
ol
h.
EY
^\
i-
_o
io
ho
6.7.
=+
r'i
JL
:-e
e\
d) f'(x)
f
d) f(x) = cthx, x
rr
-rl-l.
x+1'
= lim cos(2(x+h)) cos(2.x)
- -In ( p okazati! ), to
Ina
f' (x) _
,
2 dobijamo
a) (x) = shx, x E TR;
1/h
x+1lnino.lx+1)
vazi logo
g
(log5 log7 x)'
31og51og7 x
paralelna sa y-osom.
--:
il;_-
(\ ,
lra lr
k
I jZ \-/
-_ )O
c5
.bt
al
.=- -'I
_j
(Y+i)/r,
\i
=l
=
3O Jr
= fil
N
I
a> 0 i a
ln cos
^l\
,>@
ll.!
ll^
il-.
ltlt
txLt
[-ilF
tt-,?
lo;>,
tt\l
ll^
l*
ll
I]
ilJ
t\<u<
t,r
t-
lt,-l
llf
lr
ll \ll=
ll ,
itr
llJ
(-/
Jl o
..--<Y
';-d:l
,U:i2,H
!i
f u tacki x=
lim In(x-hh+1)-1n(x+1) = lim in

f'(x) = h-0
1}
h-0
\k
{?
(x-1+h)2+-1)(x-1+h)+ (x-1)2 3(x-1)2

Utackix=l je 'f+(1)= inn 3h-a=+... i f'(1)= lim 3h-=+00; sto
h
h--o+,
h-,oh
e)
ll
ol
r*l
ltl
Irl
>l
ll
://(--,x
znaci da je tangenta grafika funkcije
ii.r
t----al-\l
li
t
=-'Z
.=Jo
ll '
li*
ho
6.8. Odrediti prve izvode sledeih fuukeija:
l* l.: l;> :l , *l
\ llt
l'+r-=l 9 +l
.r+h-1- x-1
t\l
lt
ll -<-:l
r E ^lE] lY
: A +l
= lim
1im
lrl
(-l
je: f'(x) =
b) Za x
<
.:1 id
1l- -ll
?
h-.o
f (x) = ln
-x'--2x = 2x+2.
N
c.l
+-
f' (x)
:J.
'N
,==
a)
il+
o,,
Resenja.
= lim (.x+/a)2-F2(.x+h)
f) Kako za x>
-tNls
,f (.x)
d)
xEI1k;
= cos(2.x), x E R.
f(x)= 3x-1,
,.y
c)
b)
161
f (x) = 41n (e2") - 41n cos-,x2 = x2 -
e) Iz
Li
a)
f'(-3) = -3.
c)
tacki x sledeih funkcija:
.f (x) = X2 + 2x, x E I"

f(x) = 1n(x + 1), x > -1;
6.1. Uvod
6.6. Odrediti
po defiraiciji prve izvode u
f'(1) = -3. b) f'(0) = 2/3, f'(--1) ne postoji.
Rezultati. a)
Giava 6. Izvodi
*;
160
f'(x)
a+bsinx
z)
5x6)
b)
f' (x) = 8x.
sin cos cos 2x sin cos 2x sin 2x.
f'(x) =ex+exeer+exeecee.
f'(x) _
12
,
xl
1nx2 ln(ln3(x2))
h) f1(x) =
sa
a+bsinx (uporediti
g)!).
6.10. Odrediti prve izvode sledeih funkcija:

a) f(x) = xx,.x > 0;
x > 0;
b) 1(x) =
e) f(x)
)x, x > 0;
=
d) (x) xsinx x > 0; e) (x) = (sinx)cosx sinx > 0; f) f(X) = (2+slnx)x, X
=(f
+ ear
ri
f
ctg(arcctg(e'))!
1-!-e2^
:*
o.
z !!'
$E
L.
'
-- >
0 h
=-i=
l
'hi
i= -l
'-'
ii
T, )
:-. |
E'
; .j
-=
E' ,-..
-:: -.. k.
Ei
e
n
(D
ri c
n
,
2
+ T 7.'
5' -Z
a*31:. l! r:
*. !-
6 sts."'' EFF
h.'. E
d'a
Er: #::
6
iy lA,i lp:
e =t
9F=
_on3E*
;
Z
;"*O=;r'NA-.].:5
,
A
x- 5
-h
3=i=
='
g .
E:R
trE '-9'a'.-'l
I
*.
,,
Z
u o \-
iJ h
rD-
fS[B?a=:
: tl o -; I E q P
3 r ^-irnF,-^)
Ei>'E')Lo
'^.\'a
@; 6
bi
(D
E,',E.:B.B.f
* o .-'.:' b. E. a
6U
+-r
H.l=a--_;1
llA-N
il,
c i U
.-'f-, ,"':'o=6
Ii
1D
zah>Oje r(h)=1D, azah<Oje r(h)==1D. Kakoje
ra -i
f -f
-11
@.
'
- --
1D
za svako D, granicna vrednost u nuli ostatka r(h) ne postoji, to siedi da

funkcija
nije diferencijabilna u tacki nula:
-ii
lim
f+(0) = h-.o+
=
P
2+sinx
O.
E-F!!?v_51C
XCOSx
il :
sinx.
ln(2 + sinx) +
-01<E.
diferencijabilna u 0 (tj. bez korisenja pomentite teoreme).

Neka se prirastaj funkcije u tacki x = -0 moze zapisati kao (h)
(0) = D
h+ r(h) h, odnosno 1121 = (D + r(h) ) h, gde je h priras"taj nezavisno prmenljive.
Pokazaemo da
r(h) ne postoji, bilo kako da izaberemo konstantu D. Ustvari,
limo
lli O."
R diferencijabilna u tacki xo E (a, b), tada je u toi taki

6.11. Ako je fimkcija
(a, b)
takode neprekidna. Pokazati.
:
er
da
f.t(x) = ex In(2+sins)
Ix
f nema pivi izvod u tacki 0, to iz teoreme 6.3 siedi

f nije diferencijabilna Sada emo direktno pokazati da funkeija f nije
c) Kako je u b) pokazano da
sledi
-10I =
f u tacki Oje
mora u toj tacki imati i prvi izvod.
2
+lnx)
f je f'(x) = e sinxinx (cosxlnx+ sinx\

z /
erin(2-hsinx)
1-xI
Napomena. Ovaj primer pokazuje da funkcija koja je neprekidna ii'nekgj tacki ne
E'r. E,
^ L. -:=,+.-i*=. :P ri;o
6-:- tt E B -.
ff - a=i-.-.i
-
21/4
g N ,?et* T=-.- :: F ? ,, ='

'T >:
;fi':oii=o,R
E= j:5 F _ ?=
ci
::.*eai
>J
t=- 5
:-* io t--,
s
_-: 1
=-:-A o- =,=\t
=...r'i
t + ,-_
,:
:
t
X:-l
=
=. v --.r.
ri
io
i{:
$
i n
Ei
tri,
i.f
P
= x,A Inx+2
= ecosxlnsi"x, imamo ft(x) = ecosxlnsinx (_ sinxln sinx+ cos
e) Iz jednakosti f(x)
+-
3-; [--,
*:
cEsBlR,r3!
5. c 7 *
= i.tt =- 9
='H 9--=
d) Prvi izvod funkcije
f (x) =
= e(xin x)/2 to je f'(x) = e(=ln.x)i2
c) Kako je f(x)
f) Iz
\lnx
21/4
O(=:.0
x> O, sledi fl (x) = efrinx
O.Jo
fix
<
(resp. f'_(0) = hh Ih1h

let
Kako su prethodne granine vrednosti razlicite, f: nema prvi izvod u taki nula O.
=*vNs;3=J.;I
E'l"
E
oa 3;p
d--5"-='7*o
b) Desni (resp. levi) izvod funkcije
.0'ia
7.='
z \
-!
g
e.^
E:i
elY' 6 o -:r
b) Iz f(x)
(ln x+ 1).
01
1x
If(-=)-f(o)I _
'6;;+re-;"1538
=.BN P=-Z+.*F =E
' = y(inx+ 1). Posle zamene y = (x) = xC, dobijamo y'.=

f'(.x) =
a) Neka je E > 0 dato. Tada za
u
-lc
Ê g
163
Resenja.
3 3
6.1. Uvod
ar
9\
Glava 6. Izvodi
Resenja.
x > 0, pa je
a) Funkcija se moze napisati kao f (x) =
'(x) = e"rinx(Inx+ 1) = xr(lnx+ 1).
Prvi izvod date funkcije se moze odrediti i tako da se prvo logaritmuje jednakost
y = xx, sto daje ln y = xlnx. Diferenciranjem ove jednakosti siedi: y =1nx+ 1, ili
.:
0,
Res"enja.
x'
' -rls1
fli
a
)
G.
'A
x_
!:'
a) (i) Funkcija jeste proizvod cive neprekidne funkcije na R, pa je neprekidna na

celom skupu R.
^(D
'i-o
E
U
lO-!
<
"
ll -rn
j''>
-'
-*,cp cq
N
x
@ a
Posled.JxI = x.sgnx, x E I" , to mozemo pisati x Ix1= x2 sgn.x, x E

nja funkcija ima prvi izvod za svako x 0, i vazi f'(x) = 2x sgnx = 21x1, x O.
h2 sgnh-0
Prvi izvod funkcije u tacki nula takode postoji: f'(0) = lim
0
(ii) Kako je
l1 llil
f nema prvi izvod u'taai x = 0;

f nije diferencijabilna u tacki x = O.
# 0;
'\ :. '+, .
--a
? iE
N.Yl+
x1, x E R. Pokazati da:

x 0;
E.
<
'9
(21DI+1)2IDI+1
IhI
tr x!
tako da je za
O'
VX
tl
9rP
&.,
-1
gc
-oP
'O
+r
Qb
P o
Pt-
-H
sin(1/x), x
0,.
al -t{ N,
tJ -' 3
b)
a\a
f
f neprekidna funkcija u taai
f (x) =
iD III,
a) je
je definisana sa
*J.
dad6
,
1
If(xo+h)-f(xo)I: (IDI+Ir(h)I)IhI <

6.12. Funkcija
5P:E
A--CO
-@N.
AN
s.+ll
/:_--\
.l,L
2IDI
d.
!.N^9
min
x 0;
0,
x=0;
{
gde je a pozitivan parametar.
x = 0;
0,
x2 sin(1 /x),
'd
:=
xsin(1/x), x=0;
cos3 x1, x E R;
o.?il';
({rD-.a;,a
' *. cro
5N5!
,r<!!/PU"N
S.
N-o'='
DJN
.e
postoji
f (x) =
f(x)
(!
(1r(h)1<i4+1).
o
q<
>
<61)
d)
t+
i'6
r" *.=:
=
r:.**O*
i'A = :'
N-PD
I
Q-*
a !r) e 4 ia
Y
L.
a
='.o
X *\
5
=
:s,
(dhEIIB)
Tada za dato
N$e'
v)) a\
O
brht@<
;a+T-
..v
-='
DJ.
i.H
rn
H^
S.
3aj
5
o5
*b(
ii
Xo<F)
Sv
i.rc
8.:
0a
'
gde D ne zavisi od h, dok ostatak r(h) zadovoljava uslov lim r(h) = O. Kako je
h-0
r(h) ograniceno (na primer) sa ID1 1 za IhI 'dovoljno malo, to. postoji 61 > 0 tako
da vai sledea implikacija:
6.13. Odrediti skupove na kojima su prvi izvodi sledeih fimkcija

(i) neprekidni; (ii) diferencijabilni; (iii) neprekidno di'ferencijabilni, ako je:
a) f(x)=x1xI, xE le; b) f(x)=2nIxI, x 0; c) f(x)=I(x+2)2(x-1)31, xE
TD
-1_ /-r\
$-
9.3 d \
f(xo+h)-f(4) =Dh+r(h) h,
L.
-'
+:
: _- Y.\
,f
o
\
i-:-
ED
rJ
(l
(D
(!
q<
6
Resenje. Po definiciji 6.2, prirastaj funkcije f u xo se mole pisati
,N
tm
lq
lq't
J:J
r\
vt)
f
h-40
h
e)
O(
-:-:?;
-':-.
162
f)
\o
-.;i4ca\
\^:="
looiv
..c
,=
-kr
':-du
=-l:NN
L g
,>oHz<d
tr S0 _VE iij
!v,J.r-,2
o-
H.:o,5=ci
tr
O g
J^!-9Y
\)sYL-*r
e((qo
o
o'
.6
;"
q R = E!
a a gi
E-..5=
E
v
.X *
H :x
o.
u\dv+
d--.cooo\^
|i IU,
E
il
-d
tr6
9 F tr.H
>r3
cd i
JE
'r'cd
--
os.X
!N*!
-
'R> -o a
-V a =&,
'-
v-
cH
><
,/\
!=;i
A=
\-'
.c\
)()
Y Y
C,
cd
arctgx,
< i;
t.xl
xEQ;
xEIIB\Q.
0,
lE
8-U
'_9
q-il:
.!r't
ll o
.:- y
j. 6
< -
a;
Ca
Ea'?
ct
-Jl
rE
,/-|
O It
-i
rr
lim 2-(h+2)-0=-1
hoh
-,
vl
^l
tl*.dl
rlN
Nl
rl
=:1,
sl
lr
0)
I
+J
-t
ll
.t,-
=l
.-i
f(2) = lim (2-(2+h))(3-(2+h))
rl
\l
.Jl 3l
rl
f(2+)
Nl
vr
ll
lim
ho+
\l
Nr
ll
ll E
1 i-
!:b"ro
t1-a{<
trT Jl
=ru
(i
I r
(-c\l\l*
_,.-,o
=l*:i*
+l 1l
.Er-Vtr
e:i
< =
.E
Q)-
'aa
^'-.;-;Nu
a
v
6, =
.-O *_V
.,|
=tr
^
moo:
.i;sd
\:.H
|{te
ll a
O*
'(.r^.L
u o
.,.:
6L)
-o -:z
9=
H.;
-cl.Oifi
*::
o*=:
,-tr-)
\
= $
tD
-q
r
'I E
i;.=
e,
o
s -.ri
tr
;F -d
E;a.il;
::,,! ., ,, aE
>
E
d
':'o
9
*3
trl
+
':-l
1
1-(-1+h)
'* iaJ
ll
11.
,.\l
!-i
il-_
il
trc
E1
ssgn(-1+hi+1-1111-1 -(-4)
-l
&i
6i
!l
rl
\-]
-l
-1+h.+1
-l.
h-,o+h
arctg
_ iN
ri
il
rlr-l
ll, Tl^l
Tl
li
TI
+ i-
lim
lim r(-1+h)-f(-1) = lim

it-,0h
h-)-
.,'l
..,1
--t'
,1
-t
ql -l l-. -.-l
'i-= bo +l
E
-i
i_l
h
Eq cto
(rl
arctg(-1+h)+arctg1 =
7
+l
.=?
'l..- -o6
rj,
= lim arctg(-1+h)+/4
Fi
^t
Li
Yl
cl
lim
h-,o+
,t -=l_ rl
:lq
{l^l<'l
+l
ll-lurrl +irl
:.
:l
.E?
lim
o+
f(-1+h)-f(-1)
\-l
'-
C)
f je neprekidna na R. Kako je
t-
,i
-v
E N xc-.r x -!0J
tr
^
h
'
I
rl
f'
-1, x<2;
2x-5, 2<x<3;
x>3.
1,
,f..(---- 1)
:=
.,i--
E-:
frl-
(6.12)
L.
0,
f+` -1)
I
->o
b) Funkcija
tr
-o
-= limlisin(r/h) =
:--> ..
\.:
/h) -0
f'(2) postoji i ima vrednost -1: Slicno pokazujemo da je f-'(3) = f+'(3) = 1,

pa je f'(3) = 1. To znaci da funkcija (prvi izvod funkcije f) postoji na I[8 i vai
to
hZ
vazi
1im
h-,J
f (0)
(Jilr
Otr
0 imamo
jer za x
d)'.f(x)
x>o;
lim f(2+h)-f(2)
oh
I[8,
x < 0;
,
skupuIIB. Kako je
f'(x) = 2xsin(i/x) ,,
cos(1/x), dok za x
==
;= g I
f je neprekidna na R.
() Izvodna funkcija f' postoji na
f) (i) Funkcija
b) f(.x)
3;
lim f (x) =0 -f (2) i im f(x) = lim f(x) =

f (x) = x-,2+
x-33+
0 f (3), siedi da je funkcija f neprekidna u tackama 2 i 3, pa je, dakle, neprekidna
na ceiom
f'(x) =
Kako granicna vrednost

h) ne postoji, to funkcija
ta
hlimosin(1/
nema prvi izvod u tacki 0.
(iii) Prvi izvod date funkcije je neprekidna funkcija na skupu II8 \ {0}.
!e!!.i
O A
ar^
hsin( 1/h) --0 =
+ 1,
-1/x+1
a) Na osnovu jednkosti lim
\.;:,
f'
<x<
x > 3;
2
Resenja.
e) (i) U.zadatku 5.17 d) je pokazano da je funkcija neprekidna na R.

(ii) i (iii) Za x T 0 vai
(x) = sin(1 /x) (11 x) cos (1 /x) .
f(x) _
e)
x<2;
-x)(3 -x),
x3
f'
_-3
(2
S s
qEEE
'i u i-- =r :=
io-tr
E=E Ei;u=siES=:i;;:s
i_;
1e-: =-^'@.=i: *;.lE-^:;
5E.
)Z PEt,'Zp.
5<-:SgStEeE
2-x,
f()) =
-(3-x),
takode je i desni izvod od u tacki 1 jednak O. To znaci da je f'(1) = 0.

(iii) Funkcija je neprekidna na skupu R i vazi
lim f(x) = 11m(x+2)(5x2 -x--4)1x- = 0= f'(1).
x-1
d) (i) Neprekidnost funkcije na skupu Il8_sledi iz sledeeg tvrdenja.
Ako je funkcija f: A C I[8 --- II8 neprekidna na svorn domenu, tada je i funkcija if ,
data sa (x) := if (x) 1,:x E f1, takode neprekidna na A.
Obrnuto tvrdenje ne mora biti ta6no.
(ii) Kao u c), imamo f'(x) = 3cos2x(- sinx) sgn(cosx)
sin(2x) cosxl/2,
za svako x E R.
(iii) Funkcija je neprekidna na skupu R.
O'-
6.14. Odrediti najvece skupove na kojima postoje prvi izvodi sledeeih funkcija:
a -t
:
)-
-.
f'
a)
I((1+h)+2)2((1+h)-1)31-0 _ lim (3+h)2013

lim
(i)= h-aoh
h
f
f'
g) Slicno kao u e) i f), siedi da je funkcija neprekidna na R zaa > 0, izvdfnkcija

postoji za a > 1 na IR, i, konacno, je neprekidna funkcija na R za cc > 2.
E
rr-
f'
Napomena. Funkcija
f takode ima prvi izvod u tacki x = 1. Levi izvod od f, u tacki 1, je
Funkcija
f', koja se dobija kao izvod neke funkcije nema nikad prekid
prve vrste, ali, kako smo videli u zadatku pod f), moze imati prekid druge vrste.
g
-Y
_ (x + 2) (5x2 -x 4) Ix
I :E
I |
f'(x) = 2(x+2)(x-1)3sgn(x-1)+(x+2)23(x-1)2sgn(.x--1)
/^--b=
.i-Ch>:=-.
1,
--i
E= e:
(iii) Funkcija f', definisana sa f'(x)=.11x, x

ali nije uniformno neprekidna na (na primer) intervalu (0,1).
c) (i) Funkcija je neprekidna na R.
(ii) Iz f(x) = 1(x+2)2(x- 1)31 _ (x + 2)2 (x 1)3 sgn(x 1), x E R, siedi, za
(iii) Funkcija
cBa
,oo
-1.
= x O.
spa sgnx x,
0; je neprekidna na svom domenu,
165
lira f' (x) =

f' je neprekidna na IR \ {0}. Kako granicna vrednost x-o
tirrn
ne postoji, to f' ima prekid druge vrste u tacki.O.
xo (2xsin(1/x) -cos(1/x))
5 El ih.;i-
iE.r'.s-B:={'9
,--EEEs^:s,4E*
E-"':
E:,
5 e il
4.5
i#
e@
r-E
Yj
J; ?E
lr
tr9
f (x) -1n(xsgnx), x 0, pa je f'(x) = x
Vai
=
iEl"{ dF E x g
?i*-='=-rFil*I.{g:
T
;1;=+e
z-'E
2 b z ,E
?.;E7.-+e
=.EE-|E,:; -a'
| !ti E
rz:' E : :
t ES=
I :: ;=1 : !.'ili=
+:,q'"fE ?* !11 5,oltsS * :iZ g * s:
+.* 5 x ^
iE:
E sE i H=i-,, ; i ri
=L-;EL,sE 5 ? I i :e.iJt:
-L
!
=:Q:-i
'i!:=E;l
Er 7s;51I I i ;l* E; i
it?E=;-i
;-E.?
[ !i sl?lgZi=l
E4,*}='E;
"E
: !E:,"{=,;_
E-E nl ;E?4 =jES
^:l
-s:
I:E; {i!:l +l ;?.
6'4.!t I.YIE]
r ]s'c:
]';=
=
=
EEi*f"rX:1hi
EBr'if+E=:
E.a;EE=E:t
;;i
i_
E ql5-.rHT+
j;F,5_
a=.E ='
e^.>-5Eq<eP
i5 ;; i, ;,i"i,i= i :- : /l ; i E'z: I;'4g-'-5'i3Edi,*;.i,i
i i: AE
=;L i : :;E
.E sE
iEE!=i=;.: i
E
^*.=G.:=:;EE'a'.
E 5;=
(ii)
-j
\J
s'
\o
lim f'(x) = lim(21x1 = 0 = f'(0).

f' je neprekidna u 0, jer je x->o
x-+o
da ne treba ispitivati
na
R
Primetimo
skupu \ {0}.
(i) Funkcija f je neprekidna
u
tacki
ni
definisana.
nuli,
jer u.toj
funkcija f nije
neprekidnost
(iii) Funkcija
b)
6.1. Uvod
Giava 6. Izvodi
164
ts
i/(iTx?), -1<x<1;
-1/ 2, x < -1;
x> 1.
1/2,
1im
e-1/x
x-. o+ x"'
Ako stavimo t := 1/x, tada t
0, rn =
i
r;:jaf
i?il::l{;*x
t:<
: e i;
l E
.i= i * :.: :
=' =
-* c)-
;tr
E'
gi
I A ;
=1,
li
lim
h=.o+
e-1/h
h
Funkcija
O.
d) Funkcija je neprekidna u tacki 0, jer je

(x) 1<ixj za svako x E R. U drsgim
realnim ta6kama funkcija nije neprekidna (moze se
pokazat analogno kao u
zadatku 5.11 b)).
Pokazacemo sada da data funkcija nije diferencijabilna ni u tacci nula. Imamo
f
{ 0,
hEQ;
h ER \Q. )
f nema izvod ni za jedno x E R.
f interval (-e,e). Pokazati da tada vaie sledea tvrdenja.
1,
rn
Q(l1) _
lira Q(h) ne postoji, sto znaci
6.15. Neka je domen funkcije
f neparna neprekidna, tada je f (0) = Q.

2. Prvi izvod neparne (resp. parne) funkcije
jeste parn (resp. neparna) funkcija.
1. Ako je funkcija
S
S
t*
i\:
Dakle, f'(0) =
- f(h)`
h
f(h)--f(0)
Q(h) :.-
l;'
sx,ag
_','-=
(f
\)
>
1,x E
rv;
za fur.kciju f, clam sa
+2,x>0;
f(x)=
e)
f (.x) = shx,
x E R;
c)
f(x)=xz-2x,x_>-1;
f)
f (x) = chx, x > 0.
1Y(x)
f (x) = 2x+ 1, tada je x = X 2.1. Tako je
inverzna za funkciju
1
=2
f. Prvi izvod f-1 je tada (f-1)'(x) = 1/2, x E R.

i f'(f-1(x)) = 2, to iz formule (6.3) sledi
x E
2.,
b) Koristiemo drugi nacin iz a). Iz jednakosti

.
(x - 2)2,
e)
f-1(x) =
1(x))
t'(f
f'(x) =
x> 0 i
dobijamo da je prvi izvod inverzne funkcije f-1. date funkcije
f-1(x) =
f jednak
(.f-1)1(x)=2Jf-1(x)=2(x-2), x>2. -.
Iz
f'(x)-2x-2if-1(x)=Vx+11(jerjef(x)+1=(x-1)z)sledi (f-')'(x)x>-1.
2f-1(x)-2 2/x+1'
Iz f'(x) _ - sinx, x E (0,tt), sledi (f !:)'(x) =

(arccosx)' _
1
sin( f-1.(x))
V1
e) iz f.' (x) = chx, za x E R sledi:
f' je neprekidna na R.
:
F
'
$ .
3g
x>
b)
sin(arccosx)
*'!:1
5
l_+ ft
e_1z //x2
x E (0,7c);
=0,
= 0, pa funkcija f ima prvi izvod u tacki 0.
Tako dobijamo f'(.x) =
f(x)
= cos x,
Drugi nacin. Kako je f'(.x)
d)
is i+ -s.i'!e$uf
a r il E
*
: ;
(0)
+ .dk ,i: ;
Takode je
(e-t/,+1)-1 =
=i"=
f(O+h)-f(0) = lim
f+(0) = lim
h
d)
(6.13)
= I = f (0), to je f takode neprekidna ftinkcija u taki x = 0.

(6.13) stavimo m= 1, onda dobijamo
a kako je lim f(x)

x->0-
3g
"a_=j
lim f(x) = lim e-1/x+1
f(x)=2x+1,xEIll;
(Lakgi nacin da se pokaze poslednja relacija jeste da se in-puta primeni Lopitalovo

pravilo, videti poglavlje 6.4.)
Ftinkcija je neprekidna na skupu R \ {0}. Iz (6.13) za in = 0 siedi
a)
a) Prvi nacin. Ako stavimo y =
e-1/x =
lim
liln t'" e-1 = 0.
-t-+-
Resenja.
0,1, ....
kada x --> 0 + . Prema tome je
X"i
167
6.16. Odrediti prvi izvod inverzne funkcije
c) Pokazimo prvo jednakost:
6.1: Uvod
il-
\t{
!i
f' (x) _
f' (1) = f+(1) =
Analogno dobijamo
e
+
Kor_acno je
F?
-i
$
$ :,1
#F.+I
5F
;;
r
E
ilEE
HrE6+$ 'iE qiE,
rs^^
??i: 3s:3tsi
iE;i*
!S;-"r.-.$IF;iitl.-:
s s:: e.$; B : j ;-t ;g} :!
r
ii
{^!' s ..," itlE -r;;= Ir= Ed.s tB- :5- ;;
Eg
:i:'l:!I
S$;-!,i
l=[i5'
iFi,t
+={E s,6
-.iis
st ns' s- =i';-^-E
;;
[
ii
reH.
g
*s
3l;r
F:;^
l_,r'
_r::-is
-1.+
=s**
[]-E=illB{iS+ir
iiit ^1
S{E r-::[:.
ilsFii}i
'":''s:
?
i3
i
s,^,
;;;"
i'Ii,:''I
+;
; i=lt;il;B
I I F: -f'*
#, f 3.. J ,i gE ,I Z
lf
so
,'',t
lr
+t
E,l
e
s:xA
.*$
:
3
E'E
"=i
-,.1
B
a
11
11
I: ; $ E. /___ x r>
E.
i
;i
*
i
i
[
^,
+l
3$i;'3Ba;;ii=r*=
Eiefr l:
p- s !,-'e
-1.
E'
iE
Giava 6. Izvodi
to funkcija nema prvi izvod u tacki

1/2, pa f'(1) postoji i jednako je 1/2.
Ako u
o\
CT\
lo,
..4
166
(f-1)'
---=
f (arcchx)' =
(areshx)' = ch
(f
1
1/4-2
1'
>
- csz(arccosx)
l
1(.x ))
ch(arcshx)
(
V1
-x2' rE(-1,1)
_
,/i+sh-(areshx)
Vlx
1.
6.17. Odrediti domene i prve izvode za inverzne funkcije sledeih f

nkcij:
al
f(x).=x+lnx,x>0;
b) f(x)==
iryz,x<0.
Resenja.
x+1 > sto znaci da

a) Za x > 0 vazi f'(x) =
0,
postoji jedinstveno odredena funkcija
-1
f inverzna za funkciju , ciji je domen B jednak kodomenu funkcije Ustvari je
B = R; analiticku formulu za
ne moemo eksplicitno odrediti, ali ipak mozemo
j`
::
=,
- +
f f- x,)
ni njen prvi izvod. Iz relacije (6.3). sledi: (f-1)'(x) =
1(
(x
1)/x
E
+
C.l
-o
il
\r
!_!
al
a-l
r\'
I
O
d)
.:a
m l;.il1 >l>
\o
r>
I't
1l
6lt'ri
.llc:Jli
ci -a
i
rr
'Jl
, lL
;ii
-rl*
alrl
-t
ti-l
lii ;l
t.l.
O zr l,:
;11
t'
.:
- li
&
'i: 'L'riorez'a!]
9 cr S o
i ; _V::
I;, -L {\Y_.*
'4
I"'
:
î
il
a
+ : ::
-,.
ifu
1.1
.a f'l
-t-llfe\rt*
| ':
.!
Y(Y2
x(2+xy)
"')
:
Y N
, .-
.: r
.E i
Fei
*;u-.;
E',1 ;r
.i,.-
t EL;
-cost),
-l-I
",
-s
&
tElfB\ {ant kE7L}.
lB
&
rr :
2t+2
sin
(1- cost)
- 3t2t+1-3
;,--
vlN
i-* t-
1l
-{.
slediy'=
tElCi;,
= 6t' -6
I
relaije (6.6), sledi
'.ir
l"
H .-;
., ;
#
6 E 8
f î
g y T5p _j :-;
- 6,
}G -i-]i y; 'rf
l
r
-:;
3 gll
3 i;l=.
tl
3sin2t cost
- -6cos2tsint
:
2ctgt
ctgt'
g :.
E-lE"
= 6cos2t(-sint), y; = 3sin2tcost, to
je
( O,tt 2 )
U
*Y
l-;
) tt)
Iu
lc
-ri'r
5' + 4x2
h l'a
lolx
-+
i
i.
n
tr
ir
d) y = aresin(5x4 + 2) +
"r
f(x)=x3+3x+3.x'
1l>
t;
.- to
i;,ll a
-l-t
! l"r
;t-r
sinx+tgx
a lta,
.{
()
f (x) = 5 arctg(2x+7)e3x+1 + 12x;
b)
11
1);
.5
-)
>
Le
f(x) = 2 Jcos(1/x)+ln(x2+
e--.^r
i>
!!-
\)f
EL\
i5
SIA-r
:3 l=
!h
c)
.\u
A)
FNn
_:iltr
,:-
rxk
:Y+
6.21. Odrediti diferencijale sledeih

funkcija:
exp(sinx + cosx)
L'
q
rf<
6)^.
>a
Resenja.
l
2x
\O
:=,
0)
(J!
x2/cos(1/x)
f u tacki x iz domena
funkcije f dat sa
I
+x2' pa je (vidi relaciju (6.8))
l* -
!I
sin(1/x)
î
+ -o -llt
lt- L )
ll->1 D
\._
_-ll
R l- i
aL
--ll U ic
__ilo
-li
lr.c
f'(x ) =
:N)
f je
ohll
,Y
\,U
'-
diferencijal of
.91
!q
a,y\
>t)
Ntr
a) Prvi izvod funkcije

'u
E I
F
*:'s rjri\-
sledeeih funkcija y = y(x) datih intplicitno:

b) 2x-3y+3 =x2+2y-6x;
ffr1
;,E
'=
T\\
O.qu
O.
Aa
oll
i(.)
i
-E
!)
d>_,
.'l I t.{'.- lLa

>
Ett
r>.1
!!".rtN
I
o^N-1E,,
-t\ t-
ll
-Y2)(04 +YiY2+Y2+2) =
9xv`
-av'
3.):- 2)
= 2(1-cost), y;=2Sint,
b) Iz x;
c*
e
i*$IaBrijf
(Yi
Kako za dy, , y2 vazi yi +yty2 + y22 + 2 > 0, to je yt

(x) = y2 (x) za svako x E R.
Drugi nacin. Ako diferencirajmo po x jednacinu (6.14), pretpostavljajui da je y =
Y( x onda Jje 3y2
1. RegavaJ uci P
Y` Yx '+ 2 Yx
'=
po Yx dobijamo
J
Yx
2+13y2-
+y2 = 4;
.7 r= rl{
itrt
t' a 3 Srs .\I =i +fl.i
.g
a) Iz xj = 2t + 2, y; = 6t2
c) Kako je x
i-lf
i
E
E,g,',- f;c;
E T -S" &.i.
'E - 5i ? =î{',
i 3:i
ili.o
s$ i
Ie : ;= i
.0;6
*
i] -i*,lE{
'ir
r--"
-:{
{s>
5'rE S.,,
I+=
E>
i
-i
-;;i5
ii:r
vi -Yz+2.(Y1 -Y2)
-3
Regenja.
q fj.
2+3y2
n:=
Niril
S )iB
o 6
x'
l::
Yx
EEf hE
*;
:il
E sd
iY -||X
:g:E
f:
E'EE E,i
;*=s
3ttu.si i';:
EgErE
,; e * **'li
XluE -u*: ;" r:
-l!,Ei
Ea"I
i::.'-E;
i ;;aa
+EB
;
,,,., E_ ,
=,tlJ 5SX
+3y3
6(y2- 9)2yy'= 2(2x3 +3x - 1)(6x2 +3), siedi y'- (2'3 +3,x- 1)(2.x' +1).
- 9)2
_9
.>q
-Flil6i-od.d;
EE=tr YE: *i+

,',. ili a rE,E ,il
lsll
*53r 'g;E .; ,ti$ J .l,ie
i
Ii
flE;
r
lF.5i*:qgE
I i*;
iEi
i Eqf5gE:i*
'ii:EftEH
Ii E-*'ii;;,F-E
5a;=,EeE5E 5f
$?Zyi=:=
-E"'g
8.ay2
8x2
6.20. Odrediti prve izvode sledeih paratnetarskih

fiinkcija, datih sa:
a) x=tZ+2t, y=.2t3-6t, t E I";
b) z=2(t-sint), y=2(1
c) x= 2 cos3 t, y= sin3 t, t E (0,7c/2)
Pretpostavimo da postoje dva regenja jednacine (6.14) i oznacimo ih sa yt (x) i

y2(x). Tada je yi + 2yt = x i y3+ 2y2 = x: To znaci da je
x2
- 3y3 - 9xy2y' +3 = 0, siedi v' = -4.x3 -
t) Kako je 2(2+xy)(Y+xy') = 6x, to je y'
Prvi mein. Posle diferenciranja jednaine F(x,y) = 0 po y dobijamo

xy = 2+ 3y2 >
0. (x je funkcija od y). Prema tome, inverzna
funkcija za funkciju x = x(y) postoji
i takode je diferencijabilna na R. Tada vzi (vidi (6.3)):
a)
-L
.f, :L
E-
(6.14)
Resenje. Postojanje funkcije y =y(x) sledi iz teorern o implicitnim funkcijama; u

ovoj knjizi emo pokazati postojanje funkeije y na druga dva"naina.
Neka je funkcija F data sa F (x, y) = y3 + 2y x: Prirnetimo da, za svako fiksno
y E R, F ima izvod FX (po x) za sve z E a[i;; a takode, za svako fiksno x E R, F ima
izvod F', (po y) za sve y. E R.
6.19. Odrediti prve izvode
-=
e) Iz
y' = (-2x + 8)/5.
siedi
2-+2=5,.toje y'=10f--.
d) Iz 4x3 + 8xy2 + 8x2yy'
takva da je
= 1'
2-3y'=2x+2y'-6
j
Kakoje
c)
ts
na-II8
odrediti njen prri izvod yz'.
tJ
b) Iz
'i
':;
=
! :i;Es;;"Hig EE
F:
E
Y(3)
+x2) =
g de Jje x
^tN
Eo m'
o
':.
", ll NI 9'
;--
Pokazati da postoji jedinstvena diferetecijcibilna futakcija
+ 2), = x,
(1
)' (x )_
o:& S
!e!9
1-1-172,
y3
q)
..
y=
>q
A2
f-
-i
izvod Jje
0))
)) N'en
J
*q
regenje (po x) jednaine
169
Regenja.
a) Posle diferenciranja date jednacine po x
(zbog (y2)", = 2yy'); dobijamo 2x +
2)'Y' = 0, ili y' = -x/y.
f-i za f
)='f((-
sto-znai da postoji jedinstvena funkcija
Ee E
2 2
(1+x)
E
l.r-i
=;l^
i =l
.s
sa domenom ( 0 ,
,
: ,r
-=
i ),
I
I
A
*
S
ir
io
E
g= 'g
E 'E
;6
n 7- i it
E
;i_a.,lj
?rl{
| , !! ii ;E
,i
n ^.
'p
i
; :.' E
I ;
OO(,.-
iSne Is.
f'(x) =
LJ
vi
1:
le
iYEF
'l*'S
1'E
b) Za x<-0 vzi
6.1. Uvod
gde je x regenje (po x) jednacine y = x+lnx.

2x
--.i
Giava 6. Izvodi
x+l '
6.18.
rci
oo
\o
168
-l
,r
I l
l-T
lr !.
/.)4
ll
-:l
3.x2
\|\/
-ll* ?
-_)
clir-J
q >
l!lN
+ V5, = 5x;
i_
d) x4 + 4x2y2 - 3xy3 + 3x = 0;
e) (y2-9)3 = (2x3+3x
- 7.
2;
f) (2 + xy)2 =
df(x) =f'(x)dx=
+
dx.
x2 /osl/x) 1+x2)
c)
n,
s3
r-'
eJl\
;,
I
.
"
lll
))
il*
<-r
-{
tr
*=
O'
n
d-
+
:9P
A'^^)' =
ExS
!h
-.1
3i
*h.
:xa
*s
*\
Y;
/Tl
ii
:,
'^,!
.!
:r
ll
L.-
',i o
*@
h.
Y\'
-4_
<\J
::x
Ri
ll
eJ.-
O<!)
Q*.
G:((
P=t'
:il
IM=
* \
o:l\.'s
.n ,
I
-g
a'4!*
i!-:-
^-;
rii
N^NJil
N('^'^-
(6.17)
(x)
)()()
k k1
l
(lu(X)vk+t)(:C)-{(uk+1x)v(x)+ {\JJ
()U1(X)Vk(X)+...
(kk lu(k-1)(x)vn(x)+ ()Uk(X)Vf(X)
k+l
i=o
i()(F+1-)(
c) g(x)
Resenja.
a) Na osnovu pravila o izvodu slozene funkcije siedi
"
g'(x)=2xf (x2),
g" (x) = 4x2 f (x2) + 2f ' (x2),
Kako
f"(1/x) --
f'(Ix).
- f'(lnx))
g'" (x)
-z f "'(lnx) - 3f"(lnx).+2f,:(lnx))
(
(f"(lnx)
= e3xf;u(e)+3e'xfrr(ex)+exf'(e.x)
iJ
g"(x) =
iT
d)
grr,(x)
f"(1/x)
g"(x) =e2xf"(ex)+exf'(ex)r
- f(lnx).
\^.
.-i
c)
t.i
fi(1/x)
3 f'(1/x)
IJ
_-
g"(x) =
-r
z2f'(1/x)r
g'",
g'"(x)=8x3f"'(x2)+12xf"(x2).
I6
gin(x)
(6.16)
g'(x) =
b)
= f(ex); d) g(x)
;:
(6.15)
b) g(x) = f(1/x);
- ,!l t*
='!
()t/(X)Vk_1(X)
a) g(x) = f(x2);
a"),
lim r(x) = 0 (videti definiciju 6.2 i teoremu 6:3). Zamenom

gde za ostatak r vazi .a--ro
x r(x) u (6.16), dobijamo formulu (6.15), koja vazi ako je ;x mnogo manje od a".
.H
+1)
tri puta diferencijabilna na svom domenu. Odrediti g"

ako je funkcija g data sa:
na"-i
fll
il?
x=o
(k
u(
(k)uo+i)(x),(k_,)(x)+ -p JJ
1J
(x)Vk(X)+
+...-+
:v
==:
-f(0) = ncz +x. r(x),
")ln
xE (a,b).
(uJ(X)vkT.J(x)
OA
na"-1'
cosx i,
-=}k+
(MX) v(x))(k))
!--
E-;
3== il:
*n
x -;-
ag :t
6.27. Neka je funkcija
(tj. jxj je mnbgo manji od
Resenje. Ako je f(x)-:= {/a"+ x, tad je f'(0) =

n(a"+x)(1
je f diferencijabilne funkcija u 0, to siedi
.f(r)
1,
li
K a"
0,
il
3\71
c)
Prema principu matematicke indukcije, formula (6.17) je ta6na za sve n E N.

U prethodnom smo koristili jednakost
+ (+i) = (;+i)+ k e N, 0 < j < k -1.
(kj)
=\-
71
pa je /1, 0003
tia" +xra -1-
In1+10,001=0,001.
' 1+
0003 = 0001.
x zadovoljava uslov
pokazati prablrtnu formulu
03
,l
1,
0 - 2,000075
0q
EN
tada je ln(1,001)
0,
2/j_c
= 4,
x > 0, pa za x
,)q
1,
= 0,0003 i x =
6.24. Akoje a > 0, n
= 2+
.E'-sll\X
rv-Gf+.=3i
!96.-
= 0,001i x =
e) Ovde je h
ti+ 2
0, 0003
" ;ii ri
.*
=;
='*
i*-gg
.g
b) Ako je h
:1
0003
f'(x) =
J
(')uu(x)v"i(x);
k/
0, je njen prvi izvod

f(x)
0, 0003, iz formule (6.9) sledi
%
*;
?l ai
c) A=3/1,0003..
x E
.
{,
a) Za funkciju
A=ln(1,001);
"tl-
Resenja.
b)
Ei
A=ti/4,0003;
'='
6.23: Odrediti u priblitnu vrednost broja A, ako je njegova tacna vrednpst data sa
a)
s!,l
(u(x) V(x))(k+1)
'\-
sinxx;
b)
Resenje. Za n = 1 dobija se poznata relacija za izvod proizvoda dve funkci;e. Neka je

1 i x E
relacija (6.17) tacna za n = k; taCja za n
(a,b) vazi
t.\
=0
2
m
2
91-- -(' +v 2(1-m)/nt
)
d(u +v2i - -(u2+1,2`0.-."3), (udu+.vdv).
nz
L.
O\
h.i
(u(x),v(x))(r
= v(x) diferen-
-.1
/1-x 1+=;3
,
da vati Lajbnicova formula:
$ i
a)
6.26. Pretpostavirno da su fiinkcije u = u(x) i v= v(x) n puta diferncijabilne na intervalu (a,b), gde n
Koristei uobicajenu k-onvenciju u()(x) := u(x)), pokazati
(5' 1n5+8x) (5x+4x'-)(cosxsinx).l.dx.

exp(sinx+cosx)
Ei +g :"
\)
E* ; i iis
e'? = a; 1l ; f :: -5 f; :- { ie=i *,-={ sEr q e i :s jE;Is 1 i ie eS
*$-1-:=i?
j_
'o
; E. I =^-il,
^f a--- "e sS[i
ii=,'.
}
i;= 6 i:== *; EB ie {rt :iN f_.
E riL- : E s x " s' :
i
:
,f : iii
\ u`+v
=d(
i
9*:--'l^
?;,v;i.lEii
Resenje. Iz (6.8), dobijamo
?,F. .
o.
arctg(2x+7)e3i+I + 12x1n 12 dx.
V u'--+'-, geie je m E N, m > 1, i ako su .it = u(x) i v

cijabilne fimkcije promenljive x, odrediti diferencijal d (x).
6.22. Ako je
$E+a! -u 'd p
15
+2)2
171-
f(x) _
e3`+I
'i,j *
,(5.x4
1+(2,r +7)'
:. lg -,
l:
20x-1
(5
FiElefqli
i,il :ll ? i;
( /I,
":|
::11 '-'-
E,\
EX I c, Ii ii
$;;E
;$!li,.=r
3i
i]
F+ll
"
-;$:
r
;l
i
lj
H
e;
:'
3R.
; g,
Fil'] rUi
"l_;
? 1;
r:z e E
_
d) dj'(x)
za "malo"
O\
N)
l.'
;' Y- *. ity
i
r:
iidl Z,;ri gr ii
--:l
t3:l'-tiii
i:
tl'"217
} l;
li ,il?
rq,
lil;
F,
F, $ e u, s
e) iz (6.8), sledi d (.a)
6.1. (Nod
6.25. Pokazati .sledece formule:
(cosx+ 1/cos2x)(x3 +3'+3x) -(sinx+tgx)(3x2+3x1n3+3) dx

(r3=3x+3x)2
b) df(x)
d.f(x)
Giava 6. Izvodi
170
Uvod
,*r
rr-
6.1.,
1.73
6.29. Odrediti
< j < n.
j < n, pa u dobijenu jednakost staviti x = O.
j-te izvode i; posbno; f(i) (0)
za
j E N, ako je f data sa:
a) f (x) = ez, x E Il8;

b) f (x) = 2x, x E ii8;
1
d) f (.r) = cosx, x E I[8; e) .f (x) =
Ix! <1;
1 -x'
Resenja.
c)
f(x) = sin.x, x E I[8;
f)
f(x) - in(' +x);
1xj
< I.
,i e f i
S ii ;
:E I H=,1 t i l5 ^- =:---li{
a1
;oX
a) Kako je f'(x) = ex za svako x E I[8, to na osnovu principa matematicke indukcije po

j E N imamo f(i) (x) = ex za sue j E N. Prema tome je f(i) (0) = 1 za sve j E N.
f(4-')(x) ='Sirix,
,s-'N=r, g+;
b) Slino kao pod a), imamo (i) (x) = 2x lni 2, za svako x E l[8 i j E N. Prema tome je
f(J) (0) =1n1 2, J E N.
c) Ako je f(x) = sinx, x E R, tada je f'(x) = cosx, f"(x) = -sinx, f"'(x) = -cosx,
f(4) (x) = sin'x, x E R. Iz jednakosti (x) = f(4) (x) = sinx, x E 1[h, siedi da za svako
x E 118 i svako j E N0 vali
f (4+1) (x) = cosx, f (4j+2) lx) _ - Sinx, f (4i+3) (X) = - COSx,

E N. Tako
EE;
jelz j
E NO:
f (4') (0) = f (4.r+2) (0) = 0
?,
\ l
J Erl
ri F='i-=li
; llri=
:,3 ;d +
'-rl.,i l : -ii,F l
tE
\
\-u
:
X
e
=
E
S
E EF E
=L<
=r
6
a
;
i-
f(")(x) = sin(x+n'2)1, n
f(4J+1)(x) = 1, f(4J+3)(x) =-1.
d) Analogno kao u c), za svako x E R i svako j E N0 imamo
x
() = cos ,.f(4i+a) (.x) _ - sinx, f(4i+2) ()_
-cosx ,f(4J+3) ()
x = sinx,
(4i) x
S e EA +:
; l-E i,- ;
f(")(x) = cos (x+nst/2), n E N.

Posebno je f(4')(0) = 1, f(4j+2)'(0) = -j, f(4i-+1)(0) = f(4i+3)(0) = O.
Proventi da za bj E N vazi f0) (x)
< 1, to povlaci (i) (0)
=u
e}
_(1 x)i+1,
= j!
7
:
,k
a) f (x) =
,''-
=e
6.30. Odrediti f(")(x) ako je, za.1x1 < 1:
d #: t
.b) f(x) =1n(1-x).
b) f(n)(x)=
(jrt x)!
6.31. Odrediti n-te izvode siedeih f,enkcija:
=
a) f(x) x23x+2'x {1,2};
c) f(x) = cos2x, x E IR;
a -I- bx
, 2
a 2 fi`x
e) f(x) = 1n
> 0;
a -bx
b) .f (x)
{-1;1}';
=
d) f(x) sin4x+cos4x, x E R;
f) .t (x) = ea` sin(13x).
,
2.x
Resenja.
a) Data funkcija se moze zapisati kao f(x)
f(':)x )=(- 1"nl

)
Pa j e
P
n!
2
(x-2)"-FI
-2 x-l'
zax
{1,2},
(1-x)+
x
-x)' imamo
1
,1+x
_- (-1)ni1! f
((1+x)+1
(x
(-1)"
b) Poste transformacije
n
.x2-3x+2
- I)+1 )
x
f(x) = x -1 = 2
fO(x).
\(1+x)n+1+(X-1)+1
cos2x= 1/2 + (cos(2x))/2, sledi f(")(x) =

icos(2x+nm/2).
sa
zadatkom
6.29 pod c) i d).)
(Uporediti
d) Iz (x) = 3/4+ (cos(4x))/4, siedi (") (x) = 4n-1 cos(4x+n7t/2), n E N.
c) Iz jednakosti
e) Iz
f'(x) = +bx + a-bx dobijamo f(")(x) = (-1)"-1(n- 1)!b" + (n -1)!b" za

(a+bz)n
(a--bx)'
nEN;a2-b2x2>O.
f) Na osnovu Lajbnicove formule 6.17 imamo

.f(n)(X)
J=0
=
E (')a1'1_3esin(x).
i (e')(l(sin(x))(n-i) i=o
6.32. Odrediti vrednost n-tog izvoda funkcije y(x)
3x-a-2
=
x2
f'(x) = 1+x i f"(x)

Ix1 < 1.
(11x)2,
Pomocu matemaiicke indukcije pokazuje'se da vai f(i)(x) = ( 1)j 1(J-1)! za
(1 +x)i
syako E Ni ;x.l < 1. Daije je f(i) (0) = (-1)-/-1(j _ 1)!.
f) Prvi i drugi izvod date funkcije su jednaki
-1) "n!
+x)' +t
g S,:: .igz,Eg;]s
Uputstvo. Odrediti /34-1)(x) za 0 <
I[l;,
(1
S e e .f J.;lr<{
5E S
E a .a n
sEl{ll;;?1s,?s-!iE=i
{5*-=? ii;l.il:{=,JaiiE;c:',
a1
= PP) (0) / j .,
a) PO (x) =
ii
zadovoljavaju jednakost
i-1 + ...+ a x+
an, x
i-[ aE
o Y 'E'?': i[ Ys
E "
-;
if
-EIE {E
rI ; i; ij #a>
+t
t
za
Et;
E s;;
I
-o
3 ), = * ? c gr! rr i i i
P: (x) = a,.x"
Rezultati.
:^.= i : i ?;-i: i;i, tQ :
ti i t:t ;[i iu PS,lnit* ? !r
0< j < n, polinonra
': rr Li
Pokazati da koeficijenti ai,
'.*
i +, ;,. E
a E; Ir
R ;.1
3 E
:.) XtE
:i ?, s := t &U !tt^=;Za; i="I; if
i=i;E
:s
!
E
f
6.28.
-l
'o
o
$3
G1ava 6. Izvodi
'r3
\c)
t5
C.l
F-
172
Reset>(je. Ako n puta diferenciramo jednakost y(x) (x2
risenjem Lajbnicove formule, dobijamo:

y(")(x)(x2
- 2x + 5) + ny("
Z x = 0 imamo: 5y(") (0)

rekurentna veza
(x) (2x --2)-I
n(n
_ 2x+5
tacki x = O.
- 2x + 5) = 3x + 2,
- 1)
2
,
y( _>.
2.= 0,
- 2nv(i-1) (0) + n(n - 1)y(n-2) (0) = 0,
y(")(0)
ny(n-1) (0)
n(ns
ly(z
2)(O1.
onda, ko-
aa
> 2.
odakle se dobija
(6.18)
i;
t3
E:'iF._ [
r3 ;=i:i
i
q:'i;=
1
ig
:;- I +g :; ?_
i: -= = =_ ig
? *l+ s
+!lta?*;
+{ =li-iii=EE
'*a P: E
t' fi:i'*.;7 ic *
3-
I r
E: E
3z 5
;,
d6
=,E
itrf
6 *e
,J
5?E*#i;-;#;-3 i"3;Ir
:'"3.lri'
II pr i ,>j*-'t3 2,.1.
:a
nasem
:i
rj
=
'E :'s J;B
o_
Cttf ;Ii=T
aA;
?Ze*r;,
5;'
-i
i_13
ri
-.I
I ill
::'l
Nt
= -='
,:
z-o- -.4(sin`(z/2))
-*
_l
= lim f tt/2
r-n/2- 2(sint -1)
I
-- uni
-l
)'i
-|
II
ls
-: =:
lu'.
l-r
=.i.'.'
l':-
li.l
=c
-!' allli 9l
=lr'/l'r
1t' li'A
lim
7\.
(2)-aresin
'; )/ ol
.<
L:i ?l
! S B.F
P d'
;'
==
l,
Di
leo
aresin
,.'
d
- ni
r
l=
p-Y i5
.-.^ lll
ilr
..
_
--
lim
h-4-
1l
<
li
*r;
-l>-
P.
F'
j.
8..E.
;{
i=
1-
i ,.
.-'a
:i ii
:- )
:l-T ''
^q.
l'o
l:1
1--
^-
Pi,i-!,t:d
d>,
+
q:a
'J 2
iL
i=
:
i.
:li
i r
ô= =::
k I
-.p
^ ri
kx+ i bude ?angenta parabole { (x; y) y' =
1
>
Ig
9?
ir.ru
u
'îr-(-i1
ia ls
t
+
6.35. Odrediti parametar k tako da prava y =

4x, x> 0} , i odrediti tacke dodira.
:E:
Y=
3
]
f(G+)i) - f(0)
5[ is
J
it
+\
i.tq
:E
- x..
a o
- ::
f(x) = ex2-1
f
f
9? \_S gs=
"-.rL i t =!D
b)
U.
7naci, trazena tangenta je ustvari y-osa, cija je jednacina x= O.

Jednacina normale u tacki T(0,41/2) je y = 0, sto je ustvar- x--osa.
'
= 4;
= arctgx2, xo = 0;
ts>r
l"( k
a) .f(x) =
z-o- 2(cosz- 1)
fr(, I'
3,
P.g
.=c
i
C
;.
6.34. Odrediti jednacine tangente i normale

grafika u tacki T(xo, f(x0)) sledeih funkcija:
O.
u tacki T(0,0)
l>
lO
a'' 2
>
+ E+ ;.
L
6
il
-N
.r,,:
-'k
oq
X:,+D
-. *. ,f
C: :
o:tnl =
i:
\
L''l
Fii
--k pod uslovom da nagib tangente k(= f'(xo)) nije nula.
- 0),1+x4 odnosno y =
lim
h-00-
Napomena. Ovaj zadatak pokazuje da postoji beskonacno diferencijabilna funkcija

ciji je Maklorenov polinom bilo kog stepena identicki jednak nuli, i pored toga sto
vrednost funkcije nije identicki jednaka nuli.
.
il:ijBHrg;i=iFa>;E:c
*=Ji
:E:11$tn;rr
?:E?
j.a.,t;
rr;F:r++
Ef E Ii'li rs=a
;':'"8-F',ii,E,"E
?! r'
;.
;-
=0.
= 0 za svako n
i clE'
e2
*:
=.4
,,fE,
g
5 CgH f
*i e g E. ;,
<.ts
o :
+;.
Et;
o g
O
-3SP
-i
q
!r*^
*: J
=3?
:'-=t
P 5'::E *r
r/h
0 (x
E'
hQ2"(lIh)
Na osnovu principa matematike indukcije siedi da

je f+n)(0)
odakie sledi postojanje f(n) na
'?
cl"a=eE
eE
F=
)=
- j'(")(0
imamo
y-Yo=kr(x-xo),
Ustvari, trazena tangenta je x-osa, dok je normala

grafika funkcije
y-osa, cija je jednacina x= O.
d) Domen funkcije je interval [-4, 0), jer je apsolutna vrednost argumenta funkcije
arcsin manja ili jednaka 1. Lako se pokazuje da je funkcija neprekidna sa leve
strane u tacki O.
Funkcija nema levi izvod u tacki 0, jer je
:tl
O+h
E N,
n+
(")
= O.
xi-
f(
n E N.
i,'
i':,
4n+1) t0) = iim
f *,U 6F,
!:-:
ri
Pod pretpostavkom da je f+") (0) = 0 za neko n
= 0,
(0)
(n)
': g
'r
:0 <
1l-
-.
il
h--41+
1", -'llF
Dalje imamo fV0) = lim
f (0+h) - f(0) - e-11h
znaci da su i
Potrebno je jo, poka.zati da postoji f(n) (0). Jasno je da je

.
5
3: e
6
\ 5I
xli
sluaju je ki = -4, sto daje jednacinu normale grafika funkcije u tacki T(4,2),
koja je oblika y +4x = 18.
b) Prvi izvod date funkcije je f'(x) = 2xe'-t odakie je nagib tangente k = f (1) = 2.
Jednacina tangente je y- 1 k(x -1), tj. y- 1= 2(x-- 1), ili y- 2x + 1= O.
Jednacina normale grafika funkcije f u tacki T (I ,1) je oblika 2y +x -- 3 = O.
siedi da je y'(0) = O. Prema tome, jednaina tangente je y -0=
c) Iz y -
rl
_il
r-i
t-.+c0 = 0, sto
ll
.='
ri
f(") (x) =
x---.O-
levi i desni izvod funkcije f110 u 0 jednaki nuli.
E +3 -oT=
'"s
'"p
-o !,a
q
<
pl
J-
+'
x-.o+
fi ?= ? P, I3 Y ;
i._ 5
T=
(!
sz
l.ei;,5s trt:-Ftr
ro
::L
i
;.'
=i5
=ls
'>[
*-a*
+
lr o I
J.t=
,,.Dll
il
i v' : ^(x
NO
g)
N)f
\ii
;3
ir
N =".x 1*
x-,o+"
sve x < 0, siedi da je
i' ;';N
PE :irr *\{'1"s
qi
5 A *:r = : + *':
g 3A-S
3
:I I ;.5
3 6'l: i;
= 0, za
hi= S{'J.#E;>H i=l>:'i=

t:.1 +-f,
i'X!a
- t !1 e -ir:
ox'
a
i o:lq.
e so.\
!)
F P Pb- Fi
'53!
-?*ri:
Iz f(") (x)
:=.9#
i E3*5'
=':ii
E
iy+ly
I
=';'Eg;.==lis-',
e,EraLi"iEr*;,
iEi;
=;e5ic*Hiir;- iEI;
+3+ E rq
>
5< fiJ^
rd :---:/
gde je k, =
Ostavljamo citaocu da proved da je f(" )(x) = Q2n(1 /x)e-r/x, gde je Q2.n(x) polinom stepena 2n takav da je Q2(0) = O.
Prema tome, imamo lim f(")(x) = lim Q2r(1/x)e-r/x = lim
Q2n(t)e-' = 0.
!= i'I
!v
'J\
N{
.:
Yr
+e_ /x
E.g
N<S
s
tO :i.l o'
oQ ,/-\.
O- !r
cD6.!l
_\X
f u tacki x je f'(x) =
pa ako stavimo xo = 4, dobijamo
f'(4) = 1/4. Vrednost funkcije f u tacki xo = 4 je yo = f (4) = 2. Tako je jednacina
trazene tangente oblika y -2 = (x - 4), ili 4v -x = 4.
Jednaina normale grafika funkcije f u tacki T (xo, yo) je oblika (relacija (6.11))
ll
,r)o
il*.s
a=
o3
,--
'a
-X3)
i=
13
F3^:y:+3Eg. il
ilH3.:aE***. (:
J(D
Ir)
h/,
.f,
\a-x
=
otoJ
t*
:-
+l
; >-f,
i> N
rS jr_ 6:i= S
j i>:t;l=
l==
)rr
:-':; ? 1= f r,
F
.- +;- X\
E-a +E-i=" nr: ---l
-t":5fi=i'j:
i:
c'x
e-t/x i frrr(x)
Prvi izvod funkcije
= lim 0=0= f (0).

x--olt
Ft
q'\
* P
-N
it
x-po-
moda
R, izuzev
t iE?H?&" F;tYrlo:
CO
ll
x-
cII
FO
f (xo).
rT)
i*'
5'A
'-
-J'
i-oFD
.O.
oxl_\
!r
.r
,l
2ax>Oje f'(x,)= e r/x f(x)=
lim f(x)
v9r
tt \_--l-l I''
ll
.-
e' = 0
= lim
tE
u
5;1
e r/X
x-4)+
oa
â I
= lim
qti=
()
U:i
ai-
il ;,
r.E
oL:
o(.r
7'6x.
lim f(x)
xy0+
ima oblik y yo = k . (x xo ) .
Geometrijska interpretacija prvog izvoda u tacki xo je da je nagib k tangente grafika
funkcije u tacki T (xo, yo) jednak vrednosti prvog izvoda funkcije u xo, tj. k
beskonacno iliferencijabilna na
x < O'
175
Resenja.
a) Jednacina prave sa nagibom (koeficijentom pravca) k-koja prolazi kroz taku T(xo,yo)
formule (6.18),
25
Resenje. Data funkcja je diferencijabilna za sve vrednosti x

tacki x = O. Funkcija je neprekidna u nub,
jer je
PlLi, \o
p^
-t
r.
r \/
9?
*
19
y'(0) =
n 2.
6.33. Pokazati da je funkcja

I[8,
-3 - 4x+
Y(x)
dobijamo y"(0) , i,
d
N ^lr
! l,'.
D irl Y"
-,1-i.
n. I
r":<la
Y( 0`
oll
,d
.F
-A
o-
Iz Jjednakosti
61. Uvod
(;
-t
Glava 6. Izvodi
4--,++J
+-"
--t
i:
i;=49
174
-l
x>
t'.
a.:'
' lr
x>
o s
=t
T.',
: j."
).1
**.
* 2
tit
o< I
;
= a
6'..
c-(=:
ti 5
dve
.Fx9
'
.'E
X-
Data kriva
{P-i-.N(
O.
Ad.
il
1;
!(
xo
R\lr '-lp
li
ilil
$G
,tl
5{
:<
lt"'
;rl
a.tr.
itit
lDa
Resenje.
jeste grafik
funkcije, f; (x) 2,,
0,. i
f(x)
d) f(x) = aresin (x2) xo =
O. Oznacimo sa T (x0, yo) x0 > 0, zajednicku taku tangente i parabole.
c)
xo
t-.
r-
tl
I
0)
a
T t a
E;
I
i
^
a
! xs
I!
S \ I -sl
S : E
d I s - s .i =* nS
s "S ll '< l'. .: s
_= S
i :
-i
f'() =
1
rJ
3
Lagraniova teorema.
A.ko je funkcija f
[a, b]
i
ur
6.39.
O.
i .\ a -sr- E':l+
e s u t, S 'u
neprekidr?.a nazcitvorenom intervalu [a,b],
iada postoji bar
Ei
qSS
E ei ij*;l-
.,.i diferencijabilna na otvorenom intervenu (a, b),
realan broj 4 E (a, b) sa osobinom
6' 3
() = f (bb(a)
a
.. >,
ff E
'r 5
'
z -
(6.19)
6.2.1
Zadaci
(bh
go.
Geometrijski, teorema 6.38 (resp. 6.39) znaci da je tangenta u taki t paralelna sa

(a)
xosom (resp. sa pravom y (a) =
(x a)
_
E
=
.t
=0
.r
Nd
.=
oh
?g
i'---
d-<
.l
).
X EgSl3,r
:I;;e{;;
a
SS ifii-=d:
E
SU Eg?E-,o,i : r$
d'$ E=FE',;*'|- "j{
Na intervalu [0,2] funkcija
i 1 33
ima cive nule,
[0,1],
:y
<
.:
(-1,1) i (1,2) odrediti tacke u kojima su tangente grafzka funkcije
.i t
_1
6.41. Na intervalima
f1 21.
-: \.
| ! *
-E
5 :'
1+
f'
o -u?
Tse--i:e't
d:E,rI:*:
r_a X;=
59 ', !-
il,-,
" s!=- \ *
?d
J::- Et
;-!
E-v -t*.
=i
H g =i
6 tl
Resenje. Data funkcija je polinom, pa je neprekidna i diferencijabilna u svakoj tacki

posmatranih intervala. Kako je f(0) = (1) = (2) = 0, to funkcija zadovoljava
uslove Rolove teoreme na sva tri intervala [0,1], [1,2] i
[0,2]. Dakle, na osnovu
teoreme 6.38 postoje tacke
E (0,1) i SZ E (1,2) sa osobinom
f'gi) = 0, j =
1, 2. Ustvari, posto je
= 1, 2, dobijaju
(x) = 3x2 6x + 2, to se brojevi
, j
iz kvadratne jednacine f'(x) = O. Dakle, imamo
=
=
E
:=16:!
I. Dakle,
sint///
> ab.
-IZ
l\
2n2t
,---\
(0,
.lE t
nl
l$-
ll
il
a"'
tl
tr
<
.'
s
.1'
o-
aJ
a Slc,N
-:/
El@
"l9slc
ru - .-
_.,N
< c
iB
:E .ca l:,
II
ql
?
U.v
:'
.<
'i
:.U
I.l
A
=
()
Uu
oj
yt sS-;g: E E 'i
:
._ :
_. s
:siIl
i
E s;
:;ri r :ii';;E=*
.*-'r-g:EI;E,iS
tr ; * -: ;JE<l :il
.E s
.= i X g : s
ri,r [O,3e^r j E ]*
fl
*1
II;:;r.3:x
L HsS {{ =Fii{gT
=
P
d
tr
tada postoji bar jedan realan broj t; E (a,b) sa osobinom
f(x) = x(x 1) (x 2), x E , zadovoljava uslove Rolove

teoreme na intervalima [0, 1], [1,2] i [0, 2] i odrediti odgovarajue vrednosti
( cost' 0)
za povrsinu PosoB trougla AOB vati P.AOB =

2 cost sin t
vati (a) = .f (b),
,E
. <I v*
Ei
diferencijabilna na otvorenom intrvalu (a, b),
6.40. Pokazati da funkcija
ctgtl (x=acost).
/
Preseci ove prave sa koordinatnim osama su tcke A
[a, b]
neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b],
.-d,o
'JeJO
I 4
.:
:.v
ri
6v!t!-./t
vtisint _
9u
YilO'N
uioll-.J
-i
::
::=.i=-<
L,*
:'o
la:-L
FlOolJ
,-'E
A A,
Resenje. Kako je elipsa simetricna u odnosu na

i na yosu,
dovoljno je analiiirati
slucaj 0 < t <n/2. Jednacina tangente elipse u tacki (x(t),y(t)) je
Ako je funkcija
vi:ii1
O i:-'
:SB;
5S:;
D..i
:=--\
l,H
Cr'\/
OL
\-/ ^
.'=
.:i,9
r!:
0J6\
t6
re-:'- *-r -
ev
iz lY
l.tt^,
S^:;iX
E'-l+-n-
6.37. Parainetarska reprezntacija centralne elipse je x = a cos t, = b sin 0 < t <

y
t,
2n,
gde su a > 0 i b > 0 poluose elipse. Pokazati da.povrsina trougla AOBnije mnja
od proizvoda ab, gde, su A i B one tacke na
i na y-osi u kojima tangente u
proizvoljnoj tacki (x,y) elipse seku x= i yosu respektivno, dok je 0(0,0) koordinanuTi pocetak.
b
ri
'- rr
F c o
-?.q'ts .-..
*B
g,IE}3 rrrssE
2
-
*,ri'Y::
o.-r^:nE*;
!**:=:.1
Resenje. Oznacimo sa T (xo, (,xo)) zajednieku tacku tangente i date parabole. Nagib
tangente hoz tacku T je jednak k = f'(.xo) = 2,x0 3, dok je njena jednacina
f(xo) -=k(x-.xo), ili
3x0 +1) = (2xo-3)(2xo). Tako dobijamo
kvadratmi jednacimi xo 4x0 + 3 = 0, cija su
resenja x = 1, x = 3.
Odavde dobijamo da su dodirn tacke tangenti sa parabolom B(1,-1) i
C(3,1),
a nagibi tangenti (koje obe prolaze kroz tacku
i kz = 3' Dakle,
A) su ki =
jednacine tangenti su y+x = 0 i y= 3x 8.
=
-:\
i
E iri
E'S *
S i s :r !E- i'i s
u'E
E! tE:iEE a ==
fo EE
H. ,g i'F
5 $';= E* s IF ;s;ie,E ; i,.
u gs ; : : s a:g+= ; ;
Ei s osS 'fr,?E;gii-i' si
koja prolazi kroz tckti.A(2,
';UE'-E
;i
177
Teoreme srednje vrednosti
6.38. Rolova teorema.

"-l-4
r'!
< E ?a.
e -'I
Sp 2i :ii=-FA.
yS
ri:*,5"'oBo
!.,'3EE
ii'i,a't
- 3x+
= ,CZ
6.2
ca
LoS
zo+1
xo
'If,-# ! .!*t;!
l:
:\'a:
9E r'-.I io
,:S yETfEef
,SE;,i
':i: ?=,.=.3,; ys..t^;
:s -=jE'8
9 ;f 6ir '.{iE
F,iA:#
5$ix
3f I
Yo ::US
=
^-: :I E Agf.tJ" E$,SS
5;
i;r+:-l
ri:i
s
I1
:r
H '&
je,-,.i ;
= 0, grafik funkcije f2, dakle i data

parabola, imaju
6.36. Odrediti tangente parabole (x)

odrediti njilzove tacke dodira.
vertikalnu tangentu.
t' .}*
,, fE;<'i
.n -?-5;=ry:l 3E::
#{a"f
;;qE
"l
E;;5;s; Ie!i
;e: Si!*
I
3 3 e..R,
s
5 rr E *1,
'lE
î s'J E j:u
+..iI
ir E;?fE#
j ::
:,3i
ii-q3-=3
.2=;
i;is!
i! 93<:EiE *i:i.!
S
Sd);y i= oF.il--.d;E
sto je kontradikcija. U tacki x
\o
odae
kl Je yo = kzo+
,
2 xo =
xo +1.
bxo
xo
Tako dobijamo xo = 1, pa je zajednicka tacka
tangente i parabole fi tacka T(1,2).
Dakle, jednacina jedne trazene tangente je y = x + 1.
1
U drugoj
bJ tacki tan g enta ne postoji,
osto i, J er jee-2 x
xo=.-1<0,
Tada je yo
6.2. Teoreme srednje vrednosti
-l<E
k= f
-lqggt#
I
.i
= +2070
'xo
,d
Giava 6. Izvodi
rro
fFl
\c
tr-
176
f (x) = (x' - 1) (x 2) horizontalne.

t=
\o
D.
c\
o
\J
qi
ai
ci
kon-
(6.22)
c E (a, b) koja zadovoljva 14510v
f'(c) =
O.
Pokazati.
, =
Id
6;
i
o
E
.),
r.
x E (a, b);
E {a, b r,
_x
!,a F:fii't :I
E3:-a E:X
.6-T;9r
__..<1rc=
eSr:Y.ii'rr
Â)@
C,
fi.
f (x),
E{'---;
-_
F's
F(x)
Re"senje. Pretpostavimo da je (a, b) konacan interval i oznacimo sa C graninu vrednost u relaciji (6.22). Tada funkcija
-Si
v-'
-]_
op.-:
ia
lo
a! =3
it:
o.-.tr
-'a
+s -rc
ES
ls
N)
L"r:='b
:?o19s-rD î
:rd
rr
5
g
f'
rivrr
i.
'J,)<^=
a o
a\r \ ::<;:.
zadovoijava uslove Rolove teoreme, sto znaei da je neprekidna na zatvorenom intervalu [a,b], ima konacan prvi izvod na otvorenom intervalu (a, b) i vati,F(a) =
F(b). Znaei, postoji tack c E (a, b) takva da je F'(c) = f'(c) = O.
Ako je interval (a, b) beskoncan, tada je prava y = C horizontalna asimptota.
Posmatrajmo prave y = C + e i y = C E. Alzo je E > 0 dovojno malo, tada bar
jedna od ovih pravih preseca krivu u (najmanje) dve tacke sa apscisama ai i a2.
Funkcija zadovoijava usiove Rolove teoreme na [al ,co] C (a,b), sto povlaci da
postoji tacka c E (a, b) takva da je (c) = O.
Napomena. Tvrdenje zadatka 6.45 vati i ako je granicna vrednost u relaciji (6.22) +.9
i
i:
if
-.
tj.
taaa
tada postoji najmanje jedna
lim f(x),
=.=oL..tJ>1
=
=
P') (x) = an!,
f (x) =
:= hut
E; , i-d S:g;
$e?-.*--:I.=e-qJ-O
15
on ima samo jedan realan koren.

Konacno, izvod reda n je
konstanta.
i
1) !,
d:.
.
= aan! x+an-1(n -
I
?
ii
olJrDs<
P(ii-1) (x)
p i.'D
Fi=,'O
=.
:-
iA
p"F.
Resenje. Pretpostavimo prvo da su svi koreni jednostruki. Tada iz Rolove teoreme

siedi da postoji n -1 koren
polinoma 13:,(x) Svaki koren polinoma Pn (x) se nalazi
izmectu dva korena polinoma P(x).
Analogno dobijamo da polinom P"(x) ima
n -2 realna korena, i tako
dalje. Primetimo da je izvod reda (n 1) jednak
f u svakoj tacki konanog ili besknadnog intervala (a, b) in

C
O,sarealnimkoefzci(x) P' P", ... i Phn 11

:
acan prvi izvod f', i vati jednakost
"'-N
itnaju realm, korene. Pokazati.
(,o )-i I >a',? E E: ^ !

6Hlp6iin;
rn..
7oRAA
6.43..Akopolinom P(x.).=x"-Fai_1xn-1fi...Taix+ap,
jentima ima samo realne korene, tada i izvodi polinoma P
6.45. Ako funkcija
il
"id
,6
=_._9,
i5*=i..i3$
ai cos(ix) = 0, koja, na
osnovu Rolove teoreme, ima bar jedno
resenje na intervalu [0, it].
d) Ne, jer je (0)
(rt/2). Ustvari, vrednost (tt/2) zavisi od koeficijenata i =
1,')_,...,n.
(6.21)
Rolove teoreme, siedi da na intexvaiu (- 1) postoji

Rn(x). Iz (6.21) onda siedi da postoji n
r+
e) Da, i diferenciranjem date jednacine

dobijamo jednacinu
Qt';a:o-oi-N-:3
riv.)r,r.\i5
.. ,r E
,-. ? n D
=
1.
. .
n-og izvoda polinoma
[.::?;*[a
f nema prvi izvod u tacki x =
.l. 2h
-6.6
f(0+h)-f(0)
hl
"eb!
z-
z.f'
3F'
(6.20)
realnih korena Letandrovog polinoma Pu(x) .
.roE
=!:EEy
iE 3+f H>-e6_7
b) Ne, jer funkcija
lim
h-.o+
n realnih korena
ZF
;-i'? F 7
o+
- 1)")
((x2
-1)" ima na intervalu [-,1} tacno 2n realnih korena,

= X2,, = -1. k.ak0 je
1
X,ri = Xn+1 __
=X =
to iz prethodnog zadatka
lim
2n n! dx"
R7,1(-x)=2'n!P,,(x),
-- v`li2
t'
i==
9 g "h
na [0, 2].
Resenja.
a) Ne, jer funkcija f nema prvi izvod u tacki x = sto siedi iz
0,
f(0+h)-(0) -
t 67B-E;:*
;=1
ioni su x1 = X2 =
;;.rt
sin(ix)
d) f(x) =
sin(ix) na [0,7c];
Resenje. Polinom Rn(x) = (x2
na [0,21;
SE
;=1
11
:-'o
o, Dr
o-=.r)
-
f (x)
b) f(x) =
na[-1,i];
dn
(-1,1).
5v f. -.'9 n
i
li
; 'i s..o.6<q:
=
,f )- -*
d
ei - n iC '),^*fl '- = d
sol-m,\'rrr
:"1-:
(ns'lj-.O^!.if,3*'o
< '='F ?IS
N5.i.-
c)
(x)=--2
x2
realni i sadrtani u intervalu.
'*;
a3
5
(!
P(x) =
aP
5
t,9
-r
ez
e}F g sl
E)
6.44. Pokazti da su svi koreni Letandrovog polino;na
6.42. Proventi da li sledee

funkcije zadovoliavaju uslove Rolove teoreme na datim in-
teroalima:
= an(x-xp)"'Qn-ne(x)
ll
- 1) (x - 2) u takama
'P ;t'aiaN:t
Ji *-.:EhE,P-H
r:.i
r a:-=5 5'='-Z
* /1
6E ='.
,i.
9xE:[=5
T e i3;s.0;5
si :i t [ i s
;;
1,2].
i:
P(x)
2+3'/-2
Primetimo da su tangente grafika funkcije

(x) = (x2
horizontalne (f'(Si) =
= 0).
Ako je broj xo visestruki realan koren polinoma P(x) reda m > 1, tada je taj broj
takode i koren izvodnog polinoma, sto siedi iz reprezentacije
r-'
179
_-_
=.=^.^3-r R.S I d
. ;: i i
t=
a sl*
I
t'
+i $ r
$ f li &;
f
f'
_T$
Regenje. Data funkcija je neprekidna i ima prvi izvod u svakoj tacki oba data intervala
i vati f(-1)=
(1) = f(2) = 0. Znaci, funkcija
zadovoijava uslove Rolove
teoreme na intervalima [-1,1] i [1,2], i takode na intervalu
[-1,2].
Iz (x) = 3x2 4x -- 1 sledi da
=
je (x) = 0 za , = 2-fl E [-1,
f
CD'
F^
S. _
7E r\ c'SS B"y'rsF:E
:irr-BH- rrHg
i=ip;;+iial=iE$,t
I'++=;S$tlr3+i
o-'d
=1,
'I>F
+
f
? r'M=i;ii
S5$
=li
-=u'l;,''igf
:-t:
=3
g[:,ri$.i ia=g=i*6
t;;a
F;iiii3 Igf ; ,,'] ?i iS*iF,.i>F
s
; .! EE;; s$l iH 13 -';_
-- L'E .'-I={
l* 3 : :,E
i-3. ii: I-rl* !i: E
:j
s 3.ss: *$3t
:;
r+=E
*Ijg9
f;E
i.SS
+,
+'_E;
sl irr
5i
I _=
--g=,i'
.'
q
rr
3
IR o-. 6'-;=6o
3.:, 3E,3
j--6
: rl :l={a:
a
5? ?
S,t
l-;- o$1
ii, I:'
;+[:
i;- :i ;a u .^*
;:F;
s
$
=g
',
:
g
3.:
i2
3>'ro
8,
S:-.i.E
5
;
^
?
3
sg;i
s
r;
5g;E
:-E
'=
IM=q
<;
rE
il!e:ia;=
:;Ff
[i
i
i.ri
- a-:oE $J i3'I
T
r;;.;'i
i=;-]]:
x:
i
_
?
3'
ll
fr
i
i rd + =,'' -r:9:S
:-,+H.a
+ = [3i: ii ;$,.1= =is $ =
la
:l*ts
FE-;'
-_g Tgf $ il}.
i=:
*...l,SF
3,
I
i
_i
5 =
=iF"
,+s
t-$
;
3-1t?
f
=9[s
Giava 6. Izvodi
!.1
N.
p\
A)
178
oo
\f,
o
L
\l
o
co
t"
ES.ScdN-'t\Ul
'=
d
I
:s
lo
;1
C
u(lObO^5|
.-
gg$
s E Ê;
(
(
-uc
.-rgs
L.a,-=
+']a
*
.=
N
I
i---<_
!<
;E.E :!
F';i
2 -..o
; '
,:::eg
:E {'.i
. != 'i! .=d=
-x
z g-o
N5e 6-:r;Oi:'r ii).i
s: = s i, H ;t;
p.
-i
e--;:.-EE
qZ
\-=i
P :+ fG.E
'\, ''E5
i: E Ps[s d;,9 aE,BE
u *EZ
;Z
-.-; ;:r;i:;9 lie,R -1:H)
:F;S;
Ig
,3 q
J Et
ag EFSY!
S '3i'SS
"6.e S
:J
! F.::
Ef ,+.= i.= + i-:

,Ei
i!rri ! r
Ft
\:
..-
:r
I
.=
.0, .^'e
J-,4
:S :{a
J.r
I , .S:'e ig=
i:s
iaE
E9,:
)U
ijg.-' >.
@
':
- :: ur
^r*4,{
N^r
-:
aF
E.'-i
O.
'i ;=
ts^.J
6:'1
35i
E}E
a ii';'
e'i8
E'.5;E ;i s S \
+;F
r,i ! Es
ltr
;ss
:
oo iE ;S o
a.: : !
.s.S N p 'E- .Y-
*i.ES c'g
: i
- =
s-
-s_
!.r'
Pl
\
S
s
s-
(a, b)
=
: 6\
::*
;S E'5*
5Jr,
io u-,
l 1
_r'\. -v
si- t\.>l
^l^
g'(;)
9
9.6 E ;l
<li; tc^ St=
tX*
el
ll
k *
{,i
tr :-l- d
oe',3 ii;
sl6* i^r s'
i{ o.S_C -uS; :i.o
+3
q
*a
.
i.O GiG
vd
u,
.f'()
g(b) -g(a)
<l
f(b) -.f(a) _
(6.23)
.:
:. -V 't .e5e
9..sy
S !Ea-q9';
tr :F. ll ,| E
'ii
-$
;e.g
.v.
iiEooS=o
slovom .f (x)'2 + g(x)'2
-O
F
K'E tr
=
="
; Ortr m {Ec
;s c) G.E
;?s
*
j:
{l
": ,5-s_.= F =i
'-'
s-id J.3'986-;(,
Sr y: v.g,=,:
g(b); tada uslov"g'(x) 0, x E (a,b), inoze biti zamenjen slabijim

0, x E (a, b) )
*_I
' |
':-(L
u
'+LN
X
=
'::'=
_-3
^.r
el--o c,
o.?.9 E,ceiJJ
s 5
(Ako j,g(a)
._l
-a
-s-
Ix
za svako x E (a, b), toda postoji bar jedan broj
,c,
je jos i g' (x)

oo
E ti ;.
E "
*f;
\E
EEa
-1ro
#,
^-:=\
'r''-'lI?
94
<=.gr
.-'-d.
,^.1
-:;
rl
-_l
-!:'
-f(x(a)) =
f(x(c))x,(c)
(3-a
.f(x(R))
: Z-rt
+'=
i -e.E
;a d^
i I
u'-_
E
E#eP:;
:::'6;;
- o,
O -q?
=
*HT
*f:
y _
'H-
^-:a
Resenje. Ako g'(x) 0, x E (a, b), tada iz zadatka 6.49 siedi da je funkcija g monotona
na (a, b). Ako je g rastua na (a, b), tada postoji inverzna funkcija funkcije g, x =
x(t), definisana i diferencijabilna na intervalu [a, ], gde je a = g(a) i = g(b).
Primetimo d je g(a) < g(b).
Funkcija (x) se moze pisati kao funkcija f(x) = f(x(t)), t E [a, (3]; time je
diferencijabilna funkcija, kao konipozicija diferencijabilnih funkcija. Primenom
Lagran2ove teoreme (i izvoda slo?ene funkcije) dobijamo, za neko c E (a, ),
O -
,E,
"$
.g
!i
t
tada je razlika t dve funkcije

jednaka konstanti. Pokazati.
pi--r
.:o
(a, b),
&39:.S
ifrut':I
.s.I .i E5;';
:E
xi,x2
takav da je
.V= <-sJ9.c:=iC
.-'!
"4"99!,tr
"i b .gf r--Lu.|3\,
s
tr | o-E-'E-r
_ F;(x),
.i
\i i:p>
t
Fi(x)
Ako
*1
'R
6.48. Ak.o su izvodi funkcija

F1(x) i F2 (x) na nekom intervalu jednaki,
tj. vazi
diferencijabilne na otvorenom intervalu (a,b).
o
,8
:r
(a,b).
neprekidne na zatvorenom intervalu [a, b]
6-
(-)
Neka su funkcije
-v
ie;i
S} N e
.e5n a;
I
. .
6.50. Kosijeva teorema.
tr
intervalu-(a,b).
O za sve x (a,,
b) i neka su x1 i x2 dve proizvoljne tacke intervala
TLagran2ove teoreme siedi da postoji tacca E(xl,x2);
dakle E (a,b),
takva ciaj:e
f(xi) -f(x2) = f'(t)(xi -x2).
Na osnovu
pretpostavke (fi (x) = 0, Vx E (a, b)) i
poslednje relacije.dobijamo
(x1) = (x2). Kako je par x1, x2 bio
to je funkcija konstanta
proizvoljno
izabran,
na intervalu
je: (x) =
(a,b).
Neka
:i s '\ i : iS 3.:':;
{ s :.
Y \E \*
\E }i d--*:
-,-
Kako je po pretpostavci prvi izvod funkcije

pozitivan (resp. nenegativan) na
celom intervalu (a, b), iz zadnje relacije dobijamo 42)- f (x1) > 0 (resp. f (x1 )
f(x2) > 0). To znaci da je funkcija rastua (resp. neopadajuca) na (a,b).
6.47. Diferencijabilna
funkcija je konstanta na intervalu [a, ako i samo ako
b]
je njen
prvi izvod jdnak nuli u svkoj tacki otvorenog intervala
(, b).
Resenje. Ako je funkcija konstanta na intervalu [a, b], tada
je njen prvi izvod jednak
nuli n
.f(x2)-f(xi) =.f @)(x2-xi)
;#S
'=
oi t
V=
,xE
+x?][.
tada
Resenje. Dovoljno je dokazati slucaj pod a). Pretpostavimo da je f'(x) > 0 za svako
x E (a,b), (resp. f'(x) > 0) za sve x E (a,b). Ako su xl,x2 dve tacke iz datog
intervala i xi < x2i tada iz Lagran2ove teoreme siedi da postoji tacka E (x1,x2)
takva da vai
c ? i'
"E;
A+"
!,9<
EE
c) Primeniti postupak kao u b) na

funkciju h(x) =
f
rastua
f
je
(resp. neopadajua) na (a, b).
f
E=
g,g
rr
(-,-}-).
b) Ako je prvi izvod funkcije g negativan (resp. nepozitivan) na intervalu (a, b), tada
je opadaju (resp. nerastua) na (a, b).
Nastavljajui ovaj postupak, dbijamo da funkcija

f("-1)(x) ima n realnih korena
ukljucujui i tacku x = 0, dok f(1) (x) ima takode n
korena, jer je f@) (0) . Prema
tome, polinom L,,. (x) = f(hl)
(x) ima n pozitivnih nula.
b) Posmatrajmo funkciju g(x) = e-12. na

intervalu
Analogno kao u prethodnom zadatku, dobijamo da g(")
(x) ima n realnih korena. Zbog toga, i
polinom
(x) = (-1)" er2 g(") (x) ima n realnih korena.
6.49. Neka je diferencijabilna funkcija na intervalu (a,b).

a) Ako je prvi izvodfunkcije pozitivan (resp. nenegativan) na intervalu (a, b),
.,iii - o
a (..y,.irr,,9i
E F4
f "(x) = 0.
**-&:.L
primenom prethodnog postupka dobijamo

+00) takve da je f"(2) = f"(6) = 0. Primetimo da
.gl-S
a.,r
(0,1)
6'g:
je "(0) = 0, i lim
g,q
$ E tc
EE
E
'+i
I
Es
ia
;E,5i
iE E
ei;5
E\
=i
s.
:i
'3s
;IF: i.o EB Y
s ::3J*
iE
:'5
gi
tacke b2 E
'
1+-=rtn
GG
-i !
!E
f(x) = x"e _x zadovoljava uslov f(0) = lim f (x) = 0. Iz

prethodnog
zadatka siedi da postoji tacka
e (0, +D.) takva da je f'gI = 0; takode
)
je
f'(0) = 0 i lin f'(x) = 0. Ponovnom
t?.v<.r,
?-'\.\\.>>Aa.=;jEi.
=.:
'Eaia,::ee
S F
: !
,t,\,&rr s\ EA.
i:ryo:Fg$
t;*
H SliEi ;:i i
3":S --r3E{='i=85 ?EEi+;
6i i
i1.s
sis ;';30 iiEii Eis:{gT;:
,srr*:
e;E* Eyi*lrE$g::!,?.i: !J:
i{Fi
*tsteEc :i;;'Ft4;
;S:jo$ 7=FE:E:!i::
s!a*4i;i i;5:
i;. s;;i
B5E":;;g EE;it?l :it
k,i
$gs
1.r-o
+ri
S;F$"n-sls:f
t+
a
1,
i
= , E::il Ii'S *s E *.i E s; ;;;'tf
1'
: i -=- i.F.Hi ?ii:;i ; i{ g.lE * fl i
ssi"igi;fiiE:EstEs$g:fE Fgos :
iFi;
Re"senja.
a) Funkcija
ima n realnih korena.
181
Resenje. Ako oznacimo sa (x) = FI (x) F2(x), tada vai f'(x) = 0 na intervalu
(a, b). Iz zadatka 6.47 siedi da je na tom intervalu funkcija f (x) konstanta.
a) Lagerov polinom, Ln(x) = e' d" (x"e-x), irna tacno n

pozitivnih korena;
dxi
n
zd
z
b) Cebisev-Hermitov polinom,
H(x) _ (-1 )"ex x (e-x ), ima n realnih korena;
x2)"d ((l +x2)-1) = 0,
c-i
9t
oi
;;l'++sgertFsis*i-$"'
* $ t S giEo;f
lie F=s E s! :E::: 619 ;
es,d
i
res\EqzEEEEF,=
si;r=ESE
f=
s
â ; S ,E
:Gea'f'e
t
6.46. Pokazati da
c) jednaeina (1+
a:i
NI
:el
:t
':i
Giava 6. Izvodi
f:
"l
180
l6
tolo
lo
l*
lo
Akojex>O,tadaje >O,paje7>
Ako je x < 0, tada je
< 0, pa je
<
[,x, 0],
'
v ;
j:
> ex, x >
1;
1, ali xe
- el
e,
za
(1,x).
g) Uputstvo. Koristiti funkciju. y = tn i interval [a, b]
h) Ako uzmemo funkciju (x) = x"1- na intervalu [n
nakost.
- 1, n], dobijamo traenu nejedf uniformno nepre-
f'
1 2.Odatle
o5\
o.r$
F
^-+
r,T, _.
-o-9
*
-O
3
,ap)v
;:
!E'
O,
.51
J.
o
=
i
O=E6'35.r:
5.o-r*.--r='lI'
g
?,1 '3r
33r.
p' ! tD s tD
FD 5
""1-i
-.
D ' ;.=--<
;ii 5''<e.JA3o.u5
j
o- ,,
,, .-,^r o
-.r..
l/\ll
+lld
i E,RTBI
3 qxa-#
L c:
Xi q-
@l.ssl'"ri/\-oisErnoi,.fi
rr E'to
=
gal',dae;'-iu
4
=?C75
6 6 't oioa <9'

J'=.9.? - O.o
>,
dG
:at;/e-; rt =.:
6 co
. 9=
5, j::+=i,
ti .D
Bi
,@\<
rD
?A)<
EJ
> x, pa je nejednakost tacna..
Resenje. Kako je funkcija ograniena na (a, b), to postoji broj M > O takav da je
;_f' (x) < M. Primenom Lagranove teoreme, za svaki par tacaka .x1, x2 E (a, b)
moemo
I
a) Primenom Lagranove teoreme na

funkciju f(t) = sinat, koja je
neprekidna i
diferencijabilna na proizvoljnom intervalu
[y,x]; dobijamo da postoji taka
E
(y,x), takva da vai sin ax sin ay =
a(x y) cos a4, odakle je
Isinax sinayl = lal Icos4l
.Ix-yl < laI lx-y1.
b) Funkcija (t) = arctgt je
i
neprekidna diferencijabilna na intervalu
[y, x], pa postoji
taka E (y,x) sa osobinom da
je arctgx arctgy =
je
!^!{
lie'> 1-4-x.
n E l`;
1+ < 1,
x < 0), ) zadovoljava
6.53. Ako je izvod funkcije ogranicen na intervalu (a, b), tada je

kidna funkcija na (a,b).
:
rrr
v -^
zZ
'/\4';
ex
fr
rt\
-;h
\<
:<
\/
o
E
o
x,y E
.:-
+t-
o-='J
D,l,^
o Zd
Û
o?.
h><
1-x
s'
--.:
c Ix-Yl,
.r:(
A
'
6'
\<
b) Iarctgx--arctgyl
/\
;,'
tJ
,rn
SE (0,x), tJ
!j
f.
+,
:;^l'|JNl:t9;
rij
'=
E z
;
3
-
za
:l
-ri*'
!l
-fl-
1.
=e.r'
lc)
rl
il
1-r-
^ i3 b
'-oF.<Fi
Nrr
))
I:
,b=
a
o'
)--
tr O= ?E'*'\,
J:lrN
rl A 3
+x)
X1n(1+0)
neko
d)1+x<ln(1+x)<x x>0;
5 ; e-!N-.O
1 3
=
S X rr sE'S
3
- 5
F, R
- ,)i F
-=; -.P
N<
C)
-e]
u"l,
i<
<
(6.24)
j-,
<
O oO nt
-l-:=
" Fto
'-'I.91
oj o-
Is-lrD:'li
-2-0,=i
'lu-r''a':'
rl B'5
- d'
I o\
='
s)
a'
-
il5
q.
tY
* +e
t;z
ll
lu'i
rD
6l<
< y < x,
A
l/\
-c
=
I
, ti
f ll
o ",.1c)
1e
ETi
x-aj
:4.
is
E'i
C,
IG
t3,
lo
l(}
lrd
l!5
6:
=)
!, ll
o.-P
nh
t^ ()
-E:
i^liaN.A
li ?-'
.*9s
Nli,Fo_
":.-l-x-.o
x-v
f) Ako uzmetno ist funkciju kao u e) i interval [1,x], dobijamo -x
ln
--
X i\\
1r\
4 I
fi
0<y<x;
=nl*
\
I
Yi
Fl
S,otn
Re`senja.
7*Fi:1 H
,--^
6c5
fJ
nN:
-:
4ko-a+(*
;
l+
il
F st,
;;
.<
}.l-
0, x,Y ER;
n(b-a)an-1 <b"-a" <n(b-a)br-1, O <a <b,

a
h)
`' ( 1 _ 1 `1
1a;-I
\(n- 1) na 1 r.EN`,a>O.
g)
dobijamo traenu nejednakost.

e) Funkcija (x) = ex na intervalu [0,x], x > 0 (resp. na
0
ep
e =
e`
uslove Lagranove teoreme. Zato je
(-1,1)
[y, x], 0
takva da je
E (y,x)
- 1+613
e)et>l+x,-xEIIB;
r.. Ir :
v -l
x
x-y
<In-<-
,= t
o \
^=
t
a
4 <it
.r'< 3
sin
J r. 13
|" !-i)<
<-,
S
-ri=
\
= :
:lIt* A- m
r' D
"JIr Y1.
*l
.,
_
tl
e)).-72-'
1n(1
g'(x) = 3x2,
(-1 ' 1).
6.52. Pomou Lagrantove teoreme

dokazati sledee nejednakosti:
sin
oo
Xi:b<
<ri
hD-_l^t^
-,>
to dobijamo 1
il
trlr
unl
p
UJ
IIJ
i-r-
g'(t)
; -1 = 0,
x-yl.
ex
})
* Il
-;i'
,'*=lE
.:,. ro a G , F
!:Z<(!='E'J9i
)-06 i .-t _n "- l!-:
.;A
'J*, G'Ei
ilpa
'i L..il .1,
"- 8.s:
i\. $
ili
5*,Y
i
r'
6e1
/,
lr
Kako je i+i
*'
.Hl,f"
r'\
5l< p
r.,r o
,(D
g(1)- g(-1)
- f'()
g'
-.f(-1)
ili
.f(1)
a.
--rooi.-
Odredimo taku 4 koja

zadovoljava uslov
o
ct
---,
g=--
takodavai (f'(x))2+(g'(x))2;
0,
Ako u (6.24) zametiimo t; sa x, tj. sa veom,vrednosti, to dobijamo levu stranu

traene nejednakosti. Zamenom t; sa y u (6.24) dobijamo njenu desnu stranu.
d) Pomou funkcije f(t) =1n(1 + t) na intervalu [0; x], i reiacije
[-1,1], fije zadovoljen.
= g(1), f'(x) = 2x+2

zasvakoxE[=1,1].
1
T
fl.
3*i'
-lf !-o*
--
ai> E=*
!q j
-il? ts.-lr
g(-1) - -1
i:5e -oJ
r-.
!,,A
oq-K
-_r
+-.!
YI'
=oa
^rY
\ ll
cts'
J.--j.
- + (D
<
F.
6'
ry
e
^
U
5
{
rD
o G!
-\(uus{$-:ll
s*5
?=-i7.
a\3
.-iE.
; jte.
b) Da. U ovom slucaju je
f (x) =1nx je neprekidna i diferencijabilna na intervalu
pa postoji tacka
r
ll
-l- t
Flr! nS.
?N
v.\'
r'E.
N:
='
; S
\.S
-a !
-* S
-
- :=
?- i:s5'
.li. 3xx -_,r
:l:::_
glljl
'll- 0a
r
s ll
\ J
d
n'
=
q
=
^
h,
9'
.Dt
!
:)
:
r
-i,1 '
33c
3zoiiYrrl'Polei
[-1, 1].
Resenja.
a) Ne. Ustvari, iako je g(-1) = -1
1 = g(1), ipak u tacki x = 0 vai
f'(0)2 -ig/(0)2 = O. Dakle, uslov '(x)'-+g'(x)2 # za sve x
0,
E
- arctgyl = ix -Y1z -
arctgx
e) Funkcija
183
lux lny =
6.51. Ispitati da li se
Kosijeva teorema mote primeniti na sledee
fimkcije:
a) .f(x) =x2, g(x) =x3, x E
[-1,1];
b) .f(x) =x2+2x,. g(x) =x3; x E
,i i
r'"
f ,
:-l.r
rl
--\ -'*
JF F
r': F!
5
.;'s
rh
P
it
Kosijeve teoreme, kada je funk-
"i:\!-rD
o\
cija g data sa g(x) = x.
Napomena. Lagranova teorema jeste poseban

sluaj
6.2. T'eorerne srednje vrednosti
- , do
f'(x(c)) Ako uzmemo

x(c)
g'(x(c))
E
d
,'-il:
E. ?lC
.A;
Jll8 !r-il"]
e
P
g
d
ctrl
A
E,
h.
gYr
5
.,
s *-:<fr'>.;
eF eg z
Pgp as,E.S'l t,i(=:
,.E s
FaP
g (x(c))
1(c))
f (b) Al=
St:-
3 E jr
H ' 2
er- i'
r[,
P ofa dr,c
0o
E.--ll
= Gi1 l; N.
_i
= G. r'l
f(a)
dobijamo
g(b) -g(a)
bijamo tvrdenje teoreme.
Iz xl (c)
N'
!,i
i-\
Giava 6. Izvodi
ls
itr
oo
IJ
..=+
182
pisa/ti
If(x1)-f(x2)I
-x2I <MIxi-x2I,
If
Neka je e > 0 dato. Ako stavimo S;=
(dxi,x2E(a,b))
xi
E (xi ,x2)
tada dobijamo
-x2I <S
If (xi )-f(x2)I<e.
-F;.:
.i-
:::ir' i=:
@{*:::==,
184
-iNI
ci
|r)
u)
,:\
.YYE
t'-Js
f('r)(a)
a je
xk
x_0
+r
C)
coSx
.A
n
e
e)
le(1-x) =-
-0 dobijamo Maklorenovu formulu
.xh
+O(x").
a(a -T).
(a--(k-1)) keT.
(6.26)
k!
c) f(x) =
y 1-x
sin(2x+n/3); d) f(x) = 111(x+e).

i
ir
d
!'
po stepenirna od x- 2.
S
=;
"i
:,
:f(x) -.x`* _ 5x3 _ 3x2

+7x+ 6
-s
polinom Pn(x) stepena n bas on sam.
s,i,
qH
6.55. Pokazati da
je Tejlorov polinorn za
o(x'");
Resenja. U ovom zadatku koristimo sledece tvrdenje. Ako je b

un
wn
\p{
Zadaci
1\.
6.56. Razviti,riolin.om
\r_{ :
=.f(0)+xf'(0) 2?f"(0)
...+nll f(n) (0)
b) f(x) =
e5x+1;
(0)+(n+1)!f("+(), E(o,b
Maklorenov polinom reda n. za

funkciju f je polinom
Pn(x)
x'r+1
+ o (x?,r+2
(2k+1)!
Primeniti Maklorenovu formulu za sledee funkcije:

a) f(x) =
l-
n!_
(n)
6.58.
a racionalan broj razlicit od nule, tada je po definiciji

\
a.
<l=
)+...+-f
--->
y
k=a
k=0
/ak
s
f
ih so ,: i
x"
q -1
E :$
:
$
:o E
E
J ;;i ;:
r(x)=f(0)+x.f'(0)+xlf"(x)+x3
2.
31
fni (0
,.i(
: E
l ) k _.x 2k+1
0(l+x)a=
k+o(x'r);
+ o ( (x - a) n )
= cos x;
(2k)!
I
I
Pn (x)
)4
+ x)a.
- Exk
-x k=0
d)
0(x2n+1).
a+0(x-a), 0<6=6(x)<1.
.
:s ii
.f (x)
f) (1
b) sinx _
+o(x");
.(-1)kx2k
=
k=0
(6.25)
= ln(1 -x);
racionalan broj razlicit od nule.

a) e'
Regenja.
e) f(_x)
1-.x '
efinicije 4.60 relacija

(6.25) se moze pisti kao
..
rr
n!
()r
Ako je
;], E
3!
(n-r-1)I
,Y
;
+18(x-2)
+24(-x2)
3!
4!
Primeniti Maklorenovu fonnulu za sledece funkcije:

'a) (x-) = e;
b) (x) = sinx;
c) .f (A-)
k=1
+ .s :=
1 'd ;
i ; gE ,' =-.ri
6.57.
d) f(x) =
tf-
:-l
trr-
31
x a) n
!l=
j
n'
.f (a)+.
+
3 #
-d
= (x-a)"+i f (ra+
f(n)(a)
18
2)
Takojex.4-5x3-3x2+7x+6=-16-33(x-2)-9(x-2)2,+3(x-2)3-}-(
U f)
j'(x) = Pn(x) -!-R(x),
gde je ostatak Rn dat sa
Eea ,-f
\i
a)"
n!
x4-5x3-3x2+7x+6=-16-33(x
tr
Talco se Tejlorova
formula moze zapisati kao
6.3.1
(x
(a) +:..+
.=
E,-i
I= .r-
(a)+(x a)f' (a ) + (x-a)2 f "

(a)+ (x-a)
Rn (x)
Resenje. Iz f(2) = -16, f'(x) =4.x3- 15x2-6x7, f"(x) = 12x2 -30x-6, f"'(x) _
24x- 30, f'(2) = r33, f"(2) _ -18, f'"(2) = 18, i f(4) (x) =:24, f(4) (2) = 24, siedi
f je polinom
tackti a za
funkciju
2!
ff
-r-
a)3
3!
:-
()
";r
'\':3
;.i":
:4.
P(x)
f"(a)+
E s;:
Tejlorov polinom reda n u
2!
5+.i -.1
3$i= +
=i
+ 1)! f(n+il
- a)2
---ri
(n
(x
a)f'(a)
(x
.SS:E _)
E;?; :lilo
El:5
sv"E 1
p - s.*
.f(a) +
i$?g :r
sEgr;
i:is Ij"G E=[r i ; 3 j E.i E . E

'i-. g l i -- r
rr S : : 2
*;nS
Eg E
iSS; ;,/= ; i: E u lL' 3 s' g -f5i
s":sis;liti jf r*=lii f î
i5
g$,sx;r iti
:.E i?e ss-i
=J.F.*t
(x -),+1
Za a
p
o
Pomou
ci
9l
sl
\dl
Tejlorova formula
6.54. Tejlorova teorema:.

Neka je
funkcija neprekidna na
zatvorenona intervaiu [a, (3]. Neka je,
pozitivan broj takav da su
dalje, n
svi izvodi
funkcije do reda n neprekidni na [a, f3] i
postoji konacan izvod
funkcije reda (n + 1) na
postoji tacka izrnedu a i
(a, ). Ako su a i x iz (a, ), tada
xTakva da vaZi Tejlorova formula
f(x)
185
-q)'
H
(f)
\o
,.
6.3
6.3. Tejlorova formula
'=
r
"l
Glava 6. Izvodi
.f(x) =
k=0
a) Iz
e5x+1
e e5x
akxk+o(x"), tada je f(bx)
dobijamo e'+1 =
b) Iz zadatka 6.57 imamo

1
E
k=0
().
+o(x"), x
0.
"
k=0
k!
y akbkxk +o(t'),
k-0
= (1+(-1)a-)-1/2, pa je (videti (6.26)):
- I(-l) k/-1/2
k
x
1
I-1/2' -(-z)(
-
`k
5kxr,
I)...(
k!
+o(x"). y
-(k
0,
gde je za
k E N
1)!!
)k(2k24k!
v2
("N-7,2
\k=0
ki
k=0
)k
t,-
l-J
I
!
I
I
t.
--i
',n
,-itJlc^
)l'::
: E'
r
<
col=i
ivru,
k*
+
3:M=
:
,
'-i3
o, >i.,'
l',-
\
:-
kk":
lt
B.Ji
;vi'c>
@td
E.{
59ts3
o-
t,l
-J
!D
\-'
N1
iI
'
l.l.
lr
u:l^',
to iz zadatka 6.57 e)
\--
3k +0(f)
><
.-:
.)"
+ (x') x* 0.
I
><
38880x
l<
60073
0,
5184x
3 i1,
,+-r
tô
6305
ull',
r<
lX
1+
l
tl
34-
sl-;
C).r
648x.
la
793
65
t-
13
H.5
o 6"I
If l{.
-rI
.lS
'!,-/
^rlIItOh
Iza
t g!-
il-M=
-l
rl
^1-l\
NJlr,:
l'---:
}i-
N(
-;-.
s!--l:
crJ
lj-1
{'t
oD !L
-
B.
=.
:.
ai
_v o o
oiu-*'
cl t.
:(
1*
3@
t.J
r<
-3c)
k +O(x")+y,
k=1
*'
|
'
H3a-I--'
+
6
.:-
!
O /':.'.
-o 4
e ->.! o- '1^
'i:t
-lN
lN)
- N
x|
N)
'i
,l-'
'L
Slli'
alF-
il
t:
:- liM= ilt-,=
k=1
2
f(x) =1n 7- 6 x- 72x
+o(x" )
-i*
rr.
uJ
u)
Qr
-]
.l\rI
E'
*
.9.
:.
I
I s
a;
\l
s,
'.:i:.4
;'jJ
lk
ll
A]NJ
rlrttl
Nla
- ln
-x
*13
a
)i
+3
(-
x -> O.
x-4 0
ala
@lO
+o (.
5r
0.
,k+o('),
l
= 1n2-1n3+E ((-4)k-9k)Xk
+o(xr), x
61k
.2x+ 8x+ g+o(x),x-O..

n
1n2-1n3-S
k=1
&13
lt
oal
2 )k
\
I
ulo\
+lD
117
d\l{
171
-1n3+ 1n 1-
u'
x=
)
xè-+ 3e-' imamo
51
,f(x)
t.).l
Na osnovu f(
f(x) =
+5)e3i =5+15x+ 41x2+
1n1
siedi da je
'i:.
(x2
ZAk
k=3
/ 3k-2
\
5+15x+
(k(k-1)+5- 9) Jxk+o(xn), x-0.
k=2\( k
U)
b,
.
xk+o(x'')
U)
+5k!
Posebno je
^,t
^''
ll
N
I
(k-2)!
k-2
3k
,l*
X'
3k-2
N)
+0() =5+15x+E
k!
2)!
3+ Zx
rJ
@H
e) Kako je ln
l==ai ii
k=, (k
3kXk
s5'
xk
- 1)
6(2k -5)!!(k
C OS X
+O(x")=5+15x
k!
k=o k
3k
dobijamo
il*
5rl
(!l Nf
+o(.>")+5E
k!
k:
1/1-x=2-4x2-4x3-64x432x5+o(-x5),x->0.
= lxI5. Ona ima cetiri izvoda na R i vai
3kxk
.Ds
x-/
k=o
t{
n-2 3kxi.
(D
.f(x)
= x2e3x+5e3x
x2e
h(0) = h'(0) = h'a(0) = h"' (0) = h(4) (0) = O.

Dalj, funkcija h ima i peti izvod na skupu Il8 \ {0}, tako da mozemo pisati
P4(x) + o(x4) = o(x4), x
0, jer je P4(x) O. Prema tme,'amamo
r:.
Resenja,
a) Na osnovu jednakosti (x2+5)e3x-
"
d) Posmatrajmo funkciju h(x)
"?
1"5
+l
ts.r
X3+X2+X+1'
ll
3 (^
E h'
Zan=5;je
:
t-.+ a
E :
=)(}
)<
k
I
=1n 6+llx+6x2+x3
:i<
l,
ltJ
- x;
:$,9
x2+2
-_
_ (x + 2)1/1
il
3+2x'
2- 3x'4
f
!
Nl
uN
,l
Tl.
rl,
*l - uiq
t+,tr)
i-:
i1
lL)
rl<
il
t)
tJ
II,
4,
he)) fj(-xr))
(
2+x-x2
c) .f(x)
e2x
lrll
_ 1-2x'
+ 3ex)
(x2
2-3
1n
x 5;
I
-:-
b) f(x) _
"
k=3
;\!
-5rea
P) .f.(x)
(!
a<
(!
_ cosx+
<
JJlI
'!?'
d) f(x)
_ (.x2 +5)e. ,
xz
(2k-5)!! xx-I-2-x
(2k-3)!!
XX--`
X"+O(xn)
22
2
2k-1(k-1)!
k=2
-x
6.59. Pritnettiti Mnklorenoxu,formulu na sledee

fttnkcije:
a) f(x)
loo
+2)1/1
r",I
5e5
(x
O.
- 163 - o
-120x
xk+o(x"},.x.
k=2
4e4
-8
x4
a = 1/2, dobijamo
*T
O,aposebnoje in(.x-I-e)=1+xY+
e
2e=
3e3.
-2x
rl8 l{
"^ +
-17
t i.
lErl
:
siy
I io -lrr'Jrr( $
J I. :s, :- AJI
*r.;r=
ll T- rr -,1,'
9!i
3
-l a
roi&Y
LM"
b
-M=
o. ,
x
*.o'ro=. ll
l<-)
la: -lY'.l\l ll
-l
'
Yl?!s*: O
<
aea
R?'l.o lX
ll =l'i
ri,- :i;.l..,,
3 E - -:. -i 1*13
l=
-l:=
- i-l. cL
:"-l
g
al.:
rrr
,o
rrr 3rl
q
I
5r
tD
r\
lt)
=
P
i
k=1
r--+ -+o(x5),
z
T'
T
()V),
\j.
Prema tome, je
--2kk
x/1-x=1- `'
G
3
c) Ako u zadatku 6.57 f) stavimo
2x5
+
x
O.
3
15
(x5) ,
(x+ e) = +ln(1 +x/e) i zadatka 6.57 e) dobijamo In(x+e) =1+ E (-1)ky'xk
.
+
ek.k
cl) Iz
F,
p\
!.J
|
i<
io
O.
.x
5, - 5
_
-3 3x+
2x3
-Jio.\
f
.r - 3x4+
+x-
+3e
'-l
rl o'
rr {;
il .3
a
Posebno je sin(2x+rt/3) = i`3
(-6 (22 +3k)) -f-o(x")>
2x
l,
|I
sin
!.
--
k=o k!
kc-N,paje
3) =
sin ((2x
,.k.
(6(2+3k)),
187
f(k)(x)=2ksin(2x+Tc/3+km/2) i f(k)(0)=2k sin

n
Poseboje
),
NJ tD
.xko(x
1_)=o-Sh.
s
S
g
e
rl
2kkI
k=;
-x
- 1)!!
", 'f2k
-'
1.
::
Glava 6. Izvodi
Tako dobijamo
c) Iz
lc
cn
'' -:'l:ffi'
186
tL; )
(1)kXk
+-'-3.x+3
k=2
3-3x++ E (33+k (
k=2
k:
- I)2k-'
(-1)kxk
+,(x'), x-+0.
cc
oo
18.8
;
I
a
ii
l:lo--'
*:-j-111
:o\
-tEn
Yl]lr
nl\-/
li
;\EQ
.\
-'l
...............
ol+
'
T'o
it
nll
=x+lx3+3
n5),
6.. 40 x5+o(xb),
e
...1|
-l<':'5
o (x2n+z,/ (
xa(i;+
-
rj
3..
o
n = 5) ,
X5
rr
*
.^
"x
120+q(x5)'
x -> 0.
dobiJ amo
6
e + e'
-rR
*
jf- E i
x
'.=
-i
e {- xr *r-i
H s yl^1ix
yt
ll
qa;
n=5),
O.
C)
shx, to je z3 x-> 0
(2k+1)!
dx
.it !r
o,;
lillv
,---..-r
l/\
Tl*^t- l*t
'tN
x2k-!-1
tr
sh3x-
d l6r
+0(x2n+2)
^' In
\Yt+
,6
tl
v)
,-
-L
-to
r-
Nls
:
f
.(-'
2
x + rx5-ro(x5), r1=5
-1 ) +O (x2n-12)(= x-I-33-` X3
io
(J2k+1
l-
2(2k +1)1
d)
J l{tr
cr
k 1^r
xzk+1
il
(2k +1)!
"2nI
t-:
32k+1a.2k+1
dlN
"'jtt
sl
-1
.: t:
e. I'
-i'i r+i{-lH
\o
+lN,lr
1-t-
tl
r^1.
+t
-tul
tl
li
xl
e3x-ex+e-x -g-3x =
=h.l 1l l_ IN =hJI
ltli
.q)
\l"l
.9,
ts
fi
.N
h) Kako je shx ch 2x =
I'x
-t
!/
o}<
-lN
1
,:
î
rt
ltr
?l
;lN
":
-t, ?
-.
=9,.1:
fx
x2k
k=0
chx=I(2k)I+o(x?"+I)(=1+2x2+24x4+o(x5),
0.
dobijamo
g) Iz jednakosti chx =
(2k-1)!lA+0
(z2+1) x-+0 tosledi
2k kI
.{
(2ki)!+o(x2n+2)(=x+63
chx ch 2x
,D
--)kx2k+9(x2"+1)
-- -
olN
;,^lut
tt^r
k=1
{-,j+.-
(2k)!
molemo pis.ati
-l_
-lV)
*r'n
1
=1+
:i.l
(_i) k24k-2x2k +
k=0
--
sll5
rN
,
z2k+i
shx=
e-x
l-
'ilo
nrx_Li+
*+ ll.i -.r:
-lll:l+
-"
e
-x2
2kkl(2k + 1)
r lc.t \l-v
Iz shx =
'1-)
+t"
tl ls llx :} 5 -.1
E
*vr=7
*i rr
,,
-o
--. il
|N
^*
>-
ex -.
r,l =HIE
_li- p
:, \ -(
-l=
!
n "NJ "l *l+
o
aresinx = x+E (2k-1)I! x2k+l

0.
,, -
tr
';
T
.
6aG
3
"H!
1.9,Xr, *
o6t)"
6-e,E;LE.
trr,rE.rs#JJ
-, 0
3,18
ox
@l-
TI
A
.h]l I
, 5
-T
,
IH ')ll
=
*'x
;E '-'*'
_:_ \ ? xi -!'o
i
-ilx
+
\-/
.g
Ll
,
,i
.x! -L
ll$ *
"^
E;
++i'L
E
k=1
+ o(x2n+2)(= x -x3+x5+o(x5), n=5),
11
;'
r*_
dobijamo f(x) =1 +
-.
+x
or'-.s
-rl
+o(x 2rr+1 ) I
(2k)!
F_I
(3 +cos4x),
-i
(-i)k-124k-3x2k
+o(l'"+ 2 ),
5.
r-_
*i I
-N
Xl
?|
*o.t l+'
l--:
ll
iI
_ lor
'\lr
l{
- I lc.r
J-l-1l
| _l
'(:jTl
(2k-2)!
16l
1)k-122k-3 x2k+1
f(.x)
za n
,ri li
tt
fi
-l
r:=z-li
-r
-;t-
?.
:
-{
-x15;
.\l-
5 -. tt -r+ l,
: + 3 1c
T
6
oo-t\..6
Il'--Ut'I
-- 0,
.L"]I -!_l-
"l
XIS
-v li-i.
-l
Tl
l-l
j^! -r _3- x' _{

o
'c
rd
,u
'i e Q
cj
S'
s:
1
\o:aR
\d
_ 3+)-x
l9
.8 o .^
n- '{u'' X ; E
^t
':
N'=eaGn,
r,
E<<*.i
a .s
L cE :6 on .q-v
q'^1
\i*or*
o*^{
J,.<)i
+ o(x2r), x-r 0
Maklornovu formulu n sledee f,unkcije:
to iz zadatka 6.57 c) siedi za x ->

0:
e) Kako je (aresinx)'
f(x) =x3'cQs2x; b) f(x) = sin2xcos2x; c)

f(x) = sin4+cos4x;
d) .f (x) = arctgx;
=
e) f (x) arcsinx;
f) f(x) = shx;
g) f(x)=chx;
h) f(x) shxch2x.
Resenja.
a) Kako je
x' cOs2 x=_ x3 1+ cos 2X
a)
+ o (x6)
9t
lr(J
Il
bk+
+o(x2r)
f(x)=2-2x+x2-x3+2x4-2x5+6(x5); x--0.
6.60. Primeniti
+5ioxaoE
'e'
fI
Th
Y-<-cls
i-r.;F
5,ti;
:.oll
-_3)x2k+I
2
,'l
+1
k=0.
((-1)k+l
x5
2n+2
o(
siedi
-(1-cos4x),
8
arctgx= y(-1)k2k
k=0
E(-ljkxx)
(2.k)!
d) Na osnovil jednakosti (arctgx)' =
x->0
2n
.sNI xtl i
n-1
k=0
NI'
-lm
r,.
;
x^l tl
-:l
^,.
+llX\)^,.r.ll
:-l
(3-+-;-1)k)x2k
r la.l
,'iSllllll#
ri
ll
k F3
+o(x"),
1J
l-
_r
rr
'-l-
i?
n-1
X`
n=5, x->0.
o(x2i+l) x-0,odnosnof(x)=1-_ 2x2+ 8x4+o(x5),
3
211+x +1+x)sledi
E(-1)k2k- (i)kX.2k+1+.3
2 k=0
ku0
k=0
n
**lX,
,.
+o(x),
-r-!
19
+64x
k=1
2k
c) Iz jednakosti sin4x+cos4x =14
((_2)1c+1
) xk
3.2k+1
tl
*u
1-
o,l.ilro
8`+lbx 32
16
,l*
ll
!-)
.l*
=iI ll+
13
Izf(x)=x3+x2+x+i.
?
y^
4x
,,
5,
f(x).
2-6E k.-3E(-x)k+orx")=2i
Jl
tlN
"rr;-
ir
--rN
"
f(x) _
"
ol- A I
0.
.'l-.i?
IX
rlN
lv
ll
l<
lc.t
-=
)k 2
(i=5),x-->0,
f(x)=x2-4x4+o(x5),
3
38880 x5+ox5), x-
= 2+
+
za x --> 0
2+x-x2
3(2-.x) 3(1+X) siedi,
f(x)
-(_
f (.x) = x3
posebno je
b) Iz sin2xcs2x=
x->0
8051
; ?
ll';r^-vx>
.e-Î<E:-e
Hloo N
rc
-i
+o(x")
:
-i-
]o
tlxll
-1
q-, rv
q
loo r^
-7
2x2
:-
:;
'<
OrlN
F!
251
- 1393
+-x
648_
5184
a
'
-i,^
*l*
.al;
-'-l
\o
tr
r, E 5lt
il
tI
\\i:;
-l
Ok.-xCg
k=1
n-i
+ k-oE
f(x)= 2
,ri
(=1)
k
( _i,k-1
in6+E
6kk X-(2k+3k+6k)+(.a")
k=1
11
EY
-(
@ t
^ -''LIj
- l xk
2kk
k=1
+x) +In(1 +.x), siedi

P
I
+ >-1.". ? ,"-
(-1) k
rt
I
c
.- Ti
E-rl k + o =nI \t
;=,..]l
a :l-'L \I -- +Ar
r<
+.
3kk
':)
+ -1_t
Y * l*
-f I L'
-l
z-tn
vl
.x-
49
f(x)=In6+-x--x
72
h)
-I
._
T'r
Y
'f-\o +
\
tr
+ ll
\o
(-1k-Ik +
k=1
g) Iz
=r^lrr
c.) +
ir.
[ [T
'1.I
ts **
I
lx 'h]I : ls ; l- ,-J;".l,.tIJ
lP.lJ + ji i..-^^
-ftr 1l** , l* KIS
,*- -i- -' --fr r Et | *pSJ
Nr\l$.S\*---N
a fl' ;1" 1 \l * ;* ..,1g
{
}l-. ? \16aG
.J Yl a Sr
3 =h]I .NJ ol- i- =!^].i \
^l*
,.
+'
.i
t
"rrrcr-jj
*r-^ *' ii"1 .y
I ^!*l\ =l^]TJI
-=i
S
i
8
{
H
-r^ =hJl ! S -'.
cAF
f,x) = In6+
= ln(3 +x) +1n(2
+ld
"it.,
3
f) Iz In(6+11x+6x-2+x3)
189
EJ
rd
Nava 6. Izvodi
sr
i.
^\
3l ;il i
i
i
i iii
ii*.ii
t
_:i;g
l- 3 i
f. i. :-
.r-c'i (1
A *
x-->0
'
ti
+5xt/4!+o(z))1/(r+"('n =1
t'`
-o
t2
i:ra
1/4
rids "+ ,* s
ili
g(x)
ux
ll
f( xJ neodreden oblika "../'.."
- c ako je tim f(x) =
oo,
tm g(x)
O.
[i
g(x)
iir
$i
RP TF.-,
;E'
:
*1.- :' ,A- êr I7

:. + 1
Elr'
3"r3 \S i+ -I:,
E
tj. jedan od simbola
u- d :.
i :I S
Lopitalovo pravilo
4;
0,
^#
g
;q?*
l<
tr
e
* R3: 5lr-515: f
r_c
Izraz f(x) je neodreden oblika "0/0" u x= c, ko je lim f(x) = 0,

Izraz
-{:
a.r
=-,
9
x-+o(.x
t ==
+2a)) _ (im
1/(x'(y
Neka je c realan broj ili simbol
3<:ee
-p
x2(/1+2x-1)
--2 +- Z4x4+:o(x'),
(V4-x+In(.ri ))1/sin'-(.r-3) =y(-1 -r+1n(1 +;))/sin'r
*- I
$H# R E [
Ei$E
.;j ^T>s1]>fi := 1
1mg(x)
x=
}F.
dsXvt
I+s
;'
\r.
r;
f() jedan od neodredenih

g(x)
c, tada vet
tim
x
c. i alzo je
j(x) = tim "t

g(x)
X->c
(x).'
g'(x)
o0
0 za x
E,
""
"--1; t
a :- \
!;
7i--
.I
O,
-:
(a,b). Ako je g'(x)
tI
x-
o+
o^.- ; H
'ila
S
= 2+ 2x + 2x2 + 2x3 +
o(x3),
I
l$- ;' iitiil+
:J;.
g I
siedi
-t=1-2-g+o(t2), ln(1+)=2-8+o(t),x
t o(r \ 2+n(r'-) t.
1lim ( JI-t+ln(1+)) 1/sin2t f
izraza oblika
t:
'-l'o
A+
li^
'*
+L,J
lim
.'-.
I l'I
h\-k--gl
!J
al\
,'!t
+o(x3), x
d!,
Nl'!.-
x3
2 6
cos(sinx) =
/' = e-2/3.
a
-2x3/3+o(,v3))1
6.62. Lopitalovo pravilo.

Neka su funkcije i g diferencijabilne u svakoj tacki intervala (a,b), osirn moz-,da
.i
I
N
xt
1--x
+x+
O,
-x) -x)tJ'`3 = h G(1
= .x - 3, dobijamo
u tacki c E
X2
++o
NliI'
-+
-;
v 5_;}$ lE
N,- ,,
,lL
ei
-1.
;=
q,
a3 *tr,
;]l- " i I3 15
.-:.
r
i ; Ttl Z ,: 7_A lI
I
.1
+ir.,
": :-e ,X
.r -j ,I
s-- -l" Z
aE 5"\ l-, i?
i. Z 3 i ;:l I v,:-i--t,,;-u
lg
i!
r."-
'{
lv
1l
+(x 1= O.
-C __' x'+00x3)
i3 I$
i
sB
:{ tl:,e
-3 +o(x4)
f) Smenom t
6.4
8.8i8 SqrE;hil g i iiii;=l'i"

=l
.,
Y.
t
E
,i=
,'I
+-
olo
r.,
:I
qq -l\
+
l'
r.
*l t
4,
J,
= lim -tbx''+o(x3) = 134.
+2r
sinx =.x--x3 / 5+o ( x4 ),
ro (cos(sinx
siedi
o(x
-1n(1
Izsin'`t=t2+o(tz),
G.jG.
3l:!
l
..t?
3 q
zoc
x4
3+o(x4)
r i"lt
-ltlElr"
*o Ir
tN
il
0,
0,
l. ;l\-
.-ri'
rb
+ o(x3),
rr
il
3x3
6+ o x3 ) _
)i-+
1Ern
I
N,,
2x
+o(x3), x
=x- 3 +o(x3),
I Orlt.a.
-t
:<l
:.!
ll
NJx*l
ali.
A
5<vO
hlli
lr
"-l
+F1
B-
o\
a.t.+o
N ._..
= 1+(x
-3)+ 2 +
lioa9
l\-,tr ll
NJ
1+x
l_l!
+-ll
. 1.
rr-
ca
'P
9
q
B
a
N
1
o
7r,1
In
s= x--C
2x4
-o(x3) -4.
x2
-3x2
al-
thx-x
x'
Ir
Ito
I -ri'
0,
!4
la
c) Na osnovu sledeih relacija: aictgx

exp(arctg.x)
3x3
thx = x-
i
o
x
50 +o(x4),
ch ( sinxJ
ta)
='
)r
Y4
10
]m
:j 'a-'
I
x2
rl
< l.<-.'
r I --l>
lrl
;-o,o
Nr1. i
1/5
2
Y2
3x3
x-aC
4
+
( x- x314
6
t,.-Y3)2
\
24
6+o(x )= 1+ 2-
ch(sinx)=1+1
tp
*t t5
rr-);6!lN^
oH.lD
''l
b) Na r_:snovu sledeih jednakosti:
, lf
+
sl-i.ollF
tr=,;
,;:';rra-)]g--.5.9
;=',:Ouaj
sinx
lt
x-->0.
N.csnovu toga je lim 2V1 -I-2tgx-2ex+2x2 = lim

arcsinx -
`1
t,
lo
&
sinx =x--
+o(x3.), x -> 0,
aresinx=x+6+o(x3),
E E
,UlN
2 6
x3
x`
r
Balje je e = 1+x+
lim
(2tanx)2 (2tgx)3
+
--8
+o(tg3x)-1+x-2+5-6x-+o(x3),x-.0.
16
1+.r
x/1+2x=1+x+o(-x),
t=tgx=x+3 +o(x3),x-O.Odadeje
-r\J I
Flr,
:i
<lr
/l+2tgx=1+ 2tgx
2
0,
=.e6'!
lL
./I+t=1+2-8+16+o(x3),x
+ :
t3
ln 1='
syo(cos(xex)
e) Na osnovu
dobijamo
A -l\" 3 ,
.^'
? J
-: ; F'
Hl:i
;
j)-< f -lL 1!
+ l+
, @
-l.s e
;' .lE
N
lY
t A
\* rl"-l;, f=
ii!,
1.
tll
__? \.i
lG I E
t2
x+3, - lx+exp(arctg.x)+1
^=^*rE + Ei I ri gqi.._. 11Q?j.'l;

*:a
+r.
a) Posmatraemo Vlaklorenove formule za

odgovarajue funkcije.
t
,l
*l
(v+1n(x-1 ))1/sin'(x-3)
{}
11
i:
-.
l
EEI.*
il*e
\
? a
d -jrr
d r E
1 b at I
Odatle je
ii
f) lim
1i
.1.91.
d) Iz xe`=x+x2+o(x2), x--> 0) imamo cos(xe`) = 1-.x2/ 2-.x3+o(x3), odnosno

cos(xex) =1n(1 -x) = 1 +x-2x3/3 -1-o(v3), x --> O.
*
I
o
o
qi
l+
loo
lr
I.
s
--
1+2x-11)
i/(z'(
-ln(1 -x) -x)1/x;
Xtym(cos(xex)
lI
E'l
t'.r
<lN
lh
lo
l:-
-IIE
'
,.t],
d)
1- 2V
thx-x
I
l-r
IN
rlr
otN
rl\l
s-l-rlilN
-t-lr
P( arct g x )+1
t x
]n t+x y 2x
ll +-rpo
IL-;-.
I-i-3
H:
-T-g
,5 i i r* :-"
E
Er1. T { 33
T; iIr ul[; -lg*l-uE
=
| *lf 8itÔ\l
A
-.-ix r
u d
5
l:r
ly
a
or
u flL
l<\ +
:.
l\i .
?
*lS
-rril*
A
;
{a Ar,.1 A
xli
ri' IlTl
Regenja.
f l.!t +
l:<
r=
1-x
b) lim
:--o
sinx
_
-'+ex
.1xy (\ cos(sin-x)
I. Il li i *
re. F
aresinx
x+3x'-2
lim
c)
e)
a)
ch(sinx) -
dobijamo
?1-U
l\, \d
ei
tr1,
Oa
sq
I r.)
i+ IS
i-ll, p l-l
Ir I5lmlI,l,l
(a
ci
.-o
6.4. Lopitalovo pravilo
6.61. Odrediti sledeee granicne vrednosti:
lin 2/1+2tgx-2ex+2x2
'
-
f.
o
o-
j\
Giava 6. Izvodi
N'
l-
\)
o\
lil
190
(6.27)
t-*_
c.)
al
Er= E ^ls
j:c
8':-8S
.r1
X
E
=n
E
\U*?E'-,
c
:
o7t=I:Z
Asil{
1.'
E Ii^
ln(lnx)
lnx
lirn
d) x-,+..
o
=
it
,-^
',l-
=1
bxU
oo
-A
!a
=
E
u
Primenom Loptalovog
b.
^"lt
x
lim
x+ bxb-1 = x-.-F
nr
f,
?
il
^.
-Ll*u
o
,
t<
>:: l-u
x-.+oo akax
xb
c
o
._
xb
um
Ei
I/x
-x>0, to siedi X-'+''''

1im.-=0.
eax
1-
x--.+-
^t
In
E-i-: E: a
1=
]n(lnx) = firn Lim = lim
x-+- lnx
O.
...
;=
::'
o
-+ t
.:?
;i
x+- t\
---:tilt_l+
).
/x+1 I
(-----)
,,
!;
/---\
2 aresin
c,
lim x
d)
._:--.
a, > 0;
sin xlnctgx;
Io
li
x->m
o+
(x
i<
o+
x-
b)
ed
l-)
-1
R;
!>
$-;-
oO-
r!I
.p
t.
1.
+.x(el/x -1);
x-+lim
lim za ln
c)
el / x
1.
x--+oo
Lr
ril
- lim
ll
(/
ll kl
-.\
l:t
9
*':- llll llrlsE
l"il lh
lim
1
.il1
v I
o
Ei
e1/x
.,
i:
,I
kr
a
i-' J-, " !91
al--=i: z
t
R
lil-O
-I =
1/x
U:
e
sinx
-0
! l ,\
hrn
'=lO
'
l^=
la
CA
HY=
-:
.=
",,
x-0-1+ COS z x
-1
Sr
a-
ltl 1
Q.
a)
.F
E
.=
co -b
NO
I
.5
lim xalkln (x) . Primenom Lopi-
x-,o+
talovog pravila dobijamo
.l
il
Pik = O.
(6.28)
a x- 0+
lim
-k
.=
*Yl6
t-
z a/k-1
ll
-1/X
1- x
E1
IJ
r!
= Iim
lim xa/k 1n
x-0+
x
x-n+
(--)
-x
5>
*-l r
'tlxld t-t
ll
il\
x-v+1(111x-1- 1)
-71
_,
ma-
a` In2 a
[-r
.-,
I
r4
-i
--l
i(inx-i-1)(I+ + Ins) I-xx-1

-1
(a+x)2 )
;k
lim
x= i
:i+
+.t I
F,
.:ai
, *-
-c^|1
:E:a
:.9.=bo/
E^
L=
:)
=i
L)
'-lll
'' t
"rr
f-l -l
.,i^,1.^.1
I
-l;i
+l i -El
l= -l*
-i
r-l
+ i
x I
1;
1.
't-
a) lim x(ellx -1) = lim

x-.+
x-+<o-f,O
!c:
BI
-t
-.t
trl
rl
-l
-l't
r!t
<'l .-i
1l
-r-l
'-)
ti
vt 1l
!lll
ra
E
.,
!-
Resenja.
lnctgx = um ogxn
b) im sinxlnctgx= lim
z-0+ _cosx
x-0+
x-.o+ sinx
m727
si
c) Odredimo prvo za k E N granicnu vrednost
+) + +:c +
cosax
- Ij2'
a2
re
]na
osbx
o)^
NdEeJ
bx
îJ
ld
-o
il
tr
l.-
;i
;t
1i q
lim x`(]nx+ I)
x-1
a)
>a
clo
ulu
tl:<lsl!<
.r
i{
b2
b
ax
sin
1- Ina
-l
:-l
edo
l-r'
olA
rulp
"
.l+{
I lk
u lî
rlD
-, lo
1l
oio
.l
>. 1<
.. la
w l6
c l-s
-O
li',-l
x-o
(ln(a +x) +
tFt
lr i:1 il:
; il;lq;- l'-
lt
;,
--
-x +
2sinax
`-.) -aÌna
+`
- lint exln(a+x) (In(a--x)+
Zr
x
x-obsinbx csax
aYIna
.l ,l
l=:
x' - x
lnx-
Elut
ûli!
,"loi-ilu:
I I
I
,E
a\
!l
4.
e chiiu+x
1im
f) Inn
x-1
;.:
,,
lil
!i!
il
+
1..l-la
-l ,:lt:t -.
-f
.!1
.l
.=r=
= ll.!.ll
=
rlr
i ,l: li
x,
.=t
.=
ll
(!-
>)r.
:ti
th
a)a6
UIO
^t -
a
a)
(a+.x)'`-a`
x-0
a
= lim asinax cos 'ux = firn
cosbx
a-1 -ax-lna
ax"-1
.r--,a
-ac+
!lk
- lcl
.Zla
NiU
i-
l.i
-t
I
!1.l+
. tc^1
"rt.-
tht
oi
ul
-! I
^t,
rl
\,
!i
=.
him
=1im
-b sin b.x
.o
\o
a)
()
,Cd
>N
o.
()
'=
o.
bo
o.
.3
tr
(-)
N;'
.=1
e)
ac
.v.-,0
cosas
R;
=a-sinax
]ncosax =
c) lim
lim
xk
eax
a E
6.65. Odrediti sledee granitne vrednosti:
b)-f), uslovi Lopitalovog pravila su ispunjeni, pa vaze sledee
3/2.
xb
eax
F 1 q5
*;
q
5
o
:: Ei EJ
t =l
=l
i)e
e`+e -2cosx =
e -e x,t2sin.x
b) lim
= lim ex+e-x+2eosx lim
=
-o
x sin 2x
.:,-osin2x+.2x cos 2x x-o4cos2x-4x sin 2x 4/4
xxi
O.
lim
-,--.0
.
.
\ a
d
2x
rii. E Ei:
;
Ao Ei
el
Ei o;
a
='l
c' .E E
d) lim
\o
x-+0
Inn
-sinx+3 =
x+
,,,,_+,0 ea.,
0<-<-,
-
Kakoje
='
x-+'+...
lim
d) V-,a
J-
cosx+3x- =
2Inx
b) lim
+ ear = +.
"
2x
> 0,
Ako je a> 0, tada mozemo odrediti k E 1Y takvo da je k>

xk
= lim k! = O.
pravila k-puta dobijamo 1im
g(x) = 2x su diferencijabilne na intervalu koji

kada x 0, pa je
sadrzi nulu i izrazi su oblika "
f)
.-v :l--r
Il,
(, Ei=
: =r^
f (x). = cosx+ 3x -
.I-oln cos b-x
a> 0;
-0
6.x+2 = 6 =
3.
c) Ako je ,a < 0, r.ada je lim
a,b T 0;
x+m
xb
x+. --,
eax
) lm
z- =u, =i
E
#
x- a`
(a +_x)
e) lim
x2
1;
xo Incosbx
xx -x
lim
2C-4 tnx-x+
lim
s:.::* |-. g -lF

"-t=
it E -'"Y 5^ ci
,- 4
0,
c) lim
xsin2x
=: isr<
S E -kl=" -t
o
-o
+2x-2 -
x` -
x-+
0.
in cosas
3x2
lim
-^'
,.., o
ttI
/\
s s -v
.q 6, S
b) lim
U
nakosti:
0;
ex+e `-2cosx
a-a ,, a>
a) Funkcije.
uslovi Lopitalovog pravila su ispunjeni, pa imamo
\o,l(\
..1
n..'
3x
Re"senja.
:E= llile&
a)
,=.:
.y,,y F J
=i
A
A tr cs =:
=l;
d)
x;' - a`
lint
sledee jednakosti.
6.63. Primenom Lopitalovog pravila odrediti sledee granitne vrednosti:
cosx+
lim`-
>
'
xb
"-,"
Resenja. Izrazi su oblika
Zadac
a)
21nx
x+
b) 1im
:
3
x-.c g(x)
.i> -o
i
\_! .r'
(x)
xz
-i
=1.
=i
t'
Ei
X ^1"
ilX
,
ol"
p
818
"lt,i
r1
trtE
a'
,).,'*
"
rl
?ia
': =i =
.:
-l:i)
-,X i
a
S
ir
ttl
î
-,',"
E ô
,- .e,E,E
E
i'
d
vr
.=i
=l
*
,$
oO
+2x-,2
3x2
'MI
a) x-++
f
lim (x)
= co, jer je tada
.i'-'r'tl
'V
'n
(x)
'. ','l^l
*q "il
N
E
= -:ilr
tl>
i
o
-Llo
'l
^Ll
.= r ir
^r .U
E
-i |
":l
$.j()!_o'o"iiril.x
.+;
hm 'f
193
6.64. Odrediti sledee granitne vrednosti:
ima granitnu vrednost kada x tezi ka c.
vai i ako je
Teorema 6.62
6.4.1
rl
+ :=r
d
8;
rBl
UI
ol
>t
,)l
6.4. Lopitalovo pravila
Ee'i,eae-ts
.O
f 'x.
pod uslovona da
'il^t
*.1
\l
\ol
Izvodi
6.
t)
Oliva
l;
192
u-/
--i
,::,
il)
."o
C)
il
= 0. Ako i.zabzremo k E
.ilX
x0+ (xIn(\x;
R
x)
= hm
ts
lt
0+
E1
,*+
Fir
d
ti
lirn xa Ink
.i
'{)
7datle je
63
.(!
.J
il
r-i
!t
.l
=-
x-1
ll
i, takvo
= im
:j::]
,t.
il
>(lB
ti.
i\l
lo
io
l5
= hm ln(1 + 2x) = lim

limlny
x-+O
xO
X
x-O
j:,I"
l+t
l-ll
l\--/
= exp
limexp(]nu)
t
(limlnu)
Re`senja. U ovim zadacima se javljju neodredeni oblici

a) Punkcija y = (1 + 2x) I /x se moze pisati u obliku
h) lim(1 +thx`1/x = exp
X?
ll
'
:i
iti
i.rll
.-i
*il-
o
o
a
thx
:<l
r-l
il
l+llrcl
-1.
ta
1x--+
x-i
arctgx ) = exp
//
lim 1+x- arctgx

r
TC
e-1/2.
i*i
l-r
/-\
ll
rw!
''12.
E-
*
-d
+ (-2
(iimXln
I
\
Xr:r=1,-
ri
---/
lE
\r-
arctgx 1 = exp
- _1/6
-e
6t\'
(-2
1)
I
o
lim
x+2x
(iin
=
g)
= exp
- xz ) )
ll
2x
I l=
'-----z'
rcosx-snx
xz
u,i-
(tim
(x--.o
arccos x
;; | ',,ji
| l,
it
lr
l= tp
t-'<l.i
lo
io
lq
lu
sinx
,l
o
x
'd
tl
x2
\---l
h) 1im(1+thx)I/x.
\ (
exp X
.l:
7L
_ e-1/2
-;l-'13
.l=
(- arctgx
1/x
1+x)1/x
.Y
chzx
-_ e.
'I
x-++
x-+o
15- -.
\
.\\-_-/
[
ri
:_y
g) lim
I) lim
(iT_x)
-.4i
s--.o C x
exp
arccosx)
t/x2
]=
'z=
7C
e) lim
c) limtcosx)1/x`;
x-rG
l3l -
_ xp
x--,o
sinx
t/x
Ir
d) lim
b) 1imx1/(1-x);
r,
a) 1im(1+2x)1/.x;
x-o
sir.x
l-r
`-
la
ll
> rll?
o
ui L"
' 3.1
x
.tr
,'
ll
a
=i..
xl?-'z*
;
'E
i! <
-,-i'
\
= oJ Ii
'' -r-i."li
+ 2ex
= -1 /2.
l>r-l
*l :.
li I
it--)
x-+0 xex
-x inx
1
-x sin x
xcosx -- Sinx
= expl/ 1
2x
x2sinx ) -eXp2zi-2xsinx;-x'-cosx)
(1 +x) 1/x11/x =
i
+x )1/x
f) 1im
exp x-,o x ln
x
e
'
o\
1
lim ((i e i /
'--< .
,,
11
a
,=
o
.^--
= 1im
1
x2.
ll=
o
;-o
'
!. i'
o=
+ ex
-ez
x-m
ln (z arccosx)
x1m
x-,
r!
lim
^l''t\
-1
x1- ex
= e` +1 _ x-.o
lim
x-+o xex -X
xex
a'
ex
x/
:J.
\:!.
\
!
sinx\ 1/xz = ex hm ln
-p
6:r
,,--.
l=
e) lira
x-,o
'lT
b) lim
- exp
e-21n.
1/x
arccosx
(li
im
,x-.1
limxl/(t-`) = e-1.
-1
S1i
t5' l;3ts
-2
= tim
O'sin2x +4xsinxcosx +x2(cos2xxsinzx)
'G1 +4:`
smx cosa+ X;
sinx (cos2x- sin2x)
1
sim
-1
x-,1
lim
t^
osinzx+4xsinxcosx}xz(coszx-sinzx)
d)
= exp
lncosxl =
exp lint osx
x- o
x
J
\x->o
= lim
-sinzx+cos2x-
*
'o
xzsinzx
-2 sinz2x
= tim
x
/z-\,
Y=
l=
o,
o
o
_ lim sin2x-x' = lim
:i lN
;^.
o
i7
sin`x)
rr
\x
i=.
8=
z-
;
1
_3
"':
-
/ -
z-.t
= x1/0-x). Tada vati
lnx
1im
= exp
c) xlim(cosx)1/xz
o
gq9sg
:=
i-
lim
a) x-,0
Tako dobijamo
ova dva zadatka imamo neodredene oblike "00 09", tako da je

pbtrebno
izvrsiti odredene transformacije da bi se dobili oblici na koje se moie
primeniti
Lopitalovo pravilo.
1J
---x
o
k
( e` -1.
l-_
x-,o
l=
rx
\.--/
b) lim
-\iJt;.'.
i=.
sinz x
!
-o
1xz
^,p
o!
,.i
Hlfr
.12.
-
x---03
/-\
.= //-\
o-u
y-* -c3
l:
-+- t=
..1]-lLli-, " i: 3i .r-.
i__ l:-: ;l
I=
tL '-Ii' i iJ, l?"
ll
N)
llt
x-
= e2.
b) Posmatrajmo funkcij y = exp(lnu), gde je
2.
i-i'-"l
1J-
x-.+x-,+00
x
or
i.l*
lr
I lr
-2
Resenja.
1--
c(limlnY)
= lim
6.66. Odrediti sledece granicne vrednosti: a) lim
= exp
lim(1 +2x)1/x
x-.0
z
x+1
t+2x
lz-\l
=.
vx- 2r'+'
-
p)
l:i.:
ttll=llt l:Fr
li
ll,i.
' -ll^
ii
,.i rl :+l
*l: i-
ll
rll_
'd-
+
_l l,,l
odakle je
aim
.-+-=
195
v x'+1
Ern
rn
l-
,l
IJ
v x- +
iil
=h
ic- 2 aresin
In
rA
k
(D
<.- l
!I
i,ll:
ll '
Til Lt*
iE,
P3
*:r
L!
ti
L-
m x
d) Um
TC
ts
ci
6.4. Lopitalovo pravilo
dajek>(3,tadaie 0<xallnx -<xalnkx, zax>O,paje limxln0

x-A+
x
(!)-0
- 2 aresin
fr
lo.
3,
Glava 6. Izvodi
ls
\o
194
lny = 1 1n(1-I-2x),
k:.
r=
J<
o
o
\l
o
E,
I
6 --i*,
e,$.";
$
$
5
iiE
Ei
'E
'H
g
:Yi
tii
IEi
E:.i
Eii; ,si
A isgEisa*
E E-:
!-tE :l!.
2_,-tt:
E-;:;
E:
SsgE'a
=;t:
'i:l:
EI
EEEEESi{EIsiE
isii
E
>*i>*
!E
.=r.= .rE ''E
Y 1II
li
xSin( _
diferen-
f
f opadajua funkcija na [a, b].
= ':i g\
ES::'i,.,
diferen-
(a, b), tada je
> .-,.
--,
n
g U
i'4 E [: g -[t,.
:
:-:
i i _is : --s'
ss *.i P, i- * i,Y: J
Z, s*î:
f +==
e
ii-E
En
j
lirr_
'a
:<
T_g
r +I
::="
f'
sEtE
f'
rnum funkcije
t:= I
"s:ir {
6.74. Teorema. Neka je c kritican broj funkcije i neka je (a, b) otvoren interval koji
sadrzi tacku c. Neka je dalje funkcija neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b]
u c.
i diferencijabilna na ptvorenon2 intervalu (a, b), osini ntozda
tada je f(c) lokalni maksix
Ako je
(x) > 0, za x E (a, c) i (x) < O za E (c, b),
vE:
pa
1,
o.
it
--i
+r
î lci
-8
E!-
*,:i
ll
3 :c: P
:= ?lr ; g e
U trIBS**SeE
Xsci ;s5* t; E
! =-t
:-*: SE!!
Eilig,e E 'E
=
'-'a
f
;SirES!,*i
g
..EtEe
;i"q
,iE
s-E
E, =1 .!j
f rastua na [a, b], tada je f (x) > 0 za sve x E (a, b).

f opadajua na [a, b], tada je f'(x) < 0 za sve x E (a, b).
-> R ako je ili f' (c) = 0 ili f' (c)
Broj c E (a, b) je kritican broj funkcije f [a, b]
ne postoji. Tacka sa koordinatama (c, f (c)) je kriticna tacka.
;
:*l
*
Flo
-7i;
*lo
'-i
b) lim
*i*
1l+
l<
,,
tl
2i
sinx
1.
_"
:<
@tC
,1,
tlf
\ I )<
-'l lcl
11
'.:i
- sin x =
{
!l
=Fi
rl+
2x
Nxtk
t(\
'-
llr l-klR
o]lf\
vl
k Ik
qta
VI
a] l.d
Ern
x-++ 2x
x3
sledee
Dovoljne uslove za postojanje lokalne ekstremne vrednosti funkcije daju
dve teoreme.
sin( X )
sin2x
X3
< 2x+1 i lim 2x-1 = lim 2x+ =

-< 2x--sinx
2x+sinx 2xx-,+- 2x+ 1 x->+-2x-1
1
R neprekidna na [a, b] i ima lokalni ekstrem.

6.73. Teorema. Ako je funkcija
[a, b]
u
tackt
c
E
(a,b), tada je c kritican broj funkciie f.
(maksimum ili minimum)
Hr:<
ili
'; t?
- sinx
x-++- 2x--f- sinx'
u'g --'-- !,
-')
+ 3x =1n3, dobijamo
3x2
2x
,3
6x-i-3xln3
s l.I
-8
.El
.j
rlr-
kl).
aj I at
6J
c'i
1.
oo
.t
aix
>o
q)^
*.6
je
2x+
a ) lim
;*
\o
a) Za x > 2, imam
2x-1
iirn
Potreban uslov za postojanje lokalne ekstremne vrednosti funkcije daje sledea

teorema.
o
:
s'.
6.70. Odrediti'sledee grantene vrednosti:
Regenja.
-E
+3x)
.yp oo
lim (3x2 + 3x)1 /x.

x-+-
ml
'ilr
tqli
::l-
3.
Z
.:
'F
x->+
+ 3x)ux
.5:
lim (3x2
+x
T'
IlX r
-3 S!
El
S
Es
;"
- ;*
b) Na osnovu jednakosti x lim
x->+00
1n(3x2
----
xt/x :_ eo _
?l.r
; .l':
mim
- x-++ 1x = 0, sledi
=
iS: *:i1:
E
ii:
ii,3'$id
= r:Ey:jE:,i
E:;33=;t=:FA
;.
geEi-*'+
E= [E EtFr=
-*
J
=- E <. t
.j i =l:I
k +is =t^"ix
- -j i
b)
.'
:l=r.
; -8
<' E
:E
=',
g
.-f
!ici E o' .:i
...i
! 3 E =l
V I o
F g--.; E
'E a a
=i +
g& is =-
yt*r\
Inx
< 0 za sve x
Ako je funkcija
Ako je funkcija
Resenja. U.ovim zdacima s pojavijuju neodredeni izrazi oblika "00.'

a) Iz lim
x-++
e=!i
-= EBi:
EBi:ii EE EEE; EI$S:
=
H
:=
':
\o
x.
g' (x)
6.72. Tetirema. Neka je funkcija neprekidna na zatvorenona intervalu [a, h]

cijabiln na otvorenom intervalu (a, b).
= 0; dobijamo
o
lr
tr
x2
lim xt x;
6.69. Odrediti sledee granine_vrednsti: a)
s)
oi
"
lBt
i; UE;N Fb e'
? =-,='E,E I
:
'7{E,E
.E=4 -:;:a
E
E+:ilEi!sE'z
+t
"il
il.
=
:=
E
'o
je f'(x)
0_
Monotonost i ekstremne vrednosti funkcije
Ako je f'(x)
sin2x
1.
.9- ll
s 3
t,
-e
5H
x-+0+
2+cosx'
6.71. Teorema. Neka je funkcija f neprekidna na zatvorenom intermit' [a, b]

cijabilna na otvorenom intervalu (a, b).
Ako
> 0 za sve x E (a, b), tada je rastua fimkcija na [a, b],
t^*
E+
r,
i -" * E rr 4
S n ; B,It" i
.: p _8 I
gf "e
E; ca
.r cd ="
l
=; B f r 2
E
1
s
csi"x
'
;-
rr
e
i
i
l
I!
IF
P (J
F
-r
=
rr
* & r,t.;
je lim x1/1nshx
1, -to
ln(aresinx) = lim
d) Iz jednakosti hm
x-+o+
x->o+
ctgx
lim (aresinx)tgx =
x-+o+
E; - l),-ll=
lljl
-.
.o : I '';
shx chxx
6.5
dobijamo
2-cosx
Sin(
=
Medutim, data granicna vrednost postoji i jednaka je lim
x-.0 SIn2x
O.
0,
(2x- sin x)' =

lim (2x+sinx)' xl
f '(x) ne.postoji, pa ne mozem primeniti Lopitalovo pravilo.

b) Kolicnik izvoda tim
x-.o
-
1.
ri
1.
plS
r\ -'.
x-->o+
eT
ne postoji, jer ne postoji lim cosx.

x->+-
lim -(2xex+x2ex) = 0,
lin _l = lim (-x) =

T-->0+
-Z
.T"--0+
.=?
Inx =
lini
c) Kako je lim
x-o+ inshx
- - ,T->P+
--
o.
!
*, .l ,,
l-; .ill
=i
exp lim in
t" -li I
;i
er ;lf
s4s .=r=.s
=. ;
-x'ex
lim
(lirninY)
In=
x-+0+ x
x->0+ ex
,t
iiC- .l-'
i.
:.g?
;t
= exp
b) Na osnovu jednakosti lim

lim xx
=,1.
.T-.
gto povlaci 1im (ex -1)x
x->0+
lim
x->0+
tra
=:
ro -s,
E*
..
L-l
In (ex
x->o+
- 1) =
.'l-,r
x->o+
l-
-:
-!t
lim lny = lim
;
:-7-
Hr '-_n
E
Re"senja. U ovim z.dacim se pojavijuje neodrdeni oblik "00".

a) Za funkciju y = (ex 1) imam Iriy = xln (ex 1) Prema tome je
tr
x->o+
- =i =
io z;'*
,5
+;E
1 '=;
i
;
oO
lim (arcsinx tg x
t,
d)
S
ql
.=l
lim x1/inshx,
c)
-t
k.
r
{ l.^.-r'
; , T1: ; Sr
b) lim xx;
x-,o+
-;
ENi
'&e
E: -E ; ,_',' -;-- - .l-t,

ii ! 5r;
i3 '''"itr:
_ :)E: ,7'L
rt
Z P :r
:'
! ;'
>
tr
3 ;'
:h
t,
.E
-'
i
:*
E e4
i--* 6,=,.
fE g r -,
E6 =
::
2
V
.g
=, 4
-j
cJ 8.
r
B 'L
ti 4
;* .1 := .=1- >q
; LX
-.t #
(ex- 1)x;
f Ea(tit
{
.:: r,
-i
I is gE I
)u
'P = =!
;t
T
i{
.>0
ti\o
lim
x->o+
197
U ovo;n slucaju ne moze se primeniti Lopitalovo p,ravilo. Naime; granina vrednost
6.68. Odrediti sledee grnicne vrednosti:

a)
6.5. Monotoriost i ekstremne vrednosti unkcije

f<
Izvodi
,.i
6.
!t
\i
fF1
Giava
196
f.
YNI
t'J
r[;
3s'
il31 ]:
iS
*f. E e:s
aB.i; *;
5-i-
-'Q
t,i
I: :rBr
j-5.
iso
' L
:'
.-*
"..
r{$ : i* = =J;
:H
f raste na
-'_.
tj.
q<c=
;AI;E:
:E=
H5 t+ ]93;;B
a:qs s
F 5--;3
"-{
t ?>l-r li E-\* H'-3,
ilB s i-,. i is.;Ie*3
?i= E' i=* ; +:= sEss
-;3_a
ii
g e -rts
gs:
T3 ^=tri
Sr,:
I ll
I".,
I',: t':I
-aC_,,
-l
5 rn
,-....
j*j5
<L.
_-.
5
F
s>
1)7c/2) , a opada na intervalima
;r
_L{,
1 +x
f'(x) = x
"?
X
=.4
p3
((2k+1)7c/2,(k+1)Tt) (kE7G).
tr Ei
_L
='
,t >d
.
!r
(k7c, (2k +
D 1.^
E-.i
x='-F,:i
maksimume ( j E Z).
Funkcija raste na intervalima
f(x) _
[i=
Et:'a'
b)
ek--
E
r,
e
-j"e':
x!.'
\
a
*
nIE
z::
_o -E
if
Resenja.
-=ll ;'
)31-
x3+x4.
f (x) = ehx-i-eosx;
-r
6^=!
6.79. Odrediti ekstremne vrednosti sledeill fmkcija: a)
'i-
rVE,
t
=
fi
x > 0, siedi da funkcija nema lokalnih

na
celom
svorrl dornenu (0, -+-.0)
stremnih vrednosti. Ona raste
f) Na osnovu jednakosti
: "
-=
a) Funkcija je diferencijabilna za svako x E R. Kako je f'(x) = shx sinx, to je
"'
=
(x) = shx+ sinx, sto poviaci
(x) = 0 za x = 0. Dalje je "(x) chx cos x, i
(4) (x)
=
=
chx
cosx
i f(4) (0) = 2 0 0, to data
0
i
0.
Posto
+
"(0)
m(0)
je
=
O.
(;+..)
f ima lokalne minimume, a u tackama x2J+1, funkcija f ima lokalne
+
k
IFP;
=-1 ._r Y.
B.?
l-*.-. j_:=.x:t
5 p Ffra.lfX;eU
(-,%2,0)
-iD"*
e
^=rr
-(lPe
5il
=5gi"_ig
ol\o
^l
x2J funkcija
c^:=.
xE
!*'=*55=I3
i\,!.=:i6'll
f (x) = x+ 1nx, x >
2x3-96x+192
f n(x) -(x2
- 6x+ 16)3 f "(4) < 0, f"(-4) > 0;
n---+lL
g:
- 8),
_8
= xzl3(x'2
d3?F ;f*S 2; ila}r:'i7

ill#'
+A
f)
TR;
est3
ll-
f xl =
f'(x) = 2sinxcosx = sin2x, x E R, sledi da je f'(x) = 0 za xk = krt/2, k E

Z. Kako je f"(x) = 2cos(2x) i f"(xk) = 2(-1)k, k E Z, dobijamo da u tackama
e) Iz
.:r
c) f(x)
II8;
16-x2
a) Iz f'(x) _
siedi da je f'(x) = 0 za x1 = 4 i = -4.
(x2 _ 6x+ 16)2'
x2
Dakle, kriticne
tacke date funkcije A(4,
i
1/2) B(-4, -1/19). Na osnovu teoreme 6.75, iz relacija
'
r
0, sledi da su kriticni o.ojevi
funkcije,
ekstremnih vrednosti na
.re.F *
(a(\-.e. *,v 4u-i ii'=
Resenja.
f (x) = - f, x E
e) f (x) = sin2 x; x E
b)
3x1/3
(0,
)
=
d) Kako je f'(x) 1-cosx, to funkcija f raste na intervalima (2kit, (2k+ 2)7t), k E Z
Kako je f"(2k7c) = sin(2krc) = 0 i f"'(2ktc) = cos(2kr) = i0 0, to f nema lokalnih
g rc
i
F Z -Tl35
Gr: 6{: Nil
j s*.;
S t;'
E .=:a
$H x:E s$ rl;
F
d)
- 6x+ 16' x ER;

f (x) = x- sinx, x E II8;
8(-x2-2)
c) Iz f (x) =
,
funkcije rastu odnosno
r
6- I= ;"
H".; *.
$i;, i_-
a) f(x) =
r2
'6'
a)
f'
f je f'(x) = (x+5)(7x-19) x4.Odatlejef.,x)=b.

't
3(r.-4)2/3
6.78. Odrediti lokalne ekstreme, kao i intervale na

kojima sledee
x
f
(-',-1) (1,+)
Iz drugog izvoda funkcije siedi da ona ima lokalne minimume u xi i u x2. Na

osnovu znaka
siedi da funkcija ima lokalni maksimum u tali x3 = 0, i pored
toga sto u toj tacki prvi izvod ne postoji.
i
a opada na'intervalima
Funkcija raste na intervalima
'
ix3=0.
f (x) = (x + 5)2 x - 4, x E R.
opadaju:
o-,
O.
= -5 i x -19/7. Prvi izvod ne

postoji za x = 4, tako da data funkcija ima tri
kriticna broja, i to x1 = -5, x2 =
19/7 i x3 = 4.
za x
ni
aA i-lill*
irHI
s e $ * ;-- ll
*= : 3 |
F)";
=s8f i;
;i s
il B;;
Resen'e.
Prvi izvod funkcije
J
t!
b) U ovom slucaju je f'(.x) =

x_ltesenja jednaeine f'{zl = O su
3x2/3 (x1i- x2/.3 + 1)
ima iokalni maksimum u tacki
xi = -1 i x2 = 1. Tako dobijamo da funkcija
A(-1,2/3). i lokalni minimum u tacki B(1, --2/3). Primetimo da je x = 0 kritican
broj funkcije f, ali u toj ta"cki funkcija nema lokalni ekstrem.
Funkcija opada kada je x'- 1 < 0, tj. na intervalu (-1,1), araste na intervalima
Zadaci
6.77. Odrediti kriticne brojeve

funkcije
i.
Ako je n paran broj, tada c_ jeste ekstremna vrednost

funkeije f.
Ako je n neparan broj, tada c nije ekstremna vrednost
funkcije f.
6.5.1
f'(c) = fn(c) = ._. = f(n-1)(c) = 0, ali f(")(c)
(a
a;
si:+:
5ts;
f ima u tacki c sve izvode do recia n > 2, i neka vazi.
f'(x) >
16 -
*E:$i,
S+: S
-3
FN F i 0\ Llr
;y
#> "
F;i E t i1 f S
,$+
qE
3',i
l.f
-+ ; $; I\
6'
:i ?;i{*
f "(c) > 0, tadafunkcija f ima lokalni minimum u c.
je
199
0 ako i samo ako je 16 x2 > O (resp. f'(x) < O ako.i samo ako
raste na intervalu (-4,4), a opada na intervalima
X2 < 0), to funkcija
-4) (4, +.0).
Kako je
f dva puta diferencijabilna

na intervalu (a, b),
f (c) = O.Ako je f "(c) < 0,funkcija
tada funkcija f ima lokalni
maksimum u c.
6.76. Teorema. Neka funkcija
$,S,
=tj
i $;=
$: s-
Ei i+ $
ii
6.75. Teorema. Neka je funkcija

koji sadrzi tacku c i neka je
Ako je
?.$Fg
"-5 1
$i is
t'$E
F'
$
IF +i
a. lg
.|,SHS
E *s sq o-\ch
F
Ako je f'(x.) < 0, za x E (a, c) i

f'(x) > O za x E (c, b), tada je (c) lokalni minimum
ficnkcije
Ako je f'(x) < 0, ili f'(x) > 0, za sve x E
(a, b), izuzev mozda u tacki c, tda (c)
ne lokalni ekstrem fitnkcije f.
6.5. Monotonost i ekstremne vtednosti funkcij
*TV.
svi,! ilssi El
;i *1 ii:=ii
$:1,.:5
=l't
);
F;
FF
i3
;ii.
+l"li"
"iD \ .=:or5 n,,,:t x l,i E" yt-'8. E3 s Pti 3$ i^
1'
lt
)r d ::ii.
;,8 ;O sn i-.o a
{,- ;*i
:>
,=-=
F
i
E;
t
i-+
+
t
tr
,,
'
-AQl
i
i* F\ I
t
ri \ 1 r:
s F
;,
N:
$
\:
-.
=,
.j,3.
'F
alt
:J,
;I ,i :D-Lr q ; $ Jr; $ i; s ; i **,
\,,y :
i\ ,i3
',, I '': ,i' S ?'
E
"" qlE
itrr iE rr
ll-- !*
jr ii :e
l E
It
S; \ i: i =i X :
;-P !-i
= _- .{t^ E:*l* t ";
SI
i r i Sg ; ^
E
*-i':."ull:i
Giava 6. Izvodi
,v
o
o
:,1
i-
tE
r \c)
198
l.);,'
1,
.-
B.-\
:-:-
q-.!
lokalni minimum u taeki B.
\:r
=
"_
3jr-t
efl-!
f ima lokalni maksimum u tacki A

o
*
IB
e
f
f
f
f
f
f
siedi da funkcija
O
ol
J<
:'.
!l
il
--tl lt
^l
{.1
Yi
\.I
ll<
^t
::,1
il
:- =N=r:
- t(0) _lim
x---o
-0
! *g
. Oi 3
2 e *:
; i
=1 3; -"i
,,iE=
o- ta i )
s 5e
=
lE,'i
l'
X
I * il==f tTEi
o
;
E
BrrEe,
= sI - Hl;.:E,
= -K
E
I qg .i; e
ir*g l
;-E,?a* lE ;it:=81e.",;i
Sn"1
=E
=_f,
i:98;i'_
:"lE
ioE
Zi
i'.lf
E9eEEil3E
;
fl3 l;!;
A
E
E
n
i
;':. i :
E
sE i
i=== u, S-,t.' .=iiE;?
i." ; a iiY-':;i; iFz iJr
r;=:.t?E
L;rC:,'1
;iE';E:i Siiiiii
.x
funkcija g istog znaka
c) f,,
i ,-:
f, - r,_'+2000'
2000
rzer,
= "n.
d) .f,
--
taeki x = 2000. Prema tome najvei elan datog niza se dobija za n

jdnak f2000 = (2000) _ 2000/4000 = 1.118 x 10-2:
c;.; -.
=..r
;.gl. =;
'e?
-I.'.: :i
ao
=Es
5EA !'
r5,* :li e
I
>
2000, i on je
.:-'l
;'ii .ej r
15. 874. Dakle,

x > 0, ima kriticnu taeku u x = f4000
b) Funkcija f (x) =
x3 + 2000'
=
4.186".
kandidati za najvei elan datog niza su f15 i f16. Pogt je je f15
(15)
n
10-2 i f16 = ( i6) 4.199 10-2, to se trazeni clan datog niza dobija za = 16.
c) n = 2000.
lnx),
d) Posmatrajmo funkciju (x) = x1i-`, x > 0, ciji je-izvod f'(x) = x(11-0-2
1,41, f3 _
x> O. Njen lokalni maksimum je u taki x= e. Kako je f2 =
to sledi da se trazeni elan dobija za n = 3.
if (x) -f(xo)I 9(x) -41(xo)
(xo,x) sa osobinom
.f(x)
f'()
-f(xo) =
I
9'()
9(x)-9(x0)
.io.
u,
za
-i
=9(t)-9(xo)
pa posto je funkcija ch rastua na
If(x)-.f(-xo)1 19(x)-9(xo)I
1,
".
Po uslovu zadatka je izraz na desnoj strani <
(0,+w),to,le
i(I) zadovoljavaju uslove Kosijeve teoreme 6.50, pa za svako
x> xo..
=:
:
za
*.,
6.83: Ako je funkcija 9 rastua i diferencijabilna, a diferencijabiln na (0,:-r00), i postoji xo sa osobinom If '(x)1 < Q'(x) za x> xo, tada je
(6.29)
b)
2000 --.x
x>0 Posto j
- x+2000' x > 0, ima izvod j'' (x, - 2(.x+2000)f'(x) > 0 za 0 < x < 2000 i f'(x) < 0 za x > 2000, to f ima lokalni maksimum u
=
E,
cj
\o
*;
0,
re+2000'
a) Funkcija f(x)
8g
,c\
6l
:=
-o
.,
.iir
!L
lt
o-
_-
,d
6i
>|
dl
=
uo ). l"
;'
o.
Jo
C,)
o,
()
tr
k E N.
'E'F, ]i
ii
*iH
-(,
'ix ,..., f(")(x)=R3"(1) e-ltx2,

xi
.
-=
e' Li `x-0 --x
lim f
f'(0) = x-o:
kaox,tj.g(x)>Ozax>Oig(x) <Ozax<0.
Resenje. Funkcije
x > xo postoji
Primetimo da primenom Lopitalovog pravila k-puta,

dobijamo
%idn
:*
?s
iS
o!
oc
l'i
/
\o
reda 3n.
-:
.fl
1.
\ tk
\*-/
ilI
J()
\o
f"(x)=x
(j:)
x, polinom po x
lf,,
R3,,
,,
o)
\.',
o->
gde je
'ix2
q, ..lix
.) l'!:
':s
ua(
-+l
Zaxf Oje f'(x)=e
NEh
a)
: i
Resenja.
'bo
ll
utaekix=0.
x= 0.
:-*-
E,5,FI
f
f
x,E (;
..
Pokazati da tada vate sledei iskazi.

a) Funkcije i g imaju sve izvode u taeki nula, i vati f(") (0) = g(")
(0)
0, n E N.
b) Funkcija ima lokalni minimum u tacki x = 0, ali funkcija nema lokalni ekstrem
g
.
J1
?S E
Je
0,
rE
g(x)
gE
; EE
Eg. EE
= 0;
e =i
E ;'i
(-,
FE
f 6
-o
=
0,
a.t
{e-11x2,
0,
^1
f x)
Aa }:
"i; iil
:;
s ? ssst
-;;"9i
6.81. Neka su date sledee dve funkcije:
Funkcija g nema lokalni ekstrem u taeki x= 0, jer je za x #
Resenja.
t#0;
-r_r',.}j 1.j.8 *_+"^tS!

!.;_-5ilt
"Je.=i-c
5:i::i;g:
=E*,iEis d
-),
zaxf0.
a) f;,
U tacki x1 = 0 (za t 0) funkcija y =

(x) nema izvod, a njen drugi kritieni broj
se dobija iz yX = 0, dakle za x2 = 1/2 (za t=
1.)
Ako je t <, 0, tada je x < 0, pa iz yx > 0 siedi da funkcija raste ila intrvalu
0).
Ako je t E (0,1), tada x E (0,1/2), a iz yx < 0 siedi da
funkcija opada na (0,1/2).
Dakle u taeki xi = 0 funkcija ima lokalni maksimum.
Ako t E (1, +c.), tada x E (1/2,
pa iz yX > 0 siedi da funkcija raste na
(1/2, +.). Prema tome, u taeki xi = 1/2 funkcija ima lokalni minimum.
1)
6.82. Odrediti riajvei elan svakog od sledeih nizova dntim opstini clanom:
sledi
(t-1)(22+t+4)
t(t + 3)
1)2
(t2
i=Ea iEE :- i Ex i
t$,E *; g :'
t=iEl
frq
<
.ir,
rdE:_=
E
i
tAE;
!ts
!p
h
x
.=,8
@*o
;i-g
I
.cr {;
EFiIT;:,..,
''E is
',+YEE
-J
;?9
E 'E <Sl
1""-r5((. 9'p.- E_:
s=
--g;;?t-E l'!=+.jrbiEEIis;'u i,.-3
.-[i
- t(t-1)(t2+t+4)
+
(.)
tE
i y,
2t
t z +1
et ;-EcEl,$ id EE
:i
i
F
Resenje. Izxr = t2(t2+3)

(t2 + 1)2
y-
'
..
f(x) date para-
= e!=geri_ilE_i+-e
- c t,+ES=:z: -i.; E?;
1i,g"tj'".a Iisri
In9;;rEE,,'*H:;*r
,Egg$Eif
;f
,==
.+
i;;.
g
5A,.- 'Is'
a.F
-/\
*
= zn;' =dx;>
i n= i..r.q-, 'IJ=
,9.
'P
6a
6
e
E li
3
nletarski sa x = 2t
t +1
^
,s
C
'
S& tl:=l^'
h
""'!l- ri-:l
6.80. Odrediti intervale ntonotonosti i ekstremne vrednosti

funkcije y =
3
3
2
201
x
)
i slicno je f(") (0) = 0, n E N. Dakle, funkcije- (" su neprekidne na R (n E N).
Analogno se pokazuje da je g(") (0) = 0 za svako n EN.
b) Funkcija ima lokalni minimum (jednak (0) = 0) u taeki x = 0, jer je (x) > 0
=--:i
Nds ti
=<Ea
I[8.
iiE I
'{
s 2
as3"E"1
-6 I;.Eeg
s ,* Glr
f:i e
i
-f\.!l
b) Kritieni brojevi date funkcije su x1 = O i x2 = -3/4, jer je f'(x) = 3x2+4x3. Iz

"
"(x) = 6x + 12x2 i
(x) -= 6 + 24x siedi "(0) = O i "' (0) = 6. Dakle, data
funkcija nema lokalni ekstrem u tacki xi = 0. (U stvari, taeka A(0,0) je tacka
prevoja.) Funkcija ima lokalni minimum u tacki x2.
U taeki 0 je na osnovu (6.29) (za k

,9
.-NCd'J
.e
E T#s *
,F
;t_:
.i; .-:gf
; .A\.-:
):-5
--
f ima u toj taeki
6.5. Monotonost i ekstremne vrednosti funkcije

,r;
P +;: E E 1 E 3i.=; i?.

fg=i S i
53
; $lEE iil. :i .,.i,Eg=i;s t i tts
t;?; i j:1" iiiE;sf;ig

i
F*EVEsE
o .j#*E
*X
;I;5*Eslliiii=iS*ii;s
;r
l--':*.-9-r'
-; S'E:
*;:E
'E
E Eits
-6
i-.;.=
{i!
te;:;E
g:Ep':EE *I,iI .,-
==:;:::ri
:EEiEr st
6
E 'E
funkcija ima lokalni ekstrem u tacki x = 0. Kako je f(4) (0) > 0, to

lokalni minimum.
9l
Nl
Giava 6. Izvodi
'.C;
Hi
at
6t
200
N)
C)
==
6.84. Ako vaie sledeca tri uslova:
f i g su n-puta diferencijabilne na R;
_
(1
+x)2'
lc)
".r
I t))
tn,
IJ
ih
to
t!,
tC)
l!
lL.
!d"
:l
l6
t'1
t-
x> sinx, x> 0.

A*i*_
- \'3.
G
tj.
r'l
6'
i^
-1-+*r; xI;
H 15 E,ii ;p ;
a
Ai
-;
3
.,,/
ru
,$C dE-EgA^ :5_; V,;

; H:!i?.:5
ll-::
,:i, ;i I
L. N +-;3pl
I ll - -c
ir '"-ro d,:, ; ll=a'7G &-o a>
c.' E.'"'
li -ii E -'E.cne.
a' Z
t T gg
3:_
5
:o--5
;
*d
oo
;t'
-'l'
.':-:=
,l --uD
-i
!
s
i 7e
;i ri
d
}r.:*
9
E.
* :i
(2x)/n z x E. (0,a/2),
'-,l'
v:J<E5u
(0)'
0= g'(x),
t-.
>
-:
^
?
sinx+tgxx i g(x) = 2x zadovoljava uslove zadatka 6.84, jer je
f (0) = 2 =
_ sinx(2 3COS3x)
fu (x) _-sinx+2 cos
Sin3
3x
cos3x
(i
A
X
<
- D
\a
[EAC;?i;
;.u'
> 0, to imam sinx
.i.
-":
0,
"
2 -3
=
=
J_/
f (x)
1(0) = g(0)
xE
(0,n/2).
Prema torne je (x) > g(x), x E (0,n/2).
6.87. Pokazati da za x >
vate sldee nejednkosti:
xa-ax+a<1,
xa-ax+a>i,
'-
za 0<a<1;
za cc<O ili a>1..
> g' (x )
< x <71/2.
|,
+x
tada imamo (0) = g(0) = 1 i (.x) =

sinx (videti zadatak 6.78 d)). Kako je
,
-:.n
T2
2
x-
QC3
f ' x:'' -
f(0) = g(0) = 0 i relacija
sl uslT $iE3?Er-=qsb
u E HeLIiil a
'-B
ir'
1 &i
*
nlL iy 'a PE E I;:
g(x))= xa
g(
Tada iz
_.
sinx+tgx > 2x,
Nai
+x) <.x, x> 0.
,-l
2<
1n(1
r
++ 1AQ f
.tv tn :
j-' j- e. I
b) Oznacimo sa f(x) =1n(1-1-x

)
6.84 dobijamo
i.) B?41=,,T',,
.y ril -1,, i! \t
ix
<
<
.f(x) g(x) h(x) za x> 0, tj. x-
d) Funkcije
-:
g(x) = 1n( i +x) i h(x) = x, tada imamo

(0) = g(0) =
h(0) = 0 i f(x) = 1-x <g'(x) =
=
< h'(x) 1, x> 0. Iz zadatka
f (11/3)
primer)
=.
f (x) = x- 2
,'
a) Ako oznaimo
=
(\
Resenja.
ti
FF
<tiix
d)
> 0, tada je f'(x) = 1-> 0, p je (.z) > (0)

b) Ako je (x) = x arctgx, x _
1+x--.
za x> 0; iz cega siedi data nejednakost.
Pokazaemo
da funkcija data sa f(x) = sinx - (2x)/7c; x E [0,rz/21; ima tacno
c)
dve mile na intervalu [0,7c/2] . Naime, ako bi funkcija f imala nub). x_1 E (0,1t/2),
tada hi iz Rolove teoreme sledilo da postoje najmanje dve tacke x3 E (0,x1) i x4 E
= f'(x4) = 0. Medutim, jednaina f/(x) = 0, tj.
(Xi ,m/2), takve da je f'(x3)
cosx 2/n = 0, ima samo jedno resenje na intervalu (0, t/2).
Iz prethodnog siedi da je funkcija istog znaka na intervalu (0,t/2.) Kako je (na
}{:q
x>a>O.
d)
n je prirodan broj veci od 1.
,'(=:
U zadatku pod d),
arctgx < x, x > 0;
Iz f'(x) > g' (x), x > 0, sledi (x) > g(x), x > 0, tj. cosx > 1- ,x > . Funkcij
i g su parne, sto povlaci da poslednja nejednakost vati i za x < 0.
v-? ?
-q-3S;ai*J '.
i -=
A['Jl'-,rBEh3:f +1 ?v
a(x- 1), a>2,x>1;
b)
g'(x)
Funkcija h(x) =
h
rastua
i
funkcija
h(0) = 0, to vati
x- sinx > 0, x >. 0,
?';
>
g(x) =
_ -x.
li :1
dio-_?
, x
" <
o o
x.=_ d
Pll .r a
"i eD Y'l
b)ln(l+x)>x+l'x>0;
f(x) = cosx
a) Ako ozna6irno
I,-l A
i
c)x"
x E R;
Resenja.
-x2/2,
N =
r \
6.85. Pokazati sledece

nejednakosti:
\ i -- "ao\ 1 ?i - n=*:i F S i;
il l,e.
.,rq-of
(2x)/t[ < sinx, 0 < x < n/2;
'6
Iz toga zax> x0 sledi

("-1)(x) > 0, ili f("-O(x) > g(rr-1)(x) za x> zo.
Slicno dobijamo
f("-2)(x) > g("--2)(x) za x > x0, pa nastavljaji ovaj
postupak
konacno imamo (x) > g(x) za x > xo.
c)
=NN)-.=:.-.
\o
* tu ;;' .'- -\
_ $(")(S)(x-xo),
cosx >
5 2;
ti tv ? "I-:
<ln(1+x) <x, x>
f'
a)
e -\f
Resenja. Neka je funkcija 0 data sa 0(x) =

f(x) -g(x); x E 118. Tada je (V"-1)(x)
r (.,
)(x)_g(n
1)(x),Paje0(s,-1)(xo)=0icp(")(x)>0iax>.xo,
Primenom LagranzoVe treme na
intervalu [x0,x] na funkciju
da postoji
(i-1)(x) dbijamo
(xo,x) sa osobinom
-2
0.
x+ 1,
6.86. Pokazati sledee nejednakosti:
pokazati da je tada f(x) > g(x) za x >

xp.
a)x
(iii) f(") (x) > g(") (x) za x > xo,
1)(x0)
203,
g(x) = a(x 1), tada je f(1) = 0 = g(1) i (x) _

axa-1 > a = g'(x), x > 1, gto povlaci traenu nejednakost.
i g(x) = {/x a, tada ove funkcije zadovoljavaju
d) Ako stavimo (x)
uslove zadatka 6.84, pa siedi data nejednakost.
.f(k)(x0)=g(k)(xo)`zak=0,1,...,n-1;
Oi-0(x) -aln
f (x) = x4 -
c) Ako stavimo
)rpE s3t'I?3N
e=Ei:3'3f,*
3 9l 3 | :igE
(ii)
dobijamo (x) > g(x), x > 0, ili ln(1 +x) >
Sees
-E "tr
(i) funkcije
lc
lo
te
6.5. Monotonost i. ekstremne vrednosti funkcije

i=
o"
rn
Giava 6. Izvodi
t?
IJ
202
(6.30)
\ci
t:
a.l
c3
r<
a-.4
,\()
--_
\,
E "::.
u,i:O
Eu,-l +rs
cl \'\l +
!6.VH <r\
.-+
>Vl
O^L
.=
'k
>@
o)
s.l
\.1\
/\
Jd
"o
cg
l^.-
*
=r^lli
Jl. q
eoA
.N
a.\
il
.:
'\c-9
:i
"h]rL
-i5r-lEEEs
'=
;l: 3 ;
= l< Et(J i.l ,'_E
r
.=trI.J
N
o
.e
1.
(n.lu
tr
IcE
FO'|v
l
v
.t^S
>
.s
L
!$
b,
O:*)N
GS
tt
g
ddv
Vtt
-*
ta
E^
"!s.
i
n
:)S !o
'd i.-
,O'N=--i8i'-s
tRt\\i
? [=; S;I
td lY
*d l-)s
S:q @ **G
'ii*
.::
1 Ey7 43 ii;
Si=
=*n ;d -sIx
\!x
.d -d st*
Y Fa
G
<--R=v^
ii::!h-G
r|.<vlc-Y9'o\i'J
o. s.
;
d
'-^.-{
si
s
:
;. rA
-'? ::.:
d s?-
ss,so'
;s\
b
E
ru.-!>vs:
aRa<:J>--1,
6q
l.N:==J'::
:5''"
;
s.--l i t-S-i
s u
:i
t-
^- I
f
f
Gt
\o
'i,.Bi
UvO)qOi
:gF
+S
*\C
-.
.Y!
s'a
S;
--o
^5--5
SS.v
!,:;il:
IIt
,j:
P;"i
.vi\
6.91. Teorema. Neka je diferencijabilnd funkcija na intervalu (a,b). Tada je funkcija

konveksna (resp. konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako je u svakoj tacki
intervala (a,b) g,rafikfurikcije iznad (resp. ispod) tangente.
Cg*y:
1, 2
j=
s:: E $;:
y`!
Za dokaz ove teoreme videti zadatak 6.98.
xP
C!:<
f(axi+(1-a)x2) > af (xi )+(1-(x)f(x2)
6.90. Teorema. Ako je funkcija dva puta diferencijabilna na intervalu (a,b), tada je
konveksna na (a, b), ako za svako x E (a, b) vati "(x) > 0;
konkauna na (a, b), ako za svako x E (a, b) vati "(x) < 0.
-=*S 6 -:Es
E xa _g E \-E
e==
I 3^ L
ta< N; i"8si
.\..::
lP<-a+-b.
p
o.W
0<p<1.
-i:'\srocP,--
\yP
:3
\t
( 1=1
b) Ako u prvu Jangovu nejednakost (pod a)) stavimo a
(a, b)
je konkavna (ili: konkavna odozdo) ria inten,alu (a, b)
ako za svaki par xi, x2 E (a,b) i za svako a E (0,1) vati
Funkcija
odnosno a1/v.b1
f(axi+(1-a)x2) <af (xi )+(1-a)f(x2).
1;
i- o o
i-1+1-I<0,
p b p
J=1
E(xJ+yJ)q(P
je konveksna (ili: konkavna odozgo) na intervalu (a,b)

(a, b) i za svako a E (0,1) vati
*L)
P>
/P
Eyl
j-:
qq
iio
'
ak za svaki par xi ,x2
I\
.-
Fnkcija f (a,b)
Reser>,ja. Dokazaemo gornje nejednakosti samo za p > 1.

a) Ako u prvu nejednakost u (6.30) iz zadatka 6.87
stavimo x = a/b, a, b > 0 i
a= 1/p, 1/g =1 1/p, tada dobijam
/al 1'
J=1yy?/
siedi nejednakost Minkovskog za p >
6.89. Definicija.
Kosi-varcova nejednakost.
1/q
,i
t)
.+
Konveksnost i konkavnost
6.6
0<p<1.
,+
L-)
\.1=i. /
p-1
\J
at!
rh
J--,
'ai
-Jh
a
H
\.,'=1
r >
:Sl
is
1.
1/q
xli/
ilP
1/9
Odavde, iz q =
p>1,-..
r?
>
+vtr')
koriseti-
i=1.
1=1
1=1
H *
-Y!
J,
E y9,
:=
1/V
i=1..
C)11P C\y(xi+yi)q(P-1)
J=1
1=1
/q
6i\C
:3,S
4
i=1
*rY
i_1
(.x.;
E xP,
primenimo prvu Helderovu nejednakost (iz b)), dobijamo
+v,
0<p<1.
P q
{.=s
:
1/n
`_
Y At\E
E=S
\o
1=1
E (xi + yi) P = E xj (xi + yi ) P-1 + E yi (xi + yi P-1
&
(1+_Y%)"
1,
'1/P
<
a)-
E=
1.
}-+
1,/p
p>1.
dobijamo Helderovu nejednakost za p >
i=1
Za p = 2(tadaje i g= 2) dobija se
poznta
.c) Dokazati nejednakosti Minkovskog:
6)
ll
(xj+yi)P =
\y9/
i=1
a-,1
s
:;
vai 1 + 1 =
neka
1,P
=J
*ls
+
_\e
.j
p'
*5
r!
tr
a'
tr-
.-\
rxl
- x
(H.
,
xiyj <
n
yq
Ai/vB<AJ+qB,
jem jednakosti q =
b) Dokazati Helderove nejednakosti:

n
Sabiranjem.ovih ejednaksti po j, ako stavimo
brl
oi
q-
odnosno ciilPb1/q>
1,
,..EgE
. h
5>
ts-
.tj
o
3t
=\
o.i
(-)
CIJ
iX
co
' +q, p>
c) Ako na desnu stranu identiteta
6.88.. Neka su p, q, a, b, xi, _yi,

1,...,n, pozitivni brojevi,
a) Dokazati Jangove nejednakosti:
ct1%P:b1/q<
+o
JLO..
a.i.i
o*c2
YÛ)i)4
Druga nejednakost siedi analogno.
j=
205
gde su xj, y j, A i B pozitivni brojevi, tada dobijamo:
qt\oj
Yx"r'tZ-l:
N -:a'O
,lU
.= a
c^
.H << ll
\/l
[.J
^
\/
'l
'F*!-U
)trli6
9:U
it q-'uu
\'9
rrk
!-=
.Y-\r' O
I-.,1
.- il ju
'x e
+^:v
i *
vx> \-
v>{ 6
l- o, r
'
.:îlll--:l
11..a"F\X
'-)u
o*j
\/
> v<!
J,
^ .;
< iiY
I oE-
a! \,e
îsVU
--*-Je3
r9^!Fx
ul
o\t
'h
q- c0)I/^' o < H
,---
'/:-ll
7^?5
,i=<"Y<^
-, 1\ v
3\S
-t,.t
EJ' ;
Resenje. Uvedimo funkciju J(x) := xa -- ax + a 1; tada je (1) = 0. Prvi izvod

funkcije je f'(x) = a(xoc-1 1), pa je f'(1) = 0, Kako je
f"(x) = a(a1).xot-2 za sve x > 0. to je
"(1) = a(a 1). Dakle, ako je a ,% {0,1 }, onda
ima ekstremnu vrednost u tacci x = 1.
Ako je 0 < a < 1, tad je f"(1) < 0, pa ima maksimum u tacki =
x
1, sto
za x > 0 daje f(x) = xa ax + a 1 <
f(1) = 0, tj. prvu od dve nejednakosti u
(6.30).
.u?tu
'ElcJ
6,6. Konveksnosti lconkavrrost
tr(,jx
o, > E - o
.=
4
Y.LVd
-
.g*
,aq-.=
Giava 6. Izvodi
,N
L.i
r\
.i-
.J
204
f
n,
[ *
ona je definisana
X-
t\)
O
-l
o<
-.:)
l:}
-,
it
(-,
-:-
:{i
it
tJ
a)<
.o
lc
o
o
n'
.)
o-
o.
^<
i;
c
o-
-O
..tE
39
r Er 3; r;ljia
f" (.x) _
lim
F*' ;A nL
:'
Bk
< 1nx <
2ktc
(exp
+ 2k)
- exp ( 4 + 2kn)
(exp
+2kw)
y,
+ 2ki)
-fi
= f (x) date parametarski sa
x=3+ ctg t, _y=-2 sin t+ --, 0.<t<7L.

sint
' +
2t
sin 2,
cos t(2sin2t+ 1); (yz.)f
exp ( d
=0,+1,2,....
6.97. Odrediti prevojne tacke funkcije y
Reserije. IZ xt =
= 0,+1,+2,..., ili
4+2k < 1nx < 4+2kn, k= 0,+1,+2,..., ili exp(4+2ktt) <x<
4 +2r). Prvojne taek funkcije f su

(i.5
4 +2kri,
=,
-4
-E:
(lnx+ 4)
=--l.
exp(
cos
4 +21m) <x < exp(4 +2ktt),
5it
+:
0<x<1
- -cosY(2sin`
sin 2t
2
1)
Y.r
"
Yr
xr
Y.r.?
= 3cos2tsint, i konacno dobijamo
!
_Yx)r
xt
siedi )'x'
Si,
exp(
akonkavna ako je
1;
o
o.
o
x>
c))<
lt
-:l
l-o
QN(
,@
rE:
dp
na intervalu (0, +00).
4la11
<l
r<li
l1l :- rrl *
b) Funkcija se mole se pisati kao f(x) =
x-1
ntv
'u-'
\*9
za
ll'
f(x) =xsin(lnx), x> O.
o4
{;
Funkcija je konkveksna ako je
x > 0;
Resenja.
a) Iz f"(x) = 12(x2 1), siedi da je
f"(x) > 0 za x E (-00,-1)U(1,+00), gde je
funkcija konlcveksna, dok je zax E (-1,1) ona konkavna.
Tacke A(1,3) i B(-1, -7) su
prevojne tacke, jer je f"(x) = 0, za x1,2 = 1, a iz
za x = +1.
f"'(x)=24x, siedi f"'(x)
.
3.x2
-l;+
d)
xvx
li;'.
ffk;
-_ ex
i"-i-
xE
f"t_
; '-
.f (x) =
= +00, lim f"(x) = +60
d) Na intervalu (0, +00) je f"(x) _
:-
f (:c) = 3exp(
b)
i grafik funkcije f prilikom prolaza hoz taku

A(0,3) prelazi iz konveksnosti u
konkavnost, to bi se u sirem smislu moglo govoriti o A kao o prevojnoj tacki.
;,593
e)
>:)
f(x) = x`1- 6x2 + 5x +3, x E IB;
F
t i: z--'.
; 5 5?Sl
?', *,,
f ;"tr'!Sf f
r
rr ; ii
6-- r o.* I E =i
t
:
a
i"t
=iiisqg*:
i:e?i": *r j
i--.-,= .1*
ii.
?i ",r?-lt
fr,.r:.- r E
[$+* $[ :, ;.Ig::
'-,
:
i
3.-. E
+
I s- 3E" a 3*3 ;g*;r?a
p^F il :3l
l;i.
$[;-*ir,i
i:
ir'
'i: :*-rl i'f[
iii;s
lim
x-,o` f'(x)
0,
6.96. Odrediti prevojne tacke i intervale konveksnosti i

konkavnosti sledeih fitnkcija:
a)
ex
5.
Zadaci
6
eiF
a
i
'6T\
I' ,r N
6.6.1
.z
(0 8)_
tada, ako je n neparan broj, (c, f(c)) jeste prevojna

tacka, a ako je n paran broj,
tada (c, (c)) nije prevojna taka.
1;
x
v3r:(V-2)
x
x---. 3?akle,
P()
3x2
=
f "(x) 0 za = 8: Iz nejednakosti f "(x) > 0 za x E(--00, 0) U (8,+.3) i f "(x) <
za 0 < x < 8, siedi da je funkcija ff konveksn na ->, 0) i (8, -;. ), a konkavna na
.ij
t==$
f(") (c)
>
Taeka B(8,3e2) je prevojna tacka funkcije f. to se tice take A(0,3), ona nije
prevojna tacka funkcije u smislu definicije 6.92, jer nije.diferencijabilna u nuli,
Medutim, kako je
$ gi
E'
ii
= f("-1)(c) = 0, dok je
AftIiT;-:a;
i-,,-,SX ?S ry ; ; it', eE',-I rl:.
?=,
e,i 1 sTSt
P ^-=it *tis-g; srragt*
3r:l-;
*
r;t F$ l: f si[1='+i:E
E*riv;?"
f ia i i *ii
t i"Jg i: "T E; i['- 5r:r
'i*
I=l,*
t ; + *io5l=.,*ir;i
lgt;E;;
iij. i:=9
. r:iE+: ft
i= aiil:ri*::
f"(c) = f,(c) _
a"
paje f"(x) > 0

5-x.
0<x<1,
x31
() f()= P()
e) Vaze J'ednakosti (x
f ima u tacki c sve izvode do reda n > 2, i vasi
s ':- i
s .c [:
:
6.95. Teorema. Ako fitnkcija
(1,5) ona je konkavna. Prevojna tacka grafika je A(5;4//5); medutim, taka

B(1; 0) to nije, zato sto funkcija f nema prvi izvod u tacki
6.94. Teorema. Nekaje funkcija

diferencijabilna u tacki c. i dva puta diferencijabilna
na otvorenona intervalu (a,b) koji sadrsi tacku
c, izuzev moda u samoj taeki c.
Tada je (c, (c)) prevojna tacka
"
fitnkcije f, ako
menja 'znak prlaskom kroz
taku c.
$---t,r+*.;:+
FI
iflnl?t:;:'i
,\o f ?;*Ea '=;;;
i-.: i s-rE;=;=T
N i *-i
= 0 ili "(c)
1Jovoijne uslove za postojanje prevojne tacke daju sledee dve teoreme.
x-5
0; izazev u tacki
x E (0, 1)U(5, +.0) , odnosno f"(x) -< 0 za x E (1, 5). i j."(5) O.

Znaci, na intervalima (0,1) i(5,-+-00) data funkcija je konveksna, a na intervalu
F;HFE\6e.}il
io
f diferencijabilna u svakoj taki x
Njen drugi izvod ima oblik f"(x) = 15

,1
Potreban uslov za postojanje

prevojne tacke daje sledeea teorema.
6.93. Teorema. Ako je (c, (c)) prevojna tacka

funkcije f, tada je ili "(c)
rre postoji.
207
l.l 'r \ rr
.-'r
>il < :it u
rrrS
=u
(D
Lako se dobija da je funkcija
x=1.
7
i1
t!.
ni
Ct
La
E
N
t*t
*,s,
+:F
''-s] [ * e i+i
$s! ?B .$
]r=
\' F
S=i
;
.oli
;i;
i
s $ iii
is
*
+rli$
iri
':
;
)
A-i : l '{
s f r lss f i s iii
$ itN'FssHi
iii = : " S
6.92. Definicija. Neka je neprekidna

fitnkcija na intervalu (a, b) i diferencijabilna u
tacki c E (a, b). Ako funkcija anenja karakter
svojekonkavnosti u c (tj. prelazi iz
konveksnosti u konkavnost, ili,obrnuto), rada se tacka
(c, (c)) (na grafikit funkcije
f) naziva prevojna tackafitnkcije f.
6.6. Konveksnost i konkavnost
a F g l#i7
a
l$
$
$
F u ]EtBr -,.!.;
_-*,:fi
4 ]--.r:-r
". c 5 R]
:Eg'[.8":,
; ; $: 5r fl ii$$ #,i:"gf, $ *$:E
i[ia*
L iiSP
-fi-g. I ;l I 6.
1 i <g*
s.Fl i{iH iE if iiiI i;ii$
f'.ti$
i;*t
Eg 5'ui
E E'+i,*
i;*=s
Li i
?
?:
;;
;
3:aI
i
E
}
sLi
;x,;F w';{ i+ i;$i
-i\*'+}'!
s5*;
i
I
t i i"+;S
:i{
$
i;qii$
[3-, d 3z+
B-iTiiisE;ss
*:r
N)
Glava 6, Izvodi
3s
o\
206
_-3sin3t cos 2t.
a)
N
CJ
Y-
;
-*jI:.,.rr
=
-:;-4.-a:.J
';1^
;l-
i
.=
,i : i;
J v -E:
;!
"ii
:'
aE
;Ei
;i'
'1
i.$
E* *:
i-'
T=i
G-s
Al o
i'l
'ilt
tt.,
S=;
,.1
z3i
-ryi-E *Ei
iyE
i-e
>
{
q
e i
/t
.i-
x l3ripadnJu
f a2 + +
:
il
r-3'
.,i
.''i
;1
:
r,o
E.
-<>
-=-i
+
.
-.",,Y t.E
ir
**E.E
5:;E
E
'D
t
=
:7.
:3,
l
j
(6.34)
::-=
-'-:i'?-"c4
=-:.1c
r.g B.i'Sg
:+:f;
':;
,"='4 u$tf
u\o
?
g=
Frg*
E:: iE*.:
'sC bbEl's
;,1 HEE;8.
;'\
i'H+i
Es =Ftr.J
,i+ u*:<,
9n e-aEj
Ii{\"=l*
E: :.9,u-+
;'}
S# ,tH^q:
EE.*E:
:',i
E:, ti z8',.
!
\
>
an
\po\vlaci
/z=--\
/^ri*
.!i
'q>
-.
.
.j
q\
-i
'i-:
+'i.
f(xl)+....+ai(-Xn)
;
;
f(xn)) <
\.2
at
alf(xl)+I-'.i .f(X2)+...
-f-
!>
f/
l, l*
'--.-'
c.L
l-
__
i1'
"!
\\
F.,
Nl -
co-
II
-l
:-\
rr
ll'
4-5>r
<
\\-/
'-y
+... +a,nxn) =f ( alxl +13
( a2
.. N -
:-
n>2;
--
^: e
n EN,
r,
ri _
r a > 0, b > 0,,a
$g r
'a-i-b`tn
Ji
ixi
ex+el
>
))
6.101. Dokazati sledee nejednakosti:
a)
ailnxi+...+a1nx<1n(aixi+...+ax), xi>0, ai>O,i=1,2,...n, Lai=1;

i=I
b)
,xl-x< xi +
. .
12.
+xn
.
xi>0,i=1,...,/1.
Resenja.
a) Funkciia f(x) = In.x je konkavna na (0, +o.), pa za uju
vai nejednakost
'
b)
a"+b"
l_
a)
'\,J
+vl
f(
LJ
i_ E
?:
iS
iE y -tI i
ii"l i;;i
fr EA:s
:,; t+!._ i
rE
;)Y
i-YEYs :p Sil:r
i Eg
6.99. Pokazati siede6e nejednakosti.
f(a.1xi+...+ax)'<al,f(xi)+... +af(x,;)
1 f (xi) + a2.f x2) _ .f(al xl -;- a2x2 -f- al a,2 (x2 - xl ) (32 - 31).f "(33
Na osnovu pretpostavke f "(x) :> i zadnje
relacije siedi nejednakost (6.32).
(6.32)).
Neka je, dalje, data nejednakost tana za sve prirodne brojve manje od n; pod
tom (induktivnom) pretpostavkom treba da poka2emo nejednakost (6.34) za n.
Ako je neki od brojeva a;, j = 1,2,
,n jednak nuti, tada (6.34) va2i na osnovu induktivne pretpostavke. Neka je a; > 0, za sve j = 1 , 2,
, n. Ako stavimo
a2
an =
=
.
.
.
1. To
à2 +
+ > O, tad je + . . . -f-
-(32)-f'(31)=(52- 1)f"(3), zaneko 33E(41,32)
Prema tome je
(6.33)
Resenje. Nejednakost (6.34) emo dokazati koristei mateinaticku indukciju. Za n= t

tvrdenje je trivijalno, a za n = 2 relacija (6.34) vai po definiciji 6.89 (relacija
Funkcija ima drugi izvod..na intervalu (a, b), tako da ponovnom primenom Lagran2ove teoreme dobijamo
.!`
Dokazati.
K
alf(xl)+a2f(x2) - (ai +a2)f(alxl+a2x2)+C..la2(x2 -xi)(f'(2) .f'(S1))-
? = tS -e 4
!S
f.!i+-a
Ho-E 4
;
-\<
-x)
Ji
g-z ) a t a2 (x2
"5o,
= .f
(xi
+x2
a nene g ativni bro'evi

sa osobinonr
(a,b), neka su a 1, a z ,
J
= 1. Tada vati Jensenova nejednakost :
9,=
f konveksna funkcija na intervalu (a, b), na
f konveksna funkcija na intervalu (a, b), neka ta. cke xi, x2,
,
i : E! r R
:E !!ip=7
6.100. Neka je
odakle je
` a2.f at xl + a2x2
<_.!J
az.f (x2)
ako je
f(xI)+f(x2)
{^,=
..r.E
lf (alxl +a2x2) -ai f(xl) =,f'g1)la2(x2 --xi),
?l '-r.:a
e : ='E :
6i
= 0 za sve x E (a, b) i neka brojevi a1 i a2 zadovoljavaju

uslov date relacijom (6:31). Ako xi i x2 pripadaju intervalu
(a,b) i va2i xi < x2,
tada je xi < alxl + a2x2 < x2. Na osnovu Lagran2ove teoreme 6.39
postoje brojevi 31 E (xi ,alxi +azx2) i 32 E (aixi -F-a2x2ix2) takvi da je
f (aixl+azx2)-.f (xi )=.f'(1)a2(xz- xi) i.f(xz) .f(alxl+azx2)=.f'g2)a1(X2=x1),
Mno2enjem poslednje dve jednakosti sa ai i a2 respektivno, dobijamo
.=.4
< al f(xi)+a2f(xz)
6 3se -:
t
IY S,lE
31.si l"
ci2.z2)
ii$fxerEg EE
J, :CSre:y0 :=q F
r
;s:;is;;i
__:
.f(alxi
(6.31)
209
Funkcije a)
E- R,
(x) = x", x> Q, n E N, n> 2;
b) f (x) = e`,
su konveksne na svojim domenima (f "(x) > 0), pa primenom relacije (6.33) redoul
na gornje dve.funkcije dobijamo trazene nejednakosti.
vari nejednakost:
;
T
Y
ai > 0, a2 > 0, al +a2 = 1,
&o
ii
c:\
'3:
:^
"s
6.98. Pokazati da ako je f"(x) > 0 za sve x E (a, b), tada je konveksna
funkcija na
(a, b). Drugin7 recima, pokazati da za svaki par tacaka xl x2 E (a, b) i proizvoljne
brojeve aal i a2; takve da je
Resenjd.. Ako je ai. = a2 = 1/2,

osnovu definicije 6.89 vai
srs S pgtn, E*EE

r'd.+ '<.:s
"Ei
iiEE
":! --o
E;Ie\*;
;= ,i;;iis
51;ss-:lxg
E:f'5=9EX?[
:fE
&,=e
-<J-
6.6. Konveksnost i konkavnost
a'*
dE Ea
EE
:î
;,
;E
;;E= *i
!Ei, GE {u
E; iT *B
s;G.-,9 iE -i fg
rsfi.lq-:_
eF
*
i::jI s;
e
,:Si;
!;
- s.iEPi:il; ;e Y iI
5'&a
Et ls :t ?
--:.u :g
3-fi/2
aE -r
R.: q,_v
rs
"] ;;
;; ; ;s,,E_:F -:_s? ;i
;=1 {z i: j' iy;?5T;*s
itrE is":
li:5$:gij
e*:s-F
;
siSE p?3.Iiigf
3E?i;**5;
:^+,t=5.,p;,li
j''p:. .r.'il:{<*ni
;
qEdlaR d 3'
S:+ssE,E
vlr-r.,?.H :sS
i E *=^l .I
.d*;TEI Es.r e E$:;rF e, iri y s : 3 ;]i. .i^
''
i;'.8
sEf ;EF $.i ,: q53s5'8
*
E
E
E'.' ':'r
's
sEEs'E3ess
E
i
:fzEqis Eo=Eg,
I Ga
Kako je yXX < O za t E(0,7t/4) i t'E

(37t/4;7t), to je funkcija konkavna na intervalima (3 +Aff/2, 4)., a kako je y xx > 0 za t
E(7t/4, 3n/4), to je konveksna na
intervalu (3 if/2, 3 + .4/2).
Za xi =
(t =37E14) i x2 = 3+ 12/2 (t = 7Z/4) vazi yxX = 0, i posto u tim
taekama funkcija menja karakter svoje konkavnosti, to 'su taCke
A(4,0) i B(2,0)
njene prevojne tacke:
\ci
tl
!r,
Giava 6. Izvodi
r.i
208
f(a.;x1+...+a,i) > ai.f(-iI)-I-...-i-a.f(x)
(6.35)
o-
t'J
210
a.
Giava 6. Izvodi
@
o-
L^)
l(
3:N
rD-aD
=1
\l
A.t
7
-.
l-tl
-)Hr
s
:,
grg:
ttH"3
;"
:5
;
L
5
iB--p-*
S gT 6,9. tl ;
?
--,
*r r\
t
-* i
EF
(slika 7.1)
k
{,
;:
x,P
v^ F
^*,
03
il sr! I qE
:u, -^**s.3
r-vF-I'E' E- i,' i: 6-P
sI* t if p,I"xfSe.*rt;i;+
+d r ." I.- z -.1 ;*'
s.
*
;#
BtE
i.gle;-t.::g!s
'-*ls
55.*E.n{5 Ii,Ftt eq.
ll +v F+
,, E( ?r\6S+!.)l{;-t
:; *,
i' 5- 3 iE'= g' x9-;
Js+ SeHB*
[iEr; i=?e
* ird
{'t';
]
T*
I
[x
iu E-itgA
A, ["t, k IE i
c:xEf i i I,L il ;5 ;;
g9B*srrs3;3:;ttrii;r i
: e sAB 9"5; grri}["s:E $
$ig $j
$ng* ;EiEgi: i1rF =*,yu
7.1. Ispitati tok.i nacrtati grafikfunkci je ,f (x) = 2c6 -12x4 + 48x2 -189
6
3o
l-.
!e
,i
o
--.
t"
O-il
i;
rD
@'
HX
fl
Grafici funkcij a
t{l
f.t
p
a
tdd
orr
.x
oallrD'd
i=1,...n.
Poslednja relacija je poznata veza izrnedu aritmeticke i geometrijske sredine:

*
N
ge
Giava 7
i'i I
tl
=an
l,
.L
r\ /
tv
Xi
(6.36)
+ ax, pa za ai =
(D
l+
td
l=
or
!
ol,x
lL
l.
:r^:
S t:
!i
: :i
N :l
+-e
CD*.!
I-
< aixi +
:-
x,`,`
xi...xt<< +...+x
()UJ
rD^
'o
E
,=EB
o9u.
ooN
tu-:o
FUO-H
dobijamo
'
xai
ln
I
v
b) Iz relacije (6.36) sledi
i1-
ailn(.xi)+...+aIn(x,;) <ln(aixi+...+ox).
9S
in
:a
l?
Odatle siedi
x6=-5V_
FE
r E
r 3
?
,E
tF
o 5
- r
-*- A 8 tsF' -" Y

pt
\
N p
3._l!.iirg'5Eai--
--2,x4=2,x5=
riI:;s tsi
dF
A,-r.r=
I
I tJ, y:
q5
1.
Resenje. Domen date funkcije je I<8._Funkcija je parna. Nule turikcije f se odredjuju

iz f(x) = 0, odnosno (x - 3) (x +3)(x4 - 3x2 + 21) = 0. Odatle dobijamo da su nule
funkcije xi = -3, x2 = 3.
Prvi izvod funkcije f je f' (x) = 6x5 - 48x3 + 96x = 6x(x2 - 4)2, x. E R. Nule prvog
izvoda su x3 = -2, x4 = 2 i xo=0.
Kriticne tacke funkcije su A(0, -189), B(-2, -125), C(2,-125)
Funkcija f raste kada je f'(x) > G, ustvari kada je x > G, tj. na (0;+0.), a opada
f'(x) < tj. na inter valu na (-6, 0).
Drugi izvod funkcije f je f"(x) = 30x4 -1443[2: + 96: odnosno f"(x) = 0, za x3 =
EB r
f'
u P i$5 E
O\ H
-$i1
(-72,-5 ina (5-/5,2).
!i
(2)
b.J
EL
E + 5--i"-.
X 3a-'igp
Kaka je f"(0) = 96 > 0, to je kriti6na tacka. 4(0,189) minimum funkcije.

Primetimo da prvi izvod ne menja znak u tackarna x3 = -2, i x4, = 2, iako je (2) =
0, j'''(-2) = 0, Ro zna8 da funkcija nema ekstreit u tim takarr,a.
Funkcija je konveksna ako je f"(x) = 6(5x4 -24x2+ 16) > 0, tj. na (-,=2), na
a konkavna ako je f" (x; = 6(5x4 24x2 + 16) < Q, tj. na
j i na
(-5 /S
u
tJ
.x-
(slika 7.2).
il
*l
ll
x3.
- (x- 2)
l15<
pt
.t)l
-l
sr5
h,
.a)
(\
Oa
!=
:\5
7.2. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije f(x)
--\
+,
h,.
ima cetiri prevojne tacke B(-2,125), C(2, --125) , D(- 3,:f (x5)),
/f
= 'izsl = -157,768
B(SV'S,f(x4)), gdeje.f +s15)
Data funkcija nema asimptota.
Funkcija
;.
PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy211of CVISION PDFCompressor
rJ
Grafici funkcija
7.
an
213
.ll
i-.
15
an
Giava
C)
(0,-1).
i n
(-1,0) i na (1,00); a konkavna na (-co,-1)
.d
J4
o
o
JZ
:=
o
-v
Funkcija f je knveksna na
212
1v
10
i.l
IN
>tt
x3
t:
il
f (.x) _ (x - 2)2
t
.i
r-
Slika 7.2.
o\
co
$
tl
a
ot
N
f (x) = x6 -12x4 + 48x-2 - 189
Slika 7.1.
l+lt
l"lf.
*
L<.
ci
ll
n
a-
J4
t+
L=t
il
il
q, l-
o,:l
ll.
"ll't-t
Rll '?:Li
81
- trq
l'4
,'>li l!
ll-
0t
;9
all
d
_l-
4,
I -l
Ea-
nt
;rl
(.)
lll
-d)
tdd
.-
= O.
lt
l1
x)
<)
ltll :
>:l -R
(.)
(.)
-i
9o,
ll
l^
t.i
li
kla
(dn,^ll
(d
ll
x-iw (
f..
ca
\1.
l- r+
l+lt
l-l,r x
l-'I_>,
c-]
ll
\)
(,
-Y
'r?
<
L
bO
(slika 7.4).
z-4
.r
:7
5^l
"il
bk:.arot\
t\
* .i
5E;
\
6JON
(z+k)
(\/0.2-4.))
6Scs
CA
ri>
OcJ^9
^J
-illJt-l I
*t
SI
Z ?r' -< jl)
-lbo6
rt
o $
lJ V
-'Yl
l.' lt-1'
.
îsi ?
\rrj^./
-{llT
"(.) ll.l -.-^^
< rr n
'6
.qAl
.n'l/N
o
t!/$
î
* -.r- I -< ','
!..,,
a rr
x'.:x-L:=H -(.)g
o9-,,t!
Gv
!L
Ep'.'
E\
A
f ,i;.s,
0).
.1
'
-, l
4t
+t
l^
=-llc
oil lr
.i
(.r
ll > ll
-lll3
llrl-*
IOE
l=)n
ll
c 0
El
rQ
<1"
=o
\*:,
d.e
ii
N-1,. x
.-.dl
il
rp:f
'dH
k-
'
c.i -lsUji
.I t'a;9
-i
o-N
./'>!
Yo2
ca
13tru
=i
lx-Z
v)
V x -4
r
= 0.
iF)v:<
!iCd
iN
1'
<
'_'
x >
.:
.v
> 0, za
.j
lt
.z
.N
(slika 7.5).
-ta
6Ft
-:d
+.0), jer je
t\,
7t2
x-3
eA
-!
=q
lii o
x3
->r
U (3,
ll
o.:
^;
lt
:=
--
LLr
rD .::
U..')
e)
>b
Resenje. Domen date funkcije je ( -00,2]

Funkcija f ima aule za xi = 2, x2 = 0.
l"l,
tlt.,
lo l<
f (x) =
l\r
!6.i
.-
{^
E
.sit
$ E'.I
"i
r*
7.5. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
t-
:5
Uv..r
-vk
:(l);
\(),,
-v
o04iii
't
O.
L\!'
6;"c
=iaF
a
u,li.
tl
prevojna taka je tacka A. Kako je
(-1/5, -1), na (-1,1)
*!
a opada na
x+l
- 3)
lim f") = lim

Funkcija nema horizontalnu asimptotu, iako je x-+L
x--
Nema ni kosu asimptotu.
f"(A > 0, to funkcija ima minimum u tacki B, a zbog f"(-ti/3) < 0, funkcija ima
rnaksimum u tacki C.
:= et,.
oo
-Ni1
Eo
ao
JZ
-t4
o.:
E
^C'=
'-2r';=
e
E E E> d a ti. ti Z-
>Q
a)
c (-`.\Y-, -5v//4)
i\i
!+
t"
(r4-1)3
Funkcija f raste na (-2, -1).i na (2.47, 00), a opada na (2, 2.47).

4x-3
rr
Drugi izvod funkcije je
(x) = 4 -128-48x-16x,2+2x5+9x4-45
(\/(x+i)) (v (x2-4))'
Funkcija ima dve vertikalne asimptote x = -2 i x = 2.
(slika 7.3).
,& \l
*t
Cd
lL
4x3
3-'4 +5
t2 8
,d1
-!
-a *4)
trt
tu
,<r
e\o.
cd
,w
"!rr
!lt
,v)<O
+P'v
S--ioo
g(x) = 2x3 -18x+3x2 -4 = 0, g(2) < 0, g(3) >

Minimum funkcije je A (2.47, 2.49)
h
N
.\.
na (4'
v ,
:=
O-lr t*
-v <l='
d ]x
!t
6l
nli
(-, -5)
Funkcija f raste na
na (1, <V.).
Drugi izvod funkcije je f"(x) =
X-ico
Resenje. Domen date funkcije je (-2,-1) U(2,00). Funkcija f nema nula.

Nula prvog izvoda je xi = 2.47 (jer je za
Prvi izvod je f'(x) = 2 2)3 lax+3x2-4
f su A (0,0)
7.4. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije f(x) = (2x
Resenje. Domen date furikcije je (-0.,-1)U(- 1,1) U (1,+.0). Funkcija je neparna.

Funkcija ima nulu za x = 0.
Nule prvog izvoda su xi =0,x, = -/3,x.3 = 45.
Prvi izvod je f'(x) = x4 ``
1)2.
(
Kriticne tacke funkcije
tr-
tl
Ixia
ICB
c:,o
*-
-./
fl)<
-:,
tr1|
JI
-ll
tl
o!:
.-,aH
.!082
',
*;
\;r
tl
\)
L
64
r-
{i
" ll"
'ie
*t
"\i
rA
F-
7.3. Ispitati tok i nacrtati grafikfunkcije f(x)
"Jim
D'
,i'Fll
E-
d
9
tr-
-:
':i b .:
ll
x)= 4
i Em f(x) =
f(x)
=
xlim f(x)
sledi da funkcija ima kosu asimptotu y= x-{-4.
| 3
t9 :a
-::
,9
Ern
x-00 (f (x)
ad5
^l
.r_1
: E
:'r
H rrI
Lu
.;
eR
q1-
x-w
E--
'li-,\H
;.i!.-d
^r
:"rl
rcir
Y\
*o'ad,)-(l E
'Ell
!d-tY
()
-.!=(+.:46trx-a
'-
--
O
,Y
,i
Funkcija ima vertikalnu asianpttu x = 2, jer je

Funkcija nema hrizontalnu asimptotu, jer je
-1
Funkcija ima kosu asimptote: y = x, kada x --4 00, jer je

xs
= lim ,15 =- l 1im ( (x) - x) = lim _1
lim t (x)
^
'YF>
;^46
:",_:ldF
? ,'n
':."
Y
()
a
O v
,. \I
o- lZ
h-li
6-1 Nirit,i
.-qBv*il
(-Q.,0),
Iz lim f(C)
224)4
Funkcija ima dye vertikalne asimptote x = -1 i x =1, jer je

= -00
=
lrm
lam ' _
la an
llm
k
x+1
4'
Slika 7.4. f(x) _ (2x -3
f(x) _ x4 _
Slika 7.3.
-'o
\co
oxu
:?9
aa;/\l
tr^"Nl
H!-^l
=x"6
daN
J=\(,
-16
oi9l
Z ..q .t
8Z.coktr
i5 r"
.ltl a\io o +11
15
a'<E
'L <+- i ia- l
.i,---k
rr
Q.'{-
:'
i"' rr.grE.i^
'H
U .*
-.-u^--,-i
:=t*,^1]
4 '- -g -!r,uc-O-.
-2)(EU
t'B, N -"0
'aa:i.B?,2
d.;'^'F
U V
E.F.d=qi
!-*-rr^
!
U
a-
CoGaa-
-t--vro!
tri- ?.?.r,-
v-44'q
.->\/=ÔL<ii!i-H
>a
Resenje. Domen date funkcije je (- .0, 2) U (2, +00). Nula funkcije f je xi = 0.

Pavi izvod funkcije je f'(x) = x? (X 23. Nule prvog izvoda su xi = 0, xZ = 6,
tako da su kriticne tacke funkcije A(0, 0) i B (6,27 /2)
Funkcija f raste za f'(z) > 0, odnosno za (x 6) (x 2) > 0, tj. na (-0., 2) i na
(2;+00). Funkcija f'opadana (2, 6).
i ima nulu za .x = 0: Znaci, tacka A(0,0)
Drugi izvod funkcije je f''(x) = ajeste prevojna taka.
lz f"(6) > 0 siedi da je tabla A(6, 27/2) minimum funkcije.
Funkcija je konveksna ako je f"(x) > 0, tj. na (0, 2) i na (2, -}-), a konkavna na
tr'
ts
o
Grafici funkcija
215
IJ
7.
iiliiifii
:ii!=:1+
(
slika 7.7).
";di3 s iF
:,
f (x) = cosx+ ; cos 2-x
<l-
i sl
G I'' Fl
x+31.
ac
r.:
7.8).
39
.ll
@A-
=_
!:
a
-..
Na
fj:*
Dh
q-
rr.
a!
till
,5o-il
,::
sA
-:!
!l
-''n
it -
;8
:il
a-"
(i:
^-I
(DtD
o:3
llE!D
@<
9i
--' D \-,/
L.O
x+
l
:.
!
I
tl
f(x) = sin 5x -5 sinx (slika
-Funkcija je periodina sa osliynnn priodom 27t.

-=
-4 sin; x(4cos
Neparna je. Nule funkcije su Xi -7*., i x2 =0, ( dobijaju iz jeclnacne
Resenje. Domen je (-00,

(!
:i.
3
F
Oq
-I
:n
7.8. IspitatiYok i nacrtati grafik fitnkcije

@
II
,x2+t
a"Vo
--
>f.
(Dq
*ll-
yx2+1
.ii
D
N\.
th
{
FJ
,il-
(slika 7.6).
Resenje. Umesto date funkcije posrnatraemo dve funkcije

!a
!r.
(,/)
!<ll a
+xl
oll
D- /t
(D!
a
Elh
^S
=o
n*-
g:
i,rii
ilr
.{-
.h.
+'
:\
'r
ID
',
x-+ V.x=+1
+ ile
.t--i
r"JN
t1.
ti
Slika 7.6. .f (x) _,
-x3-2x2
7.6. Ispitati tok i nacrtati grafik fisnkcije

f(x) =
d.
r!
iE7!.isi;i
.a ax + = j:
35f PrErysrF.i
i------ --------
Ut
\.!
il
U)
'
Resenje. Domen je (-00, +00). Funkcija je periodina sa osnovnim periodom 27t.

arccos (-; + z v 3) (doFunkcija je parna. Nule funkcije f, na [-7t,n], su x1,2
=
se
iz
2cos2x+2cosx-1
0).
bijaju
jednacine
Prvi izvod je f'(x) _-sinx(1 +2cosx). Tacke A(-27i/3, - 3/4) i B(2n3, -3/4)
su lokalni minimumi. Tacke 0(0,3/2) i C(7t, -1%2) su lokalni inaksirnumi.
Funkcija raste na (=-27t/3, 0) i na (2n/3, 7t), a opada na (-n, -27t/3) i na (0,2n/3).
-=
Drugi izvod funkcije je f" = cos x 4 cos2 x. + 2. Drugi izvod ima mule za x4,5
=
^s
2.574.
Prearccos
arccos (-1/8 + 0-378)
0.936, x6,7
33/8),
(-1/8
vojnetackesuD(--0.936,0.445), E(0.936,0.445), F(-2.574,:.-0,63), G(2.574,-0,63).
Funkcija nema asimptota.
`/x
(/r-Fl)
;g.s;-i e!:a
x +l
Nema kose asimptote.
x_3.
Slika 7.5. f(x) =
i_i1,.;1,"
;'Eî a,liil
+
*!IEI---i,
T
--:l
+ 5-ir,' llu-l
i *'i:'1
i rg;;7"'! i*t:
rv
iili
))
1;''i
I;"Ei=u
ii;;f-"r?r
lt
'---/
Nl'-
lt
!(
"lrl
Tlr
(0:04
iv
Prvi izvod funkcije fl ima nuu u tacki A(1 /3, f10);-a prvi izvod funkcije f2 nema
nula i f?(x) <0, x
Funkcija f1 ima minimum takki A, raste na (-3, 1 /3), a opada na (1 /3,..0). Fhnkcija f2 opada za x E
2x3-1
> -3, i f;'(x) - ti (x); x < -3.
`5 , X
Drugi izvodi su ff' (x) = 3
(x'--+1)Funkcija fi ima dve prevojnetacket C(-1/2, 15) i D(1,2V2i2). Ona je konveksna
na (-3, -1/2) i na (1,00), a konkavna je na (-1 /2,1). Funkcija J2 nema prevojnih
tacaka i konkavna je na. (-00, -3).
Funkcije nemaju vertikalnu asimptotu.
i kada
+ ,
Funkcije fl i f2 imaju horizontalnu asimptotu y =1, kada x
=
=
l.
lim
hm
1,
jer je
(- "',3 )
jxI
xx-Z +x =
(V
,,.tN
lim
r-l
/-\
;)
?\
r]i.
, ILI
il
x) =- -1
rlrl-.'
iu
6:-
1/x'x-32
-\
:!
t2
rr
>i
--'lil
-\
rrk I
l=
tJ
l1-J
ll
lilri
x-,
IE
1L,i
. l-r
Tir
;lN
-)\
, 1Ll
ull.)
xa
zr
1,
IR.
sla;i#;i:
-"'!l!-3
f
EE:;
rir,+D+ ;a
R
-"
-}-.
Primetimo da je fl (-3) = lim f2(x) = 0 i zato je to

-3-neprekidna funkcija na R. Funkciia f1(x) ima nulu u tacki.A(--3,0), dok funkcija
f, (x) nema nula.
( -3.x)
< -3.
Prvi izvodi su f; (x) _ _(1-3x) ' x > -3,
(x) =
Domen date funkcije je
7\:r1 Eie e?32P 3r)=
>L w-e F
E5f.s Ni
E\
-'
--za - a-i. tr
=-'5
,-_x
tr.{ !,iCD
-:a
+\/e:1n)=-
I Ir E'o
N^!.L.FN)V
'=3l:
Il . --
-lliis
',.-i<
.,!
w{
,-
ha.
FDO
Or
2X2
\/X3
Data funkcija se mole napisati kao f(x) =

D
2x'-
( r-3 )
"
.,8
.(D
-00, jerje lim

-o
>
N.
(Dl
3n'
x\)
+,1
!-I
L/t9) ui*
= -x- 1/2, kadax
-1
x3
kada x -> +00, jer je lim /x3-x2 /x) =

x-3
V
k
7l-
/2
o-
_1.)
il
!i
:,t
Funkcija ima vertikalnu asimptotu x = 3, jer je lim

x-03+
Funkcija ima dve kose asimptote:
ab;
1l'l; ---oi
'.t -.?
:i
n -.
"..,G:;li
6
f,
l)-. !=
a,
;N====(:.-=.
a::tt:.,.)-:j=.*=
T] o rT -d
a = - + i ==;.
t= T 5;':'d=;
TJ 'r'l
;'rEi ti:";.i I i:7;i Ei i
Nt
F-
c^
c.r50::-:t
.î,4-Ir.j<_
i-
!D k,-
3)
h i:a-s {o5H. -,r-,s.P.
il
-
),
,*o
'
"-2)
Nj
il
i ? i3\;;11;;
5=tr6rll-:",..
." =
ar-_^
+ -::r r=: .=: * q) E'. X' .o N ;'

ro .i 5 .- ; 9.-
r)
e)<
\E:3.'I.d; a-:- i:
E
;
=.=
;'+'+E'r
o-.
iE':=+
f A
< o
5 x, t^
^ =<
7'
<,^ aX-=
!2 !.*
=
*.
G+-6
*:ro.''y=r}
6-.-s
= ;1-;;"1=
:l E
6
,. O -\ tr ;- .*.-w .).
i.'
uJ
E
rJqe.r=
.--.:.
7+ Ft -11
fl(.x.)=--x
/x-, +
koja ne pripada domenu, pa funkcija nema prevojnih tacaka. Kako

je f"(3/2) < 0,
to funkcija ima minimum tacki A, a
zbog f"(4) < 0 ona ima minimum u tacki B.
Primetimo da funkcija ima minimume i u tackama
0(0,0) i C(2,0): Medutim, u
tacki G prvi izvod ne postoji, ali
f'(x) < 0, x < 0, i f'(x) > 0, x > 0. U tacici A
ona je neprekidna samo sa leve strane.
Funkcija je konveksna na (-Q., 0) i na (3,
a konkavna na (0, 2).
x+3
x<-3.
,x>-3 i f2(x)=Y- +
aEasEri;.E:
;?E i
=*iiri;1*s!: I E i,-rgl'fig*;Eii
;i-:gi::,
+E:?]
:r
.-=.a E
i3;=i5{.Ex=
ir fr.t:r.Bf
[i=']* -,'6
i-)ti=.=;:l .'= i-ii=t
-x
p!r+.E=-:Et;
2,<.ii.-:r.2,!"_
ir,lryE{;:3;13:
;( =: .I,*, l',
F,=1i;:*
Ex*!TEi',' ;fIi =
I#i,i,
=li^,,,
i['
iilgr ;:'-i.,r._
Ellt' I T=EE
I
i
' 93
.' g f;i:-n'ii
E3ii
F
Iiailli.13=:,t
B
-1i'' ,.
t=7:jIf
E'i
+,
:X;c-1xgii
I
:
=
Êxte)B{i.?, \ l[0.i Br k E i: : ] a l
x1
3/2, x2 = 4. Kriticne tacke funkcije f su A (3/2, 0/2) , B

(4,4)
Funkcija raste na (0,3/2) i na (4,..), a opada na (-0,0), (3/2, i na
2)
(3, 4).
Drugi izvod funkcije je "(x) =
sgrix, x 0 i ima nulu x = 24/11,
13-2/4
+3
il
a-
DA
Nule prvog izvoda su

(D
O.
Y-
oc
!ll"
llto
'-`-3-1 lx'+l?x
x
-0x-3)' 0x' -2x2 ) sgnx,
il
o.
TI
u,il_
i'1,
Prvi izvod je f'(x)
n ^.*2.;rF=':E
i-e i.I
rllL,!
tli
3':
:o ! -:i [i'6
s
i
all
-rl o.-=.d."2A o.= ,,
s
=
ll 6 *= <
= 8;
6' 9?E\5l*'.t
-sE'
;rr _.dtEp:;.li
g_,,
s.
Giava
C)
S'
l.J
214
1)=0.)
al
5l
,-l
r-
&r
cl
217
UI
ei
'!l
ul
cJt
!t
cgl
Grava 7. Grafici Funkcija
ci
>l
a]
216
fY
J
E
Ei+
e
i
;E
<
Fg Ig 8ri E
E .l- o
tli
::'
-5
\Eil.:{S.5,-i-==
o
a d "{t 'tj
---
,{
lL
o-=
&'s
l=:.-.acgE-LqE
--*r*'a
,$ll
?=
-rli
B'.Ei
i
"lj
.4R-.i--l-iîc
Cs.jr',
--r
1+
jer je lim
0, ali
lri
,$ E- e
'ErE-:.:
+). Funkcija nije ni parna

;
(-00,0) U (0,
: ,* C=X
F:
Z +E:
S
:l
JJiEO5J.'!-
i
ila e
,- )?
l l_
t
,s s
\
\
..i:
r-o
5i;
6e6a E : E
E EtE
*erE
; &\E e --.e
;
.E:3E E g .,8,
;
.-E'=
i=;Ea:r,E=i> Ee. J
=.52e_
ima maksimuln u tacki A i ima minimum u tacki B
Taka prevoja je C (2/5, -8e-5/2/5)

Funkcija je konveksna na (-co; -2/5), a konkavna na (-2/5,0) i na (0,+co).
Vertikalna asimptota je x = 0, i vazi
.
=
=
fl
j= f
:-
lim (x-2)e-I/x=0, lim f(x)= lim (x-2}e-iix=

f(x)= x-+0+
x-ox--.o-
to funkcija nema horizontalnu asimpE
f,
!-,
"l
-00, jer je
8''
rl
= x -3 kada x --+
u;
Kosa asimptota je y
f (x) = 1-imt- (x - 2)e-11x =
,i
Kako je lim
totu.
E
'
x-,o+
(1,+00). Funkcija nije n parna n: neparna. Nem nula.

IniniMum, funkcije. Funkcija
f'(a),= e` It ,. Tacka A(0,1) je
(slika 7.I0).
x-
Prviizvodje f'(x)- (x+2)-1)e-Itx Kriticne Mae s A(-2,-4e112) i B(1, -e -1)

Funkcija f raste n
-2) i na (1, +.0), a opada na (-2,0) i na (0,1).
Kako je f"(-2) < 0 i f"(1) > 0, to funkcija
Drugi izvod je f" (x)
lil
e x
f(x)= 1-x
f (x) = (x -2)e-11x '(slik_a 7.11).
Resenje. Data funkcija je definisana za x

ni nepama. Nula je x = 2.
ir j:i
lu T
E]
Regenje. Domen je (-0,0,1)
--,
1--x
r.: o
& E ;l-yE-i
:..i::iE.- Io r'
E
lla;
;l-l
iS .E
"X ; n i
H lri :l [], de:r.:
N ,,.
.y,:< r_'_;E
3
^- E J r.::
E
,*4,-Ei;3#g
-'e
o
li
a
g'
il
7.10. Isp irati tok i nacrtati graft f inkcije rF (x;1=
t-
jer je lim. (x) = O.
---
:,
e konkavna
c3
ii
'i
?I EI
:E==
iti'!E
+ kadax
.s
(..\,4)2(v(C2-1))
na (-00, -1-00).
Funkcija ama vertikalnu asimptotu.:
Horizontaina asimptota je y = 0, kadax -->
Funkcija nema kosu asimptotu.
Prvi izvod je
Funkcija
-
1}-;'-V(x2-1)+'s(.rlZ
' .
x-- 1-
i ,6=dd5-Ji5=-tea
j&,
f(x) -- 94.-
d
-.:{ n,, .j.::cs I
Drugi izvod je
Sru -
E
Et!
:-.itr
z.-E
-_,;(21-m
e-1 PM. izvod pije definisanu tackaa
x= -1, x= 1, ali funkcija ipakim minimum u tackama A(-1,
-1) i B(1, -1)
liln f'(x) = -00.) U tacki 0(0,1)
(zbog lim f'(x)
funkcija ima maksimum.
x-1+
._
Funkcija f raste na (-1,0) i na (1,00), a opada na (-00,-1) i na
(0,1).
1",_.F^_frJ.g"Z
-.rljE
b F
Il;I
1i d ]:\ 6r d
\- 8-"-!;;
r, lrr r.r0; G
i'
(' x2 - ox-' - 1) )
-/2,.x2 =
tof
..- -- .j
-..,i
:
F
V2/2.
Prvi izvod je f'(x)
Slika7.10.
Funkcija ima horizontalnu asimptotu y = 0, kada x

= 00
je lim
(slika 7.9).
Resenje. Domen date funkcije je 1I8. Funkcija je paria. Nule funkcije su x1 =
Ox2-1)2-
raste na intervalu (0,1) i (1,0o), a opada na intervalu

Drugi izvod je f"(x) = -e-x ( +)3. Nema prevojnih tak, ali je funkcija konveksna na (-00,1), a konkavna na (1,00).
lim i=x =
Vertikalna asimptota je x = 1, jer je lim i=x =
*!
rr 9
+-IS
6J
t-.- q " ai-..E:l
l-- 6Eq 'gl:l
_1,=i'-.
l^,
I.H*il;iE:i=iF
- 1)'- - i/x4
(x'-
.'Fr.r
!;92+A!+
f (x) =
=.=t ^
-30)
7.9. Ispitati tok i nacrtati grafik ficnkcije
LL <
0),
:)
-\-]548
ir"-t:F t'd j'i
!i i-:c
_a
A.s+O--<dJ^:-::--a=:/
'^: .j o, o.-lY
i -I-^-'
::
boxy
.--2,J,
.s
ejll::
X,-V
E oI
-i;H:3î:e i'ir- >o-u -:t LL
+r-r-..a{
; fi
Prvi izvod je f'(x) = 80 cos5 x 100 cos3x + 20 cos x.

Tacke A(-,t/3, 3 ,i3), B(-27t/3, 3
C0c/2, -4) su lokalni maksimumi.
Tacke D(-,t/2,4), Eat/3, 7-30), i
su lokalni minimumi.
F(21t/3,
Drugi izvod itinkcije je f"(x) =, -20 sinx(20cos4 x-15 cos2x+ 1). Prevojne tacke
su 0(0,0), G(-1.295,4.619),
H(-0:605,2.732), K(1.295, -4.619),
L(0.605, -2.732). Funkcija nema asimptota.
^
E
E
i dn:E
Slika 7.9.
(x)=sin5x-5sinx
f(x)=
g
!
.eE-:
i
Jr f;?ria
E-','t
ii:,igEi-*;,
=,';r
q
11 : AEi,SiEl,St5
- ;.ii*,3
y=ii
EE. i =r*E:=EE-F:t:*
sg;E'tzEEari,4.;i;
r-59# E.sr,
.if
't
Slika 7.8.
ir.qtI
E==S E
f -:a:g
i .;5.:
- I ,i_'i
,B
EE
r-t1 i
=
{t ^1 fi
r
i i.iyr
i i;Hn -iE ;SEtl),r
,;Q!i
t:! * ,;S1 s":l
!": HT{1,- lT z. &:5JiL
=
=
T;STsE ,3,r
Q E1-.2r 6!,
''*:1
-+=
Ir -rf
a -E-, -;o
;"il
E---r
E * &
.3-o
.=
,r
E: 2
E i,-T
j
:1
E I 3.
a
[i
,3
--l_=-.e'.-.*
-+ 9, Jqi;,i
V E ;;
=.:
-'-'CnL:
=.q
:,
I
y
--,Eo
|
a*3S.=
i
=Xe
,-_ ---_ .= i< r_

r-- .JHH--^:
.,
E 3.r' --.i;
IE=
;-lj i'l":.'r
i=5i?" -J: E E:Eri i ;;E
Slika 7.7. cos.r+;cos2x
oo
Grafi_fnkcija
12m
2e-1%:
t3-
ild
r.
A.l
f,
Fl
oa
F.
-A\,
L.)
Bibliograbj .
3F
ir+\
\,\,
'l
ill
2=-3.
t-+0
-x
-\\ Nr
rl
r!
lE,
-l ln I
ta=l-\l
[Lj78] Ljagk, I. I. i saradnici, Spravocnoe posobie po rnatimaticeskpmu analizo,

I,II Viga gkola, Kijev 1978, 1979 (na ruskoni).
f (x) - eeln(1+1/x)
(ln (1
+1)
- x+i )
x>
Funkcija nije ni parna
O.
i nema nula. Funkcija
+l*
-t'
v
-+xx)x
+l-
i na (tJ, ..;_00),
t{
r)
o-
(-00, -1)
i+
l'l
ni neparna. Nula nema.

Prvi izvod je f'(x) = (
na je definisana za
f raste na
Ltr:
l!
ID
tl
1VI.,
Zbirka"adatka
iz vise naterritike I,
Naucn
[Ra95] Radenovi, S., Matematicka analiza I, Osnovi teorije, Pregled teorije

zadaci, Kragujevac 1995,
[STT95] Schmeelk, J., Takaci, D., Takaci, A., Elementary Analysis through Examples and Exercises, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht/Boston/London
1995.
[Sk79] Skokowski, E. W., Calculus with Analytic Geometry, Prindle, Weber and
Schmidt, Boston, MA 1979.
[TRT99] Takaci, D., Radenovi, S., Takaci, A., Zbirka zadataka iz redova, Univerzitet Kragujevcu, Kragujevac, 1999.
=?"'=
je
ID
(D
-8
- -, jer
+
kada x
,i
a-
FJ
+os
+0
o.
F)
it
\?
il o
r\
;.
.N
L.
r.J
1=
1.
Funkcija imax horizontalnu asimptotu y = e, kada x

lin (1 + x ) = e.
rJ
o
+
Nl
-l
rD-a
tT
u.a
ID
L.9
Or
a-
'15
li l, +
HI
oo
el
'
!? li
tl
!{
{D
eeln(1+i/x)
oll
5
x--+-0+
<F
olD
r!
1311
a:,.
15
a oi
Li. _l
|fX
6u
Drugiizvodje f"(x)=(iyx)x((ln(1+x)-x+1)2
z), nema nula ifunkcija.
x(x+1)
je:kor.veksna na (-., -1) a konkavna na ((I,+.0).
Funkcija ima vertikainu asimpltotu x = -1, jer je lim exn(1+1/x = +.
x--i1
[MU88] Milici, P., Ugumii,

knjiga, Beograd 1988.
i i
(slika 7.12).
x///
Z
;
[TT97] Takaci, D., Takaci, A., Diferencijalni

Novom Sada i Stylos, Novi Sad 1997.
-1
(-00,-1) u (0,+.0), jer je (1+ 1)

> 0, za x < -1,
x
x E
+l
r:
G i qi"--r
IIe`senie. Data funkcija se mofe zapisati kao
(1
>^
Ispitati tok i naertati grafk funkcije f(x)

(x) =
r i $E $ i
f t+ + r *s i **
x)
%.12.
linearne algebre, Fakultet tehnickih
[Ku77] Kurepa, S., Matematicka analiza, I, II, Tehnieka knjiga: Zagreb 1977.
(1
FE
i .:Ft
Slika 7.12. f
(x-2)e-1/x
[GP98] Gaji, Lj., Pilipovi, S., Teofanov, N., Zbirka zadataka iz Analize I, Drugi
deo, Institut za matemaiiku, Novi Sad 1998.
?,=
Slika 7.11. f(x)
riIiriii16$st
s: $q
T ti ; i i3 [ ia i
; + r r$
[Do97] Doroslovacki, R., Elementi opste

nauka, Novi Sad 1997.
i,
iisE;=i [g
i
* IH i?3
Ei, t
i sli
i
=
t
;=Esi
iiil
iei
:sr
i$
a$
E
\
as
o
9
i
i: i
3 ::
i,7'rF3 s! ;Tss I;t;3t"n Y
5il Gi' eoE 5 = B.F, -:n,
rF
u
:-
G*
a
;
*
Z
a
=
E
E
5E
U
: z:)
F.E .E rE S tE =3
6E rg cE;
=
*i4
} 3; *i i+
Eg fi
-; *EF
g:: ;+ E
F ie
HE
[AK89] Adnadevi, D., Kadelburg; Z., Matematick analiza, Nauna knjiga,

Beograd 1989.
ii
i8, ;; sa sa
r"'iF
F:
EF,
Sl
E-; ,i't, tF
{S 3a= #i
R,sf
i*
R * ; FFt
Eg
=:S E-r Xg z< ':"s 1-= BEr E'E
- t EE er
iil-;r\r
x-0.
1,
!(*r\
l.i-l ^
l<
I
t.)
I
l;-,
tt,
c"
-"-
ti.
iE.
lim
{ilt
1E,
-1-el/x -2-1im-
I,EIJ
ll
(f(x)-kx)= x Ii m((x-2)e-1/x-x) = x-i}bo

11m (X(1 - e-I/x)) -
lim
It
t]
f(x) = lim x 2e if` =

rt!
hm
tl
" lQ
|
ts i
r tE
7.
li
Clava
F.
rd
t')
218
integralni ,raun, Univerzitet u
[Zo81] Zoric, V. A., Matematireskii analiz. I, Nauka, Moskva1981 (na ruskorn).
PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy 219
of CVISION PDFCompressor
N
N
221
\,o
Indeks
Lagerov polinom, 180

177
Lagranzova teorema,
171
Lajbnicova formula,
97
leva granicna vrednost,
limes
inferior niza, 68
superior niza, 68
lokalni
ekstrem, 197
maksimum, 32, 197
minimum, 32, 197
191
Lopitalovo pravilo,
.-@65
EEE
'o
:Q=EnE tt=
'; ?Li
g.*'_o e s
5- - iaa;
=iE? MeQ
si
{*d.
-iis
i;.?
j:*:
.j:i>o.r-_ =.d+E
orEH.E
tre,dE
a;.
St
E
: xSF*'.6;
E
E
-
?EE; d.!
,s;EE- 2EAi;ufli4Z'=
a? ;EE.E
zii, s :ii 'Z3uFK=E+a{
gEE
l**i'4i=-o
=Ei; ?E-i,i =E
eegE
;
e- *aEE Ei Eli;;e!t5 E?i17==?,'ie_iE;=
_BE
EE gg
Eqq[E E 5 EE E EE
Fa;E
J;Y=iiH--
38.;:E
Maklorenova formula, 184

maksimum
lokalni, 32
strogi lokalni, 32
malo o
funkcije, 125
inalo o, kad n -4 +o., 93
metricki prostor, 29
kompletan, 66
metrika,. 29
minimum
lokalni, 32
strogi lokalni, 32
minimum skupa, 14
monotonost funkcije, 197
55
najvedi ceo, 17,

nejednakost
Heldera, 204
Janga, 204
Kogi-varca, 204
Minkovskog, 204
neparna funkcija, 31
H
Kogijev niz, 66
Kogijeva teorema, 181
kodomen funkcije, 30
kompaktan skup, 23
kompletan metricki prostor, 66
kompletno uredeno polje, 14
kompozicija funkcija, 31
komutativna grupa, 13
konkavna funkcija, 205
konveksna funkcija, 205
6: *,rl
ES;
z 3 'r'3xi
.-1
g
..:
;:
l:-
Hajne-Borelova osobina, 24
Kogi-varcova nejednakost, 204
-^
t.
u1
":
ii
E
A
o
,i
.;
q
'i
-o
6
ioF,, i
u
::l
E
'E
=
r,
granicna vrednost niza, 53

grupa, 13
Jangova nejednakost, 204

Jensenova nejednakost, 209
o'
.ii
.;.-
E
E
i;
o
ao
u
,98
u tacki, 97
*B ;Z
:E 3i
a; 1;
E
d(!6d=t='
Fo
*O\
N
a
u+.3,98
gEB:qlE;'gEt,f
E * g
*F
o\
J.,!tr miir,3
"oE"
=ogg;
normala, 159
tangenta, 158
granicna vrednost
desna, 97
leva, 97
granidna vrednost funkcije, 97
\u)
o\*
-;
2 -*,
A : -i@
I E,^,=.!'l.e,r,
ekstrem, 197
ekstremna vrednost funkcije, 32, 197
grafik funkcije, 31.
n;
a !
definicioni skup funkcije, 30

Dekartov proizvod, 2
desna granina vrednost, 97
diferencijabilna funkcija, 158
diferencijal, 158
Dirihleova funkcija, 39, 102, 134, 143
divergentan niz, 53
domen funkcije, 30
drugi izvod, 158
konvergentan niz, 53
kosa asimptota, 122
kritidan broj, 197
kriticna tacka, 197
:l
rr
r
d
a =
,iilS
; tEgE
5..S
ebigev-Hrntov polinom, 180
xS\a
{-"1
.i
'4
X93ci
01 =&1
.: '.1
g
3
'F
,-1 ; fÊi s
=:=,U
aF,
E,E*aEEEliry
AEEE..E fri Ez
periodidna,. 31
...
rastuda, 32
31
siozena,
tezi ka +00, 98
uniform() neprekidna, 149
iJ= -o.<!"i#
,.Ei:
-=
d=f,F-
9o
-i-
- o6;'
--,-""
g,s:i=,8::t
f-
ij'=
r.U-
:.+F
e.
.q
:.
implicitna funkcija, 157

prvi izvod, 157
infimum skupa, 14
injekcija, 31
interval, 14
neograniden, 14
ogranicen, 14
otvoren, 14
zatvoren, 14
inverzna funkcija
prvi izvod, 157
inverzna funkcija, 31
izolovana tacka skupa, 23
izvod
desni, 157
drugi, 158
levi, 157
prvi, 156
trei, 158
izvod slozene funkcije, 157
-l N+-\r
9sER=
-. 8,.
N
*,
"=^
i;-..:
3u
e
,^N *4 -r^r
E
;5
n3-; E=nlr,S
F
eor;
\o
!i, li E = trN
Bernulijev nejednakost, 8
bijekcija, 31
binomna formula, 7
binomni koeficijent, 7
Bolcano-Vajergtrasov princip, .24
funkcija, 30
diferencijabilna, 158
i EiE;
E,r;;is-rssrfi
gHse&ETEEH'dE'gEj.8
iEErdlino!!
=
* e;5 E ggIE *$[[r:H5E irccc-L:i
Eg.EE.Ei ii.g;
E - .' o
,,-:ls
rr - E E
N
A
E 'jE(
=x)*E'E=,
''.
!r ?{jil
E.9 l.-
:iEaiie-*E ri tE
E:fif_ gI ii$EPi[;!
i3E;;;.f: {iEExt
rE,i*
ekstremna vrednost, 32
inverzna, 31
konkavna, 205
konveksna, 205
neopadajua, 32
neparna, 31
neprekidna na skup, 131
neprekidna u tacki, 130.
nerastua, 32
ogranidena, 31
opadajuda, 32
parna, 31
A*iA
E
s6;sr-_
(a
14
-tO
EiEEEEj5
ECEEEg*- d;E=d;,J
rueE;
<EE3<E
Abelova grupa, 13
adherencija skupa, 23
adherentna tacka, 23
apsolutna vrednost, 11
Arhimedova teorema, 16
asimptotsko ponaganje
funkcije, 1.24.
niza, 93
,^.ro g : e
i
;Ef:,i=1
:t
4 := E E,;E =.t Fr*5

i=,=E ; EE A r;r.rH
H E [+
6"=; I E A;EEEIi
s e'6 F;
,l:?,?
tuE
Eig E E ELegi
f EE gE E i
;Ei
E
E";i:'i,!
n,r3,9s,e223-t,=
EEi=-a
rrE
i s.q
r
=f
=.=.=
!*B+H
=T'r
Ed
l-,(
Indeks
broj e, 78
:EtEg=!+=*.x E;;EEgt !rnEEB Eg e:E=*E:agtE
harmonijski niz, 66
Hausdorfov topologki prostor, 24
Helderova nejednakost, 204
horizontalna asimptota, 122
Hornerova gema, 102
.,
PDF compression, OCR, web220optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
talla
f..)
,J]
IJ
rJ
a)
-Y
-a
uJ
3-'.,
a :,. 1 tl.*.P pZ7..
:,
skup celr brojeva, 2

skup kompleksn-ih brojeva, 2
skup priiodnih biojeva, 2
skup racionalnih brojeva, 2
skup realnih brojeva, 2, 13
skup vrednosti funkcije, 30
slo'ena funkcija, 31
stolcova teorema, 90
stacionarni podniz, 69
Stirlingova formula, 93
supremum skupa; 14
surjekcija, 31
="
.n
ic
(T
ai
F:
= ie-=-3 i_T=Lj'=$ =:;iTaI,'4 l?=*ii

;:-*q4
E-irl'==ti;*F'
rTr**:;F1
+11 Et*
; -w
I;g8*ei,Rt,,
LjE_-.
zatvoren skup, 23
zavisno promer,liiva. 30
zatv.orer., 23
'J=,2;
o
,"
o.;J
;F*
E.!,
E'
"U
adherentna, 23
unutrasiij, 23
tacka nagoririlvainja
niza, 68
skupa, 23
tngenta grafika funkcije, 158
'Pejlorov polinom, 184
Tejlorova formula, 184
teorema
o infimumu, 19
o supremumu, 19teorerne srednje vrednosti, 177
topoloski prostor, 23, 26
!n
E-I
t*a
r'r
funk.cije, 125
!.1
veliko.o
E ts ;
:.=i;
uniformna neprekidnost, 149

uniformno neprekidna funkcija, 155
untrtrasnja tacka skupa, 23
uredeni par, I
-.
uredeno polje, 14
to:'
vertikalna asimptota, 122

izvodi, 158
'.;
EE
223
?. +1r:
,,
tr
{!r
a. s
l;6
(!
!r
'
.'
'-;E=C
i ;i ttf
";:,E *:r,H
t*??t
Irndeks
g=g=!.58
il'; :.x
5
s#;iI
E.
i,'=E'i*:'t?t'n?**
'-:''1 -''. Y-r'=-==::
?<
i:-?d;
2 7.4 =Z
1.4
':':+
=
rilqqil
ri
:-t!.=T
ait?F
FE"oa??Yp
3E=433:::jiX.'
;.r )i:=- " -+.A,;i ,, 1; =EZZ'=ESB;-+ ;,=EE;1Eg-Ai3?7
';
r-;{F
-|!i=E":'-.;a:-r,7'i -r ; I
;E A A i = ; = 7i ?Zs7A=';
Hi
opadajua funkcija, 197

osnovni period funkcije, 31
otvoren skup, 23
otvoreni pokrivac skupa, 24
kompaktan, 23
minimum, 14
ogranicen, 14
ogranicen odozdo, 14
ogranicen odozgo, 14
otvoren, 23
supremum, 14
unutrasnjost. 23
#X
r;
-
!,p{ ;
< tJ B f,.,
;l
ogranien niz,.53
ogranicena funkcija,'31
Ujlerova konstanta, 84.okolina tacke. 23
skala rasta nizova, 94

skup, 1
donje ogranicenje, 14
gornje ogranicenje, 14
infimum, 14
rii
;:6tE.
r'_
-9,
i;=l3ca
opadajui, 77
raslui, 77
tacka nagomlJ.avanja, 68
uopkenih aritmetickih sredina, 90
norniala grafika funkcije, 159
opti lan, 53
+F;;
4..
i:iESTiE
3
* i.=
='n g- =A3.i
-. E ? E,e, r+
rastojanje, 29
rastua funkcija, 197
Rimanova funkcija, 143
Rolova teorema, 177
rubna taka skupa, 23
konvergentan,53
neopadajui, 77
nerastuci, 77
vgrnicen;53
i?A+.-a{;,E =1
;f
E ;'=E
ee,a.3 ^f;+K:: ?s =
e'd,Z;-'-.s !.:.:-'*
= +77 "
'
=i
?t,i*
?Ei
Ei.1r
r..:
;
5 i^ = = c
F rE'
E--*:
r5;
=*'FF
=
q,
3i
1Xt,:.[.
;":
tr.;-i":-"*3
d'.3 p L:P -S e g 5 e+5,-5.X UJS F'= -'{:F
-iu'
aritnretickih sredina, 87
asimptotsko ponasanje, 93
divergentan, 53
divergentan u -{-., 53
divergentan u -.<>, 54
geometrijskih sredina, 88
graunicna vrednost, 53
granica, 53
Logijev, 66
czc
I
3
3 i: ='E
=!A i=*EF
*
= 5E.fr.
i;i;i;;
s;'E i =u> i 3 d b =E
g ?
'i.:l n ? e ---.=;I
!o-*iy
,,.> cai;6i P
niz, 53
ifr;i-3s-'=
;-a,f
.o
i,=.
nezavisnoprornenljiva,30
parametarska funkcija, 158

prvi izvod, 158
prna funkcij, 31
partitivni skup, 2
period funkcije, 31
periodicna funkcija, 31
podniz, 67
stacionarni, 69
pokrivac skupa, 23
polje, 13
prekid
funkcije u tacki - druge vrste, 131
funkcije u tacki - otklonjiv, 131
funkcije u tacki - prve vrste, 131
prevojna tacka 206
princip matemticke indukcije, 4
prirastaj
nezavisno promenljive, 156
zavisno promenljive, 156
prvi izvod funkcije, 156, 158
ku
E
:=";g-?f :EE"
Et
+U.:'ii
EEEEE
coo=-5.q:+FI
n:.Fry
EgEag
Ii *=*.X<__
os
g-i
ar:= +77=.=
(
rEKs
s
El
J'-1
oo
"
5'
3;
B gi;*
7'-9
'o7,2_
F..
tali, 130
=,"FF
;c;r'ilar
i + 0 nia? ? r a ) 6= i =
=
I F-; iF i+,8 ls: {&'E.FEia *;Fs
=F =
i;++
5,-13,L:r
? '-3*;F 3'-;,;i1
fi i dc+
1i'3 ='ili!F,E
.-l,;-_,r
; 1F F*,5==-_,.,,";:; Z
i7i,a
5 ==
:
=;
F3
*
s
7z:o.t.'r- c.-c--aa{ j='tV
v; ;..i-.ti
g g i?.-- Z?q
= = 1-= =L i* = X
==
=.- E. I r- h.t;
p ?i;,t:
::.:: -":.;-.-p-,,E?
ar,+?:
q
-=
=
i
l::.zi
i
A - rD o;.= = d
:
i
X,i
: i ; ?;&. r., i.= F o 6 p
a a.d
x ,,z: *.
zr 1
= a )! 7 -n i1fr,*ir
= mj o; fr == E
neprekidna funkcija, 130

ir zacki sa desne. strane, 130
u tac lci sa leve strane. 130
neprekidno prosirenje funkcije, 155
neprekidnost
slozene funkcije, 132
uniformna, 149
neprekidnost funkcije
na skupu, 131
.
Indeks
:-:*-
1,.
liJiJ
272
zatva-anje skupa, 23, 25

Analiza 1 - Zbirka PMF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Analiza 1 - Zbirka PMF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

>9

granica, neprekidnost, izvod

Novi Sad, 2010.

:a:::E a*o*:* ---rE tt

ka2emo da su X i Y jednaki skupovi, tj. (X = Y)

komplement skupa C(X) ={x xEU/\xOX},

Skup je osnovni pojam u matematici. Skupovi se obelezavaju velikim slovima

o, t-- tt- $ < a o\

Neprekidnost funkcije u tacki

Asimptote grafika funkcija

Definicije granicne vrednosti funkcije

Granicna vrednost funkcije

co t-- tr-.t'- co co F- tt- or N co $ trt

xu0=x, xuU=U, xne=0, xnU=x;

Resenja. Pokazaemo samo drugi De Morganov zakon:

1.3. Odrediti skupove A U B, A

samo ako je m n2 = m2n1, gde su mi ,m2 E Z, nl,n2 E N. Broj q/p je inverzan

1.2. Pokazati sledee osobine operacija sa skupovima, ako je U amiverzalni skup:

<=> x E(C(X) UC(Y)).

O skupovima brojeva e biti vige reci kasnije; podsetimo se da

;fr 5lJ il E+:;;e'-zl-i

skup racionalnih brojeva Q =

refleksivnost: (Vx E A) xpx;

skup celih brojeva

skup prirodnih brojeva

skupa (ukljucujui prazan skup), tj. P(A)= {X X

1.1. Definicija. Relacija p na inepraznom skupu A je podskup skupa A x A, tj.

u oznaci P(A) jeste skup svih podskupova datog

u oznaci X x Y, je skup svih uredenih parova

(x,y),gdejexEXiyEY,tj. XxY={(x,y) xEX,yEY}.

Partitivni skup datog skupa A,

Dekartov proizvod skupova Xi

A={ 0<x<3}; B={x12<x<4};

= m(m+1)(2rn+1) treba da pokazemo da

1.6. Dokazati, za svako n E I`, tacnost sledeih fonnula:

U skupu prirodnih brojeva vazi princip matematicke indukcije:

je ona tana iza n = rn+

formula tana za n = m E N, tj.

preslikavnje je skupa N u Q je injektivno. To preslikavanje je i surjektivno, jer

c) PretpostavXemo suprotno, tj. da je skup (0,1) prebrojiv. Tada se moze svakom

formula je tacna jer je

a) Skupovi parnih i neparnih prirodnih brojeva, kao i skup Z su prebrojivi skupovi.

1.4. Pokazati sledea tvrdenja.

= 1 (ili, za neko pocetno no > 1);

0<x<4}; Af1B={x12<x<3}; A\B= 0<x<2};

1.2. Matemati6ka indukcija

I *+ iei ? rgEiclg:i#Ej r{iir

m (za neko m E N), tada je

I' j.' j(- ,"i

al=l-l ' lflr:

2" sin(a.! 2n)

sin(na/2) sin ((n+ 1)a/2)

am-k+lbk + (1n b m+1

.11. Pokazati da su sledee forrrzule

(10"'+I -9m- 10 4:_3

Prvi sabirk je deljiv sa 19 po pretpostavci, a

b) Dokazati binomnu formulu:

+l= ?r: E "

a) Dokazati sledeu formulu za binomne koeficijente:

a) Kako je 5 231-z+33 1-1 = 19, tvrdenje je tacno za n

-1 +gm+l - gin _ gm+1 q

1.8. Pokazati da je za svako n E

+ arctg (,z ) + arctg (, (,n+1)2 )

l.lo. Binomni koeficijent (k)

:a:::E ao:* ---rE tt