Univerzitet u Beogradu

Matematiki fakultet

Seminarski rad
Tema : Arhimed

Profesor:
Dr Zoran Lui

Student:
Dragana Drai 135/95

Beograd , 2000

Sadraj:

Obian ivot Arhimeda iz Sirakuze 3

Ukratko o Arhimedovim otkriima u nauci 6
Astronom 7
Mehaniar.. 8

- O izradi nebeske sfere. 9

Poluga.. 9

Matematiar..11

- O kvadraturi parabole 12
- O lopti i cilindru.. 12
-

Arhimedovo opte reavanje kubne jednaine... 13

- O spiralama , ili bukvalno O linijama puastog oblika.. 14

Kasniji period 15

Arhimedovo mesto u istoriji matematike. 16

Literatura. 17

Obian ivot Arhimeda iz Sirakuze

Arhimed e sauvati ugled jednog od najveih genija koji su se ikada

posvetili matematici I pored preimustva novih metoda,koje uviaju svi geometriari
svaki matematiar treba da se interesuje kakvim je originalnim putevima i dubokim
razmiljanjima mogao Arhimed da postigne tako sloene rezultate.
Dalamber

Ako bi smo eleli da na bilo koji nain i prema bilo kom kriterijumu
napravili listu najveih matematiara svih vremena, Arhimed bi svakako bio jedan od prve
trojice.
O njegovom ivotu,ali naalost vie o njegovoj smrti saznajemo iz radova
biografa Plutarha (pria o Arhimedu je samo deo biografije rimskog vojnika Marcela-

Plutarha koji je mislio da je kralj matematiara istorijski manje vana linost od

rimskog vojnika).
Rodio se u Sarakuzi, Istona Sicilija, 287. godine pre n.e. u porodici
astronoma i matematiara Fidije. U vreme Arhimedovog roenja Fidija je bio relativno
siromaan graanin. Ali njegovo siromatvo nije bilo dugog veka jer je uskoro njegov
roak Hijeron zavladao gradom. Fidije je svog sina nauio svemu to je znao. Nije se drao
filozofskog svatanja ovog vremena, po kom treba izuavati nauku do odreene granice, ne
teei potpunom savrenstvu jer time duh postaje nesposoban za decu dobroinstva.
(Stanovite koje je zastupao Aristotel). Fidije je naprotiv svom sinu dao sva znanja kojima
je raspolagao. Arhimed je brzo usvojio oeva znanja. Kada je toliko ovladao matematikom
da su mu bila potrebna usavravanja u inostranstvu, Arhimed je, uz materijalnu pomo
bogatog roaka Hijerona, otiao u Aleksandriju i prikljuio se krugu naunika koji su bili
okupljeni oko Aleksandriskog muzeja. Ideja o osnivanju Aleksandrijskog muzeja potekla je
od Prolomeja i Sotera koji je imao za cilj da okupi velike naunike i omogui im da se
bave ime god ele, bez ikakvog spoljanjeg pritiska i bavljenja obinim ivotnim
problemima. Sva potrebna srestva obezbeivao je aleksandrijski dvor novcem iz carske
blagajne.Mladi Arhimed se ovde upoznao sa mnogim idejama, kao i naunicima tog
vremena .
Neto pre Arhimedovog roenja, pojavili su se Euklidovi "Elemeti". Ono je
zaokruilo sva postojea znanja aleksandrijske kole, voene Platonovom idealistikom
filozofijom. U to vreme Demokritova dela,koja su imala veliki uticaj na Arhimedov rad,
bila su retka. Veza matematike i ivota bila je u suprotnosti sa robovlasnikim

drutvom,ona bi zahtevala primenu matematikih znanja kako bi se robovima olakalo

obavljanje svakodnevnog posla.
Do tog vremena argumentacija u matematici nije bila naroito stroga, jer
je matematiar u matematiaru gledao svog druga i prijatelja, ali sada on u matematiaru
vidi svog protivnika koji u njegovom delu trai manjkavost. Da bi se argumentacija
osnaila pribeglo se formulacijama kakve su bile uobiajene u advokatskoj praksi i meu
sofistima.To

je

po

definicija.Rukovoeni

matematiku

bilo

sofistikim

korisno
nainom

jer

je

ona

krenula

razmiljanja

putem

strogih

matematiari

su

prihvatili ,reducito od Absurdum kao dokaz bez pogovora.

Meu mnogim mladim matematiarima koji su radili u aleksandriskom
muzeju,najsvestraniji je bio Eratosten Arhimedov prijatelj.U to vreme vladalo je nepisano
pravilo da se svako otkrie pre obavljivanja mora bez reenja poslati nekom drugom
matematiaru na proveru.tako su vrnjaci Arhimed i Eratosten sve do Arhimedove smrti
razmenjivali brojna pisma u kojima su se nalazaila gotovo sva otkria jednog i drugog
mudraca. Eratosten je pronaao mehaniku spravu Mesolab koja je mogla udvojiti kocku
i na taj nain mehaniki reiti uveni delski problem.Ali Eratosten je pod uticajem
Platona odustao od ove mehanike igre u geometriji (Po Platonu zadatak geometrije je bio
da ljude uzdie i dovodi u dodir sa veitim bestelesnim idejama kojima se bavi i samo
boanstvo).
Arhimeda nije zanimala filozofija, niti poezija iako je znao da sastavlja
stihove po svim zakonima metrike,nisu ga zanimali ni muzika i harmonija,ali se bavio
proporcijom iz kojih su muziari nalazili grau za svoje teorije.

Njega je zanimala i primena same matematike u ivotu. 212.godine pre

n.e. punski rat je besneo svom estinom .Rimske vojskovoe Marcel noen svojom
velikom slavom (Plutara) bio je siguran u brzo osvajanje Kartagine.Siraguza je leela
pored puta,to je rimska flota shvatila kao izazov i odluila se za napad .Ali Hijeron,vladar
Sirakuze nije mirno ekao goste iz Rima.Zamolio je svog prijatelja Arhimeda,koji ve
ranije pokazao svoje spozobnosti u oblasti praktine (primenjene) matematike da pripremi
doek za Marcela.Izbacivanjem kamenja tekog 250 kg.po komadu,pomou Arhimedovog
katapulta unitena je Marcelova flota.Brojni su drugi problemi koje je reavao Arhimed u
korist oveanstva i njegova slabosti prema praktinoj primeni znanja izgleda nam veoma
neobino ako se uzme u obzir s kakvim su se prezirom prema tome odnosili njegovi
savremenici iz Platonove kole. Arhimed je svoj metod za izraunavanje povrine i
zapremine zaobljenih geometrijskih tela,verovatno razvio na osnovu Demokritove teorije
geometrijskih atoma.
Arhimed je bio i samo kritian. Nije proputao da ukae na svoje
pogreke. Na jednom mestu kritikujui svoje ranije radove on kae:Neka to bude
zastraujui primer kako su ljudi koji tvrde da toboe znaju da dokau sve ono to
predlau drugima, a ne prilau vlastita reenja, moraju na kraju krajeva uveriti kako su se
laali da dokau ono to je nemogue dokazati.
*
Brojne anegdote, koje se nalaze kod istoriara Pluparna , Polibija i
Vitruvija, govore o Arhimedovoj rasejanosti.U trenucima kada je duboko razmiljao o
matematici zaboravljao je i da jede.O zaboravljanju kada je oblaenje u pitanju podsetimo
se njegovog otkria da plivajue telo gubi na teini onoliko kolika je teina istisnute

tenosti-izleteo

je

iz

kupatila

potpuno

nag

istrao

na

ulice

Sirakuze

viui

Eureka!(Otkrio sam).
Jedna od njegovih neobinih osobina bila je i to je pisao na svemu to
mu je bilo pri ruci-uobiajene vrste ploe za pisanje Arhimedu su bili peani pod ili tvrda
zemlja pokrivena prakom. Kada bi sedeo ispred vatre vadio je pepeo i crtao po njemu.

Arhimedova smrt je poznata na osnovu Plutarhove biografije o vojskovoi

Marcelu.Postoji nekoliko verzija prie o nainu na koji je Arhimed umro.Po jednoj :sedeo
je i crtao u pesku , udubljen u posmatranje nekih geometrijskih slika kada je primetio
senku vojnika koja je pala na njegove dijagrame Arhimed je uzviknuo Noli turbore
circulus moes(ne diraj moje krugove).Vojnik se naljutio izvadio svoj ma i ubio starog
geometra u 75-oj godini ivota.Prema drugoj prii Arhimed je odbio da ide sa vojnikom do
Marcela pre nego to zavri svoj problem.Trea pria kae da je Arhimed sam iao kod
Marcela nosei u sanduku matematike instrumente i sunani sat , nebeski globus i
uglomer za merenje veliine Sunca.Vojnici koji su ga sreli mislili su da u sanduku nosi
zlato i ubili su ga.
Sirakuani nisu smeli odravati grob svog velikog mislioca.Njega je jedva
pronaao Geron i to zahvaljujui crteu lopte upisane u valjak i natpisa koji govori koliko
je puta opisano telo vee od upisanog. I tako jedan od najslavnijih gradova Grke , nije
vie znao ak ni gde se nalazi graobnica najgenijalnijeg njegovog graanina.
Arhimedovu slavu nosili su dalje Arapi,al-Horezmi,Sabit Ibn kora,Albiruni,Omar Hajam ,Al-Kai . za to vreme Evropa deset vekova spava svoj srednjevekovni
san.

Ukratko o Arhimedovim otkriima u nauci

Otkrio je opti metod za izraunavanje povrine nepravilnih ravnih

tela i zapremina tela prilikama:krunica, lopta, bilo koji iseak parabole , povrina koju
zatvaraju dva radijusa i dva ogranienih nepravilnim povrinama (i primenio ovaj metod u
mnogim specijalnim problemima: uzastopna zavoja spirale, segment lopte i segment
povrine

koje

su

nastale

obrtanjem

pravougaonika(valjak),

trouglova

(kupa)

parabola(paraboloid), hiperbola (hiperboloid) I elipsi(sferoidi) i oko njihovih glavnih

osovina.

Metod za izraunavanje broja (PI) utvrdio je da se nalazi izmeu 3

1/7 i 3 7/71.

U aritmetici pronaao sistem brojeva ,kao i novi sistem oznaka za

viecifrene brojeve pomou kojeg se proizvoljno mogu uzimati veliki brojevi.

*

Uveo pojam razlomljenog stepena.

* Postavio i reio izoperimetrijski problem (od svih loptinih odseaka sa

jednakom povrinom,polulopta ima najveu zapreminu).

*

U mehanici :osniva je statike otkrio zakon poluge i primenio svoje

mehanike principe za izraunavanje povrina i centra gravitacije kod nekoliko ravnih

povrina I vrstih tela raznih veliina.
*

Stvorio je celu nauku hidrostatike i primenio je da bi naao poloaj

mirovanja i ravnoteu ploveih tela raznih vrsta.

8

* Prestigavi Njutna i Lajbnica za vie od 2000 godina pronaao je

integralni i diferencijalni raun (najmoniji istrument ikad pronaen za matematiko
istraivanje fizikog svemira) dao je osnovno objanjenje graninih suma iz kojih je
nastao integralni raun,pokazao je kako se taj raun moe primeniti.

Astronom
Nenadmani posmatra neba i zvezda
Tit Livije

Na alost, do nas nije dolo ni jedno Arhimedovo delo iz oblasti

astronomije i ne znase dali je zastupao geocentrino ili heliocentrino gledite.Moe se
samo pretpostaviti da je Arhimed donekle priznavao Aristarhove teorije (koji je inae bio
proklet od strane oficijelne filozofije). U svom delu Broj peanih crnaca,Arhimed
tumai delove Aristarhove teorije elei da je na taj nain odbrani.Takoe , bavio se
izraunavanjem obima vasione, uzimajui kao osnovu Aristarhovu teoriju.
Za izraunavanje Sunevog prenika pronaao je posebnu spravu , iji je
detaljan opis dao u knjizi Broj peanih zrnaca .
Bavei se astronomijom Arhimed je ispoljio svoju veliku ljubav ka
sloenim izraunavanjima.Odreivao je daljinu od Zemlje do Sunca ,od Zemlje do Meseca,
od Meseca do Venere , od Venere do Merkura , od Merkura do Jupitera ,od Jupitera do
Saturna i od Saturna do sfere zvezda nekretnica, kao i prenik Meseca.
Ipak u ovoj oblasti nije dao neka znaajnija otkria.Osim toga utvreno je
da je u svojim izraunavanjima napravio i dosta greaka obim Zemljinog ekvatora je

procenio 12 puta veim od stvarnog , odnos prenika Sunca i Meseca 10 puta manjim,
zatim daljinu Zemlje do Meseca, kao i trajanje sunane godine.
Na osnovu svega moe se zakljuiti da se Arhimed bavio astronomijom u
najranijem svom periodu, pod uticajem oca koji je oigledno eleo da ima nastavljaa i
spremao je sina za bavljenje astronomijom (pri tome je bavljenje geometrijom bilo samo
pomono sredstvo).
I u astronomiji Arhimed se pre svega istakao pronalaenjem sloenih
mehanikih istrumenata , a ubrzo je i sasvim preao na bavljenje mehanikom.

Mehaniar

Napisao je samo jedno delo iz primenjene mehanike.Napravio je nebeski

globus , na kome su se mogla pratiti kretanja zvezda, ali i pomraenja (pokretala ga je
voda);zatim je usavrio mainu za polivanje egipatskih polja ,tj. za navodnjavanje,
tzv.pu, kao i niz sloenih ratnih maina.
Iako je bio vrlo zainteresovan za rad u oblasti mehanike ,Arhimed se ipak
nije bavio svim njenim delovima.itavog ivota je radio na vetini izrade maina(posebno
vojnih maina) , kao i izradom sfera (globusa i modela koji prestavljaju kretanje nebeskih
tela), ali se, na primer, vetinom izrade mehanikih igraaka uopte nije bavio.

O izradi nebeske sfere

10

Ve smo pomenili spravu za merenje Sunevog prenika.Ono to je

Arhimedu donelo veu slavu je sfera ili nebeski globus.Ciceron u svom delu De
republika pie:da bi se prestavilo Sunce ,Mesec i pet nebeskih tela koje mi nazivamo
lutalicama(planetama), moralo se odrei sfere kao pune lopte pomou koje se ne mogu
prestaviti njegova kretanja , i izmisliti sfera potpuno drugog tipa.Genijalnost
Arhimedova pronalaska bila je u onoj vetini da sjedini u jednom sistemu i ostvari
pomou obrtnog kretanja tako raznolika kretanja raznih nebeskih tela. (Lurije str. 60)
Na ovoj Arhimedovoj sferi mogle su se takoe posmatrati Meseeve mene
, kretanja planeta , pomraenje Sunca i Meseca .Bila je napravljena od bakra i radila je na
vodenomprincipu (pokrete je bila voda , u unutranjosti sfere) . Ovom svom pronalasku
posvetio je i jednu knjigu u oblasti tehnike koju je nazvao O izradi nebeske sfere (ova
knjiga nije dola do nas).

Poluga

Oblast mehanike kojoj je posvetio dosta panje , je svakako i teorija

teita , poluge , paralelograma , sile itd. Poluga je jedno od najstarijih orua za koje je
ovek shvatio da je od velike koristi- zagonetni mehanizam pomou kojeg se moe
manjom silom dizati vei teret.
Do Arhimeda svi pisci su se bavili polugom okretanju , tj.
neuravnoteenom polugom prouavali su polugu sa dinamikog gledita (na tom nivou
razvoja nauke plod takvog izraunavanja bila je zbrka).

11

Izuavajui nisku , primenjenu nauku-mehaniku, Arhimed je na

svakom koraku nailazio na infitezimalni postupak i video je do kakvih sjajnih otkria
novih injenica dovodi mehanika- pre svega pri nalaenju teita .Tako je reio da
prenese mehanike metode u geometriju. Tada jo nije jasno shvatio da nije stvar u
mehanici , nego u esto matematikom infitezimalnom postupku koji mehanika
primenjuje. Mnogi autori smatraju da je Arhimed svoje mehanike metode razraivao
kako bi ih zatim , dokazavi mehanike pretpostavke stogo matematikim putem ,
ukljuio u svoj sistem matematike .
Te metode su za polazne teke imale zakon poluge i uenje o teitima ,
pa je prvo Arhimedovo interesovanje bilo da da strogo matematiko temaenje ovih
zakona.Izuavanjem zakona ravnotee nalaenje teita i analiza uravnoteene i
nepokretne poluge Arhimed je postao osniva nove nauke-statike.
U delu O ravnotei raznih tela ili o teitima ravnih tela izlae svoju
teoriju dvokrake poluge (terazije), nalaenje teita trougla , paralelograma i trapeza
(sedam postulata zakon o poluzi).
Arhimedov pokuaj zbliavanj iste matematike sa mehanikom ogleda se
u konstrukciji teorijske mehanike po obrascu Euklidove geometrije sa postulatima i
teoremama koje iz njih logiki nastaju, kao i u pokuaju reavanja geometrijskih zadataka
pomou poluge i uenja o teitu.
Mnoge su mi injenice prvi put postale jasne zahvaljujui mehanikom
metodu , ali ih je zatim trebalo dokazati geometrijski.Jasno je da je lake nai strog
dokaz poto se predhodno pomou ovog metoda dolo do izvesne orijentacije u
pitanjima , nego ga nai bez takve orijentacijeSmatram da e mnogi moji savremenici

12

ili sledbenici biti u stanju , poto se upoznaju sa ovim metodom , da nau nove teoreme
koje ja jo nisam smislio. (Lurije str.123)
Arhimed je itavu svoju panju u oblasti matematike poklonio onim
delovima gde je bilo neophodno integraljenje (zabranjeno u idealistikoj filozofiji ; to je
integraljenje koje su primenjivali atomisti-sastavljanje tela od ravni , tj.od ravni koje
imaju beskonanu malu irinu).On se sa svojim odreenim miljenjem tehniara
odlikovao genijalnom virtuoznou ba u primeni metoda zasnovanih na mehanici.Ali
poto su one sadrale infinitezimalni raun u sebi , on ih nije mogao u tom obliku
primenjivati kod matematikih dokaza , ve samo radi nalaenja novih reenja ,koje je
zatim dokazivao putem stroge metode iscrpljivanja. Meutim nije ni sam bio sasvim
zadovoljan mehanikim dokazima u geometriji , pa uporedo daje i strogo geometrijske
dokaze.U svojim kasnijim radovima gotovo da i nemamehanikih dokaza (mada je i tad
do reenja dolazio koristei se mehanikom).On je oevidno doao da zakljuka da je
mehanika matoda nedovoljno stroga , i stoga je pri konanoj obradi svojih dela uklonio
sve njegove tragove.
Integraljenje je zamenio Eudoksovom metodom iscrpljivanja (primenom
reductio ad absurbum), ali uporedo sa starom metodom iscrpljivanja on daje i
modifikaciju:
Ne samo da upisuje stepenastu pravolinijsku sliku krive iju povrinu
odreuje , nego je i opisuje oko nje . Zatim on dokazuje da je povrina upisane slike uvek
manja od neke veliine S (koju je on unapred nalazio , pomou ne stroge atomistike
matematike , kao povrinu traenog odseka) , a da je povrina opisane uvek vea od te
iste veliine S. Zatim on pomera obe provolinijske slike sve dok se ne poklope

13

meusobno , kao i sa krivolinijskom slikom iju povrinu traimo. Razume se , on i ovo

ne ini otvoreno i nigde ne kae da ove pravolinijske slike tee krivolinijskoj kao granici.
Mesto svega on dokazuje da razlika izmeu obeju provolinijskih slika moe biti svedena
do te mere da bude manja ma od koje zadate veliine recimo D.Sada treba pretpostaviti da
je povrina krivolinijske slike vea od S za neku datu veliinu D , i ona e oevidno biti
vea od povrine opisane pravolinijske slike ; zatim treba predpostaviti da je povrina
krivolinijske slike manja od S za D , i ona e oevidno biti manja od povrine slike , jer je
sva razlika izmeu povrina ovih pravolinijskih slika manja od D.Ako traena povrina
nije ni vea ni manja od S , onda je ona oevidno jednaka S.
Ma kako daleko bila Arhimedova metoda od dananjeg rauna sa
granicama , on je uvodio gornju i donju granicu koje se pribliuju jedna drugoj i na taj
nain je , istina nesvesno , dovodio itaoca do pojma granice.U tome je njegova ogromna
zasluga i znaaj.

Matematiar

Arhimed svoju matemaku delatnost poinje tako to se otvoreno slui

metodom reavanja isto geometrijskih zadataka pomou mehanike , to je ve samo po
sebi revolucionaran in.Zanos za mehaniku je ubrzo potisnut u drugi plan , ustupivi
mesto esto geometrijskim interesovanjima , ija lepota nema nita zajednikog sa
zadovoljenjem praktinih potreba.

14

U itavoj geometriji nema teih i ozbiljnijih zadataka , koji su

istovremeno dati u prostijemi preglednijem obliku , nego to je to u Arhomedovim delima.
Tek otkriem Demokritove knjige Arhimed je naao ba ono to je i
traio i to mu je u matematici i nedostajalo : rastavljanje matematikih veliina na
elemente i operisanje sa spojevima ovih elemenata. Tako Arhimed (isto kao i Demokrit) ,
bez imalo grie savesti i oseanja da radi zabranjene stvari ,rastavlja valjak , kupu ili loptu
na izvanredno tanke listie-kruue.Zatim dokazuje ono to je potrebno za jedan od
kruia , a onda primeuje da njegov zakljuak mora biti taan za ma koji krui.Poto se
telo , po njegovom miljenju , sastoji iz takvih kruia i u celini je popunjeno njima ,
Arhimed na osnovu izvedenog za jedan krui , donosi zakljuak i za celinu.

O kvadraturi parabole

Arhimed ovde daje mehaniki dokaz teoreme o povrini parabolinog

segmenta.

Celokupan sadraj knjige ine stavovi o nalaenju teita parabolinog

odseka i odseka parabole koji se nalazi izmeu dveparalelne tetive.

O lopti i cilindru

U prvoj knjizi ove svoje rasprave Arhimed dopunjuje Euklidovu

aksiomatiku sa pet novih aksioma : prva od njih tvrdi da je prava najkraa od svih
linija koje imaju zajednike krajeve. Poslednja , peta aksioma je preuzeta od Eudoksa :
od dveju nejednakih linija , dveju nejednakih povrina ili dvaju nejednakih tela , vea
veliina bie manja od ono veliine koja se dobija kada manju umnoimo potreban broj
15

puta.To je tzv. Arhimedova ili Eudoks-Arhimedova aksioma prestinosti , koja i danas

slui kao jedan od osnovnih stavova geometrije. Na njoj poiva tzv.geometrijska
neprekidnost u velikom ( geometrijska neprekidnost je predpostavka teorije merenja
ravnih i prostornih likova ).Prema toj aksiomi konanim brojem prenoenja zadate dui
na zadatu pravu moe se stii i prestii svaka taka te prave.
Na poetku daje definicije slika ispupenih sa jedne strane , kao i da je
od ispupenih slika upisana uvek manja od opisane . Zato je obim mnogougla opisanog
oko kruga vei , a upisanog manji. Euklidovu teoremu koja kae da se razlika izmeu
povrine upisanog mnogougla i kruga moe uiniti , pri dovoljnom poveanju broja strana
mnogougla, manjom ma od koje date veliine, Arhimed dopunjuje drugom teoremom koja
pokazuje da razlika izmeu povrina upisanog i opisanog mnogougla moe biti uinjena
manjom ma od koje date veliine.Zatim prelazi na odreivanje povrine omota valjka i
kupe. Atomistiki postupak koji je bio relativno prost (ukoliko se obim osnove smatrao
kao mnogougao sa vrlo velikim brojem stana od kojih je svaka jednaka nedeljivoj veliini,
valjkov omota se dobijao kao zbir neobino uskih pravougaonika, a kupin omota kao
zbir neobino uskih trouglova) Arhimed nije mogao da prihvati,ve ga je zamenio
opisivanjem i upisivanjem u valjak(kupu) prizama (piramida) , sa postupnim uveanjem
broja strana osnovice, dok razlika izmeu upisane i opisane slike u osnovici ne postanje
manja ma od koje date veliine,Na jeziku dananje algebre, obrazac za povrinu omotaa
kupe ima oblik rl, tj. povrina omotaa kupe jednaka je povrini kruga iji je poluprenik
srednja proporcionala izmeu poluprenika osnovice kupe r i proizvodilje l.Povrina
omotaa zarubljene kupe jednaka je ( r+r2)l

16

Svakako najvanije teoreme u ovom delu su teoreme o povrini i

zapremini lopte i loptinog odseka. Obrazac za povrinu i zapreminu lopte ima sledei
oblik:povina lopte je etiri puta vea od povrine velikog kruga a zapremina lopte iznosi
zapremine opisanog cilindra.

Arhimedovo opte reavanje kubne jednaine

Jo su se stari Vavilonci bavili reavanjem kubne jednaine. Njih je pre svega

interesovalo nalaenje brojnih reenja kubnih jednaina koja se sreu u praksi. Arhimed
tei da svede pojedine sluajeve kubne jednaine na jedan opti oblik , ali njega ne
interesuje nalaenje brojnih reenje , ve pitanja kao to su : moginost uoptavanja
problema , postostojanja reenja , mogue granine vrednosti
Reavanjem teoreme 5-7 knjige II dela O lopti i cilindru (konstrukcija
loptinog odseka koji je jednak jednom datom loptinom odseku i slian jedan drugome ,
ili koji ima povrinu jednaku povrini jednog loptinog odseka , a slian drugome
itd.)svodi se na kubnu jednainu i ne moe se reiti pomou lenjira i estara.
U dokazu poslednja dva stava Arhimed je prvi put uveo u matematiku
pojam razlomljenog stepena ( prilikom podele lopte na dva nejednaka odseka , odnosno
zapremina tih odseaka manji je od odnosa kvadrata njihovih povrina i vei od odnosa
1 stepena njihovih povrina , ali kako Arhimed kae , manji od dvostrukog odnosa i vei
od njegovog 1 dela).
Dokazivanje poslednje teoreme : Od svih loptinih odseaka sa
jednakom povrinom

, polulopta

ima najveu zapremnu. Svodi se na traenje

17

maksimuma , tj.na uveni izoperimetrijski zadatak . Ovaj zadatak nije prvi postavio
Arhimed-jo je Demokrit dokazivao da od svih poliedara sa jednakom zapreminom
najmanju povrinu ima lopta , ali nam nain na koji je to dokazivao nije poznat.

O spiralama , ili bukvalno O linijama puastog oblika

Iz predgovora ovog dela saznajemo da je Arhimed pronaao teoreme o

zapremini odseka obrtnog paraboloida ve u ranoj epohi svoje delatnosti.
Ovo Arhimedovo delo posveeno je nalaenju povrine zavoja spirale ,
koja je kasnije nazvana Arhimedova spirala. To je spirala iji radijus-vektor , tj. prava
povuena iz sredita (poetka) spirale do ma koje take njene periferije , ima jedan kraj
privren za taj poetak , dok se drugi kraj obre (kao kazaljka na asovniku) oko svog
poetka , pri emu duina radijus-vektora stalno raste srazmerno poveanju ovog ugla.
Jednaina ove spirale je =n
Ovde je prvi put u istoriji matamatike data mehanika definicija
postupka spirale , kao krivine koju opisuje u ravni taka , koja se ravnomerno kree du
prave , dok ova prava vri istovremeno ravnomerno obrtanje oko take.
Povrinu koja je ograniena poetnim radijusom i zavojem spirale (tj.
putem koji pree kraj radijus-vektora za vreme njegovog prvog , drugog itd.potpunog
obrta oko osovine) Arhimed naziva prvom povrinom , drugom povrinom itd, a povrinu
kruga , ije je sredite poetak spirale i iji je poluprenik jednak po duini radijusvektoru na kraju svog zavoja , Arhimed naziva prvim krugom , drugim krugom itd.

18

Osnovni cilj ovog dela je nalaenje povrine ograniene spiralom i

poetnom pravom. Arhimedova teorema o povrini prvog zavoja kae da je povrina prvog
zavoja jednaka 1/3 povrine prvog kruga itd.

Kasniji period
Kasniji Arhimedovi radovi posveeni su :
-

raunskim probemima i problemima izraunavanja priblinih brojnih vrednosti , tj.

logistici

matematikim igrama ,

hidrostatici

Sa gledita naunika onog vremena to su sve primenjene nauke radi

zabave.
O tome da u ovom periodu Arhimed postaje u veoj meri praktini
stvaralac , govori i pojava knjige o matematikoj igri stomahijon , koja je verovatno
bila jedna od razonoda sirakukog dvora. Zapis o stomahijonu sauvan je u rukopisu sa
originalnim Arhimedovim delima , koji je pronaao Papadopulo Keramej 1906.godine .
Igra stomahijon sastoji se u sledeem :
Potrebno je sloiti 14 ploica od slonove kosti tako da ono u celini
obrazuju kvadrat. Jasno je da postoje razna reenja ovog problema . Ono na ta je
Arhimed skrenuo posebnu panju je da u nekim sluajevima ploice samo prividno
popunjavaju kvadrat , tj. ivice ploica ne lee na istoj pravoj ali se tako malo razlikuju
od nje da je za oko to neprimetno I u ovom sluaju se zadatak smatra reenim.

19

Takoe , Arhimed posveuje panju i dokazivanju da je odnos svake od

14 ploica stomajiona prema povrini celog kvadrata racionalan.
Neki od njegovih kasnijih radova su : Knjiga lema (koja je sauvana u
arapskom prevodu i predstavlja izbor iz razliitih Arhimedovih dela-sadri zadatke
koji pripadaju tipu matematikih razonoda (reavanje povrine krznarskog noa ,
povrine

rimskog slanika ) i bliska su tipu stomahijon; O telima koji plivaju ;

O merenju kruga ; Broj peanih zrnaca )

Arhimedovo mesto u istoriji matematike

Vreme je , na alost , ipak pokazalo da su tane rei jednog od

Arhimedovih kritiara : Arhimeda mnogi hvale i dive se njime , ali je malo njih koji
ga itaju i razumeju .
Istina je da je Arhimed vrlo teak pisac-sve njegove stavove moramo
da

prevedemo na termine dananje algebre kako bi reenje bilo preglednije i saetije i

kako bi lake doli do ciljeva kojima Arhomed tei.

Ogromna veina antikih pisaca ne-matematiara koji su pisali o
Arhimedu i divili mu se (i preko ijih radova se mi upoznajemo sa Arhimedom ) nije itala
njegova dela , ali je na osnovu miljenja strunjaka znala da je on najvei od svih
matematiara koji su ikada iveli .

20

U svim Arhomedovim delima zapaa se zadivljujua originalnost

miljenja koja je uklopljena u majstorsku numeriku tehniku i stroge dokaze za ta je
zasluno stalno korienje metoda eshaustije u dokazivanju rezultata.
itanje Arhimeda donee i nae vreme korist kako kod vebi mladih
matematiara , tako ono moe da navede stvaralakog matematiara na niz novih misli.

Literatura

1. S. J. Lurije-Arhimed , Prosveta , Beograd 1952. godina

2. Dirk. J.Strojik Kratak pregled istorije matematike , Zavod za udbenike i nastavna

sredstva , Beograd 1991. godina

21

3. Zoran

Lui-Euklidska i hiperbolika geometrija , Grafiti , Matematiki fakultet ,

Beograd 1994.

4. Enciklopedija Britanaca

5. Grupa autora : Fizika za III razred usmerenog obrazovanja , Nauna knjiga , Beograd
1984.

6. J. A. Seleznev : Osnovi elementarnoj fiziki , Nauka , Moskva 1964.

22