Digitalna Strana Muzeja 2013

ISSN 2217 - 7531
ICOM
SRBIJA
br. 3 - decembar 2013
ASOPIS NACIONALNOG KOMITETA

MEUNARODNOG SAVETA MUZEJA - SRBIJA
TEMA BROJA:
DIGITALNA STRANA MUZEJA
ICOM Srbija, decembar 2013
Na pragu 2014. godine, pejza muzeja u svetu nastavlja da se

razvija dramatinom brzinom, sa pojavom novih modela, kao to
su: muzeji zajednica i nastavak fokusiranja na posetioca i ukupnu
svrhu muzeja.
Jedna od stvari koje su me najvie interesovale kao predsednika u
periodu 2010 2013. bila je potreba da se razvije konverzacijska
tradicija ICOM-a tako to e se promovisati vee zajednitvo
obeleeno uzajamnim potovanjem. Ravnotea izmeu
podsticanja decentralizovane strukture ICOM-ovih aktivnosti i
jaanje neophodnih centralizovanih elemenata nae organizacije
bila je, i jo uvek jeste, od vitalnog znaaja.
Tokom ovog novog mandata nastaviu da radim na osnaivanju
sutinskih aktivnosti ICOM-ovih komiteta, za dobrobit muzejskog
rada na meunarodnom nivou, to treba da ojaa zatitu
Prof. dr Hans-Martin Hinc
kulturnog naslea, emu su nai muzeji posveeni. Sutina rada
predsednik ICOM-a
nae organizacije treba da bude u rukama komiteta i regionalnih

alijansi, a da bi se to postiglo, konstruktivan dijalog je od
4. decembar, 2013.
najveeg znaaja.
Obezbeivanje prilika za razmenu ideja, vizija i najbolje prakse
najvea je korist koju moemo da ponudimo naim lanovima.
Struni dijalog e proiriti horizonte zajednice ICOM-a i pomoi e
nam da uimo jedni od drugih.
ICOM je snana, etiki zdrava struktura i vano je da ima jasnu
viziju u narednih nekoliko godina, u pogledu naih vrednosti i
onoga ta moemo da ponudimo naim lanovima. Voleo bih da
vidim vee uee lanova ICOM-a u aktivnostima, i poboljanu
kulturu diskusije.
Budui da globalna ekonomska kriza i dalje pogaa muzeje irom
sveta, ICOM treba da pomogne jaanju uloge i uticaja muzeja
koji se nalaze u nestabilnim finansijskim, politikim i drutvenim
kontekstima. ICOM je posveen obezbeivanju podrke i alata
neophodnih kulturnim institucijama da se suoe sa pretnjama i
izazovima, od prirodnih katastrofa do budetskih rezova. Ovo je
pokazano inicijativama kao to su Lisabonska deklaracija, alba
Evropskom parlamentu i Komisiji, i parlamentima i vladama
evropskih zemalja i regionalnim i lokalnim vlastima, da se
odbrane evropski muzeji i kulturne institucije koje se suoavaju sa
pretnjama i tekoama u uslovima ekonomske odrivosti.
Apelujem na nae kolege iz ICOM-a Srbije, kao dela nae
meunarodne muzejske zajednice, da rade na ovoj viziji ICOM-a
u 2014. i posle, stvaranjem mogunosti za dijalog u okviru vaih
zajednica i na meunarodnom nivou.
NK ICOM-a Srbije izrastao je u vano strukovno udruenje

muzejskih radnika, koje, svakako, svojim aktivnostima mora
uticati na razvoj kulturne strategije drave Srbije.
Ne smemo da zaboravimo da se institucije koje se bave
prouavanjem, zatitom i prezentacijom kulturne batine ujedno
bave i stvaralatvom, da predstavljaju krovne ustanove kulture i
ponos svake drave.
Svi mi imamo isti zadatak, da sauvamo i promoviemo kulturno
i prirodno naslee drave Srbije, da nahranimo duu posetiocima,
da nauimo decu o lepoti zemlje u kojoj ive, da strancima sa
ponosom priamo o zemlji u koju su doli.
Slavko Spasi,
Osnovni strateki pravac NK ICOM-a Srbije je jaanje muzeja

i poboljanje njihovog poloaja kao vanih duhovno-kulturnih
centara drutvenog razvoja i institucija koje moraju initi snaan
kulturni, nauni i obrazovni uticaj na svim nivoima.
predsednik Nacionalnog
komiteta ICOM-a Srbije
Muzeji moraju postati brend koji predstavlja znaajnu stavku

kulturno-turistike ponude Srbije. Kultura ne sme biti teret
budeta ve znaajan segment privrednog razvoja. Da bi to
ostvarili neophodna je dinaminost, ali ne samo u unutranoj
strukturi ve i u poslovnoj strategiji i tehnici komuniciranja.
U ovom broju asopisa ICOM-Srbija sakupili smo teme, trendove
i najbolje prakse u vezi sa digitalnom stranom muzeja, a sa ciljem
pruanja jasnog uvida u to kako tehnologija i mediji oblikuju nae
institucije i svet oko nas. Digitalne aktivnosti muzeja se vie ne
mogu posmatrati odvojeno od muzeja u celini. Razvoj tehnologije
menja oekivanja muzejske publike, oni vie ne ele informacije
koje im prenosimo, ve ele da sami stvaraju, da ko-proizvode
iskustva. Svakako, potrebno je ohrabriti nova razmiljanja i
stvoriti platformu koja e definisati pravce oblikovanja budunosti
muzeja. Kakva je budunost muzeja kada je ekonomska i
socijalna politika sve neizvesnija? Da bi ostali relevantne
institucije, muzeji se moraju povezati sa zajednicom koristei
kljune tehnologije i planiranje procesa implementacije digitalne
strategije. Sve sa istim ciljem: nainiti muzejske sadraje to
dostupnijim, angaovati publiku, podsticati aktivno uee i
stvaranje, inspirisati kvalitet iskustva, olakati javne sadraje.
Konano, potrebno je unaprediti muzeologiju kao posebnu naunu
disciplinu, proiriti meuinstitucionalnu i meunarodnu saradnju,
raditi na usavravanju, specijalizaciji i profesionalizaciji kadrova,
to je i misija asopisa koji je pred vama.
Kakva je naa budunost. Opte poznata premisa naih zbirki je
venost.
Ali, jedina venost je KONSTANTNA PROMENA, to pre to
shvatimo bie bolje.
SADRAJ
2
POZDRAVNA RE
Hans-Martin Hinc
3
UVODNIK
Slavko Spasi
5
SLAVKO SPASI NOVI PREDSEDNIK
Jelena Savi
6
MUZEJI
(MEMORIJA + KREATIVNOST) =
DRUTVENA PROMENA
Slavoljub Puica
10
REZOLUCIJE 23. GENERALNE
KONFERENCIJE ICOMA-a
ivojin Tasi
14
ULOGA SAVETODAVNOG
KOMITETA ICOM-a
Nikolas Kroft
17
FOTO-REPORTAA
RIO DE ANEIRO
Borka Boovi, Nikola Kilibarda

i ivojin Tasi
21
STRUNA PRAKSA ZA MLADE
LANOVE ICOM-a
U MUZEJIMA RIO DE ANEIRA
Nikola Kilibarda
24
MUZEJI U DOBA
SAVREMENE KOMUNIKACIJE
Priredili: Draginja Maskareli i Slavko Spasi
30
NAGRADA NACIONALNOG KOMITETA
ICOM-A SRBIJE
Olja Vasi
33
SPECIJALNA NAGRADA
EVROPSKOG MUZEJSKOG FORUMA
MUZEJU U PRIJEPOLJU
Slavoljub Puica
37
TEHNOLOGIJA, CILJ SEBI ILI
SREDSTVO VRSNOE?
38
MUZEJI U RALJAMA DRUTVENIH
MREA RIZIK ILI PRILIKA?
Helena Stubli
40
MUZEJI RADE ON-LINE
Tina Kaplani
42
MUZEJI I DIGITALNE TEHNOLOGIJE
Fransoa Meres
46
DIGITALNA
RE-PREZENTACIJA ZBIRKI:
PONOVNO RAANJE AUTORITARNOG
ANAHRONOG MUZEJA?
Per Ejvind Rise
50
GUGL - NJVEI MUZEJ N SVETU?
Ari Haurinen
57
MUZEJI DIGITALNIH IGARA:
PRIMENA COPYRIGHT-A NA
NOSTALGIJU
Ljiljana Gavrilovi
59
MUZEALIZACIJA INTIMNOSTI:
DA LI JE I KOME JE POTREBAN MUZEJ
KONTRACEPCIJE I ABORTUSA?
Ana Pani
61
DIGITALIZACIJA FOTOTEKE MIJ
ILI KAKO (DE)KONSTRUISATI
ISTORIJSKI FOTO-ARHIV
Ivan Manojlovi
63
ETNOGRAFSKI MUZEJ
NA INTERNETU
Tijana olak-Anti
65
REGIONALNA ALIJANSA
ICOM-A ZA JUGOISTONU EVROPU
RA ICOM SEE
Mila Popovi-ivanevi
69
MOGUNOSTI NOVIH TEHNOLOGIJA U
AFIRMACIJI KULTURNOG NASLEA:
QR KODOVI
Priredila: Mirjana Rikalo
Tomislav ola
VANREDNA IZBORNA SKUPTINA NACIONALNOG KOMITETA ICOM-a SRBIJE
SLAVKO SPASI NOVI PREDSEDNIK
Semptembra 2013. godine u Beogradu
muzeja u Kikindi. Oba predloga Skuptina je
je odrana vanredna izborna skuptina
usvojila javnim glasanjem.
Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije kojoj
Pre poetka izbora novog predsednika
je prisustvovalo ezdeset pet lanova, dok
Nacionalnog komiteta Skuptini se opet obratio
je jo pedeset est bilo zastupljeno putem
Slavoljub Puica. Osvrnuvi se na rezultate
ovlaenja, ime su se stekli uslovi za regularno
koje je Nacionalni komitet ostvario u proteklom
odluivanje. Birani su novi predsednik
periodu, on se zahvalio lanovima ICOM-a na
Nacionalog komiteta i po jedan lan Izvrnog
dobroj saradnji i ukazanom poverenju tokom
odbora, Nadzornog odbora i Komisije za dodelu
dva mandata.
nagrada.
Skuptini su se potom, promotivnim govorima
Na samom poetku sednice izabrana je komisija
kao kandidati za predsednika Nacionalnog
za sprovoenje izbora u sastavu: Jan Kigeci,
komiteta ICOM-a, obratili Bojan Popovi,
Slavica Nikoli i Slavoljub Puica, dok su
upravnik Galerije fresaka, i Slavko Spasi,
administrativnu podrku u procesu glasanja
direktor Prirodnjakog muzeja u Beogradu.
pruale Marija Petrovi i Jelena Savi.

Sam izbor sproveden je tajnim glasanjem, pri
Za lana Komisije za dodelu nagrada
emu je svaki prisutni lan popunjavao svoj
predloeno je troje kandidata: Bojana
listi, a oni koji su imali ovlaenja i onoliko
Popovi, muzejski savetnik Muzeja primenjene
listia koliko su lanova zastupali.
umetnosti, Vladislav Vujin, kustos Narodnog

muzeja u Kikindi, i Dubravka Mikovi, kustos
Nakon javnog prebrojavanja, ustanovljeno je
Prirodnjakog muzeja. Veinom glasova za
da je veinom glasova za novog predsednika
novog lana Komisije izabran je Vladislav Vujin,
Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije izabran
kustos Narodnog muzeja u Kikindi.
gospodin Slavko Spasi.
U ime Izvrnog odbora, Slavoljub Puica je za
Na samom kraju sednice novoizabrani
lana Nadzornog odbora predloio pravnika
predsednik se kratkim govorom zahvalio na
Sreka Savia, a za lana Izvrnog odbora
ukazanom poverenju
gospou Lidiju Milainovi, direktorku Narodnog

Jelena Savi
IZVETAJ SA XXIII GENERALNE KONFERENCIJE I XXVIII

GENERALNE SKUPTINE ICOM-A U RIO DE ANEIRU
MUZEJI
(MEMORIJA + KREATIVNOST) =
DRUTVENA PROMENA
Slavoljub Puica
U periodu od 10. do 17. avgusta 2013. godine delegacija NK ICOM-a Srbije, koju je predvodio
predsednik Slavoljub Puica, uestvovala je u radu XXIII Generalne konferencije i XXVIII Generalne
skuptine ICOM-a, odranim u Rio de aneiru, Brazil. Pored predsednika, u delegaciji NK ICOM-a
Srbije bili su Borka Boovi, Nikola Kilibarda i ivojin Tasi.
Tema ovogodinje konferencije bila je Muzeji (memorija + kreativnost) = drutvena promena.
Pored delegacije Srbije, u radu konferencije iz regiona Balkana uestvovali su i predstavnici
Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, dok su prvi put izostali predstavnici Crne Gore i
Makedonije. Takoe, registrovano je da u odnosu na ranije generalne konferencije, odranim u Beu
Sa otvaranja Generalne skuptine
i angaju, veliki broj predstavnika ICOM-a iz Evrope, ali i iz celog sveta nije doao u Rio de aneiro,
pre svega iz ekonomskih razloga, ali i zbog znaajno smanjenog broja grantova koje je ovog puta
centrala ICOM-a iz Pariza dodelila.
Tokom Generalne konferencije u Rio De aneiru odrana je i Generalna skuptina ICOM-a. Pored
Izvetaja o radu i Finansijskog izvetaja za period 2010 - 2013. godine, koji su podneti Generalnoj
skuptini, ove godine Skuptina je bila izborna i na njoj su predstavnici 117 zemalja, lanica, tajnim
glasanjem birali predsednika, kao i 15 lanova Izvrnog odbora.
Delegacija NK ICOM-a Srbije jednoglasno je podrala jednog kandidata, kao i Goranku Horjan za
drugi mandat u Izvrnom odboru ICOM-a. Elektronskim glasanjem dosadanji predsednik ICOM-a
Hans Martin Hinc iz Nemake, ubedljivom veinom glasova ponovo je izabran za sledei mandat od
tri godine na elu meunarodne organizacije muzejskih radnika.Takoe, u veoma otroj konkurenciji
Goranka Horjan je ponovo izabrana za lana Izvrnog odbora u sledeem trogodinjem mandatu.
Na Generalnoj skuptini veinom glasova usvojeni su Izvetaj o radu ICOM-a za period 2010 - 2013.
godine, kao i finansijski izvetaj. Meutim, pismo koje je predsednik ICOM-a Hans Martin Hinc uputio
pre nekoliko meseci ICOM-u Srbije, kao i drugim nacionalnim komitetetima, u kome je naveo vrlo
negativna deavanja vezana za finansijsko poslovanje ICOM-a, kao i smenu pojedinih zaposlenih
radnika u ICOM-u u Parizu, u Izvetaju uopte nije pomenuto, niti se o tome govorilo. Ni reagovanje
Borke Boovi, koja je postavila vrlo korektno i konkretno pitanje: zato se finansijski izvetaj delio
na samom poetku skuptine, kada ga je trebalo usvajati, ostalo je bez objanjenja, uz odgovor
da je finansijski izvetaj prosleen elektronskom potom i da ga mi u Srbiji verovatno nismo dobili.
Deo delegacije NK ICOM-a Srbije na Generalnoj skuptini
Postavka u Muzeju moderne
Paviljon u Petropolisu
Proverili smo, i niko nije potvrdio da je finansijski izvetaj dobio na vreme. Izvetaj o radu, kao
i finansijski izvetaj usvojeni su veinom glasova, bez ikakve rasprave, kao i objanjenja, ta se
deavalo u Parizu i zato je predsednik ICOM-a Hans Martin Hinc upozorio nacionalne komitetete na
finansijsko poslovanje Organizacije.
Opta konstatacija svih onih sa kojima smo komunicirali bila je da su Generalna konferencija i
Generalna skuptina u Rio de aneiru loe organizovane i da je, od hotelskog smetaja, kao i svega
to se deavalo tokom zvaninog rada konferencije i skuptine bilo, uglavnom, neorganizovano, osim
zvaninog otvaranja konferencije, koje je, po mom miljenju, bilo sa programom dostojnim tako
znaajnog dogaaja.
Na drugoj strani, tokom boravka u Rio de aneiru, zahvaljujui privatnim turistikim agencijama,
svakodnevno su zainteresovani imali priliku da upoznaju i vide najznaajnije kulturno-istorijske
spomenike i turistike lokalitete gada. Budui da je najvei broj naih kolega bio prvi put u Rio de
Plaa Kopakabana
Vulkanske stene
Unutrasnjot teatra
Sa postavke u Gradskom muzeju Ria
aneiru, elja svih je bila da obiu to vie poznatih i znaajnih mesta, tako da su svakodnevno
organizovane posete u kojima su uestvovali i predstavnici nae delegacije. I koliko god da su
Generalna konferencija i Generalna skuptina bile loe organizovane, toliko su ovi turistiki izleti
ostavili impresivne utiske i gotovo svi su sa oduevljenjem govorili o posetama poznatih destinacija
u Riju.
I na kraju, opti utisak nae delegacije, kao i moj, jeste: da je bez obzira na propuste u organizaciji
kakvi se nisu deavali u Beu, pogotovo ne u angaju, pozitivan utisak na uesnike trijenalnog
okupljanja lanova ICOM-a, ostavio sam grad, jedan od najlepih na svetu - Rio de aneiro, u kome
su po prvi put odrane Generalna konferencija i Generalna skuptina ICOM-a. Generalna poruka
najveeg skupa muzealaca sveta u glavnom gradu Brazila je da se 2016. godine ponovo susretnu
nacionalni komiteti i njihovi predstavnici u Milanu, u Italiji
Ulica u starom jezgru grada
REZOLUCIJE 23. GENERALNE

KONFERENCIJE ICOMA-a
10 17. avgust, Rio de aneiro, Brazil
ivojin Tasi
Trijenalna Generalna konferencija ICOM-a glavni je forum najvee

meunarodne organizacije muzejskih radnika, na kome se lanovi
iz svih krajeva sveta susreu i izmenjuju svoja iskustva, stavove i
gledita.
Centralna aktivnost u vezi sa Konferencijom je Generalna skuptina
ICOM-a na kojoj se lanovi preko izvetaja koji se na njoj podnose,
upoznaju sa aktivnostima predsednika, Izvrnog saveta i generalnog
direktora u proteklom periodu. Konferencija je, takoe, prilika za
sastanke Izvrnog saveta, Savetodavnog komiteta, nacionalnih
komiteta, meunarodnih komiteta i regionalnih alijansi, kao i
pridruenih organizacija.
Generalna konferencija organizovana je oko centralne teme koja se
tie muzeja kao institucije, a o kojoj razmiljaju, diskutuju i iznose
stavove govornici iz muzejske zajednice, kao i meunarodni eksperti.
Tema ICOM-ove 23. konferencije, odrane u prvi put u Latinskoj
Americi, u Brazilu (Rio de aneiro), bila je Muzeji (seanje
+ kreativnost) = drutvena promena. Od trideset jednog
meunarodnog komiteta ICOM-a dvadeset pet je svoje godinje
konferencije odralo ove godine u Rio de aneiru, vezujui svoj rad
za generalnu temu konferencije, ali i bavei se svojim redovnim
godinjim aktivnostima.
Debate u vezi sa temom Konferencije uglavnom rezultiraju nacrtima
preporuka lanova ICOM-a koje se podnose Komitetu za rezolucije
zaduenom da ih uoblii i podnese Generalnoj skuptini na usvajanje
kao rezolucije, koje su tek tada konaan tekst, prihvaen od
Skuptine.
Na ovaj nain Generalna konferencija uestvuje u definisanju glavnih
ICOM-ovih srednjoronih i dugoronih pravaca delovanja.
Rezolucije donete na 23. generalnoj konferenciji ICOM-a, prihvaene
na 28. generalnoj skuptini ICOM-a odranoj 17. avgusta 2013.
godine su sledee:
10
Rezolucija 1
PRAENJE I POSREDOVANJE U EVALUACIJI
REZOLUCIJA GENERALNE KONFERENCIJE
ICOM-a
Generalna skuptina trai da Izvrni savet uspostavi i implementira,
na 29. generalnoj skuptini, meugodinju evaluaciju ICOM-ovih
rezolucija podnetih od strane Komiteta za rezolucije Generalnoj
skuptini.
Preporuenio je od strane 28. generalne skuptine ICOM-a, 17.
avgusta 2013. godine u Rio de aneiru da Izvrni savet:
- Do juna 2014. godine uspostavi pravila procedure kojima bi se
pratila implementacija rezolucija sa 28. generalne skuptine.
- Obezbedi periodine evaluacije implementacije rezolucija sa
detaljnim nacrtom izvetaja koji e biti dostupni lanovima ICOM-a
najmanje tri meseca pre sledee Generalne konferencije u Milanu; i
- Da, od sada pa nadalje, podstie nacionalne komitete da uine
sve, kako bi se prevele rezolucije na njihove jezike i da ih razliitim
sredstvima komunikacije uine dostupnim lanovima. (Ovi prevodi
ne moraju da budu oficijalni tekstovi, ve radni tekstovi koji
obuhvataju implementaciju rezolucija irom sveta).
Rezolucija 2
USVAJANJE IZJAVE O PRINCIPIMA MUZEJSKE
DOKUMENTACIJE
Preporueno je od strane 28. generalne skuptine ICOM-a da se
prihvati:
- Rad iniciran u Zagrebu 2005. godine od strane CIDOC-a koji
naglaava potrebu dalje razrade detalja sekcije 2.20 ICOM-ovog
Etikog kodeksa za muzeje obezbeujui jasan i eksplicitan
izraz legalne, etike i praktine obaveze muzeja da obezbeuju
odgovarajuu dokumentaciju svojih zbirki.
- Izjava o principima muzejske dokumentacije prihvaena od
CIDOC-a na njegovoj Generalnoj skuptini u Helsinkiju 2012. godine.
- Izjava o principima muzejske dokumentacije smatra se
komplementarnom lanovima 2.20 i 6.1 ICOM-ovog Etikog
kodeksa za muzeje.
Rezolucija 3
SEKRETARIJAT ICOM-a I BIRANJE
GENERALNOG DIREKTORA
Budui da je Generalni sekretarijat ICOM-a operativno telo
organizacije i njenih lanova, a prihvatajui sutinsku ulogu
Sekretarijata za implementaciju Stratekog plana i rezolucija
rukovodeih tela ICOM-a i z svetlu nedavnih dogaaja, koji su uticali
11
na upravljanje Sekretarijatom, formirana je radna grupa koja e se

posvetiti organizaciji Sekretarijata i istovremeno je zapoljen vrilac
dunosti generalnog direktora, do 31. decembra 2013. goine.
U elji da obnovi i konsoliduje uslove za omoguavanje efikasnog
funkcionisanja ICOM-a i uspene realizacije njegovih projekata,
Generalna skuptina preporuuje da novoizabrani predsednik i
Izvrni savet:
- Nastave proces rekonstruisanja Sekretarijata, obezbeujui da
se to deava na transparentan nain i da svaka budua aktivnost u
potpunosti bude prihvaena od strane Izvrnog saveta i
- Postave Generalnog direktora ICOM-a to je pre mogue, s tim da
se sve zavri do kraja decembra 2013. godine.
Rezolucija 4
MUZEJI, RODNO INTEGRISANJE I INKLUZIJA:
NA OSNOVU ICOM-ove POVELJE O
KULTURNOM DIVERZITETU, angaj 2010.
28. generalna skuptina ICOM-a preporuuje novoizabranom
predsedniku i Izvrnom savetu da:
- Razviju sistematski pristup proceni obima do kojeg su ICOM-ovi
programi i aktivnosti, ukljuujui i opredeljenja razliitih komiteta,
posveeni kulturnoj i lingvistikoj razliitosti na osnovu ICOM-ove
Povelje o kulturnom diverzitetu i kao delovi ove agende.
- Razviju politiku Rodne integracije i obezbede njenu aktivnu
implementaciju kao sastavnog dela ICOM-ovih stratekih
opredeljenja.
U pogledu rodnog integrisanja:
- Preporuuje se da muzeji analiziraju svoje narative iz rodne
perspektive
- da bi se izgradila rodna politika, preporuuje se da muzeji rade sa
publikom, osobljem i programima imajui u vidu rodnu perspektivu i,
istovremeno, tako uobliuju svoje ideje.
- Preporuuje se da muzeji koriste analize intersekcionalnosti (rasa,
etnicitet, rod, klasa, vera, seksualna orijentacija itd.) da bi realizovali
ideju inkluzivnosti.
Rezolucija 5
ZATITA KULTURNOG NASLEA ZA VREME I
POSLE VOJNIH KONFLIKATA, REVOLUCIJA I
GRAANSKIH SUKOBA
28. generalna skuptina ICOM-a preporuuje novoizabranom
predsedniku i Izvrnom savetu da:
- Istrae naine kojima bi se ublaili ili minimizirali tetni uticaji na
muzeje, spomenike i arheoloka nalazita, i podre bilo koju akciju
12
koja bi se mogla preduzeti da se zatiti materijalno i nematerijalno

naslee u muzejima i na lokalitetima kulturnog naslea.
- Da dalje apeluju na svoje lanove i mreu partnera da intenziviraju
napore i saradnju sa partnerima u ugroenim zemljama kako bi se
zatitilo njihovo naslee, muzeji i arheoloka nalazita.
- Obnove apel svim vladama da ratifikuju Haku konvenciju iz 1954.
i njen Prvi i Drugi protokol.
- Da pozdrave Ugovor o trgovanju orujem usvojen 2. aprila 2013.
od strane Generalne skuptine Ujedinjenih nacija koji regulie
meunarodnu trgovinu konvencionalnim naoruanjem i preporue da
u ovakvim ugovorima i meunarodnim regulativama budu ukljuena
izuzea koja e tititi i ouvati muzeje sa odgovarajuim predmetima
i resursima kulturnog naslea.
- Razviju politikom podstaknut pristup putem kooperacije i
koordinacije sa primarnim i drugim zainteresovanim stranama za
rehabilitaciju muzejskih resursa kulturnog naslea, materijalnog i
nematerijalnog, uzimajui u obzir podrku zemalja na jugu.
Rezolucija 6
VITALNOST I OPSTAJANJE MUZEJA U VREME
GLOBALNE FINANSIJSKE KRIZE
28. generalna skuptina ICOM-a preporuuje Izvrnom savetu da:
- Preuzme strateko liderstvo u nacrtu Ciljeva odrivog razvoja,
kako bi se osiguralo da se muzeji nau u Agendi razvoja posle 2015.
godine.
- Promovie vrednosti muzeja putem drutvenih, ekonomskih,
kulturnih i environmentalnih indikatora razvoja kroz politiki okvir do
kraja 2014. godine.
- Uspostavi jaku i efikasnu kampanju kroz komitete, alijanse i
druge organe ICOM-a i njegovih partnere za odrivi razvoj muzeja,
ukljuujui i ouvanje zbirki za vreme ekonomske krize.
13
ULOGA SAVETODAVNOG
KOMITETA ICOM-a
Nikolas Krofts
Predsednik ICOM CIDOC-a i
potpredsednik Savetodavnog komiteta ICOM-a
Tokom nedavnog trijenalnog sastanka ICOM-a
jer ICOM sada ima blizu 30.000 lanova irom
u Rio de aneiru imao sam ast da budem
sveta. Glasaju oni lanovi GA koje su delegirali
izabran za potpredsednika Savetodavnog
ICOM-ovi komiteti i pridruene organizacije:
komiteta. To je jedan od glavnih konstitutivnih
pet iz svakog odbora ICOM-ovog komiteta a tri
organa ICOM-a, sastavljen od predsednika svih
iz svake pridruene organizacije. To je jo uvek
meunarodnih i nacionalnih komiteta. Meutim,
veoma veliko telo sa potencijalnim prisustvom
posle razgovora sa prijateljima i kolegama,
oko 1.500 lanova. Obino, meutim, mnogi
shvatio sam da uloga i odgovornosti ovoga
predstavnici glasaju preko zastupnika i ne
tela nisu dobro shvaeni, i da jedno kratko
prisustvuju lino. Generalna skuptina se
objanjenje o tome kako se razliiti entiteti
odrava u Parizu, najee poetkom juna,
ICOM-a uklapaju zajedno moe biti korisno.
osim tokom tree godine kada se odrava

tamo gde i Konferencija. Generalna skuptina
Kao celina, ICOM je neprofitna asocijacija,
bira predsednika i Izvrni savet, usvaja ICOM-
sastavljena od svojih lanova i za njih i
ov strateki plan, budet i finansije, prihvata
konstituisana kao pravno lice po francuskom
izvetaje o tekuim inicijativama i moe doneti
zakonu iz 1901. godine. Za razliku od
rezolucije. Generalna skuptina je primarni
komercijalnih kompanija, koje imaju za cilj
organ ICOM-a. Bilo koja promena u statutima
da naprave finansijsku dobit, njegov cilj je da
ICOM-a, na primer, mora biti odobrena od
obezbedi usluge za dobrobit drutva i njegovih
strane Generalne skuptine pre nego to stupi
lanova. ICOM-om se upravlja setom statuta,
na snagu.
poslednji put revidiranog 2007. godine, i setom

internih pravila i propisa. Ovim statutima
Izvrni savet (Executive Council /EC/) mnogo
uspostavljena je struktura organizacije, entiteti
je manje telo. Njegovih esnaest lanova biraju
od kojih je sastavljena, njihove odgovornosti i
se na period od tri godine. Predsednik ICOM-a
obaveze. Upravna struktura ICOM-a ima oblik
je i predsednik Izvrnog saveta, ija je misija
piramide. U osnovi je lanstvo koje predstavlja
je da sprovodi odluke i preporuke Generalne
Generalna skuptina (General Assembly /
skuptine i da koordinira aktivnostima ICOM-
GA/).
ovih nacionalnih i meunarodnih komiteta i

regionalnih alijansi. EC je, u stvari, odgovoran
14
Ona se okuplja svake godine i moe joj
za sprovoenje politike ICOM-a, angaovanje
prisustvovati svaki lan ICOM-a, mada to svi
zaposlenih, raspodelu sredstava i druga
ne rade. U stvari, to bi bilo veoma nepraktino
strateka pitanja.
ICOM-ov Operativni sekretarijat u Parizu, sa
na strunosti i iskustvu svojih lanova, radna
generalnim direktorom na elu, sastoji se od
grupa e moi da pokrije organizacione,
tima zaposlenih koje imenuje EC. Sekretarijat
tehnike i ljudske aspekte problema, u
vodi rauna o svakodnevnom funkcionisanju
irokom obimu. Preporuke ove radne grupe e
organizacije, i prua usluge u vezi sa bazom
biti predstavljene Izvrnom savetu u vreme
podataka o lanstvu, sajtom i biltenom ICOM-a.
sledeeg sastanka, u junu 2014.
To nije telo koje donosi odluke: njegova uloga

je implementacija i koordinacija.
Poslednjih nekoliko godina bilo je mnogo

govora o funkcionisanju ICOM-a i ulogama
Do sada, model piramide izgleda prilino
razliitih organa upravljanja. Debata se vodila
logino, ukupne ciljeve i politiku usaglaava GA,
o raspodeli nadlenosti izmeu Operativnog
EC donosi odluke o strategiji, dok Sekretarijat
sekretarijata i Izvrnog saveta, neki lanovi
brine o svakodnevnom funkcionisanju
izraavali su stav da Sekretarijat preuzima
organizacije. Gde se tu onda uklapa
vie politiku ulogu odluivanja, prekoraujui
Savetodavni komitet (Advisory Committee /
mandat, dok je EC postajao sve vie zatvoren,
AC/)? Pa, kao to mu ime sugerie, AC nije telo
ne uspevajui da ostvari svoj proces donoenja
koje donosi odluke. Njegova osnovna uloga
odluka. Stvari su dole do vrhunca u 2013, to
je da prui struni savet i da daje preporuke.
je dovelo do otputanja generalnog direktora
AC se sastoji od predsednika nacionalnih i
i efa finansija. Savetodavni komitet je
meunarodnih komiteta ICOM-a, pridruenih
odigrao vanu ulogu kao forum za diskusiju
i regionalnih organizacija. Predsednik i
tokom ovog perioda, pruajui savete i
potpredsednik, biraju se na period od tri
povratne informacije predsedniku i Izvrnom
godine iz redova svojih lanova. Iako je ovo
savetu.
jo uvek veoma velika grupa, skoro 150 ljudi,

to je ipak skuptina kojom se moe upravljati:
koncentracija strunjaka iz svih oblasti
PRAVNI STATUS
muzejskog rada, svi sa velikim zalaganjem za
MEUNARODNIH KOMITETA
ono to interesuje njihove lanove. Savetodavni

komitet nalazi se u jedinstvenoj poziciji, i kao
Jo jedan predmet rasprave, onaj koji se odnosi
baza strunosti i kao rezonator za pitanja koja
na lanove Savetodavnog komiteta direktno,
se tiu lanstva. Moglo bi se rei da ICOM-ov
jeste pravni status ICOM-ovih meunarodnih
Savetodavni komitet funkcionie kao savest
komiteta (IC). Trenutno, ICOM-ovi nacionalni
ICOM-a: kao deo kontrole i balansa koji su
komiteti su pravni organi, u skladu sa zakonima
potrebni svakoj demokratskoj organizaciji kako
svojih zemalja, a sam ICOM ima pravni status
bi se osiguralo njeno pravilno funkcionisanje.
kao udruenje po francuskom zakonu. To

nije sluaj sa meunarodnim komitetima,
Konkretan primer ove savetodavne uloge je
koji trenutno nemaju nezavisni pravni status.
radna grupa o lanstvu, koja je osnovana
Ovakva situacija izvor je odreenih tekoa,
nakon razgovora tokom sastanka AC u Riju.
naroito u pogledu bankarskih aranmana i
Baza podataka lanstva ICOM-a bila je izvor
finansijskih obaveza. Bez pravnog statusa,
problema tokom niza godina: meunarodni
meunarodni komiteti nisu u stanju da sklapaju
komiteti esto smatraju da su njihovi podaci u
ugovore, da otvore raune u banci ili da zaposle
suprotnosti sa onima koji se uvaju u Parizu,
radnike. U praksi, veina meunarodnih
a kontakt informacije su nepouzdane. AC
komiteta radi barem neke od ovih stvari,
je predloio formiranje radne grupe koja bi
to dovodi do dvosmislene situacije: budui
napravila 360 pregled celokupnog procesa
da se IC ne moe smatrati odgovornim (jer
ulanjenja - od inicijalnog zahteva do obrade
nema pravni status) odgovornost pada ili na
lanarine i interakcije izmeu Sekretarijata
pojedine lanove odbora, ili na sam ICOM.
u Parizu i nacionalnih komiteta. Zasnovana
Ako komitet gubi novac na konferencijskom
15
dogaaju, na primer, ICOM je u obavezi da
osoblje sami, da bi se bavili pitanjima lanstva,
plati raun. Razumljivo, ovi problemi doveli
nudili linije usluga i osigurali kontinuitet svojih
su do postepenog poveanja stepena nadzora
programa. Ovo osoblje je plaeno iz sredstava
finansija meunarodnih komiteta, sa sve
prikupljenih od strane samog komiteta, ali ono
opsenijim i detaljnijim izvetavanjem o
spada u sivu pravnu zonu, jer organizacija za
aktivnostima komiteta, to je zahtevano,
koju rade nema svoj pravni status.
i centralizovanjem svih bankovnih rauna

meunarodnih komiteta u Parizu. Iako ovo
U jednom izvetaju DELSOL-a, francuske
pomae da se osigura da se sva sredstva
pravne firme koja zastupa ICOM, konstatuje
ispravno troe, to moe da dovede do
se da, u stvari, nema zakonskih smetnji ako
nesrazmere u pogledu iznosa o kojima se radi.
ICOM eli da dozvoli meunarodnim komitetima
Mnogi IC primaju godinju subvenciju ispod
da steknu pravni status, preporuujui da bi
3.000.
onda ICOM-ov statut trebalo revidirati, da se

razjasni to pitanje. Neka praktina pitanja bi
Dok mnoge meunarodne komitete zadovoljava
trebalo da budu reena: IC bi morao da bira
status quo, neki, poput CIDOC-a, ele da
zemlju u kojoj bi se registrovao kao pravno lice
steknu vei stepen autonomije. Aktuelni
- bilo bi beznadeno nepraktino da se zemlja i
aranmani ine praktino nemoguim da
pravni status menjaju sa svakim novim izborom
meunarodni komiteti preduzmu aktivnosti
odbora tog komiteta! Meutim, glavna prepreka
prikupljanja sredstava, da upravljaju
u ovom trenutku izgleda da je konfuzija u
grantovima za putovanja, da zaposle osoblje,
vezi sa moguim implikacijama i neopravdan
da ponude usluge koje bi naplatili, da poseduju
strah da e na ove promene biti primorani svi
intelektualnu svojinu - ukratko da razvijaju
meunarodni komiteti, bez izuzetka.
svoje aktivnosti. Program obuke CIDOC-a, na

primer, koji uspeno radi od 2011. godine, sada
Samostalni pravni status ne mora biti potreban
je porastao do take kada se zahtevaju vea
ili poeljan za mnoge meunarodne komitete,
ulaganja u infrastrukturu za njegov dalji razvoj.
ali nekima bi mogao da obezbedi platformu
Zbog nedostatka pravnog statusa, postoji rizik
za razvoj i irenje svojih aktivnosti. Ovo samo
da se ugui ova vrsta inovacije. Drugi komiteti,
moe ojaati ICOM na dui rok
poput CIMAM-a, ve zapoljavaju sekretarsko

Preveo ivojin Tasi
16
FOTO-REPORTAA
RIO DE ANEIRO
Na Skupstini sa koleginicama iz BiH
Srbija i Kina, dobri muzeoloki odnosi
Kolege iz Hrvatske i Danske
Vim De Vos, Belgija, sa Hanom Penok
17
23. generalna konferencija

ICOM-a u Rio de aneiru
okupila je avgusta 2013.
god. skoro 2000 uesnika iz
103 drave sveta. Uesnici
ovogodinjeg trijenalnog
dogaaja promiljali su i
razmenjivali ideje na temu
Muzeji (memorija +
kreativnost) = drutvena
promena. U toku
osmodnevnog programa
odrana su 52 sastanka, etiri
uvodna izlaganja, muzejski
sajam i druge brojne kulturne
manifestacije. etiri uvodniara
odrali su inspirativna izlaganja
o savremenom shvatanju
muzeologije i ulozi koju muzeji
igraju u drutvu.
Tokom konferencije izabran
je novi Izvrni savet, a dr
Hans-Martin Hinc izabran je
za predsednika ICOM-a u
drugom mandatu. Generalna
skuptina je 17. avgusta
donela est novih rezolucija.
Brojni ICOM-ovi komiteti,
regionalne alijanse i pridruene
organizacije takoe su odrali
svoje sastanke na konferenciji,
razmatrajui aktuelne projekte
i planove za narednu godinu.
Od 31 meunarodnog komiteta
ICOM-a, 25 je svoje godinje
konferencije odralo u okviru
23. generalne konferencije u
Rio de aneiru.
Otvaranje muzejskog sajma
Pauza izmeu zasedanja
Ulaz u Muzej favele
18
Prvi put je u Latinskoj Americi

odran Sajam muzeja.
Na preko 40 poslovnih i
institucionalnih tandova za
posetioce Sajma prireene
su kreativne i interaktivne
izlobe. Na primer, na tandu
Nacionalnog komiteta ICOM-a
Italije predstavljena je izloba
pod nazivom Junak dva sveta
u ast uzepea Garibaldija.
Izloba istie njegovu
vodeu ulogu u pokretima za
nezavisnost i Latinske Amerike
i Italije.
Meu brojnim dogaanjima
u okviru 23. generalne
konferencije treba istai
participativnu umetniku
instalaciju u organizaciji
Muzeja pripovedaa iz
Poljske (Storyteller Museum
of Poland), dens ou Ovo je
Brazil, Samba dens parti i
posete razliitim muzejima Rio
de aneira, ukljuujui Muzej
mora, Favela muzej i mnoge
Centar favele Pavao - Pavazino
druge
Murali u faveli Pavao Pavazino

i Kantagelo sastavni su deo
stalne postavke Muzeja favele
Razgovor sa rukovodstvom
Muzeja Favele
Ritam sambe
19
Favele
Jedan tipini urbani prizor - odmor
20
I reklama je sastavni deo izlobe
Favela Farming
Ritam sambe
23. GENERALNA KONFERENCIJA

ICOM-A - POSTKONFERENCIJSKE AKTIVNOSTI
STRUNA PRAKSA ZA MLADE

LANOVE ICOM-a U MUZEJIMA
RIO DE ANEIRA
Nikola Kilibarda
Nakon sedmodnevnog uea u radu 23.

Generalne konferencije i 28. generalne
skuptine ICOM-a u Rio de aneiru, 10 17.
avgusta, jedan broj mlaih lanova ICOM-a,
izabranih od strane Nacionalnog komiteta
ICOM-a Brazila, ostao je na strunoj praksi
u nekom od brazilskih muzeja. Procena
Nacionalnog komiteta ICOM-a Brazila bila je
da muzejski kapaciteti njihove zemlje mogu da
Glava eera
ponude vredno profesionalno iskustvo koje bi

promovisalo prave vrednosti kulturnog naslea
za organizaciju mojih aktivnosti tokom boravka
i muzeologije i time unapredilo efikasnost i
bila zaduena koleginica Adriana Kordeiro
kvalitet muzeja u regionima u razvoju. Budui
(Adriana Bandeira Cordeiro), rukovodilac
da je jedno od glavnih naela 23. konferencije,
DEDAK odeljenja (DEDAC).
ali i prakse koja je usledila, potenciranje

stvaranja veza meu muzejskim strunjacima
Prvog dana boravka u muzeju prvo sa
i kontinuirana saradnja i razmena iskustava
koordinatorkom Adrianom Kordeiro i sa
i znanja, teilo se promociji novog statusa
jednim brojem kolega koji su me uputili u
brazilskih muzeja i ustanova zatite kulturne
aktivnosti njihovog muzeja generalno, kao
batine nastalog u sve povoljnijoj politikoj
i sa aktivnostima i obavezama koje me
i ekonomskoj klimi. Cilj strune prakse bio
oekuju osmiljenim tako da praksa bude
je da se po zavretku same Konferencije
to produktivnija. Nakon upoznavanja sa
upotpuni, pobolja i unapredi iskustvo koje su
direktorkom muzeja (Vera Lucia Bottrel
mladi lanovi ICOM-a stekli tokom boravka u
Tostes), upuen sam u Odeljenja za depoe i
Brazilu i da, po povratku u zemlju i u matinu
odlaganje predmeta, gde sam sa kolegama
instituciju, steena znanja i iskustva podele sa
imao izuzetno zanimljiv razgovor o njihovim
svojim kolegama.
radnim iskustvima, kadrovskim problemima

i problemima organizacije posla. Posle velike
lanovima kojima je odobrena struna praksa
ture po prostoru za odlaganje predmeta i
je prema njihovim linim afinitetima i u skladu
razgovora na temu uslova i preventivnih mera
sa interesovanjima i dosadanjim iskustvom
zatite u depoima, obiao sam muzejsku
odreen muzej u kome e obavljati praksu.
arhivu, koja, zapravo, ima ulogu arhiva, a ne
Tako sam se naao u Nacionalno istorijskom
muzejske interne arhive, kako bi se moglo
muzeju (Museu Historico Nacional), u kome je
pretpostaviti.
21
tandovi podkomiteta ICOM-a
Prostor unutar objekta u kome je odravana

konferencija Cidade des Artes
U nastavku prakse radio sam sa kolegama iz
U Odeljenju za edukaciju izloen mi je plan
Odeljenja za depoe i odlaganje predmeta i sa
i raspored njihovih uobiajenih aktivnosti i
kustosima koji su bili zadueni za privremenu
tekuih projekata, i izneti problemi i tekoe
izlobu koju je trebalo skinuti i vratiti u depo.
sa kojima se redovno susreu, u smislu rada
Tu sam se upoznao sa praktinim procesom
sa omladinom i slabe informisanosti publike u
skidanja izlobe i odlaganja predmeta. Taj
globalu.
deo boravka u muzeju zavren je detaljnim

obilaskom stalne postavke Nacionalno
U Odeljenju za numizmatiku sam uestvovao
istorijskog muzeja, sa naglaskom na nove
u svakodnevnim aktivnostima od prethodnog
koncepte stalne postavke i uslove u izlagakom
dana, to je podrazumevalo identifikaciju
prostoru.
numizmata i pisanje katalokih jedinica.

Takoe, prisustvovao sam sastanku komisije
U smislu upoznavanja sa svim slubama
za akviziciju doniranih predmeta na kome se
muzeja, jedan deo prakse obavljen je u
razgovaralo o primljenim predmetima i njihovoj
Odeljenju za konzervaciju i restauraciju, gde
eventualnoj inkorporaciji u postojee zbirke i
sam obiao ateljee i laboratorije, a potom
fondove.
i u Odeljenju za numizmatiku, gde su mi

predstavljene svakodnevne aktivnosti kolega
Na kraju strune prakse predloeno mi je
i metodologija rada i prouavanja numizmata
da posetim i ostale znaajne muzeje u Rio
koje praktikuju u ovom muzeju.
de aneiru, u kojima sam imao priliku da
Pauza za ruak
Komisija za akviziciju predmeta u

Nacionalno istorijskom muzeju
22
Glavni ulaz u Nacionalno istorijski muzej

Deo postavke Nacionalno istorijskog muzeja
Spomenik Hrista Iskupitelja
pogledam i prostudiram njihove stalne i

privremene postavke izlobi, kako bih imao
bolji i kompletniji uvid u sveukupnu delatnost
brazilskih muzeja.
Kolege iz Nacionalno istorijskog muzeja bile
su potpuno otvorene za svaki vid saradnje.
Njihovo gostoprimstvo i kooperativnost
doprineli su prvenstveno tome da dosta
saznam i nauim generalno o istoriji i kulturi
Brazila, ali i o muzejima u Rio de aneiru.
Arhiva Nacionalno istorijskog muzeja
Iskustva i znanja koja sam stekao tokom

uea u radu Generalne skuptine i na samoj
Generalnoj konferenciji ICOM-a, kao i tokom
strune prakse koja je usledila, pomogli su mi
da bolje sagledam probleme i situacije koje,
zapravo, dele sve zemlje koje su u slinoj
ekonomskoj situaciji i u kojima su kultura i
zatita batine obino na poslednjem mestu.
Budui da je problematika uglavnom ista,
reenja i pristupi kolega iz Brazila pruili su
mi nove ideje za reavanje problema s kojima
se i mi u naim muzejima susreemo, ali,
isto tako, znaajno mi je i samo saznanje da
nije samo kod nas loa situacija u kulturnim i

zatitarskim ustanovama
23
PROJEKAT NACIONALNOG KOMITETA ICOM-A SRBIJE
MUZEJI U DOBA
SAVREMENE KOMUNIKACIJE
Priredili: Draginja Maskareli i Slavko Spasi
U organizaciji NK ICOM-a Srbije i Narodnog

muzeja Valjevo, 18. oktobra 2013. godine,
u Omni centru u Valjevu, odran je Seminar
Muzeji u doba savremene komunikacije.
Seminar su otvorili MSc Slavko Spasi,
predsednik NK ICOM-a Srbije, dr Vladimir
Krivoejev, direktor Narodnog muzeja Valjevo i
arh. Miladin Luki, pomonik ministra kulture i
informisanja Republike Srbije.
U uvodnom izlaganju predsednik ICOM-a
Srbije, Slavko Spasi, direktor Prirodnjakog
muzeja, naglasio je vanost dobre interne
i eksterne komunikacije u muzejskim
ustanovama. Muzeji danas ne smeju biti
statine ustanove, rekao je Spasi, one
moraju stalno formirati novu publiku na nov i
otvoren nain, nuditi najbolje i najinventivnije
to su sposobni da daju, ali ne smeju da
se ustruavaju da se prilagode svojim
raznovrsnim pristupom i da oslunu zahteve
koji dolaze spolja.
Seminaru su prisustvovala 73 uesnika iz 17
muzeja u Srbiji: Vojnog muzeja, Etnografskog
muzeja, Muzeja afrike umetnosti, Muzeja
grada Beograda, Muzeja istorije Jugoslavije,
Muzeja primenjene umetnosti, Prirodnjakog
muzeja, Gradskog muzeja Subotica, Zaviajnog
muzeja Knjaevac, Zaviajnog muzeja Ruma,
Muzeja Vojvodine, Muzeja Krajine, Muzeja
Poniavlja, Narodnog muzeja Aranelovac,
Narodnog muzeja Valjevo, Narodnog muzeja
Kikinda i Narodnog muzeja aak, kao i
saradnici i predstavnici srodnih ustanova:
Medija centra Odbrana, Ustanove Kultura
24
Bajina Bata, Fonda Ilija i Mangelos, Vieg

suda u Valjevu, Poslovnog fakulteta u Valjevu
Univerziteta Singidunum i bloga Muzeji
rade.
Predavai su kroz primere dobre prakse
prikazali razliite teme iz oblasti savremene
muzejske komunikacije.
dr Vladimir Krivoejev,
muzejski savetnik,
direktor Narodnog muzeja Valjevo
Organizacija muzeja i muzejske komunikacije
Aktuelni trenutak namee imperative
efikasnijeg i efektivnijeg angamana
muzeja u pravcu komunikacijskog delovanja
usmerenog prema irokom spektru korisnika
usluga muzeja, radi ispunjavanja drutveno
odgovornih zadataka. Efikasniji i efektivniji rad
muzeja je velikim delom uslovljen njegovom
unutranjom organizacijom.
Osnovni, teoretski, vid organizacije savremenih
muzeja predstavlja organizovanje po
funkcionalnom modelu, sa tri funkcionalne
jedinice, od kojih je jedna zaduena za pratee

administrativne i tehnike poslove, druga
rad sa muzejskim predmetima i njihovim
istorijskim kontekstima, a trea za irok
spektar aktivnosti usmerenih ka korisnicima
usluga muzeja. U praksi, u veim savremenim
muzejima ovaj vid organizovanja se dodatno
razruuje i uslonjava, ali uz imperativ
egzistencije jedne ili vie potpuno nezavisnih
slubi, odvojenih od slubi za rad sa zbirkama,
a zaduenih za razliite aspekte rada sa
publikom, potencijalnom publikom i javnou
uopte.
Tokom izlaganja ukazano je i na praksu koja je
zastupljena u regionalnim muzejima u Srbiji,
gde se sreu razliiti vidovi odstupanja od
osnovnog teoretskog modela organizacije.
Njena glavna karakteristika je nerazvijenost,
pa i nepostojanje nezavisnih komunikacijskih
slubi, to uzrokuje zapostavljanje aktivnosti
rada sa muzejskom publikom i drugim
korisnicima usluga muzeja. Shodno tome,
muzeji ne uspevaju da na adekvatan nain
ispune svoje drutveno korisne zadatke,
i neophodno je da se sprovede temeljna
reorganizacija.
Aleksandra Savi,
vii kustos, saradnik za odnose s javnou,
Prirodnjaki muzej u Beograd
Muzeji u javnosti, javnost u muzejima;
muzejski PR savremeni pristupi
U okviru izlaganja predstavljena je autorska
publikacija Aleksandre Savi, vieg kustosa
Prirodnjakog muzeja, Muzeji u javnosti,
javnost u muzejima; muzejski PR savremeni
pristupi.
Publikacija daje pregled iz oblasti muzeologije,
savremene uloge muzeja u drutvu, ali
objanjava znaaj i primenu odnosa s javnou
kroz unapreenje rada muzeja kao neprofitne
institucije. U knjizi su detaljno opisane metode
i tehnike odnosa s javnou u poslovanju
muzeja, odnosi s medijima, sponzorisanje
muzeja i muzejski marketing, obrazovna uloga
muzeja, drutveno odgovorno poslovanje,
istraivanje i analiza publike, kao i drugi
aspekti odnosa s javnou, a predstavljeni su i

brojni primeri iz prakse.
Veoma bitan aspekt odnosa s javnou u
muzejima predstavljaju interni odnosi s
javnou, tj. komunikacija meu zaposlenima
u muzejima, koja prema uraenom istraivanju
nije na zavidnom nivou, iako je preduslov
dobrog poslovanja muzeja.
Moglo bi se rei da je muzejska komunikacija
vezivno tkivo muzeja i bez nje bi muzeji bili
okrenuti samo sebi i sopstvenom postojanju.
Cilj publikacije je da se itaocima predstavi
pojam muzeja i njegov pozitivni uticaj na
drutvo, kao i znaaj odnosa s javnou u
savremenom radu muzeja.
Publikaciju su podrali: Ministarstvo kulture
i informisanja Republike Srbije, Muzejsko
drutvo Srbije, NK ICOM-a Srbije i Drutvo
Srbije za odnose s javnou. Izdavai su Zavod
za udbenike i Prirodnjaki muzej. Publikacija
je objavljena 2012. godine.
dr Vladimir Krivoejev,
muzejski savetnik,
direktor Narodnog muzeja Valjevo
eljko Mati,
diplomirani poslovni informatiar,
Vii sud u Valjevu
Elektronska evidencija posete muzejima
Izlaganjem je prezentovana najnovija aplikacija
namenjena evidenciji posetilaca muzejskih
izlobi, razvijena krajem 2012. i poetkom
2013. godine. Ona omoguava da se posetioci
muzeja registruju u realnom vremenu, u
25
trenutku ulaska u muzej, sa ciljem trenutnog

izdavanja ulaznice, shodno vrsti posete i
broju muzejskih objekata koje poseuju, kao
i naknadno pretraivanje i analize posete
uz kombinaciju irokog spektra kriterijuma
pretrage: vrsta posete, poseeni objekti,
starosna kategorija, mesto i drava iz koje
dolaze, organizator putovanja, vreme posete...
Praktina upotreba ove aplikacije ogleda
se u prikupljanju informacija dragocenih za
istraivanje poseenosti, a one predstavljaju
i osnovu za dalje promotivne aktivnosti
usmerene ka poveanju posete batinskim
institucijama.
mr Lidija Balj,
vii kustos, Muzej Vojvodine, Novi Sad
O komunikaciji sa publikom na primeru izlobi
Arheolog kao detektiv i Nakit skriveno
znaenje
Promene koje sa sobom donosi savremeno
doba stavljaju muzeje pred brojne izazove
ali u isto vreme pruaju i uzbudljive nove
mogunosti. U njih se, svakako, ubrajaju i
razliiti savremeni vidovi komunikacije sa
publikom. Tokom stvaranja dve arheoloke
izlobe Muzeja Vojvodine: Arheolog kao
detektiv i Nakit skriveno znaenje
posebna panja je poklonjena upravo oblasti
komunikacije: koriena su savremena
multimedijalna sredstva, uz razne interaktivne
sadraje i uee publike u stvaranju izlobe,
dok su brojni pratei programi upotpunjavali
njihove sadraje.
Izloba Arheolog kao detektiv je koncipirana
tako da prikazuje proces jednog naunog
otkria do kojeg se dolo zahvaljujui
26
neobinoj saradnji izmeu arheologa i

forenziara. Putem savremenih multimedijalnih
sredstava prikazano je kako je nekada
izgledalo arheoloko istraivanje, a kako ono
izgleda danas. U rekonstruisanoj forenzikoj
laboratoriji prikazane su metode i originalni
pribor koji forenziari koriste u otkrivanju
otisaka prstiju. Najveu panju mlaih
posetilaca privlae radionice na kojima se
upoznaju sa zanimanjima kustosa, arheologa i
forenziara.
Izloba Nakit skriveno znaenje prikazuje
tumaenje nakita iz arheolokih zbirki kroz
raznovrsnost moguih znaenja o kojima nam
svedoi. Njen drugi deo ima participativni
karakter i tu su posetioci pozvani da zajedno
sa nama uestvuju u kreiranju izlobe. U delu
pod nazivom Nakit kao inspiracija savremeni
umetnici su dobili mogunost da daju svoje
vienje nakita iz prolosti, a u delu Nakit kao
uspomena posetioci su izloili svoje komade
nakita kao svojevrsne nosioce sentimentalnih
vrednosti. Pokazalo se da su i publika i mediji
bili najvie zainteresovani upravo za ovaj deo
izlobe.
Olga K. Ninkov, PhD,

muzejski savetnik istoriarka umetnosti,
Gradski muzej Subotica
Komunikacija subotikog Gradskog muzeja
na primeru izlobe Lica vremena portreti
umetnike zbirke
Izlaganje je bazirano na prikazu tipova
komunikacije subotikog muzeja sa vie
generacijskih i profesionalnih grupa u
javnosti, u okviru izlobe Lica vremena
koja je po prvi put prikazala u celosti veoma
komunikativan tematski segment Umetnike

zbirke: portrete. Izloba je obuhvatala
obradu, restauraciju, izlaganje i publikovanje
umetnikih portreta, a za vreme njenog
trajanja (20102011), ciklus predavanja i
promocije knjiga namenjen starijoj publici,
te igraonice za decu, kao i likovni, knjievni
i nauni konkurs na temu portreta za
srednjokolce; nagradnu igru i kalendar
za sve zainteresovane. Posebna panja je,
putem organizovanja predavanja, posveena
komunikaciji sa strunjacima raznih profila
(istoriar umetnosti, istoriar, restaurator,
istoriar knjievnosti, filmski analitiar, filozof,
pedagog, slikar, itd.). Kompleksan zadatak
je, kako u prvoj fazi pripreme tako i u drugoj,
nakon otvaranja izlobe, zahtevao razgranatu
saradnju muzejskih strunjaka meusobno,
ali i komunikaciju sa predstavnicima medija
i upotrebu novih mogunosti elektronskog
obavetavanja publike. Iskustvo steeno
na osnovu godinu dana trajanja projekta
govori da je cilj programa, intenziviranje
komunikacije sa publikom i strunom javnou,
pribliavanje muzeja publici i unapreivanje
istraivanja, kao i negovanje pedagokog rada
u okrilju muzeja, uspelo i urodilo plodom.
Izlaganjem su predstavljena steena iskustva
iz aspekta komunikacije, po ijem intenzitetu
i vieslojnosti se navedena izloba izdvojila
od drugih godinjih izlobi subotikog muzeja.
Jedna od vanih spoznaja govori da muzej nije
samo mesto edukacije, nego i inspiracije, i da
je jedan od najvanijih ciljeva omoguiti dui,
aktivan boravak na izlobi i pozitivan doivljaj,
to podrazumeva da je, osim animacije,
vaan faktor i ambijent, tj. stepen njegove
komunikativnosti sa publikom.
Ivana Vojt,
kustos - istoriar umetnosti,
Muzej afrike umetnosti, Beograd
Studija sluaja: multimedijalna izloba
Mankala, misaona igra
Izloba Mankala, misaona igra / Mancala,
game of thought, autorke Ivane Vojt (27.
decembar 2012 6. oktobar 2013) postavila
je posebne muzeoloke izazove koji se tiu
izlagake prakse u Muzeju afrike umetnosti.
Izloba je nagraena nagradom za Projekat
godine 2012, koju dodeljuje NK ICOM Srbija.
Mankala je drutvena igra misaonog karaktera
i logiko-matematike kombinatorike, koja se u
razliitim varijantama igra na etiri kontinenta:
Africi, Aziji, Junoj i Severnoj Americi.
Meutim, jedino se u Africi igra na prostoru
itavog kontinenta, a poznat je i veliki broj
lokalnih pravila, naziva i izuzetna raznovrsnost
oblika i ukrasa tabli za mankalu.
Ivana Vojt je u svom izlaganju predstavila sve
segmente izlobe Mankala, misaona igra /
Mancala, game of thought koja je koncipirana
tako da kroz razliite medije posmatrau nudi
vie moguih pogleda na ovu specifinu igru,
kao i da mu omogui da kroz sam in igranja
mankale postane deo jedinstvene atmosfere
koju igra kreira. Pored 43 predstavljena
predmeta iz domaih i inostranih kolekcija,
postavku su inila i etiri kratka dokumentrana
filma snimljena namenski za izlobu, zatim,
audio sadraji, kataloki tekst, dokumentarne
fotografije, kao i tzv. polje igre: sto na kome se
mogla udvoje igrati mankala, kao i kompjuter
na kome se mankala igrala online. Vanu ulogu
27
u promociji izlobe inio je trejler koji je svojim

intrigantnim sadrajem kontinuirano privlaio
panju i podsticao interesovanje za ovakav
kulturni dogaaj. Niz prateih aktivnosti
organizovanih u okviru izlobe Mankala,
misaona igra/ Mancala, game of thought u
prvi plan isticale su sutinu drutvene igre
momenat susreta i razmene, tj. potrebu
za interakcijom, ime se i sama muzejska
delatnost aktuelizovala prvenstveno kao deo
drutvenog ivota zajednice.
U okviru izlaganja govorilo se o razlozima

osnivanja fonda i o tome kakva su njegova
iskustva u radu sa domaim muzejima, a
kakva sa muzejima i galerijama u inostranstvu.
Posebnu panja posveena je projektu
dodele nagrade najboljem mladom vizuelnom
umetniku u Srbiji, koja nosi ime Dimitrija
Baievia Mangelosa, a dodeljuje se ve
jedanaest godina.
dr Ivana Baievi Anti,

predsednik Fonda Ilija&Mangelos, Novi Sad
Izazovi savremenog doba:
Iskustva Fonda Ilija & Mangelos
potpukovnik Slavoljub M. Markovi,

direktor Medija centra Odbrana
Saradnja sa institucijama kulture u organizaciji
izlobenih programa iskustva Galerije Doma
Vojske Srbije
U okviru izlaganja prezentovani problemi

sa kojima se Fond Ilija & Mangelos kao
nevladina organizacija susreo u svom radu,
kao i zakljuci do kojih se dolo tokom est
godina rada fonda. Ideja za ovakav nain
rada pojedinaca sa specifinim ciljevima u
domenu kulture (u ovom sluaju cilj fonda je
da radi na ouvanju imena i opusa dvojice
umetnika Dimitrija Baievia Mangelosa
i Ilije Baievia Bosilja), dola je upravo
od ljudi zaposlenih u dravnim, tj. vladinim
institucijama. Meutim, ve prilikom samog
osnivanja fonda 2007. godine pokazalo se da
nije postojala nikakva spremnost, ni sistema
ni drutva, na rad sa takvim organizacijama. U
poslednje vreme napredak postignut u domenu
zakonodavstva doveo je do toga da je rad tih
organizacija na neki nain jasnije definisan.
Istovremeno, on je zapravo otean, ponekad
praktino onemoguen, pritisnut ogromnom
administracijom, a gotovo simbolinom
finansijskom pomoi.
28
Galerija Doma Vojske Srbije realizuje svoje

aktivnosti u okviru Medija centra Odbrana
Uprave za odnose sa javnou Ministarstva
odbrane. Tokom vie od est decenija
postojanja u njoj je organizovano vie od
500 izlobi. Novi izlagaki koncept Galerije,
zasnovan na saradnji sa muzejima, galerijama
i drugim institucijama kulture, primenjuje se
od kraja 2010. godine. Osnovna ideja da se u
modernom izlobenom prostoru beogradskoj
publici priblie umetnika dela iz brojnih
muzejskih i galerijskih zbirki, legata i privatnih
kolekcija, naila je na izvanrednu podrku
strune i ire javnosti. Izlobe i brojne pratee
programe, za manje od tri godine, videlo je
gotovo 150.000 posetilaca, to Galeriju Doma
Vojske Srbije svrstava u red najposeenijih
izlobenih prostora u Beogradu.
Galerija Doma Vojske Srbije nudi partnerima,
u razmeni programa, izlobe umetnikih dela
iz svoje bogate kolekcije. Reprezentativna
postavka Poetika i sudbina 20. veka,

koja obuhvata radove eminentnih likovnih
stvaralaca sa nekadanjih jugoslovenskih
prostora koji, uglavnom, nisu izlagani, naila je
na veliko interesovanje publike u Novom Sadu,
Beogradu, Niu, Zrenjaninu, Vrcu, Jagodini i
drugim gradovima Srbije.
U realizaciji programa Galerija Doma
Vojske Srbije oslanja se na resurse kojima
raspolae Ministarstvo odbrane i Vojska
Srbije, to omoguava sve potrebne uslove za
obezbeenje, transport i zatitu umetnikih
dela, grafiku pripremu i tampu kataloga i
drugog materijala, kao i kvalitetnu medijsku
podrku i promociju aktivnosti.
U izlaganju su posebno naglaena iskustva
u saradnji Galerije Doma Vojske Srbije sa
institucijama kulture.
Milena Miloevi Mici, MA,

vii kustos istoriar umetnosti,
Zaviajni muzej Knjaevac
Obrazovni programi Zaviajnog muzeja
Knjaevac kao instrumenti komunikacije
Uloga muzeja kao nauno-prosvetnih ustanova
sa zadatkom prikupljanja, prouavanja,
uvanja i izlaganja materijalnih ostataka
prolosti menjala se u skladu sa razvojem
drutva i potrebama posetilaca. Muzeji danas
predstavljaju vaan element u sistemu javnog
znanja sa istaknutom obrazovnom ulogom.
Interpretativna i komunikacijska komponenta
predstavljaju jedno od osnovnih merila
uspenosti njihovog rada.
Muzej kao institucija koja stvara, obrauje i
iri informacije u savremenom svetu tumai se
kao medij, arite komunikacionih aktivnosti sa
izraenom drutvenom funkcijom. Informacija,
s druge strane, kao vrsta duhovnog rada, ima
sve vei uticaj na drutveni razvoj i odluujuu
ulogu u ekonomskom sistemu, kao osnovni
proizvodni inilac u ekonomiji zasnovanoj na
znanju.
U skladu sa ovakvim tumaenjima, u

stratekom planu Zaviajnog muzeja
Knjaevac kao jedan od ciljeva postavljeno je
stvaranje nove uloge i pozicije muzeja u iroj
zajednici. S tim u vezi, radilo se na razvoju
raznovrsnih obrazovnih programa. Svaki
od programa obraao se razliitim ciljnim
grupama postavljajui muzej u drugaiju
poziciju u odnosu na okruenje. U izlaganju su
predstavljena dva obrazovna programa koja
se realizuju u saradnji sa srodnim kulturnim,
obrazovnim i turistikim ustanovama i
organizacijama, stvarajui tako nove drutvene
strukture i odnose, doprinosei razvoju lokalne
zajednice i stvaranju nove publike.
Re je o viegodinjem programu Zaviajni
pojmovnik koji se realizuje u saradnji
knjaevakog muzeja, biblioteke, osnovnih
kola, medija i koji predstavlja nain i sredstvo
za irenje znanja, komunikacioni kanal, ali
i metod batinjenja, tj. beleenja i trajnog
uvanja elemenata zaviajne batine; i
Obrazovnoj avanturi Zaviajnog muzeja,
koja predstavlja poseban program obrazovnog
turizma baziran na specifinostima kulturne i
prirodne batine knjaevakog kraja.
Po zavretku radnog dela, uesnici su obili
stalnu postavku Narodnog muzeja u Valjevu
i Muselimovog konaka, voeni maestralnom
priom direktora Vladimira Krivoejeva, koji
je kolege upoznao sa bogatom istorijom
valjevskog kraja i pokazao kako izgleda
savremena muzejska komunikacija
29
NAGRADA NACIONALNOG
KOMITETA ICOM-A SRBIJE
Olja Vasi
Nagrada, ustanovljena 2004. godine,

dodeljuje se muzejima i muzejskim radnicima
ne samo kao priznanje za ve ostvarene
izuzetne rezultate ve i kao podsticaj za
dostizanje najviih standarda kvaliteta u
muzejskoj delatnosti i kreiranju nacionalnog
kulturnog identiteta. Za rezultate postignute
tokom jedne godine Nagrada se dodeljuje u
etiri ravnopravne kategorije (MUZEJ GODINE,
PROJEKAT GODINE, PUBLIKACIJA GODINE,
KUSTOS GODINE), a za nju mogu da konkuriu
svi iz muzejske delatnosti, bez obzira na to
da li su ili ne lanovi ICOM-a. Nagrada za
ukupni doprinos (NAGRADA ZA IVOTNO
DELO), ustanovljena 2011, dodeljuje se samo
individualnim lanovima ICOM-a.
Za najbolje rezultate u 2012. godini NK ICOM-a
Srbije nagradio je: projekat Mankala, misaona
igra (projekat godine), publikacije: Pusen i
petokraka. Zbirka slika druga predsednika
i Manastiri Obarsko-kablarske klisure
(publikacija godine), Vladimira Krivoejeva
(kustos godine).
Projekat: Mankala, Misaona igra, autorke
Ivane Vojt (Muzej afrike umetnosti, Beograd)
obuhvata izlobu, katalog, etiri dokumentarna
filma i pratei program. U okviru projekta
izvrena su istraivanja vrlo stare drutvene
igre pod nazivom mankala, koja je misaonog
karaktera i zasnovana je na logikomatematikoj kombinatorici. Mada se mankala
igra u Africi, Aziji, Severnoj i Junoj Americi,
projekat se bavi mankalom u Africi.
30
Istraivanja su ila u dva pravca: prikupljanje

i analiza podataka o mankali i muzeoloka
obrada predmeta za igranje mankale. Terenska
istraivanja u Africi sastojala su se od itavog
niza razgovora sa lokalnim stanovnitvom
u cilju sakupljanja podataka o istorijatu,
pravilima i dananjem odnosu prema ovoj
igri. Pored toga, snimljene su i dokumentarne
fotografije, kao i dokumentarni film o mankali
na Zelenortskim ostrvima. Ivana Vojt je
boravila i u Kraljevskom muzeju centralne
Afrike u Belgiji i Muzeju tropa u Amsterdamu,
gde je o mankali razgovarala sa tamonjim
kustosima i gde je, takoe, snimljen jedan od
dokumentarnih filmova.
Na osnovu analize svih prikupljenih podataka i
muzeoloke obrade predmeta, u Muzeju afrike
umetnosti je postavljena izloba: mankala,
misaona igra,
koju prati i istoimeni katalog.

Tekstovi na izlobi i u katalogu su dvojezini
srpski i engleski.
Izloba nudi vie moguih pogleda na ovu
specifinu igru i omoguava da se kroz in
igranja postane deo jedinstvene atmosfere
koju igra kreira. Tumaenje mankale ukljuuje
filozofski aspekt, matematiko ponavljanje
matrice, etnoloku sistematizaciju, arheoloki
znaaj, kulturno-istorijski razvoj i psihologiju
igre, kao i osavremenjivanje ove drevne igre
kroz informatiku transformaciju.
U katalogu je mankala prikazana
sveobuhvatno: dat je istorijski pregled,
drutveni znaaj, pravila same igre i drutvena

pravila o tome kada, ko i u kojim prilikama
sme i moe da igra mankalu. Tekst kataloga
je zanimljiv i prilagoen razumevanju najire
publike. Ilustrovan je originalnim fotografijama
izloenih predmeta, dokumentarnim
fotografijama i emama pravila igranja. Iako
je ova publikacija u funkciji kataloga izlobe,
po svojoj koncepciji i sadraju ima znaaj i
samostalnog prirunika o mankali.
Kroz realizaciju ovog multidisciplinarnog
i zaokruenog projekta ostvarena je vrlo
dobra meunarodna saradnja i veza izmeu
institucionalnih i privatnih kolekcija, a
osmiljena je i primena razliitih medija u duhu
savremenih naina percepcije.
su tematske i stilske sklonosti Josipa Broza, ali

i model vladarske kolekcije po kome je Zbirka
druga predsednika nastajala.
To nije samo jednostavni i jednostrani prikaz
kolekcije kao skupa umetnikih dela ve je
i njena interpretacija u funkciji pokazivanja
Titove moi, ali i njegove linosti, kao i
prostora u kome se svojevremeno nalazila.
Dat je, takoe, i istorijski okvir u kome je
kolekcija nastajala, kao i uslovi i situacije koji
su vodili njenom upotpunjavanju. Opisi tema
pojedinih slika povezani su i sa prikazom nekih
karakternih osobina kolekcionara, ili njegovih
sklonosti u javnom, politikom ili privatnom
ivotu.
Knjiga predstavlja sveobuhvatnu istoriju
i analizu zbirke Josipa Broza, kao i
pojedinanih likovnih dela u kontekstu
istorije kolekcionarstva, ali su takoe
primenom jasno postavljenog kritikog stava
pomerene granice u pogledu metodologije
i interpretacije, i ponuen novi pristup
tumaenju karaktera Zbirke. Knjiga je, stoga,
izuzetni doprinos istorijsko-umetnikoj i
muzeolokoj rekonstrukciji i interpretaciji
jedne zaboravljene i zaputene, ali dragocene
umetnike Zbirke, kao i razmatranju identiteta
kolekcije Josipa Broza i njega kao kolekcionara
umetnikih dela.
druga predsednika,
Izdavanjem ove publikacije izuzetnog kvaliteta

Galerija Matice srpske uinila je dostupnom
jednu vrednu umetniku kolekciju, i to ne samo
naunoj i muzejskoj ve i iroj javnosti.
Knjiga je nastala na osnovu viegodinjih

naunih istraivanja Likovne zbirke Josipa
Broza Tita i kolekcije koja se nekada nalazila
u njegovoj Rezidenciji u Uikoj ulici broj
15, kao i dokumenata u Arhivu Jugoslavije i
Muzeju istorije Jugoslavije. Koncipirana je kao
vodi za imaginarnu etnju kroz Rezidenciju,
sa zastajanjem pred odreenim slikama
odabranim kao najznaajnije, ili najreitije,
za razumevanje ukusa, motiva i ambicija
kolekcionara. Kroz prikaz ovih slika pokazane
U pripremi drugog izdanja knjige Manastiri

Ovarsko -kablarske klisure, autori Delfina
Raji i Milo Timotijevi odluili su da
primene potpuno novi teorijsko-metodoloki
pristup u izuavanju manastira u Ovarskokablarskoj klisuri. Obogatili su dostignua
svojih prethodnika saznanjima i vanim
rezultatima do kojih su doli sopstvenim
terenskim istraivanjima i nalazima tokom
konzervatorsko-restauratorskih zahvata, kao
i iz publikovanih dokumenata iz turskih arhiva
zahvaljujui kojima je potpunije osvetljena
istorija manastira u XVI i XVII veku. Sainili su
opseno, dokumentovano i bogato ilustrovano
Publikaciju Pusen
i petokraka , zbirka slika
autora Nenada Radia

(Filozofski fakultet, Beograd) izdala je Galerija
Matice srpske povodom izlobe Zbirka slika
druga predsednika.
31
Projekat Kula Nenadovia obuhvata: stalnu

izlobenu postavku, katalog izlobe, kratki
dokumentarno-igrani film i komplet suvenira.
Izloba govori o nastanku i istoriji Kule, njenim
graditeljima i dogaajima u kojima je Kula
uestvovala, ili bila svedok. Specifini prostor
Kule veto je iskorien za izlaganje tematskih
celina. U realizaciji postavke primenjeni su
savremeni muzeoloki principi, a koriena
je i najsavremenija elektronska oprema.
Film, za koji je scenario napisao Vladimir
Krivoejev, kroz usklaenu kombinaciju
narativnih, dokumentarnih i igranih delova,
na informativan i vrlo zanimljiv nain govori
o istoriji Kule. Katalog izlobe, vrlo lepo
pripremljen i opremljen, i bogato ilustrovan,
monografsko delo o deset tipoloki razliitih
manastira koji su povezani u skladnu celinu
zajednikim geografskim okvirom slikovitom
i impresivnom Ovarsko-kablarskom klisurom.
Ova obimna, struna i reprezentativno
opremljena knjiga daje potpuni pregled svih
dosadanjih saznanja, ali i znalaki izvedenu
analizu savremenog stanja postojeih
hramova, kao i prikaz uticaja razliitih stilova
tokom proteklih stolea, koji su oblikovali
umetniko stvaralatvo i ukupno kulturnoistorijsko naslee u jedinstvenu celinu. Autori
su prikupili i objavili mnoge do sada nepoznate
i neobjavljene podatke, osvetlili zanemarene
ili slabo naglaene periode iz duge istorije
trajanja ovarsko-kablarskih manastira i dali
svoj kompetentni sud o dometima celokupnog
umetnikog i kulturnog stvaralatva.
Knjiga je zasnovana na iscrpnoj i kritikoj
analizi pisanih izvora i spomenike grae,
obavetenosti o svim prethodnim relevantnim
rezultatima istraivanja i sposobnosti celovitog
sagledavanja i tumaenja pojava, i to u irim
istorijskim okvirima. Stoga ova monografija
predstavlja izuzetni doprinos poznavanju
nacionalne kulturne batine.
Vladimir Krivoejev (Narodni muzej, Valjevo)
autor je projekata: Kula Nenadovia i Valjevo,
nastanak i razvoj grada, publikacija: Valjevo
nastanak i razvoj grada, prilozi za urbanu istoriju
20. veka, Valjevo

kratak pregled istorije grada, Muzeji, menadment,
turizam, i izlobe Valjevo perom kartografa i
putopisaca.
od prvog pomena do poetka
32
predstavlja trajni izvor informacija o jednoj

znamenitosti Valjeva, dok su prigodni suveniri
i razglednice zgodno podseanje na iskustvo
koje su posetioci stekli na izlobi.
Realizacija projekta Valjevo, nastanak i razvoj
grada, obuhvata: izlobu i katalog, i dve
publikacije, a zasnovana je na kompleksnim
dugogodinjim istorijskim istraivanjima koja
su, izmeu ostalog, prikazana i muzeoloki, na
izlobi i u katalogu.
Publikacija Valjevo
nastanak i razvoj grada,
prilozi za urbanu istoriju od prvog pomena do

poetka 20. veka prikazuje istoriju Valjeva
pisanu iz aspekta urbane istoriografije, dok
su politiki i ratni dogaaji obraeni samo kao
faktori uticaja na promene u drutvenoj sferi.

U publikaciji ValjeVo kratak pregled istorije
grada, sa paralelnim tekstom na srpskom i
engleskom jeziku, crteima prvih urbanistikih
planova i objekata i odgovarajuim
fotografijama, na saet i popularan nain je
predstavljena istorija Valjeva.
Publikacija: muzeji, meNadmeNt, turizam, rezultat

je dugogodinjih istraivanja koje Vladimir
Krivoejev sprovodi u ovoj oblasti. Namenjena
je ne samo muzejskim strunjacima, ve i
svima koji se na bilo koji nain bave kulturnom
politikom, muzejskim menadmentom i
turizmom, kao i aktivnostima u okviru javnog i
neprofitnog sektora
Za Izuzetan doprinos informisanju javnosti o aktivnostima u okviru muzejske

delatnosti zahvalnice NK ICOM-a Srbije u 2013. godini dodeljene su:
Sonji ulovi, novinaru dnevnog lista Blic, Beogradska redakcija, Savi Stefanoviu,
novinaru Blica, dopisnitvo Novi Sada, Redakcija za kulturu i Savi Popoviu,
novinaru Veernjih novosti, Kulturna rubrika.
VELIKI NACIONALNI PROJEKTI MUZEJA U MULTIETNIKOM PROSTORU
SPECIJALNA NAGRADA
EVROPSKOG MUZEJSKOG
FORUMA MUZEJU U PRIJEPOLJU
Slavoljub Puica
Odluka Sudijskog panela Evropskog
konkursa zahtevali su realizaciju velikih
muzejskog foruma da se Muzeju u Prijepolju
nacionalnih projekata, projekte koji su znaajni
dodeli Specijalna nagrada predstavlja znaajan
za evropsku muzeologiju sa odgovarajuim
dogaaj i veliko priznanje ne samo za Muzej u
referencama, koji su bili uslov da uopte
Prijepolju i srpsku muzeologiju ve i za srpsku
moete ui u konkurenciju za nagradu. Sudijski
kulturu uopte.
panel evropskih muzejskih eksperata od velikog

broja muzeja koji su konkurisali nominovao je
Po objavljenom konkursu Evropskog muzejskog
59 muzeja, meu njima i Muzej u Prijepolju.
foruma i Saveta Evrope za 2012. godinu, za
Prema uslovima konkursa, dostavljena je
ovu najveu muzejsku nagradu, ne samo
obimna dokumentacija, koja je potvrivala 20
u Evropi ve i u svetu, konkurisalo je 59
godina sveukupnog rada i realizovanja velikih
evropskih muzeja, ukljuujui ruske i turske.
projekata Muzeja u Prijepolju. Nakon to je
Prvi put u istoriji srpske muzeologije i ireg
Sudijski panel ocenio da su realizovani projekti
regiona Balkana Muzej u Prijepolju konkurisao
i sveukupan rad Muzeja u Prijepolju veoma
je za ovu znaajnu nagradu. Strogi uslovi
znaajni, prema protokolu, Muzej je posetio
33
Ovde emo navesti samo jedan deo znaajnih

najvanijih projekata i programa koji su odluili
da Sudijski panel Evropskog muzejskog foruma
dodeli Muzeju u Prijepolju Specijalnu nagradu:
- Rekonstrukcija i obnova poruenog
srednjovekovnog manastira Davidovice iz XIII
veka /1996-98/
- Rekonstrukcija i obnova poruenog
srednjovekovnog manastira Kumanice iz XIV
veka /2000-01/
- Obnova i rekonstrukcija Jusovia kule, XIX
vek, /2003-05/
- Na svetim vodama Lima multidisciplinarna
istraivanja Polimlja /2005-15/
- Peterno monatvo Polimlja /2000-10/
- Dogradnja i rekonstrukcija objekta Muzeja
(nekadanja turska rudija) i izgradnja letnje
kulturne scene lapidarijuma /2005-07/
- Centralna manifestacija Dani evropske batine
za Srbiju /2009/ (izlobe: Zemaljski muzej BiH,
Sarajevo, Muzej Republike Srpske, Banja Luka,
Narodni muzej Crne Gore, Cetinje, Austrijski
kulturni centar, Muzej u Prijepolju)
- Devet naunih skupova i izdavanje naunog
jedan od sudijskih eksperata koji je u toku
zbornika Mileevski zapisi br. 1-9 /1994-
dva dana proverio sve navode iz dostavljene
2011/
dokumentacije i uverio se u znaaj realizovanih
- Ciklus predavanja: Islam, svetska religija
projekata, kao i u uslove koje je objekat Muzeja
/2003-04/
nakon rekonstrukcije ispunio.
- Zajednika skuptina NK IKOM-a Hrvatske,

BiH i Srbije, Prijepolje, 2008; Sarajevo, 2009;
Znaajnim nacionalnim projektima Muzeja
Zagreb, 2010; Celje 2012;
u Prijepolju, koje je finansiralo Ministarstvo
- Izloba Mileevsko tamparstvo (XVI vek)
kulture Republike Srbije, skrenuta je panja
/1994/
na ovu instituciju ne samo kulturne ve i
- Izloba Prolost Prijepolja; Bern, vajcarska
ire javnosti, kako u Srbiji, tako i u regionu.
/1998/
Ne samo realizovanim projektima ve i
- Izloba Oprotaj Vlada Divca od koarke
ostvarenom ukupnom drutvenom ulogom na
/2007/
komplikovanom multietnikom prostoru na
- Izloba Milan Mini, slikar, Ajaio, Korzika
kojem deluje, Muzej je uspeo da uspostavi
/2009/
saradnju sa nacionalnim muzejima u regionu,

otvarajui put saradnji uprkos nepovoljnoj
Direktoru Narodnog muzeja u Prijepolju
politikoj situaciji, koja je to oteavala.
Slavoljubu Puici nagrada je dodeljena 19.

maja 2012. godine u Portugaliji, u prisustvu
ta je odluilo da u veoma nepovoljnim
najeminentnijih linosti iz oblasti kulture ne
okolnostima, u kojima se jo od 90-ih godina
samo Evrope ve i sveta. U toku sedam dana,
nalazi srpska muzeologija, Muzej u Prijepolju,
prema protokolu, svih 59 muzeja predstavljeno
u konkurenciji 59 evropskih muzeja, ispuni
je Sudijskom panelu i velikom broju prisutnih.
stroge kriterijume konkursa i jo stroe uslove
Poslednjeg, sedmog dana Sudijski panel je u
Sudijskog panela?
sveanoj atmosferi, uz veliko prisutvo medija,
34
proglasio laureate. Muzej u Prijepolju dobio je
Dogaaj u Penafileu, Portugalija, oznaio je
Specijalnu nagradu za realizovane nacionalne
prekretnicu koja je Muzej u Prijepolju uvrstila
projekte, kao i sve druge projekte koji su
u zajednicu modernih evropskih muzeja, sa
tokom 20 godina ovu instituciju svrstali u
porukom da i drugi srpski muzeji slede taj put.
najznaajnije muzejske institucije Republike
Navedenim najznaajnijim projektima,
Srbije. Svi znaajni mediji u Srbiji, elektronski
programima i izlobama zbog kojih je ovaj
i tampani, objavili su na udarnim stranama
muzej dobio prestinu evropsku nagradu
ovu vest, a ministar kulture Srbije, odmah
treba dodati brojne likovne izlobe, koncerte,
po objavljivanju agencijske vesti, direktoru
multimedijalne programe, promocije knjievnih
Muzeja putem mobilnog telefona estitao je
i drugih dela, prekograninu saradnju sa
na ostvarenom uspehu. Ova meunarodna
institucijama zatite, uee na naunim i
nagrada prijepoljskom muzeju predstavlja
strunim skupovima u Evropi, regionu i zemlji.
i veliko priznanje gradu Prijepolju, svim
Sve navedeno, provereno je i utvreno od
muzejima u Srbiji i, uopte, sveukupnoj kulturi
strane Sudijskog panela Evropskog muzejskog
nae zemlje.
foruma, koji je, posebno cenei teinu uslova

u kojima deluje Muzej i specifinost projekata
injenica je da je Muzej u Prijepolju prvi srpski
doneo odluku o dodeli:
muzej koji je od kada je ustanovljena nagrada

Evropskog muzejskog foruma 1977. godine,
Special Commendation 2012 The Museum of
konkurisao i na kraju dobio znaajno i veliko
Prijepolje, Serbia, Penafiel, Portugal 16-19.
priznanje.
may 2012
Ocena Sudijskog panela:

Muzej u Prijepolju danas je svetionik koji povezuje ljude
Muzej u Prijepolju je istaknuti primer rada na projektima i nasleu u vrlo sloenoj
i delikatnoj politikoj i etnikoj sredini izmeu etiri etnike i dve politike
grupe. Iskopavanje, restauracija i nauno zasnovana obnova verskih spomenika
znaajnih kako za hriansku tako i za muslimansku zajednicu, uspeli su da ujedine
lokalno stanovnitvo, koje je u drugim situacijama jo uvek osealo meusobno
neprijateljstvo. Sledstveno tome, bilo je mogue dovesti etiri etnike grupe da
zajedniki uestvuju u verskim simpozijumima i u diskusijama okruglog stola,
naroito posle raspada bive Jugoslavije. Muzej je danas svetionik koji povezuje ljude
u onom delu Evrope koji se neprekidno suoava sa etnikim i ekonomskim izazovima.
Sudijski panel Evropskog muzejskog foruma
35
TEMA BROJA: DIGITALNA STRANA MUZEJA
36
TEHNOLOGIJA, CILJ SEBI ILI

SREDSTVO VRSNOE?
Tomislav ola
Sve dok kiborzi sami ne budu izmiljali svoj svijet, sve e ostati isto: pisat
emo samo ono to imamo u glavi, inili to gujim perom ili izravno diktirajui
kompjutoru. Jo vie ljudi e pisati knjige, a koliina e vjerojatno sniziti kvalitetu i
ponude i recepcije, - (paradoksalno) moda ak i udaljiti nas od mudrosti i rjeenja
koja traimo. Naalost, svijet postaje runiji, trivijalniji, banalniji dnevno gubi
bogatstvo raznolikosti Prvi puta mladima ostavljamo loiji svijet nego to smo ga
zatekli. Taj zloin treba zaustaviti. Veina prekrasnih tehnologija je, unato iznimnim,
nikad vienim potencijalima da uine svijet boljim, postala dio problema, a ne dio
rjeenja. Izum televizije ostaje najbolji primjer! Svijet je dobio ansu da se izbori za
vrijednosne orijentacije i socijalni dogovor na planetarnoj razini. Imali smo sudbinu
svijeta u rukama. Ostatak pripovijesti znate jer smo joj svi dnevne rtve.
Pa naravno, sve je u naim glavama! Nee nai muzeji prozboriti mudrou predaka
zato jer smo dobili ICT, VR, 2.0, 3D mapping, i uiniti nas nastavljaima (ne
svih, nego) najsjajnih, najboljih, (nekom) Gospodu najdraih njihovih dostignua;
onih na koje su bili ponosni i onih koje su drugi prepoznali kao vrijedne. To moe
uiniti samo na trud, nae razumijevanje duhovne prirode ljudske egzistencije, te
znanstveno oslonjljiv pogled na svijet koji priznaje i nedosegljivo i rauna s njim.
Sva dobra ljudska povijest sastoji se samo od pokuaja da ovjek pone liiti svojim
idealima ili dobrim bogovima i da uspostavi dostojne zemaljske okolnosti koje se
samo pateima i pokornima obeavaju. Dodue, nakon smrti.
Tehnoloka euforija, preneena na nae prostore ranih 80-ih godina sugerirala je
da e svi nai katalozi, sva naa dokumentacija, ukratko sve, biti informatizirano
i dostupno pritiskom tipke. Nezamisliv novac (kojeg nikad nismo imali u izobilju),
potroen je na uvijek sve novije generacije kompjutora a milioni radnih sati (kojih
jo uvijek imamo napretek) potroeni su na jalove dogovore i privremena znanja. I
nakon tri desetljea troka i truda, u Hrvatskoj je polovina cjelokupnog muzejskog
fundusa ostala neobraena. A, to je faza koju nee zaobii nijedan kompjutor. Svi
su, naime, zaboravljali da se tehnologije isplate samo onima koji ele poboljati ono
to ve dobro rade. Primjer: Intranet je uveden u sve velike institucije, - milioni
metara kablova i golemi trokovi, ali u njih nije uvedena kultura suradnje i timskog
rada koja bi opravdala investiciju. Tako je i sa digitalizacijom. Tako e biti i s jo
nepoznatim varijantama tehnologija.
Eh da, jo neto. Uenje i razumijevanje struke, dakle stvarna pofesionalizacija,
moralna i odgovorna u drutvenom projektu, - jedina omoguava dobre tehnoloke
odluke: to je racionalan omjer izmeu cijene i koristi, koji su rizici, to su prioriteti
posla
37
Smisao uvodne rijei nije laskanje profesiji, pa ni njenim djelatnicima nego, ba

obrnuto, upozorenje, onako dosadno i iritirajue kao roditeljsko ispraivanje na
put. Zato valja dodati i upozorenje: tehnoloka fascinacija nas moe uiniti rtvama
trgovaca (programima, nepotrebnom opremom) i bespomonim klijentima za
regularne, skupe, masovne migracije memorije. Naalost su samo nae kataloke
kartice stalne. Umijee je uzeti ono to stvarno trebate.
Jedino je jaka profesija u stanju stvoriti prava, vlastita rjeenja. Ja volim nove
tehnologije. Najvie mi se dopadaju kad podatno slue kreativnog i marnog ovjeka,
a najmanje kad su sredstvo profita, a trivijaliziraju stvaralatvo i profesionalnost.
Pojednostavljeno: kustoska vrsnoa ne smije ovisiti o tehnologiji nego joj tehnologija
treba poveati doseg i utjecaj
MUZEJI U RALJAMA DRUTVENIH

MREA RIZIK ILI PRILIKA?
Helena Stubli
Od pojave interneta i World Wide Weba do danas mnogo se toga promijenilo u

globalnom informacijskom okruenju. Zadnje procjene govore da se u svijetu nalazi
vie od 2.4 milijarde korisnika interneta. S njegovim razvojem mijenjali su se i
modeli komunikacije koji su on-line sadraju dali prepoznatljive osobine. Naroito
je to vidljivo kod nove generacije weba, tzv. Weba 2.0, koji uz standardne modele
komunikacije promovira i novi tzv. socijalni model gdje se komunikacija dogaa
izmeu svih sudionika i u svim smjerovima. Na osnovi Weba 2.0 nastali su i sadraji
poput blogova, a zatim i danas sve popularnije i neizbjene drutvene mree. Pojam
blog (engl. Web log) pojavljuje se 90-ih godina 20. stoljea, a do danas je virtualna
zajednica njegovih korisnika prerasla u tzv. blogosferu koja broji vie od 133 milijuna
blogova koje po nekim procjenama prati vie od 346 milijuna korisnika.
Popularne drutvene mree naziv su za udruene i dobro povezane web zajednice
korisnika koje komuniciraju putem raznih komunikacijskih platformi. Najpoznatiji
takvi web servisi su Facebook, Twitter, LinkedIn, YouTube i Flickr te Tumblr kao
svojevrsni amalgam bloga i drutvene mree. Facebook, trenutno najvea drutvena
mrea, broji vie od 600 milijuna aktivnih korisnika, dok je broj korisnika Twittera
procijenjen na vie od 200 milijuna s tendencijom daljnjeg rasta. Oevidno,
potencijal Weba 2.0 i drutvenih mrea prepoznat je kao i nekada onaj samog
weba. A to ne udi obzirom na osnovnu karakteristiku Weba 2.0 koji korisniku uz
pretraivanje podataka i pruanje informacija, omoguava i aktivno sudjelovanje
u kreiranju sadraja na webu. Svaki korisnik servisa ili platforme koja djeluje na
principima Weba 2.0 moe dodavati, brisati ili mijenjati sadraj te sudjelovati u
raspravama o odreenoj temi. A to Web 2.0 ini posebno drutveno atraktivnim, ali i
monim.
Muzeji su tijekom vremena prepoznali vanost novih tehnologija i interneta, no
kao to to najee biva, prilagoavanje njima i iz njih proizalim novim oblicima
djelovanja sporije je nego li u nekim drugim drutvenim podrujima. Prisutnost
muzeja na interentu u obliku web stranica postala je gotovo obavezna, a vidljivo
38
je i poveanje razvoja prezentiranja zbirki i predmeta iz muzeja i drugih batinskih

institucija on-line. Internet je poveao vidljivost muzeja i njihovih zbirki te ih
uinio lake dostupnim korisnicima, no uz Web 2.0 stvoreni su preduvjeti za nove
komunikacijske platforme. Blog je najstariji i dugo najpoeljniji oblik Weba 2.0
koji koriste muzeji. Iako se prvi blogovi javljaju ve 90-ih godina 20. stoljea, prvi
muzejski blogovi zabiljeeni su tek 2002. godine, a poznajemo ih kao infoTECMuseo,
Museum People i Modern Art Notes. Statistiki gledajui u odnosu na cjelokupan
broj blogova na webu, onih muzejskih ima malo. Ova injenica ukazuje na to da
se muzeji nevoljko i teko odluuju upustiti u riskantne i nepredvidive projekte s
nepoznatim efektom i neizvjesnim ishodom. S druge strane, strunjaci naglaavaju
da su prednosti bloga velike, da su oni jednostavni za pokretanje i koritenje, jeftini i
najmanje mogu natetiti postojeoj informacijskoj politici muzeja. No, zato moemo
rei da ih je poprilian broj vrlo kvalitetnih i zanimljivih. Iz toga se moe zakljuiti da
iako muzejima treba puno vremena i motivacije da se uope upuste u takav projekt,
oni koji se za to na kraju i odlue, posao shvate vrlo ozbiljno i uloe dosta truda kako
bi blog odrali kvalitetnim i respektabilnim.
Osim bloga, kao odline komunikacijske platforme pokazale su se razne drutvene
mree. Prednosti drutvenih mrea poput Facebooka su laki pristup miljenju
korisnika, jednostavnija prezentacija aktivnosti muzeja te svojevrsni niskobudetni
marketing. Drutvene mree slue snanom povezivanju izmeu ljudi koji dijele
zajednike interese. Jedna od uestalih zamjerki drutvenim mreama jest njihova
nepredvidivost u djelovanju, promjenama koje nose i broju korisnika. Muzeji ne
mogu predvidjeti na koje e se sve naine koristiti drutvene mree i informacije
objavljene na njihovim servisima, koji broj ljudi sudjeluje u nekoj drutvenoj mrei
i koji je njen doseg, a to dovodi do nemogunosti trajnijeg planiranja aktivnosti
ili duine sudjelovanja u jednom takvom okruenju. Zbog mnogih nedoumica,
neistraenosti podruja drutvenih mrea i njihove posvemanje nepredvidljivosti
javlja se potreba za svojevrsnim radikalnim povjerenjem (eng. radical trust). Rije
je o povjerenju koje institucije moraju imati prema lanovima web zajednice te
specifinim pravilima ophoenja i rada drutvenih mrea.
Blog ili drutvena mrea moe biti veliki dobitak kako za muzej kao instituciju tako
i za svakog muzejskog profesionalca ponaosob. Redovita i kvalitetna komunikacija s
korisnicima moe pomoi kustosu da ostane fokusiran, da bude svjestan svijeta koji
ga okruuje i nekih drugih i novih percepcija, pa i drugaijih stavova. Pomae mu
da misli i gleda outside the box, a to osigurava da rezultati njegova rada ostanu
zanimljivi i relevantni zajednici i drutvu u cjelini. Takoer, koritenje ovih alata
omoguava komunikaciju i povezivanje meu muzejskim profesionalcima u cijelome
svijetu. A muzeje zapravo i ine, uz zbirke, njihovi zaposlenici. Omoguimo li im
razmjenu informacija, iskustava i ideja te uvid u najbolje prakse, najlake e uiti,
razvijati se i kreativno djelovati. Takvi zaposlenici uinit e jedan muzej institucijom
prepoznatom i glasnom u zajednici, onom koja je ne samo aktivni sudionik u
drutvenim procesima, ve i pokreta novih i vanih inicijativa i projekata.
U konanici i najvanije - neformalnost komunikacije koju pruaju blogovi i
drutvene mree omoguuje zbliavanje korisnika s muzejima i prepoznavanje
muzeja kao prijateljskih i pristupanih mjesta za svakoga. Muzejima, pak,
osiguravaju bolje ispunjavanje poznatog poslanja okrenutosti i sluenju korisnicima,

zajednici i drutvu u cjelini
39
MUZEJI RADE ON-LINE

Tina Kaplani
U svetu muzeja sve ee se koristi fraza ve decenijama ustaljena u drugim

sektorima: Ako niste on-line, niste vidljivi publici. Muzeji, i generalno itava
kulturna industrija prihvataju pojavljivanje na vebu kao neophodnu komponentu za
svoj razvoj poslednjih godina. Danas e verovatno svaki posetilac pre posete muzeju
prvo skoknuti do vebsajta ili facebook stranice muzeja da se informie o radnom
vremenu, ceni ulaznice, trenutnim programima i slino.
Veina muzeja u Srbiji ima svoje vebsajtove, to pokazuje njihovu zainteresovanost
za potrebe publike. Medjutim, ako posetimo vebsajtove ovih institucija, uvideemo
da je mali broj njih auriran, organizovan i dizajniran na pravi nain. Najznaajnije
na vebsajtu jedne institucije jeste da bude user-friendly, tako da posetilac moe lako
doi do osnovnih informacija, ali i do vesti o projektima muzeja. Veliki broj sajtova
muzeja u Srbiji na poetnoj stranici ima istoriju muzeja ili muzejske zgrade, a da
se, recimo, na istoj ne mogu nai informacije o cenama ulaznica, radnom vremenu
ili mapi koja objanjava kako doi do muzeja. Savet za sve muzeje u Srbiji je da
ove informacije, zajedno sa vestima i linkovima za najnovija deavanja i prozorom
za on-line community (poziv posetiocima na sve ostale mree, poput facebook-a,
twitter-a, tumblr-a, pinterest-a itd.) situiraju na poetnoj stranici, a da sve ostale
informacije organizuju u jasne kategorije i potkategorije, kojih, opet, ne sme biti
previe. Vizuelni efekat i jasnoa sadraja je ono to odreuje uspenost jednog
sajta. Dananji posetilac trai informacije u slikama, bez mnogo teksta i potrebe
za brojnim klikovima. Vebsajt
mora da bude nain koji
e zaintrigirati i iznenaditi
posetioce na nain na koji e
oni poeleti da posete i sam
muzej. Jedan jako zanimljiv
primer dobrog vebsajta jeste
sajt New Museum-a u Njujorku
koji se, prema razliitim
istraivanjima, nalazi u deset
najboljih sajtova muzeja na
svetu:
40
Iako je vebsajt neophodan za svaku muzejsku instituciju, drutvene mree danas

predstavljaju on-line prostor gde se najlake moe doi do posetilaca, jer, za
razliku od vebsajtova, ljudi provode vreme na drutvenim mreama. Putem linkova
koje muzeji mogu okaiti na svoje naloge, posetioci odlaze na sajtove muzeja
gde se nalaze detaljnije informacije o nekom dogaanju. ak i ukoliko ne kliknu
na link, vest o muzejskoj aktivnosti je, uz malo truda, dola do njih. Drutvene
mree su, takoe, znaajne za muzeje zbog visokog stepena interaktivnosti koju
nude. Posetioci mogu postaviti direktna pitanja o nekoj izlobi, pitati o optim
informacijama i slino. Uz navedene prednosti, drutvene mree se meusobno
razlikuju, to omoguava muzejima da u razliitim momentima stupe u kontakt
sa razliitim ciljnim grupama. Na twitter-u i instagram-u muzeji e beleiti svoje
aktivnosti u trenutku njihovog deavanja, na facebook-u i youtube-u e izvetavati
o utiscima sa otvaranja nekog dogadjaja, putem pinterest-a, tumblr-a e predstaviti
svoje itave kolekcije i izlobe, dok e im linkedin omoguiti umreavanje sa
kolegama iz muzeja irom sveta. Drutvene mree u ovom smislu predstavljaju
kariku izmedju posetilaca i vebsajta. to je vie muzej prisutan na drutvenim
mreama, to e biti bolja njegova vidljivost.
U Srbiji veina muzeja ima facebook nalog, samo nekoliko muzeja se nalazi na
twitter-u, dok prisutnosti na ostalim mreama gotovo da nema. Budui da su muzeji
institucije okrenute publici, njihovo prisustvo u on-line medijima je neophodno. Ono
im prua ogromne mogunosti za marketing, promociju dogadjaja i aktivnosti, a pre
svega za komunikaciju i monitoring publike, i to uz mala ulaganja. Jedan od dokaza
o moguoj popularnosti muzeja u on-line obliku jeste i nedavno plasiran blog
www.muzejirade.com, koji ve svojim nazivom podsea ljude na rad muzeja, na
njihovo postojanje i njihove aktivnosti. Blog je namenjen svim ljudima kojima
jednostavnim tekstovima eli da priblii muzeje i deavanja u njima, i to ne samo
stalnim posetiocima ve i onima koji bi to mogli da postanu. Jasnim i direktnim
nazivom blog je privukao mnogo panje, te za samo dva meseca postojanja belei
20.000 poseta, a facebook stranica bloga preko 1.000 lajkova, uz brojne intervjue i
pojavljivanja u drugim medijima
41
MUZEJI I DIGITALNE TEHNOLOGIJE
FRANSOA MERES (FRANOIS MAIRESSE)

PROFESOR, UNIVERZITET PARIZ 3 PREDSEDNIK ICOFOM
Muzeji su otkrili internet pre dvadesetak godina, ali su poeli da ga znaajnije

koriste tek od 2004. godine, sa pojavom revolucionarnog 2.0, kada su mnogi od
njih strateki poeli da osvajaju drutvene mree, kreiraju ambiciozniju web ponudu,
ak i da na internetu prave muzeje i osvajaju novu publiku1. Budunost muzeja
izgleda lei u njihovoj digitalizicaji, o emu svedoe brojne prognostike analize2.
Tehnoloke revolucije esto su predmet kritike; meutim, besmisleno je najavljivati
da e zbog Interneta i digitalizacije klasini muzeji nestati. A priori, nijedna
sajberposeta egipatskim piramidama ili okondi nee moi da zameni snagu
stvarnog susreta, sada i ovde, o kome govori Valter Benamin3 (Walter Benjamin),
niti auru (kako on to kae) koja emanira iz stvarne stvari (real thing). Ali,
zauzvrat, muzeji treba da se menjaju. Podjednako bi bilo besmisleno da se uticaj
novih pojava zanemaruje. Korienjem digitalne tehnologije, kao uostalom i bilo
kog drugog medija, menja se odnos prema informaciji koja se prenosi, kao to je to
svojevremeno bilo sa knjigom, a kasnije, sa televizijom.
Maral Mak Lahan (Marshall Mc Luhan) (autor teorije o silasku nae civilizacije sa
planete Gutenberg) i njegov kolega Harli Parker (Harley Parker) zasluni su to
su ve krajem 1960-ih godina postavili temelje za moguu transformaciju muzeja
u situaciji pojave novih medija4. Razmatranja uvenog Kanaanina zasnivala su
se u to vreme prevashodno na razvoju televizije. Ostaje, meutim, injenica da je
princip nelinearnosti, koji je Mak Lahan isticao prouavajui nove naine na koje
publika poima dela, istovetan i kada je re i o digitalnoj tehnologiji i internetu, a
sastoji se od zvuka, teksta i pre svega slika i hipertekstualnog sistema pretraivanja,
koji omoguava da se surfujui s jedne stranice na drugu, kreemo manje vie
neujednaeno, ali u svakom sluaju nelinearno. etiri decenije kasnije, jasno je da
1 Ovaj lanak je napisan na osnovu razmiljanja zaetog u Muzeji i internet. Izazovi digitalizacije, koji je
objavljen u saradnji sa Cercles francophones dHistoire et dArchologie de Belgique Congrs de Namur,
Actes, Namur, Presses universitaires de Namur, 2011, t. 4, pp. 1327-1338, iz koga su preuzeti pojedini
pasusi.
2 Videti na primer Center for tHe future of museums, Trendswatch 2013. Back to the future. Washington,
American Association of Museums, 2013. Dostupno na internet adresi: http://www.aam-us.org/docs/
center-for-the-future-of-museums/trendswatch2013.pdf?sfvrsn=4, str.44; national gallerY of ireland, (dir.),
Museums on-site and on-line in the 21st Century and Future Forecasting: The Challenges Facing Museums
and Cultural Institutions, Proceedings of the roundtable and symposium, Dublin, National Gallery of Ireland,
Series 9&10, 2011-2012. http://www.nationalgallery.ie/aboutus/ThisWeek/~/media/Files/Education/
roundtable_symposium.ashx, str. 116
3 benjamin W., Luvre dart lpoque de sa reproductibilit technique [1939], Paris, Allia, 2006. O konceptu
prave stvari videti Cameron D., The Museum as a communication system and implications for museum
education, in Curator, 11, 1968, str. 33-40; preuzet pod naslovom : Un point de vue: le muse considr
comme systme de communication et les implications de ce systme dans les programmes ducatifs
musaux, u desValles A., Vagues. Une anthologie de la nouvelle musologie, Mcon, Ed. W. et M.N.E.S., 2
toma, 1992 et 1994. t.1, str.. 259-270.
4 mcluHaN m., parKer H., BarzuN j., Exploration of the ways, means, and values of museum communication
with the viewing public, New York: Museum of the City of New York, 1969.
42
se Mak Lahanova predvianja neprestano potvruju i da u tom kontekstu forma

muzeja kao medija 5 mora da se menja u skladu sa promenom naina itanja
publike. Sve vea uslovljenost savremenog posetioca televizijom i informatikom
neposredno utie, u manjoj ili veoj meri, na njegov nain osvajanja mesta
kulturnog naslea.
PROMENE SE DEAVAJU VE NIZ GODINA
Rizici od digitalizacije i digitalne tehnologije verovatno se najtanije mogu definisati
u kontekstu ovakvog tumaenja upotrebe muzeja. Pogled javnosti, ili istraivaa,
a naroito posetilaca muzeja umetnosti je nesumnjivo i dalje, u manjoj ili veoj
meri, uslovljen itanjem knjiga; ali prosena starost posetilaca muzeja, kako se
to moe zapaziti, jo uvek ne odraava u punoj meri skretanje iz sveta pisane rei
(planeta Gutenberg) u svet obeleen televizijom i kasnije ekranom raunara, koje
je zapoeto krajem 60-ih godina. Ovo skretanje se naroito zapaa kod dece koja
koriste raunar i pre nego to naue da itaju a meu njima ima i onih, koji vie
i ne ue da piu rukom. Izvesno je da ne treba biti futurolog pa da se s lakoom ne
uoe opti trendovi ovog novog naina poimanja vizuelnog koji je proizvod nove
kulture6, to emo i pokazati na primeru analize nekih od najposeenijih muzeja,
koji su ujedno i najrazvijeniji sa muzeolokog stanovita. Primetne su promene i u
odnosu na prostor, ali i u odnosu na participativnost. Linearni model koji se zasniva
na jedinstvenoj narativnoj potki i izvesnom odstojanju na kome se dre posetioci
i koji je dugo dominirao klasinim muzejima, postepeno biva zamenjen mnogo
participativnijim i nelinearnim reenjima koja su mogla da se zapaze ve devedesetih
godina prolog veka na stalnim postavkama u Galeriji evolucije pariskog Muzeja
istorije prirode, u Britanskom muzeju istorije prirode, londonskom Muzeju nauke ili
amerikom Muzeju istorije prirode u Njujorku. Poseban profil ovih muzeja, kao to
je to sluaj i sa etnografskim muzejima i ostalim centrima za nauku je nesumnjivo
pogodovao da oni sprovedu temeljnu institucionalnu reformu svojih ustanova,
menjajui na prvom mestu odnos prema predmetu (i njegovim substitutima), poruke
koje se prenose i odnos sa publikom. Ni muzeji umetnosti ne zaostaju za njima;
Tate modern (Tejt galerija) (poznata po svom posebnom sistemu za kaenje), MoMA
ili Brooklyn Museum (Bruklinki muzej) na sasvim neoekivan nain postepeno su
postali sveprisutni na internetu, na svojim web stranicama i na veini interaktivnih
sajtova.
RIZICI OD DIGITALIZACIJE
O kakvim rizicima od digitalizacije moe biti rei u svetlu ovakvog razvoja situacije?
ta dobijamo, a ta gubimo? Odgovor u svakom sluaju nije binaran (sve ili nita).
Moe se uiniti da je stvar ve reena. Meutim, potrebno je i dalje raditi jer brojne
tehnoloke inovacije nisu uvedene u muzeje sa jasnom vizijom, ve po principu
oponaanja opteg trenda: kud svi muzeji, tu i mi. Iako je tehnika od prvorazrednog
znaaja za razvoj muzeja, ona je ipak samo pomono sredstvo u slubi strategije.
Poznato je, meutim, da tehnika sa sobom nosi i odreenu opasnost (kako to tvrde
i ak Elil (Jacques Ellul) i Martin Hajdeger (Martin Heidegger) jer se moe desiti
da ono to je njena mogua upotrebna vrednost postane sama sebi cilj. Praenje
najnovijih trendova na polju novih tehnologija, od pravljenja blogova i kreiranja
profila na drutvenim portalima tipa fejsbuka (Facebook), do pravljenja interfejsa za
proirenje stvarnosti i upotrebe 3D tampaa, kao i napori da se ti trendovi primene
u muzeju nesumnjivo moe ponekad da bude veoma privlano.
5 daVallon J., Lexposition luvre, Paris, LHarmattan, 1999.
6 deloCHe B., La nouvelle culture: la mutation des pratiques sociales ordinaires et lavenir des institutions
culturelles, Paris, lHarmattan, 2007.
43
Moe li se izmeriti ta tradicionalne funkcije muzeja dobijaju, a ta gube, primenom

tehnologije? Mogu li se rizici od uvoenja digitalne tehnologije i digitalizacije meriti u
svetlu boljih mogunosti za zatitu batine (politike nabavke i upravljanja zbirkama i
konzervacije), za nauno-istraivaki rad i komunikaciju (kroz publikacije i izlobe)?
Svakako je ohrabrujue kada se zna da se korienjem digitalne tehnologije moe
napraviti kopija nekog dragocenog potpisa. Ta kopija e preko baze podataka, postati
lako dostupna istraivaima, a muzej e lake upoznati javnost sa svojim dobrima,
pogotovo kada je re o predmetima koji su posebno osetljivi. Pokazalo se meutim,
da je kopija krhkija od originala; ak je i kiseli papir vri od nosaa na kojima se
uva nova digitalizovana batina. Nove tehnike konzervacije mogu se u krajnjoj liniji
ispostaviti i kao veoma skupe, jer zahtevaju stalan nadzor i obnavljanje nosaa na
kojima se uvaju podaci. Pod pretpostavkom da su ulaganja u zatitu ograniena,
treba li tititi original ili njegovu digitalnu kopiju? A kada je re o lakoj dostupnosti
dobrima, legitimno je zapitati se ne lii li ponekad ovakva vrsta dostupnosti novim
predmetima na internetu, na bocu u moru, u ogromnoj i sloenoj digitalnoj mrei?
U tom kontekstu, nije izvesno da li je ulaganje u nove tehnologije uvek bolje od
ulaganja u klasinije metode.
S druge strane, digitalizacijom se utie na prirodu reprodukovanog objekta, koji
od prostog substituta moe ovim postupkom da postane original. Istraivai ali
i iroka javnost esto smatraju da je digitalni substitut nekog predmeta dobijen
fotografisanjem ili skeniranjem, samo jo jedan dodatak u evidenciji podataka, ba
kao i bilo koja druga fotografija. Ovakvo stanje stvari bitno ne utie na hijerarhiju
predmeta: original ostaje u muzeju (sagraenom od vrste grae) dok se substitut
stavlja u neku bazu podataka i u toj formi se predstavlja javnosti. Sa numerikog
stanovita, meutim, digitalna datoteka napravljena je kao jedinstveni objekat u
kome su integrisani podaci (kao to je na primer, kompletna evidencija podataka)
a ija se budunost posebno na netu, moe bitno razlikovati od njegove prvobitne
namene. Za razliku od analogno reprodukovanih predmeta (fotografija ili odlivak),
digitalni objekat se ne samo lako reprodukuje (dovoljno je samo nekoliko pritisaka
na taster), ve se lako i menja: jednostavno je uneti izmene u muziki snimak, sa
fotografije se moe ukloniti trag vremena a sa slike se mogu skinuti pojedini detalji
ili pak dodati neki drugi, moe se obojiti mermer, statui se moe dati drugi oblik,
i slino. Raunari pruaju i ogromne mogunosti za analiziranje ovih predmeta
sa stanovita njihove forme, boja i slino. Novi objekti mogu na taj nain dobiti
samostalan ivot, nezavistan od njihovog osnovnog nosaa i kao takvi oni se mogu
videti i u njima se moe uivati na internetu: pojedine izlobe i pojedini muzeji mogu
se videti samo na internetu a da ne postoje nigde drugde. Uspeh ovih virtuelnih
muzeja tih nestalnih muzeja, kako to definie Bernar Delo (Bernard Deloche)7
bie mogue proceniti tek u narednim godinama, poreenjem broja poseta koje
oni belee i poseta koje belee klasini muzeji. No logika novonastalih mesta
zajednikog seanja ili sajbermuzeja, roenih na internetu, kreira i nove oblike
ponaanja korisnika.
PARTICIPATIVNOST I MUZEJ ZAJEDNICE
Meu oblicima ponaanja koji su najneposrednije proistekli iz revolucije 2.0 (ili je ta
revolucija uticala da oni ponovo oive) je ideja o participativnosti u muzeju, onako
kako ju je definisala i u Muzeju umetnosti i istorije u Santa Kruzu, i sprovela Nina
Simon8. Porast nivoa participativnosti meu posetiocima na internetu (koji inae ni
izbliza ne uestvuju u tako velikom broju jer samo jedan od deset poalje komentar
7 deloCHe B., Le muse virtuel, Paris, Presses universitaires de France, 2001.
8 simon N., The participatory museum, Museum 2.0, 2010.
44
ili reakciju, a samo jedan od sto da svoj doprinos) verovatno je najzanimljiviji aspekt
revolucije 2.0, ali participativnost je za muzeje i mogui faktor destabilizacije jer
moe da pokrene ponekad korenite promene u sistemu autoriteta.
Muzej je osmiljen krajem XVIII veka kao institucija, koja uz kolu i crkvu, ima za
misiju da usmerava kulturu, pomae nauna istraivanja koja sprovodi akademska
intelligentsia i iri ih, ali ne i kao institucija koja e stvarati kulturno dobro
zajedno sa najirom publikom kao to to sada nagovetavaju nove mogunosti
za participaciju. U tom smislu, promena uvedena korienjem novih tehnologija
predstavlja veliki izazov, jer bi mogla da iz temelja uzdrma sadanje monopole
vlasti. Naime, u tom kontekstu, kustos vie nije taj koji planira ta e da izloi
posetiocu ve oni zajedno rade na postavljanju izlobe. Analize o budunosti muzeja
ukazuju da e upravo ove promene koje se sigurno nee odraziti na velike institucije
od nacionalnog znaaja, ali e se odraziti na ostale muzeje irom zemlje, biti
najvanije promene u narednim godinama.
Prema tim istim analizama, ukoliko bude eleo da opstane ili da se razvija u
uslovima smanjene javne podrke, muzej e sve vie morati da se pozicionira kroz
koncept delovanja u zajednici i participativnost i da gradi drugaije odnose sa svojim
posetiocima ili, tanije, sa ljudima iz svog okruenja9.
VIESTRUKI RIZICI
U tom smislu, izgleda da e se svaka ustanova koja krene u avanturu digitalizacije
suoiti sa mnogobrojnim rizicima. Digitalizacija nije pogodno sredstvo ni za zatitu,
ni za upoznavanje javnosti sa batinom koja je poverena muzeju; upravljanje
novim digitalnim datotekama moe se naprotiv pokazati kao mnogo riziniji nain
zatite, a krajnje je neizvesno da e zahvaljui novom materijalu ustanova postati
poznatija, jer imati internet stranicu, bazu podataka ili blog meu vie milijardi
drugih sajtova zapravo vas vie ne ini posebnim. Pored toga i dalje se ne zna koliko
tano sredstava treba da se uloi kako bi se ta batina jednom za svagde zatitila i
valorizovala. S druge strane, upotrebom novih tehnologija na odnos prema batini
mogao bi bitno da se promeni u narednim godinama, pre svega jer emo moi da
je sve lake i lake gledamo na web-u, i to u vidu substituta koji e moi sve lake
i lake da se oblikuju i reprodukuju. Jer e se zbog novog naina itanja i pristupa
promeniti i oblici ponaanja prema opipljivim dobrima (u poetku smo, na primer,
eleli da ih fotografiemo, a sada da ih gledamo preko ekrana raunara ili mobilnog
telefona). Ovi novi oblici ponaanja nastali upotrebom web-a ne dovode samo do
promena u opaanju (nainu gledanja predmeta ili izlobi), ve i do drutvenih
promena (naina na koji se one poseuju, koriste i interakcije sa publikom).
Drutvene mree koje su preplavile internet jesu u tom pogledu, koliko neverovatna
toliko i rizina pojava. Nisu li te nove sajberzajednice koje se poseuju, meusobno
komentariu, dele i stvaraju, delom budunost muzejske publike?
Digitalizacija je zasluna za izradu i upravljanje novim instrumentima za tumaenje
batine i kao takva, ona je u svakom sluaju dragoceno sredstvo pomou koga je
mogue promiljati, ostvariti kontakt i pokuati da se razume dobar deo korisnika
muzeja budunosti
9 museums assoCiation, Museums 2020 Discussion Paper, London, Museums Association, 2012. Dostupan na
internet adresi: http://www.museumsassociation.org/download?id=806530.
Prevela sa francuskog Svetlana Bogdanovi

45
DIGITALNA RE-PREZENTACIJA
ZBIRKI: PONOVNO RAANJE
AUTORITARNOG ANAHRONOG
MUZEJA?
PER EJVIND RISE (PER YVIND RIISE),
DIREKTOR GRADSKOG MUZEJA U BERGENU, NORVEKA
UVOD
Stereotipan muzej, tako esto prikazivan u popularnoj kulturi, masivan je prikaz
ostataka blie ili dalje prolosti, predstavljenim sa najrazliitijim intencijama. Te
intencije mogu biti naune, obrazovne, informativne, ili, jednostavno, za uivanje
predstavljeni kabineti kurioziteta. Bez obzira na namere, ovakvi prikazi dele neke
zajednike karakteristike, zbog ega su mnogi od njih preispitivani i delimino
naputeni prilikom rada na novijim muzejskim postavkama. Pitanja postavljena u
ovom radu potiu iz razmiljanja o slinostima izmeu organizacije ranijih muzejskih
izlobi i sadanjeg naina predstavljanja muzejskih zbirki na Internetu. Rad je
fokusiran na dve centralne karakteristike: autoritaran i anahron muzej.
Oigledno je da mnogi muzeji nisu u stanju da u potpunosti prenesu konceptualnu
evoluciju svoje uloge u post-informacijskoj revoluciji, do velikih projekata
digitalizacije koji se sprovode na globalnom nivou. ini se da baze podataka,
poput Europeane ili Digitalnog muzeja (norveki nacionalni ekvivalent) - kao
komunikacioni koncept - poprimaju iste karakteristike kao muzejske izlobe
poetkom XX veka. Mi pozivamo nau publiku da pogleda naa blaga. Naom
dobrom voljom, spremni smo da podelimo nae znanje sa ignorantskom javnou.
ICOM tvrdi da muzeji, po definiciji, treba da budu u slubi drutva. Kakve bi
posledice to trebalo da ima na korienje drutvenih mrea?
AUTORITARAN MUZEJ
Bez obzira na to da li su intencionalni ili ne, muzeji su postali jedan od najvanijih
izvora informacija. Ocene u mnogim zemljama pokazuju da su na skali od Bogom
dane nepogreivosti do greke u samom poetku rezultati muzeja upravo na
papskom nivou. Ako elite nepristrasan pogled ili neke nesporne injenice, muzeji
su najbolji izbor . Ovo je rezultat 150-godinje, pa i vie, muzejske prakse koja,
naravno, podstie potovanje za nau tradiciju.
Meutim, ovo potovanje moe se izvesti iz stava da su se muzeji potvrdili
tokom istih vekova: da muzejski profesionalci poseduju znanje i da su voljni da
ga podele sa muzejskim posetiocima - kao nastavnik sa uenikom. Posetiocima
nije dozvoljeno da oponiraju stavovima kustosa; muzeji se paljivo pridravaju
objektivnosti i naunih pravila u ovoj komunikaciji. Tako je sa take gledita
strunjaka. (Uostalom, niko ne dovodi u pitanje analizu vodoinstalatera kada mu
kaplju cevi, ukoliko i sam nije vodoinstalater). Ovu poziciju strunjaka moe da
46
podri i zapravo znanje stvari koje drugi ne znaju, ili iskljuivanje laika iz diskusije,
korienjem strunog argona ili drugih sredstava. To moe da bude dosadno ili da
pokae nepotovanje znanja i iskustva publike. Kada strunjak prosveenog muzeja
aktivno ignorie znanje drugih, ili ga podriva ne dajui im priliku da ga predstave,
pozitivna, autoritativna pozicija muzeja postaje negativna i autoritarna.
SVET PROMENA
Dve najdublje promene u zapadnim kulturama u poslednjih nekoliko vekova
uticale su na poziciju muzeja i njegovu ulogu u drutvu. Prvo, rast obrazovanog,
samosvesnog, masovnog segmenta drutva promenio je balans izmeu sveznajueg
muzeja i ne-znajue publike. Prilikom posete muzeju, namera posetioca od pre
100 godina mogla je biti da sam vidi (ili da pokae kerki) kako neto izgleda.
Gledanje Mona Lize u Luvru moglo je da bude prvi put kada je posetilac video
ne samo stvarnu sliku ve i jedini put kada je video motiv te slike. Drugo: izvori
informacija su doiveli revoluciju u poslednjih nekoliko decenija. Evolucija masovne
komunikacije - i kasnije interaktivnih medija - zauvek je promenila nae ponaanje.
ak i akademici sada koriste Vikipediju kao glavni izvor informacija pre nego to se
okrenu tradicionalnim naunim publikacijama na Mrei ili van nje.
Uticaj toga na svet muzeja je oigledan iz perspektive muzejskih strunjaka, isto
kao i na lokalne i nacionalne vlade. Mi nismo bili u stanju da razgovaramo o ulozi
muzeja u drutvu bez upotrebe izraza kao to su mesto susretanja, postavljanje
pitanja umesto davanja odgovora, ne istorija , nego prie itd. Naravno, postoji
velika raznovrsnost u tranziciji, posebno izmeu razliitih tipova muzeja. (ini se da
najhrabriji tradicionalni glasovi koji se bore za poziciju muzeja kao autoritativnog
mentora publike dolaze iz umetnikih i muzeja univerziteta). Manje je izvesno koliko
je razlike u muzejskom iskustvu primetila publika. Tradicionalno, muzejske glavne
izlobe se retko menjaju i mnogi muzeji su jo uvek oznaeni kao staromodni.
Meutim, siguran sam da su se oekivanja javnosti promenila, iako moda ne u
skladu sa nagaanjima muzeja.
ANAHRONO IZLAGANJE
Muzejsko izlaganje se takoe popularno smatra anahronim: predmeti su odvojeni od
svojih istorijskih konteksta i predstavljeni sa malo ili bez obzira na vreme i mesto
gde su nastali, osim napomene na malom paretu papira prikaenom za predmet.
U izvesnoj meri, to je lana slika. Vie nego esto muzejske postavke su dizajnirane
sa ciljem da prue oseaj vremena i razvoja, potujui kontekstualizacije i
vremenske linije. Meutim, sama fascinacija predmetima esto je vodila posetioce
da prihvate izlobe kao anahrone, iako moda postoji osmiljen red ili sistem.
U nekim sluajevima, meutim, anahronisam je nameran. Ponekad je sam predmet
vaniji od konteksta ili svog porekla. Zaista, kao pravi muzejski profesionalci,
mi uvek moramo verovati u inherentnu magiju materijalnog dokaza iz prolosti.
Poslednjih godina promena oekivanja onoga ta treba da bude muzej ova
magija ili, u najmanjoj meri, istinska fascinacija ponekad se gubi u tenji ka
modernizaciji. Bio sam na seminarima na kojima je glavno pitanje bilo: Da li nam
trebaju predmeti?, iako na prilino retorian nain. Sreom, izgleda da je odgovor
Da. Moda je potrebno da ponovo uspostavimo jedinstvenost muzeja jo jednim
dobrim pogledom u nae zbirke, u traganju za dobrim izlobama.
47
ONLAJN ZBIRKE: ZATO?

Dananji onlajn pristup zbirkama nudi bliske asocijacije na arhetipsku sliku izlobe
XX veka. Bogatstvo objekata je predstavljeno bez oiglednih veza sa drugima,
van vremena i mesta. Prilikom ispitivanja jednog objekta, tako to kliknete na
njega, vama se uglavnom predstavlja isti tip minimalnih informacija koje dobijate
sa klasinih katalokih natpisa u klasinom izlobenom kabinetu. ta se desilo sa
kontekstualizacijom? ta se dogodilo sa demokratskim muzejom? Prvi (i uglavnom
taan) odgovor je obino, Ovo nije izloba. Ovo je na nain otvaranja nae zbirke,
davanje ljudima njihovog demokratskog prava da vide ta je muzej prikupio.
Tehnika reenja esto naglaavaju ovo. Onlajn zbirka je izvoz sopstvenog
muzejskog sistema inventara, najee sa nekom izostavljenom sigurnosnom
ili osetljivom informacijom, ali u veini sluajeva ona daje svima sa raunarom
i pristupom internetu isto iskustvo kao muzejski radnik u potrazi za odreenim
predmetom. Koliko se bolje moe dobiti? Mnogo bolje.
Moja prva refleksija, kada zamiljam sebe kao onlajn posetioca koji koristi svoje
demokratsko pravo da ispita muzejsku zbirku, jeste da to mora da bude zamorno
i dosadno iskustvo. Obino veliki broj predmeta (esto brojenim u desetinama
hiljada) ini pretraivanje zbirke bez odreenog cilja praktino nemoguim. Zato
se okreemo kustoskim napomenama u vezi sa zbirkom, to nas vraa nazad na
profesionalca u prosveenom muzeju koji deli svoje shvatanje sa javnou. Ili
pokuavamo jo izopaeniju, demokratsku inovaciju: masovno kuratorstvo putem
tag klauda (tag clouds) ili najpopularnija pretraivanja, dovodei novu publiku na
isti deo zbirke kao i veina drugih. Koje su alternative?
Pre svega, moramo redefinisati cilj onlajn zbirki. Davanje pristupa milionima
fotografija objekata nije primarni zadatak muzeja. Sakupljanje informacija i nova
interpretacija naih predmeta svakako jeste.
Moe se tvrditi da je digitalizacija zbirke preduslov, u onoj meri u kojoj ona kreira
teke informacione sisteme upravljanja za dalju dokumentaciju i kontekstualizuju
naih zbirki. Meutim, ini se da je vie energije uloeno u istraivanja za
poboljanje interakcija sistema nego u razvoj tehnika za interakciju publika/
zbirka. Prednost je data stvaranju savrenog sistema upravljanja zbirkama a ne
istraivanju novih naina da se stvori publika koja zna. U isto vreme, Vikipedija je
primer odrivosti baze znanja pokrenute od strane zajednice.
To moe, naravno, biti izgraen sukob izmeu osnovnih projekata digitalizacije i
mogunosti korienja interneta za bolju dokumentaciju i interpretaciju. Veoma
uzbudljivi projekti se pojavljuju u mnogim zemljama, meupovezivanje onlajn zbirki
sa kreativnom, dvosmernom komunikacijom sa javnou. Ali, jo uvek ove projekte
obino prati briga o tome kako moderirati sadraj koji su korisnici napravili, kako
naglasiti autoritativnost muzejske informacije, i tako dalje.
RESUREKCIJA: OIVLJAVANJE MRTVIH PREDMETA

Zapravo, pretraivanje baze podataka naih zbirki je dosadno, ne samo za javnost
ve esto i za muzejske profesionalce. Prazni, beli prostori registracionih obrazaca,
uredno dizajnirani za beleenje istorije predmeta, naglaavaju nedostatak
sistematske dokumentacije u prolosti. Nai potovani prethodnici verovatno su
znali mnogo vie o svojim predmetima nego to se to ogleda u naim bazama
podataka - u veini sluajeva to znanje u muzejima vie ne postoji. Meutim, ono
moe, postojati izvan muzeja.
48
Ovo bi trebalo da bude razlog za otvaranje naih zbirki - tipkanje u ogroman izvor
informacija, moda ak i naputanje naeg autoritativnog poloaja kao pojedinanih
muzejskih profesionalaca, ali u procesu ouvanja autoriteta naih institucija. Ne
moemo oekivati da se to desi bez strategije da se dospe do prave publike sa
pravim zbirkama. Jedan od naina (verovatno najbolji tehniki nain) jeste da se
precizira klasifikacija i (to je najvanije) uradi geopoziciju svih predmeta u bazama
podataka. To nam omoguava da kreiramo ive potklase nae dokumentacije koje
se mogu povezati sa sistemima u slubi krajnjih korisnika, odnosno vikipedijanaca,
volontera, amatera, lokalnih istoriara, i tako dalje.
Ali, moemo li ekati da se to desi? Mnogo ee verujem da treba da pronaemo
jo jednostavnih naina da privuemo obrazovane ljude da rade na naim zbirkama.
Kao muzejski profesionalci, mi treba da pronalazimo ono po emu su nae zbirke
vane odreenim grupama i da podstiemo te grupe da doprinose naoj kolektivnoj
bazi znanja. Nema potrebe da se eka otmen API (Application Programming
Interfaces) kao posrednik izmeu sistema da se ovo deava. Sreom, nekoliko
uspenih projekata se ve sprovodi, mnogi od njih preko organizacija Vikimedije.
BOLJE KOLEKCIONIRANJE
Nedavni projekti kolekcioniranja, u kojima su muzeji koristili publiku i nove medije
prilikom dokumentovanja novije istorije, pokazuju na najbolji nain kako digitalni
mediji mogu da se suprotstave autoritarnom i anahronom muzeju. Kao muzej, vi
imate imperativ da osigurate da vaa zbirka bude adekvatna ciljevima institucije.
Uglavnom, to znai prihvatanje injenice da ima mnogo objekata koji bi trebalo da
se nau u vaoj zbirci, ali, iz mnogih razloga, njih tamo nema. Po mom iskustvu, to
je istorija novija, izazovi su vei. Definisanje ovih praznina profesionalna je obaveza
i ne treba da bude ostavljena telefonskom glasanju ili drugim oblicima masovnog
kuratorstva. Popunjavanje tih praznina predmetima i, moda najvanije , onima
predmetima koji nose prie to ih ine zaista maginim treba da bude kolektivan
rad, koji kombinuje ptiju perspektivu kustosa muzeja i poznavanje detalja od
strane javnosti.
Kustosima budunosti bie potrebno vie od klasifikacije predmeta , i prihvatanje
informacija prikupljenim u sadanjosti. Vie informacija, vie konotacije, ak i
vie anegdota ostvarie bolju komunikaciju i vie tumaenja u budunosti. Ako ne
moemo da obezbedimo ove podatke zajedno sa objektima, onda je moda bolje da
ih i ne prikupljamo.
Znamo da je ogroman broj ljudi voljan da deli i uestvuju u ovom kolektivnom
upravljanju naom kulturnom batinom. Mi znamo vrednost pria iz prve ruke
isprianim u vezi sa naim predmetima. Znamo i da u javnosti danas ima
pojedinanih eksperata u jednoj ili drugoj oblasti. Na budui kredibilitet lei u naoj
sposobnosti da upravljamo kolektivnim seanjem na dananje drutvo, kako bismo
graanima budunosti omoguili da daju smisao materijalnim dokazima prolosti.
Ako uspemo, muzejski katalozi nee biti autoritarne, anahrone prezentacije jednog
sveznajueg muzeja, ve posrednici izmeu materijalnih muzejskih predmeta i
nematerijalnog znanja javnosti - aktivnog dela nae demokratije
*Tekst preuzet iz Newsletter-a CIDOC-a za 2011. godinu, po odobrenju autora

Preveo ivojin Tasi.
49
GUGL - NJVEI MUZEJ N

SVETU?
ARI HAURINEN (ARI HYRINEN)
/DIGITAL CULTURE DEPARTMENT OF ART AND CULTURE STUDIES
UNIVERSITY OF JYVASKYLA JUOMATEHDAS
FINSKA/
UVOD
Glgol guglti zni koristiti Gugl pretriv d se pronu stvri n Globlnoj
mrei (World Wide Web). Prem OCLC-u (Online Computer Library Center), u
2010. godini oko 84 odsto merikih onlajn korisnik poinju svoje pretrge
z informcijm n nekom od pretriv (OCLC, 2010). Pretrge tip Gugl
nvode se ko njei nin z pronlenje resurs z fkultete humnistikih i
drutvenih nuk (Hrli, 2007). Studenti koriste Gugl toliko d su neki nstvnici
poeli d zbrnjuju njegovu upotrebu n svojim sovim. (Chiles, 2008) Ovi
primeri potvruju d vein korisnik, ukljuujui i prosene grne, studente, p
k i profesore, koriste Gugl d pronu resurse informcij.
Veliki deo institucionlnog mterijl kulturnog nsle moe se ni n mrei
onlajn. Pored tog, postoje i nezvisni, ne-institucionlni onljn resursi koji se
tkmie s muzejim, rhivim i bibliotekm. Umesto smog preklpnj s
izvorim koje pruju trdicionlne institucije, ovi novi izvori esto prevzilze
institucionlne izvore u rezulttim pretrge i pokrivenosti. Sd se postvlj
pitnje: kko e regovti muzeji? D li oni ele d budu deo te informtivne
mree? Ili ele d ostnu po strni kko bi odrli svoj utoritet i kontrolu nd
svojim mterijlim?
Pre nego to pristupimo bliem rzmtrnju ovih pitnj, mormo nprviti rzliku
izmeu prisustv muzej n mrei i njegovoj egzistenciji ko resursu informcij
vidljivom n pretrivim. Ov rzlik je jsn kd rzmiljmo o dvema
suprotstvljenim situcijama pretrge n internetu: u prvoj, neko plnir d poseti
muzej i, u drugoj, veb korisnik tri informcije o odreenoj temi ili predmetu.
U prvom sluju neko eli d zn kkve vrste izlobi postoje u muzejim, d vidi
rdno vreme muzej, mod i d pregled njihove zbirke. On uov strogo
kontrolisn Veb interfejs od strne muzej. Drugi sluj otkriv pozdinu Veb
interfejs, odnosno t pretriv vidi. U univerzumu pretriv, sdrj koji
obezbeuje muzej ekvivlentn je bilo kom drugom izvoru informcij.
Istrivi i entuzijsti mteri oduvek su pisli i smostlno objviljivli svoje
rdove. Ono to se promenilo u nem digitlnom dobu jeste lko kreirnj i
pronlenj digitlnih resurs. Svko moe d doprinese fondu digitlne btine,
jer ne postoje kontrolni mehnizmi n otvorenom Internetu. Bez obzir n to koliko
je informcij dobra ili loa, pretrivi je pokupe. Ovo stvlj sve institucije
50
kulture u novu situciju: one su izgubile monopol d mogu rei kko stvri
zist stoje, ko i njihov utomtski top-rejting u potrzi z rezulttim. U svetu
pretriv, utorittivni sttus orgnizcij koje se bve btinom nestje.
PRETHODNE STUDIJE
U muzejskoj i muzejsko-informtikoj literturi postoje dve pretpostvke u
pogledu onljn prisustva muzej. Prva se tie njegove uloge: muzej je bio - i uvek
bi treblo d bude - aktivan uesnik. On definie okvir z sve onljn ktivnosti
korisnik, ostvljjui veom mlo prostor z korisnikove sopstvene inovcije.
Muzej kontrolie procese, obezbeujui d sve bude propisno autorizovano, d su
injenice tne, d se neodgovarajue ponnje izbegne. Drug pretpostvk je
d je korisnik ve uo u kontekst muzejskih onljn instlcija, n primer, student
koji pie rd o Delima Herklovim, moe oekivti d bude u stnju d trai d
vidi sve predmete muzejske zbirke koji se odnose n tu temu(Mrti, 2008). Ali, n
prvom mestu, kko e student proni muzejsku zbirku?
U mnogim studijm postoji neobjnjiv jz izmeu ponaanja korisnika interneta
u pretraivanju i startne take za pretraivanje koja pronalazi muzej na mrei.
Korisnici koji, pretrujui n Guglu, ne pronlze reference za muzejske
zbirke retko kad e nii na same muzejske onljn resurse. Pored tog, da
bi bili pronaeni, ti resursi morju imti prilino visoko mesto u rezulttim
pretraivanja, budui da korisnici esto pregledju smo prve dve strne rezultt
pretrge (Rieger, 2009). Leif Isksen i Sebstijn Hit su ukazivali na to da se
onlajn informacije o predmetima kulturnog nsle ne nlze smo n sjtovim
trdicionlnih orgnizcij senj, ve se esto nlaze izvn zvninih resurs.
U svom lanku Pndorin kutij, Leif Isksen koristi Mon Lizu ko primer. On
istie d rezultati Gugl pretrge z Mon Lizu izlistvju prvo Vikipediju, potom
Jutjub i neke druge sjtove pre strnic Luvr o toj slici. Isksen tvrdi d digitlna
izolcij institucij kulture ne moe biti oprvdna i d to sigurno ne poboljva
njihovu trenutnu situciju. [M]i treb d prihvtimo d izolcionistik politik
meu profesionlcim nsle nije smo glupa ve je i potpuno besmislena,
jer kultur e nstviti bez ns... ne smo d ne znmo sve ve su kulturne
perspektive u principu beskonne. Ipk, n rspolgnju nam je veliki broj lt
koji nm omoguvju d nadgledamo i moderiramo inpute iz mase k nim
sopstvenim sjtovim (Isksen, 2009).
Umesto da institucije kulturnog naslea smatramo izvorom merodvnih informcij
z veb korisnike, moemo ih definisti ko nosioce informacija koji tre korisnike
z njihov sdrj. Ovo je stvrno rdikln promen gledit, suprotstavljena
trenutnoj situaciji u najveoj moguoj meri. Isksena zbvlj miso o odreenoj
vrsti kulturnog reltivizm, iko on ne koristi tj termin. Postojanje beskonanog
broja kulturnih perspektiv zni d nijedna od njih ne bi treblo d dominir.
KVALITET
Melis Ters je prouvla resurse mterske digitlizcije, koncentriui se na
onljn resurse kojim uprvljju pojedinci koji ele d uestvuju u digitlizciji
kulturnog nsle. Z poetk, on je odbrl stotinu resurs, potom
intervjuisla est kretor najkvlitetnijih (tj. onih koji su tni, merodvni,
objektivni, aktuelni, dobre pokrivenosti i imju jedinstvene informcije vezne
z zbirku). On sumira znj ovih resurs reima: Veina predstavlja nove
informacije, detljisane i specijalizovane pod vrlo specifinim uglom. Efemere koje
51
nisu bile prikupljene - ili k primeene drugde, dokumentovne su, smetene,

prezentovane i katalogizirane. (Ters, 2010)
Ters nvodi d onljn resursi u velikoj meri variraju u kvlitetu sdrj i
predmet, i d je vein loeg kvliteta, poto su mnogi n mrei nputeni, md
on ne definie lo kvlitet ve govori smo o krkteristikm njboljih resurs.
Njbolji izvori se ktivno odravaju, oni se iroko koriste - i n kdemskim poljim
i esto se pojvljuju pri vrhu list ktuelnih hitov pretriv. Pored tog, oni
stvrju tkve onljn mterijle koji su generlno uspeniji u interkciji s svojom
relevntnom onljn zjednicom nego to su to institucije btine. Ko rezultt tog,
umesto d se posmtrju ko puki digitlni kbineti kuriozitet, njbolji digitlni
resursi koje su stvorili entuzijsti u svom slobodnom vremenu i o svom troku,
mogu d informiu biblioteku, rhiv i zjednicu kulturnog nsle o njboljoj prksi
u izgrdnji onljn resurs i izgrdnji relevantne publike u tom procesu. (Ters,
2010)
Kvlitet onljn resurs zvisi od nekoliko fktor. N skl procene mor se
rzlikovti kd prosuujemo o resursu ko celini od onog kd ispitujemo
pojedinne zpise. N primer, ko je resurs jedini izvor informcij koje se
mogu ni, ond je njegov znj vei, to utie n procenu tog resurs. List
tribut Tersove z dobre resurse moe se primeniti, li k i ko resurs u
celini nije toliko dobr, jo uvek moe imti neku vrednost. On ne mor d bude
objektivn, ktueln i d im dobru pokrivenost, ali moe d im subjektivnu
perspektivu koj nudi novi pristup temi. ak i neuredn, run ili nputen sjt
moe imti jedinstvenu perspektivu, sliku koj se ne moe ni n drugom mestu,
ili nedostjui podtk, i to g ini vrednim. Ako resurs ne pokuv d bude muzej
i ne prti stndrde muzeja, o njemu ne treba suditi u skldu s tim stndrdim.
TRENUTNA SITUACIJA, NA OSNOVU PRIMERA
U potpunoj verziji ovoga rd opisan je niz arbitrarnih primera iz relnih onlajn
mterijl koji pokzuju neke spekte trenutne situcije. Primeri jsno pokazuju
kko tehnike implementcije utiu n vidljivost i ponovnu upotrebljivost mterijl
n mrei, kko slike mogu biti povezujui elementi izmeu rzliitih izvor, ko
i rzliite stvove institucija kulturnog nsle prem deljenju svojih mterijla.
Primeri ukljuuju:
- Dems Bondov pitolj igrku, preko pretrge z Dejms Bond na Europeni,
Nordisk museet-u i Guglu;
- Nrodne nonje Finske, preko Onljn zbirke Muzeja znta Finske i sjta
knsllispuvut.fi;
- Bouden Spejslender bicikla (Bowden Spacelander) - preko Ncionlne rhive
Bicikle u istoriji Amerike, pretrg slik preko Tineye (koji se reklmir ko
sredstvo obrnute pretrge slik);
- Gojino slikarstvo (slike), preko Guglove pretrge slik;
- Zbirke institucija, preko Tineye i Guglove pretrge baze slik;
Svi ovi primeri su ciljano birani i mormo biti veom oprezni prilikom donoenj
generlizcije n osnovu njih. Ali j verujem d oni pokzuju trenutnu situciju
veom dobro. Kd ljudi tre informcije o predmetima kulturnog nsle, oni
to ine uz pomo pretriv, a institucije kulture esto su loe predstavljene na
strnicama pretraivaa. Zto je trenutn situcij ovkv? I, to je jo vnije, d
li je to dobro ili loe?
52
Tehniki rzlozi su brem delimino odgovorni z slbo prisustvo onlajn mterijl

muzej u svetu pretriva. Ovj problem je u velikoj meri povezn s konceptom
Duboka mrea (Deep Web). Duboka mrea, ili Skrivena mrea (Hidden Web),
odnosi se n veb sdrj koji se nlzi vn domj generikih pretriv.
Dinmiki veb sjtovi, sjtovi ztieni lozinkom, ko i netekstulni sdrji ne
mogu se ni robotima pretrivim i stog nisu indeksirni.
Niko ne zn veliinu Duboke mree, li se procenjuje d je ona n stotine put vea
od konvencionlnog veba n povrini. Bze podtk muzejskih onljn zbirki su
tipini sajtovi Duboke mree i potrebna je izvesna strunost d ne ostanu zrobljeni
na njoj. Tkv strunost je retko dostupn mlim orgnizcijm sa ogrnienim
resursim.
Nedosttk znimljivih informcij/mterijl jo jedn je rzlog slbog prisustv
muzej na listama upita pretrge. Ako su jedine informcij koje muzej moe d
obezbedi o predmetu iz svoje zbirke njegova mer, tehniki opis i godin nbvke,
onda on teko moe da se tkmii s vie kontekstulizovnim resursim. Trei
rzlog to muzej nije n vrhu rezultt pretrge internet vezn je z reklmirnje,
ili, preciznije, za njegov nedosttak. Z rzliku od muzejskih, komercijlni sjtovi
koji prodju umetnike plkte reklmirju se ktivno. Z ove sajtove visoki rang
na strni pretraivanja jednk je viku poslovnih mogunosti. k i ko ovi sjtovi
imju veom ogrniene informcije, oni imju dovoljno linkova i sobrja d
podignu svoje rngirnje iznd orgnizcij kulturnog nsle.
Mor se priznti, meutim, d u nekim situcijm muzeji obvljaju posao veom
dobro. N primer, kd je re o mlom jezikom podruju, institucionlni mterijli
pojvljuju se visoko u rezulttim pretrge, jer se veom mli broj sjtov tkmii
s njim. Ali, kd je rng muzej nizak na strnici, pitanje je kko on moe d se
profilie ko utorittivni izvor informcij, ukoliko se uopte ne?
ZNAAJ SLIKA
Slike imju mnogo prednosti nd tekstulnim podcim. One se lko dele i koriste
se u rzliitim kontekstim; uglvnom su nezvisn jezik i korisnici ih ele. Kd
nem dovoljno tekstulnih informcij, fotogrfij moe biti njvredniji izvor
u potrzi z informcijm o kulturnom nsleu. Kontekst slike nije izgubljen,
pretrg zsnovn n slici obezbeuje dvosmerno povezivnje mterijl, bez
mnuelne intervencije.
Slike koje n mreu postvlj institucij kulturnog nsle uglvnom su kopije
predmet u zbirkm. Fion Kmeron kritikuje one koji digitlne surogte vide
smo ko nosioce poruke originlnog predmet. (Kmeron, 2008) Kd se koristi
ko referenc z potrebe uprvljnj zbirkom, digitlni surogt igr ulogu veze s
originlnom stvkom i nem sopstveno znenje. Ali ovo se menj kd je surogt
odvojen od kontekst. Izvn ovog okvir, vez izmeu originl i replike je ili
pokidn, ili je znj te veze smnjen. Surogt sd im svoj ivot; mogu postojti
ltercije, moe se koristiti smo ko ilustrcij z neto potpuno drugije ili se
moe kombinovti u novom kontekstu.
Kd bloger koristi fotogrfiju Boudena Spejslendera koju obezbeuje Bruklinski
muzej, slik vie ne upuuje n biciklu u zbirci. Smiso te slike sd zvisi od
kontekst. U njmnju ruku, slik prikzuje futuristiki bicikl. U svom njdljem
53
dosegu, ona upuuje n rzvoj industrije, upotrebu novih mterijl (fibergls),

inovtivni dizjn, i n priu o komercijlnom neuspehu. Drugim reim, slik
ukzuje n koncept Boudena Spejslendera.
DELJENJE ILI SAMO PRIKAZIVANJE?
Kd je muzejski resurs konno pronen, postvlj se pitnje d li se mterijl
moe ponovo koristiti. Mogu li d preuzmem sliku te igrke koju sm imo ko
dete? Mogu li postviti sliku n moj blog i podeliti svoje uspomene s osttkom
svet? D li muzeji treb d dozvole ili k podstiu novo korienje svojih
mterijl? Ili to treb d spree? Pitnje deljenj i ponovog korienj mterijl
kulturnog nsle je sloeno, jer ukljuuje prvne, morlne i finnsijske probleme.
(Eschenfelder & Cswell, 2010) Dv strh muzej podstiu mnogo detljniju
rsprvu: strh od gubitk utoritet i strh od re/de - kontekstulizcije.
Nin Simon je npisl blog o strhu od gubitk utoritet, koji zvrv n sledei
nin:
Jedn od primrnih strhov koji muzejski profesionlci (i svi
profesionlci) imju prilikom stvrnj novih relcij s publikom jeste
strh od gubitk kontrole. Stotinm godin mi smo posedovli i sdrj
i poruku. Dok nevoljno prihvtmo injenicu d posetioci stvrju svoje
verzije poruke oko podskupov sdrja, mi ih svesno ne podstiemo d
redistribuirju njihove sopstvene substndrde, ne-utorittivne poruke.
On istie d se mor nprviti rzlik izmeu kontrole i strunosti. Posedovnje
kontrole ne zni prisutnost bilo kkve strunosti i posedovnje strunosti ne
zhtev bilo kkvu vrstu kontrole. Institucije kulturnog nsle morju d shvte
d je stvljnjem slike ili informcije u univerzum pretriv kontrol mterijl
prktino izgubljen. One ne kontroliu lgoritm pretriv niti mogu d utiu n
vrste slik ili vez prlelno prikznim u rezulttim pretrge. A ko su mterijli
interesntni, oni e se ponovo koristiti, bez obzir n utorsk prv ili restrikcij
z korienje.
Re-/de-kontekstulizcij mterijl je drugi zjedniki strh. Jvn upotreb
muzejskih slik moe d dovede do njihove upotrebe u neprikldnom kontekstu ili
n nin koji skriv originln kontekst. Ovde klju lei u muzejskom rzumevnju
sopstvene odgovornosti u vezi s objvljenim mterijlom. Muzej moe sebe
smtrti njodgovornijim z sve mogue upotrebe mterijl, ovlene ili
neovlene, sd ili u budunosti. U globlnoj digitlnoj mrei ovu vrstu
odgovornosti gotovo je nemogue sprovesti. Globlni pristup u kombinciji s
lkoom digitlnog kopirnj i menjnj ini ovj pristup neizvodljivim. Po uim
gleditim, muzej je odgovorn smo z sopstvenu upotrebu mterijl. t
se dev npolju je izvn njegove kontrole i stog se on ne moe smtrti
odgovornim.
Postoje tri ktegorije u vezi s politikom upotrebe slik zsnovne n muzejskim
stvovim o ponovnoj upotrebi: Virtuelne vitrine, Kulturni posed/regulisni pristup
i Kulturni remiks. (Eschenfelder & Cswell, 2010). Virtueln vitrin, ko to joj
ime sugerie, ko izlob u virtuelnoj vitrini prikzuje predmet istovremeno
sprevjui kopirnje ili promenu. Zbog veom fleksibilne prkse u vezi s
utorskim prvim izmeu korisnik internet, ovj pristup im ozbiljne tekoe.
On moe biti ostvren smo prktino unitvnjem slike vodenim znkom, to
onemoguv njenu ponovnu upotrebu, li i sprev prikzivnje slike z neije
54
uivnje. D li je muzej ovlen d prktino uniti digitlni surogt kko bi

spreio njegovo korienje?
S tke gledit muzej, model Virtueln vitrin moe izgledti ko idelno
reenje. Mterijli su onljn, li kontrol ostje u muzeju. Meutim, to lje poruku
d je zbirk vlsnitvo muzej i d je ulog onljn posetioc d je poseti, li d ne
uestvuje.
Flickr Commons, Smitsonin Commons, Brooklyn museum i The Yale Digital
Commons prvi su svetski primeri njblii modelu Kulturnog remiks. Ovde
su mterijli klsifikovni ko jvni domen, ili d nem pozntih utorskih
ogrnienj. Mterijl je otvoren z ponovnu upotrebu, ko prihvtimo injenicu d
se njegov kontrol uglvnom gubi, brem kd su u pitnju nekomercijlne svrhe.
Nvodei d ne postoje ogrnienj utorskih prv premet deo odgovornosti
na korisnike. N ovj nin slike se mogu deliti ak i kd nem dozvole i/ili nosilac
utorskih prv nepoznt.
REENJA
Koj reenj postoje? Prvo, postoje tehnik reenj z tehnike probleme. Kd
muzej izvozi bzu podtk svoje zbirke n mreu, treblo bi d obezbedi mpu
sjt d pomogne pretrivu d indeksuje sjt. Onljn bz podtk muzej bi
treblo d koristi ne-tehniku, stlnu URL dresu, obezbeujui d spoljni linkovi
budu i dlje funkcionlni, uprkos promenm pltforme. Drugo, postoje i netehnik reenj zsnovn n postojeim internet prksm i re-evluciji uloge
muzej.
Muzejska literatura i litertur o muzejskoj informtici ine bazinu pretpostvku
d muzej im ktivnu ulogu u postvljnju okvir u kojim se sve dev. Ljudi
mogu d uestvuju, proizvode sdrje i oznavaju predmete, li uglvnom pod
uslovim koje je postvio muzej. Iz muzeocentrine perspektive, reenje e biti
neto to muzej treb d uini: semntiko mpirnje podtk o zbirci, da Tviter
i Fejsbuk nlozi muzeja generiu vie linkov, blogova, ili grupa zbvnih igr
n sjtu muzej. Ali, muzej, tkoe, moe d bude psivn dobvlj sdrj,
omoguvjui korisnicim d izmisle t e rditi s njegovim mterijlim.
Psivn ulog, tkoe, zni d su mnji resursi muzej stavljeni u promet. To
ne zni d bi orgnizcije btine treblo d prestnu s rdom n projektim
ukljuivnj kolektivne inteligencije (crowdsourcing) ili kreirnje onljn edukcionog
okruenj. Ulog psivnog informcij/mterijl provjder i ulog ktivne/
utorittivne orgnizcije btine meusobno se ne iskljuuju. Umesto tog, one
slue ljudim u rzliitim situcijm i s rzliitim ciljevim.
U psivnom modelu, muzej sebe vidi ko resurs koji priznje d postoje drugi,
ponekd i mnogo bolji, izvori informcij vn njega. Umesto uurvnj
(encapsulating) muzejskog onljn sdrj, sdrj se deli tko d drugi mogu d
g kombinuju s rzliitim resursim i oboguju g. To je ko krecij sdrj
koji generiu korisnici (crowdsourcing) vn muzejskog kontekst. Zdtk je d
se digitlno nslee uvede u svkodnevni ivot. To ne mor d obezbedi bolju
vidljivost smog muzej n pretrivu, li obezbeuje zsluenu vidljivost
mterijl muzej. Ono to je potrebno jeste spoljnji model uprvljnj znnjem
(knowledge management). Muzej ne moe d kontrolie spoljnje informcije, li
moe d odluuje - i uprvlj - svojom ulogom u mrei informcij.
55
ZAKLJUAK
Muzeji vide sebe ( tko ih i drugi vide) ko pouzdne izvore informcij.
Istovremeno, oni priznju d su njihove informcije o sopstvenim zbirkm esto
nekontekstulizovne i oskudne. Ako muzeji imju probleme d kontekstulizuju
svoje zbirke, tj kontekst ve postoji izvn njih, i ko vez izmeu njih moe d
se utomtski nprvi, ond je to neto to bi muzeji brem treblo d proue.
Umesto d utiskuju informcije u stroge ktegorije, institucije btine bi mogle d
probju divalj nin prihvtnjem postojee internet kulture deljenj. Kopirnje
i korienje neijih mterijl moe se smtrti pozitivnim. To moe d zni
d su mterijli te orgnizcije interesntni. I lterntivno, ko niko ne kopir
mterijle, ond oni nisu interesntni. Muzeji bi treblo d ohrbre ljude d biraju
najbolje. Izborom onog to ih interesuje i stvljnje tog n svoj blog ili vebsjt,
to postje vidljivije i kontekstulizovnije. Neki entuzijsti su u stnju d urde
mnogo vie, da prikupljnjem informcij i mterijl iz rzliitih izvor i njihovim
kombinovnjem stvrju novi resurs koji prevzilzi originle i kvlitetom i
pokrivenou.
D li je Gugl zist njvei muzej n svetu? Gugl je gigntsk, izborn, rekontekstulizuju i mrketing min koj povezuje informcije i mterijle ne
vodei run o kdemskim zvnjim, institucionlnom sttusu ili odgovrjuem
kontekstu. Gugle je Vikipedij u najirem smislu, s neogrnienom perspektivom
i bez izdvke politike. Muzeji nisu u poziciji d definiu prvil z ovu posebnu
vrstu muzej, oni smo mogu d odlue d li e biti deo tog ili ne. Revolucij
utoritet kulturnog naslea se ve dogodil. Postoji jedna onlajn kreativna
zajednica ogromnih razmera (crowdsourcing), sa ljudima koji kreiraju, komentariu i
mnipuliu digitlnim nsleem. Muzeji mogu d dju podrku tome, ili mogu d to
ignoriu, li oni ne mogu d spree da se to deava
REFERENCE
- Cameron, F. (2008). Politics of Heritage Authorship: The case of digital heritage collections.
New Heritage. New Media and Cultural Heritage (pp. 170-184).
- Chiles, A. (2008). Lecturer bans students from using Google and Wikipedia. The Argus.
Retrieved August 10, 2011, from http://www.theargus.co.uk/news/1961862. lecturer_bans_
studentsfrom_using_google_and_wi-kipedia/
- Eschenfelder, R., & Caswell, M. (2010). Digital Cultural Collections in an Age of Reuse and
Remixes. First Monday. Retrieved August 11, 2011, from http://first-monday.org/htbin/
cgiwrap/bin/ojs/index.php/fm/article/ view/3060/2640
- Harley, D. (2007). Why Study Users? An environmental scan of use and users of digital
resources in humanities and social sciences undergraduate education. First Monday. Retrieved
August 11, 2011, from http:// firstmonday.org/htbin/cgiwrap/bin/ojs/index.php/fm/ article/
view/1423/1341
- Isaksen, L. (2009). Pandoras Box : The Future of Cultural Heritage on the World Wide
Web. Retrieved August 10, 2011, from http://leifuss.fNes.wordpress. com/2009/04/
pandorasboxrev1 .pdf
- Marty, P. F. (2008). Changing Needs and Expectations. Museum Informatics People,
Information and Technology in Museums (pp. 182-185).
- OCLC. (2010). Perceptions of Libraries, 2010: Context and Community. Context. Retrieved
from http://www.oclc. org/reports/201 Operceptions.htm
*Tekst preuzet iz Newsletter-a CIDOC-a za 2011. godinu, po odobrenju autora.

Preveo i priredio ivojin Tasi
56
MUZEJI DIGITALNIH IGARA:

PRIMENA COPYRIGHT-A NA
NOSTALGIJU
Ljiljana Gavrilovi
Ideja muzeja koji bi sakupljao/uvao digitalne igre sve je aktuelnija i irom sveta
se pojavljuje sve vie pokuaja da se od zaborava sauvaju segmenti ovih virtuelnih
stvarnosti,1 koji nestaju gotovo istom brzinom kojom i nastaju. Prve digitalne
igre nastale su jo tokom ezdesetih godina prolog veka, gotovo odmah posle
pronalaska raunara. Iako su one stare tek nekoliko decenija, to je sa stanovita
zatite tradicionalnog kulturnog naslea toliko blisko da se gotovo moe smatrati
savremenim, za digitalnu kulturu, koja se menja bre od bilo kog drugog segmenta
kulture one su praistorija. Tih igara tadanjih tehnolokih uda danas se malo
ko sea, jer ih je u meuvremenu bilo toliko da je danas teko ak i samo nabrojati
one najpoznatije/najpopularnije, pa time i najuticajnije u oblikovanju savremenog
drutva. Ni jedna od njih, naravno, nije preivela do danas osim u seanju onih
koji su sate i dane provodili zakucani za nju.
Iako se, kao i svaka zatita kulturnog naslea, zatita digitalnih igara bazira na
nostalgiji, u njihovom sluaju nostalgija nije enja za zamiljenim a neproivljenim,
nije utopijska. Ona je enja za stvarno ivljenim iskustvom lociranim u (za realni,
svakodnevni ivot, ne tako davnu) prolost to je, kako Svetlana Bojm definie,
refleksivna nostalgija koja poiva na agiji: enji, gubitku i nesavrenom procesu
priseanja (Bojm 2005: 98-108).2 Ipak, najvei broj do sada postojeih lokacija
koje se bave evidentiranjem/uvanjem digitalnih igara i baziran je pre svega na
individualnoj/fanovskoj aktivnosti, iako mogu da pobroje kako same igre, tako i
njihove kreatore, ne mogu da organizuju ono to je sutinsko za istinski doivljaj
sauvanog: igranje. Sa istim problemom suoio se i prvi institucionalni pokuaj
uvanja ove kategorije digitalnog naslea (Preserving Virtual Worlds3).
Naime, u oba sluaja se pokazalo da je zatita ovog naslea (kao, uostalom i bilo
kog drugog digitalnog naslea) tesno skopana sa problemom zakonskih ogranienja
(cf. McDonough & all 2010: 52-57), koje praktino onemoguuju funkcionisanje
zatite u praksi. Zakoni o intelektualnoj svojini i autorskim pravima ne samo to
1 O virtuelnim ili sintetikim svetovima vidi ire u: Castronova 2005.
2 Po kategorizaciji Bojmove, dosadanja zatita kulturnog naslea se bazira na restaurativnoj
nostalgiji, onoj koja stavlja naglasak na nostos tei da iznova izgradi izgubljeni dom i zakrpi
rupe u seanju (Bojm 2005: 86-97).
3 U ovom projektu su uestvovali: Institute of Technology, Stanford University, University
of Maryland, University of Illinois i Linden Lab. On je deo ire inicijative uvanja digitalnog
naslea, iji je jedan od nosilaca i Kongresna biblioteka. Ovaj rad je nastavljen - trenutno se
radi na prikupljanju materijala u okviru PVW2 projekta.
57
Warcraft III: Reign of Chaos

(Blizzard Entertainment, 2002)
Doom (id Software, 1993)
zabranjuju (njihovom primenom se i veoma strogo kanjava) bilo kakvo kopiranje

originalnog programa/igre nego jo vie bilo kakve intervencije ili izmene
originalnog koda.
Zatita, meutim, podrazumeva kopiranje. A kada su u pitanju starije igre,
podrazumeva i intervencije na originalnom kodu koje omoguavaju igranje na
savremenim ureajima, ime se one ne uvaju samo formalno, nego i sutinski. Bilo
kakva zatita digitalnih igara koja ne ukljuuje mogunost njihovog igranja, nije
zatita, jer bi se njome promenila osnovna namena uvanog proizvoda/predmeta.
Slika koja visi na muzejskom zidu je samo promenila zid, ali ne i namenu. Upotrebni
predmeti smeteni u muzej jesu promenili namenu (i to jeste glavni problem sa
njihovom zatitom), ali tu bar postoji mogunost da se vidi kako su oni izgledali i
da se pretpostavi/zamisli kako su radili. Meutim, digitalni proizvod ine samo linije
koda dok se ne pokrene on nema nikakvog smisla (osim, moda, za programere),
tako da zatita svedena na evidentiranje, sakupljanje i uvanje nema nikakvog
smisla ukoliko se ne obezbedi i rad sa tim programom. Da ne govorimo o tome da,
kada su igre u pitanju, bez radosti uestvovanja, osvajanja nagrada i postizanja

eljenih rezultata, nikakav sauvani kod igre ne moe da bude igra sama
Bojm, Svetlana (2005). Budunost nostalgije. Beograd: Geopoetika.

Castronova, Edward (2005), Synthetics Worlds. The Business and Culture of Online Games.
Chicago and London: The University of Chicago Press
McDonough, J., R. Olendorf, M. Kirschenbaum, K. Kraus, D. Reside, R. Donahue, A. Phelps, C.
Egert, H. Lowood, & S. Rojo (2010). Preserving Virtual Worlds. Final Report. http://hdl.handle.
net/2142/17097
58
Muzealizacija intimnosti:
da li je i kome JE potreban
Muzej kontracepcije i
abortusa?
Ana Pani
U gradu secesije, austrougarskih dvoraca i

bljetavih palata optoenih zlatom, u blizini
nezaobilazne ulice za kupoholiare Mariahilfer
Strasse, na prvom spratu zgrade broj 37 u
ulici Mariahilfer Guertel, krije se jedan muzej
neobinog imena. Muzej kontracepcije i
abortusa (www.muvs.org), prvi i do sada
jedini muzej ove vrste na svetu, osnovan je pre
tano deset godina, a od 2007. godine otvoren
je za javnost. ta je doktora Kristiana Fialu
(Christian Fiala) nagonilo da sa saradnicima
otvori muzej posveen jednoj ovako delikatnoj
temi? Ginekolog koji u svojoj biografiji ima
upisano radno iskustvo na tri kontinenta, o
motivaciji za otvaranje muzeja kae sledee:
Kao lekar ja mogu da edukujem samo
ogranien broj ljudi o njihovoj seksualnosti,
plodnosti i kontroli raanja, kao naunik i
predava mogu da doprem do veeg broja
ljudi, ali samo kroz muzej je mogue proiriti
znanje o sigurnoj kontracepciji i medicinski
bezbednom abortusu na globalnom nivou.
Borba za kontrolu raanja osnovna je misija
ovog drutveno angaovanog muzeja. Mnogi
e se pitati da li je ovakav muzej uopte
potreban i kome kada danas svi znaju ta
su kontracepcija i abortus. Da li je ba tako
odgovor nam daju statistiki podaci koji
kau da se u Srbiji, zemlji sa negativnim
demografskim trendovima, desi 200.000
pobaaja godinje. Pored svima dostupnih
sredstava kontracepcije, usled smanjene
brige drutva prema zdravstvenoj i seksualnoj
edukaciji stanovnitva, posebno mladih koji
nemaju sistemsko seksualno obrazovanje,
59
Bez biranja strane i osuivanja, u dve

nevelike prostorije ispriana je pria o
razvoju kontarcepcije kroz vekove, plodnosti,
testovima za utvrivanje trudnoe, legislativi i
abortusu (legalnom i ilegalnom). Kroz tekstove,
fotografije, grafikone, originalne predmete
(prikupljeno je oko 2000 predmeta), dostupnu
literaturu, video snimke i line prie ena,
svako ko poseti ovaj Muzej nauie neto
novo o razvoju medicine, enskim pravima,
pritisku i stegama drutva ili njegovom
razvoju. Moe se saznati i to da je u Jugoslaviji
pobaaj liberalizovan ezdesetih godina
prolog veka, a ve 1963. godine otvoreno je
i prvo savetovalite za kontracepciju, dok je
u nekim evropskim dravama (Irska i Poljska)
pod jakim uticajem crkve, abortus i dalje
zabranjen, usled ega dolazi do velikog broja
nelegalnih abortusa koji esto dovode do
kobnih posledica po reproduktivne sposobnosti
i opte zdravlje ena.
Samo dve godine nakon otvaranja, 2009.
godine ovaj privatni muzej je dobio
prestini austrijski muzejski peat kvaliteta
(Museumsgtesiegel), emu je prethodilo
veliki broj neeljenih trudnoa pokazuje

visok stepen nepoznavanja sopstvene
seksualnosti i nebrige o zdravlju usled
neznanja i neobavetenosti. Glavni cilj muzeja
je podizanje svesti upravo kod mladih i
edukacija tinejdera koji u Muzej mogu doi
sami, sa prijateljima ili u grupama koje broje
od 15 do 26 osoba. Organizovano voenje
za kole traje 90 minuta, pratnja starijih je
mogua, ali preporuljivo je ostaviti mlade
same kako bi se zatitila njihova privatnost i
olakalo postavljanje linih i osetljivih pitanja
koja ih je sramota da postave roditeljima ili
nastavnicima.
60
estomeseno praenje, kontrola i ispitivanje

svih aspekta muzejske delatnosti od strane
strunjaka iz Nacionalnog komiteta ICOM-a
Austrije. Ve naredne godine Muzej je dobio
nagradu Kenet Hadson (Kenneth Hudson
Award) za najbolji evropski muzej godine
za postignute rezultate u podizanju javne
svesti o misiji i vrednosti muzeja, a 2011.
godine u Dubrovniku na konferenciji The
Best in Heritage uvrten je u Klub izvrsnosti
(Excellence Club) sa najvie glasova uesnika
konferencije, o emu je ve bilo rei u prvom
broju naeg asopisa
Digitalizacija fototeke MIJ

ili kako (de)konstruisati
istorijski foto-arhiv
Ivan Manojlovi
Tokom novembra Muzej istorije Jugoslavije

okonao je jedan od svojih najznaajnijih
projekata do sada - digitalizaciju dela fotograe MIJ, odnosno integralnog fotografskog
materijala, nekadanjeg foto-arhiva Kabineta
predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Na kraju
ovog projekta o postignutim rezultatima
moda najbolje govore brojke: oko 150.000
digitalizovanih i indeksiranih fotografija,
zabeleene 1083 lokacije u 93 drave,
identifikovano 5420 osoba, fotografije su
obeleene prema 360 tematskih pojmova,
oznaeni su bilalateralni susreti Jugoslavije sa
136 drava.
Muzejski ivot ove specifine zbirke fotografija,
koju kustosi Muzeja istorije Jugoslavija
nazivaju Fototekom, zapoinje formiranjem
Memorijalnog centra Josip Broz Tito 1982.
godine. U vreme postojanja Memorijalnog
Fototeka u Rezidenciji Josipa Broza Tita
centra Fototeka se nije koristila u naunoistraivake svrhe, ve je iskljuivo pripadala

ambijentalnoj celini Titove Rezidencije i kao
takva bila je izloena posetiocima. Tek 2003.
godine, prilikom vraanja jednog dela fonda
Muzeju, meu tim predmetima je preuzeta
i Fototeka. Nju ini oko 150.000 crno-belih
fotografija smetenih u 702 kutije koje imitiraju
dimenzije i izgled knjiga. Fotografije su u kutije
rasporeene prema godinama i dogaajima.
Sve fotografije su dimenzija 18x24cm. Tokom
2012. godine fotografije su skenirane, u okviru
projekta njene digitalizacije.
Interesovanje za grau MIJ od strane
istraivaa, studenata, uenika, media,
umetnika, kao i bro posetilaca (73000 u 2009.
godini, 122878 u 2010. godini) i dravnih
delegacia koe u MI dolaze, ukazuu na
potrebu za veom dostupnou kulturne
batine. Broj istraivaa zainteresovanih za
foto-grau Muzeja istorije Jugoslavije se
poslednjih godina toliko poveao da sadanji
kapaciteti Muzeja (kako ljudski, tako i oni
vremenski i prostorni) nisu u stanju da sve
korisnike na adekvatan nain opslue. Pored
toga, konstantno istraivanje ove grae dovelo
je u pitanje perspektive za njeno adekvatno
uvanje i preventivnu konzervaciju. Sve ovo
su bili crveni signali da je neophodno Fototeku
uiniti dostupnijom.
Da bismo ak i one brojke sa poetka teksta
doveli u kontekst i time izmerili uspenost
projekta, trebalo bi da pogledamo koji su bili
projektovani ciljevi, kao i kako glasi misija
projekta. Proekat iji je radni naziv bio (De)
konstrukcia istoriskog foto-arhiva MI
istie ednu od dominantnih crta muzea
61
budunosti: povezivanje istraivake, arhivske,

obrazovne, dokumentarne, (umetnike)
delatnosti koa uz pomo novih tehnologia
omoguava ukrtanje raznorodnih materiala
i time formira validnu bazu podataka koa
e pomoi kako sadanjim tako i buduim
istraivaima i ostalim potencialnim korisnicima
fondova i na ta nain uiniti ovo kulturno
naslee trano dostupni(i)m.
Kao najvii ciljevi projekta definisani su:
baza znanja, kreiranje savremenog metoda u
predstavljanju istorie i stvaranje platforme koa
bi u sledeim fazama proekta omoguavala
uee posetioca u obeleavanju istorie na
prostorima bive ugoslavie (social tagging).
injenica da je proekat zamiljen tako da
ima i svoju virtuelnu verziu, odnosno da e
celokupan foto-arhiv biti on-line, omoguuje da
njegovi elementi budu dostupni i nairo publici
i korisnicima irom sveta.
U toku perioda planiranja projekta odlueno je
da se prva faza skeniranje fotografija prema
zadatim parametrima prepusti spoljnim
saradnicima, specijalizovanim za ovakvu vrstu
predstavlja broj fotografije u okviru konkretne

kutije. Ovako oznaeni fajlovi omoguavaju
utvrivanje lokacije fotografije u prostoru
depoa MIJ.
Nov nain da pretraite istoriju druge
polovine XX veka
Sledee dve faze projekta su se odvijale
istovremeno. Sa jedne strane, oformljen je
tim za istraivanje i pripremu materijala za
indeksiranje fotografija. Sam process rada
sastojao se u proveri postojeih podataka i
opisa koji se nalaze uz fotografiju, njihovu
korekciju, kao i uporeivanje podataka iz
dostupnih arhivskih izvora i periodike. Ovaj
tim dao je i nacrt buduih kljunih rei kojima
Stranica sa prikazom pojedinane fotografijom,

sa kljunim reimaza datu fotografiju.
Stranica na kojoj se pristupa naprednoj pretrazi

posla. Zadatak je podeljen izmeu Vojnog
arhiva Ministarstva odbrane Republike Srbije i
firme MFC Mikrokomerc. Ova odluka omoguila
nam je rezultate skeniranja sa minimalnim
brojem greaka (gotovo na nivou statistike
greke), to je posebno bilo od znaaja kod
imenovanja i smetaja digitalnih fajlova.
Prema utvrenom sistemu, svaki, skeniranjem
dobijeni, fajl ima naziv po modelu, npr.
1967_337_092, gde prvi broj oznaava godinu
kada je fotografija snimljena, drugi broj kutije
gde je fotografija fiziki smetena, dok trei
62
se definie svaka fotografija u bazi prema:

datumu nastanka, mestu, dravi, osobama,
tematskim odrednicamai bilateralnim odnosima.
Pretraivanje fotografija prema navedenim
kljunim reima pre rada na ovom projektu
nije bilo mogue i ukoliko bi korisnici istraivali
fotografije prema nekim od ovih kriterijuma
rezultati bi zavisili od kustosa, odnosno
njegovog/njenog poznavanja celokupne grae.
Drugi tim je radio na planiranju i izradi vebbaze fotografija koja je pre svega okrenuta
korisnicima. Polo se od stava da je potrebno
iznova promisliti celokupnu ideju veb-baze
kulturnog naslea. Glavni doprinos je: znaajno
unaprediti digitalizaciju foto-grae i otvaranje
muzejskog arhiva, imajui u vidu, pre svega,
najiru publiku. S druge strane, iskustvo
istraivaa i korisnika foto-grae MIJ uzeto je
kao centralna taka oko koje se gradila vebICOM Srbija, decembar 2013
baza sa namerom da se ovo iskustvo prenese

na mreu. Svaki posetilac veb sajta www.foto.
mij.rs e imati priliku da nakon jednostavne
registracije kreira sopstvene galerije gde moe
da izdvoji fotografije tokom istraivanja
i pregledanja. Na ovaj nain istraivanje
zapoeto na jednom mestu moe se nastaviti
na drugom i rezultati istraivanja uvek ostaju
zapameni nezavisno od lokacije sa koje se bazi
pristupa.
Projektom digitalizacije Fototeke, Muzej

korisnike vidi kao ravnopravne partnere u daljoj
nadogradnji baze znanja. Kroz opciju davanja
komentara za svaku fotografiju otvorena
je mogunost da posetioci sajta dopunjuju
podatke o fotografijama do kojih kustosi MIJ
nisu doli. Korisnici tako postaju aktivni uesnici
i potencijalni izvori informacija, a ne samo
pasivni konzumenti sadraja.
U PRIPREMI ONLAJN IGRA ZA DECU ETNJA KROZ

ETNOGRAFSKI MUZEJ IVOT U SRBIJI PRE STO PEDESET
GODINA
ETNOGRAFSKI MUZEJ NA
INTERNETU
Tijana olak-Anti
Kao i veina institucija koje uvaju, izlau
Meutim, veb-sajt, virtuelna panorama
i tumae kulturno-istorijsko naslee,
i fejsbuk nalog (https://www.facebook.
Etnografski muzej svoju delatnost predstavlja
com/EtnografskiMuzejBeograd.
na veb-sajtu (http://etnografskimuzej.rs/).
EthnographicMuseumBelgrade), nisu dovoljni
Brojne informacije, od istorijata Muzeja do
da uine muzej zanimljivim deci. Da bi se
aktuelnih programa, predoene su korisnicima
ona zainteresovala za upoznavanje kulturnog
zainteresovanim bilo za planiranje posete
naslea koje predstavlja Etnogafski muzej, u
Muzeju bilo za pisanje seminarskog rada ili
izradi je onlajn igra koja e se pojaviti na veb-
da zadovolje neku vrstu znatielje. I pored
sajtu 2014. godine.
truda da se na veb-sajtu nae dovoljno

zanimljivih podataka o eksponatima koje
Re je o igri etnja kroz Etnografski muzej
kustosi prouavaju i izlau, o stalnoj izlobi
ivot u Srbiji pre sto pedeset godina koja
Etnografskog muzeja moe da se stekne
treba da prui uzbuenje novog otkrivanjem
virtuelna slika tako to se baci pogled na
starog, tako da igrai mogu da shvate vrednost
virtuelnu panoramu (http://zlabmedia.com/
tradicije i dra prolosti. Cilj je da se deca
portfolio.html). Na 14 panoramskih snimaka sa
kroz igru priblie odgovoru na ona pitanja koja
dva izlobena nivoa, nalaze se 44 detalja (tzv.
postavljaju otkako su poela da se kreu i da
info-take) koji sadre dopunsko objanjenje
istrauju: Ko sam? odakle sam doao? ta je
eksponata ili cele vitrine, da bi se podstakla
bilo pre? odnosno da saznaju vie o srpskoj
radoznalost virtuelnog posetioca da doe u
kulturi i da im se pomogne da ojaaju svest o
realni Muzej i sazna neto vie.
identitetu naroda kom pripadaju.
63
Igra je zasnovana na sadraju

stalne izlobe Etnografskog
muzeja Narodna kultura
Srba u XIX i XX veku. Kroz
uoavanje slinosti i razlika,
igru memorije, ukrtene
rei i potragu za nepoznatim
predmetima, treba da se ree
zadaci u gradu i na selu (u
planinskom i ravniarskom
kraju). Potrebno je istraiti
kako je pre 150 godina
izgledala porodica, u kakvoj
kui se stanovalo, kako je bila
ureena bata, kako su se
nekad ljudi oblaili, ta se jelo,
kako se postavljao sto i kako su
se slavili Boi, Uskrs i slava.
Teme su raznovrsne i u skladu
su sa nastavnim programom iz
predmeta srpski jezik, priroda i
drutvo, svet oko nas, istorija,
geografija, muziko i likovno
vaspitanje.
Igra etnja kroz Etnografski
muzej ivot u Srbiji pre sto
pedeset godina omoguie
deci da zavire u svaki kutak
muzeja.
U sastavljanju scenarija
uestvovali su etnolog Tijana
olak-Anti, kao rukovodilac
projekta, psiholog Nevana
Buevac, profesor u osnovnoj
koli Ljubica Terzi i dete

Stevan Popovi
64
REGIONALNA ALIJANSA ICOM-a

ZA JUGOISTONU EVROPU
RA ICOM SEE
Mila Popovi-ivanevi
ICOM SEE osnovan je

2005. godine kao Radna
grupa ICOM-a Evrope za
Jugoistonu Evropu, u
skladu sa tadanjim Statutom
ICOM-a. Osnivanje ICOM SEE
rezultat je spontane i direktne
inicijative lanova ICOM-a iz
Makedonije, Bugarske, Srbije
i, donekle, Grke proizale iz
potrebe da se vie nacionalnih
komiteta ICOM-a ujedini u
jednu snaniju strukturu koja
e imati dalekoseniji uticaj na
kulturnu politiku u nacionalnim
i regionalnim okvirima.
Na Generalnoj skuptini
ICOM-a 2007. usvojene
su radikalne izmene Statuta
ICOM-a kojima su prevazieni
oblici regionalnih organizacija i
njihove varijante transformisani
u regionalne alijanse.
U okviru RA ICOM SEE
danas deluje 10 zemalja
regiona: Slovenija, Hrvatska,
Bosna i Hercegovina, Crna
Gora, Albanija, Makedonija,
Srbija, Bugarska, Rumunija i
Moldavija. Formalno sedite
ICOM-a SEE je u Centralnom
institutu za konzervaciju
u Beogradu. Osnovne
aktivnosti sprovode se u
okviru generalnog projekta
Revitalizacija kulturnog i
prirodnog naslea u regionu
Jugoistone Evrope, 20062015, autora prof. dr
Mile Popovi-ivanevi,
Sastanak Board-a ICOM-a SEE u Centralnom institutu za

konzervaciju u Beogradu, januar 2013.
koji je UNESCO prihvatio kao znaajnu pomo i doprinos

razvijanju strategije generalnog reavanja problema zatite u
regionu Jugoistone Evrope i kvalitetnu osnovu za dalji razvoj
organizovane brige za batinu.
REGIONALNI EDUKATIVNI PROJEKTI
RA ICOM SEE je tokom 2013. godine samostalno ili sa
partnerima realizovao brojne edukativne programe
namenjene lanovima nacionalnih komiteta i drugim
profesionalcima iz regiona Jugoistone Evrope:
Edukativni kurs Arhitektonska konzervacija specijalistiki
kurs za usavravanje arhitekata konzervatora, prema
konceptima i principima Arhitektonske konzervacije, kao i prema
meunarodnim i nacionalnim konvencijama i propisima. Kurs,
koji je trajao od 14. maja do 22. juna 2013. godine, predstavlja
deo saradnje koju su razvili Visoki institut za konzervaciju i
restauraciju u Rimu - ISCR i Centralni institut za konzervaciju u
Beogradu - CIK.
Program za upravljanje muzejskim zbirkama od 2012.
godine realizuju Fionn Zarubica & Associates i Centralni
institut za konzervaciju u Beogradu, u saradnji sa ambasadom
65
Radionica u okviru Programa

Upravljanje muzejskim
zbirkama, Centralni institut za
konzervaciju, 2012./2013.
Sjedinjenih Amerikih
Drava u Beogradu. Program
prua osnovna i napredna
uputstva, kao i praktine
vebe, iz tehnika upravljanja
savremenim muzejskim
zbirkama i namenjen je
profesionalcima u muzejima i
drugim institucijama zatite,
studentima sa iskustvom rada
u muzejima i na konzervaciji
kulturnog naslea, kao i sa
studentima koji ele da se
ukljue u zatitu kulturnog
naslea.
Projekat Baza podataka
o antikim mozaicima u
Jugoistonoj Evropi je
razvijen u okviru regionalnog
projekta Konzervacija
mozaika i obuka
konzervatora u regionu
Jugistone Evrope ima za cilj
da podigne svest o potrebi za
organizovanijom i aktivnijom
brigom o antikom mozaikom
nasleu u regionu. Baza sadri
podatke o antikim mozaicima,
kao i konzervaciji mozaika
sa 39 arheolokih lokaliteta
koji su otvoreni za posetioce
i iz 32 muzeja. Istraivanje je
sprovedeno u osam zemalja
66
regiona: Albaniji, Bosni i

Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj
Gori, Hrvatskoj, Republici
Makedoniji, Srbiji i Sloveniji.
Projekat vodi Centralni institut
za konzervaciju u Beogradu uz
podrku UNESCO-ve kancelarije
u Veneciji, Regionalne alijanse
ICOM SEE i Nacionalne
akademije umetnosti u Sofiji.
http://www.seemosaics.org/
Projekat reorganizacije
depoa u zemljama
Zapadnog Balkana (REORG). ICCROM je, zajedno
sa UNESCO-m, kroz projekat
Preventivna konzervacija
ugroenih muzejskih zbirki u
zemljama u razvoju, razvio
metodologiju RE-ORG, za
pomo malim muzejima u
procesu reorganizacije depoa.
U 2013. godini pokrenut je
projekat za region Zapadnog
Balkana sa ciljem da se formira
tim strunjaka za RE-ORG
metodologiju koji e moi da
uspeno reorganizuju depo
muzeja koristei se ovom
metodologijom. U okviru
RE-ORG programa obuke
predvieno je da se odri
dvonedeljna radionica, dok
e faza mentorstva na daljinu

trajati est meseci, kada e
uesnici primeniti metodologiju
u svojim institucijama. Drave
ukljuene u realizaciju su
Albanija, Federacija Bosne
i Hercegovine, Makedonija
i Srbija, dok su glavni
partneri ICCROM, CIK, ICOM
SEE i Ministarstvo kulture i
informisanja Republike Srbije.
U toku 2013. godine zavrene
su pripreme, konsultacije
i pronalaenje partnera za
projekat, a njegova realizacija
je predviena za 2014. godinu.
Onlajn aplikacija
Upravljanje rizicima
kulturne batine (CHRM)
realizovana je tokom 2013.
godine. Prva verzija ove baze
podataka je napravljena 2010.
godine za program obuke
muzejskih profesionalaca
Primena procene rizika u
Jugoistonoj Evropi - SEE RA,
koji je trajao od novembra
2009. do maja 2010. godine i
koji je predstavljao zajedniki
projekat ICOM SEE i Centralnog
instituta za konzervaciju u
Beogradu. Baza podataka,
razvijena u skladu sa CCI
Sastanak ICOM SEE Board-a u

Skoplju, april 2012.
- ICCROM - ICN metodom

procene rizika za zbirke,
kreirana je da olaka proces
procene rizika, razmene
informacija i dostavljanja
rezultata. Zajednica muzeja
Slovenije i ICOM Slovenije
su tokom 2013. godine
osmislili projekat Upravljanje
rizicima za kulturno naslee
- Procena rizika za muzejske
depoe, koji je bio podsticaj za
redizajniranje RA SEE baze
podataka u onlajn aplikaciju
Upravljanje rizicima kulturne
batine (CHRM). CHRM
omogucava unoenje podataka
koji se odnose na razliite
korake u pristupu upravljanja
rizicima, proceni vrednosti
naslea, analizi rizika,
poreenju rezultata, razvoju i
analizi mogucnosti (ukljuujuci
kalkulaciju isplativosti), kao
i izradi konanog izvetaja.
Baza podataka e biti zavrena
tokom decembra 2013. godine.
Nakon toga, u januaru 2014.
godine, bie mogue da se
objavi aktiviranje baze i poalju
informacije o mogunostima
korienja baze u regionu i
svim nekadanjim uesnicima
projekta.
PLANIRANI PROJEKTI
Edukativni program
Radionica preventivne
konzervacije za muzeje
Jugoistone Evrope
namenjen je zaposlenima u
institucijama zatite kulturnog
naslea u regionu i pokrivae
teorijske koncepte zatite,
metodologiju preventivne
konzervacije i njenu praktinu
primenu u muzejima. Sadraj
programa e se realizovati
u tri tematska ciklusa,
tokom perioda 2014-2016.
godine. Tematski ciklusi
pokrivaju razliite oblasti
preventivne konzervacije:
1) Uvod u preventivnu
konzervaciju; Menadment
konzervacije muzejskih zbirki;
Muzejske zgrade, okruenje;
2) Organizacija depoa;
Preventivna konzervacija u
funkciji muzejskih izlobi;
Transport i pakovanje; 3)
Vanredne prilike. Program e
biti realizovan odravanjem
jedne tematske celine
godinje, po jedna za Bosnu
i Hecegovinu, Crnu Goru,
Makedoniju, Hrvatsku,
Sloveniju i Srbiju i na
engleskom jeziku za Albaniju,

Rumuniju i Bugarsku. Svaka
tematska celina traje 5 dana,
za 9 muzeja sa 24 uesnika.
Izmeu radionica odvijae se
komunikacija izmeu uesnika
radinionica iz muzejske mree
i nosilaca programa iz CIK-a, o
rezultatima primene steenih
znanja u sopstvenoj sredini.
Nastavak projekta
Arheoloka konzervacija,
jednog od najvanijih
regionalnih projekata u periodu
od 2004. do 2007. godine.
Nastavak treba da traje od
2014. do 2018. godine kada
bi se sprovela etiri kursa (po
jedan godinje) u trajanju
od po mesec dana, koji bi
se bavili problematikom
podizanja nadstrenica na
arheolokim lokalitetima.
Drave ukljuene u realizaciju
su Srbija, Italija, Albanija,
Bugarska, Grka, Makedonija,
Slovenija, Hrvatska, Crna Gora,
a glavni partneri su Centralni
institut u Beogradu i ICCROM
(International Centre for the
Study of the Preservation
and Restoration of Cultural
Property).
67
Kurs Arhitektonska
konzervacija u 2012.
Projekat Dokumentacija, konzervacija i prezentacija kamene plastike na
podruju Priboja i Pljevalja ima za cilj saradnju na unapreenju konzervatorske
prakse u regionu i omoguavanje dostupnosti spomenika kulture irokoj javnosti
na graninom podruju Srbije i Crne Gore, a obuhvatie konzervaciju spomenika
kamene plastike pod nadlenou Zaviajnog muzeja iz Priboja i Muzeja u Pljevljima.
S obzirom na veliku istorijsku i dokumentarnu vrednost spomenika i injenicu da se
nalaze na otvorenom, identifikacija problema i planiranje konzervacije i prezentacije
je veoma delikatna faza koja utie na sve ostale tehnike operacije koje e
uslediti i od koje zavisi uspeh konzervatorskog tretmana. Zbog toga e se prvi deo
projekta bazirati na prikupljanju podataka, analizi stanja i ispitivanjima i rezultirae
izradom plana konzervacije, dok e drugi deo biti posveen konzervaciji spomenika
i omoguavanju njihove adekvatne prezentacije. Dostupnost informacija o
spomenicima e biti omoguena izradom baze podataka koja e objediniti istorijskoumetnike i konzervatorske podatke, a koja e biti dostupna strunjacima ali i irokoj
javnosti preko internet prezentacije. Glavni partneri u projektu su Centralni institut
za konzervaciju u Beogradu, Zaviajni muzej Priboj, Muzej u Pljevljima, ICOM SEE.
Period realizacije je od 2014. do 2017
Sastanak ICOM SEE Boarda

u Centralnom institute za
konzervaciju u Beogradu,
januar 2012.
68
Mogunosti novih
tehnologija u afirmaciji
kulturnog naslea:
QR kodovi
Priredila: Mirjana Rikalo, Grupa za kreativnu ekonomiju, Beograd*
Izvori rasta i blagostanja u treem milenijumu

su znanje, kreativnost, originalnost i
vetine. Ekonomija novog doba zasniva se
upravo na kreativnosti, te je jo nazivaju
i kreativnom ekonomijom, ekonomijom
doivljaja, simbolikom ekonomijom i sl.
Nove tehnologije, softveri, programiranje
spadaju u sektor kreativne ekonomije, ba
kao i marketing i brendiranje, ali i promocija
kulturnog naslea, muzeologija, kulturni
turizam itd.
njihov odnos prema javnom kulturnom ivotu.

Nedovoljno atraktivna ponuda muzeja i nain
prezentacije kulturne batine (neinovativne i
neinteraktivne izlobe) su takoe mogui uzroci
slabe poseenosti muzeja.
est je sluaj da nemar i nesistemski pristup
u oblasti kulture i kreativnih industrija u
nas, dovode do situacije da resursi kulturnog
naslea padnu u zaborav za iru publiku,
iako bi se mogli iskoristiti za podizanje nivoa
svesti domicijalnog stanovnitva o kulturama
koje su ivele na naim prostorima, ali i
u stvaranju pozitivne slike o Srbiji. akv
primer je arheoloko nalzite Vina, jedna od
najznaajnijih neolitskih prestonica Evrope.
U Evropi iz godine u godinu raste broj turista

kojima je glavni motiv kulturni odmor. Oni su
obrazovaniji, bolji potroai, putuju u grupi
i pripadaju turistima vie platene moi.1 Sa
druge strane, istraujui poseenost muzeja i
uopte atraktivnost ovakvog vida provoenja
slobodnog vremena kod mladih u Srbiji, kao
najmobilnije grupe, uoeni su veoma loi
rezultati. Ono to u najveoj meri zabrinjava
je to ak 85,8 %2 srednjokolaca i gotovo isto
toliko studenata (83,5%)3 u Srbiji, retko ili
nikada ne poseuje muzeje. Kao glavne razloge
retkih poseta pomenutim institucijama kulture
mladi navode: nedostatak slobodnog vremena
(39,3%), nedostatak interesovanja (17%),
nedostatak novca (16,4%), ali i neodgovarajuu
ponudu (14,2 %).4 Neki od uzroka nezavidnih
relzultata su nizak ivotni standard, specifine
karakteristike mladih kao drutvene grupe i
Nove tehnologije mogu pomoi u podizanju

participacije u kulturi, naroito ako se ima u
vidu da mladi najee koriste internet radi
informisanja, zabave i edukacije, ali i da se
korienja intereneta retko odriu.5 Pametni
(smart) telefoni postaju sve popularniji, a
njihova prodaja raste iz dana u dan kako u
svetu tako i kod nas. Ovi telefoni omoguuju
itanje QR kodova6 pa umesto unoenja
internet adrese, skeniranjem QR koda, internet
pretraiva mobilnog telefona se direktno
usmerava na eljenu internet adresu koja se
nalazi u rasteru kvadratia QR koda. Niska
cena stvaranja, manje optereenje vizuelnog
1 J.T., Dallen, Heritage Tourism in the 21st Century, Valued

Traditions and New Perspective, Journal of Heritage Tourism,
No.1, Channel View Publications, London, 2006.
2 S. Mra, Kulturni ivot i potrebe uenika srednjih kola u
Srbiji (Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka,
2011), 73.
3 S. Mra, Kulturni ivot i potrebe studenata u Srbiji
(Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 2012),
66.
4 S. Mra, 2012, 76.
5 Isto, 87.
6 QR kod (quick responce) je dvodimenzionalni simbol koji je
veoma slian bar kodu, odnosno razlikuju se po tome to ga
mogu itati mobilni telefoni i ima vei kapacitet skladitenja
podataka od klasinog bar koda. Ovi simboli su stvoreni u
Japanu, u Denso Wave korporaciji jo 1994 godine i imali
su za cilj obeleavanje avio delova. I. iri i A. Pavlovi,
Digitalna kultura kao ishodite savremenog marketinga: s
one strane iluzije, Kultura, br. 128, 2010, pp. 305.
69
sadraja tekstualnim opisima, laka dostupnost,

ini ih podesnim za korienje u svim oblastima
kulturnog naslea (arhivi, muzeji, biblioteke,
znamenita mesta, itd).
Ovde dolaze do izraaja mnogobrojne
mogunosti QR koda koji bi mogao da odigra
znaajnu ulogu u pribliavanju vinanske
kulture posetiocima lokaliteta, ali i drugim
zainteresovanim licima. Upotreba boje i
ugradnja logotipa u QR kodove bi takoe
doprinela promociji ovog lokaliteta. Sa druge
strane, posetiocima budueg arheolokog
parka, bi instaliranje QR kodova neposredno
pored eksponata omoguilo laku dostupnost
informacija o predmetima pored kojih se
nalaze, a mogue bi bilo i povezivanje sa 3D
animacijom ili nekim dokumentarnim filmom.
Znaajan aspekt moe biti i virtuelna izloba
artefakata vinanske kulture koja bi uz pomo
QR kodova bila dostupna irokom krugu
publike. Takoe, ova tehnologija bi mogla
pruutiti detaljne informacije o lokalitetu
na vie jezika koje bi se nalazile na izdanju
knjiga, kataloga, plakata i drugog tampanog
materijala.
Poto turisti pre svoje posete ne mogu doiveti
neko iskustvo, pokree se niz marketing
aktivnosti u kojima znaajnu ulogu imaju
broure, promocija u medijima i PR, ali
neprocenjivu vrednost imaju informacije
koje se prenose od usta do usta, putem
preporuke.7 Trend tampanja QR koda na
majicama i tretiranje QR koda kao modnog
detalja sa jedne strane, a sa druge kao
kulturoloklog fenomena, mogao bi na zanimljiv
nain da priblii kulturno naslee omladinskoj
(prvenstveno srednjokolskoj i studenskoj)
populaciji i omogui aktivnu participaciju u
kreiranju kulturnog doivljaja potpomaui im
da proire svoje znanje i informisanost o datoj
temi.
Mladi bi u okviru nekog od potencijalno
ponuenih turistikih itinerera u Vini (Putevi
kulture, Putevi hrane i Putevi avanture)8, mogli
7 V. Vrtiprah, Cultural Resources as a Tourist Supply Factor
in the 21st Century, Ekonomska misao i praksa (2006) vol.
15 (2), pp. 279-296.
8 O moguim potencijalima korienja arheolokog nalazita
Vina videti u: M. Rikalo, M. Lazarevi i D. Novakovi,
Visual Identity as an Instrument of Tourist Destination
Branding. Case Study: The Vinca Archaeological Locality,
70
biti snimljeni u toku svojih aktivnosti i snimak

njihovog autentinog doivljaja u Vini, mogao
bi biti postavljen na YouTube, te bi kao suvenir
mogli poneti majicu sa QR kodom koji vodi
direktno na snimak njihove avanture u Vini.
Ovakav nain vodio bi personalizaciji kulturnog
doivljaja i iskustva, te bi mogao doiveti
popularnost, kao i dokumentovanje turistikih
doivljaja putem fotografija, koje su za sada
najpopularniji i najmasovniji vid aktivnih
kulturnih navika (ne)turistikih posetilaca na
istorijskim lokalitetima. Dodatno, na istoj majici
bi se nalazila i poruka koju bi mogli sami da
izaberu ispisana fontom Vinica (font kreiran po
uzoru na vinanske ureze).9
Sve ove aktivnosti vodile bi povaenju i
interpretaciji kulturnog sadraja na nov nain,
to bi dovelo do rasta interesovanja za kulturne
dogaaje i sadraje u javnoj sferi kulture
(institucije, muzeji, arhivi, kulturno naslee,
itd).
Specifinost ovog multimedijalnog sadraja,
jeste to kreiranje QR koda, na neki nain
predstavlja i novi kontekst i perspektivu
muzeologije u digitalizovanom svetu. Na taj
nain, stereotipi koji vladaju, poput statinosti
muzejskih postavki i kulturnog naslea, njihove
jednolinosti, nekreativnosti i tradicionalnosti
u predstavljanju, bivaju srueni korienjem
digitalnih, multimedijalnih tehnologija koje
mogu biti upotrebljene prvenstveno u kreiranju
novog iskustva i doivljaja kulturnog naslea.
Ipak, QR kodove moramo posmatrati samo kao
jedan od vidova promocije, a nikako kao jedini.
Potrebno je raditi na podizanju javne svesti
kod korisnika o mogunostima QR kodova i
njihovom popularisanju, na zanimljiv nain,
kako bi u budunosti oni mogli postati jedan od
znaajnih elemenata izgradnje brenda.
*Napomena: Tekst je deo istraivanja
Rikalo, M. i Miki, H. (2012) QR Codes
in Creative Economy: Case Study on
Vinca Archeological Site predstavljen na:
II International Symposium Engineering Management
and Competitiveness (EMC 2012), Zrenjanin; M. Rikalo,
Kreativna Vina, Kreativna Srbija, Beograd, Anonymous
said, 2011, pp. 104-106.
9 Videti vie: M. Rikalo i D. Novakovi, Tipografija
vinanskih znakova i njihovo transponovanje u savremenu
tipografsku formu, Panevako italite br. 19, 2011, pp.
63-73.
International Conference on applied internet

and information technologies, Technical faculty
Mihajlo Pupin Zrenjanin, University of Novi
Sad, Serbia, October 2012.
Literatura:
[1] iri, I. i Pavlovi, A., Digitalna kultura kao
ishodite savremenog marketinga: s one strane
iluzije, Kultura, br. 128, 2010.
[2] Dallen, J.T., Heritage Tourism in the
21st Century, Valued Traditions and New
Perspective, Journal of Heritage Tourism,
No.1, Channel View Publications, London, 2006.
[3] Mra, S. Kulturni ivot i potrebe uenika
srednjih kola u Srbiji, Beograd: Zavod za
prouavanje kulturnog razvitka, 2011.
[4] Mra, S. Kulturni ivot i potrebe studenata
u Srbiji, Beograd: Zavod za prouavanje
kulturnog razvitka, 2012.
[5] Rikalo, M., Lazarevi M. i Novakovi, D.,
Visual Identity as an Instrument of Tourist
Destination Branding. Case Study: The Vinca
Archaeological Locality, II International
Symposium Engineering Management and
Competitiveness (EMC 2012), Zrenjanin.
[6] Rikalo, M. i Miki, H., QR Codes in Creative
Economy: Case Study on Vinca Archaeological
Site, Proceedings of International conference on
Applied Internet and Information Technologies,
AIIT 2012, 26.10.2012. Zrenjanin, Serbia,
2012, pp. 294 298.
[7] Rikalo, M. Kreativna Vina, Kreativna
Srbija, Beograd: Anonymous said, 2011.
[8] Rikalo M. i Novakovi, D. Tipografija
vinanskih znakova i njihovo transponovanje
u savremenu tipografsku formu, Panevako
italite br. 19, 2011, pp. 63-73.
[9] Vrtiprah, V. Cultural Resources as a Tourist
Supply Factor in the 21st Century, Ekonomska
misao i praksa (2006) vol. 15 (2), pp. 279-296.
ICOM SRBIJA 3/2013, Izlazi jednom godinje, Godina III

Izdava: Nacionalni komitet ICOM-a Srbije
Trg Republike 1a, Beograd
icom.serbia@gmail.com
Za izdavaa: Slavko Spasi, predsednik NK ICOM-a Srbije
Ureuje Odbor za informisanje NK ICOM-a Srbije
Odgovorni urednik: ivojin Tasi
Urednik tematskog dela: Ana Pani
Tehniki urednik: Jelena Tucakovi
Lektor: ivojin Tasi
Dizajn i priprema za tampu: Jelena Tucakovi
Prevodi sa engleskog: ivojin Tasi
Korektor: Adrijana Blagojevi
Fotografije u ovom broju: Borka Boovi, Nikola Kilibarda, ivojin Tasi
tampa: DMD
Tirta: 500
tampa :
DMD
tampanje omoguilo Ministarstvo kulture i informisanja

Republike Srbije
tampanje zavreno decembra 2013.
71
MEUNARODNI DAN MUZEJA

KAKO DA PRIPREMITE VA MEUNARODNI DAN MUZEJA
Tradicionalno, Meunarodni dan muzeja organizuje se oko 18. maja. On
moe da traje jedan dan, vikend ili celu nedelju, pod motom: Muzeji
su vano sredstvo kulturne razmene, obogaivanja kultura i razvoja
meusobnog razumevanja, saradnje i mira meu narodima.
Svake godine, od 1977, ICOM organizuje Meunarodni dan muzeja (IMD),
kao posebno vreme posveeno globalnoj zajednici muzeja. Na taj dan
muzeji koji uestvuju u dogaaju interpretiraju teme koje se tiu kulturnih
institucija. Takoe, taj dogaaj prua fantastinu priliku muzejskim
profesionalcima da se sretnu sa svojom publikom i da istaknu ulogu
muzeja kao institucija koje treba da slue drutvu i njegovom razvoju.
IMD okuplja sve vie i vie muzeja irom sveta. U 2013. godini 35.000
muzeja iz 145 zemalja na pet kontinenata uestvovalo je u organizaciji
dogaaja.
U susret obeleavanju Meunarodnog dana muzeja 2014. godine ICOM
je na sajtu ICOMMUNITY objavio preporuke o tome ta treba preduziti u
pripremi ovog dogaaja. asopis ICOM-Srbija prenosi deo tih preporuka:
Pre nego to ponete da planirate Meunarodni dan muzeja morate sebi
postaviti sledea pitanja:
ta je na cilj?
Da doete do nove publike? Da privuete razliite kategorije posetilaca?
Da poboljate vidljivost muzeja? Da istaknete pripadnost muzejskoj
zajednici? Da se va glas uje od strane vlasti? Da se sa vaom
institucijom upoznaju potencijalni partneri?
Da li imamo potencijalne partnere?
IMD je prilika da uspostave nova partnerstva, lokalna, nacionalna
ili meunarodna, u pogledu poponjavanja zbirki, posredovanja ili
finansiranja. Nekoliko vrsta saradnje na taj nain moe biti realizovano: sa
drugim muzejskim profesionalcima, sa drugim muzejima, sa udruenjima,
preduzeima, itd.
Kako va muzej eli da se pozicionira?
IMD prua priliku da muzeji pokau svoj znaaj u drutvu i da istaknu
svoje razliite aspekte. Vi, stoga, treba da pronaete poziciju koja najbolje
odgovara vaoj instituciji, odnosno da li ste: Inovativni muzej? Muzej koji
sse bavi socijalnim pitanjima? Dinamian muzej? Muzej u kontaktu sa
publikom? Muzej koji generie turizam?
Koji su nai ljudski i finansijski resursi?
IMD je usmeren na velike strukture, ali i na male institucije. Neophodni
ljudski i finansijski resursi e, takoe, zavisiti od vidljivosti koju elite da
date dogaaju.
ta analizirati posle dogaaja?
Vano je da analizirate uspeh vaeg Meunarodnog dana muzeja i
efikasnost njegovog uticaja. Definisanje kriterijuma uspeha, u zavisnosti
od vaih ciljeva, stoga je obavezno. Na primer: prisustvo, stvaranje
dugoronih partnerstava, broj tekstova u medijima, itd.
Najbolje je da svoj program aktivnosti definiete u odnosu na temu
predloenu za Meunarodni dan muzeja 2014: Muzejske zbirke
povezuju.
Meunarodni dan Muzej je prilika da se ispotuje publika i da se ponudi
irok spektar posebnih aktivnosti, u zavisnosti od ciljane publike.
72

Digitalna Strana Muzeja 2013

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Digitalna Strana Muzeja 2013

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

ISSN 2217 - 7531

br. 3 - decembar 2013

ASOPIS NACIONALNOG KOMITETA

ICOM Srbija, decembar 2013

Na pragu 2014. godine, pejza muzeja u svetu nastavlja da se

kulturnog naslea, emu su nai muzeji posveeni. Sutina rada

nae organizacije treba da bude u rukama komiteta i regionalnih

ICOM Srbija, decembar 2013

NK ICOM-a Srbije izrastao je u vano strukovno udruenje

Osnovni strateki pravac NK ICOM-a Srbije je jaanje muzeja

Muzeji moraju postati brend koji predstavlja znaajnu stavku

ICOM Srbija, decembar 2013

Borka Boovi, Nikola Kilibarda

ICOM Srbija, decembar 2013

VANREDNA IZBORNA SKUPTINA NACIONALNOG KOMITETA ICOM-a SRBIJE

SLAVKO SPASI NOVI PREDSEDNIK

Semptembra 2013. godine u Beogradu

muzeja u Kikindi. Oba predloga Skuptina je

je odrana vanredna izborna skuptina

usvojila javnim glasanjem.

Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije kojoj

Pre poetka izbora novog predsednika

je prisustvovalo ezdeset pet lanova, dok

Nacionalnog komiteta Skuptini se opet obratio

je jo pedeset est bilo zastupljeno putem

Slavoljub Puica. Osvrnuvi se na rezultate

ovlaenja, ime su se stekli uslovi za regularno

koje je Nacionalni komitet ostvario u proteklom

odluivanje. Birani su novi predsednik

periodu, on se zahvalio lanovima ICOM-a na

Nacionalog komiteta i po jedan lan Izvrnog

dobroj saradnji i ukazanom poverenju tokom

odbora, Nadzornog odbora i Komisije za dodelu

kao kandidati za predsednika Nacionalnog

za sprovoenje izbora u sastavu: Jan Kigeci,

komiteta ICOM-a, obratili Bojan Popovi,

Slavica Nikoli i Slavoljub Puica, dok su

upravnik Galerije fresaka, i Slavko Spasi,

administrativnu podrku u procesu glasanja

direktor Prirodnjakog muzeja u Beogradu.

pruale Marija Petrovi i Jelena Savi.

emu je svaki prisutni lan popunjavao svoj

predloeno je troje kandidata: Bojana

listi, a oni koji su imali ovlaenja i onoliko

Popovi, muzejski savetnik Muzeja primenjene

listia koliko su lanova zastupali.

umetnosti, Vladislav Vujin, kustos Narodnog

Nakon javnog prebrojavanja, ustanovljeno je

Prirodnjakog muzeja. Veinom glasova za

da je veinom glasova za novog predsednika

novog lana Komisije izabran je Vladislav Vujin,

Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije izabran

kustos Narodnog muzeja u Kikindi.

gospodin Slavko Spasi.

U ime Izvrnog odbora, Slavoljub Puica je za

Na samom kraju sednice novoizabrani

lana Nadzornog odbora predloio pravnika

predsednik se kratkim govorom zahvalio na

Sreka Savia, a za lana Izvrnog odbora

gospou Lidiju Milainovi, direktorku Narodnog

IZVETAJ SA XXIII GENERALNE KONFERENCIJE I XXVIII

ICOM Srbija, decembar 2013

ICOM Srbija, decembar 2013

Postavka u Muzeju moderne