ura Jaksi - Na Liparu Pjesma Na Liparu nastala je 1867.

godine u Sabanti kod Jagod

ine gdje je Jak i radio kao uitenj po to je po kazni preme ten iz kragujevake gimna
zije. Pjesma je najvjerova tnije dobila ime po lipama kojih je bilo mnogo oko ko
le. Obino se naslov Na Liparu uzima kao zajedniki naslov za dvije pjesme - za pjes
mu Pono i za pjesmu Vee. Pjesm a Pono objavnjena je godinu dana ranije, 1866. godin
e u listu "Vila". Iz toga se zaknjuuje da u stvaranju ovih pjesama nema hronologi
je, ali ih povezuje sadr ina: i spovijest koja je poela u pjesmi "na Liparu" dija
logom sa pticama (slavujima), na stavlja se u pjesmi "Pono" monologom koji je upue
n sjenima majke. Meu ovim pjesmama postoji gradacijski odnos iskazanih negativnih
osjeanja i raspolo enja: u pjesmi " Na Liparu" blago je naznaena rezignacija lirs
kog subjekta i razoarenje svijetom i i votom; u pjesmi "Pono" razoarenje je dostigl
o vrhunac, lirski subjekt je zahvaen mr anim pesimizmom, osjeanjem nemoi i oajanja. P
jesnik se opredijelio za dijalo ku formu jer ona omoguava neposredno iskazivanje
d va razliita subjekta iz dva razliita svijeta. Forma dvopjeva ne samo da predoava
dv a vienja ivota, dvije du e, dva tona govorenja, nego tvori dvije potpuno razlii
te lir ske forme. Pjesma lirskog subjekta ima oblik elegine pjesme iz koje zrae sj
eta i r ezignacija, tuga i bol; njen ritam je spor, smjenjuju se dvanaesterac i
jedanaes terac. Pjesma ptica je ditiramb poletnog ritma, lepr avog govora, lakog
a stiha, je dnostavne rime, svijetlih slika, istih i iskrenih osjeanja ljubavi i n
je nosti; domi nira stih od etiri sloga uz nekoliko stihova od tri i pet slogova.
Dijalo kom formo m su predoena dva kontrastna svijeta i pritom je svjetlost diti
rampskih segmenata naglasila tamne tonove eleginih stihova. Jeste li mi rod, siroii
mali? Ili su i vas, mo da, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svetPa doo
ste amo, da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tu nom p
evajui svet... Mi smo male, Al' smo znale Da nas nee Niko hteti Niko smeti Tako vo
leti Kao ti... - iju i! Moje tice, lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici
stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med, Ali moje srce, ali moje grudi Ledeno
m su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto srca, uhvatio led. S belom bulom, Za z
umbulom, aren-rajem Rajskim majem, Cveem, mirom Sa leptirom, Letimo ti mi Srca to
piti - iju i! Moje tice male, jadni sirotani!

Pro li su me davno moji lepi dani Uvelo je cvee, odbego je maj, A na du i osta, k
o skrhana biljka, Il' ko tu an miris uvelog bosiljka, Jedna te ka rana, te ak uz
disaj. PONO ...pono je. U crnom pla tu nema boginja; slobodne du e to je svetinja.
To gluho doba, taj crni as. Al kakav glas?... Po tamnom krilu neme ponoi ko grdan
talas jedan jedini da se po morskoj valja puini, lagano huji ko da umire, il da
iz crne zemlje izvire. Mo da to dusi zemlji govore? Il' zemlja kune svoje pokore
? Il' nebo, mo da, dalje putuje da moju kletvu vi e ne uje? Pa zvezde plau, nebo t
uguje, poslednji put se sa zemljom rukuje! Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar
da zemlji vise ne svane Zar da ostane tama?... I hod se uje... Da l' pono tako mir
no putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi. Ko da sa onog sveta dolazi? Il' kradom o
blak ide na vi e? Il' bonik kakav te ko uzdi e? Il' aneo melem s neba donosi? Il'
o tru kosu da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Mo da se krade
da nama popije i ovu jednu a u radosti? Ili nam mrtve vraa zemljica? Vrata kripnu
e... O du e! O mila seni! O majko moja! O blago meni! Mnogo je dana, mnogo godin
a, mnogo je gorkih bilo istina, mnogo mi puta drhta e grudi, mnogo mi srca cepa
e ljudi, mnogo sam kajo, mnogo gre io i hladnom smru sebe te io. Mnogu sam gorku a
u popio, mnogi sam komad suzom topio. O majko, majko! O mila seni! Odkad te, ma
jko, nisam vidio, nikakva dobra nisam vidio... Il', mo da, misli : - Ta dobro mu
je kad ono tiho tkanje ne uje to pauk veze icom tananom nad onim na im crnim tav
anom!

Meu ljudima si, meu bli njima. Al' zlo je, majko, biti me' njima: pod ruku s zlobom
pakost putuje, s njima se zavist bratski rukuje, a la se uvek onde nahodi gde i
h po svetu podlost provodi; laska ih dvori, izdajstvo slu i, a nevera se sa njim
a dru i!... O majko, majko, svet je pakostan, ivot je, majko, vrlo alostan!... V
EE Kao zlatne toke krvlju pokapane, Dole pada sunce za goru, za grane. I sve nemo
uti, ne mie se ni ta, Ta najbolji vitez pade sa boji ta! U srcu se ivot zastra en
om taji, Samo vetar huji... To su uzdisaji... A slavuji tiho uz pesmicu ale Ne b
i li im hladne stene zaplakale. Nemo potok be i - ko zna kuda te i? Mo da grobu
svome - moru 'laanome! Sve u mrtvom sanu mrka pono nae, Sve je izumrlo - sad mesec
izae!... Smrtno bleda lica gore nebu leti... Poginuli vitez... eno se posveti!...
________________________________
ura Jak i (1832 - 1878), roen je u Srpskoj Crnji, u sve tenikoj porodici. Po to dvap
ut bj iz trgovake kole u koju ga otac upisuje, zavr ava tri razreda gimnazije a p
otom ui s likarstvo u Temi varu, Beu, Pe ti, Velikom Bekereku i Minhenu. Nije steka
o ire op te ili knji evno obrazovanje jer je sav bio usredsreen na slikarstvo kao
poziv i rano je p oeo da slika po narud bi i tako obezbjeuje egzistenciju. Iz Voj
vodine prelazi u Srbi ju, uiteljuje po zabitim selima. Nemiran duh, prgav i netrp
eljiv, vjeiti bund ija Jak i je svuda dolazio u sukob sa pojedincima, dru tvom, vl
astima. Stalno je premje tan , otpu tan iz slu be, sudski gonjen zbog svoga knji
evnog rada ili mi ljenja. Posljednji h godina radio je kao korektor Dr avne tam
parije u Beogradu. Umro je od iscrpljenos ti i tuberkuloze u Beogradu 1878. godi
ne.
U lirskoj poeziji je ostvario tematsko bogatstvo i najvei umjetniki domet iako je
objavio samo jednu knjigu pjesama Pesme, 1873. Ove su pjesme iskrene i do ivljen
e, odlikuje ih slikovitost i muzikalnost, sna na osjeanja i bogat izraz. poetski
zano s i egzaltirani ton. iroka je lepeza njegovih poetskih motiva: ljubavne pje
sme Lj ubav, Koga da ljubim, Na noi tu, elegije Na Liparu, Pono, rodoljubive Padaj
te brao, O tad bina, opisne Kroz pono, Vee, socijalne Ratar, valja, polemike utite, ut
ite, Jevropi satirine Otac i sin, vinske Mila.