Anda di halaman 1dari 89

Antoan Meje

Kako rei menjaju


znaenje
Prevela
Sanja Milutinovi Bojani

Sadraj

.........................................................................5

II ....................................................................... 11
III ....................................................................... 29
I

V .................................................................. 68

Arijadnina nit semantike


[Sanja Milutinovi Bojani].............................. 77

Prvi uslov jezikog delovanja jeste postojanje


ljudskih zajednica u kojima je ono, sa svoje stra
ne, neophodan i neprestano korien instrument.
Izuzev u sluaju istorijskih preokreta, granice
razliitih jezika koincidiraju s granicama drutve
nih grupa koje nazivamo nacijama. Odsustvo
jedinstvenosti jezika znak je novonastale drave,
poput Belgije, ili vetaki konstituisane, Austrije.
Jeziko delovanje je, dakle, nepobitna drutvena
injenica. U stvari, jeziko delovanje do tanina
se uklapa u definiciju koju je predloio Dirkem:
jedan jezik postoji nezavisno od bilo kog pojedin
ca koji ga govori, i, bez obzira na to to jezik nema
nikakve druge stvarnosti mimo sveukupnog bro
ja pojedinaca koji ga govore, uprkos tome, usled
svog opteg karaktera, on je u odnosu na njih ipak
ospoljen. to ukazuje na to da njegova promena
ne zavisi ni od koga pojedinano i da svako po
jedinano iskrivljavanje njegove upotrebe izaziva
reakciju. Ta reakcija najee se svodi na ruganje
kojem je izloen ovek koji ne govori kao sav
ostali svet. U modernim civilizovanim dravama

6
posledica te reakcije moe da bude i udaljavanje
s poslova vezanih za javne servise, ili eliminacija,
putem ispita, onih koji ne znaju da se prilagode
pravilnoj upotrebi jezika, prihvaenoj od strane
jedne odreene drutvene grupe. Ospoljeni karak
ter u odnosu na pojedinca i otpor, osobine kojima
Dirkem definie drutvenu injenicu, u jeziku se
pojavljuju kao notorna oiglednost.
Pa ipak, lingvistika je do sada ostajala po stra
ni u odnosu na socioloke studije koje se danas
aktivno konstituiu, i to je najgore, njoj je strano
gotovo bilo kakvo sistematsko razmatranje dru
tvene sredine u kojoj se razvijaju jezici. Takvo
stanje stvari, na prvi pogled iznenaujue i para
doksalno, mogue je objasniti ukoliko postane
mo svesni naina nastanka lingvistike. Jezici se
obino ne izuavaju sami za sebe; svaki put kada
bismo ih izuavali, inili smo to u svrhu pravilne
recitacije nekog verskog rituala ili s namerom
da razumemo stare verske ili pravne tekstove,
potom da bismo progovorili neke strane jezike,
i, konano, da bismo pravilno govorili i pisali jezik
odreene drutvene grupe koji je postao razliit
od svakodnevnog jezika, i prevashodno razliit u
odnosu na pojedine delove te grupe. Prouavaju
se samo jezici koje prirodno ne govorimo s name
rom da doemo do nivoa znanja na kojem moe
mo da ih upotrebljavamo. Prvi predmet jezike
studije posvuda je bila veba, te tako nismo bili

7
navoeni da razmatramo procese koji odravaju
i razvijaju jezike ve konkretne injenice: izgo
vor, renik, gramatike forme i nain na koji se
formiraju reenice.
Lingvistika je postala strogo objektivna i me
todski upotrebljiva studija u vreme kada mnoge
drutvene nauke jo uvek nisu postojale ili dok su
tek predstavljale nejasne ideologije. Sve to bismo
mogli da postignemo, ukoliko ne izaemo iz tog
suenog razmatranja o injenicama jezika, bilo bi
da konstatujemo vie ili manje definisane odnose
simultanosti ili sukcesije meu jezicima i da, pri
tom, nikada ne utvrdimo opte uslove koji ureu
ju njihovu pojavnost ili ono to od njih nastaje,
drugim recima, nikada ne bismo mogli da odredi
mo njihove uzroke.
Veliki korak je napravljen i lingvistika se izma
kla pred ogranienjima stare gramatike u trenu
tku kada smo se obavezali da definiemo, s jedne
strane anatomske i fizioloke uslove artikulacije,
i, s druge strane, psihike fenomene koji utiu
na ljudski govor. Na taj nain postali smo svesni
razloga postojanja velikog broja jezikih injeni
ca koje neposredno proistiu ili iz fiziologije ili
iz psihologije. Ali od samog poetka izgleda da
ne bismo mogli da objasnimo injenice jedino
pomou fiziolokih ili psiholokih uvida; proce
dure pomou kojih se ostvaruju injenice jezika
postale su delimino jasnije, iako su uzroci koji ih

8
odreuju i dalje nepoznati. Jasnije vidimo kako se
jezici razvijaju mada i dalje nastavljamo da ivimo
u neznanju koja su to delovanja koja odreuju ino
vacije i konzervacije, ime sveukupno konstituiu
istoriju jezika. Tu nema nieg neprirodnog; uko
liko je sredina u kojoj evoluira jeziko delovanje
drutvena, ukoliko je namena jezikog delovanja
da omogui drutvene odnose, ukoliko se jeziko
delovanje odralo i ouvalo samo zahvaljujui tim
odnosima, ukoliko, konano, granice jezika tee da
koincidiraju s granicama drutvenih grupa, jasno
je da ono od ega jezike injenice zavise treba da
bude drutvene prirode. Jasno je da e jedino razma
tranje drutvenih injenica dozvoliti supstituciju,
u lingvistici, utvrivanja procesa putem ispitivanja
sirovih injenica, odnosno ispitivanja stvari, ispiti
vanja delovanja, na mestu najobinije konstatacije
odnosa meu sloenim fenomenima, te i analizu
manje-vie prostih injenica razmatranih pojedi
nano u okvirima svog specifinog delovanja.
Kada smo ve postavili problem na ovaj nain,
odmah primeujemo da su injenice koje deluju
kao da su identine sa isto lingvistike take
gledita, u stvari, krajnje heterogene. Na primer,
prelaz francuske grupe w (napisane oi, u skladu
sa staropisom koji je jo od osamnaestog veka
netaan) u w, u sluajevima kao to su moi, roi,
boire, itd., u Parizu je rezultat spontanog fonet
skog procesa verovatno ostvarenog na nezavisan

___9
i nuan nain kod svakog pojedinanog subjekta
koji je nauio da govori francuski jezik u odree
nom vremenskom periodu. Ta ista supstitucija,
van Pariza, ostvarena je kroz oponaanje parikog
govora i predstavlja pozajmicu. Ona, dakle, moe
da se pojavi u istoj meri kao i u Parizu, ali sm
fenomen ima drugaiji poredak. ist lingvista vrlo
lako bi mogao da pomea ta dva tipa injenica, ak
je gotovo i neizbeno ukoliko se ne bi raspitivao
o nainu na osnovu kojeg je ostvaren identian
rezultat u dva razmatrana domena. Ali, ukoliko
pokuava da odredi njihove uzroke, to e moi da
ostvari samo strogim razdvajanjem dva procesa i
to na mestu gde postoji mogunost da ih razdvoji.
S jedne strane, postoje odreene vrste spontanih
fonetskih inovacija iji je fizioloki nain razvoja
ve u velikoj meri i u velikom broju sluajeva po
znat i gde je ak mogue odrediti njihove opte
modalitete, kao to je za odreene transformacije
to uinio gospodin Gramont (Grammont), bez
obzira na to to su njihovi delatni uzroci ostali i dalje
poprilino opskurni i zagonetni. S druge strane,
postoji supstitucija francuskog jezika u lokalna
nareja, to predstavlja istorijsku injenicu iji su
neposredni uzroci jasni i koja potpada pod optu
supstituciju velikih zajednikih jezika jedne civili
zacije u specifine jezike malih lokalnih skupina.
Drugi fenomen ukazuje na tendenciju koja
dovodi do toga da se lanovi iste drutvene zaje
dnice prilagoavaju jedni drugima u svemu to je

10
korisno u sprovoenju njihovih zajednikih funk
cija. Prvi fenomen spontane transformacije, sm
za sebe, objanjava se istovetnom akcijom koja se
mogla sprovoditi na isti nain kod sve dece roe
ne u Parizu u odreenom vremenskom periodu.
Najhitnije je napraviti razliku izmeu ova dva pro
cesa: u stvari, jasno je da je mogue odrediti priro
du tog direktnog delovanja samo ukoliko smo pre
svega uspeli precizno da ga lokalizujemo.

II

Grupu jezikih injenica, gde je delovanje


drutvenih uzroka od ovog trenutka prepoznato
na najizvesniji i najtaniji nain, sainjavaju ino
vacije koje se tiu znaenja rei.1 Ali, u skladu
s upravo izvedenim naelom, a koje se tie razliko
vanja odreenih procesa, podrazumeva se da je
nemogue posmatrati sve promene znaenja na
globalan nain.
Prva klasifikacija promene znaenja, sasvim
prirodno, bila je logika klasifikacija. Pitali smo
se na koji nain su se menjali opseg i razumevanje
rei, te su promene znaenja predstavljane kao
posledice razliitih vrsta metafora. U maloj knjizi
Arsena Darmestetera (Arsne Darmesteter), ivot
rei ( Vie des mots), i dalje preovladavaju ova a pri
ori shvatanja.
Ali, Miel Breal (Michel Bral) je u jednom izvetaju,2 od samog poetka primetio sholastiku
1 Osnovne bibliografske elemente i kratak istorijat se
mantike pronai emo u lanku gospodina Jaberga
(Jaberg), Zeitschriftfr romanische Philologie, vol. XXV,
str. 561 i dalje.
2 Videti Miel Breal, Histoire des mots, pretampano
u Essai de smantique, tree izd., str. 279 i dalje.

12
prirodu tog pristupa i istakao psiholoke i drutve
ne stvarnosti koje se kriju iza ovakvih apstrakcija.
Od tada, ista opaanja Breal je preuzeo i u svom
Semantikom ogledu gde ih je razvio sa istana
nim smislom za stvarnost, to je ujedno i obeleje
ovog autora, bez potrage za zatvorenim i gotovim
sistemom.
S druge strane, nedavno je Vint (Wndt), u svo
joj knjizi Jezik (Sprache), promenama znae
nja posvetio jedno dugo poglavlje, ukazujui
na sloene igre asocijacija i opaanja ime rei
menjaju znaenja, i pretpostavljajui, jednom
i zauvek, na mestu apriornih podela teoretiara
logike, detaljno ispitivanje psihikih stvarnosti,
te tako onemoguivi da se, od sad pa nadalje,
moe govoriti nedovoljno precizno o metafora
ma jezika, kao to to radimo i suvie esto. Vint
ne spori da se metodom asocijacije rei ne moe
sve objasniti, i bilo bi lako pokazati da iako uvek
predstavlja temeljni element psihikih injenica
koje utiu na promene znaenja, ona nikako ne
utie na delatni uzrok, za razliku od svrhovitog
uzroka koji odreuje te promene, to za posledicu ima to da studije o razvoju znaenja rei, uprkos brojnim pokuajima, jo uvek nisu dostigle
nivo celovite teorije. eleli smo da odgonetnemo
injenice i da pri tom ne budemo prinueni da
pratimo istoriju rei, i da na osnovu prouavanja
te istorije izvlaimo neoboriva naela, meutim,

13
pre svega u semantici, nemogue je odrediti
apriorne uslove proizvoenja fenomena, jer ni u
jednoj drugoj lingvistikoj grani sloenost, mno
gostrukost i raznovrsnost tih uslova nisu toliko
rasprostranjene, te ih je nuno pratiti od sluaja
do sluaja.
Pa ipak, zbog manjka podataka, dopustivo je
rei da je esto - moda ak i vrlo esto - nemogue
odrediti uslove pojedinanih promena znaenja,
te da su, za sada, opti uzroci tih promena pozna
ti u celini i dovoljno je sistematski klasifikovati
posmatrane injenice i odreena objanjenja do
kojih smo doli, kako bismo prepoznali da, pod
imenom promena znaenja, moemo objediniti
injenice ija priroda, u velikoj meri razliita, pro
izlazi iz potpuno razliitih procesa i ije prouava
nje, potom, ne bi moglo predstavljati jedinstveno
poglavlje u lingvistici.
Pre nego to nabrojimo procese koji za posledicu imaju promene znaenja, neophodno je da
napomenemo da lingvistiki fenomeni poseduju
specifine karakteristike i da delatni uzroci koji e
biti ispitivani ne deluju samostalno, da oni deluju
samo u okvirima grupa injenica posebne prirode
kakve su jezike injenice.
Trebalo bi voditi rauna najpre o sutinski
diskontinuiranom obeleju prenoenja jezikog
delovanja: dete koje ui da govori ne prima ve
svren gotov jezik: ono mora da ga u potpunosti

14
ponovo stvara u skladu sa svojom upotrebom,
pratei sve to uje u svojoj okolini. Uobiajeno
je da mala deca recima prvobitno pridaju znae
nja koja su veoma razliita od znaenja koja te
rei imaju kada ih upotrebljavaju odrasle osobe
od kojih su ih deca i nauila.1 Od tog trenutka,
ukoliko se jedan od razloga koji budu razmatrani
pojavljuje neprestano, i ukoliko se, nadalje, jedna
re esto upotrebljava na odreeni nain u jeziku
odraslih, upravo to uobiajeno znaenje privlai
detetovu panju, i staro znaenje rei, koje jo
uvek preovladava u duhu odraslih, brie se iz upo
trebe kod nove generacije. Uzmimo, na primer,
re saoul, ije je staro znaenje ,,zasien. Ona se
odnosi na pijane ljude, na one koji su zasieni
od pia, te prvi koji su na ovaj nain upotrebili
re saoul izraavali su se s nekom vrstom ironi
ne popustljivosti izbegavajui brutalnost imenice
ivre (pijanac), ali dete koje ih je slualo naprosto je
pridruivalo ideju o pijanom oveku rei saoul, te
je na taj nain re saoul postala sinonim rei ivre,
ak je i zamenivi u govornom jeziku, mada sada
ta re upravo ima znaenje koje je daleko sirovije
od onog drugog. Taj diskontinuitet prenoenja
jezika sam po sebi nije dovoljan da bilo ta obja
sni, ali bez njega, svi razlozi promene verovatno
bi trebalo da budu nemoni pred promenama
1 O ovoj temi videti veome interesantno poglavlje knji
ge M. Pavlovia, Le langage enfantin, naroito str. 110,
116, i dalje.

15
znaenja rei na tako koreniti nain kao to se to
i desilo u velikom broju sluajeva. Opte uzevi,
diskontinuitet prenoenja je i prvi preduslov koji
odreuje mogunost i modalitet svih jezikih pro
mena. Jedan lingvista je ak iao tako daleko da je
hteo da objasni sve jezike promene oslanjajui se
na diskontinuitet.1
Naroito kada se radi o promenama znaenja,
vaan preduslov bi bio da re, bilo da je izgovore
na bilo da ju je neko uo, ne budi u svesti gotovo
nikad sliku predmeta ili ina koji oznaava, kao
to je to rekao gospodin Polan (Pauhlan), a ije re
i navodi gospodin Leroa (Leroy) u Jeziku:2 Razumeti jednu re, jednu reenicu, ne znai imati
sliku stvarnih predmeta koji predstavljaju tu re
ili tu reenicu, ve upravo osetiti u sebi blago bu
enje namera u celokupnoj prirodi, koje bi moglo
da podstakne opaanje predmeta predstavljenih
u rei. Slika koja je neznatno i neprecizno evo
cirana, na taj nain uz neznatan napor moe biti
promenjena.
Sve promene oblika ili upotrebe rei kojima se
one podvrgavaju neposredno utiu na promene
znaenja. Jedna re ostaje pridruena grupi od
reenih tvorevina, onoliko dugo koliko se opta
vrednost tipa te grupe na nju i odnosi, i samo
1 Videti E. Hercog (Herzog), Streitfragen des romanischen Philologie, I.
2 Mori Leroa, Langage, str. 97.

16
u toj meri njeno znaenje uva svoju postojanost.
Meutim ukoliko se, iz bilo kog razloga, ta grupa
poremeti, razliiti elementi koje ja ovde usposta
vljam vie ne podupiru jedni druge i izloeni su
delovanjima razliitih uticaja koji nastoje da menjaju znaenje.
Uzmimo na primer latinski pridev uiuus [vivus,
prim. prev.]. Na latinskom ga je nemogue raz
dvojiti od glagola uiuere ,,iveti [vivere, prim.
prev.], supstantiva uita ,,ivot [vita, prim. prev.],
itd., te u skladu s tim, nikako ne bi trebalo da on
izgubi znaenje ivog" (vivant). Ali od trenutka
kada je u izgovoru (kao to je to sluaj u francu
skom jeziku) napravljena razlika izmeu prideva
vif (iv) u odnosu na glagol vivre ,,iveti i kada
je zajedniki koren s reju vie ivot", prestao da
bude vidljiv, preovladalo je nijansirano znaenje
koje ve postoji na latinskom jeziku izmeu mobi
le, anim pokretno, oivljeno".
Re kao to je tgmen; koja proizlazi iz jasne
i plodne vrste tvorevina, neodvojiva je od glagola
tegere pokriti" (couvrir) i uva opte znaenje
rei pokriva" (couverture). Nasuprot tome, supstantiv kao to je tectum, ija vrsta tvorevina vie
nije plodna na latinskom jeziku, moe da zadobije
primenjeno znaenje, krov" (toit). Jedan drugi
JtV |!^ ^ a n tiv tegula, koji isto tako pripada vrsti ne rjpocl&h tvorevina na latinskom jeziku, ima jo
1 $ 1 znaenje, " (tuile). Na kraju,

17
toga je re koja predstavlja veoma staru i gotovo
jedinstvenu tvorevinu u svom rodu na latinskom
jeziku, a ima i najudaljenije znaenje u odnosu na
glavnu grupu sainjenu od tegere, tegmen, te ozna
ava odreenu vrstu odee.
Na latinskom je re captivus zatvorenik"
(prisonnier) u uem znaenju bila pridruivana
recima capere ,,uzeti (prendre), captus uzeto"
(pris), itd. i znaenje rei zarobljenik" (captif)
nije moglo da se izgubi iz vida. Meutim, re cape
re je u odreenoj meri iezla, potom i delimino
preivela u posebnim znaenjima, pa rei koje
zastupaju prehendere izraavaju ideju rei uzeti"
(prendre) u romanskim jezicima. Re captivus je
od tog trenutka bila na milost i nemilost spoljanjih delovanja, te zadobija znaenje bednik, po
dlac" (miserable, mauvais) u italijanskom cattivo,
i na francuskom bednik" (chtif) [pod uticajem
provansalskog chti, sa znaenjem bedno" u veli
kom delu Francuske].
Na nemakom je re schlecht lo" ije je znae
nje bilo jednostavno, prosto" (uni, simple), pod
uticajem schlichten ujediniti, uprostiti, razjasniti"
(unir, aplatir, dbrouiller), imala svog dvojnika u
rei schlicht, i schlicht je, poto je bio pridruen
schlichten, zadrao staro znaenje, dok je schlecht,
postavi izdvojen pridev, pretrpeo veliktTprom&v
nu. Tako je ein schlechter mann pr^st i obiear^?A
ovek" (un simple homme du commun),:za razlikuj i I
:-'

C -><&/

V, s Vf

18
od ljudi koji su pripadali viem sloju aristokrat
skog drutva osamnaestog veka, s jasnim klasnim
raslojavanjem, bio neko ko se kao schlechter mann
smatrao nebitnim, malim ovekom bez vrednosti,
tako da je re schlecht pratila put koji je ucrtao captivus u romanskim jezicima. Na kraju, naprosto je
preostalo znaenje ,,lo i to znaenje u potpuno
sti se uvrstilo jo s poetka devetnaestog veka.
Maraud maor/odvratan tip, mukarina"
(matou), re francuskog nareja dala je glagol
marauder praviti se vaan/maorina (faire le
matou). U Beriju1() gde re maraud ieza
va, izvedeni glagol marauder koji je najpre znaio
buno/neartikulisano mjaukati primenjivan
je na veoma neprijatno plakanje uz urlikanje"
(pleurer avec brait et dune manire dsagrable),
s namerom nipodatavanja i prezira. Knjievni
francuski, u kome maraud nikada nije ni posto
jao, pozajmio je, uz posebnu nijansu, marauder
u znaenju glagola ,,krasti (voler). Nijedan od
ova dva znaenja ne bi imali takav tok razvoja u
govornom jeziku da je maraud ,,maor i dalje
postojao.2
1 Beri je francuska istorijska provincija u doba Ansjen
reima. Glavni grand bio je Bur (Bourges). Celokupna administrativna struktura provincije u potpunosti
nestaje nakon Francuske revolucije. Prev.
2 O detaljima videti, Lazar Senan (Lazare Sainean),
La cration mtaphorique en franais et en roman I,
Halle, 1905, str. 73-84.

19
Nebrojeni su primeri ove vrste.
Ali bilo da se radi o diskontinuiranom prenosu
jezika ili o izolovanju pojedinih rei, razmatrani
jeziki uslovi su, na neki nain, iskljuivo nega
tivni. Oni stvaraju jeziku mogunost promene
znaenja, ali su nedovoljni da bi se na osnovu njih
i odredila promena znaenja. Oni su, kao takvi,
neophodni ali ne i dovoljni uslovi, te preostaje sa
mo da predoimo delatne uzroke ovih novina.
Opti razlozi koji bi mogli posluiti u objanje
nju promena znaenja izgleda se mogu podvesti
pod tri velika meusobno nesvodiva razloga, tri
tipa sainjena na osnovu tri razliite vrste delovanja: njihov rezultat je u tri sluaja promena znae
nja, te je stoga lingvista i u mogunosti da ih grupie. I poto su ta tri procesa razliita na poseban
nain, te u stvari nemaju nita zajedniko izuzev
rezultata, potrebno je posebno ih razmatrati.
Nekoliko promena, u suenijem broju u od
nosu na ostatak, postupaju na osnovu isto lin
gvistikih uslova, one proistiu iz strukture
odreenih reenica gde odreena re zadobija po
sebnu ulogu. Na taj nain, u odrenim, upitnim
ili uslovnim reenicama, neodreena re poput
homme ,,ovek ili chose stvar", esto zadobija
potpuno neodreeno vrednosno znaenje. Kao
to smo to ve generalno primetili, rei ne bude
namerno odreenu sliku predmeta na koje se i
odnose. U obrtima ove vrste, koji su ve sami po

20
sebi nejasni, a posle estog ponavljanja jo neizraajniji, nijedna slika se ne evocira u svesti, kako
kod onoga ko govori tako ni kod onoga ko slua.
Moderna aramejska re marth ,,ovek (homme),
u reenici kakva je marth tch ga niko nije ovde
(nema nikoga) (nul homme nest ici, il ny a per
sonne) ili marth egaw neko je doao?" (un hom
me est venu?) ,,da li je neko doao? (quelquun
est-il venu?), ve ima istu i jednostavnu neodre
enu vrednost. Re manna ,,ovek (homme) na
isti nain se upotrebljava i u tekstovima pisanim
goticom, u najstarijim praenim germanskim tek
stovima. Re ,,ovek u takvoj proceduri, dakle,
zadobija neodreenu vrednost, te su i francuski
on,' nastavak latinskog homo, isto tako, nemaki
i engleski man (koji odgovara gotikom manna),
zadobili na taj nain svoje specifino znaenje. La
tinska re alter oznaavala je ,,drugoga (autre),
kada se radi o dva predmeta, onog koji je drugi,
u odnosu na prvog" (second, lun des deux). Ali
u odrenoj reenici, alter se sutinski u znaenju
ne razlikuje od alius drugi u odnosu na vie od
dvoje/dvojice (autre par rapport plus de deux).
Ovidijeva reenica, neque enim spes altra restt
mogla bi se prevesti kako nam volja: ne postoji
druga nada (il ny a pas un second espoir), ili nema
1 Poto u srpskom jeziku nema odgovarajue zamenice, on prevodimo na vie naina: neko, jedan, ovek,
ljudi. Postoji mogunost da se mestimice upotrebi
povratni glagol ili da se on i ne prevede. Prev.

21
druge nade (il ny a pas dautre espoir), i da se pri
tom temeljno ne promeni znaenje. Re alter je u
ovakvoj vrsti reenica preuzela vrednost rei alius, ta vrednost je potom prenesena u sve druge
reenice u romanskim jezicima, i isputajui iz
vida alius kako bi izraavali znaenje drugog11,
sauvalo se samo alter. Nadalje, gubljenjem kom
parativa i superlativa, izgubila se i navika suprot
stavljanja dva predmeta putem poreenja - kao
na primer ualidior manuum najjaa izmeu dve
ruke (la plus forte des deux mains) - ili poree
nja vie njih - ualidissimus uirorum najjai meu
ljudima" (le plus fort des hommes). Na isti nain,
pod uticajem odrene rece ne, francuske rei pas,
rien, personne u odrenim reenicama zadobile su
odrenu vrednost, do te mere da je u dananjem
francuskom reca ne izlina, te su pas, rien, per
sonne sami po sebi odreni u govornom i svako
dnevnom jeziku. Latinska re magis vie, povie,
znatno vie (plus, de plus, bien plus) na poetku
reenice, kao to je to ve sluaj na latinskom je
ziku, proizvodi uinak veze izmeu reenica, te
na francuskom postaje mais nego, ali, tavie".
Kao to vidimo, svi ovi isto lingvistiki procesi
manje dovode do promene znaenja nego to do
vode do pretvaranja rei u doslovnom smislu u
prosta gramatika sredstva, u elemente pomou
kojih se sainjavaju i konstruiu reenice. Re je
o neposrednoj posledici same prirode procesa
o kojem se radi.

22
Nasuprot tome, gramatike kategorije pone
kad slue da transformiu znaenje jedne rei:
latinska re homo sluila je da oznai ,,oveka
(lhomme) kao ljudsko bie, bez obzira na polno
odreenje, iako je re homo u gramatici mukog
roda, koji se, kada predstavlja stalnu vrednost,
pripisuje mukom polu. Romanski zastupnik bio
je naveden da rei homo pripie znaenje ljud
skog bia (tre humain) oznaivi nekoga ko je
ovek mukog pola (homme de sexe masculin),
te je rei uir, koja je imala to znaenje u starolatinskom jeziku, naprosto odstranjena iz upotrebe.
Isti koren u grkom, gradi aorist sa znaenjem
,,videvi (voir) iSeiv, i perfekt koji znai ,,znam
(je sais), oiScc. Ova dva znaenja su stara i prona
lazimo ih, prvi u latinskom uidere itd., i drugi u
sanskrtu veda ,,znam (je sais), u gotskom wait
(na nemakom weiss) itd., dok se u slovenskim
jezicima takoe primeuje razlika izmeu vidti
(voir) i vdti (savoir). U svim primerima je jasno
da aorist oznaava prosto i jasno delovanje koje je
mogue pripisati prostom ulu ,,vida (voir), dok
u prolom vremenu, koje oznaava rezultat nekog
prethodnog ina, tom delovanju odgovara znae
nje rei znanje".
Ovi sluajevi u kojima je sutinski agent pro
mene gramatika forma, pripadaju retkoj vrsti
promena jer su i gramatike kategorije koje odgo
varaju objektivnoj stvarnosti malobrojne, te se sto
ga uslovi ostvarivanja takvih procesa retko sreu.

23
Meutim, gramatiki oblik rei posvuda je jedan
od elemenata od kojih zavisi promena ili odrava
nje odreenog znaenja.
U drugoj vrsti promena znaenja radi se o sa
moj promeni stvari koje su izraene u recima.
Francuske rei pre i were predstavljaju tane na
stavljae indoevropskih rei koje su oznaavale
(pre) i ,,majku (mre), pa ipak francuske
rei ne asociraju iste predstave kao i odgovarajue
indoevropske rei. Znatno vie nego to su bile
usmerene na fizioloke odnose oinstva i mate
rinstva, ove indoevropske rei oznaavale su od
reene drutvene odnose koji postoje u latinskom
jeziku kao genitor roditelj11 i genetrix roditeljka. Ali poto se drutvena struktura promenila,
i poto su patrijarhalne indoevropske porodice
iezle, rei kao to su otac i majka izraavaju
pre svega fiziko oinstvo i materinstvo i mi smo
onda dovedeni do toga da rei ,,otac i ,,majka
primenjujemo i na ivotinje. U francuskom narod
skom jeziku, ,,otac je mujak" (mle) i ,,majka
je enka (femelle), i to znaenje je do te mere
razvijeno da postoje francuska nareja (le patois1)
u kojima lokalni oblici ,,otac i ,,majka naprosto
oznaavaju mujaka11i ,,enku kod ivotinja, te
1 Le patois, pejorativan naziv za sve manjinske jezike u
Belgiji, Francuskoj, Italiji ili vajcarskoj. Radi se o ro
manskim jezicima koji potiu iz lang doj (langue dol),
okcitanskog (occitan) i frankoprovansalskog (francoprovenal) ili galo-italskog (gallo-italique). Prev.

24
se pribegava francuskim obinim oblicima - koji
deluju elegantnije i vie potuju roditelje - kako
bi se oznaili doslovno ,,otac i ,,majka. U starim
indoevropskim jezicima, za rei koje odgovaraju
latinskim pater i mater nije bila prihvatljiva takva
upotreba jer su one oznaavale drutvenu situa
ciju, poloaj, i imale su religioznu vrednost, oi
glednu u imenu Jupitera (starolatinski dyeu-pater,
nebeski otac, ,,Pre-Ciel).
Jedan drugi primer ukazuje do kakvih udnih
promena moe da doe ako se stvari izmene. Ka
zna na koju su u odreenom istorijskom trenutku
osuivani francuski prestupnici, sastojala se u sla
nju osuenika da veslaju na kraljevskim galijama
(on les envoyer ramer sur les galres du roi). Izraz
slati na galije" (envoyer aux galres), znai, bio
je nain da se izrazi osuda za teko zlodelo. Kasni
je u istoriji, vesla su prestala da se upotrebljavaju
na brodovima i kriminalce su slali u zatvore na
zemlji. Izraz slati na galije" (envoyer aux galres)
je preostao, a galijot (galrien) je i dalje bio ro
bija osuen na izdravanje kazne u nekoj vrsti
zatvora. Ovaj pojam polako nestaje, ali u skladu
s tim koliko se upotrebljava, njegova vrednost je
svedena samo na robijaa".
Ove vrste promena stalno se tiu gotovo svih
rei, mada ih mi primeujemo samo ukoliko su
upadljive ili udne: tako z papir (papier od latin
skog ) kaemo pare krpe, dok je metalno

25
pero zamenilo guje pero, a da se imenica nije
promenila, i tako redom, promene stvari se samo
u ogranienom broju sluajeva prevode u promenjene rei poto rei asociraju veoma sloene pred
stave koje sa svoje strane lako asociraju predstave
iz neke prethodne generacije kada su rei imale
zajednika obeleja. Te tako i varijacija znaenja
velikog broja rei, odnosno, u sutini, varijacija
pojmova kojima se pridruuju odreena imena,
prevodi najdublje drutvene promene: celokupna
istorija grkog drutva se neposredno prelama u
kontrastu izmeu saborca u ratu (compagnon de
guerre) i morskih pustolova homerovskog perio
da (expdition maritime) izmeu rcupoc; i atinske ili aleksandrijske nalonice tapa.
Ovoj kategoriji trebalo bi pribliiti i promene
koje se deavaju onda kada jedna re treba da zameni neku drugu re obeleenu nekim ,,tabuom
ili, to i samo po sebi predstavlja blisku vrstu pro
mene, re koja je uklonjena iz upotrebe iz nekog
razloga podobnosti: ukoliko se imenice koje se
pripisuju prostitutki izbegavaju, dovedeni smo
do toga da re prostitutka asociramo s imenicom
koja obeleava udatu enu, te tako su cura (garce),
potom i devojka (fille) bile, jedna za drugom, ime
nice koje su se pridavale javnoj devojci. Postoji da
kle primena imena na predmet koji ne predstavlja
njegovo lino ime, ali koje mu se pripisuje na go
tovo istovetan nain, po kojem je guje zarezano

26
pero, upotrebljavano znatno ranije, u imenu pero
(plume) s metalnim vrhom, zamenjeno. Poetni
razlog je ovde drutvene prirode, ali taj drutveni
razlog deluje gotovo istovetno kao i promena u
stvarnosti koju to ime obeleava.
Jedna ista re menja znaenje u zavisnosti od
mesta, te tako indoevropska re *prtu-, koja obe
leava mesto preko koga moe da se pre[o]e
(lendroit par o on peut passer), znai, od sluaja
do sluaja, most (un pont), vrata (une porte), prelaz (un gu), i sva tri znaenja su prisutna u staroiranskom jeziku Avesta.1Igrom sluaja, u lokal
nim okvirima latinski jezik je sauvao re portus
samo u znaenju luke (port), dok je susedna re
porta preuzela znaenje ,,vrata (porte), galsko ri
tu- iz Ritu-magus- granino polje, granini rit
(champ du gu), starogalsko rit i anglosaksonsko
ford, te staro visokonemako furt (predstavljaju
sve jednu te istu re), sauvali su samo vrednost
,,prelaza (gu).
1 Avesta (avesta) predstavlja korpus svetih tekstova mazdaizma i Zaratustrin sveteniki kd. Najstariji delovi, Gate, pisani su avestikim jezikom i pismom koji
su arhaini poput sanskrtske Rg Vede. Prvobitni tekst
sastojao se od dvadeset i jedne knjige ili gate, odno
sno himne, koje su istovremeno i rasprave i poeme.
Nama je poznata samo etvrtina, to ak ini oko hi
ljadu stranica tekstova. Sve druge knjige unitene su
tokom osvajanja Aleksandra Velikog, kada je spalje
na biblioteka u Persepolisu, i u vreme arapsko-musli
manskih osvajanja u sedmom veku. Prev.

27
Razvoji znaenja oslikavaju drutvenu i doma
insku organizaciju. Interesantno je videti kako
re koja oznaava napolje" proizlazi iz imenice
vrata (porte), jer na latinskom je to foras i forts,
na grkom: 0pa^e, Spctai, 0pr|(pi, na aramejskom: durs, na persijskom: dar, to koincidira sa
injenicom da se napolju1(dehors) istovremeno
kae na polju (aux champs), ili drugim recima
van kue (hors de la maison), na irskom immag ,,foras i immaig ,,foris, pored mag ,,polje,
na bretonskom ermaz, na galskom i maes pored
maz, maes polje", na litvanskom laukan, lauke,
pored lauikas polje" i na aramejskom artakhs
pored art polje". To su izrazi koji se upotreblja
vaju u bilo kojoj velikoj porodici koja, par excel
lence, predstavlja drutveno jedinstvo. Nasuprot
svemu to je bilo napolju, doslovno na polju,
koristila se re za ograeno porodino dobro,
kao to je na primer, slovenski dvor. Re kao,
na primer, latinska sponsa obeana" (promise)
preuzima re ,,verenice (fiance), te se tako u ne
kim romanskim jezicima javlja supruga (pouse)
zato to je latinski glagol spondeo obeavam"
(je promets) obiajni pojam koji izgovara otac u
trenutku kad odgovara potvrdno onome ko je
traio ruku njegove erke.
Sve to prirodno pretpostavlja uspostavljanje
nekog poretka razloga to predstavlja glavni
predmet ove studije, odnosno preraspodelu ljudi

28
koji govore istim jezikom na razliite grupe:
nesumnjivo je da upravo iz heterogenosti meu
ljudima koji govore istim jezikom proistie naj
vei broj promena znaenja, kao i to da sve one
nisu objanjene iskljuivo prethodno navedenim
razlozima.

III

Autori koji su pisali o semantici esto su uka


zivali na podelu ljudi na razliite klase na osnovu
znaenja rei. Breal je to inio s velikom tanou:
to je odreena civilizacija raznovrsnija i boga
tija, to se vie raslojavaju razliite grupe ljudi u
zanimanjima, delovanjima i interesima koji sai
njavaju ivot zajednice. Stanje duha i usmerenost
aktivnosti nisu isti kod svetenika, vojnika, politi
ara ili poljoprivrednika. Iako su oni svi nasledili
jedan te isti jezik, u svakoj od tih grupa rei zadobijaju specifinu nijansu koja se ustaljuje i kojoj
se onda svako od njih priklanja... U rei operacija
(opration), ukoliko je izgovori hirurg, mi vidimo
jednog pacijenta, ranu i instrumente kojima se see i oblikuje; pretpostavivi da vojnik izgovara tu
re, mi mislimo na raspored vojske na bojnom po
lju; ukoliko je izgovara ekonomista, razumeemo
da se radi o kretanjima kapitala i novanih vrednosti; jedan nastavnik matematike bi nas naveo da
mislimo da su u pitanju sabiranje ili oduzimanje.1
1

Breal je mogao da doda, pored ve pomenutih pri


mera, da se u skladitu vina u Bersiju (Bercy), pod
operacijom podrazumeva meavina vina, i da gotovo
svi znaju da se vinskom operacijom" naziva meanje

30
Svaka nauka, svaka umetnost, svako zanimanje,
gradi terminologiju koja svojim peatom ostavlja
utisak na rei iz zajednikog jezika." Sline tvrd
nje1 emo pronai i u Seanjima jezikog drutva,
Indogermanskim studijama, Izvetajim abeke aka
demije u radu gospodina uharta (Schuchardt) o
glagolu nai (trouver), kao i u Etimolokim m eto
dam a. U svom spisu2 posveenom Adolfu Musafiji (Adolf Mussafia), uhart pie: Iako poreklo
svih (odnosi se na rei koje oznaavaju zadatak,
obavezu, moranje [nem. Miissen] u italijanskom
nareju) nije razjanjeno, izgleda da se u tim re
cima najpre ogledaju drutvene razlike. Zadatak
roba nije isti kao i zadatak gospodara. Na ustima
roba e tako lako biti mihi ministerium est kao to
e na ustima gospodara biti mihi c a l e f 3.
Temeljna je injenica da se jedna re, koja u
zajednikom jeziku jedne zajednice ima proireno
razliitih vina. M. Bral, Essai de sm antique, prvo
izdanje, str. 285 i dalje; videti pre svega poglavlja
Polysmie", str. 143 i dalje i Dun cas particulier de
polysmie", str. 151 i dalje.
1

L. Duvau, M m oires de la Socit linguistique, XIII,


str. 234 i dalje; M. Meringer, Indogerm anische Forschungen, XVIII (232); M. Schuchardt, Sitzungenberichte,
phil. hist. cl., vol. CXLI (1899); Rocques, Mthode
tymologiques", Journal des savants, avgust 1905.

uhart ne navodi naslov knjige. Graz, 1905.

Radi se o idiomatskim izrazima: mihi ministerium est,


zadatak mi je; m ihi calet, u interesu mi je ili: odgovara
mi. Prev.

31
znaenje, primenjuje u uim grupama unutar te
zajednice na predmete koji su ue odreeni, kao
to postoje i suprotni sluajevi. Gospodin Meringer (Meringer) to dobro kae u Indogerm anskim
studijam a, jedna re proiruje svoje znaenje
kada prelazi iz ireg kruga u ui krug svoje primene; ona ga isto tako suava kada prelazi iz
ueg kruga u onaj iri. Primer rei operacija
(opration) u dovoljnoj meri odreuje naelo pa
bi bilo izlino dodavati tome jo neto; dovoljan
je primer koji proistie iz tekueg iskustva. Svaka
grupa ljudi na specifian nain upotrebljava opte izvore jezika.
Grupe u kojima se znaenje rei precizira na taj
nain nisu samo profesionalne grupe; svaki skup
pojedinaca, koji, s bilo koje take gledita, gradi
specifine odnose unutar jednog drutva, na isti
nain raspolae posebnim pojmovima i podvrga
va se posebnim konvencijama male grupe koju
sainjava, bilo na prelazni ili stalni nain. Zato to
je znaenje jedne rei odreeno zbirom pojmova
kojima se pridruuje ta re, i asocijacije se narav
no razlikuju u zavisnosti od grupe u kojoj se ta re
upotrebljava. Renik ena nije isti kao i renik mu
karaca: re obui (habiller) na francuskom jeziku
ima razliitu vrednost kada je upotrebljavaju ene
ili mukarci jer se ona odnosi na aktivnost ija su
obeleja i znaaj razliiti kod jednih i kod drugih.
U zavisnosti od okolnosti, ene se napolju razliito

32
izraavaju od mukaraca. Postoji, na primer, srp
sko nareje gde ene izbegavaju da pominju ime
nicu kurjak koju upotrebljavaju mukarci jer ova
re istovremeno oznaava i ,,penis, te onda ene
pribegavaju eufemizmima. Na razliite naine se
upotrebljava odreena terminologija u kasarni,
u grupi studenata, u nekoj sportskoj grupi. Vano
je napomenuti da razliiti pojedinci, istovremeno
ili sukcesivno, mogu biti i pripadnici razliitih
grupa o kojima govorimo, tako da oni u istom tre
nutku ili u razliitim trenucima svog ivota trpe
razliite uticaje.
Ljudi koji se bave jednom istom delatnou
odreuju veliki broj predmeta i pojmova za koje
u obinom jeziku ne postoje imena jer se u svakodnevici ljudi time ne bave.
Do velikog broja tih odreenja dolo je tako
to su se predmetima pripisivala imena drugih
predmeta koji, u veoj ili manjoj meri, lie na
njih. Tako se pod imenom koza (chvre) opisu
je maina koja slui za noenje. Na engleskom,
m aka (cat) je kuka koja slui da se zakai sidro
(asocirajui maije kande) itd. Time se belee
samo nejasne analogije i, vrlo esto, umesto da
se koristimo samom tom reju, pribegavamo
izvedenicama: podupira ili kobilica (cheva
let) sasvim je neto drugo u odnosu na konja
(cheval), ,,ruka (manette) nije isto to i ruka

33
(main). Ovaj postupak u ruskom jeziku je neto
poput pravila, tako da je ,,nosik deo ajnika ali
ne i nos (nez).1
Bilo kakva da je priroda razmatrane grupe,
u njoj se menja znaenje rei ne samo usled spe
cifinih okolnosti koje ga odreuje, kao to je to
bio sluaj na primeru rei operacija", ve i stoga
to se radi o grupama koje su manje ili vie izolovane, zatvorenije ili otvorenije, manje ili vie
autonomne u odnosu na ostale delove zajednice.
U reniku se varijacija neke rei ne ograniava
samo na ono to zahteva priroda same grupe.
Ona se uveava s namerom da prati nastojanje
svake grupe da spolja obznani svoju nezavisnost
i originalnost. Dok opta zajednica svojim delovanjem tei da uniformie jezik kroz izgovor ili
gramatiku, delovanje specifinih grupa nastoji
da ga uini raznovrsnijim, ako izgovor ili grama
tika primetno ostaju isti, bar je u reniku vidljiv
uticaj pojedinca. Postoje dva suprotna nastojanja
koja su neposredno oigledna kako u karakteru
opteg jezika tako i u specifinim ulogama poseb
nih jezika.
Jezici posebnih grupa tako postaju ,,argo, a sa
mi ovi argoi ponekad su sainjeni od vetakih je
zika putem sistematskih promena (alteracija), kao
to u Francuskoj postoji argon mesara poznat
1

Videti Boyer i Spranski, M anuel de russe, str. 113,


fusnota 4.

34
kao loucherbme'V ali ono to jasno ukazuje da
je re o prirodnoj injenici jeste to da tu pojavu
moemo primetiti u sasvim razliitim jezicima.
Istom metodom, gospodin eron (Cheron) opisu
je, u vijetnamskoj oblasti Tonkin, argoe trgovaca
svinjama, trgovaca itom, sampanijera,2 ulinih
prodavaa itd., koji predstavljaju iskrivljene promene vijetnamskog jezika.3
Nastojanje kojim se tei inovacijama u znae
nju u specifinim jezicima olakano je, uostalom,
zahvaljujui veem broju okolnosti. U jednoj ogra
nienoj grupi, esto se radi o jednom te istom,
asocijacije ideja su esto sline kod razliitih
pojedinaca, one se podrazumevaju i ne postoji
potreba da se preciziraju. S druge strane, ono to
je strancu, nepripadniku te grupe, nejasno, od tre
nutka kada odreeni naini izraavanja zaponu
da se upotrebljavaju u grupi i kada se steknu uslovi za to, sasvim je jasno lanovima te grupe.
1

Poetni samoglasnik svake rei zamenjen je glasom /


dok se na kraju rei dodaje odreeni sufiks. Ukoliko
re poinje glasom l, onda je prvi sledei samoglasnik
zamenjen glasom / i premeten na kraj rei kojoj se
dodaje sufiks me. Tako boucher (mesar) postaje \oucherb+ m e. Na srpskom bismo doslovno mogli da pre
vedemo ,,/esarmem ili da ga prenesemo u atrovaki
govor,,,sarme. Prev.

Sampanijer, vijetnamski niski brod koji slui za prenos robe. Prev.

Videti Bulletin de lEcole fran aise d Extrme-Orient,


V, str. 47 i dalje.

35
Na taj nain se objanjava i specifina osobenost promene znaenja u argou, na koju su ukaza
li gospodin vob (Schwob) i gospodin Gijes (Guieysse),1 nazvavi je sinonimnom izvedenicom
(drivation synonymique). Ukoliko jedna re A
istovremeno ima dva znaenje, jedno znaenje
u optem jeziku i drugo y u argou, svi priblini
sinonimi rei A opteg jezika u znaenju bie u
argou prihvaeni sa znaenjem rei y iz argoa. Re
glancati (polir), na primer, u argou se upotreblja
va u znaenju krasti (voler), a susree se ve kod
Vijona, tako da bismo mogli da koristimo i izraze
kao to su, istiti do usijanja (fourbir), uglaati
(brunir), maznuti (sorniller), oistiti (nettoyer).
Ukoliko tui (battre) u argou znai jedan jedini
put prevariti" (tromper), isto znaenje bi se onda
moglo pripisati i glagolu udarati (taper), igosati,
opeljeiti (estamper), i tako dalje. Nastojanje da se
u vulgarnosti ostane nerazumljiv proizlazi u znat
noj meri i od postupka razvijanja samog argoa
iako se to naelo ne podrazumeva u uskom smi
slu njegove upotrebe. Taj postupak pronalazimo,
u veoj ili manjoj meri, u svim jezicima specifi
nih grupa, na primer u grupi gde postoji navika
1

Cf., Schwob, Guieysse, M moires de la Socit de lingu


istique, VII, str. 33 i dalje. U Le poilu tel qu il se parle,
Paris, 1919, gospodin G. Eno (Esnault) pruio je veli
ki broj dobro analiziranih primera ovog postupka koji
ukazuje i na druge semantike injenice drutvenog
porekla.

36
upotrebe priloga kao to je uasno (terriblement),
da bi se izrazilo ono to se obinim jezikom ozna
ava kao veoma (trs), te smo tako navedeni da
upotrebljavamo u raznim prilikama sve pribline
sinonime kao to su strahovito (effroyablement),
strano (redoutablement), ili njima sline glagol
ske priloge. Nema sumnje da otuda vuku svoje po
reklo i neke sline sinonimije ove vrste, kao to su,
na primer, odreni oblici na francuskom jeziku,
pas, point, mie. Od trenutka kada je jedna od ovih
rei preuzela iskljuivo odrenu vrednost, ona je
odstranila sve ostale. Poto je reca mie potpuno
izala iz upotrebe, dok se point vie ne upotreblja
va u govornom jeziku, preostala je samo pas, koja
vie nije odrednica negacije ve je postala uobi
ajena negacija u govornom francuskom jeziku.
Sline promene znaenja rei putem sinonimije
mogu se objasniti samo u zatvorenim grupacija
ma rei. Otpor u odnosu na jezike novine, koji je
normalna stvar u celini za svaku drutvenu grupu,
potpuno je uniten u maloj grupi kada, postajui
sve specifiniji u odnosu na celinu, pojedinac sve
ini kako bi pokazao svoju solidarnost u odnosu
na usku grupu kojoj pripada.
Jedan od razloga zbog kojeg su pojedinane
grupe posebno sklone menjanju svog renika po
iva i u tome to elementi koji grade svaku grupu
vrlo esto nisu homogeni s lingvistike take gle
dita te su, tavie, podreeni stranim uticajima.

37
U stvari, grupacije koje se oblikuju unutar jednog
drutva, i to naroito profesionalne grupacije, sa
stavljene su od ljudi koji ne potiu iz istog podne
blja niti iz iste oblasti, to znai da ni njihov jezik
nije identian, te samo po sebi, i ne pozivajui se
na uticaj bilo kog od lokalnih jezika, ovo odsustvo
homogenosti, koje oigledno jeste jedan od razlo
ga nestabilnosti i neizvesnosti - iako to do sada ni
je dovoljno isticano - predstavlja jedan od glavnih
razloga, ako ne i glavni razlog jezikih promena,
poev od promena u izgovoru i u gramatici, spon
tanih promena u formi pozajmica koje dovode
i do promena u reniku.
tavie, strani elementi nastoje da u jezik
grupe unesu oblike svojstvene svom jeziku, te
tako jezik nemakih studenata obuhvata rei
koje imaju veoma razliito dijalekatsko poreklo.
U svojoj studiji Studentensprache (65), gospodin
Kluge (Kluge) navodi mnogobrojne primere:
donjonemaki gnote u visokonemakom ima
oblikgenosse drugar" (compagnon). Gospodin
Horn (Horn) daje istu vrstu primedbe u svojoj
studiji Soldatensprache (9) koja se odnosi na je
zik nemakih vojnika. Uticaj stranih elemenata
esto se manifestuje u prevodima. Tako je u spe
cifinom jeziku prvih hriana, ,,staro (ancien)
koji je bio svetenik (prtre), obeleavan sa rei
;. Kod hriana latinskog jezika,
gde postoje izmeani mnogobrojni helenski ili

38
helenizovani elementi, re je sauvana nepromenjena, govorilo se presbiter, i u francuskom je
re ouvana u obliku svetenik (prtre) kao i u
starofrancuskom prouvoire.
Razumeli smo da je mogue prihvatiti i neki
drugi postupak i da umesto da upotrebljavamo
stranu re, mi je prevodimo, kao to je to bio
obiaj na istoku. U Jermeniji, re er1 staro"
(ancien) zadobila je tako znaenje rei svetenik,
isto se desilo i u gruzijskom, gde svetenik takoe
ima znaenje ,,staro. Mogue je ak, to se dakle
svodi na isto, domau re zameniti onom koja
ima strano znaenje. To je sluaj s anglosakson
skom reju eorl slobodan ovek [koji ide u rat],
plemi" (homme libre [qui va la guerre], noble)
koja pod Knutom (Knut) zadobija znaenje nor
dijske rei jari vicekralj, guverner provincije"
(vice-roi, gouverneur de province) jer je onaj koji
ju je izgovarao smatrao identinom s engleskom
reju. Pod normanskom dominacijom, ista re
eorl sluila je kao ekvivalent francuskoj rei g ro f
(comte), te je ta vrednost earl u engleskom jeziku
sauvana i dan-danas.
Iz ovog dvostrukog postupka pozajmice i prevoda stranih pojmova proistie da vokabulari po
sebnih grupa, koji su u vezi sa slinim grupama
i u drugim zemljama gde se govore drugi jezici,
1

Fonetski, ova vokabula podsea na slovensku re rec.


Prev.

39
obino ukazuju na veliki broj slinosti. Vojni renik je, na primer, gotovo isti s jednog kraja Evrope
na drugi.
Ova injenica naroito je vidljiva u grupama
sastavljenim od uenih ljudi ili u organizmima
u kojima nauni element zauzima vano mesto.
Naunici su, baratajui idejama koje ne bi mogle
zadobiti opaajno postojanje ukoliko ne bi bilo
jezika, skloni stvaranju posebnih renika ija se
upotreba brzo iri u dotinim zemljama. I poto
je nauka u velikoj meri meunarodna, posebni
pojmovi koje su izmislili naunici bivaju ili po
novljeni ili prevoeni u najrazliitijim grupama
koje govore obinim jezikom. Jedan od najboljih
primera svakako nam prua sholastika iji je je
zik bio izrazito evropskog karaktera, i Evropa je,
u arolikosti svojih jezika, zahvaljujui velikim delom upravo sholastici, ouvala jedinstven reniki
jedinstveno znaenje rei. Re kao to je latinska
conscientia u jeziku kole zadobila je jasno odre
eno znaenje i naunici su je isto tako koristili
na francuskom jeziku. Neophodnost prevoda
stranih tekstova i elja da se izrazi upravo ista ide
ja uinila je da nemaki naunici, pomou mithwissei, u gotici, gi-wizzani na visokonemakom
(u modernom nemakom gewissen) izraze tu istu
ideju. Tehnike rei ove vrste esto su doslovno
prevoene i nemaju nikakvo znaenje u jeziku
na koji su prenesene. Tako je re za oveka koji

40
pokazuje samilost misericors, u gotici prevedena
doslovno arm a-hairts (na nemakom barm -herzig) i s germanskog na slovenske jezike, kao na
primer na ruski, milo-serdyj.1Re je o isto svetenikim transkripcijama latinskih rei.
Kada su, kao to se to esto deavalo tokom
istorije, vladajui elementi jedne nacije govorili
razliitim jezikom u odnosu na ostale grupe, oni
delovi nacije koji su neposredno teili pripadanju
vladajuem sloju i za koje je bilo neophodno da
vie-manje naue jezik tog sloja, grade vokabular u kome figurira veliki broj pojmova stranog
porekla, ako nita drugo, onda bar pojmova ko
ji doprinose kasti i odnose se na vladajui sloj.
Staru englesku re za vojsku, here, odstranili su
iz govora ljudi koji su okruivali aristokratiju u
Normandiji, a na raun rei francuskog porekla
i host.
Unutar jednog datog jezika, iji je identitet
odreen izgovorom i pre svega gramatikim obli
cima, postoji u stvari onoliko specifinih renika
1

Slian primer prua sintagma gria savesti", koja


nam dolazi preko kentskog srednjoengleskog Ayenbite ofln w yt, ili Allenbite o fln w it, doslovno, udarci ili
ugrizi savesti. Re je o bukvalnom prevodu, rem orse
de conscience, delovanju savesti, iz starofrancuskog
popularnog molitvenika s kraja trinaestog veka, Knji
ge vrlina i grehova {Som m e de Roi). U knjievnosti
dvadesetog veka, ista sintagma je posluila Dejmsu
Dojsu u stvaranju karakternih crta Leopolda Bluma
u Ulisu. Prev.

41
koliko i nezavisnih drutvenih grupa u jednoj za
jednici u kojoj se taj jezik govori, tako da svaka
grupa ima posebna obeleja, ne samo u odnosu
na ono to joj je specifino ve i u odnosu na mno
gobrojne stvari koje su joj zajednike s drugim
lanovima mnogo irih grupa kojima ovi ljudi pri
padaju. Mnogobrojni primeri lako bi mogli da se
umnoavaju, te su naznaene vrste dovoljne kako
bi se ustanovile neke ideje o tome.
Promene znaenja, koje tek to smo ukratko
opisali, ne ostaju zatoene u krugovima u kojima
su nastale. Od trenutka kada izau iz specifinih
grupacija gde figuriraju kao prelazne ili povreme
ne pojave, pojedinci ne mogu da pobegnu (da
izbegnu) od navika koje su stekli dok su pripadali
tim grupama, ak i kad se radi o pripadnicima raz
liitih grupa. Oni ostaju skloni da upotrebljavaju
rei sa znaenjem koje su te rei stekle u odreenoj
grupi. S druge strane, ukoliko se radi o grupama
koje imaju odreen znaaj, recimo plemikim ili
naunim grupama, pojedinci koji nemaju pristu
pa tim grupama nalaze zadovoljstvo u tome da
reprodukuju (imitiraju) te upotrebe, i to naroito
u reniku. Takve su nemake rei koje su nekad
davno obeleavale gospodara" (chef) ili gospo
da" (seigneur), fr i truhtin, prvi se pojavljuje u
starom visokonemakom samo u ulozi vokativa,
prozivanja, dok se drugi koristi gotovo iskljui
vo da bi obeleio ,,boga (gospoda nebeskog).

42
Zemaljski gospodar, ili gospod, oznaava se na
osnovu kalka (kopije) latinske rei senior. Re
hrro i ta nova re, koju je nemaka aristokratija
pozajmila iz latinske nomenklature, tako je dobro
i u potpunosti zamenila u nemakom jeziku stare
rei, da od devetog veka i staronemaki nastoji
da upotrebljava hrro ak i za Boga, te je danas
jedino preostala re Herr.1To proirenje znaenja
neophodno je u mnogim sluajevima, jer je samo
u posebnim renicima odreen broj novih poj
mova pre svega pronaao taan i odreen izraz.
Specifina znaenja do kojih je dolo u uskim
grupacijama imala su u velikom broju sluajeva
priliku da preu u opti jezik, to zbog mode to
iz nude. Nailazimo tu na istinske pozajm ice (em
prunts) unutar jednog te istog jezika.
Vano je ovde odrediti ta se u lingvistici podrazumeva pod [jezikom] pozajmicom .
Recimo da je mogue razmatrati jezik na osnovu
dva sukcesivna momenta u njegovom razvoju.
Renik drugog razmatranog perioda sainjen je iz
dva dela, iz jednog koji nastavlja renik prvog dela,
ili koji je sastavljen neposredno pomou elemena
ta iz sastava tog renika, i iz drugog, koji proistie
iz stranih jezika (iz iste porodice ili iz razliitih
porodica jezika). Ukoliko bi se desilo da je jedna
1

Videti Erisman (Ehrismann), Zeitschrift'fiir deutsche


Wortforschung, VII, str. 173 i dalje.

43
re sastavljena iz svakojakih delova, do toga bi,
izgleda, dolo samo iznimno i injenice ove vrste
jedva da bi se razmatrale.
Uzmimo za primer latinski jezik iz perioda
rimskih osvajanja Galije i francuski jezik (odno
sno jezik koji se govorio u Parizu) na poetku dva
desetog veka. Postoje rei kao to su otac (pre),
pas (chien), mleko (lait) itd., koje se naprosto na
stavljaju na latinske rei. Postoje potom rei kao
to su utapanje" (noyade) ili veanje" (pendai
son) koje su nastale na francuskom tlu pomou
elemenata latinskog porekla, kao to postoje i one
druge koje su se pojavile u razliitim vremenskim
periodima: svetenik" (prtre) je re koja je ula
u upotrebu s grupom hrianskih rei u doba Rim
skog carstva i to u obliku presbyter. Germanska
re rat (guerre) ula je u jezik s grupom osvajaa
koji su bili gospodari zemlje, kao posledica njiho
vih osvajanja. Italijansku re ,,logor (camp), koja
potie iz petnaestog veka, uneli su vojni podanici
koji su ili u pohode u Italiji. Re ,,vek (sicle)
usvojena je i pre desetog veka iz administrativnog
pisanog latinskog koji je nestao iz obinog jezika.
Re opremiti" (quiper) je pojam preuzet iz je
zika normandijskih i pikardijskih moreplovaca.
Re fudbal" (foot-ball) sportski je pojam koji je
nedavno uao u upotrebu iz engleskog jezika. Ali,
u poreenju s latinskim jezikom u doba Cezara, sve
gorepomenute rei takoe predstavljaju i pozajmice

44
jer nijedna ne predstavlja neprekidni nastavak
latinskih rei iz Cezarovog doba niti mogu da se
objasne kroz oblike do kojih je dolo u jeziku bez
prekida izmeu Cezarovog doba i poetka dvade
setog veka. Nije vano da li je re pozajmljena iz
nekog neindoevropskog jezika, kao to je to sluaj
s pomorandom" (orange), ili iz nekog drugog
indoevropskog jezika koji nije latinski, kao to
su ,,svetenik (prtre) ili ,,rat (guerre), ili iz
pisanog latinskog kao u sluaju s recima ,,vek
(sicle), ,,razlog (cause), ili iz romanskog dijalek
ta, za rei ,,logor (camp), ,,drug (camarade), ili ak
govornog francuskog koji je vie-manje blizak pa
rikom izgovoru, kao to je re ,,slama (foin) pre
uzeta iz ruralnog govornog jezika a ija fonetika
otkriva da se ipak ne radi o parikom jeziku. Ni u
jednom od pomenutih sluajeva ne postoji direk
tan i neprekinuti nastavak latinske rei u parikom
jeziku iz Cezarovog doba do poetka dvadesetog
veka, i to bi bio dovoljan razlog kojim se moe
definisati pozajmljivanje rei u razmatranom
istorijskom periodu parikog francuskog jezika.
Dakle, pojam pozajm ice (emprunt) mogao bi biti
definisan samo unutar jednog strogo odreenog
vremenskog perioda i u okvirima jednog strogo
odreenog uzorka populacije.
Ali na osnovu svega navedenog, jedna re
moe imati obeleja i fonetskih i morfolokih, ko
ja prepoznajemo kod rei koja nije pozajmica.

45
Moe se desiti da se neka re odrala neprestano u
jeziku a da je ipak u temelju pozajm ljena re, uko
liko u nekom kraem ili duem periodu nije vie
bila u sastavu obinog jezika i ukoliko je upotre
bljavana samo u posebnim drutvenim grupama.
Ne pominjui i ostale razloge koji su isto tako mo
gli biti uticajni, nesumnjivo je da su latinske rei
ponere (smestiti, ,,placer), cubare (leati tre couch), trahere (izvlaiti ,,tirer), mutare (menjati
changer") koje su opstale samo u ruralnom jezi
ku, zadobile sasvim posebna i tehnika znaenja
i da u modernom francuskom jeziku one znae:
nositi (pondre), leati na jajim a (couver), pom u
sti (traire) mitariti (muer). Ista stvar desila se i
s reju^a ,,cvet (fleur), francuskog nareja iz armeja (Charmey), friburkog vajcarskog kantona,
preslikanoj u francuskoj rei cvet (fleur), ali koja
je nestala u tom znaenju i odrala se u znaenju
pavlaka (crme"), u tehnikom govornom jeziku
tog izrazito mlekarskog regiona.1 Za znaenje e
i ito (couper le bl), Furtije2 (Furetire) belei
da pojedinci govore soyer ili suer u znaenju eti
(scier, ei ito). Radi se o ruralnoj rei koju je
Ton preneo u Pariz, ali koja je isto tako mogla taj
oblik da zadobije i u Parizu. Uzimajui pojam
1

Videti Goa (Gauchat), Lunit phonetique, in Aus


romanischen Sprachen, Festschrift-Morf, str. 191.

Prema navodima koji su preuzeti iz odrednice eti


scier" iz Dictionnaire gnral, Hacfelda (Hatzfeld),
Darmestetera (Darmesteter) i Tome (Thomas).

46
u tanom i strogom znaenju koje bi bilo u samom
duhu definicije, francuske rei nositi (pondre) i le
ati na jajim a (couver), isto tako su pozajmljenice,
iako moda nikad nisu ni prestajale da se koriste
u Parizu i iako su oduvek imale fonetska i morfo
loka obeleja francuskih rei. Gospoda ilijeron
(Gilliron) i Monan (Mongin), u svojoj studiji iz
lingvistike geografije, ei u rimskoj Galiji (Scier
dans la Gaule), postavili su osnovno naelo da su
mnoge rei, neprepoznatljive u svojoj fonetskoj
formi kao pozajmljenice, u stvari pozajmljene iz
susednih govornih jezika i da mogu kao takve da
se prepoznaju na osnovu nekih naznaka. Te tako
re ei (scier), koja se nastavlja na latinsku secure
,,rezati ne predstavlja, po ovim autorima nita
drugo negoli sasvim posebnu ruralnu upotrebu
rei secare, doslovno ei ito nazubljenim sr
pom" (couper le bl), te ona predstavlja primer
koji je potrebno pridruiti recima pondr, cou
ver i tako dalje.
Nasuprot tome, naelno govorei, pozajmice
nisu este u obinom jeziku. Rei se pozajmljuju
u posebnim grupacijama i moe lako da se primeti u svakom od navedenih primera kojoj gru
paciji pripada odreena pozajmljenica. Vojniko
okruenje, trgovci i svetenstvo uinili su da su
germanski jezici preuzeli iz latinskog veliki broj
rei asimilovanih jo u davna vremena. Na isti na
in, u vojnikom okruenju i preko svetenstva,

47
i slovenski jezici su, od davnina, primili rei
iz latinskog i iz germanskih jezika. U dananje
vreme, pre svega u svetu sporta, pozajmljuju se
engleske rei, dok vojni svet pozajmljuje rei iz
nemakog jezika.1
Pozajmica rei je, od svih lingvistikih inje
nica vezanih za renik, nesumnjivo meu najva
nijima, i to pre svega zato to su njeni uzroci
drutveni, te poto su ovde drutveni uzroci oi
gledni, a njihovo delovanje neposredno, dok je za
neke druge lingvistike injenice ono nejasnije i
u manjoj meri direktno, usudiemo se da kvalifikujemo morfoloke pozajmice kao injenice ve
zane za socijalnu lingvistiku suprotstavljajui im
spontane razvoje koji su sporadini.2 Nema mesta
diskusiji o tom predlogu ovde jer e se na osnovu
izloenog lako pokazati njegova netanost.
Odredivi na taj nain prirodu i znaaj pozaj
mice, moemo utvrditi naelo pozajmljivanja
izmeu zajednikog i posebnih jezika. Renik
jednog jezika, kao to je francuski, u velikoj meri
je sastavljen od pozajmljenih rei. Jedini izuzetak
predstavljaju opti pojmovi zajednikog jezika,
1

Podseamo da je re o 1905. godini, kada je tekst obja


vljen u asopisu koji ureuje Emil Dirkem, Socioloka
godina. Prev.

Rede (Wrede), Archiv f r das Studium fp '


Sprachen, CXI, str. 33.

te ? ?

48
te zato lingvisti na ovom malom broju rei zasniva
ju svoje teorije koje se odnose na istoriju jezika.
Ukoliko opti jezik pozajmljuje rei samo da
bi izrazio pojmove vezane za te rei u posebnim
jezicima iz kojih su te rei potekle, tu onda ne bi
imalo nita vie da se kae. One bi opstajale u vie
ili manje ostranjenom stanju kao tehniki pojmo
vi i bile bi u zajednikom jeziku samo dopunski
dodatni elementi. To je sluaj koji je prvi privukao
panju, a iji je znaaj u osnovi osrednji.
Ukoliko zaista prodru u zajedniki jezik i ukoli
ko je njihova upotreba uobiajena, pozajmljenice
se koriste iskljuivo ukoliko su pretrpele pramenu
znaenja. Tana i stroga vrednost jednog pojma
zavisi od suenosti sredine u kojoj preovladavaju
isti interesi i gde ne postoji potreba da se sve iz
raava. Izvan te suene sredine u kojoj ima svoju
posebnu vrednost, re odmah gubi na preciznosti
i tei tome da bude sve neodreenija. Za jednog
ulinog trgovca, kart roba (camelote) oznaava
bilo koju robu koja mu se nae pod rukom, a isti
je sluaj sa skupljaima noene robe (chiffonier).
U optem jeziku ta re je zadobila iroko znaenje
- roba koja ima malu vrednost, bofl ili loa ro
ba". Uzmimo na primer latinsku re causa, razlog.
U jeziku rimskih pravnika, ona je oznaavala
pravni spor, proces" (une affaire judiciaire, un
procs), da bi, poto je prela u opti jezik, znai
la samo posao" (affaire), potom je znaila samo

49
,,stvar (chose), do te mere da vie nije morala da
se primenjuje samo na pravnu stvar ve i na jedan
predmet" (objet), te je tako stvar (chose) postala
jedna od rei s najirim moguim znaenjem u
francuskom jeziku. Ista re, pozajmljena u nau
nom obliku, u posebnom sholastikom jeziku,
sa znaenjem razloga", to je bilo i njeno opte
znaenje u latinskom jeziku, prela je u opti jezik
u sve nepreciznijem znaenju, te ne slui vie da
odredi uzrok ili krajnji razlog, ve se odreuje kao
pokreta bilo kojeg delovanja: zbog ( cause) od
govara na pitanje zato" (pourquoi) u narodnom
govoru. to ipak ne spreava da, u advokaturi,
i dalje postoji re razlog (cause), koja predstavlja
pozajmicu od latinskih pravnika i za koju su advo
kati sauvali njeno prvobitno latinsko znaenje
pravnog spora". Ipak, poto ovaj pojam pripada
pre svega advokatima i poto esto obeleava je
dan spor samo ukoliko je spor preputen nekom
advokatu, re cause, oznaavajui spor koji treba
zastupati", prela je u francuski zajedniki opti je
zik i bilo ko ko zastupa odreenu stranu vezuje se
za dobru ili lou stranu cause". Opet smo se jako
udaljili u odnosu na poetno znaenje rei.
Iako upotreba u pojedinanom jeziku odre
uje promenu znaenja, pozajmljenica koja iz
optih jezika stie u posebni jezik odreuje takoe jednu drugu promenu znaenja, ali u potpuno
drugaijem smeru. I to bi bila tek jedna od posledica

50
naina na koji se utvruje znaenje rei. Vint1do
bro pokazuje kako jedna re ne mora nuno da
oznaava opte znaenje: za svakog pojedinca, re,
vrlo esto, obeleava samo odreene predmete ko
ji su sastavni deo samo njegovog iskustva. Ali re
istovremeno slui i drugim lanovima zajednice
za koje ona obeleava neke druge, vie-manje, sli
ne predmete. Na taj nain re se oslobaa svega
to je ini posebnom i uva samo onu ulogu ko
jom odreuje samo zajednike crte svih predmeta
koji su opisani tom reju u odreenoj drutvenoj
grupi. Dete koje naui re ,,pas (chien) prirodno
je navedeno da tu re primenjuje samo na kunog
psa, a poto vremenom sve ee uje istu re primenjenu na druge ivotinje, to umanjuje konkret
ne osobine te rei i pripisuje joj optu vrednost.
Vidimo na ovom primeru da je opta vrednost
rei, u velikoj meri, drutvena injenica i da je optost znaenja rei esto u srazmeri s veliinom
grupe: u nareju sela gde ive pastiri, ,,pas je p a r
excellence ovar, ali u jeziku kao to je francuski,
re ,,pas (chien) iskljuuje bilo kakvo posebno po
vezivanje s odreenom vrstom psa i na apstraktan
nain obeleava jednu ivotinjsku vrstu s brojnim
i razliitim podvrstama.
Izgleda da je sutinsko naelo promene zna
enja vezano za postojanje drutvenih grupacija
unutar jedne sredine u kojoj se govori odreenim
1 Vint, Sprache, drugo izd., vol. II, str. 484 i dalje.

51
jezikom, odnosno da ono predstavlja injenicu
socijalne strukture. Zasigurno bi bila varka ako
bi nastojali da objasnimo ve sada da sve transfor
macije znaenja potiu iz ovog naela: veliki broj
injenica bi se odupirao i ne bi mogao da se tu
mai pomou procena i esto nametnutih pretpo
stavki. Istorija rei nije zavrena, da bismo mogli,
u bilo kojoj oblasti, da iscrpemo sve sluajeve i da
pokaemo da se svi oni zasnivaju na navedenom
naelu, to bi bio i jedini nain da dokaemo da je
to teorijski mogue. Najee se tek u hipotezama
moe iscrtati krivulja koja je pratila znaenje promene rei. Ali, ako je istina da se promena znae
nja nije mogla desiti ukoliko nije izazvana nekim
odreenim delovanjem - i to bi bio neophodan
postulat bilo koje ozbiljne semantike teorije - ov
de navedeno naelo jedino je poznato i mogue,
i utie dovoljno snano da ukazuje na veinu
posmatranih injenica, dok se s druge strane hipo
teza proverava tamo gde okolnosti dozvoljavaju
paljivo praenje injenica.
Nekoliko primera e pokazati kako dolazi do
promena znaenja i kakva je primena navedenog
naela.
Uzmimo na primer latinsku re nidus ,,gnezdo (nid), ija je indoevropska etimologija
sasvim transparentna. Radi se o rezultatu kombi
nacije predglagola *- koji obeleava pokret odo
zgo nadole i imenice *zdo- koja pripada korenu

52
latinskog glagola sedere sedeti, smestiti se (tre
tabli, tre assis). Ova dva elementa su, dakle, in
doevropska, re je u davna vremena imala jako
iroko znaenje koje je sauvano u istonim in
doevropskim jezicima, u sanskrtu i aramejskom,
tako da aramejsko nist znai mesto na kome se
smetamo, boravimo, zasedamo (lieu o on est
tabli, rsidence, sant). Ali u zapadnim jezicima,
od slovenskih do keltskih, pa sve do latinskog je
zika, re je bila ograniena na posebnu upotrebu
- poznatu u sanskrtu, ali neznanu u aramejskom
- ona se odnosila na mesto gde ptica pravi ,,gnezdo. Lingvistiki uslovi ove injenice dobro su
poznati, predglagol *ni- prestao je da se upotre
bljava kao predglagol i opstao je samo u nekim
izolovanim recima gde njegova vrednost vie nije
opaziva. S druge strane, koren *sed- vie nije bio
prepoznatljiv ni u *nizdo-, i jo manje u oblicima
koje je *nizdo- zadobio u pomenutim jezicima. Ni
je nam poznato koji su to injenini uslovi mogli
da odrede ogranienje koje je dovelo do toga da
je jezika izolacija omoguena. A poto se ograni
enje desilo u indoevropsko doba, moemo samo
da se pozivamo na nedosledne hipoteze i da samo
konstatujemo da to ogranienje postoji, ekajui
da otkrie neke injenice ili opteg razmatranja
dopusti da se odrede u kojoj je to posebnoj grupi
re *nizdo- zadobila posebno znaenje. Mogue
je ipak pretpostaviti da se radi o pojmu iz jezika

53
lovaca. Iz latinske rei nidus, ovako steene, u ro
manskim jezicima pojavila se izvedenica *nidiace
(mukog roda u akuzativu), te tako u italijanskom
imamo nidiace i u francuskom niais (goludravo
ptie). Ova izvedenica, naravno, oznaava [pti
cu] u gnezdu ([loiseau] au nid) i upotrebljavala
se u jeziku sokolarstva kako bi oznaila ptie uze
to iz gnezda, s tim to za sokolara ptie tek uzeto
iz gnezda nije dresirano i izveteno, pa je za njega
upravo znaenje poslednjeg pojma preovladavajue. Preavi u obian jezik, re nidiace, niais
oznaavae nespretnjakovia, smetenjaka, baksuza, nekoga ko nije sposoban da se snae u ivotu
i ko nita ne razume. S nestankom sokolarstva,
niais je izgubio bilo koji trag tehnikog pojma,
tim pre to se u francuskom govornom jeziku
vie ne prepoznaje razlika izmeu gnezdo (nid)
i ptie (niais). Budalatina, ludorija (niaiserie) ne
ma vie nita zajedniko sa uskim znaenjem rei
niais, koja se ve znatno udaljila od svog korena
*sed- ,,sedeti (tre assis).
tavie, poznato nam je da su sokolarstvo i, opte govorei, lov, obezbedili veliki broj pojmova
u obinom jeziku.1 Ove zanimacije u aristokrat
skim krugovima bile su posebno cenjene, bilo je
dopadljivo koristiti rei iz posebnih jezika ovih
sportova, kao uostalom i svih drugih sportova,
i lako se gubila tana vrednost znaenja tih rei.
1

Videti A. Darmesteter, Vie des mots, str. 97 i dalje.

54
Obmana (leurre1) i promuurno (dlur) takoe su
sokolarski pojmovi koji su zadobili proireno zna
enje. Re loviti (chasser) predstavlja sama za sebe
izuzetan primer promene znaenja jer se latinska
narodna re captiare, od koje je ona nastavljena,
vezuje za capere uzeti" (prendre), te je mogla da
dobije svoje specifino znaenje iskljuivo iz jezi
ka lovaca. Preavi iz jezika lovaca u obian jezik,
ona oznaava gurati ispred sebe da bi se uzelo11
(pousser devant so pour prendre). Izgubivi svoju
tehniku preciznost ona prelazi u znaenje gurati
ispred sebe (pousser devant soi) i, sledstveno to
me, izbaciti napolje" (mettre dehors), tako da re
ije je znaenje bilo nastojati da se uzme" (tenter
de prendre) zavrava znaenjem udaljiti". I ovde
je, jo jednom, mogue napraviti razliku izmeu
dva trenutka, onog koji se odnosi na specifian
jezik i drugog, vezanog za obian jezik.
esto smo govorili da su jezici prepuni izrabljenih metafora. Vint je ve pokazao da je taj nain
vienja stvari neprecizan i ak netaan sa psiho
loke take gledita. Sada vidimo, s druge take
gledita, koliko zaista malo znamo o stvarnim pro
cesima koji utiu na promene znaenja. Stizati (ar
river) etimoloki znai pristajati-prilaziti" (abor
der), odnosno ad-ripare, i to znaenje se odralo
1

Prvobitno je to bila re koja je oznaavala vrstu vetakog mamca u vidu pareta crvene koe koja se
bacala uvis kako bi se sokolovi namamljivali da se
vraaju. Prev.

55
u portugalskom arribar. Ali za jednog mornara,
pristajati znai zavriti putovanje, te ako iz jezika
moreplovaca pojam pree u obian jezik, on na
prosto oznaava ono to oznaava francusko stii
(arriver). Re iupati (arracher) predstavlja drev
no ad-radicare iupati koren (tirer la raine),
i u jeziku zemljoradnika ovaj pojam se esto upo
trebljava u razliitim okolnostima. U trenutku ka
da on pree u obian jezik, pojam korena nestaje
i preostaje samo ideja izvlaenja nekog predmeta
iz neega. Re opremiti (quiper) pozajmljena je
iz jezika moreplovaca s obala Normandije i Pikardije i znai snabdeti brod onim to je neophodno (pourvoir un bateau de ce qui est ncessaire),
te poto se u tehnikom jeziku re brod podrazumeva, snabdeti onim to je neophodno11(pourvo
ir de ce qui est ncessaire), kada pree u obian
jezik, re opremiti (quiper) preostaje samo u poslednjem znaenju. Kae se, nadalje, posada (qu
ipage), biti u jadnoj postavi11 (tre en piteux qu
ipage1), oprema11 (quipement), vojna oprema11
(quipement militaire), a da gotovo ne preostaje
1

Trebalo bi da, ponukani Mejeovim (Meillet) primerima, proveravamo kako je na srpskom jeziku dolo do
promena nekih znaenja i kakva su se jezika iskliznua deavala. Dovoljno je samo zaustaviti se na ovom
primeru i pokuati rekonstrukciju znaenja sme
sintagme koja zbog atributa ,,jadno na sasvim neizvestan nain varira znaenje rei posada", ,,posed,
,,upostava, postavka", uspostava", itd. Prev.

56
nikakav trag o tome da se radi o germanskoj rei
koja znai ,,brod (bateau), imenici koja je opstala
u engleskom ship i nemakom schiff. U ovim, kao
i u mnogim drugim sluajevima ove vrste, nije
legitimno govoriti o figurama, o metaforama, jer
sve dok rei preostaju u specifinim jezicima, ne
moe da se govori u pravom smislu o figurama,
ve samo o upotrebi i nainu izraavanja u kojem
nismo do kraja svesni etimologije. Za mornara
koji pristaje, ideja obale se podrazumeva, najva
nije je da on stie na cilj, i kada rei preu iz
specifinog jezika u zajedniki jezik, one to rade
ne osvrui se na etimoloku vrednost koja se tim
prelazom gubi, ve zadobijaju steenu drugostepenu vrednost. Ideja pristajanja uz obalu, koja za
nekog mornara nejasno preostaje u stii (arriver),
sasvim je zapostavljena i na nju se vie i ne obraa
panja jer je postala neprimetna.
Ne kae se da upotreba ovih pojmova pozajm
ljenih iz specifinih jezika nema za cilj da prui
snaniju i ivlju izraajnost: zadovoljstvo koje
osea mornar u trenutku kada pristaje uz obalu
svakako je rei pristajati" (arriver) davalo mono
znaenje koje je naravno nedostajalo istoj toj rei
u zajednikom jeziku. ak i ako, na bilo koji na
in, predstavljamo detalje nasukavanja broda",
nasukavanje (chouer) u reniku mornara izraa
va ideju nepristizanja, koja je mnogo snanija od
neuspeha" (ne pas russir). Dugotrajna upotreba

57
oslabljuje vrednost rei, ipozajm ljenica iz specifi
nih jezika doputa supstituciju manje izraajnih
pojmova, pojmovima koji se pripisuju mnogo i
vljim oseanjima. Mada ovo svakako obezbeuje
taj jedan motiv zbog kojeg se rei pozajmljuju iz
specifinih jezika, i u njemu ne treba traiti neza
visan proces promene znaenja.
injenice ove vrste u tolikoj meri su prirodne
da primeujemo da se one ponavljaju na neza
visan nain u razliitim jezicima i u razliitim
vremenskim periodima. U germanskom, sloeni
izraz koji znai onaj koji [jede] hleb s nekim dru
gim' (qui [mange] le pain avec un autre) zadobio
je, naravno u vojnim grupacijama, znaenje ,,kompanjona (compagnon), iz gotskog ga-hlaiba, staronemaki galeipo. Pod germanskim uticajem, taj
izraz je doslovno preveden na romanske jezike, te
otuda u francuskom imamo ,,compain za pojedin
ca, danas gotovo nestao izraz izuzev u skraenici
govornog jezika, drugar (copain) i kompanjon
(compagnon) [kada se radi o vojnom ustrojstvu],
na italijanskom je preostao pojam compagno, itd.
Apsolutno ni najednom drugom mestu ideja kom
panjona compagnon* nema izraenije znaenje
nego to je to sluaj u vojnom korpusu i poretku,
i razumemo daje zajedniki jezik ovako pronaao
u vojnom jeziku najsnaniji nain da izrazi tu ide
ju. Ali samom injenicom prelaska u zajedniki
jezik, pojam raspodele hleba, koji je zasigurno

58
prestao da bude preovlaujui i u vojnom jeziku,
sasvim je nestao, tako da u francuskom jeziku
compagnon naprosto obeleava nekoga ko je u
bliskoj vezi s nekim drugim. Re je tako nanovo
prela u poseban jezik, ovoga puta u jezik zanatli
ja i oznaava radnika koji nije gazda i koji radi za
nekog gazdu. Gotovo ista sloenica kao i u gotici
gahlabia formirana je, moda i nezavisno, na staroaramejskom , doslovno koji jede sa (qui
mange avec) i znai naprosto compagnon1. Od
nosi izmeu Gota i Aramejaca nisu bili preterano
bliski da bismo mogli sebi da dopustimo tvrdnju
na osnovu koje aramejski izraz predstavlja istu
kopiju germanskog izraza. Pa ipak, u krajnjoj lini
ji, ni to nije iskljueno. U stvari, ovi izrazi potiu
iz vremena kada su se uobiajavali zajedniki
obroci i verski obredi pomou kojih se izraavalo
jedinstvo drutvene grupe.
S druge strane, vidimo mnogo kasnije daje voj
ni jezik doao i do novog pojma istog znaenja,
drug (camarade). Cam arade je panski cam arada
cimer"1 (chambre). Ma cham bre je obeleavao
druga iz zajednike sobe" (un compagnon de
chambre). I pojam kompanjona je preovlauju
i, re je prela u znaenje kompanjon" (compag
non) u francuskom obinom jeziku i ne samo u
francuskom, ve i u susednim jezicima, na primer
1

Srpski govorni jezik preuzeo je nemaku re Zimmer,


,,soba. Prev.

59
u nemakom. Re cam arade ima isto znaenje kao
i compagnon. Ali u trenutku kada se desila pozaj
mica u vojnom jeziku, re koja je imala sveinu i
snagu znaenja, istog trena je to izgubila upotre
bom u zajednikom jeziku.
Ponekad je polazna taka jednog celokupnog
razvoja prosta imenica koja u posebnoj grupi zadobija odreenu vrednost. Tako su, 1880. godine,
jednog irskog kuevlasnika, koji se zvao Bojkot
(Boycott), tokom irskog nacionalistikog pokreta,
prokazali njegovi irski susedi time to nisu hteli
da imaju bilo kakav odnos s njim. Nain proka
zivanja, ,,bojkotovati to boycott, u irskoj nacio
nalistikoj partiji, nazvan je njegovim imenom.
Re je preuzeo obian engleski jezik odakle su je
pozajmili i ostali evropski jezici. Kada koristimo
na engleskom to boycott, ili pre na nemakom
boycotten, na francuskom boycotter, niko vie ne
misli na lik koji je pruio ime nainu drutvene
i politike borbe, i vie nije neophodno naglasiti
da re obeleava neto to je sada mnogo optije i
ireg znaenja nego to je to bio sluaj u seoskom
okruenju gde je i nastala.
injenica da je re preuzeta iz nekog speci
finog jezika nije nita jasnija ni kada se radi o
nemakoj rei ,,ifta (philister) u znaenju oso
ba kojoj su stvari duha nedostupne" (personne
ferme aux choses de lesprit) [na francuskom je
philistin zadobio isto znaenje sledei nemaki

60
model tokom devetnaestog veka]. Samo meu
studentima, i to naroito meu studentima bo
goslovije, naziv narodnog neprijatelja izabranog
naroda, kakvi su Filistinci, mogao je prirodnom
asocijacijom da predstavlja sve ono to je vulgar
no, narodsko, u suprotnosti s malom grupom iza
branih, to se desilo u osamnaestom veku. im se
re proirila i meu studentima drugih fakulteta,
ona je zadobila optiju i nejasniju vrednost, tako
da se doslovno znaenje rei filistinski narod"
sve vie brisalo. Konano, preavi u opterasprostranjen jezik, re filistinac" philistin je izgubila
gotovo bilo kakvu vezu s biblijskim imenom, te
kada je uman komponovao mar Davidovih
saveznika protiv Filistinaca u svom klavirskom ko
madu Karneval" (Carnaval), on je iz podsmeha
pre probudio staro i izbrisano seanje nego to je
aludirao na neto optepoznato.
esto se prepoznaje trag specifinih grupa u
kojima su rei postojale na osnovu nijansiranog
znaenja koje su te rei zadobijale. Re kao m ar
al (marchal), na primer, ima razliita znaenja u
odnosu na drutvenu grupu iz koje ju je preuzeo
opti jezik. To je germanska re, koju je u roman
ski svet donela grupa vojnih osvajaa. Germansko
m arahskalk je sloenica koja je znaila konjuar"
(garon de cheval, garon decurie). Poto je re
s jedne strane upotrebljavana u jeziku dvora kako
bi opisala lik iz kraljevske pratnje koji je nadgledao

61
konje i, s druge strane, u jeziku konjuara onoga
ko se zaista bavio konjima, ona je istovremeno
imala dva veoma razliita znaenja. Maral moe
da bude visoki kraljev slubenik ili neko ko se do
slovno brine o konjima. Eto kako moe da postoji,
sjedne strane, francuski maral (marchal) i s dru
ge, potkiva ili konjuar, konjiki podoficir.
Comes stabuli postojao je samo na dvoru, re
je u stvari o visokorangiranom staroreimskom
oficiru, a latinska re comes opstajala je samo u
dvorskom okruenju izgubivi znaenje kompa
njona" (compagnon) i sauvavi samo specifino
znaenje kraljevog kompanjona u starofrancuskom cuens (kad se odnosi na pojedinca), compte
(kad se odnosi na poredak). Ideja kompanjona
bila je izraena drugom reju kao to smo videli
iz ve priloenog.
Na optiji nain, karakter specifinih grupa
koje u odreenom trenutku govore zajednikim
jezikom odreuje i karakter semantikih novina.
Razvoji znaenja do kojih dolazi u niim slojevi
ma populacije podeljene na razliite klase nisu
isti kao oni do kojih dolazi u viim slojevima.
Tako izraz ,,krasti (voler) ili burno plakati"
(pleurer bruyamment), koji se upotrebljava za
opeljeiti (m arauder) (delovati kao maor), ve
pomenut, pripada iskljuivo narodskim irim
slojevima. Francuski jezik ne predstavlja nasta
vak klasinog knjievnog latinskog koji je nestao

62
u ruevinama rimske civilizacije, niti je jezik
germanskih poglavara koji su vladali Galijom
u merovinko ili karolinko doba, kada je dakle
preovladavao germanski govorni jezik. Francuski
potie iz latinskog jezika kojim su govorili nii
slojevi populacije. Stoga proizlazi da su elementi
koji pripadaju vokabularu najniih slojeva zamenili obine latinske rei: caballus (kljusina) zamenjuje equus, minare [upravljati kretanjem stada
pomou razliitih uzvika] (mener des troupeaux
force de cris) supstituie ducere. Samo oznake
ljudskog tela obiluju primerima ove vrste: bucca
(naduti obraz" la joue gonfle) zamenjuje kost
(os),pellis (ivotinjska koza" peau danimal) zame
njuje cutis, perna (unka) ili cam ba (ila izmeu
kopita i potkolenice u konja) zamenjuje crus.1Eto
zato je itav deo delimino razjanjenog renika
romanskih jezika gotovo u potpunosti pozajm
ljen iz pisanog jezika.
Sueno polazite pojedinih rei koje su postale
tekue u zajednikom jeziku ponekad je iznenau
jue. Tako je stara indoevropska imenica jetra"
(foie), verno sauvana u latinskom iecur, nestala
u gotovo svim romanskim jezicima na raun ku
linarskog jezika, ova re je i sama ve oblikovana
na osnovu grkog modela koji je u romanskom
pretrpeo razliite uticaje, dakle rei ficatum jetra
punjena peurkama" (foie garni de figues). Naziv
1

Brino (Brunot), Histoire de la langue franaise, I, str. 131.

63
sasvim specifinog jela pretvorio se u ime telesnog organa.1 Takoe, esto smo pretpostavljali
da je punjena krmaa (truie farcie) u stvari sus
troianus, ili naprosto troia (jer podsea na trojan
skog konja), koja je vremenom postala imenica za
enku svinje. Pretpostavka da se radi o pozajmici
iz tehnikog jezika jedini je nain da se sauva
ova osporavana etimologija. Re je o ekstremnim
primerima koji, ba zato to imaju preterano
obeleje, potpuno razotkrivaju kroz kakve to promene znaenja prolaze rei kada prelaze iz jedne
drutvene sredine u drugu.
U gotovo svim etimolokim renicima, koje
trenutno imamo na raspolaganju, nedostaju na
znake o razlozima promena. Ve odavno nam
je poznato da italski glagol koji znai govoriti"
(dire), na latinskom dicere, deicum na oskijskom,2
1

Videti Gramon, Revue des langues romanes, godina


1901, str. 186, zajedno sa lankom gospodina Parija
(Paris) na koga nas upuuje ovaj tekst.

Oskijski jezik pripada sabelijskoj grupi indoevrop


skih jezika, danas potpuno iezloj, iji je daleki ro
ak latinski, s kojim ovaj jezik deli zajedniku grama
tiku strukturu. Oskijski se govorio na jugu dananje
Italije, sa izuzetkom oblasti Puja i Kalabrija. Ne po
stoje verodostoj ni dokumenti koji nam mogu predo
iti kako je nastao oskijski jezik, ali se pretpostavlja
da je on potpuno nestao ve poetkom prvog veka.
U to vreme, latinski je svakako bio vladajui jezik na
Apeninskom poluostrvu. U reniku postoje neospor
ne slinosti izmeu oskijskog i latinskog jezika, kao

64
a ije tragove pronalazimo u irskom, pripada
velikoj porodici rei1ije je opte znaenje pokaza
ti, ukazati" (montrer, indiquer), kao i na grkom
8iKvu(ii, na sanskrtu diati, na starovisokonemakom zeign (zeigen na savremenom nema
kom). Ali niko ne nastoji da objasni istorijski od
nos koji re dicere vezuje za znaenje pokazati,
ukazati" (montrer, indiquer). To se svakako nije
desilo apstraktnim suavanjem opteg znaenja
rei pokazati" (montrer) s posebnim znae
njem rei/kazati" (dire), jer se s logike take
gledita samo radi o posebnom sluaju u stvari.
Nesumnjivo da se promena desila na sledei
nain. Koren *deik- pokazati, ukazati" u indo
evropskom se upotrebljavao s pravno odreenom
vrednou: pored etKvu^i, koje ima opte zna
enje, grko 1|, koje ima znaenje suda, pre
sude" (laccusation, le jugement), i pored zeign,
to je na primer re graanin, koji na oskijskom
cevs postaje civis u latinskom, iako veliki broj rei
koje su specifine i razliite na oskijskom, ne potiu
iz indoevropskog jezika. Oskijski je, posle latinskog,
najpoznatiji italski jezik. Prev.
1

Rei, ovde dovedene u vezu kao i one u nastavku pa


ragrafa, mogu da izgledaju poprilino razliite jedne
u odnosu na druge, nekome kome uporedna grama
tika indoevropskih jezika nije poznata. U stvari, sva
ova pribliavanja strogo su opravdana optim pravili
ma fonetike i oblikovanja rei, kako u zajednikom
indoevropskom, tako i u svakom razmatranom jezi
ku ponaosob.

65
u starovisokonemakom postoji zihan optuiti"
(accuser), in-zicht optuba" (accusation); dok
na latinskom postoji index onaj koji izgovara
pravo" (celui qui dit le droit), uin-dex, causi-dicus, i tako dalje; i rei diio, condicio, pravni su
pojmovi, te dicare ukazuje na izjavu sainjenu u
pravnim ili religijski odreenim oblicima, i zna
enje je jo jasnije u glagolu dedicare. Na ombrijskom ono daje tikam ne (odnosno dkam ne) to
znai uz posvetu" (par conscration). U jeziku
procedura, na primer u ius dicere ukazivanju
prava" (indiquer le droit), dicere se pojavilo sa
znaenjem rei" (dire). Ali preavi u opti je
zik iskljuivo iz pravnog jezika dicere je utvrdilo
opte znaenje glagola rei". to se tie svega
ostalog, ovaj glagol se vezuje za sve to se kae u
stalnim oblicima, naroito u javnoj rei, jer - ka
ko su to primetili Breal i Baji (Bailly) u njihovom
Latinskom etim olokom reniku (Dictionnaire
tym ologique latin), gde je grupa pravnih upo
treba do dicere briljivo pribeleena - dicere se
kao ozbiljan pojam suprotstavlja razgovaranju"
obeleenom s loqui. Ova pozajmica koju opti
jezik preuzima iz pravnog i religijskog jezika,
u stvari, uopte nije izolovana. Koren *kens-, koji
je u latinskom jeziku dao censere, i koji je, pratei
paralelna svedoenja iz indoiranskog i latinskog
jezika, znaio iskazati religijski ili pravni iskaz",
u slovenskom i albanskom je dao rei koje prosto

66
i jasno znae kazati" (ili rei, iskazati). Intere
santno je primetiti da je porodica slovenske rei
koja upravo zauzima mesto korena *deik- po zna
enju, dakle ukazati montrer", u ruskom jeziku
obezbedila glagol za koji se kae da predstavlja
najstarije znaenje za propovedati" (prcher),
ali koji danas znai kazati" ili s-kazat. Jo uvek
ne raspolaemo sredstvima koja mogu izvesnije
da odrede jednu za drugom seriju pozajmica po
mou kojih se znaenje rei postepeno menjalo,
ali moemo da pruimo primere koji ukazuju,
ako nita drugo, u kom pravcu bismo bili srene
ruke kako bismo mogli da uoimo objanjenje
promena koje su u jednom ili nekom drugom
lingvistikom periodu zabeleene.
Pa ipak, mi ne bismo mogli da razmrsimo
sva sloena delovanja i reakcije koje za posledicu
imaju promene znaenja ukoliko nam istorijat i
njenica nije tano poznat. U odsustvu detaljnih
istorijskih svedoenja svakako ne bismo mogli da
prepoznamo kako je re, odnosno u kojoj drutve
noj grupi se to deava, koja je na latinskom znaila
bubanj" (tambour), mogla na francuskom da pre
uzme znaenje potanske markice" (timbre-poste)1. Polazei od injenice da neposredno zavise
od izvanjezikih uzroka, semantika znaenja ne
mogu se obnoviti samo pomou iskljuivo lingvi
stikih pretpostavki.
1

Videti A. Darmesteter, Vie des mots, str. 81 i dalje,


videti pod odrednicom ,,markica (timbre).

67
Kao to smo videli, nemogue je, odsad pa
nadalje, pruiti sreeni prikaz ovde pretposta
vljene teorije. Takav prikaz mogao bi da dovede
samo do propitivanja svih utvrenih promena
znaenja jednog odreenog jezika, u odreenom
vremenskom periodu, kao i do konstatacije da
sve to je nemogue objasniti samo lingvistikim
razlozima ili promenama stvari, proizlazi iz prela
ska rei s jednog specifinog jezika u zajedniki
jezik ili suprotno, prelaska sa zajednikog jezika
u neki poseban jezik. Slian zakljuak neostva
riv je na sadanjem saznajnom nivou jer, u bilo
kojoj lingvistikoj oblasti, mi trenutno nemamo
sredstva koja bi nam omoguila da u potpunosti
ispitamo tako neto. Ali upravo na mestu gde ni
kakva injenica ne dozvoljava da se belei kojim
je to nainom unutranjih pozajmljivanja neka
re promenila znaenje, najverovatnije i postoji
mogunost prelaza, te smo prinueni da je pret
postavljamo ukoliko ne elimo da priznamo da
je niz generacija, iz istog hira, pripisivao razlii
te pojmove jednoj ili vie rei. Psiholoki uslovi
semantike su konstantni. Oni su isti u razliitim
jezicima i u razliitim periodima jednog te istog
jezika. Ukoliko, dakle, elimo da objasnimo va
rijaciju, potrebno je uvesti razmatranje jednog
elementa koji je sm po sebi promenjiv i, imajui
u vidu uslove jezikog delovanja, taj element mo
e biti sma struktura drutva u kojem se govori
razmatrani jezik.

IV

Na osnovu ovako postavljenih naela, izgleda da


se sasvim jasno nazire metoda koja bi trebalo da se
primenjuje u semantikoj studiji. Kad se razmatra
odreena re, potrebno je, pre svega, ispitivati oblik
rei i stepen njene izolovanosti u jeziku. Izolovana
re se drugaije ponaa nego neka re koja ini deo
grupe. Potrebno je, potom, biti svestan mogueg
uticaja njenog oblika kao i uloge koju ona ima u re
enici u odnosu na fonetske asocijacije koje budi.1
S druge strane, treba da se prati znaenje oznae
nih stvari koje utie na re i na njene veze u odnosu
na ostale rei u reniku. Konano, i pre svega, po
trebno je zabeleiti, u prelazu iz jednog specifinog
jezika u drugi specifini jezik, kroz koje drutvene
grupe je re prenoena. Radi se, dakle, o sasvim raz
liitim procesima koje analiza treba da izdvoji jer
pripadaju razliitim vrstama, iako se, u stvari, ove
razliite aktivnosti ne izdvajaju jedna u odnosu na
drugu. One se na istu re primenjuju ponekad isto
vremeno, a ponekad jedna za drugom, i kombinuju
se na takav nain daje esto nezgodno zabeleiti ta
se na koju od njih odnosi. Pogotovo to su prelazi
1

Videti Gramon, Onomatopes et mot expressifs",


Revue des langues rom anes, XLIV, str. 97 i dalje.

69
iz zajednikog jezika u specifine jezike prilino
neuhvatljivi jer nigde ne postoji precizna granica
izmeu specifinih jezika i opteg jezika, te u meri
u kojoj je mogue tano utvrditi tu razliku, postoji
i stalna reakcija zajednikog renika na specifine
renike kao i reakcija specifinih renika na zaje
dniki renik: samo je apstrakcijom bilo mogue iz
dvojiti prelaz rei iz zajednikog jezika u specifini
renik ili obrnuto. U velikom broju sluajeva prelaz
je neprestan i re se kree tamo-amo izmeu dva
renika. Uslonjavanja do kojih dolazi usled ukrtanja svih ovih vrsta razliitih injenica jesu neodmrsiva, tim pre to svaki proces sadri neogranieni
broj autonomnih delovanja svake od tri pomenute
vrste s poetka ovog teksta. tavie, moemo samo
hipotetiki da procenimo stepen uticaja koji svako
od ovih delovanja pretpostavlja. Konano, i dalje je
nemogue do kraja pobrojati delovanja koja utiu
na odreenu re jer za to nikada nemamo dovoljno
saznanja. Ispitivanje nekog semantikog pitanja u
praksi gotovo se uvek svodi na propitivanje mogu
nosti i verovatnoa, i dopustivo je doi do zakljua
ka koji nisu do kraja ni iskljuivi ni potvrujui.
Visokonemaka re rappe u poetku je znaila
vrana". Visokonemaki oblik u potpunosti odgo
vara klasinom nemakom rabe. Taj oblik korien je u srednjem veku kako bi obeleavao novi
s glavom vrane koja se nalazila na grbu grada
Frajburga na reci Brajzgau (Freiburg im Breisgau).

70
Neto kasnije, taj isti oblik je korien kako bi se
prikazao crni konj". Ukoliko se oblik i ouvao u
visokonemakom, teko daje mogao da se sauva
u ovom novom znaenju, ali poto je negde oko
sedamnaestog veka preao i u neka druga nemaka nareja, nesumnjivo s vojskama najamnika
sastavljenih od mukaraca razliitih porekla, re
rappe u ovim grupama nije imala znaenje ,,vrane
ve je oznaavala samo crnog konja. Savremeni
nemaki jezik je u drugopomenutom znaenju
usvojio ovaj pojam tako da je dolo do toga da su
ak i nareja visokonemakog, u rei rappe teila
da oduzmu znaenje vrane" i da upotrebljavaju
samo zajedniku re rabe koja obeleava pticu.

Latinska re augur obeleava graanina koji je


bio zvanino zaduen da prouava let ptica i da
na osnovu toga donosi zakljuke koji su se ticali
javnih stvari u raspravama. Sa stanovita etimolo
gije, radi se o sloenoj imenici iji je prvi pojam
vezan za temu auis ptica", koja je pretrpela fonet
sku alteraciju. Drugi pojam nije bio prepoznatljiv
u samom latinskom jeziku iako, ni dan-danas, mi
ne bismo mogli krajnje izvesno da mu odredimo
prirodu i znaenje. S latinske take gledita, re
je nejasna zbog svog oblika i posmatra se kao izolovana re. Izvedenice augurium predskazivanje
budunosti pomou proricanja" i auguror predskazujem budunost proricanjem", u specifinom

71
jeziku rimskih magistrata zadobile su znaenje
predvianja budunosti" koja je s njihove ta
ke gledita bila vladajua reprezentacija, dok je
proricanje" bilo shvaeno kao sredstvo. Nadalje,
u zajednikom jeziku ova re koriena je da bi
se predviala budunosti, ako nita drugo, onda
kada bismo eleli da se izraavamo na uzvien
nain. Ve je u latinskim tragedijama auguror
upotrebljavan sa znaenjem oekujem da (je
mattends ). to je proricanje postajalo prostiji
obiaj kojem se pridavalo sve manje vere, rei su
se sve vie ograniavale na znaenje predvianja
budunosti koje je s trijumfom hrianstva jedino
i bilo mogue. Tako romanske rei koje proizlaze
iz auguror (izgovara se aguror na prostom latin
skom) predstavljaju, na primer, na panskom
agorar znai predvideti, oekivati", rei bonum
agurium, malum agurium u francuskom su dovele
do boner, maler, te otuda srea (bonheur), m al
heur (nesrea), koje uavi sasvim u zajedniki
jezik, nisu sauvale sm trag drevnog znaenja za
predvianje" (prvision), iekivanja buduno
sti" (attente de lavenir). Re (h)eur, koja proizlazi
iz aagurium, sama je preuzela znaenje za sreu
(bonheur) u suprotnosti prema malum agurium,
te otuda imamo i izvedenicu heureux, koju primenjujemo na bilo koji prijatan dogaaj, na svaku
osobu kojoj je srea naklonjena, i konano, na sve
to je uspeno. U potpunosti izdvojena zbog raz
liitih lingvistikih, potom i istorijskih okolnosti

72
iz svog etimolokog znaenja, re augurium je u
francuskom jeziku zadobila jako iroko znaenje
do koga je dospela zbog prelaza rei iz jezika rim
skih magistrata u sve proirenije krugove.
Re hospitale mesto na kome se primaju gosti"
izdvojila se kao izvedenica iz latinske rei hospes.
U stvari, sufiks -aie prestao je da bude produktivan.
Gotovo nita zajedniko nije preostalo, u starofrancuskom, izmeu oste i ostel. Pojedinci u odreenim
grupama re ostel primenjuju da bi opisali veliku ku
u u kojoj je ukazivano gostoprimstvo i gde su oni
smetani. Ta velika kua mogla je biti, od sluaja
do sluaja, bolnica (htel dieu), gde se primaju bo
lesnici i nejaki [isto znaenje postoji u italijanskom
ospedale, spedale], gradska kua ili optina (htel de
ville), ili pak hotel (htel) za putnike namernike, ili
velika pojedinana stambena kua. Od ovih poseb
nih znaenja dva su preivela i prela u zajedniki
jezik sve vie se izolujui jedan u odnosu na drugi:
hotel putnika namernika je obezbedio i izvedenice
hotelski, hotelijerstvo, itd., i drugo znaenje pojedi
nane stambene kue, gde je re hotel u krugovima
parike buroazije devetnaestog veka poprimila
specifino znaenje zasebne kue koja pripada
jednoj porodici, za razliku od zajednikih kua izdeljenih u zasebne stanove i iznajmljene razliitim
stanarima. to e rei daje od tog trenutka bilo mo
gue iveti u malom hotelu (petit htel), odnosno
u zasebnoj maloj kui. Izuzev u sluaju izolovanog
oblika ,,htel-dieu, iz istorijskih razloga re hotel

73
vie se ne koristi da bi obeleavala mesto u kome
se primaju bolesni i nemoni11. Kue te vrste uglav
nom su predstavljale pobone zadubine i ime koje
je preovladalo jeste oblik latinskog uenog jezika
proizalog iz jezika svetenstva, hospital, te otuda i
ime bolnica11hpital. Iz istog razloga je i re hospitium upotrebljavana na analoki nain u neznatno
franciziranom obliku hospice, tako da je postojala
preraspodela znaenja u parikom francuskom
jeziku izmeu hpital", gde se primaju bolesni,
i hospice11, ustanove koja predstavlja utoite za
nemone i stare. Ove rei, a pre svih re hpital",
ule su jedna za drugom u zajedniki jezik paralel
no sa irenjem znaaja takvog oblika ukazivanja
socijalne pomoi u parikom ivotu. Vie nikakva
veza nije postojala izmeu pojma koji predstavlja
primanje gosta", pa se i predstava koja je preovladala odnosi samo na brigu za bolesne.
Grka re \| iz porodice zo
vem, prozivam" (jappelle, je convoque) oznaava
la je skuptinu na grkom jeziku. U hrianskoj
sredini ona je posebno obeleavala skuptinu
vernika, te je u tom posebnom znaenju prela i
u jezik rimskih hriana gde je oznaavala skup
tinu hriana.1 S druge strane, re \|
oznaavala je mesto sakupljanja vernika" (lieu de
runion des fidles), na isti nain na koji pijaca"
1

Videti Kremer (Kretschmer) u Zeitschrift fiir vergleichende Sprachforschung, XXXIX, str. 539 i dalje.

74
(march) oznaava mesto na kojem se obavlja
kupoprodaja" (liu o on tient le march). Razvoj
tog znaenja sasvim prirodno se prepoznaje u ree
nicama poput idem na pijacu" (je vais au march),
ili idem na sastanak" (je vais la runion). Latin
ski je to znaenje preuzeo iz grkog jezika. Ali poto
u latinskom jeziku znaenje okupljanja" (sastanka)
i prozivanja" nije bilo vezano za jednu re izdvo
jenu iz svih njenih lingvistikih veza preko pozaj
mice i poto je ecclesia bio ist pojam koji je pripa
dao specifinom jeziku koji se nije upotrebljavao
u zajednikom jeziku, ova dva znaenja grupe
vernika" i mesta okupljanja vernika" ustalila su
se nepomeana i kao takva postoje u romanskim
jezicima ili, u najmanju ruku, u zapadnoj grupi
romanskih jezika. Na francuskom tlu re crkva"
glise ula je u zajedniki jezik s hrianstvom ko
je je postalo religija svih stanovnika Francuske.
Vernici su prestali da sainjavaju skuptinu" ka
ko bi postali iroka grupa ujedinjena zajednikom
verom i zajednikim institucijama, te je ecclesia,
postavi na francuskom crkva (glise), bila ime
te iroko rasprostranjene grupe, istovremeno
oznaavajui i zgrade gde su se vernici okupljali.
U narodnom jeziku, koji pre svega vidi i imenuje
stvari, ta re gotovo da samo oznaava zgrade.
Ovi primeri, u kojima smo primeivali samo
najkrupnije i najoptije injenice, doputaju nam
da steknemo neku predstavu o nainu na koji se

75
lingvistike injenice, zajedno sa istorijskim i dru
tvenim injenicama, ujedinjuju, deluju i utiu na
promene znaenja rei. Posvuda je, vidimo, sutin
ski vaan trenutak prelaza rei iz opteg jezika u
specifian jezik ili isto to u obrnutom smeru, ak
i ako se oba deavaju istovremeno i, u skladu s tim,
promene znaenja trebalo bi da budu razmatrane
kao daje glavni njihov uslov diferencijacija eleme
nata koji konstituiu razliita drutva.

I
i
!

Arijadnina nit semantike

Kad je s kraja devetnaestog veka profesor


uporedne gramatike, Miel Breal, objavio svoj
Ogled o semantici* (1897), kojem su prethodili
pokuaji nemakih filologa da ustanove disci
plinu ,,Semaiologie, u okvirima uporedne lin
gvistike zapoinju intenzivne studije o ar||icuvu)
[semano].
Sredinom dvadesetog veka, semantika je po
stala jedna od kljunih rei u lingvistici Emila
Benvenista (Emile Benveniste) jer je, kao sastavni
deo njegove teorije iskaza, ona suprotstavljena
semiotici. Potrebno je, meutim, naglasiti da po
stoji velika razlika u Brealovom i Benvenistovom
poimanju semantike i upravo e nam ukazivanje
na tu razliku omoguiti da pratimo Arijadninu
nit njenog ustanovljavanja, koje od Miela Breala
vodi do Emila Benvenista, i do njenog suprotsta
vljanja u odnosu na semiotiku.
*

Michel Bral, Essai de smantique, Hachette, Paris,


1924. Knjiga je dostupna na Internet portalu Gallica
Nacionalne biblioteke Francuske, http://gallica2.bnf.
fr/?lang=fr
** Neologizam je skovao 1825. nemaki lingvista
Kristijan Karl Rajzig (Christian Cari Reisig).

78
Na ovu nit upuuje nas sm Benvenist kada,
u intervjuu Strukturalizam i lingvistika",* uka
zuje na Breala, Mejea i Sosira (Saussure), kao na
svoje neposredne prethodnike.
Intenzivni razvoj uporednih studija indoevrop
skih jezika i gramatike, i na izvestan nain nasta
nak lingvistike, zapoinje, u stvari, Brealovim
pozivom, 1878. godine, upuenim dvadesetetvorogodinjem vajcarskom filologu Ferdinandu
de Sosiru, da predaje na parikoj koli za visoke
studije (Ecole des Hautes Etudes) . Istovremeno,
Breal podstie rad i svojih uenika meu kojima
se istiu Antoan Meje i Mori Gramon. Oni na
uporedan nain prouavaju izvestan broj jezika
istog indoevropskog porekla, te nastoje da siste
matski rekonstruiu starije jezike oblike nestale
vremenom iz upotrebe. Na taj nain se utire put
novoj disciplini koja se u sve veoj meri povezuje
i s ostalim istorijskim naukama, te se metodoloki
strogo iscrtava. U pomenutom intervjuu, Benvenist
*

mile Benveniste, Structuralisme et linguistique'1,


Problmes de linguistique gnrale, II, Gallimard, Paris,
1974, str. 11. Na srpskom je dostupan izbor tekstova
knjige u: Emil Benvenist, Problemi opte lingvistike,
u prevodu Sretena Marica, Nolit, Beograd, 1975.
** Breal tada prelazi da predaje na Kole de Frans
(Collge de France) gde profesor nema obavezu da
ispituje i ocenjuje studente i gde se insistira na tome da
predavanja treba da daju originalan doprinos nauci.

79
ak tvrdi da je uporedna lingvistika sredinom
dvadesetog veka i dalje bila na delu, te da je pred
stavljala model i metodoloko polazite u prou
avanju mnogih drugih jezikih porodica, kao
kada je bilo potrebno utvrditi genealogije jezika
Okeanije ili izuzetno bogate oblasti ameroindijanskih jezika.
No, vratimo se nakratko Brealu koji, dakle,
utvruje da je pored fonologije,* morfologije ili
sintakse, mogue sistematski uporeivati razvoj
znaenja rei. Osnovna jedinica oblikovanja zna
enja/smisla" u jezikom sistemu za Breala je bila
*

Poslednja reenica u uvodu Brealovog ogleda glasi:


Molim itaoca da ovu knjigu posmatra kao uvod u
nauku koju predlaem da se nazove Semantika jer ime
2r](iavTKr)Txvr|, nauka znaenja, dolazi od glagola
ar|[iaiva) znaiti.1'
** Uvoenjem ove dihotomije trebalo bi da se naglasi
da je kasnije razvijana razlika izmeu znaenja i
smisla (signification/sens) u radovima prvih lingvista
neprepoznatljiva i funkcionie u izvesnoj sinonimiji.
Svesno birajui da ,,sens prevodim kao znaenje", ja
ne umanjujem sloenost te same razlike, ali u velikoj
meri olakavam razumevanje onoga to bismo mogli
da kaemo da na izvestan nain predstavlja tehniki
i formalni opis promena koje je mogue ustanoviti
u istorijskom razvoju razliitih rei. I dalje insistiram
na tome da se radi o istoriji razvoja i pramena u
recima, koje kao to emo kasnije videti, u lingvistici,
odnosno savremenoj semantici, nisu jedinstveni no
sioci smisla. S poetka dvadesetog veka, radilo se o za
ecima lingvistike kao nauke koja sve vie zadobija

80
re. U simetrinom odnosu prema fonetici (koja
predstavlja nauku zvukova) on nastoji da izgradi
jednu nauku znacenj (u mnoini, na ta upuuje
i podnaslov Brealove knjige, Science des significations). Dva temeljna obeleja semantike jesu
njen, u osnovi, istorijski karakter i njeno psiholo
ko i socioloko opredeljenje. Prvo obeleje sastoji
se iz zadatka semantike da opisuje i prati promene
znaenja rei kao i da prepoznaje eventualne za
konitosti koje bi se mogle na osnovu tih promena
ustanoviti tokom istorije. Dok drugo obeleje
predstavlja utvrivanje psiholokih i sociolokih
karakteristika koje su uzrokovale te iste promene.
Promene znaenja rei, dakle, bile su rezultat psi
holokih procesa i istovremeno su se manifestovale kao plod uticaja drutvenih promena.
Zasnovati lingvistiku teoriju na rei, ipak zna
i odravati miljenje o znaenju u vanjezikim
okvirima, to je jo Platon bio ustanovio izmeu
rei i stvari. Jedna od studija Brealovog Ogleda
o semantici, doslovno nosi naslov, Kako se imena
daju stvarima". Mogue je, i potrebno, kritikovati heterogeni karakter Brealovih klasifikacija, ali
treba napomenuti da je upuivanjem na evoluci
ju znaenja, odnosno smisla rei, on doprineo
razumevanju jezika kao istorijske injenice, te na
svoj eksperimentalni i laboratorijski karakter, iako
ona i dalje nije bila liena svojih eks katedra obeleja,
odnosno metafizikih obeleja. Ovoj dihotomiji u se
vratiti i u zavrnici teksta.

81
izvestan nain i pruio uvid u perspektivu koja se
razvija naroito u humboltovskoj lingvistikoj tra
diciji, a koju je Benvenist, u jednom od tekstova
Problema opte lingvistike, nazvao perspektivom
postojanja oveka u jeziku11. Brealova semantika,
za razliku od jezikih studija nasleenih iz osam
naestog veka, uvodi oveka u sredite procesa
znaenja u jezikim sistemima.
Neto kasnije, u okvirima opte lingvistike, Sosir zapoinje s temeljnim radovima iji su predme
ti istraivanja - znak (signe) i simbol (symbole).
Breal podstie Sosira u nastojanjima da u okviru
opte lingvistike razvija novu disciplinu koju Sosir naziva semiologija. arls Sanders Pirs (Charles
Sanders Peirce) se, s druge strane Atlantika, isto
vremeno interesuje za problem znaka i znaenja i,
ne znajui za Sosira kao to ni Sosir nije bio upu
en u radove amerikog pragmatiste, disciplinu
koja se bavi znacima naziva semiotikom. Razlika
u nazivima proistie iz razliitih tradicija kojima
ova dvojica naunika pripadaju.
Semiologija se ne ograniava samo na nauku
o jeziku ve se primenjuje i u mnogobrojnim
drugim disciplinama kao to su medicinska*
*

Francuski filolog i tvorac j ednog od velikih francuskih


renika, Emil Litre (Emile Littr), sugerisao je Sosiru
vezu izmeu znaka i onoga na ta taj znak upuuje kada
je 1855. u svoj renik uveo odrednicu: Semiologija je
medicinski pojam i semiologija je deo medicine, koji
se bavi znacima bolesti".

82
semiologija/semiotika, geografska semiologija/
semiotika, vizuelna semiologija/semiotika, semiotika fotografije i semiotika filma ili semiotika
muzike. Sosirovi uenici 1916. godine objavljuju
njegova Predavanja iz opte lingvistike gde on ja
sno uvodi dihotomije izmeu langage (jezikog
delovanja), langue (jezika) i parole (govora); sig
ne (znaka) signifi (oznaenog) i signifiant (oznaitelja); kao i izmeu dijahronijske i sinhronijske
dimenzije jezika. Dijahronijska dimenzija jezika
obuhvata promene koje se deavaju sa znacima
tokom vremena dok se njegova sinhronijska di
menzija bavi odnosom izmeu znakova u nekom
datom trenutku. Izuzetna jasnost i preglednost
Sosirovog naina rada ima za rezultat naputa
nje linearne i hronoloke metode u uporednom
prouavanju indoevropskih jezika i usvaja se
evolutivni i genealoki pristup koji postaje na
roito produktivan nakon otkria ameroindijanskih i okeanijskih grupa jezika. Objanjavajui
kako jezici funkcioniu, Sosir dovodi u pitanje
genetiku perspektivu istorijske lingvistike i po
stavlja subjekta koji govori" (le sujet parlant) u
sredite svojih istraivanja. Takva pozicija e u veli
koj meri biti nastavljena, ali i kritikovana, u optoj
lingvistici Emila Benvenista gde konstituisanje
*

Ferdinand de Saussure, Cours de linguistique gnrale


(1916), Payot, Paris, 1995, str. 107. Ferdinand de
Sosir, Opta lingvistika, prevod Sreten Mari, Nolit,
Beograd, 1989.

83
subjekta poiva pre svega u trenutku kada se
subjekt u sadanjem vremenu izraava u odre
enom jeziku i na taj nain oblikuje svoj diskurs.
Mogli bismo da kaemo da se time stvaraju preduslovi bilo kog oblika komunikativne razmene.
Sosir predlae model tumaenja koji zapoi
nje u jeziku i proiruje se na sve druge delatnosti oveka, a mogao bi da se podvede pod ime
kulture. U savremenim tendencijama, kulturo
lokih, postkolonijalnih ili rodnih studija, u svim
oblastima drutvenih nauka, izuava se stanje
oveka u uporednim i, pre svega, polivalentnim
kontekstima.
Antoan Meje (1866-1936) nasleuje 1906. go
dine Miela Breala na katedri za uporednu gra
matiku indoevropskih jezika u Kole de Fransu,
i bira upravo Emila Benvenista kao svog suplenta,
koji neposredno nakon doktorata 1935. godine,
a po smrti Mejea, postaje 1937. profesor Kolea.
U vreme objavljivanja Brealovog Ogleda o se
mantici, 1897. godine, Meje brani doktorat Istra
ivanja o upotrebi genitiva-akuzativa u staroslovenskom jeziku". Nakon to Sosir naputa Pariz
i Francusku, Meje preuzima njegovo mesto i
predaje uporednu gramatiku iranskih jezika na
koli za visoke studije. Putuje u Kakvaz, i na tere
nu izuava moderan aramejski jezik. Objavljuje
Nacrt uporedne gramatike klasinog aramejskog
jezika (Esquisse dune grammaire compare de

84
larmnien classique) i podstie Benvenista na
studije aramejskog; dok njegov Nacrt uporedne
gramatike i dan-danas predstavlj a referencu u pro
uavanju aramejskog jezika. Meje je autor gotovo
tridesetak studija u kojima je prouavao sanskrt,
iranski, turski, srpsko-hrvatski, i mnoge druge in
doevropske jezike, i napisao je, izmeu ostalog,
Gramatiku staropersijskog jezika (Grammaire du
vieux perse) i prirunik o Optem karakteru ger
manskih jezika (Caractres gnraux des langues
germaniques). Dugujemo mu i Gramatiku srpsko-hrvatskog jezika (Grammaire de la langue ser
bo-croate'), koju je s Andr Vajanom (Andr Va
illant) objavio 1924. godine u Francuskoj. Jedan
primerak gramatike moe se pronai u biblioteci
Filolokog fakulteta u Beogradu. Preveden je na
srpski njegov Uvod u uporednoprouavanje indo
evropskih jezika." Koautor je Etimolokog renika
latinskog jezika, objavljenog 1932. godine. Bio je
uitelj Benvenista, Marsela Koena (Marcel Co
hen), istoriara mitologija i komparativiste, ora
Dimezila (Georges Dumzil), gramatologa i pisca
renika stilistike, Andra Martinea (Andr Mar
tinet), Orelijana Sovaoa (Aurlien Sauvageot),
*

Antoine Meillet, Andr Vaillant, Grammaire de la lan


gue serbo-croate, Librairie ancienne Honor Champion,
Paris, 1924, str. 302.

** Antoan Meje, Uvod u uporedno prouavanje in


doevropskih jezika, u prevodu Borislava Drenovca,
Nauna knjiga, Beograd, 1965, str. 277.

85
poznatog lingviste, kome dugujemo koncept
steme u sintaksikoj analizi, Lisjena Tenijera (Lu
cien Tesnire) ili Gistava Gijoma (Gustave Gu
illaume). Uticao je i na rad amerikog lingviste
Leonarda Blumfilda (Lonard Bloomfield) koji
usvaja Mejeovu definiciju reenice. Meje prvi
izdvaja i imenuje fenomen gramatikalizacije u
analizi jezikih promena. Gramatikalizacija kao
dijahronijski lingvistiki proces predstavlja tran
sformaciju isto leksikografske rei u gramatiki
element. Do nje se dolazi usled desemantizacije
supstantiva koji u jeziku nastavlja da se upotre
bljava kao funkcionalna re, kakva je, na primer,
u francuskom jeziku reca pas kada se koristi u
negacijama. Fenomen gramatikalizacije prisutan
je u svim prirodnim jezicima i zahvaljujui nje
govoj ciklinoj pojavi, stvaraju se nove jezike
konstrukcije.
Dva temeljna pravca odreuju Mejeov rad:
uporedna [komparativna] lingvistika (ili kako je
u skladu sa starijom terminologijom nazivana,
uporedna gramatika) i opta lingvistika. U uporednoj gramatici, Meje se trudi da izbegava prebr
za zakljuivanja i tei velikoj preciznosti u svojim
radovima. Razliite gramatike forme, smatra
Meje, treba da se porede ne tako to e se ii od
jednog do drugog oblika ve tako to e se one
pratiti od sistema do sistema" ili, drugim recima,

86
tako to e se svi jezici koji su u igri sinhrono is
traivati. Meje je pojam sistema preuzeo od Sosi
ra i knjiga koja je u velikoj meri obeleila njegov
rad svakako je Sosirovo Izlaganje o primitivnom
sistemu samoglasnika u indoevropskim jezicima.'
Njen uticaj prepoznatljiv je u Uvodu u uporedno
prouavanje indoevropskih jezika. Mejeovi radovi
iz opte lingvistike i dan-danas su aktuelni jer
ukazuju na odnose izmeu razliitih jezika i na
drutvene inioce koji utiu na te odnose. Bilo ka
da radi na problemu dvojezinosti u Francuskoj u
doba germanskih osvajanja, ili kada nastoji, kao
to se vidi iz prevedenog teksta, da utvrdi kretanja
u okviru evolutivne semantike, bavei se pitanjem
zato rei menjaju znaenje/smisao, za Mejea je
od presudnog znaaja to da prikae odnose snaga
unutar razliitih zajednica u istorijskom i drutve
nom kontekstu. Meje to formulie u uvodu svoje
knjige kada pie da svaki vek ima gramatiku
svoje filozofije"** ili, drugim recima, da svaka epistemologija gradi svoj specifian jezik. Taj njegov
stav preuzeo je i Benvenist u svojoj teoriji iskaza.
*

Ferdinand de Saussure, Mmoire sur le systme pri


mitif des voyelles dans les langues indo-europennes,
Leipsick, B. G. Teubner, 1879, str. 303. Knjiga je dos
tupna na Internet portalu Gallica Nacionalne biblio
teke Francuske.
** Antoine Meillet, Linguistique historique et linguistique
gnrale, Slatkine; Champion, Genve; Paris, 1982,
str. VIII.

87
Na poetku teksta Kako rei merijaju znaenje,
Meje i sm pie o neposrednom uticaju Dirkemove sociologije na formiranje njegovog sopstvenog
pristupa u opaanjima promena znaenja rei.
On prihvata Dirkemov poziv da uestvuje u radu
asopisa Socioloka godina (LAnne sociologique),
1905. godine, gde iznosi ideje o jeziku kao drutve
noj injenici. Veliki broj njegovih tekstova pisanih
za taj asopis sabrani su, prvi put 1932, a potom
1936. godine, u knjizi Istonjska lingvistika, Opta
lingvistika. Pored rada na uporednoj i optoj lingvi
stici, Meje istrauje ostale svetske jezike i pokuava
da radi na njihovoj klasifikaciji i na problemu nji
hove tipologije, u knjizi Svetski jezici (Les langues
du monde, 1924). Ovo delo je i danas korisno sred
stvo u izuavanju sistema jezika iako ga u znatnoj
meri prevazilaze radovi iz moderne deskriptivne
lingvistike. Mejeovi radovi o promenama znaenja
rei pod uticajem razliitih drutvenih inilaca,
kao to su uspostavljanje odnosa izmeu razliitih
populacija, prelaza rei iz specifinog u opti jezik
ili promena unutar institucija koje se ogledaju i
u promenama renika samog jezika, na izvestan
nain su nastavljeni u okvirima socioloke leksi
kologije", ora Matorea' (Georges Mator).
Za razliku od Sosira koji razmatra odnose
izmeu jezika i drutva iz ugla opte semiologije,
*

Georges Mator, La Mthode en lexicologie (1953),


Didier, Paris, 1973.

88
gde je znak u sreditu drutvenog ivota, Meje u
tim odnosima pre svega belei i prepoznaje uticaje drutva prema jeziku, te prouava lingvistike
promene koje smatra za povremeno neposred
ne ili direktne, i vrlo esto, posredovane i indi
rektne posledice'" razliitih drutvenih odnosa.
Meje, kao i Breal, i dalje ostaje pri stanovitu da
je osnovna jedinica znaenja, odnosno smisla u
jeziku, re. S jedne strane treba rei da to utie
na zastoj u razvoju semantike, koja kasnije tek
s Benvenistovom teorijom iskaza zadobija svoj
pun zamah - jer Benvenist smatra da je osnova
razumevanja znaenja pre svega poloena u ree
nici, u iskazu i sloenim diskurzivnim oblicima
- dok je s druge strane potrebno uvaiti Mejeov
doprinos u nastojanju da pokae da razvoj jezika
i promene koje se u njemu deavaju predstavljaju
odraz stanja jednog drutva i njegove kulture.
Koristei Benvenistovu terminologiju - jer Ben
venist proiruje i konceptualno utvruje odnos
jezika i drutva - mogli bismo rei da je jezik, u semiolokom odnosu interpretativnosti" koji ga pove
zuje s drutvom, na izvestan nain, (pro)tumaen
(ili interpretiran) od strane drutva. Mejeova pozi
cija je pod velikim uticajem Dirkema, i Benvenist
je uvaava ali i kritikuje, smatrajui da se radi
*

Antoine Meillet, Linguistique historique et linguistique


gnrale, op. cit., str. 17.

** Videti Emile Benveniste, Smiologie de la langue",


Problmes de linguistique gnrale, II, op. cit., str. 62.

89
o uproavanju sloenih interaktivnih procesa koji
postoje izmeu jezika i drutvenih promena u od
reenoj zajednici.
Jasno je, meutim, da Mejeov empirijski pristup
- on tvrdi da jezici zavise od ljudi koji ih govore'"
- odslikava materijalni i opipljivi deo Arijadnine
niti koja se, preko Sosira i Mejea, protee od Brealove semantike do Benvenistovog poimanja seman
tike postavljene u odnosu na semiotiku na istoj
dihotomijskoj ravni poput Sosirovih dihotomija.
Benvenist pie: Semiotiku obeleava svojstvo
samog jezika dok je semantika rezultat aktivnosti
govornika koji pokree jeziku akciju1. Razliku
jui, na taj nain, ,,dve oblasti ili dva modaliteta
smisla",'" jedan semantiki u kojem bi smisao"
bio rezultat nepredvidivih povezivanja i adapta
cija razliitih znakova izmeu sebe, i koji bi isto
tako predstavljao otvorenost ka svetu, i drugi,
semiotiki, gde znaci poivaju u sistemu koji bi
bio zatvoren i okrenut ka samome sebi, Benvenist
promilja odnos oznaavanja (le signifier) kao pro
cesa, prema ivljenju (le vivre) kao procesu, pre
svega u antropolokom kljuu, gde jezik -
*

Antoine Meillet, Linguistique historique et linguistique


gnrale, op. cit., str. 172.
** Emile Benveniste, La forme et le sens dans le lan
gage", Problmes de linguistique gnrale, II, op. cit.,
str. 225.
* * * mile Benveniste, Structuralisme et linguistique",
Problmes de linguistique gnrale, II, op. cit., str. 21.

90
nego to slui u komunikaciji, slui ivljenju". Pre
lazei iz semiotike na semantiku ravan, menja se
logika stvari, semiotika pripada oblasti znakova i
predstavlja osnovu oznaavanja u jeziku, ona je
neophodan materijal pri iskazivanju, dok nas se
mantika uvodi u specifine modalitete znaenja
(signifiance) koji se javljaju u diskursu', a pokreu
ih razliiti oblici iskazivanja.
Kratko, i zasigurno nedovoljno argumentovano, uvoenje razlike izmeu semantike i semiotike,
trebalo bi, u stvari, da poslui i donekle opravda na
e opredeljenje da francusku re ,,sens prevodimo
sa znaenje". Najpre zato to smo, s jedne strane,
hteli da ukaemo da se u Mejeovom tekstu radi
o sinonimiji izmeu smisla" i znaenja" - koja
sama po sebi svakako predstavlja tekou u razumevanju komplikovane razlike izmeu ta dva poj
ma u daljem razvoju drutvenih nauka, filozofije i
lingvistike u dvadesetom veku - i s druge strane,
da uputimo na to da ova sinonimija, operativno,
njemu nije smetala tokom njegovog istraivanja.
Uprkos neprozirnom statusu rei sens" u Me
jeovom tekstu, znaaj njegove analize poiva u i
njenici da ona na veoma iv nain prikazuje optu
pokretljivost i nepredvidivost promena koje se de
avaju s recima. Spektar promena je nesamerljiv,
Meje tvrdi, ali lingvista bi trebalo da pokua da
*

Emile Benveniste, Smiologie de la langue", Probl


mes de linguistique gnrale, II, op. cit., str. 64.

91
odredi zakonitosti koje moe da izvede na osnovu
svojih posmatranja. Mogue je pratiti promene
koje imaju za posledicu diskontinuitet upotrebe
odreenih rei; potom prepoznavati rei koje
usled gramatikalizacije gube prvobitno znaenje
i zadobijaju funkcionalnu, sintaksiku ulogu koju
Meje u tekstu navodi kada govori, na primer, o zna
enjima rei ,,ovek. Vaan aspekt promena je
uoljiv u recima koje nisu menjale svoje znaenje,
ali se predmet, na koji se odreena re odnosila,
menjao. Benvenist e, kasnije, svoj renik indoe
vropskih institucija, u izvesnoj meri formulisati
na osnovu praenja ovakvih promena u drutve
nim i domainskim organizacijama. Rei mogu
da menjaju znaenje i kada je, u govoru, potrebno
artikulisati tabue i preutne zabrane. Znaenje re
i se menja i u odnosu na mesto gde se re upotre
bljava, a Meje nam za to prua slikovite primere.
Rei menjaju znaenje kada prelaze iz jednog u
drugi prirodni jezik, ili kada prelaze iz upotrebe
u jednom sloju u zajednici u drugi drutveni sloj.
Posebno su interesnanti primeri koji se odnose na
promene znaenja rei koje iz knjievnog ili zvaninog jezika prelaze u esnafske jezike ili u argoe.
Svoju argumentaciju Meje naroito potkrepljuje
radom na pozajmljenicama koje predstavljaju je
dan od osnovnih oblika pokretljivosti vokabulara
nekog jezika. Katahrestino svojstvo jezika, kada
re gubi doslovnost i poinje da se koristi u figura
tivnom ili simbolikom obliku, vaan je element

92
u praenju promena znaenja. Na kraju, pre svega,
etimologija bi trebalo da moe da prui razloge
promena, nastoji da objasni Meje na primer u rei
ukazati, pokazati".
U stvari, ako bi trebalo da rezimiramo problem
razlike izmeu smisla i znaenja, na osnovu nave
denog, trebalo bi da sve posmatramo iskljuivo iz
prizme izbora osnovnog predmeta izuavanj a uporednog lingviste kakav je Meje. Poto je Meje pra
tio i istraivao, kao i njegov uitelj Breal, pre svega
promene znaenja koje su se deavale na recima,
danas bi njihov rad pre potpadao pod socioleksikografska ili etnoleksikografska istraivanja opte
lingvistike nego to bi se strogo nazivao radom na
semantici, ije se metode, u savremenoj lingvisti
ci, zasnivaju na komponentnim analizama gde su
nosioci znaenja: lexeme (leksika jedinica); smme (semantiki sadraj leksike jedinice) i sme
(osnovni semantiki sadraj leksike jedinice).
Sanja Milutinovi Bojani