Antihipertenzivi i

antiaritmici
Prof. dr Dragana Vujanovi,
vandr. prof.

Hipertenzija
Hipertenzija jedno od najeih obolenja savremenog oveka
(10%)
Hipertenzija povienje arterijskog pritiska koje hronino prekorauje
normalne
vrednosti (WHO normalna vrednost do 160 mmHg za sistolni i do 95mmHg
za
dijastolni 140-160/90 -95mmHg se opserviraju)
Podela hipertenzije prema klinikim i organo-patolokim karakteristikama:
A) PRIMARNA (esencijalna, iji uzrok jo uvek nije poznat)
B) SEKUNDARNA (a. renalna -usled stenoze renalnih arterija ili
renoparenhimalna
hronini glomerulonefritis, pijelonefritis, atrofija bubrega, cistini bubrezi,
gravidna nefropatija...; b. endokrinoloka Cushingov sindrom, Cannov
sindrom,
hipertiroidizam, akromegalija i feohromocitom; c. kardiovaskularna
stenoza
istmusa aorte, ateroskleroza, srani hiperkinetski sindrom i totalni srani
blok;

Hipertenzija

Hipertenzija osnovni mehamizmi delovanja

antihipertenziva
1. koenje adrenergike aktivnosti (alfa i beta
blokatori, lekovi koji koe metabolizam
kateholamina, i lekovi koji blokiraju centralnu
adrenergiku kontrolu krvotoka)
2. poveano izluivanje Na i smanjenje
cirkuliue tenosti
3. direktna vazodilatacija, ime se smanjuje
naknadno optereenje miokarda
4. blokada sistema renin-angiotenzin

Antihipertenzivi
Inhibitori angiotenzin konvertujueg enzima- (ACE) inhibitori i
blokatori angiotenzin receptora (AR)
(tretman hipertenzije, srane disfunkcije i posle miokardijalnog
infarkta)
Efekat se bazira na inhibiciji angiotenzin konvertujueg enzima
(peptidil-dipeptid karboksilaza) koji konveruje angiotenzin I u
angiotenzin II. Tako je suprimovano stvaranje angiotenzina II,
jedne od najpoznatijih hipertenzivnih supstanci.
Angiotenzin ne samo direktan vazokonstrikotor, ve i
indirektno, preko oslobaanja kateholamina iz kore
nadbubrega, olakava otputanje norepinefrina iz simpatikih
nervnih zavretaka i poveava aktivnost simapatikusa
centralnim delovanjem.
Kod nas u najeoj upotrebi : katorpril, enalapril, lisinopril,
ramipril

I Mehanizam toksinosti

A. ACE inhibitori smanjuju vazokonstrikciju i

aktivnost aldosterona blokirajui enzim koji
konvertuje angiotnezin I u angiotenzin II.
Angiotenzin blokeri - direktno dejstvo na aktivnost
angiotenzina II.
B. Svi ACE inhibitori izuzev captopril-a i and
lisinopril-a se metaboliu u njihove aktivne
metabolite (npr. enalapril u enalaprilat).
C. Angioedem i kaalj koji su u vezi sa dejstvom ACH
inhibitora se mislilo da su u vezi sa bradikininom, koji
se normalno obara angiotenzin konvertujuim
enzimom. Ali, naeno je takoe, da AR (angiotenzin
receptor) blokatori ne utiu na eliminaciju bradikinina

I Mehanizam toksinosti
D.

Kinetika: Volumen distribucije (Vd) ACE

inhibitora je prilino mali (npr, 0.7 L/kg za
captopril). Parenteralni lekovi se brzo
konveruju u aktivne metabolite, sa
poluivotom od 0.751.5 h
Poluvreme eliminacije aktivnih metabolita je
5.935 h.
AR (angiotenzin rec.) blokeri imaju poluivot
od 524 h;
losartan ima aktivni metabolit

II Toksine doze

Samo slaba toksinost se ispoljava kod veine

prikazanih predoziranja od :
Npr. 7.5 g katoprila, 440 mg enalaprila (nivo u
serumu 2.8 mg/L na 15 sati), i 420 mg lisinoprila.
Npr.:
75 godinji starac: naen mrtav posle uzimanja oko
1125 mg kaptoprila, u serumu je naeno postmortem
sadraj od 60.4 mg/L.
33 godine, mukarac: preiveo - serumski nivo
kaptoprila 5.98 mg/L.
45 godina, ena: oporavila se, bez posledica posle unosa
160 mg candesartan cilexetil sa drugim lekovima.

III Klinika slika

A. Hipotenzija, obino odgovara na nadoknadu

tenosti i.v. . Bradikardija se takoe moe
pojaviti
B. Hiperkalemija je prikazana kod sluajeva
terapeutske upotrebe, kod pacijenata sa
renalnom insuficijencijom i onih koji uzimaju
nesteroidne antiinflamtore.
C. Efekti koji su u vezi sa bradikininom u
pacijenata koji uzimaju terapeutske doze ACH
inhibitora su suvi kaalj i akutni angioedem,
obino povezan sa otokom jezika, usana i lica,
to moe dovesti do obstrukcije disanja.

IV Dijagnoza
Bazirana

na istoriji ekspozicije i
prethodnim podacima.
A. Specifini pokazatelji: Nivoi
leka ili metabolita u krvi obino
nisu odmah dostupni i nisu u
korelaciji sa klinikim efektima.
B. Drugi korisni lab. pokazatelji elektroliti, glukoza, nivo uree u krvi i
azot (BUN), i kreatinin.

V Terapija

A. Hitne mere i pratea terapija

1. Hipotenzija i.v. nadoknada tenosti, upotreba
vazopresora je retko potrebna.
2. tretman angioedema uobiajenim merama (npr.,
diphenhydramine, kortikosteroidi) i prekid uzimanja ACE
inhibitora. Prebacivanje na AR blokatore nije pogodno zbog
toga to je uoena pojava angioedema.
B. Specifini lekovi i antidoti ne postoje.
C. Dekontaminacija
1. Prebolniki tretman. Daje se aktivan ugalj. Ako je manje
od 60 minuta prolo od davanja aktivnog uglja ili je data
ipekauana za povraanje odmah, nema ozbiljnih
kontraindikacija
2. Bolniki tretman. Daje se aktivni ugalj, povraanje i
ispiranje eluca nije potrebno, ako je prethodno to obavljeno.
3. Eliminacija leka. Hemodijaliza (kliniki indikovana)...

Antiaritmici

I Podela i mehanizam toksinosti

Antiaritmici su jedinjenja koji se koriste za normalizaciju
poremeenog ritma srca. Reagujui na srani rad, ekstremno su
toksini i predoziranje je esto jako opasno po ivot pacijenta.
Postoje 4 kategorije antiaritmika:(I- Stabilizatori membrane, II

Beta blokatori, III Supstance koje proiruju akcioni

potencijal, IV Blokatori kalcijumskih kanala)

I- Stabilizatori membrane

Svi predstavnici ove klase inhibiraju brze Na kanale u onih

elija miokarda koje pokazuju maksimalnu brzinu
depolarizaciije i brzinu provoenja. Antiaritmici tipa Ia i Ic
(koji blokiraju i K kanale) usporavaju depolarizaciju i
sprovoenje impulsa kod normalnog sranog tkiva; tip Ib usporavaju depolarizaciju kod isheminog tkiva srca i imaju
malo efekta na normalno tkivo;
U prekomernim dozama svi antiaritmici I grupe mogu
znaajno da uspore rad miokarda. (kinidin, disopiramid,
prokainamid, lidokain, fenitoin)

Antiaritmici

I Podela i mehanizam toksinosti

II Beta blokatori

Antagonisti beta adrenerginih receptora

kompetetivno menjaju pozitivno inotropni i hronotropni
efekat kateholamina blokiranjem beta1 receptora u
srcu. Istovremeno, inhibicijom beta2 receptora
blokiraju dilatirajui efekat na glatkoj muskulaturi.
Beta blokatori inhibiu metabolike efekte
kateholamina (glikogenoliza, lipoliza).
Blokada beta 1 adrenergikih receptora je najvaniji
efekat terapijskog delovanja. (Beta 1 receptori
stimuliu srce i poveavaju kontraktilnost ,
automatizam i brzinu provoenja;
Beta 2 receptori relaksiraju bronhijalnu i drugu glatku
muskulaturu)
(atenolol, metaprolol, bisoprolol, propranolol)

Antiaritmici

I Podela i mehanizam toksinosti

Mehanizam toksinosti (beta blokatori)

Prekomerne doze iz ove grupe daju sliku
intoksikacije slinu slici kod ostalih lekova iz
grupe antiaritmika. Specifinost dejstva beta

blokatora se gubi u prekomernim dozama.

A. Propranolol: deluje depresorno na

miokardijalnu kontraktilnost i konduktivnost
(zbog liposolubilnosti i prolaska u CNS moe
izazvati ispade, pa i komu)
B. Pindolol: (parcijalni beta agonist) izaziva
tahikardiju i hipertenziju
C: Sotalol: (iri QT interval) izaziva ventrikularnu
fibrilaciju i torsade de poines

Antiaritmici

I Podela i mehanizam toksinosti

III

Supstance koje proiruju akcioni

potencijal

deluju primarno blokirajui K kanale da bi se

produilo trajanje akcionog potencijala i efektivni
refraktorni period. (bretilijum i amjodaron)
1. i.v. bretilijum moe prouzrokovati oslobaanje
kateholamina na nervnim zavretcima, praeno
inhibicijom oslobaanjem kateholamina;
2. amjodaron je nekompetetivni beta
adrenergiki blokator kao i blokator Ca kanala,
ime se moe objasniti njegova toksinost nastanak bradiaritmije

Antiaritmici

I Podela i mehanizam toksinosti

IV

blokatori kalcijumskih kanala

Blokiraju membranski transport

kalcijuma kroz spore voltane Ca
kanale L-tipa, tokom ekscitacionokontrakcione faze u glatkim miiima.
Deluje inhibitorno na glatke miie u
srcu, krvnim sudovima i sprovodnom
sistemu srca (verapamil, nifedipin,
diltiazem, cinarizin i flunarizin)

II Kinetika
Svi

lekovi ove grupe se dobro

distribuiraju u tkivima.
Veina se odlino metabolie, ali
znaajno se izluuju nepromenjeni
putem urina sledei: tokainid (40%),
flekainid (30%), and bretylium (> 90%)

III Toksine doze

Generalno, ovi lekovi imaju srednji
terapeutski indeks i ozbiljniji znaci
toksinosti se mogu javiti ve kod
terapijskih doza.
A. Doza potencijalno opasna po ivot bi
mogla biti ve dupla dnevna doza.
B. Izuzetak je amjodaron koji se
ekstenzivno distribuira u tkivima i unet
u velikoj pojedinanoj dozi, ne daje sliku
intoksikacije (toksinost se ispoljava
samo u kumulativnom smislu)

III Toksine doze

Kliniki znaci intoksikacije

A. Poremeaji u radu srca ukljuujui
hipotenziju i bradikardiju; AV blok, kardiogeni
ok i intraventrikularni poremeaji
provodljivosti se mogu javiti kod predoziranja
npr. propranololom
B. CNS toksinost - konvulzije, koma i
respiratorni arest esto vieni kod
membranskih depresanata propranolol
C. Bronhospazam se via kod pacijenata koji
ve boluju od astme i drugih bronhospastikih
obolenja...
D. Hipoglikemija i hiperkalemija se moe javiti

IV Dijagnoza
Bazira

se na istoriji upotrebe
antiaritmikih lekova i kardijalnih i
elektrokardiografskih nalaza
(bradikardija i hipotenzija).
Nalaz sinkope u bilo kog pacijenta
trovanog lekovima daje sumlju na
uzimanje antiaritmika.

IV Dijagnoza
A.

Nivoi u serumu; obino se ne eka

na rezultat zbog izuzetne toksinosti.
U urinu se nalazi: diltiazem, lidocaine,
metoprolol, phenytoin, propranolol,
quinidine, i verapamil.
B. Drugi nalazi: elektroliti,
glukoza, kreatinin, jetrini enzimi,
tiroidni hormoni, kreatinin, EEG i
ECG monioring.

V Terapija

A. Hitne mere i suportivna terapija

1. Ventilacija plua
2. Tretman kome, CNS ispada, hipotenzije i
aritmije
3. Kontinuirano praenje ECG-a, min. 6 sati posle
ekspozicije.
B. Specifini lekovi i antidoti: bradiaritmija i
hipotenzija mogu dobro odgovarati na Na bikarbonat,
12 mEq/kg. Moe doi do reverznih srano depresornih
efekata prouzrokovanih inhibicijom brzih Na kanala.
C. Dekontaminacija
1. Prehospitalna. Aktivni ugalj.
2. Bolnika . Aktivni ugalj i lavaa eluca
D. Forsirana eliminacija dijaliza i hemoperfuzija

Podaci iz Nacionalnog centra za

kontrolu trovanja

NAJEA

TROVANJA - GRUPE LEKOVA

Trovanja iz grupe blokatora
Trovanja iz grupe kalcijumskih
blokatora
Trovanja iz grupe ACE inhibitora
Trovanja digitalisom